Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 46 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 44 Gosta :: 2 Provajderi

laza, Храст

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Dunav
Danas u 3:05 pm od Храст

» Origami
Danas u 1:54 pm od Poli

» Израелски "рецепт" за Косово
Danas u 12:19 pm od Храст

» Srbija u NATO?
Danas u 11:45 am od Храст

» Lepota dolazi iznutra
Danas u 10:54 am od Храст

» Tajne koje žene ne žele da otkriju
Danas u 10:11 am od Avramova

» Brak kao institucija sve nepopularniji
Danas u 10:06 am od Avramova

» Ogledalo
Danas u 9:55 am od Avramova

» Seljačka politika...
Juče u 10:31 pm od laza

» Dvorci i tvrđave
Juče u 7:53 pm od Poli

» Phantasy Photos
Juče u 7:45 pm od Poli

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 6:54 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:29 pm od Brave Heart

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Vesti iz sveta astronomije...

Strana 5 od 6 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 22, 2016 6:53 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 24, 2016 4:57 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 24, 2016 5:01 pm

Smile Povodom članka: Zašto Mesec ne padne na Sunce?



To je interesantna tema. U Njutnovom zakonu stoji masa Sunca. Ako se masa promeni, menja se veličina sile na Zemlju istog trenutka, dakle i orbita Zemlje. Njutnov zakon je primer takozvanog "dejstva na daljinu."

Ali Njutnov zakon je samo dobra aproksimacija Teorije relativnosti. U Ajnštajnovom opisu, kada se promeni masa promeni se krivina prostora i rastezanje vremena u istoj tački pa se ta promena brzinom svetlosti prenosi dalje. Do promene orbite Zemlje dolazi posle nešto više od 8 minuta, zavisno koliko je tačno daleko Zemlja tada.

Međutim, efekat promene mase Sunca usled fuzije je zanemarljiv.

Svake sekunde Sunce izgubi 4 miliona tona vodonika! To je toliko ništavno u odnosu na ukupnu masu Sunca da tek promena mase u toku čitavih 5 miljardi godina života Sunca do sada izaziva promenu sile na Zemlju koja je istog reda veličine kao sila kojom Jupiter privlači Zemlju u svakom momentu.

Promene u položaju planeta u odnosu na Zemlju izazivaju daleko veće promene u orbiti Zemlje nego smanjenje mase Sunca usled fuzije.

Milan Mijić

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 24, 2016 5:05 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pet Nov 25, 2016 6:07 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pet Nov 25, 2016 6:24 pm

Smile O daljini Meseca i njegovoj putanji

Koliko je Mesec daleko? Ako čovek hoće da bude precizan onda na ovo pitanje ne može da da jedan odgovor već najmanje dva.



Mesec naime stalno menja svoje rastojanje od Zemlje jer se oko nje ne okreće po kružnoj već po eliptičnoj putanji. U jednom fokusu ove elipse nalazi se Zemlja i na našem crtežu to je tačka F1. Kada Mesec stigne u tačku M1 tada je rastojanje od njegovog centra do centra planete najmanje i iznosi 363 300 kilometara. Ova tačka se zove perigej. Tačka M2 zove se apogej i u njoj je Mesec najudaljeniji od centra Zemlje, 405 500 kilometara. Iz ova dva podatka možemo dobiti treći: srednju udaljenost Meseca. Srednja udaljenost je aritmetička sredina najveće i najmanje daljine. Ona iznosi 384 400 kilometara i ako za razdaljinu Meseca od Zemlje treba da navedete samo jedan podatak koristite ovaj.

(Podaci prema: nssdc.gsfc.nasa)

To je inače put u koji stane trideset Zemljinih kugli, a koji peške možete da pređete za 8 godina i 280 dana, ako idete pet kilometara na sat i naravno ako idete stalno, bez odmora. Istu razdaljinu svetlost prevali za 1,28 sekundi.



Pošto znamo srednju udaljenost Meseca možemo približno izračunati i obim njegove putanje (oko 2,5 miliona kilometara).

linearni ekscentricitet

Srednja udaljenost je jednaka dužini velike poluose (a). Ova poluosa određuje veličinu čitave elipse, a izduženost elipse zavisi od razmaka između fokusa. Razume se da će elipsa biti izduženija ukoliko je razmak između fokusa veći. Nas međutim interesuje polovina ovog razmaka jer ona govori koliko je jedan fokus udaljen od centra elipse (presek velike i male ose, tačka D). Ovaj podatak možemo dobiti ako od najveće razdaljine oduzmemo najmanju i rezultat podelimo sa dva. Izlazi da je to 21 100 km. Toliko je, znaci, Zemlja pomerena od centra elipse. Ovaj razmak se zove linearni ekscentricitet Mesečeve eliptične putanje oko Zemlje.

numerički ekscentricitet

Sada možemo da izračunamo i numerički ekscentricitet Mesečeve elipse. To se radi tako sto linearni ekscentricitet podelimo sa dužinom velike poluose (a). Dobićemo da je e=c/a=0,0546... itd, ili, zaokruženo, numerički ekscentricitet Mesečeve orbite oko Zemlje je 0,055 (ne pitajte samo čega 0,055 - to je bezdimenziona veličina).

Numerički ekscentricitet je dakle mera izduženosti elipse. Među satelitima, prema dosadašnjim saznanjima, najveći ekscentricitet ima Neptunov satelit Nereida (e=0,75), najmanji (e=0) npr. Saturnov Telesto; putanja prvog je veoma izdužena, dok je putanja ovih drugog kružnica.

Sta nam govori ekscentricitet Mesečeve orbite? Ona je bez sumnje eliptična, ali njena izduženost nije naročito velika. Gotovo da je kružna. Smanjite je i u srazmerni nacrtajte na komadu hartije pa ćete videti. Posao zapravo nije vredan truda jer će razmak između fokusa elipse biti svega nekoliko milimetra i trebaće vam dosta truda da na kraju nacrtanu putanje ipak ne vidite kao kružnicu. Zbog toga se ova putanja u udžbenicima iz praktičnih razloga crta ili kao kružnica, ili pak kao naglašeno izdužena elipsa, već prema potrebi, a jedino se ne crta kako stvarno izgleda. (Uopšte to je karakteristično za astronomiju da i najpreciznije tvrdnje i najveće istine dokazuje potpuno netačnim crtežima).

Međutim, ma koliko da je mala razlika između Mesečeve putanje i kružnice ona u stvarnosti nije bez značaja. U perigeju Mesec nam je bliži za 42800 km nego u apogeju i to čak može i da se vidi, jer se na različitoj udaljenosti menja prividni prečnik Meseca.


Mesec u perigeju (levo) i u apogeju (D. Reponj) Veća fotografija

Autor: Aleksandar Zorkić

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pet Nov 25, 2016 8:13 pm

Smile CERESOVA SONDA DAWN ULAZI U NOVU ORBITU



NASINA sonda Ceres je do sada napravila desetine hiljada fotografija i merenja povrsine patuljaste planete Ceres, od kada je 6. marta 2015. godine usla u njegovu orbitu. Sonda Dawn (Svitanje) je istrazila Ceres, koji je najveci objekat u pojasu asteroida izmedju Marsa i Jupitera iz razlicitih orbita. Vise od osam meseci je kruzila oko patuljaste planete na visini od samo 385 kilometara. Sa time je bila blize povrsini Ceresa, nego sto je to Internacionalna Svemirska Stanica (ISS) u odnosu na Zemlju.
Asteroid Vesta je pre toga bio cilj istrazivanja sonde Dawn u trajanju od preko godinu dana. Time je ova sonda, do sada jedina, koja je usla u orbite razlicitih objekata Suncevog sistema. Misija u Ceresovoj orbiti je trebala da se zavisi jos ovog leta, ali NASA je odlucila da produzi misiju. Pri tome, sonda treba i dalje da istrazuje Ceres.
Od septembra se Dawn nalazi u orbiti na visini od 1.480 kilometara, a od 4. novembra, sonda ulazi u sestu orbitu oko Ceresa. Na toj orbiti ce da se nalazi n a 7.200 kilometara visine od povrsine Ceresa. Ulazak u ovu orbitu bi trebao da se okonca pocetkom decembra. Da bi sonda od jedne visine orbite presla na drugu, do sada su bili potrebni vise izmena njenog pravca. Ali sada su naucnici proracunali samo jednu orbitu u koju sonda treba da bude navedena jonskim pogonom. To je orbita u kojoj se trenutno nalazi i na taj nacin se stedi na gorivu.
Iz nove orbite, naucnici zele da potvrde rezultate ranijih merenja. Pri tome ce se odrediti i jacina kosmickog zracenja, koja nema direktnu vezu sa Ceresom, ali ako je njena jacina poznata, vrednosti koje su dobijene o povrsini, mogu da se na odgovarajuci nacin korigiraju i da tako postanu preciznije.
Za vreme svoje primarne misije oko Veste, Ceres je postigao sve do tada odredjene naucne ciljeve. Svi podaci koji ce da se dobiju prilikom ove produzene misije, su samo dodatni uspeh misije.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sub Nov 26, 2016 5:03 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sub Nov 26, 2016 5:10 pm

Smile Kometa 45P/Honda-Mrkos-Pajdušáková

Naoštrite svoje osmatračke instrumente i kamere, dolazi nam kometa 45P/Honda-Mrkos-Pajdušáková

Sada se ova kometa nalazi u sazvežđu Sagittarius, prividno u blizini Venere (pored nje je na svega 6' prošla 23. novembra ove godine). Trenutno njen sjaj iznosi 15m, ali kako se kometa primiče Suncu, pa i nama, taj sjaj polako raste, tako da će po proračunima druge nedelje februara sledeće godine dostići čak 7m.

Već sredinom decembra kometa će moći da se vidi pred sumrak, dvogledom sa uvećanjem od 10 x (ili većim), kada će njen sjaj narasti do 10. magnitude. Kometa se polako premešta ka dnevnoj strani neba i početkom januara videćemo je rano na jutarnjem nebu.

Kometa 45P je kratkoperiodična kometa koja Sunce obiđe za 5,25 godina. Njen nukleus u prečniku ima između 0,5 i 1,6 km.
Otrkili su je, nezavisno, Minoru Honda, Antonin Mrkos i L’udmila Pajdušáková 3. decebra 1948. godine.



Kometa i VEnera 25. novembra 2016.

U svom perihelu kometa će biti 29. decembra i nalaziće se na 0,53 astronomske jedinice (AJ) ili 80 miliona kilometara od Sunca, da bi se 11. februara sledeće godine u 15:44 približila Zemlji na 0,08 AJ (tj. 12 miliona km).

Neke važnije tačke na putu komete 45P po našem nebu

23.11. 2016. Prolazi pored Venere na samo 6’
23.12. 2016. Dobija sjaj 10.m
14.12. 2016. Prolazi pored M75
15.12. 2016. Prolazi kroz sazvežđe Capricornus
04.01. 2017. Prolazi pored zvezde Theta Capricorni (4m)
10.01. 2017. Prelazi ekliptiku
16.01. 2017. Ulazi u Aqarius
22.01. 2017. Prolazi blizu NGC 7009, M 72 I M73.
25.01. 2017. Prolazi 8 stepeni od Sunca i prelazi na dnevno nebo.
28.01. 2017. Ulazi u Aqualia
03.02. 2017. Prelazi nebeski ekvator
04.02. 2017. Prolazi 4’ od zvezde Delta Aquarii (3,3m)
06.02. 2017. Prelazi galaktički ekvator
07.02. 2017. Ulazi u Ophiuchus
09.02. 2017. Ulazi u Herculus
16.02. 2017. Blizu je M3
19.02. 2017. Sjaj opada na 10m
Dakle, dvogled u ruke i tražite kometu. Kad se radi o sjajnim kometama dvogled je odličan instrument za posmatranje jer široko vidno polje omogućava da kometu vidimo u moru zvezda i da je vidimo celu, zajedno sa njenim repom.

Autor: Aleksandar Zorkić

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Ned Nov 27, 2016 5:37 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Ned Nov 27, 2016 5:48 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pon Nov 28, 2016 5:40 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pon Nov 28, 2016 5:49 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 29, 2016 6:55 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 29, 2016 7:04 pm

Smile Letovi HISTRION-a odgođeni za proljeće 2017.

Bespilotne letjelice HISTRION 5 i 6 konzervirane za zimski san





Dvama bespilotnim letjelicama namijenjenim letu u bliski svemirski prostor, na visine od preko 20.000 m, vremenske prilike u bliskom svemirskom prostoru nisu bile naklonjene krajem ljeta i početkom jeseni.

Planirani letovi HISTRION-a 5 i 6 nisu mogli biti obavljeni zbog nepovoljnih visinskih strujanja vjetrova. Svakodnevno su rađene 3D simulacije putanje leta i mjesta slijetanja. Tijekom dvomjesečnog iščekivanja nije bilo nijedne potpuno sigurne prigode za njihovo lansiranje sa Svemirske luke „Herman Potočnik“, poljane kod Industrijsko obrtničke škole u Puli. Poradi sigurnosno-tehničkih zahtjeva letjelice moraju sletjeti na kopno ili do 5 km od obale na more. Slijetanje daleko od obale na otvoreno more, na nedostupne visinske predjele Velebita, Like, Gorskog kotara ili pak na Alpske predjele Slovenije, odnosno Italije nije dolazilo u obzir poradi neizvjesnosti sigurne spasilačke misije.

Vremenske prilike kakve „konzumiramo“ na površini uveliko se razlikuju kako se krećemo u visinu. Lijepo, toplo, sunčano i mirno vrijeme pratilo nas je dobar dio kraja ljeta i početka jeseni. Visinska strujanja zračnih masa, naročito onih iznad plafona leta civilnih pa i vojnih aviona (10.000 m - 15.000 m) nešto su potpuno drugačije od onoga što svakodnevno proživljavamo na zemlji. Tijekom nekoliko sati trajanja leta bespilotnih sondi one tako primjerice mogu dostići visine i preko 30.000 m (pa i do 40.000 m), istovremeno se horizontalna udaljenost od mjesta lansiranja od mjesta slijetanja može razlikovati i za preko 200 km!

Članovi tima, partneri, javnost i mediji upoznati su sa ovom problematikom, pomalo specifičnom za lansiranja sa juga Istarskog poluotoka. Usprkos želji i htijenju svih nas da se lansiranje obavi razumno odlučivanje u aeronautici i astronautici nema alternativu. U protivnom ugrožena je sigurnost leta a samim time u slučaju HISTRION-a 5 i 6 to bi značilo potencijalni gubitak letjelica, opreme i eksperimenata.

Imajući sve prametre u vidu, kao i nadolazeće nepovoljno zimsko razdoblje, donjeta je odluka o odgodi lansiranja bespilotnih letjelica HISTRION 5 i 6 do proljeća naredne godine.

Obje su letjelice tako proteklog tjedna transportirane iz Industrijsko obrtničke škole u Viduline i smještene u posebne kontejnere gdje će čekati svojih „pet minuta slave“.

Međuvrijeme će članovi tima iskoristiti za dogradnju tehničkih sustava i implementaciju dodatnih uređaja, senzora i eksperimenata obzirom da prostor i masa oba HISTRION-a omogućavaju nadogradnje. Nakon tehničke konferencije koja će se održati početkom prosinca biti će poznato što će to novog visoko na nebo ponjeti bespilotne letjelice HISTRION 5 i 6. Sigurno je kako će misija dosad medijski neeksponirane letjelice HISTRION 7 (interno nazvane „mobitel sonda“), a koja je trebala biti svojevrsno iznenađenje na dan lansiranja H5 i H6, pretrpjeti velike tehničke izmjene.

Ekipa okupljena oko misija HISTRION-a zahvaljuje partnerima, medijima i javnosti na razumijevanju i praćenju ove odiseje u bliski svemirski prostor.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 29, 2016 7:09 pm

Smile Prividni prečnik Meseca



Prividni prečnik nekog tela je prečnik kako ga vidimo sa Zemlje. Ovde se dakle ne radi o stvarnoj, apsolutnoj veličini tela, već o veličini koju doživljavamo gledajući dato telo. Tako je prividno Mesec iste veličine kao i Sunce, iako je u stvarnosti prečnik Sunca 400 puta veći od prečnika Meseca.



Kolika je prividna veličina Meseca? Možemo reći da je prividno Mesec zaista velik kao dinja kako se dugo govorilo u našem narodu, ali postoji i druga merna jedinica. To je lučni stepen. Lučnim stepenima merimo ugao koji zahvata disk nebeskog tela posmatrano sa Zemlje. Ova veličina, kad je u pitanju Mesec varira u zavisnosti od razdaljine Meseca. Ona se kreće od 29.3 do 34.1 uglovnih minuta. (podaci prema Wikipediji)

Ove razlike se naravno utvrđuju odgovarajućim mernim instrumentima, ali ima situacija kada se one mogu uočiti i golim okom. To će biti slučajevi za vreme različitih pomračenja Sunca.


Totalno pomračenje


Prstenasto pomračenje

Autor: Aleksandar Zorkić

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sre Nov 30, 2016 6:14 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sre Nov 30, 2016 6:21 pm

Smile 18 godina Astronomskog magazina



Žurim da napišem ovaj članak dok je još novembar, jer je u novembru ove godine Astronomski magazin napunio 18 godina. Za jedan Internet magazin to je priličan broj godina. Velika većina današnjih popularnih sajtova nastala je znatno kasnije, ili tek nešto pre AM. Google se pojavio 4. septembra 1988 i mesec dana je stariji; prvi segment Međunarodne svemirske stanice je lansiran 20. novembra 1998 i nekoliko dana Stanica je mlađa od AM. Wikipedia je na Internet postavljena tek 15. januara 2001.

Tih dana kada je nastao naš magazin Vojadžer 1 je pretekao Pionir 10 (17. novembra 1998.) i tako postao najdalji objeakt koji je čovek bacio uvis. Od tada do danas bilo je 15-tak misija na Mars, Kina je postala treća zemlja koja je sopstvenim brodom poslala čoveka u svemir. Znanje iz astronomije se umnogostučilo, ali su otvorena brojna pitanja koja čekaju svoj odgovor u budućim vremenima. Broj otkrivenih vansolarni planeta narastao na preko 3000 i više niko i ne pamti tačan broj jer se on gotovo svakodnevno menja, a upisan je samo u posebnim katalozima.

Vanzemaljski život još nije otkriven.

U početku AM je samo jednom mesečno objavljivao osmatračke podatke za sledeći mesec, a zatim je počeo da donosi i druge interesantne podatke i tako je postao prava mala enciklopedija astronomije, a zatim i astronautike. Sve više je bilo stalnih čitalaca pa se njihovo okupljanje na jednom mestu prosto nametalo. Mesijeov maraton se pokazao zgodan za tako nešto, a odmah i astronomski kamp. Na takvim susretima čovek je uvek mogao da vidi neke nove instrumente a i da sazna mnoge važne i interesantne stvari, recimo kako se kolimira teleskop i koji fotoaparat je najbolji za astrofotografiju. I kako se fotografije obrađuju. I još mnogo toga.

Jedno vreme smo štampali i časopis, prvo je to bila Astronomija, pa onda Astronomski magazin. Broj sradanika, redovnih i povremenih je u međuvremenu narastao na više stotina. Mnogi od njih danas su profesionalni astronomi koji razvijaju svoju uspešnu karijeru u inostranstvu na velikim istitutima, univerzitetima ili opservatorijama. Oni više nemaju vremena da redovno pišu za AM, ali se povremeno jave. Većina ih je svoj prvi rad objavilo baš u Astronomskom magazinu, a to se, kažu, pamti. Drago nam je, ponosni smo na njih.

Polako se nameće pitanje dokle! Dokle će izlaziti AM? Pa, ako sve bude u redu, plan je da AM na Mreži bude još dve godine. Videćemo.

I još nešto, izgleda da nismo dovoljno to naglasili, ali od pre pola godine AM ima nov domen. To nije više .co.rs, već .org.rs, dakle, www.astronomija.org.rs. Naravno i naš forum je promenio domen pa se sad može naći na http://forum.astronomija.org.rs



Autor: Aleksandar Zorkić

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sre Nov 30, 2016 6:30 pm

Smile Dextre, dvoruki robot na Iss







Dextre je treća kanadska robotizovana ruka na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Zapravo to je dvoruki robot koji pomaže u raličitim poslovima astronautima na Stanici.

Njegove sposobnosti su zadivljujuće


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Čet Dec 01, 2016 7:45 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Čet Dec 01, 2016 8:04 pm

Smile Može li vatra da gori u vasionskom brodu?

Čovek je prvu vatru svesno zapalio u pradavna vremena. Postoje dokazi o kuvanoj hrani od pre blizu dva miliona godina i od tada do danas čovek je naučio da je ona dobar sluga a loš gospodar. Međutim, uvek je to bila vatra na zemlji. Sa prvim letovima u svemir postavilo se pitanje kako vatra gori u uslovima nulte gravitacije.



Ovo je naročito interesovalo američke istraživaće jer su za misije sa ljudskom posadom planirali da unutrašnjost letelice bude ispunjena čistim kiseonikom. A kiseonik potpomaže gorenje. Godine 1967. jedna varnica je kabinu broda Apolo 1 u momentu pretvorila u buktinju i tom prilikom su tri astronauta stradala. Kabina je bila ispunjena čistim kiseonikom. Međutim Apolo je izgoreo dok je još bio na lansirnoj rampi. A kako stoji stvar sa vatrom tamo gore?



Pa, u bestežinskom stanju vatra ima tendenciju da se ugasi sama od sebe. Zašto?

Ovde na zemlji kada zapalite vatru ona proizvodi svetlost, toplotu, ugljen dioksid i vodenu paru. Toplota uzrokuje da se produkti sagorevanja šire što smanjuje njihovu gustinu i oni se dižu u vis (znate da je vazduh iznad plamena topliji nego ispod plamena). Okolni svež vazduh sa kiseonikom tako dospeva u plamen i podstiče dalje sagorevanje.

Međutim u bestežinskom stanju produkti sagorevanja ne odlaze nikud. Oni se akumuliraju oko plamena i time sprečavaju da kiseonik dopre do njega i pomogne gorenje. Gravitacija je, znači, neophodna za dobru vatru. Da bi vatra gorela i u nekoj sobi vasionskog broda u kojoj vlada nulta gravitacija potrebno je nekako obezbediti priliv kiseonika, tako što bi npr. ventilator stalno raspršivao akumulirani ugljen dioksid. Uostalom, znamo i sami da vatra jače gori kada duvamo u nju.

Ali to je tako u teoriji. Kako je u praksi, u uslovima mikrogravitacije koja vlada na vasionskim brodovima i na Međunarodnoj svemirskoj stanici? Prvi eksperiment je napravljen 1997. Na šatlu Kolumbija u zapečaćenoj komori - i u njoj se plamen održao dugo vremena. Istina, bio je sasvim drukčiji nego na zemlji.

Prvo što su naučnici zapazili bio je oblik plamena. Dok na je Zemlji plamen vatre izdužen uvis u mikrogravitaciji on je sferan i liči na vatrenu loptu. Na Zemlji topao vazduh je lakši (od hladnog) i diže se uvis, a toga u uslovima mikrogravitacije nema, kao što nema ni «uvis», tj. u svemiru ne postoje takve stvari kao što su «gore» i «dole». Tamo je, dakle, plamen sfernog oblika, a pošto nema dovoljnog priliva kiseonika taj plamen zapravo tinja. I dobija plavičastu boju slabog sjaja.

Drugim rečmia, tamo gore nema ništa od roštilja.


Plamen na na zemlji i u uslovima mikrogravitacije (iz Wikipedije)

Autor: Aleksandar Zorkić

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Čet Dec 01, 2016 8:25 pm

Smile Siderički mesec
Ako imate dovoljno strpljenja dok posmatrate Mesec možete uočiti njegovo kretanje među zvezdama.

Zapravo čini se kao da se zvezde po nebeskom svodu brže kreću od Meseca, te ga u tom kretanju prestižu. Međutim, kretanje zvezda po nebu je iluzija, posledica obrtanja Zemlje oko svoje ose. Zvezde su za naše oko nepomične. Istina je dakle da Mesec putuje nebom i prolazi kroz sazvežđa.


Stavite kursor na sliku da videite koliko se Mesec približio označenoj zvezdei za jedan sat.

Uočite jednu zvezdu u blizini Meseca sa njegove leve strane, prema istoku. Već za jedan sat videćete da joj se Mesec približio. Za jedan sat Mesec pređe put koji je otprilike jednak njegovoj prividnoj širini, nešto više od 30'. Sutradan možete vidati da je u odnosu na zvezdu Mesec prevalio veliki put od 13°. Za dva, tri dana on je već zaplovio u drugo sazvežđe.

Poput Sunca i Mesec se kreće po zodijaku, ali je od Sunca mnogo brži. Sunce se po nebu kreće oko 1° na dan i zato mu treba čitava godina da prođe kroz sva sazvežđa zodijaka. Mesec isti posao završi za tačno 27 dana, 7 sati, 43 minuta i 11,47 sekundi. Naravno, za to vreme je napravio i tačno jedan krug oko Zemlje.



Ovaj vremenski period obilaska oko Zemljine kugle, pošto se meri u odnosu na zvezde zove se siderički mesec (lat. sidereus = zvezdani).

Autor: Aleksandar Zorkić

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pet Dec 02, 2016 6:06 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pet Dec 02, 2016 6:21 pm

Smile Neuspelo lansiranje ruskog teretnog broda "Progres MS-04"

Ruski teretni kosmički brod "Progres MS-04" za veoma dragocenim tovarom za Međunarodnu kosmičku stanicu (MKS) uništen je šest i po minuta posle poletanje rakete-nosača "Sajuz-U" sa Bajkonura, na visini od oko 190 km.



Ruska kosmička agencija "Roskosmos" je urgentno saopštila da je veza sa raketom-nosačem "Sajuz-U" izgubljena 383 sekunde posle njenog starta sa Bajkonura. Raketa je poletela sa lansirne rampe broj 1, u 17:52 č (po moskovskom vremenu), 1. decembra 2016. Na njenom vrhu, na trećem stepenu nalazio se automatski teretni kosmički brod "Progres MS-04" sa gotovo dve i po tone materijala neophodnog za nastavak operacija na ruskom delu MKS.

Prvi minuti lansiranja proticali su prema planu. Posle uzletanja sa lansirne rampe, raketa je krenula ka istoku prema planiranoj orbiti nagiba 51,66 stepeni u odnosu na ekvator. Gotovo dva minuta posle poletanja, odbačena su četiri bočna bustera prvog stepena. Oni su pali na teritoriji Kazahstana, oko 355km od lansirne rampe. Istovremeno, centralni, drugi stepen je nastavio sa radom sve dok gotovo nije istekla peta minuta leta. Tekla je 287. sekunda leta. Drugi stepen je odvojen i pao je na oko 1550km od Bajkonura, na teritoriji južne Rusije. Posle njegovog odbacivanja, treći stepen nastavlja let po inerciji još deset sekundi pre paljenja raketnog motora RD-0110. U tom intervalu, sa repnog dela trećeg stepena odbacuju se veze sa drugim stepenom, radi nesmetanog aktiviranja raketnog motora. Takođe, zaštitni cilindar na gornjem delu trećeg stepena, koji je štitio korisni teret - kosmički brod "Proges MS-04" tokom svih dotadašnji etapa lansiranja, je odvojen. U tom trenutku, istovremeno sa signalima sa trećeg stepena, u Kontrolu lansiranja počinju da stižu i podaci sa teretnog broda. Motor RD-0110 je ativiran i treći stepen nastavlja uspon ka orbiti. On je trebao da radi do gotovo isteka devete minute, kada je teretni brod trebao da dospe na orbitu i odvojen. Međutim, za vreme 383. sekunde leta, znači kada je radio raketni motor RD-0110 prijem telemetrijskih informacija sa trećeg stepena i kosmičkog broda je prekinut. Sistem se nalazio na visini od oko 190km iznad regiona Tuva, na jugu Rusije, nedaleko od kineske granice.


Shema lansiranja rakete "Sajuz-U" - [1] start, [2] odvajanje bočnih blokova prvog stepena od drugog stepena, [3] prestanak rada motora drugog stepena, [4] odvajanje drugog od trećeg stepena, [5] odbacivanje zaštitnog konusa korisnog tereta, [6] odbacivanje repnog adaptora trećeg stepena, [7] gašenje motora trećeg stepena, [8] odvajanje teretnog broda "Progres" od trećeg stepena i njegov ulazak u orbitu.

Četiri časa posle gubitka kontakta sa raketom, "Roskosmos' je javio da su njeni delovi locirani u šumovitoj oblasti regiona Čojski, republike Tuva, na oko 40km od najbližeg naselja. Pripadnici ruske armije obezbeđuju zonu pada trećeg stepena, dok se očkuje da tamo uskoro helikopterima stignu stručnjaci kompanije "Progres", koja gradi raketu-nosač "Sajuz-U", RKK "Energija" koja je proizvela teretni kosmički brod "Progres MS-04" i Voronješkog konstruktorskog biroa KBHA slavnog Semjona Kosberga, gde je izrađen raketni motor RD-0110.

Teretni kosmički brod "Progres MS-04" je ka MKS nosio veoma dragocen tovar. U ovom udesu, izgubljen je novi skafander "Orlan-MKS" planiranog za buduće radove ruskih kosmonauta izvan Kosmičke stanice. Takođe, uništena je biološka laboratorija "Lada-2" na kojoj je planiran nastavak eksperimenata koje su obavljali sovjetski kosmonauti na orbitalnim stanicama "Saljut" i "Mir". Na teretnom brodu se nalazio i sistem SRV-U-RS za recikliranje vode i urina koji je trebao biti instaliran u modulu "Rasvet" (MIM-1) i da posluži u obavljanju eksperimenta "Separacija", od posebnog značaja za buduća međuplanetarna putovanja. Veoma zanimljiva oprema za eksperiment "Probiovit" je, takođe uništena. Ovaj eksperiment je planiran kao deo programa za testiranje metodike proizvodnje "pro-biotičkog" pića na bazi fermetiranog mleka, poznatog pod imenom kefir. Ovaj napitak se koristi za jačanje imuniteta, dok je eksperiment bio deo dugoročnog programa razvoja materijala koji će biti od pomoći budućim istraživačima Meseca i Marsa. Teretni brod je pored ove opreme na MKS nosio preko 300 kg hrane, 420 kg vode, 115 kg medicinskih pribora i 710 kg goriva. Oko 90 kg tereta bilo je namenjeno za američki deo MKS. Inače, na spisku korisnog tereta broda "Progres" masa svih materijala - bilo da je reč o gorivu, vazduhu, vodi, hrani ili opremi - obeležena je u kilogramima. Sve je to sada izgubljeno.



Šta je moglo da dovede do ovog još jednog velikog neuspeha ruske raketno-kosmičke tehnike? Kada treći stepen rakete-nosača "Sajuz-U" radi, onda su za njegovo ispravno funkcionisanje od kritičnog značaja dva sistema - pogonski i sistem upravljanja. Kako je sistem za kontrolu leta trećeg stepena izrađen u ukrajinskoj firmi "Komunar" (iz Harkova), bilo je onih koji su prstom uperili na Ukrajinu. Međutim, ako bi sistem upravljanja otkazao, prijem podataka sa trećeg stepena i kosmičkog broda bi trebao da bude nastavljen sve do njihovog fizičkog oštećenja. U ovom slučaju, prijem informacija sa oba objekta je prekinut istovremeno, za vreme 383. sekunde leta. Zbog toga je veoma brzo postalo da ukrajinska priča sa ovim udesom nema veze, već da krivca treba tražiti u pogonskom sistemu trećeg stepena - voronješkom raketnom motoru RD-0110. Ubrzo je jedan, kako to novinari vole kažu, izvor iz raketno-kosmičke sfere TASS-u izjavio da se Državna komisija koja se bavi istragom ovog slučaja usredsredila na raketni motor RD-0110, tačnije na njegovu komoru sagorevanja. Po svemu sudeći, u komori sagorevanja je došlo do, kako je taj izvor naveo "proboja", koji može biti posledica ili prisustva stranog predmeta u komori, ili propusta u proveri kvaliteta sklapanja i ispitivanja raketnog motora.

Raketni motor RD-0110 koristi tečni kiseonik i kerozin, i razvija potisnu silu od 298 kN, uz specifičan impuls u vakuumu od 326s. Koreni njegovog razvoja vraćaju nas u osvit kosmičke ere, kada je nekoliko najranijih modifikacija korišćeno na balističkim raketama dugog dometa. Motor je projektovan u Konstruktorskom birou OKB-154 (sada KBHA) pod rukovodstvom Semjona Kosberga, jednog od pionira sovjetske raketno-kosmičke škole. Četvorokamerni motor RD-0110 se koristi za treše stepene nosača serije "Sajuz" kosmičkih brodova sa ljudskim posadama (raketa "Sajuz-FG") i teretnih brodova (raketa "Sajuz-U"), a sredinom 60-ih korišćen je na trećem stepenu rakete "Molnija" kojom su lansirani istoimeni telekomunikacioni sateliti. Motore projektuje Konstruktorski biro hemijske automatike KBHA u Voronježu, a sklapaju se i testiraju Voronješkom mehaničkom zavodu (VMZ).


Raketni motor RD-0110

Ovo je treći neuspeh lansiranja teretnog broda "Progres". Avgusta 2011. izgubljen je teretni brod "Progres M-12M" iznad Altaja, a aprila 2015. "Progres M-27M" je prilikom odvajanja od trećeg stepena oštećen i dospeo na pogrešnu orbitu. Takođe, beležimo da je 2005. izgubljen kontakt sa trećim stepenom rakete-nosača "Molnija-M" za vreme 340. sekunde leta (tada je izgubljen telekomunikacioni satelit "Molinija-3K"). Zajedničko za sve ove neuspehe je da su se desili za vreme rada motora trećeg stepena, ili, kako je to bilo u slučaju "Progresa M-27M" odmah nakon njegovog isključenja. Takođe, zanimljivo je da je nosač teretnih brodova "Progres" najstarija operativna raketa serije "Sajuz" pod imenom "Sajuz-U", koja još uvek koristi pojedine zastarele tehnologije proizvedene u Ukrajini i kupljene pre mnogo godina, u vreme kada su odnosi između dve države bili normalni. Međutim, prilikom gubitka "Progresa M-27M" prvi put je korišćena za ove teretnjake nova raketa "Sajuz-2.1A", pa je posle ovogo incidenta "Roskosmos" odlučio da dok ne potroši stare rakete "Sajuz-U", vrati lansiranje teretnih brodova na ovaj nosač. Posle gubitka rakete "Sajuz-U" 1. decembra, ostala su još tri ova nosača, tako da će biti interesantno videti šta će "Roskosmos" odlučiti.

Naravno, ovaj neuspeh se neće odraziti na bezbednost posade MKS, budući da tamo ima dovoljno zaliha vode, vazduha i hrane. Pored toga, od kako su američke privatne kompanije SpaceX i Orbital ATK počele da snabdevaju MKS neophodnim materijalima za nastavak njenog funkcionisanja (a tu je i japanski teretni brod HTV), situacija na Kosmičkoj stanici kada je snabdevanje u pitanju nije kritična. Međutim, kako se raketni motor RD-0110 koristi na nosaču "Sajuz-FG" kojim kosmonauti lete u kosmos, uslediće mnogo dodatnih provera da se ustanovi šta je tačno dovelo do proboja u komori sagorevanja. Naravno, kako je u pitanju raketni motor koji je, kako to stručnjaci vole da kažu - "srce" rakete - treba očekivati da će svi nosači serije "Sajuz" biti prizemljeni na duže staze. Znači, sva njihova lansiranja će biti pomerena u desno, a za koliko to tek treba videti. Brod je bio osiguran na 35 miliona američkih dolara.

Što se Igora Komarova, prvog čoveka "Roskosmosa" tiče, ne očekujem da će ovaj gubitak uticati na njegov položaj. Možda će uslediti opomena ili ukor, kao u slučaju jednodnevnog odlaganja prvog lansiranja sa novog kosmodroma Vastočnij. Koliko mogu da vidim, njegov novi menadžerski stil i uspešne reforme ruske raketno-kosmičke industrije imaju potpunu podršku Kremlja. Na meti Državne komisije će biti dve kompanije - KBHA i VMZ - tako da u zavisnosti od rezultata istrage, moguće je da tamo uslede promene.

Autor: Grujica Ivanović

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 04, 2016 5:54 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Sponsored content Danas u 3:09 pm


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 5 od 6 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu