Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 46 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 44 Gosta :: 2 Provajderi

laza, Храст

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Dunav
Danas u 3:05 pm od Храст

» Origami
Danas u 1:54 pm od Poli

» Израелски "рецепт" за Косово
Danas u 12:19 pm od Храст

» Srbija u NATO?
Danas u 11:45 am od Храст

» Lepota dolazi iznutra
Danas u 10:54 am od Храст

» Tajne koje žene ne žele da otkriju
Danas u 10:11 am od Avramova

» Brak kao institucija sve nepopularniji
Danas u 10:06 am od Avramova

» Ogledalo
Danas u 9:55 am od Avramova

» Seljačka politika...
Juče u 10:31 pm od laza

» Dvorci i tvrđave
Juče u 7:53 pm od Poli

» Phantasy Photos
Juče u 7:45 pm od Poli

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 6:54 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:29 pm od Brave Heart

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Vesti iz sveta umetnosti

Strana 3 od 13 Prethodni  1, 2, 3, 4 ... 11, 12, 13  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sub Jul 16, 2016 5:36 pm

Smile Fantazije o sećanju i stvarnosti



Umetnice Jelena Aranđelović, Slavica Lazić Dundas i Marija Aranđelović predstaviće se 19. jula zajedničkom izložbom “Fantazije o sećanju i stvarnosti” u galeriji Jugoeksport u Beogradu, kojom problematizuju pojmove sećanja i stvarnosti, odnosno fantazije.

Da li je moguće istinito se setiti nečega što se dogodilo? Da li sećanje prevodi svaki konkretni objekat u predeo ideja o objektima? Da li je fantazija pogled u nejasnu prošlost ili u nepoznatu budućnost? Umetnice kroz tri poetike postavljaju izbor: koja od njih predstavlja sećanje, koja stvarnost, a koja fantaziju.

Jelena Aranđelović zamislila je projekat od četiri dela koja čine celinu postavke - slike velikog formata (dimenzije do 2 metra), male tematske formate balerina (poliptisi dimenzija 35x25cm), svetlosne kutije (rađene od recikliranog materijala - dimenzija 40x30 i 30x30cm), kao i ručno rađene lutke, takođe od uglavnom recikliranog materijala (malih dimenzija do 15cm).

“Balerine na mojim slikama izvode predstavu. Koja je priča koju one predstavljaju? Pokret im je zamrznut, okruženje nejasno. Sa druge strane, u minijaturnim kutijama scenografija je jasna dok su akteri u naznakama, ili uopšte nisu prisutni. Plešu li balerine u svetu predivnih snova iz kojih nam je žao da se probudimo, ili kroz paklene predele, boreći se za svoje živote? Mislim da ne znam ništa o baletu, jer sve što znam o bilo čemu nije više od nepouzdanog sećanja, igra pojmova i ideja, a ipak, balerine su, svojom igrom, naselile moju fantaziju. Možda naša podsvest zna više nego što ćemo ikada saznati i to je ono što je strašno. A sve što je strašno nije fantazija”, navela je Jelena Aranđelović, koja je diplomirala 2003. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a magistrirala 2008.



Jelena Aranđelović boravila je 2004/2005 na ENSBI (Ecole nationale superieure des beaux arts) u Parizu kao stipendistkinja francuske ambasade, a potom i na rezidencionalnom boravku u Cite International des Arts u Parizu (2006/2007). Dobitnica je i stipendije Kraljevine Norveške (2002), Francuskog kulturnog centra (2004) i stipendije za talente tokom studija na FLU. Izlaže samostalno i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a živi i radi u Beogradu.

Slavica Lazić Dundas predstaviće radove koji su delom ili u celini otisci predmeta: starih ramova sa fotografijom, ambalaže iskorišćenih lekova (bočica, ampula, table sa kapsulama, špriceva), ambalaže vode za piće, ukrasnih fluoroscentih zvezda, prvih cucli “varalica”… Otiske tih predmeta uzimala je pomoću silikonskih kalupa, a onda u njih utiskivala gazu i zavoje natopljene drvofiksom. Neke od otisaka je dobila kombinacijom gaze i gipsa. Posle procesa sušenja i učvršćivanja, umnožene otiske je sastavljala i povezivala u celine, praveći tako od malih ramova stubove, od otisaka lekova kutijice, od otiska zvezda zavese, od ambalaže za vodu bunar... Neke od ramova je povezala u jednostavne reljefne celine.



“Materijal (zavoj, gaza, pamučna pelena, vata) koji je korišćen za radove, u svakodnevnom životu služi za smirivanje bola, ukazivanje prve pomoći ili negu osetljivih delova tela. Kombinovan sa drvofiksom i gipsom u mojoj koncepciji izrade skulptorskih objekata, izmešten je iz oblasti svakidašnjeg i uobičajenog u oblast umetničkog i estetskog”, navela je Slavica Lazić Dundas, koja je diplomirala vajarstvo 2001. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na kojem je i magistrirala 2008. Izlagala je samostalno u Beogradu i Kragujevcu i učestvovala na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Radovi su joj više puta nagrađeni i otkupljeni za nekoliko kolekcija (Siemens artlab, Beč; Telenor kolekcija, Beograd; Sekretarijat za kulturu, Beograd). Izlaže samostalno i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a među njenim poslednjim samostalnim izložbama je “Prazna mesta” održana u aprilu u Galeriji SULUJ.

Marija Aranđelović učestvuje na izložbi sa dva video rada, koji se mogu gledati kao celina, ali i ne moraju, pa prepušta publici da odluči.

Prvi video “Prostrižili - lament nad Beogradom” slučajno je snimljen uoči pripreme vojne parade. Predstavlja video zapis za koji bi autorka želela da je zaista dokument pravog dešavanja.



“To je zaista ono što biste videli na Ušću, u toku trajanja vojne parade, da ste bili tamo zajedno sa više desetina hiljada ljudi. To je pogled na paradu ‘iza ograde’, i bukvalno i metaforički, nimalo nalik onom pogledu iz VIP lože, a još manje nalik prenosu koji je napravio javni servis, a koji će najverovatnije ostati kao sećanje i dokument za buduće generacije, ali još bitnije ostaće i u glavama hiljada ljudi koji su bili tamo, a koji su, kao i kamera, malo šta od toga uspeli da vide kako treba. Ljudsko sećanje je varljiva i fleksibilna stvar, sklona romantici, sklona transformaciji, prilagodiće se lako. Oko kamere neće”, navela je Marija Aranđelović.

Rad “Izuzetan dan” se, kako je dodala, pored bavljenja fenomenom vojnog spektakla i njegove publike - što proizilazi iz proste višeznačnosti slike same po sebi, a naročito dokumentarnog snimka koji uvek sugeriše off prostor i neki širi kontekst u kojem ga treba čitati, prevashodno bavi čuvanjem privatne memorije, doživljaja i sudelovanja malog čoveka u događaju.

Marija Aranđelović diplomirala je 2007. godine montažu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a trenutno je na doktorskim studijama. Snima i montira, ono što je manje ili više zanima…

Na otvaranju izložbe nastupiće grupa Nektan Art performansom “Narod sive zemlje”, čiji je autor koncepta i koreograf Marco Nektan, koji izvodi i muziku.

Performans izvode: Danijela Vučković, Vanja Andrejić, Marija Aranđelović, Sanja Perišić i Klaudia Marić Sarić.

Izložba će biti otvorena u Jugoeksportu do 1. avgusta.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sub Jul 16, 2016 5:39 pm

Smile Stećci na Listi svetske baštine



Uneskov Komitet za svetsku baštinu odlučio je 15. jula u Istanbulu da uvrsti na Listu svetske baštine srednjovekovne nadgrobne spomenike – stećke, koje su zajednički nominovale Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Crna Gora.

“Stećci - Srednjovekovni nadgrobni spomenici” nominovani su na Listu svetske baštine zajedničkim naporima četiri zemlje sa prostora bivše Jugoslavije, a njihova saradnja u tom procesu je visoko istaknuta i u diskusiji na 40. zasedanju Komiteta za svetsku baštinu, uz ocene da predstavlja snažnu poruku mira, tolerancije, dijaloga i međusobnog razumevanja.

U regionu je do sada pronađeno više od 70.000 srednjovekovnih nadgrobnih spomenika na više od 3.300 grobalja, a za Listu svetske baštine predložena je serijska nominacija od 30 grobalja sa 4.100 stećaka koji se nalaze u Bosni i Hercegovini, zapadnoj Srbiji, zapadnoj Crnoj Gori, centralnoj i južnoj Hrvatskoj.

Članovi Komiteta za svetsku baštinu čestitali su predstavnicima sve četiri zemlje upis stećaka na Listu svetske baštine, a u ime Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, zahvalio je ministar civilnih poslova BiH Adil Osmanović, koji je istakao da je time krunisan rad velikog broja eksperata iz sve četiri zemlje i da je još jednom pokazano da je kultura iznad politike i da ne poznaje granice.



“Za nas je ovo izuzetan dan, izuzetan trenutak, kojim je krunisan šestogodišnji rad velikog broja eksperata iz sve četiri zemlje. Stećak, jedinstven i univerzalni kulturni fenomen, bio je odgovor čoveka na upitnost prolaznosti vremena. Nakon turbulentne prošlosti na području našeg regiona, stećci su nas ponovo ujedinili i pokazali da je kultura iznad politike i da kultura ne poznaje granice i da gradi mostove među narodima”, istakao je Osmanović.

“Verujem da smo kulturom još jednom pokazali u kom se pravcu treba kretati”, naglasio je Osmanović, ističući da stećci zauzimaju izuzetno mesto u kulturnim politikama sve četrii zemlje.

Sve četiri zemlje su, kako je naglasio, čvrsto posvećene implementaciji Uneskove Konvencije za zaštitu prirodnog i kulturnog nasleđa i zadovoljne što bogatu riznicu kulturne bastine čovečanstva mogu dodatno da obogate stećcima.

Odluka Komiteta za svetsku baštinu dodatno će doprineti zaštiti i očuvanju tog jedinstvenog kulturnog dobra i ujedno omogućiti da se o lepoti i izuzetnoj vrednosti stećaka sazna širom sveta, naglasio je Osmanović.

ICOMOS je prethodno predložio da se upis stećaka odloži dok države članice ne sprovedu sve Uneskove preporuke, ali je Uneskov Komitet za svetsku baštinu zaključio da to treba učiniti ove godine.

Stećci će biti upisani na Listu svetske baštine pod kriterijumima iii i vi.

Kriterijum iii se odnosi na spomenike koji predstavljaju jedinstveno ili najmanje izuzetno svedočenje o kulturnoj tradiciji ili civilizaciji koja je živa ili nestala. Kriterijum vi odnosi se na kulturne spomenike koji su u direktnoj vezi sa događajima ili tradicijama, idejama ili verovanjima, umetničkim i književnim delima univerzalnog značaja.

U toku rasprave prihvaćeni su amandmani koji se odnose na preporuke državama članicama šta još treba da urade radi zaštite stećaka od klimatskih promena, urbanizacije i drugih uticaja, te kako da održavaju zone zaštite (tampon zone) i sl.

Sve države su obavezane da do 1. septembra 2017. godine dostave izveštaj o implementaciji mera zaštite na tim spomenicima.

Komitet za svetsku baštinu na 40. zasedanju u Istanbulu, koje se uživo prenosi na internetu, razmatra 27 predloga za upis na Listu svetske baštine.

Uoči prihvatanja nominacije stećaka, odlučeno je da na Listu svetske baštine budu upisani i kulturni predeo Zuodžang Huašan u Kini, ostaci Nalanda Mahavihare u Indiji, Persijski kanat (vodovodni sistem) u Iranu i Nan Madol ceremonijalni centar istočne Mikronezije.

Komitet za svetsku baštinu nastavio je raspravu o drugim predlozima, a zasedanje završava 20. jula.

*Foto na vrhu: Grčko groblje u Hrti kod Prijepolja

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Uto Jul 19, 2016 5:22 pm

Smile Mala čitanka vojvođanskog konceptualizma



Izložba o vojvođanskoj konceptualnoj umetničkoj sceni sa kraja 60-ih i početka 70-ih godina, čiji je kustos Nebojša Milenković, deo je pratećeg programa 23. Festivala evropskog filma Palić, koji prikazuje i dokumentarni film “Druga linija” Nenada Miloševića, posvećen istoj temi.

Na izložbi “Mala čitanka vojvođanskog konceptualizma”, koja će biti otvorena 18. jula u Savremenoj galeriji Subotica, učestvuju: Slavko Matković, Balint Sombati (Bálint Szombathy), Božidar Mandić, Slobodan Tišma, Čeda Drča, Katalin Ladik, Atila Černik (Csernik), Laslo Kerekeš (László Kerekes), Laslo Salma (László), Vujica Rešin Tucić, Novosadska gradska komuna, Ante Vukov, Žoltan Mađar (Zoltán Magyar) i Jožef Markulik (József Markulik).

Kraj 60-ih i početak 70-ih godina 20. veka, kako podseća Milenković, period je u kojem je naša civilizacija, a do danas se to nažalost nije ponovilo, dobila neslućeni elan i zanos u čijem fokusu je bila namera redefinisanja samih termina umetnosti, kulture i društvam, odnosno njihovih međusobnih odnosa. Posrnuli svet, nakon brojnih kriza – od hladnoratovskih političkih, pa do ekonomskih, šezdesetosmaškim pobunama i klimom velikog odbijanja koja je iz njih proizašla, uspeo je, makar na trenutak, da povrati i redefiniše izgubljeni smisao. Umetnost više nije bila stvar povlašćenih elita, već živa praksa koja, prema Jozefu Bojsu, treba da bude/postane ona duhovna praksa koja će na kraju dovesti i do stvaranja novog, lepšeg i pravednijeg društva budućnosti.

Reč je o novom senzibilitetu i shvatanju same uloge i funkcije umetnosti – svakako povezanim sa atmosferom međunarodne solidarnosti, borbe za ljudska (građanska) i politička prava. Ključni termini kojima se opisuju umetnost i društvo tog vremena bili su: eksperiment, alternativa, istraživanje, eksces…



I u ovdašnjoj sredini to je bio period kada se umetnost kao nikada pre, ni posle toga, kretala uporedo sa najaktuelnijim događajima na internacionalnoj art sceni, istovremeno aktivno participirajući u njoj. Pojava novih umetnosti 1960-ih i 1970-ih u Srbiji vezuje se za artističke i životne aktivnosti članova umetničke grupe Bosch+Bosch, osnovane u subotičkoj poslastičarnici Triglav 27. avgusta 1969, kao i novosadskih konceptualnih grupa Kôd, odnosno (E i kasnije (E –Kôd, Januar i Februar koje sa radom počinju tek neznatno kasnije. Logistička podrška nalazila se u tadašnjim omladinskim institucijama (pre svih novosadskoj Tribini mladih, kasnije i beogradskom SKC-u) i štampi (časopisima Index, Polja, Új Symposion, Student i drugim), a duhovno srodništvo u vezama sa alternativnom rokenrol kulturom, teatrom i crnotalasnim filmom, umetnicima iz drugih jugoslovenskih republika, ali i novom mađarskom avangardom.

Prevazilazeći dotadašnje estetske kategorije, konceptualna umetnost prerastala je u aktivnost usmerenu na preispitivanje i prevrednovanje ključnih pitanja tadašnjeg umetničkog i društvenog ustrojstva. Umesto stvaraoca obasjanog inspiracijom, pored samih umetnika, umetnost počinju da proizvode i ideje. Od stvaraoca – umetnik postaje društveni radnik, a njegovi radovi (rađeno, a ne stvarano) sredstvo kojim se jedna patrijarhalna i u osnovi tradicionalistička, ako već ne i konzervativna kultura, svakodnevno preobražavala i modernizovala praktikovanjem prevratničkih intelektualnih praksi kakvima u istoriji naše umetnosti i kulture ne postoji pandan, naveo je povodom izložbe Milenković.

Izložba je koncipirana od radova dostupnih u javnim zbirkama (umetničkim kolekcijama Savremene galerije i Gradskog muzeja u Subotici, kao i novosadskog Muzeja savremene umetnosti Vojvodine).

Cilj izložbe je da ukaže na neke od ključnih primera pomenutih životnih i artističkih aktivnosti i praksi umetnika – istinskih kosmopolita koji su živeli i radili u malim vojvođanskim (tada jugoslovenskim) gradovima.

Ovaj put akcenat je na umetnicima iz Subotice.

Izložba će biti otvorena do 31. avgusta.

*Na vrhu: Slavko Matković, Lice, akcija, 1981. Kolekcija MSUV

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Uto Jul 19, 2016 5:23 pm

Smile Dim Tim dobitnik nagrade Paola de Manincor



Umetnička kolaborativna grupa Dim Tim iz Beograda, koju čine Danijela Mršulja Vasić i Milenko Vasić, pobednik je međunarodnog konkursa za dodelu nagrade “Paola de Manincor” za najbolji mural u Prijedoru 2016. godine.

Predlog grupe Dim Tim “Grad” dobio je većinu glasova članova stručnog žirija koji su činili slikar Veso Sovilj iz Prijedora, profesor na Akademiji likovne umetnosti u Banjaluci, slikar, ilustrator i direktor studija Andromeda u Trentu Luigi Penasa, street-art umetnik Raul Saddo, dobitnik nagrade “Paola de Manincor” 2015. godine, tim arhitekata Odeljenja za prostorno uređenje Grada Prijedora (Lidija Kević, Milijana Marmat i Aleksandra Savić) i, u ime organizatora, slikar Boris Eremić, predsednik Udruženja likovnih umetnika Prijedora (ULUP).

Na konkurs su pristigla ukupno 53 predloga autora iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske, Bugarske, Rumunije, Poljske, Nemačke i Brazila.



Nagrada nosi ime trentinske umetnice murala Paole de Manincor koja je 1998. godine, zajedno sa decom iz izbegličkih kampova u Prijedoru i okolini, naslikala prvi mural u Prijedoru - na Elektrotehničkoj srednjoj školi.

Nagrada se sastoji od novčanog iznosa od 3.000 konvertibilnih maraka, nagradne plakete i realizacije murala na jednoj od fasada u Prijedoru.

ULUP od 2003. godine dodeljuje nagradu “Paola de Manincor”, u okviru projekta “Prijedor grad murala” koji su do sada podržali Grad Prijedor, Udruženje Projekt Prijedor iz Trenta i Autonomna Provincija Trento, Agencija lokalne demokratije iz Prijedora, Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske i mnogobrojni privatni sponzori i pojedinci.

Dobitnici ovogodišnje nagrade, umetnička grupa Dim Tim, boraviće narednih dana u Prijedoru i oslikati pobednički predlog.

Inauguracija murala planirana je za 5. avgust, saopštili su organizatori.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Uto Jul 19, 2016 6:29 pm

Smile Preminuo Mladen Stilinović



Uticajni hrvatski umetnik Mladen Stilinović, jedan od najznačajnijih i međunarodno najpoznatijih stvaralaca savremene umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, preminuo je u 70. godini, posle teške bolesti.

Jedan od rodonačelnika nove umetničke prakse i uticajne Grupe šestorice autora, Stilinović je preminuo 18. jula u Puli posle višegodišnje borbe sa kancerom, preneli su hrvatski mediji.

Stilinović pripada generaciji umetnika koji su umetničku karijeru započeli ranih 70-ih godina 20. veka izvan i uprkos umetničkim i državnim institucijama.

Celokupnim opusom, koji se sastojao od kolaža, fotografija, slika, instalacija, filmova, video radova, Stilinović je decenijama unazad provocirao i parodirao vrednosne sisteme i sistemske centre moći, potvrđujući poziciju umetnika kao aktivnog korektiva stvarnosti koja ga okružuje, kako je istakao svojevremeno Tihomir Milovac, kustos retrospektivne izložbe “Nula iz vladanja” u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu. Na toj izložbi predstavljeni su 2012. godine Stilinovićevi radove od prvih filmova s početka 70-ih godina, među kojima je i provokativna “Početnica 1,2,3” (1973), preko rane serije fotografija “1. maj 1975” i autoportreta “Pjevaj” iz 1980, pa do novijih fotografija kao što je “Kineska propaganda” iz 2001.



Stilinović je učestvovao na uglednim međunarodnim izložbama, bijenalima i manifestacijama, među kojima su “In Search of Balkania” u Gracu (2002), “Blood & Honey - Art in the Balkans” u Beču (2003), “In the Gorges of the Balkans” u Kaselu i Beču (2003), 50. Bijenale u Veneciji, Bijenale u Sidneju, kaselski Documenti 2007. godine...

Izlagao je i u Centru “Žorž Pompidu” u Parizu, muzeju Viktorija i Albert, Moderna muzeju u Stokholmu, a 2015. godine predstavio se i u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku – na grupnoj izložbi “Scene za novo nasleđe: Savremena umetnost iz kolekcije”, na kojoj je učestvovao instalacijom “Eksploatacija mrtvih” (1984-1990) koja se sastoji od oko 400 radova sa citatima mrtvih slikarskih poetika (suprematizma, socrealizma, konstruktivizma…) i mrtvih znakova i simbola, koji su vremenom promenili religijska i ideološka značenja.



Stilinović je prve umetničke radove realizovao u formi GEFF-ovskog eksperimentalnog filma. Tada, a posebno u okviru Grupe šestorice autora, koju je činio sa Vladom Martekom, Borisom Demurom, Željkom Jermanom, Svenom Stilinovićem i Fedorom Vučemilovićem, realizovao je svoja prva dela konceptualne prirode.

U maju 1975. godine su imali Prvu zajedničku izložbu - akciju na gradskom kupalištu na Savi u Zagrebu, na kojoj su učestvovali i Branka Stipančić i Matko Štajcer. Njihovi radovi bili su postavljeni na daskama za sunčanje, na nasipu i travnjaku, a ceo prostor poslužio je za umetničke akcije. Stilinović je izložio sedam slika iz serije “Ruka kruha” i nekoliko foto-knjiga, a izveo je i umetničku akciju - crvenim polikolorom povukao je crtu na travi.

Stilinović je bio i jedan od suosnivača Galerije Podrum (1978. i 1980), a potom je vodio Galeriju proširenih medija u Zagrebu od 1982. do 1991.

Stilinović je aktivnosti usmerio prema društvenoj stvarnosti, prvenstveno prema njenoj političkoj dimenziji, razotkrivajući aparate moći, ali i pozicije nemoći. Dosledno se bavio fenomenom jezika kao sredstvom političke, ali i umetničke manipulacije.



Kao i nekada u komunističkom režimu, tako i kasnije u globalnom neoliberalno-kapitalističkom, Stilinovićeve teme su naglašeno fokusirane, a pronalazio je u okruženju, medijima, među običnim ljudima, mestima društvene bede i siromaštva, među umetnicima... (Novac, Bol, Vreme, Crveno, Belo, Lenost, Eksploatacija, Smrt, Siromaštvo, Crno, Ekonomija...).

Među njegovim uticajnim radovima su “Novac” (od 1978) s brojnim kolažima s banknotama, “Ekonomija” (od 1993) među kojima su Oduzimanje nula i Geometrija kolača, “Crveno-roza” (1973-1981) sa Crvenim kruhom, te amblematskim radom Umjetnik koji ne govori engleski nije umjetnik (1994), te Bijela odsutnost (od 1990), Bol (od 1977) i čuveni ready made rad “Rječnik-bol” sa oko 500 listova engleskog pojmovnog rečnika.

Manifestnim radom “Pohvala lijenosti” (1993), Stilinović je poručio: "Umjetnici Zapada nisu lijeni i zato više nisu umjetnici, već proizvođači nečega...”



Među eksperimentalnim filmovima Stilinovića su “Panika” (1971), “Piši, ne samoće”, “Bježi” i “Početnica” (1973), “Traže te” i “Pokreti prema” (1974), “Zidovi, kaputi, sjene” (1975), dva nastavka filma “Vrijeme” (1977, 1980)...

*U prilogu: intervju Stilinovića (2014) za serijal “Abeceda nezavisne kulture”, koji su realizovali Kulturpunkt.hr, Booksa.hr i SEEcult.org. Stilinović govori o uslovima umetničke proizvodnje od 1970-ih do danas, te o specifičnom kontekstu umetnika koji je, nakon decenija rada, još uvek više cenjen u inostranstvu nego u domaćem okruženju.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/114548058

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Jul 20, 2016 6:17 pm

Smile Nastavak rekonstrukcije MSUB



Rekonstrukcija zgrade Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), zatvorene već devet godina, biće nastavljena nakon potpisivanja ugovora sa izabranim izvođačima radova koji su procenjeni na ukupno oko 689 miliona dinara. (5,6 miliona evra).

Nastavak rekonstrukcije zgrade MSUB na Ušću, odnono potpisivanje ugovora sa izabranim izvođačima, omogućeno je rešenjem Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki kojim je odbijen zahtev grupe ponuđača za zaštitu prava (Modulor iz Zemuna, Best izgradnja iz Novog Sada, Elkoms iz Beograda i Instaler iz Beograda), saopštio je 19. jula MSUB.

Na osnovu javne nabavke raspisane 17. marta, MSUB je 20. maja izabrao izvođače radova, ali su ostali ponuđači imali mogućnost da se žale.

Za izvođenje građevinskih radova na adaptaciji, građevinsko-zanatskih, mašinskih i elektro radova izabrana je grupa izvođača u kojoj je nosilac posla Termoinženjering iz Beograda, dok je za projektovanje i izvođenje radova na proširenju sistema tehničkog obezbeđenja MSUB-a izabrana firma Smart Building Tećnologies iz Zemuna.

Za prvi deo posla ponuda iznosi 617,4 miliona dinara (sa PDV-om), a za radove na proširenju sistema tehničkog obezbeđenja 41,2 milion, što je ukupno 658,6 miliona dinara (oko 5,3 miliona evra).

To je oko 30 miliona manje od procenjene vrednosti javne nabavke koja je ukupno iznosila 689,15 miliona dinara, odnosno 654,15 miliona za prvi deo radova i i 35 miliona za drugi deo.

Nakon rešenja Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, stvoreni su uslovi za potpisivanje ugovora sa izabranim izvođečem i nastavak započetih radova, koji podrazumevaju kompletno uređenje enterijera zgrade, zamenu instalacija i obnavljanje fasade MSUB.

Nakon prethodnog neuspelog tendera i postavljanja, a zatim uklanjanja sata koji je odbrojavao vreme do završetka radova, novi rok nije preciziran.

"Koga zmija ujede, i guštera se plaši", rekao je 18. marta ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac.

Prva faza radova na rekonstrukciji MSUB delimično je završena 2010. godine, a obuhvatala je sređivanje podrumskih prostorija (depoa, radionica, ateljea za konzervaciju i ekonomata), kao i izmeštanje energetskog bloka (trafo stanice) iz podrumske prostorije u novi objekat.

Početkom 2015. godine završena je i sanacija krova, a javna nabavka za nastavak rekonstrukcije je obustavljena početkom oktobra 2015, posle višemesečne kontroverzne procedure izbora izvođača radova. Vlada Srbije smenila je direktora Jovana Despotovića i imenovala Nakaradu za v.d. direktora.

Zatvoren od 2007. godine, MSUB je trebalo da bude otvoren 20. oktobra 2015 – na svoju 50-godišnjicu, ali je 50. rođendan dočekao uz protest više od 500 građana, koji su negodovali zbog dugogodišnjeg odlaganja rekonstrukcije. Pola veka postojanja MSUB je potom simbolično obeležio 22. decembra uručenjem zahvalnica institucijama i pojedinacima koji su doprineli njegovom poslovanju.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Jul 20, 2016 6:19 pm

Smile Über linija



Ulična galerija u Beogradu predstavlja od 22. jula izložbu ilustracija “Über linija” umetnice Svetlane Mijić koja se bavi ulogom linije u crtežu, odnosno njenom “reformom”.

Izložbu čini izbor crteža i knjiga u kojoj su svi radovi objedinjeni.

Knjiga je pritom podeljena na 12 delova, u kojima linije smeju ili ne smeju da se dodiruju, seku, mešaju, preklapaju - u zavisnosti od određenog dela knjige. Svaki deo ima svoje karakteristike, koje povezuju crteže u likovnom smislu. Te karakteristike takođe služe kao neka vrsta ritma, po kojima se crteži mogu lakše pratiti i interpretirati. Pre svakog dela nalazi se strana sa ključnim rečima, odnosno pridevima koji indirektno opisuju crteže (slično leksikonu). Sve se zasniva na linijama, ali se takođe prožima priča o bojama, formama, zakonima geometrije, repeticiji, ritmu, simetriji, asimetriji - uopšte o likovnim sredstvima od kojih se sastoji svaka slika, svaki crtež.



Radi fokusiranja na celinu i ograničavanja bezbroj mogućnosti kada je reč o upotrebi linije, koriste se parametri kao što su: povezati tačke; izmoljena linija + polukrugovi; zatvorena linija nastala od puno malih linija; linije koje se gomilaju bez ikakvog reda; linije koje se prepliću; mreža i nešto u njoj; samo prave/duži (uz pomoć lenjira); pastelne boje...

Radovi su apstraktni, ali i u isto vreme i asocijativni, pa je moguće razaznati po koju životinja, lice ili pak nešto treće.



Svetlana Mijić, rođena u Novom Sadu 1992. godine, završila je Školu za dizajn, nakon čega se preselila u Nemačku, gde je počela da studira vizuelne komunikacije na Fakultetu za dizajn i umetnost u Ofenbahu.

Najviše je aktivna u oblastima fotografije, dizajna i slikarstva, a posebno je zanima i knjiga kao umetnički objekat.

Izložba “Über linija” biće otvorena do 10. avgusta u Uličnoj galeriji (Čavketov pasaž na Terzaijama, kod Bezistana).

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Jul 20, 2016 6:20 pm

Smile Evropske integracije i kultura



Ulaganje u kulturu u procesu evropskih integracija, sa posebnim osvrtom na Srbiju, tema je predavanja koje će 21. jula u EU info centru u Beogradu održati ekspertkinja za evropsku kulturnu politiku Klaske Vos, postdoktorantkinja u organizaciji Access Europe i predavačica na Evropskim studijama Fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Amsterdamu.

Biće reči o tome zašto i na koji način EU ulaže u kulturu u nastojanju da olakša proces evropskih integracija državama koje su, poput Srbije, u fazi pristupanja.

Klaske Vos će govoriti o uspehu Srbije kada je reč o konkurisanju na programe za kulturu, aktivnostima Deska Kreativna Evropa Srbija koje su pohvaljene na evropskom nivou, aktuelnoj agendi EU u kulturi, te o načinu na koji se ulaganja u kulturu raspoređuju i njihovim efektima na funkcionisanje sistema kulture država-kandidata, najavili su organizatori.

Budući da je Kreativna Evropa glavni program EU kojim se finansiraju projekti u kulturi, domaći akteri kulturne scene moći će da dobiju više informacija o opštim smernicama evropske kulturne politike, kao i o specifičnim prioritetima Kreativne Evrope čijem je potprogramu za kulturu Srbija pristupila 2014. godine kao prva zemlja van EU u tom programu.

Istraživanja Klaske Vos tiču se pitanja evropske kulturne politike, odnosa EU prema državama-kandidatima, evropskog kulturnog nasleđa i stvaranja evropskog identiteta.

Predavanje Klaske Vos će početi u 17 sati, a simultani prevod je obezbeđen.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Čet Jul 21, 2016 6:24 pm

Smile Uteha



Mlada umetnica Sara Kostić izvešće tokom vikenda u galeriji Kolektiv u Beogradu 24-časovni performans “Uteha” u kojem gradi postelju od šećera, kritički se osvrćući na potrošačko društvo.

Umetnica u okviru performansa “Uteha”, koji počinje 23. jula u 10 sati i završava se narednog dana u isto vreme, nastoji da oslika današnje potrošačko društvo koje sebi ne dozvoljava i ne ume da nađe utehu van fizičke forme. Šećer je, osim u simboličnom smislu, uzet kao bitna namirnica u našem društvu i kao predmet brojnih polemika, jer je njegov uticaj na menjanje ljudskog tela u poslednjim decenijama ogroman. Kao osnovna gradivna imenica, označava materiju ili građu, transformiše telo i arhitekturu.

Publika će moći da posmatra deo performansa uživo 23. jula od 12 do 18 sati, a ceo performans kroz izlog galerije i putem prenosa uživo na sajtu Galerije 12 Hub.



Sara Kostić je master inženjer arhitekture na Univerzitetu u Beogradu i performans umetnica koja će se predstaviti i na prestižnom Venice International Performance Art Week-u u decembru 2016.

Performans “Uteha” je njen diplomski rad kojim završava učešće u Performance HUB-u, jednogodisnjem sertifikovanom umetničkom programu koji je inicirala umetnica Marta Jovanović u saradnji sa Galerijom 12 Hub.

Performans HUB je platforma koja omogućuje studentima i mladim umetnicima inovativne pristupe obrazovanju kroz susrete sa međunarodno priznatim performans umetnicima, profesorima i predavačima.

Galerija Kolektiv je izložbeni prostor u Karađorđevoj ulici 53 posvećen podsticanju razvoja savremene arhitekture.

Performansom “Uteha”, Galerija Kolektiv najavljuje saradnju sa Galerijom 12 Hub u okviru koje će u izlagačkoj sezoni 2016/2017. biti realizovana serija radova posvećenih novom polju praksi i istraživanja veze između umetnosti performansa i arhitekture.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Čet Jul 21, 2016 6:27 pm

Smile 59. Festival festivala amatera



Regionalna manifestacija amaterskog pozorišnog stvaralaštva, 59. Festival festivaa u Trebinju, predstaviće od 21. do 27. jula sedam trupa iz većine bivših jugoslovenskih republika.

Festival će otvoriti Slovačko pozorište VHV iz Stare Pazove koreodramom “Ad infinitum” autora i režisera Miroslava Kožika i kompozitora Vladimira Bakoa.

Scenska umeća pokazaće i dramski amaterski kolektivi iz Čakovca, Vranja, Velesa, Trebinja, Berana, čije su predstave pobedile na državim smotrama i festivalima i tako se našle u gradu na Trebišnjici koji nosi neformalnu titulu “letnje prestonice pozorišnog amaterizma nekadašnjeg jugoslovenskog kulturnog prostora”.

Među učesnicima su predstave iz svih zemalja sa prostora bivše Jugoslavije, osim iz Slovenije, pri čemu iz Srbije i BiH nastupaju po dva ansambla.

Gradsko pozorište Trebinje izvešće “Ministarku” Branislava Nušića, u režiji Želјka Miloševića, Omladinski dramski studio “Prličko” iz Velesa komad “Doma” Ljudmile Razumovske, u režiji Slobodanke Čičevske, a Dramski studio DADA – KD “Pinklec” i Centar za mlade Čakovec predstaviće se komadom “Zoo” Saške Rakef, zasnovanim na romanu “Mi deca s kolodvora ZOO”, u režiji Davora Dokleje. Udruženje građana “CUG” i pozorište “Bora Stanković” iz Vranja izvešće “Vođu” Radoja Domanovića, u režiji Bojana Jovanovića, a Centar za kulturu Berane “Idemo u lov” Žorža Fejdoa, u režiji Gorana Bjelanovića.

Među učesnicima je i predstavnik BiH - pobednik festivala FEDRA u Bugojnu.

U okviru pratećeg programa najavljena je promocija novih izdanja Sterijinog pozorja iz Novog Sada - monografija “60 godina Sterijinog pozorja”, “Dramsko delo Branislava Nušića” (tradicija i savremenost), te časopisa za pozorišnu umetnost “Scena”.

Biće predstavljena i knjiga Radomira Putnika “Prepoznavanje pozorišta”, u izdanju Festivala monodrame i pantomime iz Zemuna, te monografija “60 godina Crnogorskog narodnog pozorišta”.

U Domu mladih će 27. jula biti otvorena izložba “Festival u objektivu” Foto-kino kluba “Trebinje”, a biće priređen i omaž nedavno preminulom srpskom glumcu Velimiru Bati Živojinoviću u vidu filma sa insertima njegovih najbolјih uloga, u čiji je autor Oleg Novković, te jedne od priča iz filma “Tri” u izboru Božidara Zečevića.

Najavljeni su i muzički i scenski performansi u centru grada u izvođenju Gudačkog kvarteta BUZZ iz Banjaluke, banjalučkog Kvarteta flautista Flutete, te glumaca Strahinje Blažića iz Beograda i Marije Đajić iz Trebinja, kao umetničkih grupa iz Trebinja.

Zbog rekonstrukcije zgrade Kulturnog centra u Trebinju, predstave će biti izvođene na sceni Doma mladih, a ulaz na sve programe je besplatan.

Prošle godine, na 58. Festivalu festivala trijumfovala je predstava "Velika drama" Siniše Kovačevića u izvođenju ansambla KUD-a "Kruščić" iz Kruščića kojoj je, uz Zlatnu masku za najbolјu predstavu u celini, pripala i nagrada žirija trebinjske publike.

Pokrovitelј Festivala festivala je Grad Trebinje, a izvršni producenti su Centar za informisanje i obrazovanje Doma mladih i Kulturni centar Trebinje.

Branko Rakočević / SEEcult.org

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Čet Jul 21, 2016 6:28 pm

Smile 9. Umetnička kolonija Krčedin



Međunarodna umetnička kolonija Krčedin okupiće deveti put od 21. do 24. jula u domu porodice Jakšić na obroncima Fruške gore više od 180 učesnika, među kojima je više od stotinu književnika i više od 40 slikara iz dvadesetak zemalja, uključujući katarsku umetnicu Hanadi al Darviš, predsednicu Departmana za vizuelne umetnosti Ministarstva kulture Katara.

Hanadi al Darviš će i otvoriti tu tradicionalnu manifestaciju sa pesnikom i akademikom Matijom Bećkovićem iz Srbije, ovogodišnjim dobitnikom titule “Ja, Krčedinac”, koja je dodeljena i glumici Biljani Đurović, slikaru Draganu Stojkovu i muzičaru Dragoljubu Đuričiću.

U svečanom otvaranju učestvovaće i predsednik opštine Inđija Vladimir Gak, te predstavnici diplomatskog kora u Srbiji, najavili su organizatori.

Uoči svečanog otvaranja devete kolonije u Krčedinu biće predstavljen mural “Devojka u plavom Đure Jakšića” mladog beogradskog umetnika Andreja Josifovskog.

Selektor slikarskog saziva i urednik programa, književnik Miodrag Mića Jakšić, najavio je 46 slikara, predvođenih gostima iz Katara, Italije, Nemačke, Azerbejdžana, Rusije, Turske, Poljske, Slovenije, Hrvatske, Mađarske, Rumunije...

Uz Hanadi al Darviš, među gostima će biti i Ahmed Al Zahed, Sila Kampanini, Admir Pervathi, Ali Šamsi, Franko Altobeli, Rajko Ferk, Valerio Tonineli, Marcin Kokoško, te srpski autori iz inostranstva Milan Đurić iz Budimpešte, Dana Petkov i Isidora Stojanov iz Temišvara i Spomenka Alečković iz Nemačke. Iz Srbije će slikati, između ostalih, Elida Stanojević, Vladimir Prica, Vladimir Kepić i drugi.

U programu će, pored Matije Bećkovića, Biljane Đurović i Dragoljuba Đuričića, učestvovati i Beti Đorđević, Ivana Jordan, kantautori Stefan Šljukić, Vladimir Pešić i Vojislav Mehandžić, stendaper Goran Petrašin, kao i tamburaški orkestar Banatski kicoši iz Pančeva.

Nastupiće i više od stotinu književnika, među kojima Aleksandar Čotrić, Radomir Andrić, Jeremija Lazarević, Miodrag Jakšić, Zorica Arsić Mandarić, Vladimir Blagojević, Gordana Vlajić, Predrag Jakšić, Vladimir Dramićanin, Angelina Petrović i mnogi drugi stvaraoci, kao i Salim Babauoglu iz Azerbejdžana, Hristos Kokis iz Grčke, Mesut Šenol iz Turske, Jeruzim Bolek iz Poljske, Milan Rihter i Jan Zambor iz Slovačke, Ljubica Rajkić iz Rumunije, Nataša Švikart iz Hrvatske, Mirjana Đapo iz Bosne i Hercegovine, Dragan Jakovljević iz Mađarske, Jelena Ćirić iz Češke…

U okviru programa, biće izvedene i pozorišne predstave “Seks i selo” Teatra Levo iz Beograda i dramski prikaz “Mogući intervju sa Kišom” pisaca kuće “Arte”.

Prateći program obuhvata izložbe crteža Baja Lukovića i Viktora Šečerovskog, kao i okrugle stolove posvećene međunarodnoj saradnji umetnika.

Kolonija se održava pod pokroviteljstvom Opštine Inđija, u organizaciji udruženja “Moj Srem” iz Krčedina i umetničke grupe “Arte” iz Beograda.

B. Rakočević / SEEcult.org

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sub Jul 23, 2016 6:35 pm

Smile Univerzalna slika protesta



Izložba “Blank Title” mladog sarajevskog umetnika Dženana Hadžihasanovića u galeriji Collegium Artisticum u Sarajevu obuhvata ciklus slika nastalih tokom 2015. i 2016. godine u Banjaluci i Sarajevu, inspirisanih protestima koji se poslednjih nekoliko godina dešavaju širom Evrope i sveta, pa i u Bosni i Hercegovini.

Slobodnim kretanjem i dinamičnim potezima kista, kako je navela kustoskinja Sanela Nuhanović, nastale su razigrane kompozicije koje reflektuju savremenu društvenu i političku situaciju i okolnosti.

Dramatičnost prizora zbijenih ljudi “bez lica”, gomile neprepoznatljivih likova, dodatno pojačavaju transparenti na kojima ništa ne piše. Autor briše i poništava poruke sa transparenata, ostavlja ih prazne, bele, čime ostavlja otvorenom mogućnost ispisivanja novih i drugačijih tekstualnih poruka.

U fokusu izložbe “Blank title”, koja će biti otvorena 21. jula u galeriji Collegium Artisticum, nalazi se slika velikog formata sastavljena od 35 delova, koja nosi isti naziv kao i sama postavka. Delo veličine preko tri metra se iz daljine čini kao atmosferski snimak iz ptičje perspektive, koji prikazuje jedan veliki skup ljudi. Likovi su predstavljeni manjima, njihova lica i tela su još samo obojene tačke i linije. Površinom slike dominiraju beli transparenti koje masa drži podignute. Belinom, koja istovremeno simbolizuje i sva moguća i nijedno konkretno značenje - od saosećanja do ignorancije, nagoveštava se širok dijapazon delovanja koje protesti danas, brzo se šireći masovnim i socijalnim medijima, mogu imati na lokalnom i globalnom nivou, navela je navela je Sandra Bradvić u tekstu o tom radu.

Postavlja se i pitanje mogu li fotografije protesta koje do nas svakodnevno stižu putem medija, izazvati iskrenu empatiju ili su protesti postali čista formalnost, politički motivisane i medijski iscenirane farse?

“Blank title” je stoga Hadžihasanovićev “svestan pokušaj da stvori univerzalnu sliku protesta”.

“Svako je ohrabljen da u slici prepozna sebe i iznese svoje mišljenje. Otvorenom formom rada umetnik izražava svoju vrstu protesta protiv represije građanskih pokreta, koji se neretko završavaju njihovim gušenjima i progonima demonstranata. ‘Blank title’ zapravo predstavlja simboličan poziv na iskazivanje slobodnog mišljenja”, navela je Sandra Bradvić u tekstu “Blank title – potencijal slobodnog govora”.

Rođen 1987. godine u Sarajevu, Hadžihasanović je završio Srednju školu primenjenih umetnosti u rodnom gradu, a nakon toga i Akademiju likovnih umetnosti u Sarajevu (Odsek slikarstvo).

Osnivač je i član jedine profesionalne bodypaint grupe u BiH Color Crew, osnovane 2008. godine. Takođe, član je grupe La Charlama teatar.

Završio je 2013. godine završio letnu akademiju u Salcburgu (The Salzburg International Summer Academy of Fine Arts), koju je osnovao Oskar Kokoshka 1953. godine.

Hadžihasanović je izlagao na više kolektivnih i samostalnih izložbi u BiH i inostranstvu.

Osim slikarstvom, bavi se i performansom i restauracijom.

Izložba je deo programa 21. festivala “Baščaršijske noći”, čiji je organizator Javna ustanova Centar za kulturu Kantona Sarajevo.

Kustosku koncepciju izložbe potpisuje Sanela Nuhanović, a tehničku postavku Jasmin Osmanković i Sanel Gluhović.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sub Jul 23, 2016 6:36 pm

Smile Početak dijaloga o problemima novosadske nezavisne scene



Predstavnici novosadskih vlasti zaduženi za kulturu održali su 21. jula prvi sastanak sa Inicijativom nezavisne scene kulture Novog Sada u vezi sa brojnim nagomilanim problemima, a iako nije bilo konkretnog pomaka, obe strane izrazile su spremnost za nastavak pregovora koje bi mogla da ubrza i kandidatura Novog Sada za titulu “Evropska prestonicu kulture” (EPK) 2021. godine.

Član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić izjavio je da su vođeni opširni razgovori “u cilјu iznalaženja zajedničkih rešenja za tekuće stvari iz resora kulture”, te da je sastanak u Gradskoj kući “iznedrio brojne predloge, ideje i, kao najvažnije, potencijalna rešenja za višedecenijske probleme” sa kojima se nezavisna kulturna scena suočava. Rožić je kao zaključak sastanka naveo obostranu težnju za nastavkom komunikacije i, kako je rekao, čvrstim trasiranjem puta ka zajedničkom cilјu, a to je “podizanje kvaliteta kulturne scene Grada Novog Sada” u svetlu borbe za dobijanje titule EPK 2021, objavljeno je na gradskom sajtu.

U ime Inicijative nezavisne scene kulture Novog Sada, Zoran Gajić iz Grupe za konceptualnu politiku (GPK) izrazio je zadovolјstvo početkom dijaloga sa gradskim vlastima i dobrom voljom za njegovim nastavkom.

“Ovo je jedan nov način saradnje i komunikacije sa Gradom po pitanju kulture, koji se bazira na pregovaranju”, rekao je Gajić, dodajući da je stvaranje prostora za javni dijalog o stanju današnje kulture i njene nezavisne scene važno i za kampanju za EPK 2021.

“Iako smo naišli na zakonske limite vezane za jedan od naših problema, istovremeno smo naišli i na dobru volјu iz Grada, da zajedničkim pregovaranjem osmislimo način da to rešimo”, rekao je Gajić.

GKP, koja je među više od 20 organizacija koje učestvuju u novom okupljanju nezavisne scene radi rešavanja akutnih i nagomilanih problema, pozdravila je početak dijaloga s gradskim vlastima i pisanim osvrtom – utiskom u kojem je konstatovala da postoje razumevanje i dobra volja druge strane, a da li će biti i odlučnosti da se reše otvorena pitanja – ostaje da se vidi.

Predstavnici nezavisne scene obrazložili su važnost problematizacije uslova za delovanje udruženja građana u oblasti kulture, podsetivši da je neposredni povod za to izbacivanje jednog udruženja iz prostorija, povećanje kirije za ostale i poslednji gradski konkurs za kulturu na kojem nije podržana nijedna od organizacija sa nezavisne scene koje već godinama čine nezaobilazni deo ukupne kulturne ponude Novog Sada. Ukazali su i na paradoks da gradskim konkursom, i to u jeku kampanje za kandidaturu Novog Sada za EKP 2021, finansijski nisu podržane čak ni organizacije koje su već u procesu realizacije evropskih projekata.

Početak razgovora, u kojem su se gradski službenici pozvali na limitiranost zakonima i ograničene nadležnosti, smer je koji, kako je navela GKP, nije u interesu nijedne strane.

“Ograditi se zakonskim ograničenjima i nadležnostima nije političko pitanje, a mi nismo došli ni kao pravnici, ni kao špekulanti koji bi da nešto isposluju mimo zakona. Zašto onda pričati o zakonima?”, navela je GKP, koja je kao bespredmetno pitanje navela i pitanje reprezentativnosti Inicijative.

“Brojaćemo se sami ako je do brojanja, a demagogiju reprezentativnosti ostavljamo partijama koje su ionako svedene na prebrojavanje”, navela je GKP, dodajući da su se predstavnici Gradske uprave za kulturu, Poslovnog prostora i član Veća za kulturu sa tim složili, što je još jedan dokaz dobre volje.

Kao jedan od načina za rešavanje problema, gradski zvaničnici naveli su izradu Strategije kulturnog razvoja Novog Sada i potom Akcionog plana, koji bi mogli da dovedu do promene zakona koji su nepovoljni za nezavisnu scenu i, između ostalog, pojedina udruženja isterali su na ulicu.

U vezi sa podrškom kandidaturi Novog Sada za EPK 2012, predstavnici Inicijative nezavisne kulturne scene rekli su na sastanku da bi to bilo nepošteno učiniti na štetu zahteva u vezi sa problemima sa kojima se udruženja građana u kulturi suočavaju.

Prema navodima EKP, i taj stav naišao je na razumevanje gradskih zvaničnika kojima je predloženo da uključe organizacije nezavisne kulturne scene u procese odlučivanja o sopstvenim uslovima rada.

“Predložili smo da upravo ovaj proces pregovaranja i institucije koje ćemo osmisliti bude infrastrukturni doprinos razvoju kulture grada, i da ako u tome ne uspemo – nemamo šta da podržimo. Dobre namere su početak, ali nisu dovoljne da se dokaže sloboda i volja”, poručila je EKP

Uoči razgovora sa gradskim zvaničnicima, organizacije sa nezavisne kulturne scene održale su nekoliko internih sastanaka, na kojima su definisale urgentne i dugoročne zahteve i predloge za rešavanja uočenih problema.

*U PRILOGU: Utisak GKP o sastanku
http://www.seecult.org/files/Utisak-GKP.pdf

**Foto: novisad.rs

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sub Jul 23, 2016 6:39 pm

Smile Čačić, Fabijanić, Vasiljev



Gradska galerija Fonticus u Grožnjanu predstavlja od 23. jula radove Luke Čačića, Katarine Fabijanić i Igora Vasiljeva, umetnika koji na specifične načine pozivaju na promišljanje današnje stvarnosti i mesta pojedinca u njoj.

Luka Čačić predstavlja se na izložbi “Pastorala” kolekcijom slikarskih radova većih dimenzija, izvedenih uljem, akrilom i/ili voskom na grubom platnu, juti. Već pri prvom pogledu na niz radova, kako je naveo urednik programa galerije Fonticus Eugen Borkovsky, otkriva se tematska i tehnološka igra. Motivi se ponavljaju u raznorodnim pristupima, kao da su izrađeni u različitim vremenskim i svetlosnim uslovima.

Raspoznaje se grupa mladića postavljenih u grane krošnje velikog stabla. Iako su svi motivi isti, razlikuju se obradom, tehničkim postupcima na podlozi, kolorima ili formatima, a na kraju i utiscima koje emaniraju. Čini se kao da su neki naslikani klasičnim načinom, neki otisnuti, a neki izvedeni pomoću šablonima prenetih osnovnih formi.

Na svim radovima ponuđeno je prepoznavanje motiva. Umetnik integriše elemente čiji smisao usklađuje ličnim promišljanjem, a usput propituje njihov tipski status.

Čačićev opus predstavljan u Fonticusu bi se, kako je naveo Borkovsky, mogao tumačiti interesom za likovni rad koji prestaje da bude prenosnik slika realnog, a progovara o nemoguće vidljivom, ali slućenom pojmovanju stanja.

“Ove radove možemo doživeti na tragu arhetipske, spiritualne informacije”, naveo je Borkovsky u tekstu povodom izložbe Čačića (1989), koji je diplomirao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu.



Prema navodima Borkovskog, Čačić se posmatraču obraća na nivou instinktivnog. Uobičajenu socijalnu interakciju umetnika i posmatrača, izložbu, on koristi za ispovest, a ujedno i za sučeljavanje. Elementi radova deluju regresivno. Posmatrač se instinktivno utišava kao da bi želio čuti zvukove. Oni ga vode u neka idilična stanja ili predele neopterećene nametnutim ili preuzetim naporima svakodnevnice - obavezama, proračunatoj i trezvenoj komunikaciji, plaćanju računa, gledanju ili slušanju napornih vesti.

Svakidašnjica nam je preopterećena obavezama koje prečesto ne želimo. Umetnik sumnja i propituje. Po principu organizovanog haosa, granica između doživljenog i realnog razbijena je, naveo je Borkovsky, dodajući da se čini da autor nije sasvim siguran u kojoj je meri potrebno žaliti, a koliko je neophodno napuštati staništa i potražiti novu situaciju koja u život donosi željena stanja ili ona kojih se prisećamo.

Katarina Fabijanić izložbom “Varijacije” predstavlja kolekciju objekata manjeg formata koji nose reljefne karakteristike. Svi spadaju u kategoriju geometrijskih apstrakcija, izazivajući zanimanje u prvom čitanju, dok nove konotacije bivaju asocirane samom postavkom.

“Autorka problematizuje zbirku, galeriju, muzej. Nižući objekte koji su nastali kao serija, postavka postaje instalacija, jedan rad. Umetnica je projekat zamišljala kao instalaciju. Zbirka kao umjetnički oblik (Groys)”, naveo je Borkovsky o radu Katarine Fabijanić, koja je rođena 1989. godine u Sisku, a diplomirala je grafiku na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu.



Veliki broj njenih radova na izložbi “Varijacije” predstavlja mutacije, igre, kombinovanje mogućnosti koje postavkom svedoče početak niza, ali nikako i doseg krajnjih mogućnosti.

Predstavljeni radovi su, kako je dodao, zapravo inserti mogućih odnosnih svojstava, stilske vežbe mogućnosti igre oblika i kolorističkih relacija nastavljenih na pojednostavljivanje oblika koje se nameće i u socijalnom sistematizovanju ljudskih relacija. Taj niz radova može se doživeti i kao provokacija koja ukazuje da smo, iako s mnogo mutacija, krajnje pojednostavili i međuljudske odnose.

“Ukoliko ove urbane, zapadnjačke heksagrame pokušamo svesti u značenjsko pojmovanje, pojaviće se zbrka kao i kod svakodnevnice u kojoj smo bombardovani nebrojenim informacijama koje unose nesigurnost i nemir u percepciju sveta oko nas, a kojima je i zadatak da nas odmaknu od ličnog doživljaja. Moramo se odlučiti koji od ovog konglomerata mogućih odnosa želimo, a koji nam ništa ne znači ili nas čak opterećuje. Umetnica provocira ovom ponudom”, naveo je Borkovsky, dodajući da izvedba radova i njihovo predstavljanje u prostoru bele kocke može da pomogne osvešćivanju.



“Kompozicije pred nama nose u sebi odjeke mejnstrima i pop kulture. Estetika zrelog kapitalizma nije više u mogućnosti da odredi šta je ispravno ili lepo. Obasuti smo sa sve više informacija, a sve manje značenja. Uživanje u predmetima i prekomerna potrošnja kao oblik samoispunjenja, ne donosi istinsko zadovoljstvo. Ritam civilizacije i nelogičnosti potrošačkog društva, nemogućnost apsorpcije informacija/stvari, manjak kvalitete i slične situacije koje globalizacijski kapitalizam skriva iza zloupotrebljenog pojma demokratije, pokazuje se ovde u artističkoj interpretaciji”, naveo je Borkovsky za radove Katarine Fabijanić koji su mogući hibrid bio-povesne buduće situacije - umetnica sugeriše moguće rezultate civilizacijskog lutanja.

Galerija Fonticus predstavlja i scenografska promišljanja Igora Vasiljeva koji gradi specifične prostore usmerene oblikovanju teatarske iluzije. Većinu njegovih oblikovanja scene moguće je, izdvojeno od predstava, doživeti kao ambijentalne instalacije.

Umetnik često, uprkos postojanju pozorišnih prostora zadate pozornice, cele predstave ugošćuje u svojevrsne kutije unutar scene. Tim postupkom, kako je naveo Borkovsky, određuje sasvim nove, lične gabarite, kojima dodatno dramatizuje radnju te uvodi, upozorava na savremeno vreme ukutijavanja, određivanja, zabranama oblikovanih mesta u kojima smemo da živimo. Tako publici, svesno ili podsvesno, nudi okvire kojih polako postaje svesna. Jer, ukutijavanje, uprkos utisku sigurnosti u određenom prostoru, izaziva dojam izololovanosti.



“Kutiju, okvir, bez obzira na njenu otvorenost publici, doživljavamo kao zatvorenost i izolovanost pojedinca usred čopora, skučenost usred nametnutih obaveza i poslova, nasilno uguravanje u nacionalne ili verske okvire. Praćenje scenskog događaja određenog u kutiji, iznuđuje propitivanje ličnog statusa”, naveo je Borkovsky, dodajući da se ukutijavanje Vasiljeva može doživeti kao problematizovanje i ilustracija socijalnih situacija: kutija je škola, kutija je televizor, kutija je stan.

“Mi i završavamo također u kutiji - kovčegu. Spoznaja da su nam već unapred određene i namenjene kutije uzrokuje nelagodu. Vasiljev ima svest o dirigovanoj moći koja svoju snagu i vlast zasniva na načelu da pojedinac u svemu treba biti podređen kolektivu, jer je takav, s potisnutom individualnošću, najpodložniji manipulaciji. Ove scenične, određene tvorevine kao okviri radnje izgovaraju upozorenje na teror tzv. demokratskog društvenog uređenja na današnji način. Manipulacija ljudima dovedena je do perfidne simulacije sreće posedovanjem nove kutije za vožnju ili kutije za pranje mozga, televizora. Na sceni, kutija posmatraču, publici podsvesno asocira propitivanje sigurnosti koju dramski tekst može dovesti do usijanja”, naveo je Borkovsky povodom prezentacije “Scenografije” Vailjeva, koja je održana ranije u niz teatara u Evropi.



Vasiljev, rođen 1973. u Puli, diplomirao je scenografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a potpisuje više od 60 scenografija u regionu, kao i u nekoliko evropskih teatara (Velika Britanija, Danska, Austrija).

Autor je umetničkih instalacija za festival Visualia 2014. i Exit 2012. Dobitnik je nagrade za najbolju scenografiju festivala Assitej u Čakovcu i Naj, naj, naj festivala u Zagrebu 2015, te godišnje nagrade ULUPUDS-a za 2011. godinu, priznanja za dizajn scene na YUSTAT-ovom Bijenalu scenskog dizajna i godišnje nagrade za scenografiju Malog pozorišta “Duško Radović” u Beogradu. Između ostalog, učestvovao je na Praškom kvadrijenalu scenografije i kostimografije (PQ99).

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Ned Jul 24, 2016 3:59 pm

Smile Na zgarištu Zelenog zvona



Ekipa okupljena oko Zelenog zvona u Zrenjaninu, na čelu s Bratislavom Gutom Grubačkim, obeležiće 25. jula 25-godišnjicu osnivanja tog nezavisnog kulturnog centra koji je nedavno obustavio rad.

Umesto proslave rođendana, najavljen je kraći performans u 19 sati na zgarištu Zelenog zvona u Prvomajskoj 16.

Pozorišni klub Zeleno zvono, jedan od najaktivnijih nezavisnih centara kulture u Vojvodini, odlučio je krajem aprila da obustavi rad nakon 25 godina postojanja, tokom kojih je priredio više od 1.700 koncerata i više od hiljadu tribina, promocija i drugih programa. Među razlozima za zatvaranje Zelenog zvona navedeni su finansijski problemi, kao i pritisci i nerazumevanje lokalnih vlasti.

Povodom 25. rođendana Zelenog zvona, list “Danas” objaviće 25. jula četiri strane posvećene tom zrenjaninskom fenomenu. Neki od autora tekstova govoriće istog dana na zgarištu Zelenog zvona.



Nema više “Zelenog zvona”, zelenoga više ja nikada videt neću, ali zar nije prijatno i kad zvonjava utihne? Kad slušaš leti kumrije i zvoni večernje, srce ti je puno, ali zar nije lepo i kad zvona zaćute (tri ih je bilo, sad rade dva, dobrim parohijanima je i tako srce na mestu)?

Dobrovoljni zvonar Guta zvonio je da nam malaksala nada ne zaspi zauvek, a spavalo joj se kao Oliveru Ridu, kad je odabrao za sebe smet i legao na njega kao što bi čovek legao u toplu postelju, ali ne treba nam više taj Guta ni taj njegov paratoranj sa zvonom obojadisanim u zeleno, kao što je poneka koza plava kod Šagala!

Optimizam nam je bio potreban kad je naša država bila u zavadi sa ljudskim rodom (koji rod isto nije cvećka, ali šta da se radi: i pojedinac samatra da mu pripada kvalitetnija rodbina i prijatelji, pa ništa od toga; tako bismo i mi voleli da je čovečanstvo bilo malo duševnije nego što se prema nama pokazalo, ali ni od toga ne beše u crno doba ništa).

“Zeleno zvono” je, uz nos državi i njenim glasilima, jakože čorbu u narodnoj kujni, delilo stanovništvu porcije razuma, savesti i dobrohotnosti. Zato ti, Guto, hvala, ali bez uvrede, nisi nam više potreban. Sada se optimizmom bavi naša država na čelu sa našim čelnikom, i činiti to isto u domaćoj takoreći radinosti značilo bi javno ispoljavati nevericu u ono što naš najbolji sin, koji ovog puta nije iz Kumrovca, za naše dobro danonoćno smišlja, preduzima i sprovodi u takozvani život.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pon Jul 25, 2016 6:09 pm

Smile Kritika na delu: Mangelos - 1/3



Izložba finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2016. godinu, Remont galerija, Beograd, 20. jun – 9. jul 2016.

1/3 - Kritičar na delu: Miroslav Karić, istoričar umetnosti

Serijal Kritika na delu nastavljamo prilozima o izložbi finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2016. godinu koja je održana nedavno u galeriji Remont u Beogradu, a predstavila je radove petoro mladih umetnika – dobitnice nagrade “Mangelos” Nine Simonović, te Bogomira Doringera, Kristine Benjocki, Mie Ćuk i Mihaila Vasiljevića, koji su takođe bili u užem izboru.

U prvom od tri priloga o izložbi finalista nagrade “Mangelos”, istoričar umetnosti Miroslav Karić govori o predistoriji tog prestižnog priznanja, razlozima zbog kojih je nagrada nazvana imenom Dimitrija Bašičevića Mangelosa i o tome šta nagrada podrazumeva.

Nagrada “Mangelos”, kako podseća Karić, ustanovljena je početkom 2000-ih, a deo je šire inicijative koja datira još od 1990. godine, kada je Fond za civilno društvo iz Njujorka pokrenuo nagradni program za mlade umetnike do 35 godina starosti iz Centralne Evrope. Prva nagrada ustanovljena je u Čehoslovačkoj - tadašnji predsednik Vaclav Havel pokrenuo je nagradu "Jidrih Halupecki" sa grupom umetnika, na inicijativu osnivačice i predsednice Fonda za civilno društvo Vendi Luers. Cilj nagrade je bio da se otvori svet umetnicima koji su dolazili iz zemalja Istočnog bloka i da se pomogne da se internacionalno povežu. Program je od početka vezan za organizaciju studijskog i rezidencijalnog programa u SAD, a tako je do danas. Nekoliko godina kasnije, organizatori iz susednih zemalja su izrazili zainteresovanost da preuzmu takvu strukturu nagrađivanja i tako je postepeno nastala mreža YVAA (Young Visual Artists Award) koja danas okuplja deset zemalja članica u kojima se organizuje dodela nagrade za mlade umetnike.

Kao deo te šire mreže i inicijative, osnovana je i nagrada “Mangelos”. Osnivač je bio tadašnji Centar za savremenu umetnost, takođe uz podršku Fonda za civilno društvo iz Njujorka. O organizaciji dodele nagrade “Mangelos” u međuvremenu su se brinuli i Kontekst kolektiv i Dez.org, a od 2011/12. nagradu organizuju Remont – nezavisna umetnička asocijacija iz Beograda i Fond “Ilija & Mangelos” iz Novog Sada

Nagrada nosi ime jednog od rodonacelnika konceptualne umetnosti na ovim prostorima Dimitrija Bašičevića Mangelosa, pisca, istoričara umetnosti i umetnika, koji je u svom kritičarskom radu, kako ističe Karić, uvek prepoznavao potencijale mladih umetnika, promovisao nove umetničke prakse i na izvestan način postao simbol otvaranja prostora mladim umetnicima koji stupaju na scenu.

Nagrada “Mangelos” od osnivanja podrazumeva rezidencijalni studijski boravak u SAD, odnosno u Njujorku, koji je do 2015. godine trajao šest nedelja, a od 2015. je u pitanju dvomesečni period. Dugi niz godina partner je bio ISCP, a od 2015. godine to je Residency Unlimited. Pored rezidencijalnog boravka, nagrada podrazumeva i samostalnu izložbu dobitnika po povratku u Beograd.

Nagrada “Mangelos” je, kako ističe Karić, važna za umetničku zajednicu upravo zbog mogućnosti kontinuiranog, sada već 15-godišnjeg valorizovanja autora mlađe generacije. Program je jedinstven zato što obezbeđuje rezidenciju u Njujorku, ali je važan i za samu umetničku scenu, posebno za mlade umentike zato što omogućava da kroz niz postupaka – od pripreme portfolija, preko selekcije i eksplikacije radova, eventualne pripreme za izložbu finalista, te intervjue i razgovore sa članovima žirija, prođu taj neophodan proces u artikulaciji, kontekstualizaciji i prezentaciji sopstvenog rada. Svi dobitnici nagrade Mangelos su i dalje aktivni na sceni.

*U narednim danima biće objavljeni i prilozi o izložbi finalista nagrade "Mangelos" iz ugla istoričara umetnosti Milice Pekić i Save Ristovića.

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Svaku izložbu koja je u fokusu pratiće po tri priloga iz ugla različitih likovnih kritičara/kustosa/istoričara umetnosti, koji će biti emitovani na portalu SEEcult.org i njegovom YouTube kanalu, kao i na Fb strani projekta Kritika na delu

Serijal Kritika na delu započet je izložbom 11. konkursa Grifon o kojoj su govorili istoričari umetnosti Ana Stevanović i Milan Popadić, te grafički dizajner Igor Oršolić, član žirija za nagradu Grifon 2016.

_ _ _

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2016.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Uto Jul 26, 2016 5:39 pm

Smile Sufinansiranje medijskih sadržaja u 2016.



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije podržaće 176 projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja u 2016. godini, za šta je odobreno 151,41 milion dinara. Na Konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja, čiji su rezultati objavljeni 26. jula, posle gotovo jednomesečnog odlaganja, pristigle su bile čak 484 prijave.

Od 78 projekata prijavljenih u oblasti štampanih medija, podržana su 34 iznosom od 29.676.877 dinara, saopštilo je Ministarstvo.

U kategoriji nezavisnih produkcija prijavljeno je 135 projekata, od čega će biti sufinansirano 49 projekata iznosom od 45.383.221 dinara.

U oblasti elektronskih medija prijavljen je 271 projekat (78 televizija, 87 radio i 106 internet medija), a podržano je 27 televizijskih projekata iznosom od 27.358.640 dinara, 30 radijskih projekata iznosom od 21.100.800 dinara i 36 projekata u kategoriji internet medija iznosom od 27.890.462 dinara.

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac doneo je rešenje o sufinansiranju projekata na osnovu predloga stručnih komisija koje su za elektronske medije činili: Dinko Gruhonjić (predsednik), Dalila Ljubičić, Olivera Zekić, Sibina Golubović i Mihajlo Kovač, za štampane medije: Zoran Papić (predsednik), Olivera Kovačević, Mitko Jakovlevski, Natalija Bratulјević i Gordana Novaković, a za kategoriju produkcija: Nino Brajović (predsednik), Zorica Višnjić, Suzana Jovanić, Stevan Ristić i Rastislav Durman.

Ministar je podržao u celini predloge komisija za štampane medije i za nezavisne produkcije. U oblasti elektronskih medija ministar je podržao predlog za sufinansiranje 27 televizijskih i 30 radijskih projekata u iznosu od 21,1 milion dinara, dok je u oblasti internet medija podržao deo predloga Komisije.

Od 106 projekata u oblasti internet medija, Komisija je predložila 39 projekata za sufinansiranje iznosom od 34,48 miliona dinara. Ministar je podržao predlog Komisije za 30 projekata, a izmenio je iznos predloženih sredstava za 9 projekata, na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima i Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

Ministarstvo je tako u oblasti internet medija podržalo 36 projekata iznosom od 27.890.462 dinara.

Za šest projekata, koje je Komisija predložila za dodelu sredstava, a kod kojih je uočeno da navedeni cilјevi i projektne aktivnosti nisu usklađeni sa predviđenim troškovima, odlučeno je da se podrže, ali da se sredstva namenjena njihovoj realizaciji usklade sa realnim troškovima i u tom smislu da se povećaju, odnosno umanje, navedeno je u obrazloženju.

Ministarstvo je navelo i da tri izdavača medija koji su prijavili projekte u oblasti interneta ne ispunjavaju uslove za podršku u toj kategoriji.

Kako je navedeno, uvidom u sadržinu njihovih projekata nedvosmileno je da se radi o produkciji i da njihova realizacija nije namenjena prevashodno internet mediju, već se prepušta drugom realizatoru. Budući da su se opredelili za kategoriju internet medija, koja ne odgovara predloženom medijskom sadržaju, konstatovanmo je da ti izdavači medija ne ispunjavaju uslove za učešće na Konkursu u toj kategoriji i da im zato ne mogu biti dodeljena sredstva, navedeno je u obrazloženju.

Reč je o projektima Medija centra (Zloupotreba političkog uticaja: političke stranke kao najveći poslodavci u Srbiji), Nezavisnog društva novinara Vojvodine (Novinari protiv diskriminacije) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (Novinari pod pritiskom, pretnja demokratskom procesu).

Ministarstvo kulture je krajem juna objavilo rezultate ostalih pet konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina, zatim pripadnika srpskog naroda u zemljama u regionu, informisanja osoba sa invaliditetom, projekata koji se realizuju putem elektronskih medija sa sedištem na teritoriji Kosova i Metohije, kao i za sufinansiranje projekata organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja u 2016.

Objavljivanje rezultata Konkursa za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja u 2016. godini tada je odloženo uz obrazloženje da je potrebno pojašnjenje predloga stručne komisije o raspodeli sredstava za elektronske medije, naročito u domenu interneta.

Usledila je potom oštra javna prepiska ministra Ivana Tasovca i Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine u vezi s predlogom Komisije za sufinansiranje pojedinih projekata u kategoriji elektronskih (internet) medija.

NDNV, NUNS i ostala novinarska i medijska udruženja u međuvremenu su tražila od Ministarstvo da što pre objavi rezultate Konkursa kako ne bi bila ugrožena zakonitost njegovog sprovođenja i realizacija medijskih projekata.

Rezultati Konkursa, koji je bio otvoren od 1. do 31. marta, nalaze se na sajtu Ministarstva kulture i informisanja.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Uto Jul 26, 2016 5:40 pm

Smile Poziv na panel o Magacinu



Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) poziva na panel diskusiju “Magacin – uvek otvorena vrata” koja će biti održana 29. jula u Magacinu u Kraljevića Marka, u želji da predstavi javnosti uspešne rezultate uvođenja koncepta Otvorenog kalendara, obim produkcije i značaj prostora Magacina za kulturni život grada, čiji je status još uvek neizvestan.

Diskusija će biti stoga prilika za aktuelizovanje teme statusa Magacina i definisanje pravca budućeg delovanja Asocijacije NKSS u okviru tog jedinstvenog prostora u gradu, ali i šireg broja njegovih korisnika.

Devet godina od formiranja tog kulturnog centra, a oko godinu i po dana nakon pokretanja novog modela funkcionisanja zasnovanog na principima otvorenog kalendara, Magacin postiže veoma uspešne rezultate kako u broju programa i dešavanja, tako i u njihovom kvalitetu, raznovrsnosti i dostupnosti.

Ne računajući organizacije koje redovno koriste kancelarije, u prvih sedam meseci ove godine održana su 594 dešavanja, čak 45 organizacija i pojedinaca koristilo je prostor, a dnevno je prosečno održavano tri događaja.

Poređenja radi, kako je navela NKSS, formalni korisnik tog prostora, Dom omladine Beograda, u periodu od 7 meseci sprovede oko 900 programa uz veliki broj zaposlenih, naplatu karata i značajna budžetska sredstva.

“Ove fascinantne brojke govore ne samo o tome koliko je jedan ovakav prostor potreban, već i o uspešnosti njegovog dosadašnjeg vođenja i funkcionisanju modela koji podrazumeva principe dostupnosti velikom broju organizacija, zajedničkog rada i deljenja, otvorenosti i tolerancije, a bazira se na mehanizmu otvorenog kalendara koji sve organizacije mogu da koriste”, istakla je NKSS.

Nakon uvođenja minimuma za iznos koja pojedine organizacije mogu dobiti na godišnjem konkursu Ministarstva kulture, koji je male i nove organizacije ostavio bez jedinog izvora sredstava, Magacin kao resurs centar dobija dodatno na značaju. Ipak, kako je navela NKSS, očigledno je da to sve nije bilo dovoljno da se Magacin, jedan od retkih pozitivnih primera na sceni, sačuva i da se napokon reši pravni status organizacija koje ga koriste. Čak suprotno, Magacin je na stalnom udaru interesa pojedinaca koji bi u njemu radije videli neku komercijalnu delatnost, pa smo tako imali pokušaj izbacivanja organizacija koje u njemu rade 2014, kao i najnovije namere da se prostor oslobodi od umetnika i lukrativnije upotrebi, navela je NKSS.

Asocijacija NKSS podsetila je da je u protekle dve godine pokušala da zajedno sa DOB-om, kao formalnim korisnikom Magacina, kao i sa Sekretarijatom za kulturu grada Beograda, pronađe rešenja kako bi taj prostor zadržao dosadašnju namenu, nastavio da ostvaruje uspešne rezultate i da bude otvoren i dostupan organizacijama koje se bave savremenim umetničkim stvaralaštvom uz maksimalno iskorišćenje i deljenje prostora. Nažalost, predlozi Asocijacije NKSS nisu naišli na razumevanje.

Na panelu će govoriti: Marijana Cvetković (Stanica Servis za savremeni ples), Zoran Bukvić (Ulice za bicikliste), Milan Mijatović (Poezin) i Goran Denić (ZMUC), a moderatorka razgovora, koji počinje u 19 sati, biće Milica Pekić (Kiosk).

Slučaj Magacina ponovo je javno aktuelizovan početkom 2015. godine - osam godina nakon što su tadašnje gradske vlasti potpisale sa DOB-om ugovor na osnovu kojeg je raspisan konkurs za izbor organizacija koje bi u naredne dve godine koristile kancelarijski prostor i organizovale programe u saradnji sa drugim organizacijama sa nezavisne kulturne scene. Budući da se posle konkursa ispostavilo da prostor - bivše Nolitovo skladište, treba renovirati, a za to nije bilo sredstava, ni ugovori nisu potpisani. Uprkos tome, Magacin je svečano otvoren 1. juna 2007. godine, ali je njegov status ostao nerešen do danas.

Magacinu, kao i problemu javnih prostora za kulturu uopste, posvećen je i poslednji broj MANEK-a, časopisa NKSS, čije je elektronsko izdanje moguće preuzeti OVDE

(SEEcult.org)


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Jul 27, 2016 6:15 pm

Smile Udruženja: Ministar obesmislio medijske reforme



Novinarska i medijska udruženja u Srbiji ocenila su da je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac obesmislio medijske reforme odlukom da prepravi deo predloga stručne komisije za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u kategoriji elektronskih medija.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i Poslovno udruženje Lokal pres saopštili su da je “odluka tehničkog ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca da po sopstvenom nahođenju prepravi predlog stručne komisije” predstavlja čin “ozbiljnog ugrožavanja i obesmišljavanja medijskih reformi u Srbiji”

“Dva stuba medijskih reformi – izlazak države iz medijskog vlasništva i sufinansiranje javnog interesa u sferi javnog informisanja kroz stručne komisije – sada su se potpuno urušila: državni mediji su postali partijski, a ministar je legalizovao da novac medijima dodeljuju političari u skladu sa svojom nekontrolisanom voljom, a ne medijski stručnjaci”, navela su udruženja u zajedničkom saopštenju, objavljenom na sajtu NUNS-a.

Navodeći da je na lokalnom nivou i inače bilo ogromnih problema sa sprovođenjem konkursnog sufinansiranja i u prošloj i u ovoj godini, udruženja su ocenila da je Tasovac ovom odlukom “poslao poruku nižim nivoima vlasti da su medijski zakoni i stručne komisije samo ukras za međunarodnu zajednicu i šarena laža za domaću javnost i da se ne treba pridržavati njihovih odluka”.

Udruženja su izrazila uverenje da će lokalne vlasti to dočekati sa velikim odobravanjem.

Tasovac je prethodno ocenio da su ovogodišnji konkursi za medije “sprovedeni besprekorno” u pogledu poštovanja zakonskih procedura i transparentnosti celokupnog procesa, te da u istovremeno istakli “u prvi plan nespremnost dela medijske zajednice da u sprovođenju medijskih zakona preuzme svoj deo odgovornosti”.

Navodeći da je od 898 prijava u oblasti informisanja, Ministarstvo na predlog stručnih komisija podržalo 348 projekata u iznosu većem od 255 miliona dinara, te da je među podržanim projektima i zavidan broj koje u predložili mediji i pojedinaca koji su izuzetno kritični prema Vladi Srbije, Tasovac je ocenio u pisanoj izjavi da je to “jedno od merila uspeha ovog konkursa i prava slika medijskih sloboda u našoj zemlјi”.

Tasovac je naveo da su u devet slučajeva u kojima su “uočene drastične nepravilnosti i nelogičnosti”, predlozi komisije preinačeni: tri projekta su odbijena, četiri su dobila nešto niža sredstva, a dva projekta su dobila više od onoga što je komisija predložila.

“Tako je propao pokušaj pojedinih novinarskih udruženja, koji delegiraju svoje predstavnike i imaju većinu u konkursnim komisijama, da Ministarstvo kulture i informisanja uvuku u svoj dobro razrađen mehanizam međusobnog nagrađivanja i tapšanja po ramenu u stilu ‘ja tebi serdare, ti meni vojvodo’”, naveo je Tasovac.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Jul 27, 2016 6:19 pm

Smile Završnica jubilarnog Belefa



Jubilarni, 25. Beogradski letnji festival - Belef, koji se završava 30. jula nastupom ruskog ansambla Berjoska u Sava centru, ponudio je od 19. juna šest predstava, 20 koncerata, dva vizuelna programa i jednu modnu reviju. Gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević ocenio je da je program bio “izuzetno kvalitetan i da se sa relativno ograničenim sredstvima postiglo nešto čime Beograd može da se diči”.

“Postignut je značajan iskorak. Belef je i ranije bio dobar, ali ove godine, za jubilej - izvanredan. To je u skladu sa našim očekivanjima, a čini mi se iznad očekivanja šire javnosti”, izjavio je Vukosavljević 27. jula na konferenciji za novinare u Dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, zahvaljujući Rektoratu Beogradskog univerziteta što je ustupio taj divni ambijent za više programa Belefa.

Vukosavljević je istakao doprinos Belefa kulturnoj ponudi u Beogradu, ocenjujući da je postignuta "fina spona između sadržaja koji jesu popularni, ali su obogaćeni unutrašnjim kvalitetom, kako naših, tako i umetnika iz regiona i drugih evropskih zemalja".

To je, kako je dodao, dovelo i do velike posete - 17.500 ljudi do sada. Do kraja Belefa se očekuje oko 20.000, što je duplo više nego prošlog i nekoliko prethodnih leta, rekao je Vukosavljević, dodavši da je Sekretarijat za kulturu Beograda pomogao Belef sa 11 miliona dinara, a bilo je i sponzora.



Vukosavljević je istakao da je 25. Belef pokazao da takva vrsta manifestacije usred leta, kada su u toku godišnji odmori, “ima smisla i za građane i za turiste kojih je iz godine u godinu sve više”, a da su programi “zadovoljli i vrlo izbirljiv ukus beogradske publike i pružili turistima ne samo letnje šeme nego i sadržaje na zavidnom kulturnom nivou”.

Članica Odbora Belefa Dana Džudović Gak izjavila je da su u vrlo kratkom roku uspeli da pripreme tridesetak događaja, nadovezujući se na planove prethodnog sastava Odbora.

“Postigli smo dobar umetnički kvalitet, uz osnovni koncept da spojimo tradicionalni i moderni izraz”, rekla je Džudović Gak, dodajući da je jedan od akcenat bio i pozorišni program za decu.



V.d. direktora Centra beogradskih festivala (Cebef) Milan Lazović izjavio je u ime organizatora da su imali težak zadatak da jubilarni Belef bude što bolji i da se sačuva tradicija te važne kulturne manifestacije.

“Program je bio žanrovski raznovrsan, istovremeno kvalitetan i prijemčiv , za široku publiku, ali bez jeftine zabave. Prema dosadašnjim reakcijama, zadovoljni su i izvođači i publika”, rekao je Lazović.

Pre velikog finala u Sava centru, Belef će ugostiti italijanski orkestar Moreska Nova 28. jula u Dvorištu Kapetan Mišinog zdanja (u slučaju kiše u Kolarčevoj zadužbini).



Glavni vokal tog devetočlanog ansambla Sandro rekao je da se raduju ponovnom dolasku u Srbiju, u kojoj osećaju prijateljsku dobrodošlicu, kao i da su oduševljeni prilikom da prvi put nastupe u Beogradu.

“Posvećeni smo očuvanju tradicionalne muzike juga Italije. Pevamo i sviramo temperamentne stvari koje naš narod voli i na koje odlično reaguje. Izvodimo muziku koja priča o životu običnih ljudi, o staroj seoskoj kulturi, ljubavne pesme. Čućete tradicionalne forme tarantele i tamurijate koje su karakteristične za naš jug”, rekao je Sandro.

Nastup moskovskog ansambla Berjoska bio je planiran za 30. jul na stadionu Tašmajdan, ali je zbog nepredvidivih vremenskih prilika premešten u Sava centar.

Berjoska je državni akademski koreografski ansambl ruskih narodnih igara, sa tradicijom dugom skoro 70 godina. Osnovala ga je Nadežda Sergejevna Nadeždina 1948. godine, a ime je preuzela iz ruske narodne horovodske pesme “U polju je brezica stajala”.

“U centru pažnje bilo kojeg našeg rada, bilo da je to lirski horovod ili veseli ples, nalazi se poetska slika ruske devojke... Mi želimo što izražajnije da prikažemo čistotu i veličinu ruske narodne umetnosti. To je izvor nadahnuća našeg ansambla”, navode organizatori Belefa reči Nadeždine.



Prvobitno je ansambl bio ženski, a prvi nastup hora, sa istoimenim plesom, izveden je u pozorištu Ermitaž 1948. i postigao veliki uspeh. Nadeždina je ostvarila remek-dela u ruskoj narodnoj koreografiji kao što su: Valcer Brezica, Labudica, Lančić, Gospođica, Veliki kozački ples, Šaljivdžije, Praznični ples, Neženje, Sibirska svita, Kočijaši, triptih Ruski porcelan, ciklus koreografskih kompozicija Godišnja doba i druge. Bila je začetnik ne samo Berjoske, već i novog stila u savremenoj koreografiji i scenskom oživljavanju ruskih narodnih igara.

Posle njene smrti, umetnički rukovodilac Berjoske postala je prof. M. M. Koljcova, narodna umetnica SSSR-a i Ukrajine.

(SEEcult.orgj)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Jul 27, 2016 6:21 pm

Smile Contemporary Thesaurus



Muzej savremene umetnosti Republike Srpske (MSURS) iz Banjaluke gostuje od 28. jula u galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda izložbom “Contemporary Thesaurus” koja je presek savremene vizuelne scene RS.

Nakon postavke u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu, održane od 29. juna do 24. jula, i beogradska publika imaće priliku da pogleda izložbu koja je osmišljena kao novi presek savremene vizuelne umetnosti u RS i bavi se njenim aktuelnim pojavama, teorijskom genezom i medijskim osobenostima.

Izložbom su obuhvaćena dela desetoro autora (Igor Bošnjak, Ninoslav Kovačević, Nikola Kekerović, Mladen Milјanović, Radenko Milak, Borjana Mrđa, Mila Panić, Selma Selman, Saša Tatić i grupa Tač.ka), koji su aktivnim i intenzivnim prisustvom na savremenoj sceni RS detektovani kao njeni vodeći nosioci.

Njihovi individualni umetnički opusi prepoznati su kao jezgro aktivnih razvojnih procesa i kontinuirane kvalitativne nadgradnje, pa se izložbom želi predstaviti kontinuitet trajanja te žive i heterogene mikro-scene i njene ekspanzije tokom relativno kratkog vremenskog razdoblјa, a obeležene izrazitim pluralizmom autorskih izraza nekoliko generacija mladih umetnika.



Koncept izložbe, koji je osmislila viša kustoskinja MSURS Žana Vukičević, baziran je na pojmu tezaurus (lat. thēsaurus), koji se u muzeologiji odnosi na proces formiranja muzejskih zbirki čineći njihovo misaono i spoznajno utemelјenje.

Izložba kao savremena riznica objedinjuje i predstavlјa sabrana/tezaurirana znanja o savremenoj umetnosti RS.





Izložbene aktivnosti MSURS u Novom Sadu i Beogradu nastavak su plodne saradnje institucija iz Srbije i RS.

Potpisivanjem Memoranduma o kulturnoj saradnji Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Ministarstva prosvete i kulture RS u junu 2014. godine, stvoreni su uslovi za jačanje saradnje srodnih institucija, saopštio je MSURS, podsećajući da je, zahvalјujući tom sporazumu, banjalučka publika mogla da vidi dela čuvenih srpskih slikara Dobrovića, Šumanovića, Konjovića, Šuputa, Nadežde Petrović, Jovana Bijelića i mnogih drugih umetnika, dok su u produkciji MSURS predstavlјene izložbe “Dates“ Radenka Milaka i Romana Uranjeka u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu i “Dokumenti / Uvod studiju prestajanja” Nenada Maleševića u Galeriji Artget u Beogradu.

Izložba “Contemporary Thesaurus” biće otvorena u KCB-u do 20. avgusta.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pet Jul 29, 2016 11:54 am

Smile Norveška duboka štampa



Izložba “Norveška duboka štampa” sa radovima članova Udruženja norveških grafičara, koje je 1919. godine u Oslu osnovao Edvard Munk, biće otvorena 1. avgusta u galeriji Grafičkog kolektiva u Beogradu.

Biće predstavljeno 12 autora, u izboru umetnika i kustosa Martina Duea.

Izbor radova reflektuje deo savremene prakse norveških grafičara u različitim tehnikama duboke štampe koje se koriste u toj oblasti danas.

Duboka štampa danas prolazi kroz veliku i ubrzanu promenu u svetlu digitalnih tehnika i novih materijala i mogućnosti, kao što su fotopolimer i netoksično štampanje, što je vidljivo i u radovima norveških autora koji koriste stare i nove tehnologije. To je polje grafike u razvoju u kojem su tradicionalne i savremene tehnike kombinuju i ravnopravno su zastupljene.



Duboka štampa je i dalje najčešći proces, gde je odnos grafičara i samog otiska veoma blizak tokom cele produkcije i procesa štampanja. Otisak sa matrice se najčešće ručno štampa, pa samo majstorstvo tog čina definiše osobeni izraz svake grafike.

Kustos Martin Due, koji će boraviti u Beogradu povodom izložbe, nastojao je da u izbor radova uvrsti umetnike različitih generacija, pokazujući raznovrsne kreativne mogućnosti tih autora, kao i velike tematske i jezičke varijacije koje se kreću od figuracije ka asocijativnoj apstrakcji, saopštio je Grafički kolektiv.

Izložbu će otvoriti norveški ambasador u Srbiji Arne Sanes Bjornstad, a biće je moguće obići do 13. avgusta.

*Na vrhu: Mariane Boberg, Povezivanje niti, suva igla, fotopolimer bakropis

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sub Jul 30, 2016 5:45 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sub Jul 30, 2016 5:46 pm

Smile Nagrade 59. Festivala festivala



Koreodramski autorski projekat “Ad infinitum” Miroslava Kožika (scenarista, režiser, scenograf) i Miroslava Bakoa (kompozitor), u izvođenju Slovačkog pozorišta VHV iz Stare Pazove, proglašen je za najbolju predstavu regionalnog 59. Festivala festivala amaterskih pozorišta u Trebinju.

“Ad Infinitum“ je dobio četiri nagrade Zlatna maska: za najbolju predstavu u celini, najbolje rešenje scenskog prostora, najbolju originalnu muziku i najbolju kostimografiju (Ivana Bako).

Predstava Slovačkog pozorišta VHV KUD-a “Heroj Janko Čmelik” je koreodrama o čoveku od nastanka do modernog doba, satkana iz motiva raznih religijskih spisa i mitologija.

Pobedila je ranije ove godine i na 54. Susretu amaterskih pozorišnih društava Vojvodine (SAPDV), održanom u Staroj Pazovi.

To je treća predstava iz trilogije tandema Kožik-Bako, započete koreodramskim projektom “Poroci čovečanstva” (2011) i nastavljene komadom “Vavilon”, koji je 2013. godine takođe trijumfovao u Trebinju, osvojivši nagrade u sedam kategorija.

Na 59. Festivalu festivala, održanom od 21. do 27. jula, učestvovalo je u takmičarskom programu sedam predstava iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i BiH.

Zlatna maska za režiju dodeljena je Bojanu Jovanoviću za predstavu “Vođa” Radoja Domanovića, u izvođenju udruženja građana CUG i Pozorišta “Bora Stanković” iz Vranja, koja je u junu trijumfovala na 58. Republičkom festivalu dramskih amatera Srbije, održanom u Kuli.

Zlatne maske za glumačka ostvarenja dobili su Katarina Vasilković i Mirko Nikolić za uloge u “Vođi”, a ta predstava je proglašena najboljom prema mišljenju publike.

Prema oceni stručnog žirija, najbolji glumac bio je Faik Salihbegović, nagrađen za ulogu u predstavi “Hasanaginica” Teatra “Total” iz Visokog, a najbolja glumica Ena Jagec, koja igra u predstavi “ZOO” Dramskog studija DADA Kazališne družine Centra za mlade Čakovec.

Toj predstavi pripala je i Zlatna maska za kolektivnu igru.

Stručni žiri, koji su činili reditelj Egon Savin, pozorišna kritičdarka Aleksandra Glovacki i profesor dramaturgije Zoran Koprivica, dodelio je i dve specijalne diplome: Davidu Popadiću iz Trebinja kao najmlađem glumcu, te Teodori Đedović iz Vranja za glumačku hrabrost u interperatciji.

Branko Rakočević / SEEcult.org


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Ned Jul 31, 2016 5:35 pm

Smile Preminuo Nikola Milunović



Vajar Nikola Kolja Milunović, koji je bio prisutan na likovnoj sceni od početka 60-ih, preminuo je 29. jula u Beogradu u 81. godini.

Rođen 1935. u Beogradu u umetničkoj porodici slikara i akademika Mila Milunovića (1897-1967), osnivača Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, i slikarke Olge Bogdanović (1913–1993), Nikola Milunović je otac slikara Mihaela Milunovića, koji živi i radi na relaciji Beograd-Pariz.

Diplomirao je vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu u klasi Ilije Kolarevića, a postdiplomske studije specijalizacije započeo je u klasi profesora Sretena Stojanovića, a završio u klasi Jovana Kratohvila 1961.

Bio je redovan član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) od 1961. godine, od kada je i počeo da izlaže grupno i samostalno u zemlji i inostranstvu.

Duži period aktivnog rada na skulpturi u slobodnom prostoru posebno je značajan deo njegovog opusa, kao i doprinos organizaciji izložbi skulptura u slobodnom prostoru, u okviru akcija ULUS-a.

Milunović je bio dobitnik priznanja za doprinos nacionalnoj kulturi.

*Brod-Grad-skelet, akril i olovka na kaširanom papiru, 98x85-cm, 2012.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Sponsored content Danas u 3:09 pm


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 3 od 13 Prethodni  1, 2, 3, 4 ... 11, 12, 13  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu