Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 18 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 18 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Smrt Praljka
Danas u 1:25 am od Davidova

» Djordje Balašević
Danas u 1:14 am od Davidova

» Milan Mladenović na mapama ex-YU
Danas u 1:01 am od Davidova

» Riblja Čorba
Danas u 12:55 am od Davidova

» Nove godine
Danas u 12:44 am od Davidova

» Trešerana deluks
Danas u 12:31 am od Sky

» Miško plavi
Juče u 11:18 pm od Davidova

» Etno muzika Srbije
Juče u 11:07 pm od Davidova

» This day in rock history and other news...
Juče u 6:46 pm od Brave Heart

» Check 123 i Europeana - kultura, umetnost, istorija...
Juče u 6:39 pm od Brave Heart

» Peščanik - analiza dnevnih događanja
Juče u 6:33 pm od Brave Heart

» Filmske novosti...
Juče u 6:22 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta umetnosti
Juče u 6:16 pm od Brave Heart

https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Vesti iz sveta umetnosti

Strana 27 od 42 Prethodni  1 ... 15 ... 26, 27, 28 ... 34 ... 42  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Uto Jun 13, 2017 7:04 pm

Smile Uroš Đurić na prodaju



Izložba slika i crteža Uroša Đurića, nastalih u poslednjih desetak godina, biće otvorena 16. juna u Nešović Fine Arts galeriji u Beogradu, kao početak ciklusa koji je najavljen kao preispitivanje pozicije tržišta savremene umetnosti u Srbiji.

Galerija Nešović Fine Arts želi da kroz radove nekoliko istaknutih autora različitih generacija “predstavi javnosti i (uspavanom) tržištu trenutni presek, viziju moguće ponude i uspostavljanje drugačijih standarda ovdašnje scene”.

“Savremena likovna scena poslednjih decenija predstavlja najdinamičniju i međunarodno najverifikovaniju oblast u našoj kulturi. Ono što izostaje usled neizostavne vrednosne konfuzije u periodu tranzicije je njeno etabliranje u miljeu u kojem nastaje. Institucionalna kriza koja je prisutna skoro deceniju, pa i duže, posledično je stvorila vrednosni vakuum u kojem više aktivnih generacija koje postoje i rade na sceni nemaju mmogućnosti da zvanično potvrde svoje domete. Nemogućnošću produkcije velikih izložbi u urušenim državnim institucijama, nepostojanjem stručne periodike i programskog izdavaštva, osiromašenih medija i fondova, kao i galerijskog tržišta koje stagnira, što u komisionoj ponudi prema ukusu većine, što u sivoj zoni, naša javnost ostaje uskraćena za visoke domete ovdašnje stvaralačke prakse”, navela je Nešović Fine Arts galerija, koja će do kraja leta u svom prostoru u Čumićevom sokačetu ponuditi Đurićeve radove nastale od 1997. do 2016 godine u različitim tehnikama i formatima, iz ciklusa koji su uglavnom i obeležili njegovo prisustvo na internacionalnoj sceni.



Između ostalog, Đurić je izlagao u institucijama kao što su Frankfurter Kunstverin, pariski Jeu de Paume, kaselski Kunstahalle Fridericianum, bečka Secesije ili varšavska Zahenta galerija.

Osim autentičnog slikarstva, koje je deo mnogih kolekcija - od Muzeja moderne umetnosti u Beču, preko Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, pa do zbirki Zepter i Telenor fondacija..., Đurić je i izuzetan poznavalac teorije umetnosti. Njegova vođenja kroz izložbe su izuzetno posećena, a u više navrata je i kratkim opservacijama u javnosti predočio složenu problematiku (ne)postojeće galerijske, te šire i umetničke i kulturne scene.



Njegov medijski angažman, prevashodno kroz filmove Srđana Dragojevića, dobro je poznat i najširoj publici, što sve zajedno daje jednu "vorholovsku" notu njegovom uticaju na ovdašnji javni i umetnički prostor, navela je Nešović Fine Arts galerija povodom izložbe na kojoj će se naći Đurićevi radovi koji nisu dosad bili ponuđeni na prodaju u Beogradu.

“Umetnost jeste na prodaju. A kolike su cene radova i kako se zapravo kupuju i prodaju umetnička dela, demistifikovaće zajedničkim snagama ovog leta u Čumiću Uroš Đurić i Nešović Fine Arts”, navela je ta galerija, čiji je osnivač Slobodan Loka Nešović, a kustos Ksenija Marinković.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Čet Jun 15, 2017 5:44 pm

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Čet Jun 15, 2017 5:45 pm

Smile Šta znači pojam dijaspore?]Šta znači pojam dijaspore?



Publikacija projekta “From Diaspora to Diversities” (Od dijaspore do različitosti), realizovanog protekle dve godine u vidu izložbi, radionica, konferencija, diskusija i prezentacija, biće predstavljena 15. juna u galeriji Remont u Beogradu, uz razgovor o današnjem značenju pojma dijaspora, načinu na koji se i da li se poetike i lični stavovi menjaju kada se susretnu sa različitim kulturama i iskustvima, izazovima u tom pogledu i mogućnosti balansiranja između tamo i ovde…

U razgovoru o publikaciji tog projekta, koja je nedavno predstavljena i u Zagrebu i Gracu, učestvovaće Darka Radosavljević Vasiljević i Miroslav Karić iz Remonta, te Vladimir Jankovski iz Esperanze iz Skoplja, predstavnici partnerskih organizacija, kao i neki od umetnika koji su se predstavili na izložbama “From Diaspora to Diversities” - Mirjana Boba Stojadinović, Ivana Ivković, diStruktura, Jamesdin, Aleksandra Lazar…

Publikacija sadrži pregled aktivnosti i dokumentaciju, ali i autorske tekstove pisaca, teoretičara i praktičara sa različitim pristupima temi dijaspore u kontekstu savremene kulture i umetnosti, koja je bila u fokusu tog projekta, realizovanog od 2015. godine u Beogradu, Zagrebu, Gracu, Skoplju, Kazablanci i Mastrihtu.

Osnovna ideja projekta je preispitivanje značenja pojma dijaspora na području Zapadnog Balkana, prvenstveno u polju savremene kulture, s obzirom na promene ambijenta i načina življenja u kontekstu sve veće mobilnosti, globalizacije, kulturnog nomadizma.
Promišljajući pojam dijaspore izvan dominantnih etnocentričnih i etničkih definicija, u fokusu projekta je bio širok spektar iskustava privremenih i trajnih izmeštanja iz matičnih sredina, odnosno života i/ili rada "negde napolju”.

Među učesnicima projekta koji su zastupljeni u publikaciji su: Tanja Ostojić, Dragan Protić (Škart), Ursula Kiesling, Anastas Vangeli, Nada Prlja, Ljiljana Deru Simić, Marko Lulić, Vladimir Pištalo, Igor Petković, Irena Karamarković, Johanna Marcade Mot, Milan Mijalković, Monika Mokre, Alexandra Lazar, Lidija Dimkovska, Elizabeta Šeleva, Melentie Pandilovski, Yane Čalovski, Sabina Guzik, Ivaylo Ditchev, Irena Bekić, Duga Mavrinac, Arian Leka, Dragoslav Dedović, Marko Stamenković, Mladen Bundalo, diStruktura, Adijana Gvozdenović, Ivana Ivković, Jamesdin, Verica Kovačevska, Hana Miletić, Mirko Nikolić, Rajko Radovanović, Vahida Ramujkić, Nermin Duraković, Hana Miletić, Neli Ružić, Mirjana Boba Stojadinović, Janka Vukmir i Miroslav Karić.

Publikacija je objavljena na više od 150 strana, na engleskom jeziku, a promocija u Remontu počinje u 18 sati.

Projekat “From Diaspora to Diversities” podržali su: Balkanski fond za kulturu i umetnost (BAC), podržan od švajcarske vlade kroz Švajcarsku agencije za razvoj i saradnju (SDC) i Evropsku kulturnu fondaciju (ECF), Civil society Civika Mobilitas, Regionalna platforma za kulturu Kooperativa, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Das Land Steiermark - Wirtschafti Europa und Kultur.

*U prilogu: snimak vođenja kroz prve dve izložbe projekta 'From Diaspora to Diversities' u Remontu (4-21. april i 30. maj - 17. jun 2016).

(SEEcult.org)



avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Čet Jun 15, 2017 5:47 pm

Smile Scrape premijerno u Bitefu



Predstava savremenog plesa 'Scrape', nastala u okviru istraživačko-kreativnog projekta inspirisanog postupcima kojima se ljudsko telo naseljava različitim kulturološkim referencama, socijalnim odnosima i potrebama, biće premijerno izvedena 17. juna u Bitef teatru u Beogradu, u završnici sezone tog pozorišta.

Autori projekta “Scrape”, koreograf i antropolog Jovana Rakić i psiholog, teoretičar umetnosti i pozorišni praktičar Marko Pejović, krenuli su od istraživanja sopstvenih slika tela, a onda i toga kako se sve može koncipirati ljudsko telo i kako se produkuju tela koja u društvenom kontekstu imaju određenu funkciju. Takođe, promišljali su i način na koji koncipiramo drugog i kakvo je njegovo značenje u psihološkom, kulturološkom i društvenom kontekstu. To istraživanje je na vizuelnom planu rezultiralo i stalnim poigravanjem sa svetlom, sa onim što se može ili ne može videti i saznati o drugom, odnosno o svim onim rubnim mestima našeg ličnog i zajedničkog iskustva.

U fokusu ranijih radova autorke projekta bio je odnos prostora i vremena u koreografiji, predstavljen kroz kretanje, pripovedanje, položaj tela i meditaciju. Nakon bavljenja tim konceptima, postala je zainteresovana za potencijal ljudskog tela da akumulira i pamti sadržaj koji je stekao spontano. “Scrape”, kako je saopšteno, traga za telesnim sadržajem koji je usvojen pod uticajem situacija i okolnosti u kojima se našao subjekat.

Autori predstave su bili podstaknuti da promišljaju o tome šta znači prekinuti kontinuirano kretanje i koliko je moguće biti subverzivan u odnosu na stalni pritisak ka progresu i razvoju.

U procesu nastanka predstave korišćeni su principi analize plesnog dela Marka Pejovića, koje je izložio u svojoj knjizi “Četiri diskurzivne tačke plesne prakse”.



Projekat se oslanja na praksu stvaranja plesnog izraza kroz lične izbore i odluke plesača, ispitivanje pozicije u širem društvenom kontekstu, kao i odražavanje interesovanja i vrednosti u odnosu na kontekst u kojem žive i rade umetnici okupljeni na tom projektu.

Uz Jovanu Rakić, koja potpisuje koncept i koreografiju, te dramaturga Marka Pejovića, u predstavi učestvuju kao izvođači Jana Milenković, Milica Pisić i Natascha Schmelz. Dizajn zvuka potpisuje Bojan Palikuća,
kostimograf je Boris Čakširan, a autorka grafičkog dizajna je Katarina Popović.

Predstava je nastala u koprodukciji Stanice Servisa za savremeni ples, čiji je osnovni cilj negovanje i podsticanje projekata i umetnika u oblasti savremenog plesa, uz podršku mreže Departures and Arrivals (DNA) kroz program Kreativna Evropa, Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Bitef teatra, Magacina u Kraljevića Marka 4 i Doma kulture Studentski grad.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Čet Jun 15, 2017 5:49 pm

Smile Za opstanak Trezora



Emisija “Trezor” autorke i urednice Bojane Andrić nije se našla u novoj programskoj šemi Radio-televizije Srbije, što je izazvalo burne reakcije i pokretanje peticije protiv ukidanja tog programa koji arhivskim snimcima i njihovom kontekstualizacijom podseća već 15 godina na vrhunce produkcije TV Beograd, kao i na događaje i ličnosti koji čine istoriju kulture i društva na ovim prostorima.

Prema navodima Bojane Andrić, “Trezor” u novoj programskoj semi RTS-a više ne postoji.

Prvi "Trezor" emitovan je 4. februara 2002. godine, a poslednji je na programu 16. juna 2017.

Povodom informacije o ukidanju “Trezora”, pokrenuta je onlajn peticija, a apel za opstanak te emisije uputila je i Fondacija “Tanja Petrović” koja je Bojani Andrić dodelila 2015. nagradu za izuzetan doprinos afirmaciji kulture i umetnosti.

Reč je o ciklusu arhivskih emisija koje Bojana Andrić (koncept, izbor, scenario, režija, voditelj) već 15 godina pažljivo okuplja oko tematskih celina, predstavljajući nov autorski, kritički pristup odabranoj temi, žanru ili samom mediju.

Ističući da je “Trezor” proteklih godina postao institucija za sebe, potpisnici peticije ukazuju da je to program koji “spasavao ono malo časti i ugleda koji je na javnom servisu preostao”.

“Iako najčešće skrajnut u pauze između skupštinskih zasedanja ili u kasne noćne termine emitovanja, ‘Trezor’ je nepogrešivo nalazio put do gledalaca i vrlo često se poslednjih godina mogla čuti rečenica: Ja jedino što gledam na RTS-u, to je ‘Trezor’. U opštem sunovratu institucija kulture, ‘Trezor’ je bio supstitucija za sve: za muzeje koje već godinama nisu u funkciji, za ruinirana pozorišta, nepročitane knjige… ‘Trezor’ je iznad svega bio podsetnik da je nekada i državna televizija bila dobro i pristojno mesto vredno plaćanja televizijske pretplate”, poručili su potpisnici peticije.

Fondacija “Tanja Petrović” takođe je izrazila ogorčenje vešću da “Trezor” neće biti u programskoj šemi RTS-a od jeseni, apelujući na rukovodstvo javnog servisa da preispita i izmeni tu odluku, jer postoje brojni razlozi da ta emisija, koja “čuva trezore” RTS-a, opstane i nastavi da se emituje na nacionalnoj frekvenciji.

Autorka i urednica “Trezora” Bojana Andrić dobila je 2015. nagradu Fondacije “Tanja Petrović” uz obrazloženje da u vremenu instant medijskih sadržaja, uspeha na brzinu, dominaciji estrade nad kulturom i umetnošću, u doba kiča i rialitija, predstavlja primer pojedinaca koji još uvek postoje i odgovorno i posvećeno rade, koji vide i dalјe i šire i koji se ne predaju atmosferi sveopšte ravnodušnosti i beznađa.

“Bojana Andrić, čuvajući televizijsku arhivu od zaborava i nestanka, emisijom ‘Trezor’ predano i strasno, događaje i emisije stavlјa u istorijski i kulturni kontekst, uz informacije o autorima, komentare i svedočenja učesnika, ocene i analize eksperata, kao i delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija i serija. Zbog toga je ‘Trezor’ kultni i kapitalan projekat koji Bojana Andrić sa nesmanjenim entuzijazmom radi već skoro 15 godina, čime daje neizmeran doprinos afirmaciji kulture i umetnosti u medijima”, naveo je bio UO Fondacije “Tanja Petrović” (Antonela Riha, Borut Vild, Katarina Španić Ostojić, Olivera Milošević, Vojka Pajkić Đorđević, Srdan Golubović i Tamara Pupovac) u obrazloženju odluke o dodeli nagrade Bojani Andrić.

Fondacija “Tanja Petrović” izrazila je uverenje da će rukovodstvo RTS-a razumeti da je interes javnosti da se očuva kvalitetan program javnog servisa, kao i sećanje na dragocene autore, emisije, serijale, svedočenja, na koje podseća emisija “Trezor” i na koje RTS može samo da bude ponosna.

Bojana Andrić je dobitnica i nagrade za kritiku “Duda Timotijević” (2003) i Povelje Udruženja novinara Srbije (2008).

Emisija “Trezor”, kako u njenom opisu ističe sama RTS, pruza potpunu informaciju o emisiji i autorima, komentare i svedočenje učesnika, ocene i analize eksperata iz oblasti medija, delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija ili serija. Specijali “Trezora” pokazuju kako se pravi televizijski program, koji tehnički i programski sektori učestvuju u pripremi i realizaciji emisije, koliko rezultat emisije zavisi od dobro usaglašenog timskog rada… “Trezor” je jedna od delatnosti Redakcije za istoriografiju TV Beograd koja radi na prikupljanju, sistematizaciji, arhiviranju i plasiranju građe za istoriju TVB-RTS i pripremi Muzeja televizije.

Definicija “Trezora” sa sajta vukajlija: “Trezor” prikazuje materijale iz arhive RTB i predstavlja retku priliku da se u roku od jednog sata izređaju Branko Kockica, rudari, Tito, Solunci, Slovenci i Zoran Radmilović”.

(SEEcult.org)

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pet Jun 16, 2017 6:48 pm

Smile Rijalitizam svakodnevnice



Izložba Gabriele Vasić “Show Goes on – Rijalitizam” biće otvorena 16. juna u Galeriji Blok na Novom Beogradu, a obuhvata fotografije i foto instalacije kojima umetnica ukazuje na fenomen estradizacije svakodnevog, koja nivo privatnosti dovodi u ravan sa spektaklom, a fizički izgled i personalni imidž kolektivizuje u duhu “uspešnosti” i šou-biznisa koji se plasira putem popularnih medijskih programa.

Ukazujući na praksu masovnih medija da konstruišu identitetske matrice ponašanja u javnom prostoru, Gabriela Vasić konstatuje da je individualnost danas postala performativna, a javnost scenična.

“Te okolnosti nove društvenosti omogućene su uplivom medijske kulture u privatnost i svakodnevni život. Osim magazina, filmova i televizije, danas tu su i tabloidi, rijaliti i društvene mreže. Na društvenoj sceni u javnom prostoru, prisutna je reprodukcija medijskih matrica uspešnosti kao oblik kulturnih i bihejvioralnih modela ponašanja, koju nekritički prihvata i oponaša dobar deo ‘mejnstrim’ populacije”, navela je umetnica u opisu svog projekta, kojim ukazuje i da je neoliberalno telo - performativno telo.

“To je telo koje je integrisalo u svoj nastup logiku želje, stejdža, marketinga. Željeno telo je uspešno telo. Privatnost je pervertovana u telo za javnost, telo za druge, za publiku. Egzibicionizam više nije izopačenost, on je norma. Tehnološki generisana erotska imaginacija je standard. Kozmetika, silikoni, botoks, ‘stage style’, džet set mimikrija! Simulacija statusa uspešnosti je poželjan identitet. Moć je privlačna! Kultura zabave je aktuelan model za identifikaciju savremenih medijskih potrošača. Sceničnost u individualno performativnom ponašanju žena i muškaraca, glad za publikom, zavisnost od online afirmacije koja se ogleda u broju lajkova, statusa, objavljenih fotosa … samo je jedan od vidova nove društvenosti (otuđenost, neurotičnost, rascep stvarne socijalne pozicije i željene pozicije moći, OCD…)”, navela je Gabriela Vasić, koja na izložbi u Galeriji Blok predstavlja portretisane likove nastale u intervalu od oko deset godina tranzicione Srbije, slučajno u mimohodu ili nakon uspostavljanja komunikacije sa “VIP” karakterom koji se reprezentuje u javnom prostoru.



Sve figure su, kako je navela, zapravo performativni karakteri u rascepu, preuzete uloge i poze iz medijskih matrica poznatih/javnih ličnosti, koje se odigravaju na sceni ulice i javnog prostora, bez obzira da li je poza nameštena ili je već postala deo ličnosti.

“Rascep nastaje kada se usvajanjem spoljnih, performativnih karakteristika ponašanja uspešnih, osoba nastoji da svoj život učini značajnim, a sebe važnom, dok njena socijalna i ekonomska realnost to ne prate i ne podržavaju. Oni su i dalje anonimni. Oponašanje slavnih ili poznatih, ne donosi novac i slavu, osim ako niste slavan komičar, npr. Srđan Jovanović… U tom smislu, VIP manekeni su komični likovi na sceni javnog prostora. Danas mnogi nisu imuni na ovakvu ‘strategiju uspeha’, a ona je samo dokaz da su mediji masovne potrošnje uspeli da nas ubede da dobra slika prodaje sve - od imidža, do identiteta. Koncepti, ideologija i estetika vođeni logikom elita, reprodukuju kapital, oblikujući svakog u formu potrošača usluga ili proizvoda koje stvaraju elite. I dok ovaj ‘Show goes on’, u nastavcima na raznim adresama teče, pitam se, da li će privremeni izlazak iz anonimnosti, izmeštanjem u prostor galerije ili na društvene mreže, biti dovoljan da ublaži teskobu anksioznosti koju nosi anonimnost običnih ljudi, portretisanih na fotografijama?”, navela je Gabriela Vasić.

Gabriela Vasić se bavi savremenom post-konceptualnom vizuelnom umetnošću, koristeći različite medije: slikarstvo, fotografiju, vizuelne performanse, instalacije u prostoru, audio - video, grafički dizajn, tekst, društvene mreže, terapijske tehnike… Njeni umetnički projekti društveno su generisani i bave se različitim aspektima kolektiviteta i društvenim i političkim implikacijama tranzicionog društva. Kroz umetničko delovanje Gabriela Vasić nastoji da pokrene pitanja društvene i individualne odgovornosti i podstakne razvoj zdravih društvenih odnosa, baziranih na participaciji i solidarnosti. Njeni umetnički projekti su obeleženi aktivnim učešćem publike i relacionom estetikom.

U dosadašnjem umetničkom radu bavila se pitanjima umetničkog sistema i umetničke produkcije, kulturnim politikama, odnosima između medija i individualiteta, alternativnim ekonomskim mrežama, kolektivnim imaginarijem, pozicijom mladih i anti-autorstvom. Inspiraciju za svoje projekte Gabriela Vasić, kako sama navodi, nalazi u odnosima pojedinca i sistema, post-industrijskom ambijentu, medijima, modelima uspešnosti javnom prostoru i radu sa ljudima. Aktuelno delovanje označila je kao “socijalno energestku skulpturu” koja je svojevrsna individualna terapijska praksa art-masažom, proistekla iz njenog dugogodišnjeg hobija i interesovanja za telo i dobrobit ljudi.

Izložba u Galeriji Blok biće otvorena do 28. juna.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pet Jun 16, 2017 6:49 pm

Smile Lorenci počeo rad na Carstvu nebeskom, premijera na Bitefu



Probe za predstavu 'Carstvo nebesko' (radni naslov), u režiji Jerneja Lorencija iz Slovenije, počele su 14. juna u Narodnom pozorištu u Beogradu, koje taj komad priprema u koprodukciji sa Bitefom, na kojem će premijerno biti i izveden krajem septembra.

Nagrađivani slovenački reditelј stvaraće komad prema motivima srpske epske poezije, a premijera je planirana za 26. septembar, na zatvaranju 51. Bitefa.

Lorenci prvi put radi u Beogradu i, kako sam kaže, veoma se raduje što će raditi sa beogradskim glumcima, a u njegovoj novoj predstavi igraće: Olga Odanović, Nada Šargin, Nataša Ninković, Hana Selimović, Branko Jerinić, Branko Vidaković, Bojan Žirović, Milutin Milošević i Slaven Došlo.

Projektu “Carstvo nebesko”, kako je rekao, privukla ga je lepota i snaga srpske epike, što je vrsta književnosti koja ga i inače poslednjih godina najviše interesuje u pozorištu.

U autorskoj ekipi predstave su i Matic Starina, (dramaturg), Branko Hojnik (scenograf), Belinda Radulović (kostimograf), Karmina Šilec (kompozitor), Gregor Luštek (koreograf i asistent reditelјa), Andrej Hajdinjak (dizajner svetla) i Ljilјana Mrkić Popović (scenski govor).

Saradnici na predstavi biće Tara Manić/Jug Đorđević (asistenti reditelјa), Dunja Kostić (asistent scenografa) i Miloš Golubović (asistent organizatora).

Prvoj probi su prisustvovali v.d. direktora Drame Narodnog pozorišta Želјko Hubač, direktor Bitef teatra Miloš Latinović i umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica.

Lorenci će, inače, učestvovati na 51. Bitefu i predstavom “Biblija, prvi pokušaj” Drame Slovenskog narodnog gledališča u Ljubljani, gde je program predstojećeg festivala nedavno premijerno i najavljen.

Dve Lorencijeve predstave, kako je tada rekao Medenica, pripadaju itoj programskoj liniji kao i 24-časovni spektakl “Planina Olimp” proslavljenog flamanskog reditelja Jana Fabra, koji je zasnovan na celokupnoj grčkoj mitologiji, obrađenoj u njihovim epovima i tragedijama.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pet Jun 16, 2017 6:50 pm

Smile Nagrade 49. Majske izložbe



Veliku nagradu 49. Majske izložbe Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), čija je tema ove godine “Preko crte”, dobila je Larisa Županjevac Nikolić za kolekciju ženskih unikatnih tašni, a tradicionalno su dodeljene i plakete i pohvale.

Prema odluci žirija koji su činili dr Dijana Milašinović Marić (predsednica), Pavle Vasev, Igor Matić, Jelena Stokuća i Nenad Raca, prošlogodišnji dobitnik Velike nagrade, plakete 49. Majske izložbe dodeljene su Dominiki Morariu za “meMORARIUm” (digitalna štampa na kliritu, 2016), Bogdanu Maksimoviću za delo “Muza” (digitalna tehnika, 2016), Bilјani Novogradić za minđuše “San o slobodi” (srebro- patina- mesečev kamen, 2016), Filipu Nikoliću za skulpturu “Misterija budućnosti” (kombinovana tehnika, 2017), te Želјku Sinobadu za fotografiju “Mesto pod suncem” (2016).

Pohvale su dobile Radmila Milosavlјević za knjigu “Dizajn centar u Beogradu” (Orion Art, 2016) i Snežana Čomor za maketu “Bagaž” (2017).

Priznanje žirija Muzeja primenjene umetnosti dodeljeno je Mladenu Božoviću za mali klupski sto “Oštro pero” (puno drvo, 2016).

Čuvajući strukturu i formu prezentacije limitiranu na konkurs otvoren za članstvo ULUPUDS-a, 49. Majska izložba, čija je kustoskinja Mirjana Bajić, otvorena je 14. juna u Galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu, gde su predstavljeni radovi 150 autora iz devet sekcija ULUPUDS-a, nastali u prethodne dve godine.

U istom prostoru izloženi su i radovi prispeli na konkurs za vizuelni identitet 49. Majske izložbe (ukupno 33), od kojih nijedan nije proglašen pobednikom odlukom Umetničkog saveta, pa je po pozivu angažovana Olivera Batajić Sretenović.

Deo pratećeg programa je i izložba “Nakit” prošlogodišnjeg dobitnika Velike nagrade Nenada Race, koja je otvorena od 6. do 17. juna u Maloj galeriji ULUPUDS-a, te izložbe i tematske prezentacije u Parobrodu, organizovane od 16. do 30. juna.

Prateći program u Parobrodu počinje izložbom “Zelenom linijom”, uz modni performans, a između ostalog, 20. juna biće održan performans i radionica Vesne Nikolić “Art is an empty head (Artist, do you know your debt)”. Desimir Denić i Slobodan Marinković autori su izložbe “Nove metode implementacije stakla u enterijeru i eksterijeru javnih i privatnih objekata”, u okviru koje će 23. juna održati predavanje. Takođe, priređena je i izložba “30 godina Vuka za početnike” i “100 godina od Bolјševičke revolucije u Rusiji”, uz predavanje na te teme 27. juna, kojim će biti i zaokružen program 49. Majske izložbe.

Jedna od najstarijih manifestacija savremene primenjene umetnosti i dizajna, koja je bila regionalnog karaktera do raspada Jugoslavije, Majska izložba u 49. izdanju postavlja temom “Preko crte” dvosmisleni izazov kreativcu u toj oblasti: da sledi avangardni duh, bilo u sadržaju ili tehnologiji, i prekorači pravila; ili ozbilјno promisli, možda se i duhovito poigra mogućnošću odlaska iz sredine, navela je kustoskinja Mirjana Bajić.

“Sigurno, ne samo bukvalno – preko granice, prema bolјim materijalnim uslovima, već i iz poslovnog i stvaralačkog ambijenta u kome dolazi do procesa ubrzanog raslojavanja, što stvara osećaj ne samo životne teskobe, već i mnogo opasnije stvaralačke sputanosti, čak i pritiska elite. Pod elitom se ne podrazumeva samo političko-socijalna, u čijim je rukama kapital i moć, već i ona u struci suočena sa suženim prostorom za angažman i afirmaciju...”, navela je Mirjana Bajić u kustoskom tekstu povodom 49. Majske izložbe čija je prostorna dezintegrisana postavka, kako je dodala, predstavlјala nužnost ove sezone, ali je možda dobra za beogradsku kulturnu scenu i slavu same smotre.

Kako je istakla, istorija i tradicija Majske izložbe, retka i u evropskim zemlјama – kolevkama kreativnog dizajna i modernog stila (Britanija, Austrija, Francuska), animira na kritičko razmišlјanje, više nego što stvara raspoloženje za grandiozne svečarske poduhvate.

Ukazujući i da je, uprkos tradiciji i ugledu ULUPUDS-a, ostalo i dalje nerešeno pitanje stalnog prostora izložbe koja predstavlјa i jedinstvenu referentnu tačku za buduće istraživače primenjene umetnosti i dizajna, Mirjana Bajić navela je da prateći katalog i programi predstavljaju i dalje “standard kvaliteta i afirmativnog odnosa prema struci”.

“Nažalost ili na sreću, ova godina će ostati upamćena i po kontroverzama u valorizivanju neuobičajenih formi kreativnog razmišlјanja – stvaralaštvu sajber generacije koje donosi i slobodu ironije prema tezi ‘preko crte’”, navela je Mirjana Bajić, podsećajući da je u vreme socijalističke Jugoslavije i stroge kontrole “kulturne politike”, na talasu egzaltacije progresom i ideja visoke moderne, Majska izložba bila eksperiment, a njeni učesnici doneli su neke od najnovijih dostignuća tehnologije i forme u domaću industriju, arhitekturu, ambijent svakodnevnice.

Realnost ovogodišnje postavke, kako je dodala, jeste to da kreativno opstajanje ne znači i hrabrost, ali i kroz “korektnost” primenjeno stvaralaštvo daje duh kritičkog sudelovanja u eri opterećenoj političkim previranjima i dekadencijom (post)tehnološkog sveta.

Mirjana Bajić skrenula je pažnju i na to što svake sezone neka od oblasti koje obuhvataju ekcije ULUPUDS-a doživlјava vrstu spontane valorizacije na Majskoj izložbi, a ove je to – fotografija.

“Živost, dokumentarnost, fikcija pomešana sa realnošću, visoka estetizacija modnih i reklamnih primera, bez mnogo filozofije i kritičnosti, uvodi nas u problematiku sredine, sa nekim od najvisprenijih reakcija na temu ‘preko crte’”, navela je Mirjana Bajić, ističući da je i modni dizajn, uz nekolicinu primera, doneo svežu autorsku alternaciju komercijalnim smotrama, uz tumačenje starih i novih “zelenih metoda” – tradicionalnih tehnika – filcanja, reciklaže, oblikovanja “bez ostatka”, koje je moguće upoznati i u sklopu pratećih programa u Parobrodu.

“Uz minuciozne primere alternativnog nakita, skulptura i keramoskulptura na postavci granaju se kroz dva toka – kontinuiteta sa visokom modernom i istraživačkog. U njihove metode se ulivaju i upotreba tresh materijala, integrišu medijski i industrijski fragmenti u trodimenzionalni objekat, uz renovaciju kritičkog duha ‘pop arta’... Kvalitetna arhitektura za ‘obične’ – običnih potreba, bez statusnih pretenzija, dominira i ove godine, uz nekolicinu glamuroznih kreacija autora koji, zasluženo, imaju propusnu ‘crtu’ ispred i iza sebe. Slično je i sa scenografijom i kostimografijom, oblašću koja se prilagođava domaćem ambijentu i novim produkcijama, dajući avangardni pečat u uslovima materijalne oskudice. Vidlјiv je pad interesovanja za upečatlјive i skupe prezentacije na izložbi, čiji sjaj pamtimo i tokom teških 90-ih. Kao da reprezentativnost prelazi u dokumentarnost potpomognutu novim medijima, uz trend novog eklekticizma – mešanja rečnika umetnosti, stvaranja hibrida između dela tradicionalne metode i neumetničkih procedura, što je i istorijska matrica na prelomu vekova”, navela je Mirjana Bajić sumirajući radove na 49. Majskoj izložbi koja je, kako je istakla, otvorila i debatu o problematici prezentacije i recepcije stvaralaštva mladih.

“Možda bi buduća paralelna scena MLADE MAJSKE i nakon pedesete, mogla da pruži odgovor na pitanje kakva je uloga velikih profesionalnih asocijacija u procesu odliva ‘kreativnosti’ i, da li smo i sami generatori dileme ‘unutar’ ili ‘preko’ crte?”, upitala je Mirjana Bajić.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pet Jun 16, 2017 6:52 pm

Smile  Pandurov Faust u JDP-u



Slovensko narodno gledališče iz Ljubljane gostovaće 16. juna u Jugoslovenskom dramskom pozorištu Geteovim “Faustom”, poslednjom režijom prerano preminulog Tomaža Pandura.

To je bio treći Pandurov susret sa slavnim Geteovim delom. Prvi put je režirao “Fausta” 1990. godine u Slovenskom narodnom gledališču u Mariboru. Drugi put ga je postavio na scenu madridskog Centro Dramático Nacional (2014), a treći put na scenu Drame SNG u Ljubljani 2015. To je bila poslednja režija velikog slovenačkog reditelja koji je preminuo u aprilu 2016.

Naslovnu ulogu tumači Igor Samobor, inače direktor SNG-a, a u predstavi igraju i Branko Šturbej, Barbara Cerar/Maša Derganc, Polona Juh, Branko Jordan, Uroš Fürst, Robert Korošec, Filip Samobor, Žan Perko i Matic Lukšič.

Nakon premijere u septembru 2015. godine, predstava je učestvovala na festivalima u Meksiku, Kolumbiji, Češkoj, Makedoniji, Južnoj Koreji, Rumuniji…

U JDP-u će biti izvedena na Sceni “Ljuba Tadić” sa titlom na srpskom jeziku.

*Foto: Aljoša Rebolj

(SEEcult.org)

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sub Jun 17, 2017 6:23 pm

Smile Znameniti Slovenci u Beogradu



Društvo Sava, koje okuplja Slovence u Beogradu, proslavlja 17. juna svoj dan otvaranjem izložbe digitalnih ikonopisa – vizuelnih portreta znamenitih Slovenaca u Beogradu, čiji su autori, kao i u prethodne dve serije, beogradski umetnici Marija Vauda i Nikola Pilipović.

Na izložbi “Znameniti Slovenci u Beogradu 3” zastupljeni su: pesnik, sudija i prevodilac Alojz Gradnik (1882- 1967), jedan od najvećih slovenačkih liričara 20. veka, zatim zadružni radnik, publicista i glumac-amater Miloš Štibler (1882-1969), katolički sveštenik i prvi paroh parohije Sv. Ćirila i Metodija u Beogradu, “slovenački Šindler” Andrej Tumpej (1886-1973), srpska heroina - najhrabrija slovenačka dobrovoljka u srpskoj vojsci, bolničarka i narednik srpske vojske Antonija Javornik – Natalija Bjelajac (1893-1974), slikar, grafičar, ilustrator, karikaturista i scenograf Ivan Čargo (1898-1958), zubar Oskar Gruden (1904- 1974), prva Slovenka žena-pilot na Balkanu Kristina Gorišek-Novaković (1906-1996), naučnik, istraživač, rodonačelnik geofizike u Jugoslaviji, oficir i profesor univerziteta Dragutin Prosen (1907-1984), operska pevačica, sopran Valerija Heybal (1918- 1994), koja je sa ansamblom Beogradske opere nastupala na jugoslovenskim operskim scenama, kao i u Bernu, Londonu, Briselu i Tel Avivu, te geolog, seizmolog i profesor univerziteta Boris Sikošek (1922- 2004).



Tu su i novinarka, filmska kritičarka, prevodilac i scenaristkinja Irma Flis (1925-2005), koja je bila jedan od osnivača i selektora Međunarodnog filmskog festivala FEST u Beogradu i dugogodišnja članica Saveta i Selekcione komisije FEST-a, te proslavljeni dramski umetnik, reditelj i književnik Stevo Žigon (1926-2005), jedan od najvećih jugoslovenskih, ali pre svega srpskih glumaca – kako je sam sebe predstavljao, koji je ostvario niz pozorišnih uloga, a od svog prvog filma “Crveni cvet” 1950. godine, igrao je u više od 120 filmova, televizijskih drama, serija i radio-drama, u kojima je ostvario zapažene uloge (Pet minuta raja, Oksigen, Rondo, Otpisani). Pored glume, uspešno se bavio i režijom i pisanjem, a značajan je bio i njegov umetničko-društveni angažman – između ostalog, bio je i generalni sekretar Saveza dramskih umetnika Jugoslavije i selektor Sterijinog pozorja.



To je treća serija portreta kojom se nastavlja praksa uspostavljena 2014. godine, a prema navodima Marije Vaude, koja je i sama slovenačkog porekla, koncept koji su osmislili idejni tvorci tog projekta je zahvalan i podsticajan jer predviđa uočavanje raznolikih puteva Slovenaca u Beogradu - migracija, premeštanja, prilagođavanja… a kroz prizmu istorijsko-geografskih i društveno-političkih realnosti, i ličnih i profesionalnih odziva, kao i njiihovo preplitanje i saplitanje.

Na primerima pojedinaca pregledno se i jasno sažimaju i iscrtavaju urezi konkretnog vremena, odluke tog vremena. I kao izuzetak, ili/i kao pravilo, navela je Marija Vauda, koja je sa Nikolom Pilipovićem osmislila i katalog izložbe.

Privatna i profesionalna biografija u formi vizuelnog teksta svakog portretisanog realizovana je usmerenim – odabranim likovnim alatkama i uvozom širokog spektra vizuelnih elementa. Autorski par Vauda-Pilipović koristio je i ovoga puta i svoje slike, crtežei fotografije kao pozadinu ili deo celine - ukoliko je to bilo svrsihodno, kao i efekte Fotošopa, ukoliko su ih prepoznali kao konstruktivni, psihološki ili formalni-plastički deo celine. Rad na portretima prošao je tako kroz razne faze, ali se zaustavio u formalnom obliku digitalnog kolaža. Specifičnost i propozicije te hibridne forme - digitalnog ikonopisa jeste da se poštuju činjenice, ali se ne zaustavlja na dokumentarnosti. Iako zavodljiva i privlačna, vizuelna senzacija nije sama po sebi cilj, jer ne sme da preraste, nadjača i tako pokrije odabranu ličnost, već da joj služi.



To su bili specifični okviri u kojima su se autori kretali u toku tog rada, istrazujući život svake portretisane ličnosti, te njihovu “uklopljenost” u beogradsku sredinu. Velikim delom, kako je navela Marija Vauda, određeni specifičan dar odredio je i život ličnosti iz treće serije “Znamenitih Slovenaca u Beogradu”, dar koji se razvijao i našao mesto za svoje bivanje i razvijanje baš u Beogradu ili na putu na kojem je Beograd bio samo jedna tačka zaustavljanja ili prolaska.

“Nailazimo na tragične zastoje ili ispunjenja - afirmaciju izazvane istorijskim, ratnim ili posleratnim potresima, međuljudskim nesaglasnostima, asimetričnim poimanjem stvarnosti od većinskog mnjenja određenog društvenog trenutka ili imperativ za promenom sredine, poziv ljubavi ili profesije koja vodi do Beograda. Iz često malih, zabačenih sela i gradića u pitoresknim krajolicima Slovenije svi ovi hrabri i otresiti ljudi došli su i urezali trag na uzburkanom, teškom, mestu na ušću dve reke, Save u Dunav. Zato je i vizuelno rešenje naslovne i zadnje strane kataloga upravo i uvek slika tog mesta: simbol i simptom”, navela je Marija Vauda, čiji je otac, istaknuti kompozitor Zlatan Vauda, zastupljen u prvoj seriji projekta “Znameniti Slovenci u Beogradu”.



Slovenci su na teritoriji Srbije prisutni više vekova - od 16. pa sve do sredine 19. veka, uglavnom kao pojedinci, učestvovali su u ratovima i bitkama za oslobođenje Srbije ili Beograda, a na području Beograda njihovo stalno ili povremeno prisustvo traje više od 150 godina. Njihovo naseljavanje u prestonicu Srbije, stare i nove Jugoslavije, do metropole kakva je danas, bilo je uslovljeno, uglavnom, istorijskim, ekonomskim i političkim okolnostima, navedeno je u tekstu u katalogu izložbe koje potpiuju Biljana Milenković Vuković.

Već 60-ih godina 19. veka, u Beograd su počele da dolaze prve veće grupe Slovenaca – intelektualci, zanatlije i radnici. I kasnije je Beograd, kao prestonica Kraljevine SHS/Jugoslavije, bio privlačan za Slovence raznovrsnih stručnih profila: bankare, trgovce, inženjere, privatnike, železničare i ostale državne i privatne službenike; prisutni su bili u saveznim institucijama, vojsci, administraciji, ali i u svim ostalim delatnostima. Od tada pa do danas, Slovenci i njihovi potomci isticali su se u mnogim oblastima nauke, kulture i umetnosti, obrazovanja, ekonomije, politike i drugog, pa su njihovi životi i posebno delatni uspesi neodvojivo utkani u razvoj beogradske urbane kulture.

Projekat “Znameniti Slovenci u Beogradu” pokrenut je 2014. godine u nameri da se potomci Slovenaca u Beogradu, posebno mlade generacije, ali i celokupna javnost, upoznaju – putem izložbe postera i kataloga na srpskom i slovenačkom jeziku, sa istorijskim i značajnim ličnostima slovenačkog porekla, prvenstveno sa onima s kraja 19. i iz prve polovine 20. veka, koje su u Beogradu ostavile dragocen trag u različitim oblastima stvaralaštva. Podsećanje na njih doprinosi, pre svega, kulturi sećanja, kako u okvirima slovenačke nacionalne manjine u Srbiji – nastale raspadom zajedničke države SFRJ (1991), tako i u okvirima šire slovenačke zajednice – u samoj Sloveniji i kod Slovenaca rasutih širom sveta.

Ličnosti i njihove mini biografije, sa posebnim naglaskom na život u Beogradu, predstavljene su u katalogu izložbe “Znameniti Slovenci u Beogradu 3” hronološki.

Otvaranje izložbe “Znameniti Slovenci u Beogradu 3”, Dan Društva “Sava”, koje postoji već 16 godina, upotpuniće 17. juna u svečanoj sali Skupštine opštine Stari grad i nastup gostujućeg hora Slovenačkog kulturnog društva Istra iz Pule “Encijan”.

Projekat “Znameniti Slovenci u Beogradu 3” finansirali su Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine i Društvo Sava.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sub Jun 17, 2017 6:25 pm

Smile 4. Šekspir fest u Čortanovcima



Pozorišni Šekspir festival biće održan od 30. juna do 4. jula u nesvakidašnjem ambijentu zamka u Čortanovcima na Dunavu, a i u četvrtom izdanju prikazaće predstave savremene svetske i domaće produkcije rađene prema dramama Vilijama Šekspira.

Gosti četvrtog Šekspir festa, kako je najavljeno, biće pozorišta iz Kine i Velike Britanije sa predstavama “Makbet” i “Henri V”.

Program će 30. juna otvoriti predstava “Perikle” Itaka art centra iz Inđije i Šabačkog pozorišta, u režiji Nikite Milivojevića, koji je i inicijator Šekspir festivala, a posetioci će imati priliku da vide i predstavu “Henri V” trupe Parabola iz Londona, koja je na programu 1. jula, dok će 2. jula biti izveden “Makbet” Tang Šu Ving Teatar Studija iz Hong Konga.

Ideja tog festivala, jedinstvenog u ovom delu Evrope, jeste da neguje dela najvećeg svetskog dramskog stvaraoca predstavljanjem atraktivnog pozorišnog programa pod vedrim nebom, kako je to bilo i u Šekspirovo vreme.

Milivojević je inicirao osnivanje Šekspir festa nakon premijere njegove predstave “Henri VI” u Glob teatru u maju 2012. Pored velike ljubavi prema Šekspiru, bio je vođen željom da se Vila Stanković - izuzetan prostor zatvoren za javnost u Srbiji, učini atraktivnim kulturno-turističkim mestom.



“U svom pismu koje je uputio Šekspir festivalu pošle godine, Piter Bruk, jedan od najvećih reditelja 20. veka, između ostalog, rekao je: ‘Šekspir je fenomen, kao Sunce i Mesec, njegove drame govore direktno ljudima svih rasa i nivoa, u svakom trenutku svetske istorije’. Uveren da nam je Šekspir uvek potreban, nije mu bilo teško da uputi nekoliko reči podrške jednom malom, nepoznatom festivalu, koji se bori da opstane uz Šekspira. Koliko nam je zaista danas potreban Šekspir? Koliko uopšte pozorište, umetnost? Publici koja već četvrtu godinu dolazi u predivan ambijent Vile Stanković u Čortanovcima sigurno jeste”, naveo je Milivojević povodom novog izdanja Šekspir festivala koji je dosad bio domaćin pozorišnim trupama iz Indije, Velike Britanije, Portugala, Finske, Grčke, Irana, Makedonije, SAD, Slovenije, Belorusije...



U okviru pratećeg programa, 3. i 4. jula u Kulturnom centru Novog Sada najavljen je filmski program “Kurosava i Šekspir” sa ostvarenjima “Krvavi presto” (1957) i “Ran” (1985) Akire Kurosave. “Krvavi presto”, nastao prema motivima “Makbeta”, biće prikazan i 4. jula u Itaka art centru u Inđiji, uz uvodno predavanje Aleksandra Erdeljanovića, upravnika Arhiva Jugoslovenske kinoteke, koji će ukazati na značaj Šekspira u stvaralaštvu slavnog japanskog reditelja Kurosave.

Prozvan na zapadu Šekspirom modernog filma, Kurosava je tokom bogate 57-godišnje karijere režirao 30 ostvarenja. U ekranizaciji tri Šekpirove drame (Makbet, Hamlet, Kralj Lir), Kurosava je primenio isti postupak kao u filmu “Idiot”, prenoseći radnju na japansko tlo i dajući večitim likovima najvećeg dramskog pesnika sveta japanska imena.

Pored opštine Inđija i MTS-a, UNIQA osiguranje biće i ove godine sponzor Šekspir festivala, koji se dešava u jednoj od najlepših letnjih rezidencija u Srbiji, napravljenoj po ugledu na srednjovekovne zamkove u Lombardiji.

Festivalski sajt je sekspirfestival.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pon Jun 19, 2017 5:33 pm

Smile 59. Festival amaterskih pozorišta Srbije



Dramski amateri iz Mačvanskog Prnjavora, Beograda, Crvenke, Kule, Kruščića, Lebana, Velike Plane i Rače, učestvuju na 59. Republičkom festivalu amaterskih pozorišta Srbije, koji je 16. juna u Kuli otvorila glumica Ana Sofrenović, a počeo je predstavom “Siroti mali hrčki” Gordana Mihića, u režiji Ivana Tomaševića i izvođenju Pozorišta “Prnjavor”.

Produkcije osam amaterskih pozorišta ocenjuje žiri na čelu sa teatrologom Miroslavom Radonjićem, koji će odabrati tri najsupešnije predstave, a prvoplasirana će učestvovati na Fesetivalu festivala u Trebinju.

Teatar 011 iz Beograda učestvuje predstavom “Dragi tata” Milene Bogavac, u režiji Nataše Radonjić, AP “Stevan Sremac” iz Crvenke izvešće “Malograđansku svadbu” Bertolda Brehta, u režiji Radoja Čupića, Teatar “Gimnazijalac” iz Lebana “Životinjsku farmu” Džordža Orvela, u režiji Dušana Blagojevića, a Kulturno-umetničko društvo Kruščić – Dramski studio “Luča” odigraće predstavu Vide Ognjenović “Kanjoš Macedonović”, u režiji Dejana Cicmilovića, koji potpisuje i “Beogradsku triologiju” Bilјane Srblјanović, u izvođenju Pozorišta “Radoje Domanović” iz Rače. Centar za kulturu iz Velike Plane – Amatersko pozorište “Masuka” učestvuje predstavom “Via Dolores” prema tekstu Dejana Petkovića, u režiji Miloša Jagodića, a poslednjeg takmičarskog dana, 23. juna, nastupiće domaćini - dramski amateri Kulturnog centra Kula koji će odigrati predstavu “Traktat o sluškinjama” Bogdana Čiplića, u režiji Dragana Ostojića.

U čast nagrađenih, za 24. jun najavljena je predstava novosadskih glumaca “Muške stvari” prema tekstu Franca Ksavera Kreca, u režiji Dušana Petrovića.

Prošle godine, na 58. Republičkom festivalu amaterskih pozorišta Srbije, najboljom predstavom proglašena je “Vođa” Radoja Domanovića, u režiji Bojana Jovanovića i izvođenju Udruženja građana “Cug” i Scene Pozorišta “Bora Stanković” iz Vranja. Jovanović je nagrađen i za režiju, dok je nagrada za dramaturgiju pripala Milici Mladenović koja je od tri Domanovićeve pripovetke (Danga, Vođa i Marko Kraljević po drugi put među Srbima) napravila scenski kolaž “Vođa”.

Održavanje i 59. Republičkog festivala dramskih amatera Srbije u potpunosti finansira Opština Kula, a u organizaciji učestvuju i lokalna Kulturno-prosvetna zajednica i Kulturni centar, te Savez amatera Srbije.

Branko Rakočević / SEEcult.org
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pon Jun 19, 2017 5:34 pm

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pon Jun 19, 2017 5:36 pm

Smile 9. Perforacije



Premijerama predstava “Tamo vani i ovdje unutra” Ane Kreitmeyer i Sonje Pregrad, te "Ahmet" Ine Sladić, 14. juna počeo je deveti festival Perforacije u Zagrebu, koji narednih nedelju dana nudi bogat program sa čak šest premijera, uz tradicionalnu Noć performansa, sajam knjiga, predstavljanje publikacije “Die Freundschaften” Željka Zorice Šiša, prezentaciju BeSpectActive! i radionice za decu.

Deveto izdanje Perforacija predstaviće premijere Ane Kreitmeyer, Brune Isakovića & Mie Zalukar, Dade Horvat, Vesne Mačković, Damira Bartola Indoša & Tanje Vrvilo, te izvedbu Ine Sladić, a među gostima iz inostranstva ove su godine Takao Kawaguchi, Nemanja Mutić, Katharina Maschenka, Chiara Bersani i Marco D'Agostin.

Program je počeo u &TD-u u Studentskom centru premijerom Ane Kreitmeyer “Tamo vani i ovdje unutra” u &TD-u, a potom je nastavljen predstavom “Ahmet” Ine Sladić.

U organizaciji udruženja Domino, do 20. juna program će biti realizovan na još dve lokacije – u Zagrebačkom plesnom centru i na Evropskom trgu, pri čemu su ulaznice besplatne, ali ih treba rezervisati porukom na adresu na perforacije@gmail.com

Festival Perforacije održava se već godinama u Zagrebu, Rijeci, Splitu i Dubrovniku, a ove godine i u Zadru i Osijeku. Program obuhvata širok spektar hrvatskih i stranih umetnika čije se izvedbe temelje na plesnom, pozorišnom i likovnom izrazu, te prelaznim i graničnim područjima i disciplinama.

Festivalski sajt je perforacije.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pon Jun 19, 2017 5:43 pm

Smile Urbanovo Sumnjivo lice



Nova verzija komedije “Sumnjivo lice” Branislava Nušića, u adaptaciji i režiji Andraša Urbana, biće premijerno izvedena 21. juna u Narodnom pozorištu u Beogradu, koje najavljuje ozbiljnu priču o vlasti, beskrupuloznosti i vitalnosti onog negativnog u čoveku, ali bez polemika izvan estetskog horizonta.

“Krenuli smo u ovaj proces baveći se nekim i ličnim i kolektivnim, društvenim paranojama, time kako određeni sistem funkcionisanja utiče na nas, kako se proizvodi cenzura i takozvana autocenzura. Ja stalno govorim da je to ipak lična odgovornost, ne možemo sve prebaciti na sistem”, rekao je Urban 19. juna na konferenciji za novinare u Narodnom pozorištu, u kojem je prethodno režirao radikalnu i višestruko nagrađivanu postavku Sterijinih “Rodoljubaca”.

Urban je primetio da, kada se rade klasici kao što su Sterija, Nušić ili Bora Stanković, ‘uvek je jedan od problema neverovatan zid klišea, očekivanja”, pa i simpatija prema likovima koji su zapravo kritički prikazani.

“Nušić se u poslednje vreme dosta igra, upravnici govore da je to zato što je jako aktuelan i to je u redu, ali ako postavka ostane samo na tome, onda ništa nismo uradili. Problem je i to što ove komade iz lektire čitamo kao šale o ljudskoj gluposti, o nekim drugim ljudima, koji žive u provinciji, smejemo im se i mislimo – to nismo mi. ‘Sumnjivo lice’ je svakako jedna ozbiljna priča o tome”, rekao je Urban, dodajući da se ansambl i on “još uvek bore sa tim materijalom”.



“Imamo iza sebe jedan težak, ali dobar proces. Mislim da smo napravili ozbiljnu, uzbudljivu i čak i vrlo duhovitu predstavu”, izjavio je reditelj i napomenuo da on “uvek insistra da predstava nešto kaže”.

“Ceo moj rad zasniva se na tome da se preispitujemo, pa dokle smo spremni da prihvatamo neke stvari. Ova predstava nije samo da se čuju neke zaj...ne istine, nego je bitno, kao i inače u umetnosti, da treba da se suočimo sa nečim, a ne da stalno govorimo o tome šta drugi rade i da se radujemo tome kako su oni glupi, a mi smo pametni. Kada čitate dobro delo, vama je to bitno jer saznajete nešto o sebi. Nije poenta da se osećamo uzvišeno kao pripadnici određene nacije ili bilo koje grupacije, da mislimo - mi nismo ti koji su takvi i takvi, mi smo levičari, oni su desničari kreteni ili obrnuto. Kao reditelj nemam nameru da zadovoljavam tu vrstu publike. Znači, u predstavi se puca na sve strane, zadaju se i primaju šamari sa svih strana. Mi generalno imamo taj problem prihvatanja istine, ne samo u slučaju ‘Sumnjivog lica’, a takođe ne znamo šta početi sa tim istinama ili sa tim suočavanjima”“, izjavio je Urban.



Direktor Drame Narodnog pozorišta Željko Hubač rekao je da je pozvao Urbana za taj komad nakon što je gledao njegovu “Ožalošćenu porodicu” u Narodnom pozorištu u Nišu.

“Dobili smo predstavu koja ima prepoznatljivu estetiku Andraša Urbana, a nije izneverila Nušića. To je Nušić u 21. veku. ‘Sumnjivo lice’ je verovatno njegov najhrabriji komad, a naša predstava je hrabra i estetski validna. U njoj nema mesta polemikama izvan estetskog horizonta”, istakao je Hubač.

Dramaturg i saradnik reditelja Kata Đarmati ocenila je da je Nušić u svakom dobu bio savremen.

“Bavio se ogromnim problemom, a mi smo hteli da otkrijemo šta je ispod komičnog sloja. Podigli smo veo da se vidi surova istina koju je on napisao. U tekstu ništa nismo dodavali. Uveli smo songove, ali takođe od onoga što je Nušić napisao”, rekla je ona.

Dramaturg Molina Udovički Fotez izjavila je da Urban potencira tri bitne Nušićeve karakteristike.

“To su ljudi na vlasti, kao što je sreski kapetan Jerotije, zatim beskrupuloznost sa kojom likovi ono negativno plasiraju kao pozitivno, a mislim da je to od Nušićevog vremena do danas napredovalo, što je bitno za koncept predstave i konačno, možda i najvažnije – vitalnost onog negativnog u čoveku, koji pritom nema tu spoznaju o sebi”, dodala je Molina Udovički Fotez.

To je, kako je navela, ono što Urban izvlači u prvi plan i po tome je ovo “Sumnjivo lice” suštinski različito od ranijih predstava. “To je umetnički hrabra koncepcija, a pritom sve proizlazi iz osnovnih postavki Nušića, ocenila je Molina Udovički Fotez.



Slobodan Beštić, koji igra Jerotija, izjavio je da se “vitalnost zla vidi do kraja upravo kroz taj lik koji je jedan monstrum”.

“Volim Nušića i komedije, ali nisam sanjao o Jerotiju. Ovo mi je jedna od najtežih uloga, traži mnogo snage, žestine i surovosti, kojoj privatno nisam sklon. Priča je pomerena u današnje vreme i meni tu ništa nije smešno. Ovaj rad prihvatam kao jedan ekstreman koncept, a naša briga je da ga sprovedemo dosledno i umetnički”, rekao je Beštić.

Kako je dodao, “ima tu nekoliko promena žanrova, koji odlaze do cinizma, apsurda, rijalitija, nekoliko šokova koji publiku teraju da misle o istom problemu sa više strana, sa jedne strane imamo kritiku, a sa duge strane postoji ismevanje, kao i podsećanje da smo se mi na zlo navikli”.

“To je kjučna misao – zašto se smejemo zlu. Ideje i postupci koje ovi likovi nose u današnje vreme nisu smešni, oni su strašni”, ukazao je Beštić.

U ansamblu su i Nela Mihailović, Suzana Lukić, Pavle Jerinić, Nikola Vujović, Hadži Nenad Maričić, Nebojša Kundačina, Miloš Đorđević, Anastasia Mandić, Bojan Krivokapić i Dragan Nikolić.

Scenografiju je kreirao reditelj, kostime Marina Sremac, a muziku je komponovala Irena Popović Dragović.

Prva repriza “Sumnjivog lica”, koje se igra na sceni “Raša Plaović”, biće već 22. juna.

*Foto: Vicencio

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pon Jun 19, 2017 5:46 pm

Smile PISMO SVIMA



Kao osnivači portala za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org, koji već 15 godina predano prati i kulturu u Beogradu i celoj Srbiji, ravnopravno promovišući institucionalnu i nezavisnu scenu i sve oblasti stvaralaštva - od savremene umetnosti do kulturnog nasleđa, a s obzirom na to da smo na ovogodišnjim konkursima Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda prvi put od kada postojimo dobili bezmalo NULA dinara, smatramo neophodnim da uputimo javni apel i kažemo da je aktuelna kulturna politika ozbiljno ugrozila našu egzistenciju, ali i da je ova situacija simptomatičan pokazatelj da je opstanak celokupne kulture u Srbiji doveden u pitanje.

Odbijanje sufinansiranja proizvodnje medijskog sadržaja portala SEEcult.org o kulturi u Srbiji na konkursu Ministarstva kulture i informisanja, uz obrazloženje da se projekat “Vidi kulturu” odnosi na redovne aktivnosti, pokazuje drastično nerazumevanje kako trenutne pozicije kulture u društvu, tako i suštine neprofitnih medija koji nemaju komercijalnu delatnost, ujku u Americi ili stranog finansijera. S obzirom da celokupan sadržaj “redovnih aktivnosti” proizvodi mali posvećeni tim, registrovan kao udruženje građana, te “redovne aktivnosti” jesu projekat, i to od nacionalnog značaja, koji ne može da opstane bez podrške države za kontinuirano promovisanje vrednosti za koje se i sama zvanično zalaže.

Nakon više od 350.000 tekstova u sopstvenoj produkciji, koje smo objavili od osnivanja, doprinoseći upoznavanju aktera kulturne i umetničke scene kako u Srbiji, tako i u regionu, nadomeštajući sve akutnije odsustvo medijskog prostora za sadržaje u kulturi i postavljajući visoke profesionalne standarde onlajn novinarstva - o čemu svedoči i svakodnevno preuzimanje i republikovanje naših tekstova u medijima, kao i brojni zahtevi za medijska sponzorstva i niz domaćih i međunarodnih priznanja koje smo dobili, smatramo da odbijanje sufinansiranja naših projekata na konkursima Ministarstva kulture za savremeno stvaralaštvo (osim skromno podržane video produkcije vođenja kroz izložbe), digitalizaciju kulturnog nasleđa i za medije, kao i na konkursu Sekretarijata za kulturu Beograda, ukazuje na sve drastičniji, poguban odnos prema savremenoj kulturnoj produkciji, odnosno prema vidljivosti kulture i umetnosti, dostupnosti kulturnog i umetničkog stvaralaštva javnosti, razvoju publike, kritičkom sagledavanju i valorizovanju produkcije u različitim oblastima, praćenju rada javnih institucija i potrebi konstruktivne rasprave o problemima kulturne politike, razvoju saradnje u Srbiji i u regionu, kao i prema procesu evropskih integracija i pozicioniranja kulture kao važnog segmenta opšteg društvenog razvoja.

Kao organizacija čiji je glavni, ali ne i jedini projekat - portal SEEcult.org, i koja stoga podjednako pripada sektorima i kulture i medija, smatramo da se kroz odnos prema nama – najstarijoj i u regionu jedinstvenoj informativno-kulturološkoj i dokumentacionoj platformi, pokazuje odnos prema celokupnoj kulturi. SEEcult.org, prepoznat kao dragocena platforma i u regionu i šire, samo je jedan od drastičnih primera diskvalifikacije savremenih kulturnih vrednosti koje čine identitet građanskog društva u Srbiji. Imamo zato dužnost da ukažemo nadležnima na svim nivoima da smo stigli do kritične faze i da alarmantno ističe vreme za neophodan zaokret koji bi zaustavio sunovrat kulture, omogućio njen opstanak i stvorio uslove za oporavak i razvoj.

Očekujemo da se donosioci odluka suoče sa kriznim stanjem, urušavanjem kulture i vrednosti na svim nivoima i da se ozbiljno prihvate zadatka koji su im poverili građani.

Prvi koraci u tom pravcu trebalo bi da budu: pronalaženje rešenja za opstanak ključnih tačaka razvoja kulture – ustanova i organizacija, zaštita profesionalizma i zaustavaljanje procesa partijskog okupiranja sistema kulture koji je doveo do toga da se i u komisijama za raspodelu javnih sredstava angažuju nestručni kadrovi koji nanose štetu i potiru male, ali važne i kvalitetne primere, hitna izmena regulative o konkursnim procedurama koja će obezbediti transparentnu, stručnu i objektivnu raspodelu sredstava poreskih obveznika, u skladu sa odredbama Zakona o kulturi o načelima kulturnog razvoja i ostvarivanju opšteg interesa u kulturi, a pre svega povećanje budžeta za kulturu u 2018. godini na najmanje 1% državnog budžeta.

Apelujemo i na sve institucije, organizacije, strukovna udruženja i druge aktere kulturne scene, da se suprotstave retrogradnoj kulturnoj politici, javno iskažu negodovanje i zaštite profesiju, a na kolege iz medija da se posvete ozbiljnim problemima sa kojima se suočava kultura u Srbiji i doprinesu javnoj raspravi o njihovom rešavanju.

Udruženje građana SEEcult.org

http://www.seecult.org/files/O-udruzenju-SEEcult.pdf
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Uto Jun 20, 2017 5:40 pm

Smile NKSS: Podrška SEEcult-u



Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) pozvala je 20. juna sva umetnička i strukovna udruženja, organizacije koje se bave kulturom, institucije, umetnike, kao i medije, kulturne redakcije, novinare, urednike i širu javnost, da pruže javnu podršku portalu SEEcult koji je pred zatvaranjem zbog nove kulturne politike koja uskraćivanjem finansiranja ovom mediju omalovažava i suzbija potrebu stalne komunikacije i razmene stvaralaca i stvarateljki svih generacija sa najširom publikom, ne prepoznajući ključnu ulogu ovog portala za vidljivost i dostupnost celokupne kulturne produkcije Srbije.

“SEEcult ima neizmeran uticaj kako na nacionalnu, tako i na regionalnu umetničku scenu objavljujući godišnje desetine hiljada vesti iz svih oblasti kulture, postavljući visoke profesionalne standarde, osvajajući brojne nagrade, pokrećući nove i jedinstvene teme, stvarajući inovativne sadržaje i forme, i u mnogim slučajevima služeći kao jedini izvor informacija o dešavanjima u oblasti kulture”, navela je NKSS, dodajući da, kao asocijacija koja okuplja više od 80 organizacija iz oblasti savremenog umetničkog stvaralaštva, svedoči o značaju SEEcult-a na dnevnom nivou, koristeći se ogromnom bazom podataka, kalendarom dešavanja, arhivom, prateći vesti o programima svojih članica, institucija kulture, stranih partnera, novih programa...

“Ovaj specijalizovani medij za kulturu jedna je od prvih žrtava nove kulturne politike na koju je Asocijacija NKSS upozoravala nakon objavljivanja rezultata konkursa Ministarstva kulture Republike Srbije i Sekretarijata za kulturu grada Beograda. Ovi konkursi sprovedeni na netransparentan način, van utvrđenih procedura, sa čak tajnim članovima komisija u slučaju grada Beograda, ukazuju na strukturalnu diskriminaciju organizacija koje se bave kulturom, pa i njihovo političko žigosanje i kažnjavanje. S druge strane, dok nema novca za jedan SEEcult, kontinuirano se povećavaju sredstva koja se izdvajaju za organizacije koje nisu ni registrovane za kulturnu delatnost, već za npr. čišćenje poslovnog prostora ili za inženjerske delatnosti, među kojima su i one koje su osnovane neposredno uoči, za vreme, pa čak i po isteku konkursnog roka”.

Asocijacija NKSS se pridružuje apelu portala SEEcult.org upućenom svim institucijama, organizacijama, strukovnim udruženjima i drugim akterima kulturne scene, da se suprotstave retrogradnoj kulturnoj politici, javno iskažu negodovanje i zaštite profesiju, a kolegama iz medija - da se posvete ozbiljnim problemima sa kojima se suočava kultura u Srbiji i doprinesu javnoj raspravi o njihovom rešavanju.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Jun 21, 2017 6:14 pm

Smile Kooperativa: Podrška SEEcult-u



Regionalna platforma za kulturu Kooperativa izrazila je 20. juna podršku portalu SEEcult.org čiji je opstanak ugrožen izostankom institucionalne finansijske pomoći, te pozvala Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda da prepoznaju važnost ovog medija i osiguraju mu “osnovne uslove za rad, dalji razvoj, doprinos demokratizaciji društva i očuvanju prostora slobodne govora i izgradnje dijaloga”.

Konstatujući da položaj kulture u masovnim medijima zabrinjava kulturne radnike već duže od decenije, Kooperativa ukazuje da, u pokušaju da očuvaju prostor komunikacije između kulturnih sadržaja sa publikom i širom javnosti, osiguraju prisutnost kulturne produkcije u medijskom prostoru, te stvaraju prostor za raspravu o brojnim društveno-politički relevantnim temama koje upravo kulturno polje pokušava da postavi na sto, brojne inicijative, organizacije i akteri osnivaju i pokreću medijske projekte kojima je cilj odgovoriti na ove probleme.

“Jedan od najdugovečnijih primera ustrajnog i predanog praćenja događanja na kulturnoj sceni, institucionalnoj i vaninstitucionalnoj upravo je SEEcult.org – portal za kulturu Jugoistočne Evrope koji je u svom radu fokusiran kako na kulturu u Srbiji, tako i na njenu širu kontekstualizaciju u prostoru čitave regije. Sitematskim praćenjem kulture, SEEcult.org već 15 godina nadomešta praznine koje se kontinuirano otvaraju u medijskom prostoru, prezentuje dinamike kulturnog polja u regiji, gradi prostor dijaloga, te afirmiše važnost kulture kao jednog od stubova demokratskih društava, njihove izgradnje i razvoja”, naveo je Upravni odbor Kooperative u saopštenju.

Osim samog portala, tim koji stoji iza SEEculta.org-a duboko je svestan vremena u kojem deluje zbog čega prilagođava svoje aktivnosti dinamikama koje ga okružuju, gradeći saradnju s različitim akterima u regiji, kontinuirano razvijajući nove programske linije, te unapređujući medij u skladu s potrebama novih komunikacijskih strategija.

“SEEcult.org trajno razvija i unapređuje nove medijske forme u skladu s tehnološkim razvojem istovremeno negujući profesionalne standarde i čuvajući stare, tradicionalne žanrove kojima prete marginalizacija i nestajanje, poput kritičke valorizacije kulturno-umetničke produkcije”, naglasila je Kooperativa.

Isticcuchi da kao regionalna platforma za kulturu, izuzetno ceni rad portala SEEcult.org, jer s njim deli svest o važnosti kulture, razmene i saradnje izvan okvira nacionalnih država, te prepoznavanje važnosti dijaloga među kulturnim akterima kako u širem prostoru regije, tako i internacionalno, Kooperativa je navela da stoga smatra duboko zabrinjavajućim ukidanje finansiranja ovom portalu, čime je dovedeno u pitanje njegovo dalje delovanje.

“Upravo zahvaljujući predanosti tima koji budno prati dinamike i transformacije društvenih odnosa, te stoga deluje na više nivoa, razvijajući nove programske i projektne linije, smatramo začudnim da institucije javne vlasti ne prepoznaju ove napore i ne osiguravaju temeljno pogonsko gorivo za njegov dalji razvoj, čijim prestankom delovanja bi bila nanesena golema šteta ne samo ovom potentnom medijskom pogonu, već i širokom broju kulturnih aktera kojima je on često jedini ili jedan od retkih prostora vidljivosti i komunikacije sa širom javnošću”, navela je Kooperativa.

“Zato ovim putem upućujemo podršku portalu SEEcult.org, te pozivamo nadležne da još jednom razmotre svoju odluku zajedno sa svim posledicama koje ona sa sobom donosi u puno širem okviru od samog portala. Nadamo se da će Ministarstvo kulture Republike Srbije, kao i Sekretarijat za kulturu grada Beograda, prepoznati važnost ovog medija, te mu osigurati osnovne uslove za rad, dalji razvoj, doprinos demokratizaciji društva i očuvanju prostora slobodne govora i izgradnje dijaloga”, navedeno je u saopštenju UO Kooperative koja je registrovana 2012. godine u Zagrebu kao nevladino, nestranačko i neprofitno udruženje - regionalna mreža organizacija koje deluju na području nezavisne kulture i savremene umetnosti u Jugoistočnoj Europi.

Kooperativu je osnovala 21 organizacija nezavisne kulture iz zemalja regiona: Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Slovenije i Srbije, aktivne u svim područjima savremenog kulturnog i umetničkog stvaralaštva.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Jun 21, 2017 6:18 pm

Smile Jeftiniji smo bez kulture



Ishodi konkursa za (ne)finansiranje kulture, i na nivou Republike, i na nivou grada Beograda, posledica su jednog suštinski nakaradnog sistema i jedne (anti)kulturne politike.

Skomračenje na kulturi nije posledica nedostatka para, već manjka famozne „političke volje“. Establišment koji odlučuje o državnim parama vidi kulturu kao nešto što se ne uklapa u ideologiju jeftine države i još jeftinijeg radnika a poslušnog građanina.

Jeftinije je, po vlast sigurnije, po biznis unosnije bez kulture. I to nije, valja pošteno reći, započelo sa naprednjacima. Oni su, samo još bezobzirnije, nastavili stopama svojih prethodnika koji su svojski radili na istom zadatku.

U nametnutom neoliberalnom društvenom modelu, za kulturu naprosto nema mesta. Ona je nepoželjni višak koji izmiče tržištu i prevazilazi primitivne odnose ponude i potražnje. Kultura je ono što čoveka razlikuje od radne, profitonosne životinje, kakva ovakvom sistemu treba.

Istina, neoliberalizam je, globalno, na izdisaju. Nestaje sa istorijske pozornice pošto je počinio ogromnu društvenu i ekonomsku štetu. Kod nas, međutim, još uvek divlja. I to u svojoj neprikriveno razbojničkoj podvarijatni, namenjenoj kolonijalnoj periferiji svetskog sistema. Ideološko i svako drugo zaostajanje je deo kolonijalnog statusa.

Kultura je nepoželjna. Šta će famoznom „stranom investitoru“, recimo, načitana radnica ili načitan radnik? Ni domaće „gazde“ nisu ništa bolje, naprotiv. Vreme je za pelene, ne za knjige, i slične koještarije, rekao bi AV. Namenjeno nam je da budemo prosta, poslušna, nimalo zahtevna radna snaga, svedena na borbu za elementarno preživljavanje. Takvoj nameni se prilagođavaju i kulturni i obrazovni sistem.

I to je suština priče o skomračenju na kulturi. Zato joj se i bacaju mrvice, tek reda radi, tek da se ne kaže kako država ništa ne daje.

Pa i tim mrvicama se raspolaže na naopak način.

Nametnut je model kratkoročnog (godina za godinu) finansiranja koji je neprimiren ovoj delatnosti. Kultura nije jednogodišnja biljka. Sve što se radi u kulturi ima smisla jedino ako se radi dugoročno. Kontinuitet je nužan.

Kratkoročno finansiranje, međutim, jeste u logici ovog naopako postavljenog sistema. Sve i svakog treba držati u neizvesnosti jer je neizvesnost plodna podloga pokornosti. Iz godine u godinu sa zebnjom treba iščekivati konkurse i njihove rezultate. I ta zebnja jeste osnovni i najvažniji cilj. Valja voditi računa da se nečim ne zamerite onima koji udeljuju pare. Ako se zamerite, neće biti ni te crkavice, koju vam na jedvite jade dobace.

Finansijskom ucenom se vlada efikasnije nego pendrekom, sudovima i zatvorima. Finansijska ucena i jeste u osnovi neoliberalnog totalitarizma.

Neizvesnost prati kašnjenje. I te mrvice se bacaju prekasno. Uzmimo ovu godinu. Ishodi republičkog konkursa su poznati tek krajem aprila, a gradskog tek u maju. Pare će, na osnovu višegodišnjeg iskustva, biti isplaćene tek na leto, nekima i kasnije. Kulturni programi se, međutim, odvijaju tokom čitave godine, ne može sve da stane dok se nadležna činovništva smislostive. Polovinu godine se, možda i više, radi na božju veresiju, sa nadom da će država možda nešto udeliti, i zebnjom da možda i neće. Vi, u kulturi, izvolite radite, ako hoćete, ako nećete, i ne morate, bar što se establišmenta tiče. Može se i bez tih vaših koještarija i bezvezarija, ko je još od toga video vajde. Ideološka matrica, sama po sebi neprijateljska prema kulturi, pojačava se pritivizmom vladajućih struktura koje bi da sve srozaju na sopstveni nivo. Bilo bi im sasvim povolji da se kulturni život ugasi sam od sebe. Ili, ako je to nemoguće, bar da ga ima što manje.

Način raspodele ovih oskudnih i zakasnelih sredstava je posebno budalasta priča. Usvojen je jedan veoma loš „komesarski“ sistem. Nema dobro upućenog i obaveštenog tela koje stalno prati i vrednuje programe. O finansiranju programa odlučuju navrat-nanos skrpljene komisije, koje se obrazuju tek po raspisivanju konkursa, po čaršijsko-interesnom principu. Mnogi od članova tih komisija imaju tek mutnu ili nikakvu predstavu o oblasti o kojoj odlučuju i upravo su zbog svoje neobaveštenosti poželjni. Postavljeni su da izguraju interese nekog lobija, ne da doprinesu kvalitetu kulturnih sadržaja.

Kako ne znaju šta je šta, niti ovako skrpljeni mogu znati, komesari ne odlučuju na osnovu uvida u programe. Formalno, odlučuju na osnovu „aplikacija“, to jest papira, a papir trpi sve. Stvarno, vode ih instrukcije kulturne birokratije, pripadnost ili bliskost pojedinim interesnim grupama, lične sklonosti ili netrpeljivosti. Dobiće nešto onaj kome je ministarstvo naklonjeno ili onaj ko u komisiji ima „svoje ljude“. Ko je komesarima stao na žulj nema čemu da se nada.

I ovde je privremenost veoma važna. Stalno telo bi bilo i upućenije, i potkovanije, i nezavisnije kako od činovništava, tako i od interesnih grupa. Privremenost povlači veoma poželjnu proizvoljnost i rado viđenu poslušnost.

Uz sve to, nametnuta je jedna sumanuta birokratizacija kulture. Što je para manje, administrativnih procedura je više. Kako se iznosi smanjuju, tako se papiri množe. Dva dinara, sto papira. Došli smo dotle da se više vremena i energije troši na besmisleno adminstriranje nego na osmišljavanje i realizaciju kulturnog programa. Sadržaj je, uostalom, u birokratskom bezumlju nevažan, samo su papiri bitni. Birokratske procedure se umnožavaju same od sebe, papir traži papir, bujaju kao maligne ćelije dok ne unište organizam koji su zaposele.

Ima tu i birokratskog sadizma: došao si mi na zicer, sad ću da te muštram. Može mi se, kod mene je kasa.

Da sve bude još crnje, kulturnjačka birokratija pokušava, sasvim neprimereno, da se nametne kao vlast nad kulturom, ne kao njen servis, što bi moralo biti.

Kulturom, i onima koji je stvaraju, bi da vladaju činovnici koji na kulturi parazitiraju.

Naša nevolja je sistemska. Zato personalne promene na čelu ministarstava i skeretrarijata kulture ne znače ništa. Sve je to potrošna roba. Ministri i sekretari dolaze i odlaze, a kulturi je sve gore.

Dakle, kultura je u Srbiji ideološki nepoželjna, bedno, na pogrešan način i sa kašnjenjem finansirana, podvrgnuta birokratskom teroru, a ipak nekako opstaje. Zahvaljući isključivo upornosti i posvećenosti onih koji je, u nemogućim uslovima, stvaraju. Uprkos onima koji bi da je zatru.

Dejan Simonović, književnik iz Beograda
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Jun 21, 2017 6:20 pm

Smile Novi mostovi saradnje



Izložba mladih hrvatskih umetnika “Bridges” biće otvorena 23. juna u Uličnoj galeriji u Beogradu, u saradnji sa Društvom povjesničara umjetnosti iz Rijeke, a prema koncepciji mlade magistarke istorije umetnosti i filozofije Katarine Podobnik, predstaviće se 17 autora i autorki, uključujući jedan tročlani umetnički kolektiv.

Putujuća izložba “Bridges” trogodišnji je umetnički projekat čije su misija i vizija predstavljanje, podrška i umrežavanje mlade hrvatske savremene umetničke scene.

Projekat je prvo izdanje imao u novembru 2016. godine u galerijskom prostoru kulturnog centra Kino Šiška, galeriji Dobra Vaga u Ljubljani, a drugo u januaru ove godine u galeriji Kortil u Rijeci. Kao nastavak saradnje sa slovenskom umetničkom scenom i početak ostvarenja sa srpskom, ideja projekta je regionalna i međuregionalna promocija mladih hrvatskih umetnika i studenata likovnih i vizuelnih umetnosti, zatim stvaranje temelja za njihovo umrežavanje sa nacionalnom i internacionalnom savremenom umetničkom scenom, kao i stvaranje trajnih saradnji i prijateljstava koji će rezultirati brojnim novim zajedničkim umetničkim projektima i kulturno-izvođačkim događajima.



Na beogradskom izdanju izložbe “Bridges”, u produkciji umetnika Antonia Kiselića, biće predstavljeni umetnički koncepti studentkinja Tanje Blašković, Anite Kos, Josipe Krolo, Marge Božanić i Ive Katušin, radove studenata Michela Mesarića, Dorijana Šikića, Zoe Miloša i Ede Hrženjaka, te dela mladih samostalnih umetnika Dominika Vukovića i Mislava Lešića Čardaka, umetnica Sanje Stojković i Pekmezmed, kao i zajednički umetnički koncept kolektiva Artu Ditu.



Za vizuelni identitet zaslužan je diplomirani 3D modelar i animator Juraj Milardović. Promovišući ujedno i izvođačko-scenske umetnosti, otvarenje izložbe biće obogaćeno muzičkom nastupom eksperimentalnog sastava Wuná.

Beogradsko izdanje projekta “Bridges” podržano je od Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Grada Beograda, Ministarstva kulture Hrvatske, Studentskog kulturnog centra Rijeka i Studentskog zbora Sveučilišta u Splitu.

Izložba će biti otvorena u Uličnoj galeriji do 7. jula.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Jun 21, 2017 6:21 pm

Smile Nadi Šargin Miloš Žutić



Nagrada “Miloš Žutić” za 2016. godinu dodeljena je glumici Nadi Šargin za ulogu Elizabete u predstavi “Marija Stjuart” Fridriha Šilera, u režiji Miloša Lolića i u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu, saopštilo je Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS).

Nagrada je dodeljena Nadi Šargin za najbolje glumačko ostvarenje premijerno izvedeno na teritoriji Srbije u periodu od 30. juna 2015. do 30. juna 2016. godine. U konkurenciji su bila 22 glumačka ostvarenja, a petočlani žiri u sastavu: Goran Jevtić, Ferid Karajica, Ivan Medenica, Branka Petrić (predsednica) i Dara Džokić, odlučio je jednoglasno da nagradu dodeli Nadi Šargin, saopšteno je 20. juna.

Nagrada “Miloš Žutić” ustanovljena je 1994. godine, a Nada Šargin je 22. laureat tog uglednog esnafskog priznanja.

Za ulogu kralјice Elizabete u predstavi “Marija Stjuart” ranije je dobila i nagradu “Raša Plaović” Narodnog pozorišta za najbolјe glumačko ostvarenje na svim beogradskim pozorišnim scenama u sezoni 2015/2016.

Nagrada “Miloš Žutić” sastoji se od plakete sa likom Miloša Žutića, rad akademskog vajara Zvonka Novakovića, od unikatne diplome na pergamentu čiji je autor akademski slikar i scenograf Geroslav Zarić i od novčanog iznosa.

Prvi dobitnik nagrade “Miloš Žutić” bio je Petar Kralj, a među dosadašnjim dobitnicima su i Jelena Đokić, koja je dvostruki laureat, te Nebojša Dugalić, Saša Torlaković, Nenad Stojmenović, Svetozar Cvetković, Dušanka Glid Stojanović, Bojan Žirović, Vojin Ćetković, Pavle Pekić, Goran Jevtić, Nebojša Glogovac, Dragan Mićanović, Olga Odanović, Đurđija Cvetić, Nebojša Glogovac, Jelena Đokić, Boris Isaković, Branislav Zeremski, Jelisaveta Seki Sablići Jasna Đuričić Jankov.

Dodelu nagrade pomažu Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda.

Datum svečanog uručenja nagrade “Miloš Žutić” Nadi Šargin biće naknadno određen.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Jun 21, 2017 6:22 pm

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Čet Jun 22, 2017 6:09 pm

Smile INKSNS: Podrška SEEcult-u



Inicijativa nezavisne kulturne scene Novog Sada (INKSNS) izrazila je 21. juna podršku portalu SEEcult.org za kulturu Jugoistočne Evrope povodom ukidanja sufinansiranja na konkursima Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, ističući da SEEcult.org predstavlja “jedno od retkih kontinuiranih medijskih prostora za promovisanje produkcije nezavisnih aktera u kulturi”.

“SEEcult.org već 15 godina istrajno radi na konstituisanju medijskog prostora za savremenu kulturnu i umetničku produkciju u zemlji i regionu i predstavlja važno mesto koje naročito nezavisnim akterima u kulturi obezbeđuje stalno prisustvo u široj javnosti. Iskustvo nam pokazuje da je u većina medija u Srbiji izveštavanje o kulturnim delatnostima sporadično, osim kada su u pitanju aktivnosti javnih institucija i spektakularne manifestacije koje sužavaju pojam i praksu savremene umetničke i kulturne produkcije, a među kojima aktivnosti nezavisnih aktera retko dobijaju potreban prostor. U tom kontekstu, SEEcult predstavlja jedno od retkih javnih mesta koje u kontinuitetu prati aktivnosti nezavisne kulturne produkcije čime obezbeđuje uvid u procese i prakse ovog važnog segmenta savremene produkcije. U tome SEEcult često predstavlja vrstu ‘agencije’ koju drugi mediji konsultuju kao relevantan izvor informacija vezanih za događanja u kulturi. Što je još važnije za nezavisnu scenu, temeljan rad ovog portala i saradnja sa nezavisnim akterima u kulturi ga čini ne samo otvorenim medijskim prostorom, već i ravnopravnim partnerom u realizaciji aktivnosti i produkcije organizacija i udruženja građana u kulturi”, navela je INKSNS u saopštenju, pridružujući se apelima portala SEEcult.org, koje je podržala i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije.

Napominjući da se i sama suočava sa odsustvom političke volje novosadske vlasti da nastavi sa započetim procesima demokratizacije kulturnih politika, INKSNS je navela da vest o izostanku podrške portalu SEEcult.org shvata kao alarm koji “jasno govori o temeljnom urušavanju uslova rada nezavisnih aktera u kulturi u ovoj zemlji”.

INKSNS je podsetila da se formirala radi borbe za poboljšanje uslova rada udruženja građana u kulturi, vodeći se principima samo-organizovanih ljudi koji su na distanci prema državi i partijskom sistemu.

“Ovakav tretman vlasti prema udruženjima građana i civilnom društvu pokazuje njen temeljan rad na obeshrabrivanju ljudi na samo-udruživanje kojim građani pokušavaju da ostvare svoje autentične potrebe. Dodatno, postoji bojazan da je ovo obeshrabrivanje prvi korak kojim država i partije prave prostor za formiranje sopstvenog civilnog društva, kojim će zagušiti bilo kakvo nezavisno i autentično delovanje ljudi, čije interese već uveliko napuštaju”, navela je INKSNS.

Izražavajući podršku predlozima portala i uređivačkog tima SEEcult-a, posebno u delu koji se tiče rada komisija za izbor projekata u kulturi, INKSNS je zatražila transparentnu, stručnu i objektivnu raspodelu javnih sredstava i u slučaju Novog Sada, odnosno javno obećano javno obrazlaganje rada konkursnih komisija.

INKSNS se pridružila apelu na sve organizacije, udruženja građana, institucije, strukovna udruženja i druge aktere kulturne scene da se “suprotstave nazadnoj i reakcionarnoj kulturnoj politici države i javno iskažu negodovanje zbog urušavanja svakog oblika nezavisnih politika i umetničkih i kulturnih produkcija”.

INKSNS je od prošlog proleća - kada je iznela zahteve povodom nepovoljnih uslova rada nezavisne scene, aktivno učestvovala u procesu pisanja Strategije kulturnog razvoja, a na temelju dogovora i obećanja, i u u Radnoj grupi za izradu Akcionog plana.

Početkom juna je pozvala Gradsku upravu za kulturu Novog Sada da sazove javne rasprave o nedavno objavljenim rezultatima konkursa i konkursnim procedurama za sufinansiranje projekata u kulturi, čime bi se napravio uvod i za buduće forume za kulturu na kojima bi akteri u toj oblasti imali priliku da se direktno uključe u procese razvoja kulturne politike - preko Akcionog plana i Strategije razvoja.

Pozivom Gradskoj upravi za kulturu i članu Gradskog veća za kulturu Daliboru Rožiću, članice INKSNS su izrazile želju da dodatno doprinesu donošenju i realizaciji Akcionog plana. Njihov poziv stoga, kako je tada rečeno, treba tumačiti i kao poziv svim akterima u kulturi da se uključe u razvoj i implementaciju gradske kulturne politike.

INKSNS je 7. juna uputila i dopis Rožiću, apelujući da, u okviru svojih nadležnosti, sazove javne sastanke i razgovore na temu rezultata konkursa i konkursnih procedura kako bi bila nastavljena dobra praksa demokratskog dijaloga Gradske uprave sa svim subjektima zainteresovanim za sprovođenje gradske kulturne politike.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Čet Jun 22, 2017 6:12 pm

Smile NSK razmatra Nacrt strategije



Nacionalni savet za kulturu (NSK) saopštio je da je počeo da razmatra Nacrt strategije razvoja kulture u Srbiji i da će dostaviti Ministarstvu kulture i informisanja svoje primedbe i sugestije nakon otvaranja javne rasprave o tom dokumentu.

Na sednici održanoj 20. juna u zgradi Ministarstva kulture i informisanja, kojoj su prisustvovali i predstavnici Ministarstva, NSK je izrazio zadovolјstvo što je tekst strategije konačno izrađen, navedeno je 22. juna u kratkom saopštenju.

Ministarstvo kulture i informisanja objavilo je 1. juna dugoočekivani Nacrt strategije razvoja kulture Srbije od 2017. do 2027. godine, čije je usvajanje predviđeno krovnim Zakonom o kulturi iz 2009. godine. Izmenama i dopunama Zakona o kulturi 2016, Nacionalni savet za kulturu više nema pravo da učestvuje u izradi Stragegije, već samo daje mišljenje.

Ministar Vladan Vukosavljević nedavno je odbacio ocene pojedinih članova NSK da je u Nacrtu korišćeno nekoliko različitih strategija, u izvesnoj meri nesaglasnih, a povodom toga što je mandat NSK-u istekao još polovinom 2016. godine, naveo je da je u toku “složena procedura izbora novog sastava” tog tela.

Nacrt strategije predstavljen je 1. juna u Ministarstvu kulture pred odbaranim medijima, a kako je tada najavljeno, u narednih mesec dana naći će se na javnoj raspravi u više gradova - Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Čačku, Subotici i Kosovskoj Mitrovici, a potom pred članovima skupštinskog Odbora za kulturu, a onda i pred poslanicima Skupštine Srbije.

Ministar Vukosavljević izrazio je tada očekivanje da će Skupština do kraja godine usvojiti Streategiju u predloženom ili malo izmenjenom obliku.

Vukosavlјević je pozvao stručnu, uže stručnu i najširu javnost, kao i sve one koje to zanima da prouče taj dokument i preko adrese na sajtu Ministarstva iskažu svoje sugestije, a kako je rekao, i neku reč pohvale, kako bi počeo proces javnog dijaloga o narctu tog dokumenta.

Nacrt strategije sadrži opredeljenja države i definiše strateške prioritete i pravce razvoja kulture u Srbiji, nastojeći da, kako je navedeno u tekstu - uvaži, vrednuje, očuva i razvije “sve ono što je, kao živa i produktivna tradicija, svaka epoha i kulturno-civilizacijska formacija trajno priložila celini kulture građana Srbije i Srba na širem kulturnom prostoru”.

Strategijom se, kako je navedeno u tekstu, reaguje na ključne potrebe sistema kulture, društva u celini i kulturne diplomatije i međunarodnih odnosa.

Prema tekstu Nacrta strategije, dimenzije srpske kulture koje se prepoznaju i neguju su: slovenska, vizantijska, starobalkanska, herojska, prosvećeno-evropska, demokratska i kontaktna, odnosno dimenzija otvorenosti, koja podrazumeva da Srbija i u oblasti kulture očekuje značajnu potporu od evropskih ustanova, a “sama čini znatne napore da se unaprede svi vidovi kulturne saradnje i prožimanja”.

Kao načela strateškog razvoja kulture, navedeni su principi: opredeljenost za zaštitu i negovanje nacionalne kulture, zaštita kulturnih prava nacionalnih manjina, unapređenje uzajamnog razumevanja i ravnopravnom uključivanju osetljivih grupa u kulturni život, kultura kao faktor drštvene kohezije, kulturni i jezički diverzitet i interkulturni dijalog, podsticanje i promovisanje umetničkog stvaralaštva kao slobodnog izraza ljudskog duha, umetničke izvrsnosti, eksperimenta i inovacije, široka dostupnost kulture i ravnopravno i aktivno učešće u kulturnom životu, razvoj publike i kulturnih potreba svih građanana, a posebno dece i mladih, kulturna demokratija, amaterizam, participacija, zaštita i vrednovanje kulturnog nasleđa kao neobnovljive i jedinstvene zaostavštine, razvoj međunarodne kulturne saradnje i doprinošenje ugledu zemlje u svetu, te savremeni modeli finansiranja i shvatanje kulture kao privrednog potencijala.

Kulturna politika bila bi zasnovana na: efikasnoj i promišljenoj zakonodavnoj aktivnosti, odgovornoj kadrovskoj politici, autonomiji subjekata u kulturi, principu aktivnog učešća građana i stručne javnosti u procesu donošenja odluka, transparentnim procedurama donošenja odluka, principu strateškog upravljanja u kulturi, praćenja i vrednovanja, analizama, istraživanjima i statistikama u oblasti kulture i
saglasju sa drugim sektorima državne politike.

Kao prioriteti, navedeni su razvoj kadrova, razvoj infrastrukture i evropske integracije i međunarodna saradnja, a pored njih, definisano je i sedam prioritetnih područja, posvećenih opštim ciljevima: razvoj institucionalnih okvira u kulturnom sistemu, odgovorna kadrovska i upravljačka politika, ravnopravno učešće svih građana u kulturnom životu, razvoj kulturnih potreba, kultura međusobnog razumevanja, negovanje srpskog jezika i ćirilice i povezivanje srpskog kulturnog prostora.

Strategija definiše i pet oblasti kulturnog razvoja, u kojima će, pored tih sedam opštih ciljeva, biti ostvarivani i ciljevi posebno vezani za te oblasti, a to su: kulturno nasleđe, savremeno stvaralaštvo, digitalizacija kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, međuresrono i međusektorsko povezivanje i saradnja različitih nivoa vlasti, te međunarodna saradnja.

Nacrtom strategije ukazano je i na potrebu uvećanja budžetskih sredstava za kulturu, imajući u vidu preporuku Uneska, prema kojoj je za minimalan razvoj kulture potrebno ulagati sredstva u iznosu od najmanje 1% budžeta države.

Uvećanje budžetskih sredstava, kako je navedeno, treba da se odnosi na rad ustanova kulture, ali i na finansiranje projekata savremene umetnosti i kulture, te organizacija civilnog društva.

Na nivou Srbije, cilj je da izdvajanja za kulturu i informisanje iz republičkog budžeta u 2027. godini postignu učešće na nivou od 1,5 do 1,68% ukupnog državnog budžeta.

Uvećanje bi u proseku bilo za 0,1 procentnih poena godišnje, što po godinama iznosi: 2016 - 0.69%, 2017 - 0.68%, 2018 - 0.78%, 2019 - 0.88%, 2020 - 0.98%, 2021 - 1.08%, 2022 - 1.18%, 2023 - 1.28%, 2024 - 1.38%, 2025 - 1.48%, 2026 - 1.58% i 2027 - 1.68%

Na taj način bi se 2020. godine postigla stabilnost na nivou od 1%, da bi 2025. učešće kulture u ukupnom budžetu Srbije iznosilo 1,5%. Od 2026. godine, kako je navedeno, potrebno je planirati dalja uvećanja, a s obzirom na ostvaren privredni rast i uspostavljene mehanizme diversifikacije izvora finansiranja.

Takođe, na pokrajinskom, kao i na lokalnom nivou, neophodno je dalje uvećavati budžetska izdvajanja za kulturu i to iz sredstava ostvarenih kao sopstveni prihodi.

Krovni strateški dokument, čije je usvajanje predviđeno bilo još Zakonom o kulturi iz 2009. godine, ministar je predstavio sa posebnim savetnicima Draganom Hamovićem i Vukom Vukićevićem, sekretarom ministarstva Igorom Jovičićem i pomoćnicima ministra Aleksandrom Fulgosi, Ivanom Dedić, Asjom Dračom Muntean i Oliverom Živanović.

Nacrt strategije razvoja kulture moguće je preuzeti OVDE, a komentare i predloge za unapređenje teksta moguće je poslati na adresu: strategija@kultura.gov.rs

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Čet Jun 22, 2017 6:16 pm

Smile DKSG: Podrška portalu SEEcult



Dom kulture Studentski grad u Beogradu izrazio je 22. juna institucionalnu podršku portalu SEEcult.org povodom izostanka sufinansiranja na konkursima Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, ističući da je, kao jedini medijski portal isključivo namenjen sadržajima iz oblasti kulture, postao u prethodnih 15 godina “sabirno mesto tekstova, vesti, intervjua i najava za najbitnija regionalna i domaća kulturna dešavanja”.

Izražavajući zahvalnost portalu SEEcult na dugogodišnjoj saradnji, DKSG je izrazio i nadu da će njegova, kao i podrška drugih institucija, udruženja, kulturnih radnika i umetnika, pomoći u očuvanju tog “veoma važnog i nezaobilaznog mesta za sve ljubitelje i konzumente kulture i umetnosti”.

“Rezultati konkursa Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a pogotovo Sekretarijata za kulturu Grada Beograda u oblasti savremenog stvaralaštva i produkcije, nedvosmisleno pokazuju da postoje ozbiljni problemi u evaluaciji kvaliteta projekata i raspodeli predviđenih sredstava. Ipak, čini se, da glavni problem leži na samom početku, odnosno raspisivanju konkursa i učešća državnih ustanova, neprofitnih organizacija i privatnih preduzeća na istim javnim konkursima. Pošto ne postoji jasna i dobra državna kulturna politika ili strategija, koja bi osnaživala institucije a podržavala nezavisnu scenu, podstičući saradnju ta dva važna dela kulture, na ovaj način se stvaraju novi problemi u realizaciji i produkciji projekata ili manifestacija, kao i mogućnosti netransparetnog delovanja i nepotističkog dodeljivanja sredstava”, naveo je DKSG u saopštenju podrške portalu SEEcult.org, povodom javnog “Pisma svima” koje su uputili njegovi osnivači zbog izostanka sufinansirajuće podrške nadležnih institucija na konkursima za 2017. godinu i situacije u kulturi uopšte.

(SEEcult.org)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14732
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 27 od 42 Prethodni  1 ... 15 ... 26, 27, 28 ... 34 ... 42  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu