Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 19 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 19 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Smrt Praljka
Danas u 1:25 am od Davidova

» Djordje Balašević
Danas u 1:14 am od Davidova

» Milan Mladenović na mapama ex-YU
Danas u 1:01 am od Davidova

» Riblja Čorba
Danas u 12:55 am od Davidova

» Nove godine
Danas u 12:44 am od Davidova

» Trešerana deluks
Danas u 12:31 am od Sky

» Miško plavi
Juče u 11:18 pm od Davidova

» Etno muzika Srbije
Juče u 11:07 pm od Davidova

» This day in rock history and other news...
Juče u 6:46 pm od Brave Heart

» Check 123 i Europeana - kultura, umetnost, istorija...
Juče u 6:39 pm od Brave Heart

» Peščanik - analiza dnevnih događanja
Juče u 6:33 pm od Brave Heart

» Filmske novosti...
Juče u 6:22 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta umetnosti
Juče u 6:16 pm od Brave Heart

https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Cvetne zanimljivosti

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Cvetne zanimljivosti

Počalji od Hypnosis_ taj Uto Jan 31, 2017 9:23 am

Psihologija biljaka

Psihologija biljaka još je u povojima, ali sve se više istražuje i piše o toj temi. Sprovedeni su najraznovrsniji ogledi za proveravanje reakcija, ponašanja, pa čak i emocija biljaka. Došlo se do mnogih otkrića koje su bacile novo svetlo na stara praznoverja i verovanja. Za neke se ljude kaže da imaju "sretnu ruku" i da im biljke uspevaju ne samo zato što sa njima pravilno postupaju nego što ih izgleda, zaista vole. Priča se da su se u stara vremena ljudi morali izvinuti Majci Bazgi pre nego što bi sasekli neko drvo Bazge. Posle više od 2000 godina shvatamo da biljke zaista poštuju takav odnos, postoji čak priča novijeg datuma o boru kojem su dali hloroform da mu ublaže emocionalni šok zbog presađivanja.

Očigledno, ako idete tako daleko da uopšte nastojite da razumete biljku ona vam se mora svideti i morate želeti da bude zdrava. Neke osobe gledaju na svoje biljke samo kao na ukras prostorije, dok druge sa njima postupaju kao sa živim bićima i daju sve od sebe da sretno žive poštujući njihove potrebe. Posmatrači su uočili da biljke u nekom izložbenom prostoru, izgubljene među drugim lepim izloženim predmetima, slabije uspevaju nego one u blizini ulaza, gde im se prolaznici stalno dive. Danas se veruje da biljke reaguju na muziku a eksperimenti pokazuju da rastu u pravcu odakle dopiru zvukovi Baha, Hendela i u pravcu muzike na Indijskoj gitari dok se okreću od modernog roka. Veruje se da biljke bolje uspevaju uz stalno prisustvao nego u tišini.

Ljudi su počeli bivati svesni psihologije biljaka krajem 18 veka, iako je pravi začetnik tog shvatanja američki odgajivač biljaka Luter Burbank. Da bi dobio nove vrste, radio je na ukrštanju biljaka. Gajio je veliku ljubav i razumevanje za biljke. Kad bi zaželeo da se neka biljka razvija na sebi ne svojstven način, sedeo bi pored nje i pričao joj. Uveravao ju je da je mnogo voli, da ne želi da je povredi, a zauzvrat je molio da mu pomogne. Stvorio je neke vrlo otporne vrste, među kojima su krompiri i šljive koje danas jedemo, iako ostaje otvoreno pitanje da li je to postigao zahvaljujući rečima podrške ili svom prirodnom baštovanskom daru.

Druga važna ličnost u istoriji psihologije biljaka bio je američki poljoprivredni apotekar George Washington Carver (1864 - 1943), njegovo otkriće maslaca od kikirikija samo je jedan od mnogih doprinosa modernom društvu. Kao mladić bavio se lečenjem bolesnog bilja koje je sadio u posebno pripremljenu mešavinu zemlje i pevao mu. Kad su se ljudi raspitivali o tajni njegovog čudotvornog isceljivanja, odgovarao je da je tajna u samim biljkama i da niko ko ne razume biljke neće postići iste rezultate kao on.

Indijski naučnik Jagadis Chadra Pose (1858 - 1937) eksperimentisao je sa biljkama na sve načine kojih se mogao dosetiti. Upravo je on anestezirao stablo bora i otkrio, takođe da se od previše ugljendioksida ono može ugušiti a da uz pomožć kiseonika može ponovo oživeti. Njegov rad doveo ga je do zaključka da su biljke, nasuprot očekivanjima vrlo osećajne i da imaju izgrađen nervni sistem.

Poslednjih desetak godina ostvaren je veliki napredak u biljnoj psihologiji. Američki stručnjak za detektore laži Cleve Bacskter, izveo je niz ogleda stavljajući na biljke elektrode svog aparata za otkrivanje laži. Rezultati su bili zapanjujući. Otkrio je da se biljka uzbudi čim on pomisli da zapali list. Čak i pre nego što on upali šibicu. Biljka koja je prethodno suočena sa nekim ko je nameravao da je povredi klone čim se mogući krivac pojavi u sobi. Backster je čak pokazao da biljke imaju moć sećanja i mogu prepoznati osobu koja im je ranije nanela zlo. Tvrdio je, takođe, da ta svest nije ograničena samo na njihovo sopstveno iskustvo, već da one poseduju "ćelijsku svest" koja im omogućava da reaguju na ono što se dešava u svim oblicima života.

Uz bezbroj novih teorija o psihologiji biljaka ljudi ponovo počinju da posmatraju svoje biljke. Dok će samo ekstremisti izjaviti da se biljka nada, boji ili želi, više se ne smatra apsurdnim pitati se ispušta li biljka zaista tihi krik kad joj se odreže list ili cvet. Idete li u korak sa naučnim razmišljanjima ili ne, ljubav za biljke očigledno je dovoljan razlog da o tome nešto znate, a pomoći joj da raste uz neku pohvalu i ohrabrenje isto je što i želeti da bude uz vas sretna i zdrava.

Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cvetne zanimljivosti

Počalji od Hypnosis_ taj Uto Jan 31, 2017 9:24 am

Paradajz - ili jabuka ljubavi


Renesansa je svojom strašću za ponovnim otkrivanjem veličanstvenosti klasične starine oživela umetnost stilizovanog gajenja bilja u posudama.

Firentinski humanista i arhitekta Leon Batista Alberti stvorio je krajem petnaestog veka baštu u kojoj su u velikim zemljanim posudama bili posađeni mirta, bršljan, borovnica, razne puzavice i limunovo drveće, a u njihovom podnožju cveće žarkih boja.

Aristokracija je počela razvijati ljubav za retko i egzotično bilje, a istraživači su iz svih krajeva Novog sveta dolazili s novim otkrićima.

Mnoge vrste su uginule za vreme prevoza, zatvorene u tamnim vlažnim spremištima ili posle dolaska , ako ljudi nisu znali s njima da postupaju. S nekim drugim su postupali na način koji nam je danas čudan.

Paradajz - ili jabuka ljubavi, kako su je zvali u šesnaestom veku - smatrali su opasnim za jelo i gajili ga isključivo kao ukrasnu biljku, u kući i napolju.

Crveni puzajući pasulj, koji je stigao iz Južne Amerike u sedamnaestom veku takođe su prvih stotinu godina u Evropi gajili kao ukrasnu biljku.

Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cvetne zanimljivosti

Počalji od Hypnosis_ taj Uto Jan 31, 2017 9:25 am

Priča o Gladioli


Rod gladiola je veliki i obuhvata preko 250 divljih vrsta. Sve one nalaze se prirodno rasprostranjene isključivo u Evropi, Africi i Aziji, dok u Americi i Australiji još nisu pronađene divlje vrste gladiola.

Divlje vrste gladiola bile su poznate još u starom veku. Njihov značaj u to vreme vezivao se za sasvim druga svojstva i osobine gladiole. Tako Theophrast (372 - 287. god. pre naše ere, Grčki filozof i botaničar) navodi da su se kao korov između žita nalazile gladiole (Gladiolus Segetum) čiji su se gomolji jeli ispečeni sa brašnom.

Drugi podatak zabeležio je Plinius Stariji (23 - 79. posle n.e., rimski pisac) koji u svom delu Istorija Prirode navodi da se lukovice vade iz zemlje, suše i koriste za lečenje.

U srednjem veku gomolje gladiola nosili su robovi i bezemljaši kao amajliju koja ih štiti od povreda i čini ih nepobedivim. O proizvodnji gladiola može se govoriti tek od početka 19 veka kada je engleski baštovan Colville uspeo vešistrukim ukrštanjem da proizvede rano cvetajuće hibride koji se još i danas pod nazivom G. X Colvillei Horst, sa uspehom gaje.

Zatim belgijski baštovan L. Van Houtte iz grada Genta uvodi 1841 godine krupno cvetne gladiole Gladioulus X Gandavensis, čime počinje i naglo širenje gladiola.

1885 god uvezena je iz Afrike Gladiola Primlus, žute boje, koja je ukrštanje sa gladiolom X Gandavensis i sa Gladiolom X Lemoinei dala jednu sasvim novu grupu tzv. Primulinus sa novim bojama kao što su žuta i narandžasta. U daljem razvoju sortiment gladiola prolazi kroz razne faze i nije mogao biti pošteđen ni raznih modnih hirova. Tako su krajem 19 i početkom 20 veka naročito bile tražene sorte sa reckavim obodom cveta.

Ne tako davno firma Konynenburg & Mark iz Noordwyka u Holandiji proizvela je novu grupu tzv. Butterfly Gladiola koje se odlikuju obilnim cvetanjem i sitnim dobro oformljenim cvetovima velike trajnosti. Posebno su pogodne za rano pospešivanje u staklenicima.

U naše vreme najviše se radi na daljoj selekciji krupno cvetnih gladiola kojih sada već ima više hiljada sorti.


Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cvetne zanimljivosti

Počalji od Hypnosis_ taj Uto Jan 31, 2017 9:27 am

Priča o Narcisu


Cvet narcisa dobio je ime po Narcisu, lepom sinu boga Kefisa i nimfe Liriope. Bio je to mladić hladan na ljubav mnogih obožavateljki izazivajuću tugu i smrt pojedinih, pa su bogovi odlučili kazniti mladića: kada je na površini jezerca ugledao svoj lik zaljubio se u njega. Uzalud je pokušavao uhvatiti sliku na površini vode. Iz dana u dan je tužno gledao u vodu, te je na kraju uvenuo od ljubavi a vodene nimfe su umesto mladića pronašle vezicu neobičnog cveća, narcisa. Ovaj mit kao i ostali junaci koji su cveću dali ime učinili su klasične mitove uvek živim i inspirativnim.



Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cvetne zanimljivosti

Počalji od Hypnosis_ taj Uto Jan 31, 2017 9:30 am

Priča o Orhideji

Divljenje koje su ljudi uvek osećali prema biljkama, neustrašivost mnogih ekspedicija kao, kao i odlučne istrajnosti odgajivača učinili su da biljke koje su sakupljane po različitim krajevima sveta kao što su Meksičke pustinje, vlažne šume Amazonije, brežuljci u podnožlju Tibeta, Indijske džungle i vetrovita ostrva Pacifika, postaju važno obeležje mnogih domova.
Biljke u saksijama su u 18 veku bile povlastica i raskoš aristokratske elite. Nakon otkrića Vardove kutije 1834 godine koja je omogućila da se osetljive vrste biljaka, sigurno i u savršenom stanju prenose na vrlo velike udaljenosti po raznim kontinentima. Mnoge egzotične biljke postale su pristupačne i manje imućnom stanovništvu.

Egzotične paprati, orhideje, dracene, palme, krotoni postali su vrlo traženi u Evropi. Da udovolje toj potražnji, mnogi neustrašivi tragači za biljkama pošli su na opasna istraživanja u nepoznate krajeve da pronađu nove vrste.

Orhideja je bila najveći zgoditak a kako je prirodno stanište tog cveta visoko u granju stabala, čitave su šume stabala posečene u potrazi za novim podvstama. Oduševljenje orhidejom učinilo je da se razvije unosan posao. Istraživači, botaničari i trgovci u to doba sticali su silna bogatstva.

Divljenje koje ljudi iskazuju prema tom cvetu neprekidno traje.


Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cvetne zanimljivosti

Počalji od Hypnosis_ taj Uto Jan 31, 2017 9:32 am

Priča o Ruži


I u drevnoj Grčkoj ruže su bile poznate i omiljene. Prvi javni vrt u Atini osnovao je 306. godine pre naše ere Epikur, jer je želeo da svakog dana ubere cvet ruže.
Stari Grci su prinosili Afroditi, boginji ženske lepote, ljubavi i plodnosti, ružu na žrtvenik, dok su Afroditine sveštenice prilikom verskih ceremonijala nosile venčiće od belih ruža, a putevi kojima su prolazile bili su posuti ružama.

Postanak crvene ruže, po mitologiji vezan je za smrt Adonisa , lepog mladića-pastira u koga se zaljubila Afrodita. On je po predanju, bio smrtno ranjen od divljeg vepra i Afrodita mu je pritekla u pomoć. Međutim boginja je morala da se provuče kroz gust zasad ruža i tada je iz njenog izranavljenog tela šiknula krv i obojila u crveno sve okolne bele ruže.

U Rimskom carstvu kult ruža doveden je na najviši nivo. Cvetni venčić od ruža koristio se u svim prilikama. Njime su kićene vojskovođe, mladići su odlazili u rat sa venčićem na glavi, ružin cvet se darivao pobedniku, cvetom se posvećivalo pobedničko oružje.

Kasnije je cvet ruža postao simbol radosti , zadovoljstva i ljubavi. Zaljubljeni mladići su slali svojim devojkama cvetove ruža, a za vreme gozbi i mladi i stari, muzikanti i sluge podjednako su nosili na glavi venčiće ruža.

Padom Rimske imperije i kult ruža naglo opada. Ruža se kroz vreme jedva održava u dvorištima manastira, gde se od plodova pravila hrana i lekovi. Veliki pohodi u vreme krstaških ratova i proširenja Otomanskog carstva potpomogli su širenju ruža jer su vitezi i veziri posle svakog pohoda donosili u svoje zamkove po koju novu vrstu ruža ili drugog cveća.

Krupan doprinos u gajenju ruža daje carica Žozefina, Napoleonova žena, osnivanjem svog čuvenog ružičnjaka 1804. godine nedaleko od Pariza, u dvorcu Malmezon. U njenom vrtu mogle su se naći sve do tada poznate vrste i sorte ruža u svetu.

Postoje podaci iz kojih se vidi da su i za vreme rata vrtlari carice Žozefine imali slobodne vize za ulazak u zaraćene zemlje, kao i da su se pošiljke semena i ruža sa zarobljenih francuskih brodova odmah slale dalje i isporučivale bez obzira na postojeće ratno stanje. Caričin dvor postaje stecište istaknutih botaničara , odgajivača i umetnika.

Počev od 19 veka interesovanje za ruže u Evropi stalno raste. Sistematskim radom na ukrštanju i odabiranju dobijaju se sve lepši i bogatiji oblici, sorte i varijeteti.



Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cvetne zanimljivosti

Počalji od Hypnosis_ taj Uto Jan 31, 2017 9:34 am

Priča o Tulipanu


Tulipan je dobio ime po persijskoj reči DUBLEND ili turskoj TULIPANT, što znači "omot na glavi", "turban" zbog karakterističnog oblika cveta.

Rod tulipana obuhvata oko 100 divljih vrsta koje su naj rasprostranjenije oko Kaspijskog jezera, zatim oko Crnog mora, odakle se šire prema severu, da bi preko Male i Srednje Azije doprli sve do srednje Evrope.

Sve te divlje vrste interesantne su samo sa botaničkog stanovištva. Za cvećarstvo je izuzetno značajna vrsta Tulipa Gesnerijana kao predak tada kultivisanih sorti.

O pravom poreklu naših baštenskih lala nemamo pouzdanih podataka. Po nekim podacima, lale su u Aziji bile poznate još pre 1000 godina. Prvi detaljniji opis dao je 1554 godine A. G. Busecq u svom pismu austrijskom vladaru Ferdinandu Prvom, u kome ga izveštava da u vrtu turskog sultana u Istanbulu cveta jedna veoma interesantna biljka koju Turci nazivaju tulipan. U Evropi lala je prvi put zacvetala u Ausburgu (Nemačka) 1559 godine, a prvi botanički opis dao je 1560 godine švajcarski naučnik Conrad Gertner (1515 - 1565). Međutim, koja je vrsta bila zapravo opisana ne može se utvrditi, ali Linne ju je nazvao Tulipa gerteriana i ona se smatra roditeljem svih današnjih formi lala.

Osnivačem proizvodnje i selekcije lala smatra se botaničar Clusius koji je kao nadzornik Bečkih carskih bašta i parkova, 1575 - 1576 godine proizveo iz semena više novih sorti.

Veoma zaslužan za otkriće novih vrsta lala je i botaničar Eduard Avgustus von Regel, koji je od 1855 godine na ovamo u predelima srednje i zapadne Azije otkrio značajne vrste lala, od kojih pominjemo C. Eichreli, T. Greigii, T. Kaufmanniana.

Početkom 17 veka u Evropu je stizalo sve više biljaka sa raznih kontinenata. Neke retke i lepe vrste postale su predmetom pomodarstva. Nijedna biljka, čak ni orhideja nije izazvala takvu pomamu kakvo je bilo tulipansko ludilo koje je zahvatilo Evropu početkom 17 veka.

Lukovice divljih tulipana donete su s Levanta, a ukrštanjem dobijene su nove boje i oblici, pogodni za ukrašavanje domova i vrtova. Središte trgovine tulipanima postala je Holandija i za vreme tridesetogodišnjeg rata ludilo je dostiglo vrhunac.

Za tulipane se borilo, ginulo. Na njima se sticalo i gubilo veliko bogatstvo. Postali su čak i oblik sredstva za plaćanje i iz ruke u ruku prešlo je preko 10 miliona papirnih bonova za tulipane koji su donosiocu garantovali da u zamenu može da dobije lukovicu ili određeni broj lukovica. To je zabranjeno zakonom 1673 godine pa je takva trgovina zamrla ali Holandija je ostala snažno svetsko tržište za gajenje i dalji plasman tulipana.

Oduševljenje tulipanima traje i danas. Tim lepim cvetom tradicionalno se ukrašava i naš grad.



Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cvetne zanimljivosti

Počalji od Hypnosis_ taj Uto Jan 31, 2017 9:36 am

Vardova kutija


Najznačajniji korak u istoriji gajenja bilja u saksijama slučajno je 1834. godine načinio džentlmen iz viktorijanskog doba Nathaniel Ward.

Otkrio je da biljke uspevaju u zatvorenoj staklenoj kutiji obnavljajući sopstvenu vlagu procesom respiracije.

Vardove kutije omogućavale su ljudima da kod kuće odgajaju sopstvenu minijaturnu džunglu tropskog bilja i dovele do novog napretka tehnike i metode negovanja bilja u staklenicima.

Vardova kutija za putovanje omogućila je da se osetljive vrste biljaka , sigurno i u savršenom stanju prenose na vrlo velike udaljenosti.

Kad su iznenada mnoge egzotične biljke postale pristupačne i mogle uspešno da se gaje u zatvorenoj kutiji, stakleniku ili naprosto u dekorativnoj saksiji u uglu sobe, kućne biljke su postale moda otmenog sveta Evrope i Amerike.

Dok je nekad gajenje čudnih i egzotičnih vrsta biljaka bio hobi samo vrlo bogatih, sada su u njemu uživali i manje imućni.

Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cvetne zanimljivosti

Počalji od Hypnosis_ taj Uto Jan 31, 2017 9:36 am

Biljke u kući


Sobne biljke naći ćete svuda, ne samo u predvorjima hotela, banaka i kancelarija već se pojedine biljke pažljivo uzgajaju i na kancelarijskim ormarima, prozorskim daskama, na policama u hodnicima mnogih ustanova. One pridonose sadržajnosti našeg života i na tome im moramo biti zahvalni.

Zašto su one tako omiljene? Ima mnogo razloga. Gradski ljudi žive u svetu velike žurbe, plastike i gotove zabave na televiziji. Biljke imaju neku postojanost: žive i rastu u svoje vreme i ne možemo ih požurivati, možemo samo podmiriti njihove osnovne potrebe. One su vrsta živog nameštaja, ukras koji sobu čini ugodnijom, prisnijom, manje ukočenom. Tu je i osećaj uspeha kada se pojave novi listovi ili biljka prvi put procveta. Ona mnogim ljudima predstavlja veliku dragocenost često povezanu sa nežnim asocijacijama na prijatelje, neko mesto ili na dobijenu i uspešno uzgojenu reznicu.

Uzgoj biljaka u kući ili saksijama oko kuće raširio se u novije vreme, ali prve zapise o sobnim biljkama nalazimo pre gotovo 5000 godina kod Kineza, koji su u svojim palatama uzgajali biljke u ukrašenim , dekorativnim saksijama. Sa egipatskih bareljefa do 1400. g. pre nove ere očito je da su i Egipćani skupljali biljke. Viseći vrtovi Vavilona sastojali su se od biljaka uzgajanih u saksijama na terasama. Ima podataka da su se i za vreme rimske i grčke civilizacije biljke uzgajale u kući, a svakako i u starom i srednjem veku. Manastiri su mnogo unapredili taj običaj, iako treba napomenuti da su biljke koje su se u njima uzgajale bile retke biljke, koje su se uglavnom primenjivale u medicini a ne kao ukras.

Devetnaesti vek je doba kada cveta skupljanje i ukrštanje biljaka. U to doba nicali su brojni staklenici. Plemstvo i bogataši takmičili su se ko će imati najegzotičnije i najređe biljke i unosili su ih u kuće da bi impresionirali svoje goste. Uzgajivači kao što su Veitch i Sandesr, slali su skupljače biljaka po celom svetu da nađu nove vrste i varijetete. Wardova putujuća kutija koju je Nathaniel Ward izumeo 1834 g. mnogo je pomogla pri prenošenju retkih biljaka. To je bio mali prenosivi staklenik , koji je osiguravao biljkama pogodnu atmosferu za vreme putovanja.

U promenjivom svetu 20 veka velike privatne kolekcije su se raspale ili bile uništene. Moda i običaji su se menjali i između dva rata; dvadesetih i tridesetih godina, mnoge su biljke nestale. Ipak, nisu se sve izgubile jer je umetnost uzgajanja sobnog bilja bila još popularna u svim slojevima društva. Krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina klatno te mode ponovo se razmahalo i biljke su se u još većem broju počele pojavljivati u našim domovima, kancelarijama, bankama, restoranima, hotelima i drugim javnim ustanovama. Danas su prihvaćene, voljene i očekivani deo našeg života.

Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cvetne zanimljivosti

Počalji od Hypnosis_ taj Uto Jan 31, 2017 9:37 am

Biljke međusobno komuniciraju porukama

Najnovija istraživanja pokazala su da određene biljke mogu međusobno da komuniciraju, i to putem poruka. Biljke poput jagode i deteline mogu da razmenjuju informacije putem mreža, slično načinu na koji ljudi međusobno šalju poruke putem interneta.

Reč je o biljkama koje se šire horizontalnim peteljkama, a pod zemljom šire izdanke, iz kojih nakon nekog vremena izrasta nova biljka. Zbog ovakvog načina razmnožavanja, biljke su zapravo „umrežene“ u bio- sistem.

Naučnici su dugo svesni postojanja ovih mreža, ali su do sada smatrali da one služe za razmenu resursa, kao što su voda i hrana, između biljki. Nova istraživanja pokazala su da, osim ove funkcije, biljke koriste svoju mrežu i za međusobnu komunikaciju, naročito ako ih napadnu insekti.

Ukoliko, na primer, gusenica napadne list jagode, biljka odmah kroz mrežu šalje signal opasnosti. Poruka se šalje kroz sistem cevčica koje biljke grade kako bi delile hranu i vodu. Biljka koja primi poruku, odmah počinje da radi na hemijskom i mehaničkom odbrambenom mehanizmu, kako bi mogla da se odbrani od napada gusenice. Hemijske promene čine lišće manje ukusnim, a strukture težim za žvakanje.

S druge strane, ovakav sistem ima i svoju negativnu stranu, budući da ograničava rast i razvoj biljaka. Osim toga, omogućava lakše širenje različitih virusa, koji putem mreže napadaju i ostale biljke.

Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cvetne zanimljivosti

Počalji od Hypnosis_ taj Uto Jan 31, 2017 9:38 am

Priča o cvetu Dan i noć

Kako jedna legenda kazuje, tri perioda života jedne devojke Ane se reflektuju u tri kolorita latica cveta dan i noć. Jednom davno ljubazna i naivna devokja Ana živela je u malom selu. Ona je verovala u sve i uvek je pronalazila opravdanja za sve što ljudi čine. Nažalost jednoga dana upoznala je prepredenog zavodnika koji je naveo Anu da se zaljubi u njega koristeći predivne romantične reči i ljubavne izjave. Ana ga je nežno volela. Ona je posvetila svom voljenom celo svoje srce i ceo njen život. Neprođe dugo i on ju je napustio i otputovao u beli svet. Međutim on je obećao da će se vratiti svojoj voljenoj. Ana je čeznula za njim celog njenog života i bila je skrhana tugom. I kada je umrla cveće je izraslo na njenom grobu i to cveće oslikava Aninu nadu, čežnju i tugu. To je bila ruska legenda o tom cvetu.

Antički Grci su povezali pojavu tog cveta sa kćerkom vladara Inoa. Jedina Inova kćerka je volela Zevsa. Međutim Zevsova ljubomorna žena Hera je bacila čini na devojku i pretvorila je u kravu. Tada je Zevs počeo da uzgaja cvet dan i noć za njegovu ljubavnicu. Ovo cveće je predstavljalo ljubavni trougao, a u jednu ruku dan i noć predstavlja poređenje obične smrtnice naspram boginje. U drugu ruku cveće sadrži u sebi verovanje da Herina čarolija nije večita. Međutim Rimljani su smatrali da dan i noć predstavlja preterano znatiželjne osobe koje su bogovi pretvorili u cveće kada su te osobe špijunirale Afroditu.


Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cvetne zanimljivosti

Počalji od Hypnosis_ taj Uto Jan 31, 2017 9:42 am

Priča o Zvezdanu

Da li ste ikada gledali u zvezdu dugo vremena? Ako jeste tada ste primetili da zvezda nije samo jednostavna svetleća tačka na nebu. Međutim svetlost zvezda nije uvek ista. Ponekad je plava, ponekad je bela pa čak i roza. U sredini su zlataste a prema krajevima zatamljene. I nama se čini da nam kroz ovu svetlost zvezde šalju neke signale i čak preuzimaju neke poruke sa Zemlje. Možda zbog toga ponekad zvezde padaju sa neba.

Kada su antički ljudi to zapazili počeli su da gledaju u drveće i cveće i pokušavali da pronađu sagovornika zvezda. I oni su pronašli neko malo azurno cveće sa žutim krugom u sredini koje je bilo slično zvezdama na nebu. "Aster" (zvezdan) - uzviknu neko od njih. Reč "aster" znači "zvezda" i od tog doba azurni cvet ima to ime.

Donešen je u Evropu iz Kine 1728 od strane Peter Inkerville-a. On je uvezao seme cveta i prezentovao ga čuvenom francuskom botaničaru. Botaničar je uspeo da odgaji veliko svetlo cveće u krajevskoj bašti Trianon i nazvao ga kraljica "belih rada".

Zvezdan je sam po sebi jadna od najstarijih biljaka. Kada su arheolozi otvorili 2000 godina staru kraljevsku grobnicu oni su pronašli crteže zvezdana. Antički grci su smatrali zvezdan za amajliju. Zvezdan personifikuje jesen na mađarskom jeziku.



Postoji jedno popularno verovanje: ako stojite među zvezdanima u noći i pažljivo osluškujete cveće možete čuti jedan skoro nečujan šapat. Na ovaj način zvezdani pričaju sa njihovim sestrama - zvezdama. I to nije iznenađujuće zato što po legendi zvezdani su izrasli iz praha koji je pao sa zvezda. Ovu legendu je iznedrio francuski astronom Cassini kada je u mladosti izučavao nauku o nebeskim telima i on je ostatak svog života

Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cvetne zanimljivosti

Počalji od Hypnosis_ taj Uto Jan 31, 2017 9:43 am

Priča o Lotosu

Kaže se da su antički egipćani verovali da je lotosov cvet dao život faraonskom Egiptu. Na početku sveta, u tamnim vodama, lotosov cvet je plutao sa zatvorenim laticama. Latice su se otvorile i iz cveta se uzdigao Ra , bog sunca, stvarajući svet. Uveče sunce bi se vraćalo u lotosov cvet da spava, da bi se uzdiglo sledećeg dana. Mnoge mediteranske i azijske civilizacije su prenele simbol lotosa u Indiju, Vijetnam, Kinu, Laos, Kambodžu i Tajland. Lotos je tron na kojem Buda sedi. Lotos može biti obećanje uspešnog posla ili braka. U Budizmu ljudi su poređeni sa lotosovim cvećem podižući se iz mulja dubokih voda, a cvetne faze ( pupoljak, cvet, seme ) predstavljaju prošlost, sadašnjost i budućnost. Budistički zapisi kazuju da lotos kombinuje miris, čistoću, milost i lepotu. Lotosi propadaju porodici Nymphaceae i rodu Nymphaea. Beli egipatski lotos, N.lotus, je pravi lotos iz egipatske mitologije.Tragovi populacije lotosa se mogu pronaći u termalnim izvorima u Evropi, na primer u Rumuniji. Postoji takođe plavi egipatski lotos, N.caerulea, i indijski plavi lotos N. stellata, nacionalni cvet Cejlona. Indijski crveni lotos, N. rubra, je uobičajen u južnojistočnoj Aziji. Žuti lotos, N.citrina, je uobičajen u tropskoj Africi.


Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Cvetne zanimljivosti

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu