Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 29 korisnika na forumu: 3 Registrovanih, 0 Skrivenih i 26 Gosta :: 1 Provajder

Davidova, Klaudije, laza

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Muke odrastanja

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Muke odrastanja

Počalji od Fristajlo taj Pon Maj 03, 2010 10:17 pm

Otkad je sveta i veka, postoji večiti jaz imeđu "matoraca" i "klinaca"; da li je i danas tako, šta se promenilo, a šta nije i nikad neće?
Koliko poznajemo potrebe i interesovanja dece i tinejdžera, njihove probleme i da li se nešto može popraviti, u ovo teško vreme, i za nas, odrasle, a samim tim i za njih, koji trpe posledice možda i teže nego mi?Vi, koji imate svoje klince, zamolite ih da se i oni uključe u temu- da se bavimo nekom vrstom "interaktivnog vaspitanja"; jer, niko ne može bolje od dece definisati ono što je njima bitno- i nas neko treba da nauči...
Izvolite...
Napomena- mi tu imamo vkv- psihologa- hajde da ga iskoristimo...

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od Avramova taj Uto Maj 04, 2010 7:40 pm

Kada moji sinovi pročitaju tvoj post odmah će tražiti Doktora za savet: kako odvići majku od Foruma.

Za sada toliko, a posle ću mnogi više, divna tema.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od Fristajlo taj Uto Maj 04, 2010 11:29 pm

Avramova ::Kada moji sinovi pročitaju tvoj post odmah će tražiti Doktora za savet: kako odvići majku od Foruma.

Za sada toliko, a posle ću mnogi više, divna tema.
Ima za to rešenje- "zaraziš" i njih...
Bilo bi interesantno, čuti od njih- šta su njihovi problemi, kako nas oni vide- koliki smo stranci?
probaj nekako da ih "ispipaš", šta misle o tome...

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od drdoktor taj Uto Maj 04, 2010 11:44 pm

Fristajlo ::Otkad je sveta i veka, postoji večiti jaz imeđu "matoraca" i "klinaca"; da li je i danas tako, šta se promenilo, a šta nije i nikad neće?
Koliko poznajemo potrebe i interesovanja dece i tinejdžera, njihove probleme i da li se nešto može popraviti, u ovo teško vreme, i za nas, odrasle, a samim tim i za njih, koji trpe posledice možda i teže nego mi?Vi, koji imate svoje klince, zamolite ih da se i oni uključe u temu- da se bavimo nekom vrstom "interaktivnog vaspitanja"; jer, niko ne može bolje od dece definisati ono što je njima bitno- i nas neko treba da nauči...
Izvolite...
Napomena- mi tu imamo vkv- psihologa- hajde da ga iskoristimo...

Nisam jedini na forumu koji bi o ovome mogao da kaze kao vkv. ::

Gospojica Dragana je pedagog, treba i nju zamoliti da se ukljuci u diskusiju.

Postavicu nesto sto se odnosi na decu predskolskog uzrasta, a kasnije cu preci na skolsku decu. Podugacko je.

Razvoj emocija kod dece predskolskog uzrasta

Definicija i teorijski pristup emocijama


Ljudi nisu samo racionalna bica koja svoje postupke i htenja preduzimaju iskljucivo na osnovu umnog misljenja i zakljucivanja. Mnogi nasi postupci bivaju izazvani i drugim ciniocima, kao sto su npr. emocije (osjecanja). Emocije se zato mogu definisati kao dozivljaj naseg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima, ljudima, dogadjajima i prema sopstvenim postupcima .

Postoji ne samo u nasem jeziku vec i u mnogim drugim jezicima veliki broj izraza koji izrazavaju razlicita emocionalna stanja, a to su: radost, zalost, ljubav, saucesce, simpatija, ponos, zluradost, oholost, stid, zahvalnost, briga, strepnja, ocekivanje, nada itd. Emocije su u toku svog razvoja propracene spoljasnjim i unutrasnjim promenama. Znacajni spoljasnji znaci emocija su izrazi lica, telesna napetost, glasovne reakcije i sl. Isto tako postoje i unutrasnji pratioci kao karakteristicne promene u radu pojedinih organa.

Kod snaznijih emocija javljaju se izrazite promene kod disajnih i probavnih organa, zatim u radu zlezda. Kao posledica izvesnog emocionalnog stanja covjek moze da se zacrveni, da prebledi, da se smeje, place, povuce u stranu ili da pridje blize, da zagrli ili napadne itd.

Emocije kod dece javljaju se relativno rano, ali u pocetku su jos nediferencirane. Sa razvojem deteta njegove emocije se ispoljavaju na odredjeniji nacin. Ukoliko se dete vise razvija i njegove emocije se sve vise diferenciraju kao npr. strah, ljutnja, ljubomora itd. Kod dece je urodjena sposobnost za emotivno reagovanje, a ne kao reakcija straha od neke zivotinje ili predmeta, sve to dete stice ucenjem.

Kako se razvijaju emocije

Kako se razvijaju emocije je pitanje na koje su mnogi psiholozi pokusali da daju odgovor. Zeleo to covek ili ne, emocije su sastavni deo svakog coveka. Svi smo osudjeni da se borimo sa svojim emocijama i njihovim razvojem. Cesto se vodi dilema o tome koje su emocije urodjene a koje nisu. Da bi se proverilo da li su odredjeni oblici ponasanja usled emocionalnih reakcija urodjeni, to treba da se javi i kod dece koja nisu u mogucnosti da to ponasanje nauce.

Postoji veliki broj dece koja zive u "prirodnoj" izolaciji, jer su gluvi ili slepi od rodjenja. Ta deca lisena su nekih dozivljaja, do kojih se dolazi iskljucivo slusanjem ili gledanjem. Ipak postoji mogucnost da se kod takve dece jave emocionalne reakcije istovetne sa reakcijama normalno razvijene dece. Tada konstatujemo da u razvoju emocija vaznu ulogu ima sazrevanje.

Americki psiholog Florensa Gudinaf proucavala je emocionalno ponasanje jedne desetogodisnje devojcice, potpuno slepe i gluve od rodjenja. Posmatranje je trajalo oko sedam meseci. Devojcica nije bila u stanju da nauci da govori i da se stara o sebi. Da bi izazvala neke emocionalne reakcije kod desetogodisnjakinje F. Gudinaf oraspolozivala ju je slatkisima ili ju je dovodila u stanje frustracije.

Kada je bila sretna i zadovoljna devojcica se igrala, iako je niko nije ucio da igra. Igra i smeh su se nekada javljali spontano, a nekad samo kada bi dobila slatkise. Kada je bila sprecena u necemu sto zeli da uradi, u nekoj aktivnosti, devojcica je ispoljavala gnev i nezadovoljstvo.

Ovo ipitivanje je dovelo do zakljucka da primarne oblike ispoljavanja emocija odredjuju faktori nasledja. Ali takodje, kod dece koja vide i cuju znacajnu ulogu u razvoju emocija ima i socijalna sredina u kojoj dete sazreva i vaspitava se. Poznat je jos jedan eksperiment, koji ukljucuje i decu pretskolskog uzrasta. Taj eksperiment je 1941. godine obavio americki psiholog Tompson. On je uporedo posmatrao decu koja vide i koja su slepa od rodjenja. Posmatrao je uzrast dece od 7 nedelja do 13 godina. Tompson je primetio i kod slepe dece i kod normalne dece slicne emocionalne reakcije. Dosao je do interesantnog zakljucka, da se izrazi lica kod slepe dece javljaju pod uticajem sazrevanja posto nije bilo mogucnosti da ih neko nauci. A kod dece koja vide Tompson je zapazio da se izrazi lica, tek na starijim uzrastima, pod uticajem podrazavanja, postepeno stilizuju. Ovim svojim otkricem on je ukazao na cinjenicu da ucenje igra veoma vaznu ulogu u emocionalnom ponasanju starije dece.

Iz gore navedenih eksprimenata, moze se izvesti zakljucak da je ispoljavanje emocija samo jednim delom rezultat ucenja u socijalnoj sredini.

Potreba izucavanja emocija


Decije emocije se razlikuju od emocija odraslih. One su po pravilu, jednostavne i spontano se izrazavaju. stoga decije emocionalne izlive, odrasli tesko i razumeju. Kad je dete gnevno, ljubomorno i tvrdoglavo, roditelji i vaspitaci najcesce i sami emocionalno reaguju; kaznjavaju ga u gnevu, cime se odnos izmedju njih i deteta pogorsava.

Sem toga, odrasli su katkad skloni da potcene intezitet decijih emocionalnih dozivljavanja. Ponekad sasvim neosnovano pripisuju sasvim maloj deci duboka osecanja.

Sasvim je prirodno da ce odrasli koji bolje poznaju prirodu i karakteristike decijih emocija i njihovo ponasanje, pravilnije postupati prema detetu. Roditelji i nastavnici koji poznaju pojmove ljutnje ili ljubomore, bolje ce razumeti detetovo nekontrolisano ponasanje. Oni takodje mogu da uticu na otklanjanje nepozeljnih emocija, a da podstaknu one pozeljne.

Emocije i uzrast

Svi deciji biografi saopstavaju da se sa uzrastom povecava i broj emocija, koje dete moze da dozivi. Kararina Bridzes vrsila je posmatranja kako bi utvrdila karakteristicne emocije za odredjene uzraste. Iz svog proucavanja napravila je skalu diferenciranja emocija u toku razvoja, mada ova skala ne moze posluziti kao orjentacija kada se koja emocija javlja.

Njeni ispitanici su bila deca starosne dobi od rodjenja do pete godine. Iz tih ispitivanja izvela je zakljucak da odmah po rodjenju postoji jedna jedina emocija, neizdiferencirano uzbudjenje. Zatim je ustanovila da se iz te emocije sazrevanjem i uslovljavanjem razvijaju postepeno druge emocije.

Krajem prvog meseca uzbudjenost se izdvaja i prelazi u negativnu reakciju, tzv. uznemirenost (distress). Krajem drugog meseca, diferencira se pozitivna emocionalna reakcija, zadovoljstvo (delight). Tu emociju izazivaju : kontakt usana sa cuclom, milovanje i pljeskanje. Dete prestaje da place, a pocinje da guce i mase rukama. Kod beba se cesto zadovoljstvo i uznemirenost brzo smjenjuju. Diferenciranje emocija odvija se postepeno. Prve dve izdvojene emocije malo se razlikuju u pogledu spoljasnjih i unutrasnjih reakcija i situacija koje ih izazivaju.
Na uzrastu od 3 do 6 meseci, razvijaju se skoro jedna za drugom sledece emocije : gnev, gadjenje i strah. Od 9 do 12 meseci nastaju odusevljenje i naklonost. Oko trinaestog meseca naklonost se grana na naklonost prema odraslima i naklonost prema deci.

U petnaestom mjesecu javlja se ljubomora, a u dvadesetprvom mesecu radost. U razdoblju od 2-5 godine nastaju stid, strepnja, zavist, razocaranje, nada.
U pretskolskom uzrastu osecanje postaje nezavisno od opazanja, postaje stalnije, ali jos uvijek je labilno. Ali medju svim dozivljajima, emocije su kod deteta u predskolsko doba najjace. U ovom periodu cesti su afekti, a preovladjuju uglavnom prijatne emocije, nestasno raspolozenje, retko kad razdrazljivo, a najrjedje tuzno.
Krajem predskolskog perioda emocionalnost i labilnost se povecavaju, a u kasnijem periodu emocije pocinju da se pokrivaju.

Karakteristike decijih emocija

Emocije odraslih i emocije kod dece bitno se razlikuju. prvenstveno po tome sto su decije emocije proste, spontane, nisu uzdrzane i odmah nalaze odgovarajuci izraz. Sa vaspitavanjem dece dolazi i do odgovarajucih promena. Vremenom emocije gube svoju nediferenciranost i dete postepeno pocinje da uci i da se uzdrzava od emocija a samim tim stice vlastiti nacin izrazavanja:

1. Decije emocije su kratkotrajne

One traju svega nekoliko minuta, a onda iznenada isceznu dok emocije odraslog coveka duze traju i teze se zaboravljaju. Preduzimanjem vaspitnih mera i pravilnom ulogom roditelja menja se i karakter decijih emocija.Te emocije se pretvaraju u dugotrajna raspolozenja. Na primjer, uzdrzana ljutnja se pretvara u durljivost, radost u dobro raspolozenje, a strah u trzanja na svaku promenu ili zvuk. Ove emocije se najcesce javljaju u predskolskom uzrastu ili vec oko cetvrte godine zivota i to u prisustvu nekog od autoriteta, bilo roditelja ili vaspitaca u obdanistu. Cak i u drustvu sa svojim vrsnjacima decije emocije se diferenciraju.

2. Decije emocije su snazne

Emocije odraslog covjeka ne mogu da dostignu onu jacinu kao kod deteta, jer decije emocije ne poseduju gradaciju bez obzira na situaciju. To narocito vazi za ljutnju, strah i radost. Kod dece te emocije se izrazavaju punim intezitetom. U ljutnji dete place, vristi, bacaka se, udara rukama i nogama pa cak i ujeda. U strahu se izbezumljuje, krije i vristi. Te reakcije nikako neodgovaraju odraslima sto cesto ima ali ne i uvek negativan uticaj na dete. Kazne i opomene za takvo ponasanje imaju takav uticaj da dete s vremenom uci da bude uzdrzljivo prilikom iskazivanja svojih emocija. isto tako i u druzenju sa svojim vrsnjacima dete nauci da kontrolise svoje emocije. Na taj nacin dete uci da se uzdrzava od burnog ispoljavanja svojih osecanja.

3. Emocije deteta su nestabilne

Dete za razliku od odraslih lako prelazi iz pozitivne u negativnu emociju i obrnuto. Ono iz stanja velike radosti naglo predje u nemotivisani plac. Ljubav i ljubomora, ljutnja i smieh itd. smjenjuju se. Ali to ne znaci da su decije emocije plitke i povrsne, nego njih dete burno ispoljava pa se onda one ne gomilaju. Dete u toj dobi jos nije dovoljno intelektualno zrelo za razumevanje odredjenih situacuja, a i paznja mu se dugo ne zadrzava na jednom predmetu, sto uslovljava prelazak emocija iz jedne krajnosti u drugu. Medjutim dok je god emocija prisutna ona je intezivna vise nego kod odraslih.

4. Zajedno sa uzrastom emocije se sve vise diferenciraju

Pod uticajem okoline i vaspitnim merama deca polako kontrolisu svoje emotivne reakcije. Emotivna reakcija svakog deteta zavisi od njegovih dozivljaja i iskustava. To znaci da svako dete ima strah od necega, bilo od mraka ili misa i sl. U istim emotivnim situacijama svako dete reaguje na drukciji nacin, neka deca se sakrivaju , druga placu, a neka opet traze majku i sl.

5. Dete ispoljava svoja osecanja

Deca nisu u stanju da se uzdrzavaju , tj da neispoljavaju svoje emocije. Iako ih stariji uce tome deca ipak na neki nazin reaguju, npr. nervozom, nemirom, pokretima ruku i nogu, gestovima i sl. Iz toga mozemo da zakljucimo da deca jednostavno nisu u stanju da sakriju ono sto osecaju.

Vrste emocija

U psihologiji nema opste prihvacemog broja emocija, tj. nema spiska emocija dece i odraslih. Sto se tice predskolskog uzrasta, u to doba su skoro razvijene sve vrste emocija. Predskolsko dete ima razvijeno osecanje licne casti, pa stoga negativno reaguje na ponizavanja (npr. kada ga teramo u cosak, jer je bilo nevaljalo, kada ga posaljemo u drugu sobu, zabranimo mu da izadje u dvoriste i sl.). U tim slucajevima dete reaguje placem, a ponekad i jogunstvom.

U predskolskom periodu dete je takodje veoma osetljivo na pohvale i prekore. Na prekor reaguje obicno suzama, a kada ga pohvale raduje se i ponosi. Krajem predskolskog perioda javlja se stidljivost. To najcesce dolazi do izrazaja kada nesto mora da otpeva ili kaze pred nepoznatim licima.U ranom djetinjstvu, tj. u periodu od 2 do 6 godine, emocije koje najcesce dolaze do izrazaja su gnev, strah, ljubav i ljubomora, potom radost, a retko zalost.

1. Gnev

Ovu emociju i njene uzroke proucavalo je dosta psihologa na raznim uzrastima. Rezultati pokazuju da dete ovom emocijom reaguje kada se sputava u nekoj aktivnosti. Ali da bi se izazvala ova emocija nije dovoljno samo neko fizicko sprecavanje, nego to treba da se primeni na takav nacin da se dete osjeti isfrustrirano.

Predskolsko dete ispoljava gnjev, najcesce u sljedecim situacijama : navikavanjem na toalet, oblacenjem, obedovanjem, odlazenjem na spavanje (narocito posle rucka), pranjem kose i cesljannjem. Dosta cesto su uzrok gneva i ostala deca, koja zele njegove omiljene igracke. Ucestalost pojavljivanja gneva i njegova duzina trajanja, takodje su bili predmet izucavanja.

Dokazano je da kod predskolske dece gnev ne traje duze od 5 minuta, a posle toga je opet sve u redu. Dete prodje gnev utoliko pre ukoliko shvati da njime nista nece postici. Florensa Gudinav bavila se proucavanjem ucestalosti gneva na razlicitim uzrastima. Na uzrastu od 3 – 7 godina, primecuje se da je cesce pojavljivanje gneva kod decaka nego kod devojcica, sto potvrdjuje izjave majki da je teze odgajati decake od devojcica.

Ucestalost gneva takodje zavisi od fizickog stanja dece, tj. da li su prehladjena, da li su gladna i sl. Iz toga se ustanovilo da se gnev ispoljava cesce kod bolesne dece nego kod one potpuno zdrave.

2. Ljutnja

Ljutnja je emocija koja se ispoljava odmah nakon gneva. Predskolsko dete kada je ljuto, ono onda vristi, place, rita se , udara, grebe, baca na pod, a u nekim slucajevima i psuje i svadja se. Kada su ljuta, deca su ponekad i agresivna prema licima i predmetima koji je izazivaju.

U ranom detinjstvu ljutnja je dosta cesta reakcija, jer time dete skrece paznju na sebe. Kod dece starosne dobi od 3 do 5 godina ljutnju najcesce izazivaju nasrtaji i zadirkivanja od druge dece, zatim kada drugo dete uzme nekakav zeljeni predmet, ili pak ruganje i sl. Dete treba da nauci kako da kontrolise svoju ljutnju, a to se najbolje uci od odraslih, prvenstveno od roditelja i vaspitaca.

3. Strah

Strah predstavlja jednu od najcescih emocija, koje se javljaju u detinjstvu, kod dece preskolskog uzrasta. Uporedo sa uzrastom i sazrevanjem menjaju se predmeti i situacije koje izazivaju strah. U pocetku dete se plasi nepoznatih lica, iznenadnih pojava, a kasnije zivotinja i mraka. Strah moze da se prenese i od drugih, recimo brace i sestara, odraslih ili roditelja. Zatim strah od neprijatnih dogadjaja, npr. grmljavine, injekcija, pozara.

Strah moze da izazove i zastrasivanje. To obicno koriste roditelji da bi detetu ukazali na opasnost od struje, duboke vode, nepoznatog psa, saobracaja. Ova metoda moze da bude korisna u vaspitavanju, ali treba znati kada i kako je primeniti, inace moze da postane stetna.

Kao sto je vec receno kod dece predskolskog uzrasta strah je cesta pojava, ali vec prema 7 godini strahovi postepeno prestaju. U tom periodu razvija se moc zakljucivanja, razumevanja, predvidjanja i misljenja. Mada neki psiholozi tvrde da srah od zmije, velikog psa i mraka ostaje.

U svojoj masti dete mrak ispunjava raznim opasnostima i strahovima. Dete se u pretskolskom dobu sve manje boji nepoznatih predmeta, ljudi, buke i iznenadnih dogadjaja. Stoga strah u pretskolsko doba raste, jer nastaje posredstvom decije maste. Dete se jos uvijek plasi samoce, pa i smrti.

Pojave koje prate pojavu straha su drhtanje, promena glasa i kretanja. Posledice straha takodje mogu biti preterana mirnoca i strasljivost. Deci treba pomagati kako bi prevazisla strah, a za to je najbolji nacin da upozna ono cega se plasi i da ovlada situacijom u kojoj se nalazi.

4. Tuga (zalost)

Dete je zalosno, odnosno tuzno kada mu se pokvari ili polomi igracka. Tuzno je kada galame na njega, kaznjavaju, ako oseca da nema drage osobe ili kada se toj osobi dogodi neka nesreca. Zalost se obicno potiskuje, jer drustvu ne odgovara takvo raspolozenje.

Tuzno dete oseca potrebu da se nekome poveri ili izjada. Iz toga razloga detetu je neophodno da ima neku osobu od poverenja. U pretskolskom periodu to su najcesce igracke, mada se ne mogu zanemariti majke, ocevi, braca i sestre, pa i vaspitaci u obdanistu.

Zalost je kod deteta najrjedje osecanje, jer se ono cesce ljuti. Najcesce su zalosna mirna deca, dok se nemirna i samosvesna deca ljute. Zalosno dete nema nikakvih interesa, nije mu stalo ni do cega, place, miruje. Ali ono sto je bitno jeste da ta emocija traje kratko.

5. Radost i smeh

Pretskolsko dete je cesto radosno, a radost obicno traje od jedne do deset minuta. Smeh se javlja od 3 do 16 meseci. Deca se smeju kada su sretna i zadovoljna. Vise se smeju sa ostalima u drustvu nego kad su sama. Radosna deca vole da se igraju vise sa decom koja su njima slicna nego sa mirnom i povucenom decom. Ono sto izaziva ove prijatne emocije su : iznenadjenja, pokloni, ispunjenje zelja, igre i sl.

Dete se najcesce veseli kada ga pohvale ili kada pohvale nesto sto je nacrtao ili napravio. Deca takodje u ovom periodu vole humor, sale i smesne price, a narocito devojcice. Mada to ne vazi podjednako za svu decu.

Ljubav

U predskolskom periodu ljubav deteta se produbljuje i postaje trajna, jer dete sada pocinje da shvata vrednost svojih roditelja. Dete je u ovom periodu u svojim osecanjima manje egocentricno, nego ranije. Takodje u ovom periodu, razvija se i veliko drugarstvo, tj. privrzenost za druga ili drugaricu.

U tom periodu ono prekida tu veliku povezanost za porodicu, sto je veoma vazno za dalji detetov emocionalni razvoj. Decija ljubav se javlja prema osobama koje ga cine sretnim i zadovoljnim. Prvenstveno decija ljubav je vezana za majku, jer ona provodi najvise vremena sa detetom. Mada to ne mora da znaci, npr. ako ga majka zanemaruje i ne posvacuje mu paznju, dete svoju ljubav prenosi na drugu osobu koja se vise brine o njemu.

Krvna veza ne igra nikakvu ulogu kod ove emocije. Takodje, decija ljubav se menja i sa uzrastom, npr. razlika izmedju ljubavi prema majci i ljubavi prema ocu. Emociju ljubavi deteta prema roditeljima prati ugodnost. Ali ono sto najvise utice na decu u ovom periodu, pa i na ostale uzraste je kada se ono oseca "razapeto" izmedju oca i majke. To se javlja kada se roditelji svadjaju pred decom ili su razvedeni.

Za dete je najvaznija potreba da ima oba roditelja i da ih oboje voli. Roditelji takodje, cesto nisu svjesni posledica do kojih dolazi kada podsticu kod dece egoisticnu ljubav. Npr. "Tata voli samo tebe, a ne voli mamu i seku". "Ti volis samo svoju mamu, a tatu ne volis' i sl.

Cesto je i pitanje "Koga vise volis , mamu ili tatu"? . U takvim situacijama dete se oseca nesigurno i tada pri nagovaranju roditelja pocinje da gaji vise ljubavi prema jednom roditelju. Takodje, ako dete osjeti razlicite stavove roditelja, on to mudro koristi i priklanja se onom roditelju cije mu ponasanje vise odgovara i koji je popustljiviji prema njemu.

Detetova ljubav ne mora da bude usmerena prema roditeljima i drugovima, nego moze biti usmerena i prema stvarima i zivotinjama. Recimo ljubav prema igracki ili zivotinji moze da bude jaca nego prema coveku. Zato su bitni izrazi ljubavi. Bilo to u obliku verbalnih iskazivanja, milovanja, mazenja i sl. jer detetu je to potrebno.
Ono ne zivi samo od hrane, nego i od majcinske ljubavi. Dete to oseca kada sedi majci u krilu. Za njega je to najsigurnije i najudobnije mjesto, jer oseca da ga neko stiti. Ako dete ne dozivi izraz ljubavi ono postaje emocionalno hladna osoba koja ne uspostavlja kontakte sa drugim ljudima. Dete svoju ljubav prema nekome ispoljava grljenjem i ljubljenjem, a cesto i imitiranjem te osobe.

U tom slucaju devojcice obicno imitiraju majku, krisom oblace njene haljine i cipele, stavljaju njen nakit, a decaci se poistovecuju sa ocevima. Kod vecine dece su uzor roditelji na koje se ona ugledaju. Zato su veoma vazni medjusobni roditeljski odnosi i njihov odnos prema deci.

Taj proces identifikacije treba podsticati, hrabrenjima i uveravanjem detetove okoline. Nisu retki propusti i pogresni postupci pri odgajanju, pa se cesto desava da decaka odgajaju kao devojcicu, a devojcicu kao decaka.

Ljubomora

Ljubomora je emocija veoma cesta kod dece predskolskog uzrasta. Ona predstavlja i poseban vid ljutnje. Nastanak i povod javljanja ljubomore su drustvenog karaktera. Ljubomoru obicno izazivaju roditelji, braca ili sestre, a u pretskolskom periodu i drugovi.

Prvi znakovi ljubomore javljaju se od 18 meseci, mada se ljubomora cesce ispoljava izmedju 2 i 5 godine. Kao i ostale emotivne reakcije tako i ljubomora se menja sa uzrastom. Svoj vrhunac dostize izmedju 3 i 4 godine. Vrlo cesto uzrok ljubomore je i prinova u porodici. Stoga je vema vazan stav roditelja u sprecavanju ljubomore. Dokazano je da je ljubomora cesca kod porodica sa manjim brojem dece, nego u vecim porodicama. Zatim, kada jedno od dece u porodici dugo boluje, pa mu roditelji posvecuju vise paznje.

Ako roditelji, rodjaci ili prijatelji javno uporedjuju decu po uspehu u skoli, inteligenciji, vrednosti to takodje izaziva ljubomoru. Odrasli cesto nesvesno, u sali kazu "vidis kako je on bolji decak od tebe", "kako on sve zna a ti nista" i sl. Sve su to razlozi koji kod dece podsticu ljubomoru.

Ljubomora moze da se javi i na oca, jer deca cesto prisvajaju majku. Zato joj ne dopustaju da iskazuje naklonost prema ocu. Lubomora se ispoljava na razne nacine, a deca na nju reaguju na dva nacina otvoreno ili prikriveno. Otvoreno reaguju fizickim ili verbalnim napadima, pa cesto predstavljaju "problem" u svojoj sredini. Onog na koga su ljubomorni, ignorisu , ponekad ga i tuku, ogovaraju, podsmevaju i zajedljiva su.

Kada dete reaguje na ljubomoru, tako sto se ponasa cudno i na nepozeljan nacin, to se onda naziva prikrivena ljubomora. Desava se da ljubomorno dete pocne da mokri u krevetu, iako je to vec davno prevazislo, da sisa prst, da muca, da se plasi ili nece da jede. Ponekad i ispoljava simptome nekog oboljenja.

Svako dete na sebi svojstven nacin ispoljava ljubomoru i sve te njegove reakcije su nesvesne. Zato roditelji treba da budu pazljivi u takvim situacijama i da paze da ne izazivaju ljubomoru kod dece. Npr. posto saznaju da je na putu drugo dete, treba na lep nacin to da saopste prvom detetu i da kod njega razvijaju zelju da dobije brata ili sestru.

U prvom susretu sa bratom ili sestrom, dete mora da oseti radost i da oseca da je dobilo nesto blisko i znacajno, a u isto vreme je zadrzalo nepromjenjenu ljubav svojih roditelja. Zato je osnovni zadatak roditelja i vaspitaca da izbegavaju situacije koje dovode do ispoljavanja ove emocije.

Ono sto je interesantno za ovu emociju jeste da se ona razlikuje po polovima. Naucno je dokazano da su zenska deca cesce ljubomorna nego muska. Ljubomora iako je u sustini negativna emocija, ona ima i pozitivne strane. Cesto moze da posluzi i kao podsticaj na vecu aktivnost, na vece uspehe, na trud kako bi prevazislo brata, sestru ili druga na koga je ljubomorno.

Faktori koji uticu na razvoj emocija

Poznato je da se emocije ne javljaju proizvoljno, nego ih nesto podstice ili izaziva. Da bi mogli da kontrolisemo decije emocije, neophodno je da znamo faktore, koji ih izazivaju ili sprecavaju. Na pojedine emocije uticu:

1. Umor

Kada je dete umorno ono je lako svadljivo i placljivo. Nije bitno da li je dete umorno zbog nedostatka sna, preterane igre, velikog uzbudjenja i sl. Ako je dete mladje tada na njega i na njegovo raspolozenje umor ima veci uticaj.

2. Slabo zdravstveno stanje

Bolest na decu utice negativno na raspolozenje, kao i kod odraslih. Ako je dete sklono kvarnim zubima, slabom vidu, ako ima problema sa krajnicima ili ishranom, sve to jednako utice na decije emocije i podstice razdrazljivost.

3. Dogadjanja

U neko doba dana dete pokazuje jace emocionalne reakcije, nego inace. Kod manje dece to je obicno pre spavanja ili obroka. Ako se redosled hranjenja i spavanja poremeti, to dovodi do preteranog ispoljavanja emocija.

4. Stav roditelja

Najvazniji, a cesto i presudan faktor kod razvoja emocija. Negativne emocije se javljaju ako je dete previse zanemareno ili mu se poklanja previse paznje. Zanemarena deca su obicno mirna, nepoverljiva, pakosna, dok druga deca kojima je bila pruzena i preterana zastita roditelja, drugim recima "razmazena deca" , sklona su nervozi i ne mogu da se uzdrze u ispoljavanju svojih emocija.

5. Drustvena sredina

Ovo je takodje jedan od veoma vaznih faktora koji utice na emocionalnost deteta. Sredina u kojoj dete raste, prenosi na njega svoje uticaje. Emocionalnost drustvene sredina dosta je ustaljena. Zavisno od porodice do porodice razlikuje se popustljivost prema deci.

Lakoca ili teskoca pri ispunjavanju njihovih zelja je vazna za detetovu emocionalnost. Boravak sa osobom koja je razdrazljive prirode utice na razdrazljivost deteta, a ako zivot provodi u blizini smirene osobe dete ce nauciti da ne bude sklono razdrazivanju.

Porodica i emocije

Kao sto je vec napomenuto, jedan od vaznih faktora za emocionalni razvoj deteta su roditelji. Za zdrav deciji emocionalni razvoj vazna je zdrava osecajna atmosfera u porodici, dobri odnosi izmedju clanova porodice, a posebno odnosi ljubavi i postovanja medju roditeljima i razumevanje razvoja samoga deteta.

Roditelji cesto znaju, da svojom prevelikom brigom onemoguce razvoj decije samostalnosti, incijative, jer roditelji nastoje da sve urade za svoju decu, pa i ono sto bi ona mogla sama. Za deciji emocionalni razvoj potrebna je uravnotezena roditeljska ljubav. Pri tom odnosu razvija se srdacna i topla porodicna atmosfera.
U porodici se ne razvijaju emocionalno samo deca, nego i roditelji, pa prilikom toga cesto dolazi do teskoca. Roditelji moraju da se prvenstveno naviknu na odgovornost za svoju decu. Kada oni zauzmu takav stav, deca pocinju da se osamostaljuju. Tu nastaju problemi.

Kada roditelj nesto zeli da uradi za dete, a ono opet zeli da to uradi samo, roditelji obicno to komentarisu, kako su deca nezahvalna i drska, a deca tada roditelje smatraju gnjavatorima. Dete takodje, treba da se oseca zasticeno. Da bi se tako osecalo potrebna mu je roditeljska kontrola. Poznato je da dete kontrolu shvata kao zastitu, ako su razumno zadovoljene i shvacene njegove osnovne potrebe.
Ako se dete emocionalno ne razvija kako treba, kod deteta se moze javiti problematicno ponasanje. Ali treba znati da svako takvo ponasanje nije narocito ozbiljno, sem ako nije ucestalo. Ako je to ponasanje cesto onda to obicno se povezuje sa napetoscu.

Napetost se ispoljava kroz grizenje nokata, zamuckivanje, jogunstvo, prkosenje itd. Takvo ponasanje se ne leci galamom i napadom na dete, jer sto se vise roditelji uzbudjuju, nerviraju i iskaljuju svoj bes nad detetom strogom disciplinom, to je veca mogucnost da se to ponasanje zadrzi.

Kao prvo treba utvrditi da li su uzrok takvom ponasanju ucenje novih vestina, preuranjenost sa novom prilagodljivoscu pred kojom se dete nalazi ili su ipak uzrok unutrasnje napetosti. Roditelji treba da imaju u vidu da svako ucenje za dete predstavlja napor i da sva deca ne uce lako. Nekima treba vise vremena, a nekima manje. Stoga vaspitanje mora da nastoji da i emocionalno sto je moguce povoljnije utice na razvoj deteta.

Pozitivni osecaji su narocito znacajni za deciji razvoj.Roditelji treba da budu strpljivi sa decom. Svojim nerazumevanjem ne smeju da cine nasilje nad razvojem deteta i njegovim teskocama pri ucenju. Time oni ubijaju volju kod deteta i postizu kontra-efekat.

Dete ne treba da poistovjecuju sa odraslima, ali ne treba ni stalno da ga porede sa nekom igrackom. za emocionalni razvoj vazno je da se osecanja obogacuju i jacaju kada ih dete dozivljava u praksi. Nove aktivnosti kod dece menjaju njihove emocionalne odnose i njihovu licnost.

Da bi emocionalni razvoj bio sto uspesniji, potrebno je u porodici formirati i odrzavati pozitivnu emocionalnu atmosferu.
avatar
drdoktor
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1448
Datum upisa : 06.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od Fristajlo taj Sre Maj 05, 2010 10:32 pm

Doco, sjajna studija. Samo, jedan savet- iseckaj na manje delove, zbog lakše apsorpcije- preveliko, brate...

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od drdoktor taj Pet Maj 07, 2010 9:50 pm

Ali kako Question
avatar
drdoktor
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1448
Datum upisa : 06.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od cat09 taj Sub Maj 08, 2010 1:32 am

Ja sam na mukama. Još uvek odrastam.
avatar
cat09
Profi član
Profi član

Broj poruka : 4157
Datum upisa : 24.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od Fristajlo taj Sub Maj 08, 2010 1:35 am

drdoktor ::Ali kako Question
Na sitnije komade- kao zalogaje- da možemo da progutamo; ovako se davimo...

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od Fristajlo taj Sub Maj 08, 2010 1:36 am

cat09 ::Ja sam na mukama. Još uvek odrastam.
Kad ćeš odrasti, mali veseljače?

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od cat09 taj Sub Maj 08, 2010 1:56 am

Fristajlo ::
cat09 ::Ja sam na mukama. Još uvek odrastam.
Kad ćeš odrasti, mali veseljače?

Kad me doktor izleči, eto kad.
avatar
cat09
Profi član
Profi član

Broj poruka : 4157
Datum upisa : 24.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od Fristajlo taj Sub Maj 08, 2010 1:59 am

cat09 ::
Kad me doktor izleči, eto kad.
Možda bi elektrošokovi pomogli; doco, šta misliš?

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od cat09 taj Sub Maj 08, 2010 2:02 am

Ja sam već dovoljno šokirana, nemoj života ti. Samo mi još fale elektrošokovi. Pa i brez elektrike sam pod šok.
avatar
cat09
Profi član
Profi član

Broj poruka : 4157
Datum upisa : 24.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od drdoktor taj Sub Maj 08, 2010 2:04 am

Vidis kako se lepo zabavlja. i igra :hopacupa: :hopacupa:

Mnogo je dobar ovaj novi smajli.
avatar
drdoktor
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1448
Datum upisa : 06.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od cat09 taj Sub Maj 08, 2010 2:07 am

Ja sam već izlečena.

Nikad se nisam bolje osećala. Ili sam poludela pa se samo smejem? Ali stvarno je super ovaj smajli, da padneš pod sto od smeha!
avatar
cat09
Profi član
Profi član

Broj poruka : 4157
Datum upisa : 24.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od Fristajlo taj Sub Maj 08, 2010 2:20 am

Ja se srušim od smeha, kad nam okrenu "leđa"- urnebesno!

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od cat09 taj Sub Maj 08, 2010 2:25 am

To su verovatno đevojke iz "Mulen ruža." Ulepšaše mi dan (nemoj da neko pomisli da volim ženski rod )
avatar
cat09
Profi član
Profi član

Broj poruka : 4157
Datum upisa : 24.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od Fristajlo taj Sub Maj 08, 2010 2:28 am

cat09 ::To su verovatno đevojke iz "Mulen ruža." Ulepšaše mi dan (nemoj da neko pomisli da volim ženski rod )
Valjda je zato i smešno toliko- čak su nekako mlohave, mršuljive- ma, upiš!

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od cat09 taj Sub Maj 08, 2010 2:29 am

Tek sad vidim da nisu bile u teretani...
avatar
cat09
Profi član
Profi član

Broj poruka : 4157
Datum upisa : 24.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od Fristajlo taj Sub Maj 08, 2010 2:31 am

Ova luda Avramova, stalno nalazi sve simpatičnije smajliće; ali, ove igračice su vrh...

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od Avramova taj Sub Maj 08, 2010 6:30 am

Fristajlo ::Ova luda Avramova, stalno nalazi sve simpatičnije smajliće; ali, ove igračice su vrh...

"Čovek može da voli tek onda kada odraste do deteta". (Antić)

Analogno izrečenoj misli, još uvek rastem.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od Divlja taj Sub Maj 08, 2010 9:57 am

Vidi ti samo ove klinchadije na temi


Poslednji izmenio Avramova dana Čet Avg 12, 2010 6:45 pm, izmenjeno ukupno 1 puta (Razlog : Ispravka smajlija)
avatar
Divlja
Profi član
Profi član

Broj poruka : 4233
Datum upisa : 29.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od Fristajlo taj Sub Maj 08, 2010 2:29 pm

Pravo iz "Mulen Ruž"-a, gologuze plesačice- pa na Ideju- ekskluziva...

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od Avramova taj Sub Maj 19, 2012 10:36 am

Fristajlo ::
Ima za to rešenje- "zaraziš" i njih...
Taman posla, to bi bilo isto kao kada bi im pricala da propuse, a i rezistentni su na virus "forum" i to je dobro imajuci u vidu njihovu mladost.
Bilo bi interesantno, čuti od njih- šta su njihovi problemi, kako nas oni vide- koliki smo stranci?
Ne znam kako vide druge, ali mene...
probaj nekako da ih "ispipaš", šta misle o tome...
Kazu oni sta misle i bez mog "ispipavanja".

Mladji Starijem: Mama je na forumu.
Stariji Mladjem: Znam.
Mladji Starijem: Diskutuje sama sa sobom.
Stariji Mladjem: ::
Ja Obojici: prvo a onda Smile

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od Vidra taj Sub Maj 19, 2012 10:31 pm

Naidjoh na neko pisanje jedne mame. Bila sam blago zgranuta, tako da sam to ispricala mojoj velikoj devojci.
Elem - daklem, zena se zalila na naizdrzivost povodom teenage torture. Mene je ganulo nepostovanje, nevaspitanje, preterana tolerancija. Znaci, kada dodje iz skole nema 'dobar dan' ili bilo sta slicno, nego 'sta ima da se jede' u rimskom stilu na krevetu u dnevnoj sobi i onda ' daj mi lap -top'.

Xe...
Ispricam ja to onako edukativno mojoj velikoj devojci, medjutim ispostavilo se kako je meni bila potrebna edukacija.
Raspored za prepodnevnu smenu u skoli - posle skole ' sta ima da se jede u rimskom stilu - daj mi lap -top', a onda napolje do treninga, ko nema trening kuci se vraca oko 23h.
Raspored za popodnevnu smenu - u skolu se ide od drugarice, posle skole ko nema trening biva napolju do nekog doba.
Sticajem okolnosti, posto su to sigurno ti klinci koje vidim dok sam u parkicu - napolju se besomucno bezgranicno tipka i gleda u mobilni telefon.

Kakva su nam to deca? Sta je ovo?

Danas sam videla brdo klinaca u gradu. Nadam se da nisu samo maturske veceri u pitanju jer je Noc muzeja. Obzirom na raznobojnost naglasaka koje sam mogla da cujem, iskreno se nadam da je vecina dosla zbog Noci muzeja.
U taj isti mobilni telefon ne urlaju samo deca, nego i odrasli - najcesce zene, verovatno mame i tetke. Mis'im, i meni smeta dok prolazi tramvaj na Bulevaru
avatar
Vidra
Legendarni član

Broj poruka : 10650
Datum upisa : 25.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od Avramova taj Ned Maj 20, 2012 12:33 am

Vidra ::
Kakva su nam to deca? Sta je ovo?
Pogresno pitanje, treba: "Kakvi smo mi toj deci?"

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Muke odrastanja

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu