Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 46 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 44 Gosta :: 2 Provajderi

laza, Храст

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Dunav
Danas u 3:05 pm od Храст

» Origami
Danas u 1:54 pm od Poli

» Израелски "рецепт" за Косово
Danas u 12:19 pm od Храст

» Srbija u NATO?
Danas u 11:45 am od Храст

» Lepota dolazi iznutra
Danas u 10:54 am od Храст

» Tajne koje žene ne žele da otkriju
Danas u 10:11 am od Avramova

» Brak kao institucija sve nepopularniji
Danas u 10:06 am od Avramova

» Ogledalo
Danas u 9:55 am od Avramova

» Seljačka politika...
Juče u 10:31 pm od laza

» Dvorci i tvrđave
Juče u 7:53 pm od Poli

» Phantasy Photos
Juče u 7:45 pm od Poli

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 6:54 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:29 pm od Brave Heart

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Vesti iz sveta astronomije...

Strana 2 od 6 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Čet Okt 20, 2016 6:53 pm

Smile Uspeh i neuspeh "Egzo Marsa 2016"

Orbitalni modul TGO međuplanetarnog aparata "Egzo Mars 2016" uspešno je dospeo na orbitu oko Marsa. Nažalost, kontakt sa lenderom "Skjapareli" (Schiaparelli) je izgubljen samo minut pre spuštanja na površinu Crvene planete.

Kakva drama na Marsu! Taman smo juče slavili uspehe kineske i ruske kosmonautike, i sa velikom nadom očekivali vesti o finalnoj fazi evropsko-ruske misije "Egzo Mars 2016". Signal sa lendera "Skjapareli" izgubljen je neposredno pred kontakt sa površinom, dok je orbitalni modul TGO uspešno dospeo na orbitu oko Marsa, tako da je misija "Egzo Mars 2016", u ovoj etapi, završena polovičnim uspehom.

Hajdemo prvo da opišemo misiju TGO.

Devetnaestog oktobra, orbitalni modul TGO je obavio uspešan manevar kočenja i prelaska na razvučenu eliptičnu orbitu oko Marsa. Motor kosmičkog aparata je uključen u 13:05 č (po Griniču) i radio 139 minuta i smanjio brzinu i smer kretanja TGO na oko 1,5 km/s. To je bilo dovoljno da modul bude zahvaćen gravitacionim poljem Marsa i da TGO pređe na orbitu oko Crvene planete. Stručnjaci Evropskog centra kosmičkih operacija (ESOC) u Darmštatu (Nemačka) primaju podatke sa modula TGO i nastavljaju sa proverom rada njegovih sistema.

A šta se desilo sa lenderom "Skjapareli"? Kao što smo javljali, lender mase 577 kilograma se odvojio 16. oktobra u 14:42 č po Griniču od orbitalnog modula i, dva dana kasnije, slobodnom putanjom uleteo u atmosferu planete. To se desilo 107 minuta posle početka operacije kočenja orbitalnog modula TGO. Dok je lender "Skjapareli" ogromnom brzinom leteo kroz atmosferu, prijem njegovih signala je tekao prema evropskom aparatu "Mars ekspres" koji već trinaest godina kruži oko Crvene planete i modulu TGO aparata "Egzio Mars 2016". Takođe, indijski radioteleskop koji je eksperimentalno uključen u prateću mrežu ove misije, primao je signale sa lendera.


Glavne operacije spuštanja lendera "Skjapareli"

Sedamdeset i pet minuta pred ulazak lendera u atmosferu, veza sa njim je uspostavljena preko najvećeg radio teleskopa na svetu tipa iterferometra (GMRT) blizu Pune, u Indiji. Aparat je brzinom od 21 000 km/č ušao u gornje slojeve atmosfere u 14:42 č po Griniču, na visini od 121km i nastavio spuštanje. U tim trenucima, usled ogromne brzine i gustine atmosfere, lender je bio izložen najvećim termodinamičkim naprezanjima koja je na sebe preuzeo toplotno-zaštitni ekran na donjem delu lendera. Ona su trajala minuta i 12 sekundi, posle čega je lender bio na 45 km i kretao se brzinom od 19000 km/č.

Na visini od 11 km, 3 min i 21 sekundu po ulaska u atmosferu, pri brzini od 1700 km/č otvoren je padobran, a 40 sekundi kasnije, pri brizni od 320 km/č na 7 kilometra odbačen je toplotno-zaštitni štit.


Odvajanje toplotnog ekrana

Na visini od 1200 metara odbačen je padobran, a sto metara kasnije, pri brzini od 250 km/č uključeni su retroraketni motori koji su nastavili da usporavaju spuštanje lendera. Oni su trebali biti isključeni na oko dva metra iznad tla, kada je brzina smanjena na samo 4 km/č, tako da je lender trebao sa te visine sekundu kasnije praktično da slobodno "padne" na površinu brzinom od 10 km/č, ali uz zaštitu lomljive amortizacione strukture koja je na sebe trebala da preuzme svu kinetičku energiju udara i sačuva lender od oštećenja.

Međutim, samo minut pre kontakta sa površinom, veza je naglo prekinuta. Pokušaji da se kontakt sa lenderom ponovo uspostavi ostali bez uspeha. Stručnjaci koji su radili na razradi operacija spuštanja su programirali seriju takozvanih "radio-prozora" tokom kojih je prijem signala sa lendera trebao da bude obezbeđen tokom praktično svih operacija spuštanja. U to su uključeni evropski aparat "Mars ekspres" i američki orbiteri MRO i MAVEN. Takođe, indijski teleskop GMRT (koji održava vezu sa indijskim marsijanskim aparatom "Mangaljan"), bio je uključen u prateću mrežu. Takođe, deo signala je primljen i upisan u memorijski sistem TGO, tako da sada stručnjaci u ESOC-u pomno analiziraju sve prikupljene informacije da ustanove šta se desilo sa "Skjaparelijem".

Ukoliko je, kojim čudom aparat meko sleteo na Mars, njegove akumulatorske baterije imaju dovoljno kapaciteta da održavaju lender u životu od tri de deset dana, tako da će stručnjaci u ESOC-u do tada uporno pokušavati da uspostave vezu sa "Skjaparelijem". Iako je njegova primarna misija bila da posluži kao demonstrator tehnologija spuštanja na Mars, na lenderu se nalazi skromna naučno-merna aparatura.

Znači, veza je izguljena minut pre sletanja, u periodu kada su trebale da budu obavljene dve kritične operacije - odbacivanje padobrana (31 sekunda pre kontakta) i početak rada retroraketnih motora (koji su stupili u dejstvo 30 sekundi pre dodira tla). Kako je toplotni ekran odbačen dva minuta pre planiranog kontakta sa tlom, njegovo odvajanje se može izbaciti sa spiska mogućih faktora neuspeha misije lendera "Skjapareli". Kako je odbacivanje padobrana prečnika 12 m daleko složenija operacija od trenutka početka rada retroraketnih motora, najverovatnije je tom prilikom došlo do oštećenja lendera. Naime, padobran se odvaja skupa sa poklopcem koji se nalazi iznad samog lendera, tako da se on ne odvaja samostalno, već skupa sa poklopcem. A ispod poklopca je gornji deo lendera na kome se, između ostalog, nalaze antene telekomunikacionog sistema. Dali je tom prilikom došlo do oštećenja antena, pitanje je na koje tek treba da se odgovori.


Trenutak odvajanja padobrana

Ne treba isključiti i da je možda u zoni sletanja bila veća koncentracija prašine u atmosferi (pritisak na površini odgovara atmosferskom pritisku na Zemlji na visini od 37 km), što se moglo odraziti na njegove performanse. Takođe, čestice prašine su mogle da dovedu do elektrostatičkih pražnjenja i oštećenja elektronike telekomunikacionog sistema. Konačno, mogući uzrok je i nepravilan rad retroraketnih motora koji, ili nisu uspeli da razviju maksimalnu snagu, ili je došlo do nepravilne preraspodele njihovih kočećih impulsa. U oba slučaja lender "tvrdo" sleće na Mars, i razbija se.


Da li je nepravilan rad retroraketnih motora doveo do gubitka lendera

Mesto spuštanja "Skjaparelija" je u oblasti Meridiani Planum, relativno blizu američkog rovera "Oportjuniti". Njegove kamere su bile usmerene prema delu neba gde je lender treba da se kreće, tako da će u pokušaju odgonetanja tajne gubitka lendera, stručnjaci takođe koristiti, koliko je to moguće, i snimke sa malog američkog rovera.

Podsećamo da je decembra 2003. evropski lender "Bigl-2" (Beagle), takođe izgubljen u završnoj etapi spuštanja na Mars, tako da Crvene planeta, za razliku od orbitalnih aparata, nije gostoljubiva prema evropskim lenderima.

Misija "Egzo Mars 2016" je zajednički poduhvat Evropske (ESA) i ruske kosmičke agencije ("Roskosmos"), prvi u seriji budućih potencijalnih međuplanetarnih misija. Aparat koji je najvećim delom projektovan i izrađen u državama članicama ESA-e, dok je nekoliko naučnih pribora ruskog porekla, je lansiran sa Bajkonura marta 2016. pomoću ruske rakete-nosača "Proton-M". Posle 226 dana i 500 miliona prevaljenih kilometara na transplanetarnoj putanji, "Egzo Mars 2016" je 17. oktobra stigao nadomak Marsa. Dok je lender, po svemu sudeći izgubljen, orbitalni modul TGO je dospeo na orbitu oko Marsa. U narednim mesecima, TGO će preći na kružnu orbitu, a naučna misija treba da započne za 12 meseci, oktobra 2017.

Sledeća evropsko-ruska misija je "Egzo Mars 2020" koja uključuje ruski lender i evropski rover koji će nositi bušilicu sposobnu da izvadi uzorke tla sa dubine od dva metra i u maloj laboratoriji rovera obavi njihovu biohemijsku analizu.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pet Okt 21, 2016 5:26 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pet Okt 21, 2016 5:35 pm

Smile Egzo Marsa 2016" - Padobran kriv za gubitak “Skjaparelija”

Telemetrijski podaci primljeni sa lendera “Skjapareli” (Schiaparelli) za vreme spuštanja na Mars ukazuju da je prevremeno odbacivanje padobrana dovelo do gubitka aparata. Takodje, retroraketni motori koji su trebali dodatno da uspore spuštanje lendera su radili mnogo kraće, tako da se najverovatnije “Skjapareli” razbio pri udaru u površinu planete.

Stručnjaci ESA-e još uvek ne mogu sa sigurnošću da tvrde da se lender razbio, ali do sada proanlizirani podaci ukazuju na ovakav završetak spuštanja lendera “Skjapareli”. Naravno, stručnjaci nastavljaju sa analizom podataka, dok i dalje uporno pokušavaju da uspostave kontakt sa lenderom, koji medjutim ne odgovara na njihove pozive. U medjuvremenu, jedan od amerčkih orbitalnih aparata će snimiti mesto spuštanja, tako da će, ako snimci budu uspešni, stručnjaci imati dodatne informacije.

Trenutno, u ESA-i analiziraju ogromnu količinu inženjerskih podataka koje je “Skjapareli” uspeo da pošalje do svog matičnog broda, orbitalnog modula TGO koji je pre dva dana ušao u orbitu oko Marsa. Podaci govore da je sve išlo bez problema posle odvajanja lendera i za vreme ulaska i leta kroz gornje slojeve atmosfere. Toplotno-zaštitni ekran na donjem delu aparata uspešno je odradio svoj deo posla. Sa jedne strane, zaštitio je lender od ogromnih termodinamičkih naprezanja, a sa druge smanjio brzinu spuštanja do one koja je dovoljna da se rasklopi padobran. Koliko se na osnovu primljenih podataka može videti, rasklapanje padobrana je takodje proteklo bez problema, tako da je lender nastavio spust ispod dvaneastometarske kupole koja je dodatno smanjila brzinu leta.

Medjutim, na kraju “padobranske” faze spuštanja, došlo je do nečeg što odudara od planirane šeme leta. Padobran je odbačen ranije nego što je trebalo! Andrea Akomazo (Andrea Accomazzo), koja u ESA-i rukovodi operativnim delom planetarnih misija, kaze da stručnjaci još uvek ne mogu da ustanove kakvim se logikama rukovodila, kako je navela “mašina”, da odbaci padobran pre vremena. “Medjutim, to se definitivno desilo mnogo ranije nego što je trebalo”, rekla je ona.

Da stvar bude gora, nije se samo padobran odvojio prerano, nego se ispostavilo da su retroraketni motori, koji se pale automatski posle odbacivanja padobrana, radili samo tri-četiri sekunde! Njihovo optimalno vreme rada je trebalo da iznosi dobrih 30 sekundi.


Drama nad Marsom – trenutak odvajanja padobrana i početak rada kočećih motora lendera “Skjapareli”

Kada su se prevremeno retrororaketni motori ugasili, sonda je idalje, tokom sledećih 19 sekundi, emitovala signale. Prijem signala je prestao 50 sekundi pre nego što je “Skjapareli” trebao da, ako je sveišlo poplanu, sleti.

Sa ova dva ključna podataka – prevremeno odbacivanje padobrana i deset puta kraći rad retroraketnih motora – nije teško doneti sledeće zaključke:

Da je padobran odbačen na visini većoj od planirane (>1200m)
Da je padobran odbačen pri brzini većoj od planirane (>240 km/č)
Da su retroraketni motori stupili u dejstvo na većoj visini od planirane (>1100m) i pri brzini većoj od one pri kojoj se oni uključuju (>250 km/č). Znaiči, motori su uključeni na većoj visini i pri većoj brzini
Motori su radili samo 3-4 sekunde, umesto planiranih 30sekundi
Da je lender, praktično bez kočenja, padao sa visine koja je iznosila izmedju dva i jednog kilometra i
Da se zario u tle Marsa sa, po aparat katastrofalnom brzinom od nekoliko stotina kilometara na čas, umesto planiranih 10 km/č.
Sada kada je “Skjapareli” izgubljen, ne treba isključiti posledice po sledeću evropsko-rusku marsijansku misiju “Egzo Mars 2020”. Istina, za ovu misiju Rusija razvija nezavisno lender koji će koristiti samo manji deo tehnologija primenjenih kod “Skjaparelija”, ali će iskustva ovog neuspeha sigurno biti korišćena. Veći problem je, medjutim evropski rover “Paster” koji treba na ruskom lenderu da bude spušten na Mars. A budžet za rover još uvek nije osiguran, fali nekih 300 miliona evra da bude finansijski potpuno pokriven.

Gubitak “Skjaparelija” će sigurno otežati zadatak generalnom direktoru ESA-e JohanuVerneru, koji još uvek tvrdi da je misija “Egzo Mars 2016” i pak uspela, da od činovnika zemalja EvropskeUnije, izdejstvuje dodatan novac za kompeltiranje evropskog dela sledećeg marsijanskog projekta.


Svi marsijanski lenderi i roveri – mesta spuštanja aparata na površini Marsa

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pet Okt 21, 2016 5:43 pm

Smile Sonda "Džuno" uspavana leti oko Jupitera

Američki medjuplanetarni aparat "Džuno" (Juno) koji kruži oko Jupitera prešao je u "uspavani režim", tako da za vreme drugog bliskog susreta sa planetom nije obavio nikakva naučna osmatranja.

Posle fijaska lendera "Skjapareli" za vreme spuštanja na Mars, došlo je i do problema u misiji američkog medjuplanetarnog aparata "Džuno" koji od jula kruži oko Jupitera. Trinaest časova pre drugog prolaska sonde kroz najbližu taćku u odnosu na Jupiter (bilo je to uveče, u sredu 19. oktobra), "Džuno" je iznenada prešao u "režim spavanja" ("safe mode") i nije reagovao na komande sa Zemlje. Iz nekog još uvek nepoznatnog razloga, program koji kontroliše rad kompjuterskih sistema sonde je prosledila komandu da je sistem preopterećen. Kao rezultat toga, "Džuno" nije obavio nikakva naučna istraživanja. Sledeća ovakva prilika će uslediti tek u decembru.



Sonda "Džuno" je ušla na orbitu oko Jupitera 5. jula 2016. i trebala je da za vreme drugog prolaska kroz najbližu tačku 4300km od Jupitera da obavi korekciju putanje i predje na novu orbitu koja je daleko povoljnija za naučna osmatranja planete. Nova polarna orbita naime omogućava aparatu da umesto svakog trećeg meseca, prolazi kroz najbližu tačku (smanjene visine na 2000 km) na dve nedelje sa periodom jednog obilaska od 14 dana, u odnosu na sadašnjih 53.

U NASA-i kažu da je sva aparatura na sondi u dobrom stanju, da pre ove komande nije bilo nikakvih poblema, tako da se nadaju da će sonda biti aktivirana i nastaviti sa programom istraživanja na orbiti oko gasovitog džina. Sonda automatski prelazi u pasivan režim kada njegov kompjuterski sistem ne funkcioniše prema standardnom protokolu rada. Za to vreme, dolazi do isključenja svih instrumenata i aparat ne obavlja nikakva osmatranja, snimanja ili naučna istraživanja.

Planirano je da "Džuno" oko dvadeset meseci funkcioniše na orbiti oko Jupitera, do februara 2018. sa 37 orbita oko najveće planete Sunčevog sistema.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sub Okt 22, 2016 5:45 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sub Okt 22, 2016 6:02 pm

Smile Zapečaćena sudbina Schiaparellija

Europsko-ruski lander razbio se o Marsovo tlo


Mesto sletanja pre udara sonde. Stavite kursor na sliku da bi ste videli isti predeo nakon udara

Svaka nada da je europsko-ruski lander Schiaparelli ipak preživio slijetanje na Mars nestala je rano jutros. Na snimkama planiranog mjesta slijetanja landera koje je napravio američki orbiter MRO jasno se vidi odbačeni padobran i gornja oplata landera, a nešto podalje i veliki krater (15 x 40 m) nastao udarom i eksplozijom landera Schiaparelli o Marsovo tlo.

U narednim danima kamera američki MRO napraviti će snimke i sa kamerom visoke rezolucije, tada ćemo pobliže vidjeti prizor koji još uvijek predstavlja „noćnu moru“ za projektante u smislu „što je pošlo po zlu tijekom zadnje minute slijetanja“.

Inženjerima će biti potrebno još nekoliko dana obrade telemetrijskih podataka koje je Schiaparelli slao sve do udara u tlo kako bi zaključili što se zapravo dogodilo, odnosno gdje je nastao uzrok problema. To su vrlo važne informacije obzirom se dio primjenjenih tehnologija planira iskoristiti i 2020. kada na Mars slijeće veliki europsko-ruski lander i rover.

Glavni dio misije ExoMars 2016, velika letjelica koja će godinama istraživati Mars iz orbite (TGO), nalazi se u odličnom stanju i na planiranim parametrima putanje. Realno gledano ovu europsko-rusku misiju možemo smatrati preko 90% uspješnom, usprkos neuspjehu mekog amarsiranja Schiaparellija.


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sub Okt 22, 2016 6:09 pm

Smile Kosmički brod "Sajuz MS-02" spojen sa MKS

Transportni kosmički brod "Sajuz MS-02" uspešno je spojen sa Medjunarodnom kosmičkom stanicom (MKS).

Spajanje je obavljeno danas, 21. oktobra 2016. u 12:58č po moskovskom vremenu, dva dana posle lansiranja sa Bajkonura. Brod je pristao uz modul "Poisk" (MIM-2" ruskog segmenta MKS. Sve operacije susreta i spajanja su se odvijale u automatskom režimu, pod kontrolom Centra upravljanja letom (CUP) i posade kosmičkog broda i stanice.

Oko dva i po časa kasnije, ruski kosmonauti Sergej Rižikov i Andrej Borisenko i američki astronaut Čejn Kimbrou su prešli u MKS gde su ih dočekali članovi ekspedicije MKS-49 - Anatolij Ivanjišin ("Roskosmos"), Takuja Oniši (JAXA) i Ketlin Rubins (NASA).

Planirano je da dve posade zajedno rade na stanici do 30. oktobra kada će se Ivanjišin, Oniši i Rubinsova vratiti na Zemlju, posle 115 dana provedenih u kosmosu. Sredinom novembra, na MKS stižu članovi ekspedicije MKS-51 (ruski kosmonaut Oleg Novicki, Francuz Toma Peske i Amerikanka Pegi Vitson).

Misija Rižikova, Borisenka i Kimbroua trajaće 130 dana, do februara 2017.



Srdačan susret u kosmosu - Rižikov (levo, vidi se samo delimično), Oniši (iz proila), Ivanjišin (sa podignutom rukom), Kimbrou (ulazi u stanicu), Borisenko (u krupnom planu) i Rubinsova



Tradicionalni pozdrav Zemlji - Borisenko, Rižikov i Kimbrou (u prvom planu, s' leva), članovi ekspedicije MKS-50, dok su iza njih Rubnsova, Ivanjišin i Oniši. Obratite pa`nju na slike Karaljova i Gagarina u pozadini, iza ustalasane kose Rubinsove. Snimak je napravljen u ruskom modulu "Zvezda"

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Ned Okt 23, 2016 6:00 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Ned Okt 23, 2016 6:14 pm

Smile Kreiraj svoju budućnost 7. i 8. novembra! | Svet nauke

Sajam poslova i praksi za studente i diplomce tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih fakulteta „JobFair16 ─ Kreiraj svoju budućnost!” održaće se 7. i 8. novembra u Zgradi tehničkih fakulteta u Beogradu. Organizatori Sajma, studentska udruženja Istek Lokalni komitet Beograd i BEST Beograd, predstaviće posetiocima mogućnost zaposlenja i razvoja profesionalnih karijera, pružajući im šansu da stečeno znanje primene u nekoj od kompanija koje uspešno posluju u Srbiji.



Sa ciljem da pomognu svojim kolegama, sadašnjim i budućim inženjerima, studenti volonteri dvanaestu godinu zaredom rade na zajedničkoj viziji Sajma ─ smanjenju nezaposlenosti među mladima i sprečavanju „odliva mozgova”, što je u oblasti tehničkih nauka veoma izraženo. JobFair godinama unazad predstavlja vezu između obrazovnog sistema naše države, kompanija kao poslodavaca i studenata.



Studenti će imati priliku da se na jednom mestu upoznaju sa značajnim kompanijama iz tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih struka, saznaju više o poslovima i praksama u ponudi, kao i o tome koja znanja i veštine je potrebno da razvijaju kako bi se lakše zaposlili. U sklopu edukativnog dela Sajma, studenti će besplatno moći da učestvuju na brojnim radionicama, tribinama, kao i konceptu interaktivnih radionica „Open Space Technology” koje daju priliku kompanijama, stručnjacima i studentima da zajedno rade na trenutnim tehnološkim problemima u zemlji i predstave trendove u strukama zastupljenim na Sajmu ove godine.

Interesovanje koje su studenti širom Srbije pokazali za JobFair doprinelo je jačanju nacionalnog karaktera Sajma. Organizatori će se i ove godine potruditi da što više kolega, sa svih univerziteta u zemlji, dobije priliku da se uživo predstavi poslodavcima i upozna sa mogućnostima u budućoj profesionalnoj karijeri.

I ove godine, praksu i šansu za zaposlenje studentima tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih fakulteta nude kompanije Microsoft Development Center Serbia, RT-RK, TeleSign, Vip i mnoge druge.

Značaj projekta godinama unazad podržavaju Ministarstvo omladine i sporta, svi tehnički fakulteti Univerziteta u Beogradu i Univerziteti Republike Srbije.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pon Okt 24, 2016 10:16 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pon Okt 24, 2016 10:23 pm

Smile Tiangong 2 kineska svemirska postaja postala operativna

Kineska svemirska industrija u XXI stoljeću bilježi velike uspjehe kojima se profilirala u ozbiljnog igrača sa smislenim i pedantnim projektima. Na području pilotirane astronautike projektiranje, izgradnja i opsluživanje svemirske postaje krucijalna je međutočka prema narednom koraku čovjeka u svemiru – slanju ljudi dalje od Zemljine orbite.







Petnaestog dana septembra 2016. u popodnevnim satima po našem vremenu sa raketodroma Jiuquan raketom CZ-2F lansirana je svemirska postaja Tiangong-2. Nakon što je dospjela u orbitu izvršene su dodatne korekcije putanje te se ona sada nalazi na kružnoj orbiti karakteristika 369 x 378 km iznad Zemlje s nagibom 42.5°. Za jedan krug oko planete treba joj 92 minute pri prvoj kozmičkoj brzini od 7.68 km/s.

Tiangong-2 mjeri 10.4 m u dužinu a promjera je 3.35 m, mase 8.600 kg. Planirani životni vijek postaje iznosi dvije godine. Sastoji se od tri osnovna modula. Orbitalni modul namijenjen prihvatu astronauta (kinezi ih nazivaju taikonautima) i nalazi se pod pritiskom. Unutranje, korisne („čiste“) dimenzije modula za astronaute mjere 2.0x1.8 x 4.0 m. Na njegovoj prednjoj strani nalazi se APAS, univerzalna spojnica namijenjena za prihvat pilotiranih i nepilotiranih svemirskih brodova. Prijelazni modul namijenjen je smještaju rezervoara sa dušikom, kisikom i vodom te sustava za održavanje života. U servisnom modulu smješteni su rezervoari goriva, raketni motori, energetski sklop, radiokomunikacijski uređaji i druga oprema nužna za funkcioniranje svemirske postaje. Na vanjskoj strani servisnog modula nalaze se i dva velika fotonaponska panela zadužena za opskrbu postaje električnom energijom, svaki od njih je dimenzija 3.1 x 10 m s mogućnošću rotiranja kako bi efikasnije iskorištavali Sunčevu svjetlost. Njihova je ukupna snaga 2 kW. Na njegovoj vanjskoj strani nalazi se i deset metarska robotička ruka. Njezina je namjena rad sa vanjskim eksperimentima i pomoć astronautima prilikom svemirske šetnje. Tijekom misije Tiangong-2 biti će odrađeno 14 znanstveno-tehničkih eksperimenata. Sustavi za održavanje života i komoditet astronauta poboljšani su temeljem ranijih iskustva astronauta na Tiangong-1.

Svojom konstrukcijom Tiangong-2 nedoljivo podsjeća na tehnička riješenja prve generacije Ruskih svemirskih postaja tipa Salyut 1-5 iz sedamdesetih godina prošlog stoljeća, uz poprilične izmjene i tehnička unaprijeđenja. Posjedovanje samo jednog spojnog mjesta jasno ukazuje kako nije moguć istovremeni prihvat više od jednog svemirskog broda, odnosno permanentan boravak i opskrbu astronata tijekom njihove misije. Uspješno odrađena misija prethodnika Tiangong-1 (koja se još uvijek nalazi u orbiti ali izvan kontrole nakon što je višestruko premašila predviđeni radni vijek i primarni plan upotrebe) „namijenila je“ aktualnoj kineskoj svemirskoj postaji jednu pilotiranu i jednu nepilotiranu misiju svemirskih brodova. Usprkos službenom planu korištenja Tiangong-2 autor članka smatra kako je još jedna pilotirana misija itekako izvjesna. Tada bi kinezi u cijelosti imali zaokružene eksperimente i iskustvo oko korištenja postaje sa boravkom astronauta, njezinu opskrbu novim životno potrebnim potrepštinama te ponovno korištenje od strane astronauta. To bi bila generalna proba prije ili nakon lansiranja modula svemirske postaje treće generacije (sa više od dva spojna mjesta i nekoliko velikih radnih modula) nalik Ruskoj svemirskoj postaji MIR, uz „preskakanje“ druge generacije (Salyut 6 i 7, sa dva spojna mjesta i bez dodatnih radnih modula).

Dana 17. oktobra u jutarnjim satima sa istog raketodroma i istim tipom rakete (CZ-2F) prema Tiangong-2 lansiran je svemirski brod Shenzhou-11 sa dva astronauta. Nakon nešto manje od 40 sati leta brod je uspješno u automatskom režimu (prema nekim izvorima na 30 m do pristajanja su komande preuzeli astronauti) pristao na Tiangong-2, 18. oktobra, kasno navečer po našem vremenu. Prvu posadu druge kineske svemirske postaje koja će u svemiru ostati punih trideset dana čine: Jai Haipeng (50) kojemu je ovo treća svemirska misija te novajlija Chen Dong (38) čiji je ovo prvi let u svemir. Haipeng je poletio u statusu zapovjednika svemirskog broda a takav mu je i status tijekom boravka na postaji, Dong je u statusu specijalista leta. Zanimljivo je napomenuti kako je ovo bio jedanaesti let svemirskog broda klase Shenzhou, šesti sa posadom. Haipeng i Dong će u svemiru ukupno provesti 33 dana, računajući dva dana leta do postaje i jedan dan nakon odvajanja a prije slijetanja na Zemlju. Shenzhou-11 po planu 18. novembra napušta Tiangong-2 a dan kasnije dvoje astronauta će sletjeti u pustinjske predjele u unutrašnjosti Kine. Kineska svemirska postaja i spojeni svemirski brod čine konstrukciju ukupne dužine preko 18 m, promjera tijela 4 m, sa razvijenim fotonaponskim panelima širina iznosi preko 25 m, ukupne mase oko 17.500 kg te ju to noću čini uočljivom golim okom poput sjajnije sporoputujuće zvijezde kada prolazi iznad naših krajeva. U aprilu 2017. sa Tiangong-2 treba biti spojen veliki transportni brod, prvi iz klase Tianzhou.

Transportni bord klase Tianzhou pokazuje punu domišljatost i razboritost kineskih planera i inženjera. Riječ je o velikom bespilotnom svemirskom brodu temeljenom na konstrukcijskom dizajnu svemirske postaje. Njegove su dimenzije 9 x 3.35 m, ukupna masa iznosi više od 13.500 kg (masivniji od Tiangong-2!) od čega na korisni teret otpada impresivnih 6.500 kg! Na taj je način konstrukcijskim riješenjem prve generacije kineskih svemirskih postaja istovremeno riješena i problematika transportnih brodova za narednu generaciju postaja ali potencijalno i znanstvenih modula koji će na nju, kad postane operativna (nakon 2022.), biti priključeni. Time se ostvaruju i znatne financijsko-operativne uštede u programu pilotirane astronautike. Obzirom na veliku masu Tianzhou on će biti lansiran raketom CZ-7 (derivat, razvijen iz CZ-2F/H) uspješno isprobanom i lansiranom tijekom ljeta ove godine.

Imajući u vidu kako su na Tiangong-1 u dva navrata boravile grupe od po tri astronauta tijekom dvadeset i pet dana jasno je kako Tiangong-2 sa boravkom samo dvojice astronauta u aprilu od mjesec dana i bez nadopune esencijalnim teretom ima mogućnosti za prihvat još jedne pilotirane misije, makar u trajanju od samo nekoliko dana. Autor teksta ovu mogućnost drži veoma izvjesnom. Srpski ekspert za astronautiku, Grujica Ivanović, smatra kako bi druga pilotirana misija ka Tiangong-2 mogla nalikovati misiji ruskog Soyuza T-15 (1986.) kada su astronauti najprije pristali na svemirsku postaju MIR da bi kasnije otišli do svemirske postaje Salyut-7, tamo boravili kraće vrijeme i izvršili povratak na MIR noseći pri tome sa sobom i neke eksperimente, odnosno dijelove opreme sa Salyut-7. Naravno, ovo dolazi u obzir samo u slučaju da Tiangong-2 bude operativna u trenutku kada centralni modul naredne kineske svemirske postaje zaplovi Zemljinom orbitom.

Tiangong-2 veliki je korak za kineski svemirski program. Obzirom na studioznost kojom se planiraju i provode pilotirane i bespilotne misije, svojevrsnu tajnovitost i redovna iznenađenja (pozitivna) koje doživljavamo u bezmalo svakoj misiji realno je reći kako u ovom trenutku kinezi imaju najveće šanse da se u narednih petnajstak godina ostvare predviđanja iz sedamdesetih godina prošlog stoljeća; svemirske postaje u Zemljinoj (i Mjesečevoj orbiti), spuštanje čovjeka na Mjesec sa idejom da se ovog puta tamo i ostane.

Autor: Marino Tumpić

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pon Okt 24, 2016 10:29 pm

Smile Završena dvanaestogodišnja misija Rosetta

Ambiciozna misija Europske svemirske agencije pod nazivom Rosetta lansirana je 02. marta 2004. sa ciljem istraživanja asteroida i kometa. Tijekom dvanaest i pol godina ova iznimna misija završena je slijetanjem letjelice Rosetta na kometu i prestankom rada. Međuvrijeme je bilo ispunjeno fascinantnim događanjima.



Milijarde kilometara dug put prevalila je ova letjelica, istražujući pri tome impresivan broj nebeskih tijela; nekoliko kometa i asteroida (neke i neplanirano), Veneru, Zemlju, Mjesec, Mars, izdržala je nekoliko snažnih solarnih oluja koje su nakratko znale izbaciti računalo ili pojedine senzore iz upotrebe, povremeno su se pojavljivali i kvarovi na letjelici koji su uspješno otklonjeni ili „premošteni“. Primarni zadaci podrazumijevali su istraživanje iz neposredne blizine asteroida 2867 Šteins tijekom 2008. te asteroida 21 Lutetia (2010.) što je uspješno obavljeno.



Na glavni cilj, komet 67/P Churyumov-Gerashimenko, sonda je pristigla 2014. i od tada se stalno nalazila u njegovoj blizini. Mali lander Philae koji je imao za cilj istraživati tlo komete odaslan je sa Rosette u novembru 2014. no misija nije išla po planu i Philae je nakon nekoliko radio emisija zašutio zauvijek a da se nije znalo kamo je nestao. Nakratko je veza s njime uspostavljena u proljeće 2015. no i dalje mu nije bilo traga. Misija Rosetta završena je 30. septembra ove godine slijetanjem letjelice na kometu kako je i bilo planirano. Naše znanje o kometama i asteroidima uvelike je upotpunjeno ovom misijom. Po prvi puta smo iz neposredne blizine istraživali i vidjeli kako izgledaju takvi nebeski objekti te saznali njihove kemijske i fizikalne karakteristike. Cijeli program istraživanja bio je izvršen, znanstvenici su dobili i više nego su se nadali no jedna je stvar poput malog ivera u dlanu zadnje dvije godine „mučila“ ekipu u kontrolnom centru, Darmstadt. Gdje je nestao Philae?! Taman kada je misija bila na mjesec dana do završetka, i kad više nitko nije ni očekivao Rosettine kamere su 02. septembra pronašle maleni lander. Nakon što njegova oprema za „pričvršćivanje“ nije odradila posao, lander se odbio i odletio pa udario o tlo i još jednom odskočio pa završio ispod stijene gdje Sunčeva svjetlost ne dolazi a time nije bilo moguće niti da fotonaponski paneli proizvedu električnu energiju neophodnu za rad. Danas i Philae i Rosetta predstavljaju neaktivne ljudske artefakte na tlu komete. Jednog dana, kada se njeno jezgro previše približi Suncu, toplina i vjetar otpuhati će dijelove ovih letjelica u svemir. Naši daleki potomci će tada pri pogledu na milijune kilometara dug rep komete moći reći; za dio ovog su zaslužni naši preci.


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sre Okt 26, 2016 6:08 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sre Okt 26, 2016 6:14 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pet Okt 28, 2016 4:28 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pet Okt 28, 2016 4:34 pm

Smile Kraj letnjeg računanja vremena 2016

Ne zaboravite da u nedelju, 30. oktobra vratite časovnike jedan sat unazad, jer tog trenutka prestaje letnje računanje vremena. Pravilo je ovo:



Letnje vreme se završava u 03:00 časa zadnje nedelje u oktobru i časovnici se pomeraju jedan sat unazad (na dva sata).

Kratka istorija letnjeg računanja vremena
http://www.astronomija.org.rs/vreme/7622-kratka-istorija-letnjeg-raunjanja-vremena

Evo šta piše u Vikipediji o ovom vremenu:

Letnje računanje vremena (engl. Summer time или Daylight saving time (DST)) ili letnje ukazno vreme, je dogovor po kojem se preko leta časovnik pomera da bi poslepodneva imala više dnevnog svetla nego prepodneva. Sprovodi se tako što se službeno vreme pomeri unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vrati nazad u jesen. Vreme se obično pomera za jedan sat, ali tačan broj časova i datumi izmena se određuju lokalno, i podložni su promenama. Ovakvo podešavanje doprinosi boljem prilagođavanju i većem iskorišćavanju dana i štednje energije.

Letnje ukazno vreme se u većini zemalja koristi u regionima između tropsko-ekvatorskog regiona i polarnih područja, zbog većeg uticaja na dužinu obdanice za vreme leta i zime. Sve evropske zemlje koriste letnje ukazno vreme: Zapadnoevropsko letnje vreme, Srednjoevropsko letnje vreme, Istočnoevropsko letnje vreme, Moskovsko letnje vreme; od uobičajne zone preko zime, npr. Srednjoevropsko vreme.

Datum kada počinje računanje letnjeg vremena je različit od države do države. Pomeranje vremena se u većini slučajeva vrši u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.

Na severnoj hemisferi, letnje vreme počinje od poslednje nedelje u martu ili prve nedelje u aprilu, i završava se poslednje nedelje u oktobru. Od 2007. godine i SAD na letnje računanje vremena prelazi poslednje nedelje u martu. Američke države Havaji i Arizona ne prelaze na letnje vreme. Od 2002, Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi su odredile da početak letnjeg vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava poslednje nedelje u oktobru (CEST).

Na južnoj hemisferi, početak i kraj letnjeg vremena je obrnut od severne.

Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena. Izrael je do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla prelaziti na izraelsko letnje vreme.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pet Okt 28, 2016 4:37 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sub Okt 29, 2016 5:34 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Ned Okt 30, 2016 9:20 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Ned Okt 30, 2016 9:26 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Ned Okt 30, 2016 9:29 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pon Okt 31, 2016 5:45 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pon Okt 31, 2016 6:01 pm

Smile Izmenjene posade MKS u 2017.

Posle odluke "Roskosmosa" da tokom 2017. smanji broj članova posade ruskog segmenta sa tri na dva, Državna komisija je objavila novi spisak posada koje će leteti na MKS sledeće godine. Reč je o misijama MKS-51/52, 52/53, 53/54 i 54/55. Takođe, Državna komisija je imenovala članove rezervnih posada.

Kao što smo javljali, odluka o smanjenju broja ruskih kosmonauta na MKS odnosi se na novac. Naime, "Rokosmos" treba da smanji troškove projekta MKS za oko 400 miliona dolara u budžetu Nacionalnog kosmičkog programa do 2026. Smanjenjem broja kosmonauta sa tri na dva tokom 2017. smanjiće se potrebe za prevoz više materijala teretnim brodovima "Progrs-MS", tako da će umesto standardnih četiri, sledeće godine biti lansirana tri "teretnjaka".

Ova odluka važi samo za 2017. pre spajanja novog višenamenskog laboratorijskog modula (MLM) "Nauka". Njegovo lansiranje se još uvek planira za decembra 2017. Međutim, sve se češće čuju glasine da bi moglo doći do pomeranja datuma lansiranja za nekoliko meseci i da MLM bude lansiran početkom 2018.

Evo revidiranog plana sastava posada MKS, iz kojih su morali biti odstranjeni mladi ruski kosmonauti Nikolaj Tihonov i Ivan Vagner, tako da će 2017. u kosmos leteti samo iskusni ruski kosmonauti.

MKS-51/52
Kosmički brod: "Sajuz MS-04"
Datum Lansiranja: Mart 2017
Osnovna posada: Fjodor Jurčihin ("Roskosmos"), Džek Fišer (Jack Fischer, NASA)
Rezervna posada: Sergej Rjazanski ("Roskosmos"), Rendolf Breznik (Randolph Bresnik, NASA)
MKS-52/53
Kosmički brod: "Sajuz MS-05"
Datum Lansiranja: Maj 2017
Osnovna posada: Sergej Rjazanski ("Roskosmos"), Rendolf Breznik (Randolph Bresnik, NASA), Paolo Nespoli (Paolo Nespoli, ESA/Italija)
Rezervna posada: Aleksandar Misurkin ("Roskosmos"), Mark Vande Haj (Mark Vande Hey, NASA), Norišige Kanai (Norishige Kanai, JAXA/Japan)
MKS-53/54
Kosmički brod: "Sajuz MS-06"
Datum Lansiranja: Septembar 2017
Osnovna posada: Aleksandar Misurkin ("Roskosmos"), Mark Vande Haj (Mark Vande Hey, NASA)
Rezervna posada: Aleksandar Skvarcov ("Roskosmos"), Skot Tingl (Scott Tingle, NASA)
MKS-54/55
Kosmički brod: "Sajuz MS-07"
Datum Lansiranja: Novembar 2017
Osnovna posada: Aleksandar Skvarcov ("Roskosmos"), Skot Tingl (Scott Tingle, NASA), Norišige Kanai (Norishige Kanai, JAXA/Japan)
Rezervna posada: Anton [kaplerov ("Roskosmos"), Aleksander Gerst (Alexander Gerst, ESA/Nemačka


Fišer (levo), Jurčihin i Nespoli koji je prebačen u posadu MKS-52/53


Kanai, Rjazanski i Breznik


Vande Haj, Misurkin i Tihonov (koji je odstranjen iz posade)

Autor: Grujica Ivanović

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 01, 2016 10:11 pm

Smile Koliko traje putovanje do Marsa

Svi bi želeli da na Mars stignu što pre. Jer, put do ove planete je opasan i skup pa je bolje da traje što kraće. Na tom putu astronaute šiba opasno kosmičko zračenje koje može drastično da im smanji dužinu života. A tu su i solarne bure koje mogu sasvim da onesposobe putovanje. Zato je bolje da se tamo stigne što pre. Koliko traje takvo putovanje?



Zemlja i Mars oko Sunca putuju različitim i eliptičnim putanjama. Zbog toga se rastojanje između Marsa i naše planete stalno menja i povremeno dobija ekstremne razmere, recimo kada se one nalaze sa na suprotnim stranama Sunca. Tada rastojanje između njih može dostići i preko 400 miliona kilometara. Ta situacija nam ne odgovara za put, pa treba sačekati da se planete nađu bliže, a najbliže su onda kada je Zemlja najudaljenija od Sunca, a Mars mu najbliži. Tada je rastojanje Zemlja - Mars minimalno i iznosi svega 54,6 miliona kilometara. Samo ta situacija se retko događa. Toliko retko da nije zabeležena u ljudskoj istoriji.

Najmanje rastojanje za koje imamo podatke bilo je 27. avgusta 2003. godine u 9.51 UT kada je ono iznosili 55,758,006 miliona kilometara i to je bilo najmanje rastojanje od 57.617-te godine pre nove ere. Bliže od toga Mars će nam biti 28. avgusta 2287, i to za nekih 70 hiljada kilometara.



Vreme potrebno da svetlost stigne od Zemlje do Marsa u sekundama
Kada je rastojanje najmanje 182
Kada je rastojanje najveće 1342
Kada je rastojanje srednje 751


Dobro, ne možemo baš toliko da čekamo na svoje putovanje, pa se moramo zadovoljiti sa putem od 60-tak miliona kilometara, koje se češće događa (svake dve godine). To rastojanje svetlosni zrak prevali za 3 minuta i nekoliko sekundi, ali nama Zemaljcima na raspolaganju je mnogo sporije prevozno sredstvo: raketa. Najbrža do sada bila je letelica New Horizons (58 000 kilometara na čas) i njom bi nam do Marsa trebalo najmanje 39 dana, a to je onda kada nam je Mars najbliži.

Vreme potrebno da New Horizons stigne do Marsa u danima
Kada je rastojanje najmanje 39
Kada je rastojanje najveće 289
Kada je rastojanje srednje 162


E sad tu počinju komplikacije. Planete se kreću pa kada mi prevalimo tih 39 dana puta stignemo u prazan prostor jer je Mars u međuvremenu već odleteo dalje. Moramo, dakle, ciljati ispred Marsa da bi se kraj našeg putovanja dogodio baš tamo gde se nalazi i on. To, naravno, produžava naše putovanje. Inženjeri zbog toga imaju mnogo da računaju. Ne radi se samo o izboru tačnog datuma poletanja sa Zemlje, već i takve trajektorije da se potroši što manje goriva. Poseban zadatak je računanje i tačnog momenta kočenja, tj. smanjivanja brzine kad se stigne u blizu planete (čisto da ne biste odleteli dalje nego što treba i možda završili putovanje kao još jedan veštački satelit Sunca).

Sem svega toga naravno da dužina putovanja zavisi i od motora kojim letelica raspolaže. Na žalost vorp pogon još nije izmišljen.

Evo nekih istorijskih putovanja do Marsa.

Mariner 4, porva letelica koja je stigla do Marsa (1964): 228 dana
• Mariner 6 (1969. prolet): 155 dana
• Mariner 7 (1969 prolet): 128 dana
• Mariner 9, prva letelica u orbiti i oko Marsa (1971): 168 dana
• Viking 1, prva SAD letelica spuštena na Mars (1975): 304 dana
• Viking 2 Orbiter/lender (1975): 333 dana
• Mars Global Surveyor (1996): 308 dana
• Mars Pathfinder (1996): 212 dana
• Mars Odyssey (2001): 200 dana
• Mars Express Orbiter (2003): 201 dana
• Mars Reconnaissance Orbiter (2005): 210 dana
• Mars Science Laboratory (2011): 254 dana
Znači, ako putujete na Mars, pripremite se da letite po crno bespuću svemira između 150 i 300 dana.“



Autor: Aleksandar Zorkić

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 01, 2016 10:17 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Sponsored content Danas u 3:08 pm


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 6 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu