Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 46 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 44 Gosta :: 2 Provajderi

laza, Храст

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Dunav
Danas u 3:05 pm od Храст

» Origami
Danas u 1:54 pm od Poli

» Израелски "рецепт" за Косово
Danas u 12:19 pm od Храст

» Srbija u NATO?
Danas u 11:45 am od Храст

» Lepota dolazi iznutra
Danas u 10:54 am od Храст

» Tajne koje žene ne žele da otkriju
Danas u 10:11 am od Avramova

» Brak kao institucija sve nepopularniji
Danas u 10:06 am od Avramova

» Ogledalo
Danas u 9:55 am od Avramova

» Seljačka politika...
Juče u 10:31 pm od laza

» Dvorci i tvrđave
Juče u 7:53 pm od Poli

» Phantasy Photos
Juče u 7:45 pm od Poli

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 6:54 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:29 pm od Brave Heart

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Vesti iz sveta umetnosti

Strana 10 od 13 Prethodni  1, 2, 3 ... 9, 10, 11, 12, 13  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pet Okt 14, 2016 6:12 pm

Smile 20. Videomedeja



Međunarodni festival savremene video umetnosti Videomedeja biće održan jubilarni, 20. put od 21. do 23. oktobra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, a predstaviće u takmičarskom programu radove umetnika iz 33 zemlje, uz specijalne selekcije radova domaćih autora i prezentacije članova žirija.

Radovi za takmičarski program 20. Videomedeje odabrani su među više od hiljadu prijavljenih na konkurs, na kojem su učestvovali autori iz 40 zemalja sa svih kontinenata.

Program su, kao i prethodnih godina, uredili Ivana Sremčević Matijević, Željko Mandić i Aleksandar Davić, a svi ljubitelji video umetnosti imaju mogućnost da saznaju više o autorima i njihovim radovima putem onlajn kataloga i zbirke video inserata.

Ovogodišnji izbor radova, kako su naveli selektori, predstavlja jedinstvenu priliku za edukaciju i uvid u mogućnosti primene naprednih tehnologija u aktuelnoj svetskoj umetničkoj praksi.

Jubilarno izdanje Videomedeje svečano će biti otvoreno 21. oktobra u MSUV uz prezentaciju člana žirija Čedomira Vasića, likovnog umetnika i profesora u penziji Fakulteta likovnih umetnosti i Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, koji od 1973. objavljuje stručne i teorijske radove u oblasti vizuelnih umetnosti.

Posebne prezentacije tokom trodnevnog festivala imaće i ostali članovi žirija - Volker Schreiner iz Nemačke i Miodrag Milošević iz Srbije.



Videomedeja je pre dve godine pokrenula novi projekat Lunartis, kroz koji će se i ove godine predstaviti najtalentovaniji studenti 12 najprestižnijih filmskih akademija i fakulteta širom sveta, pa će i takmičarski program sadržati tri selekcije – Projekcije, Medijske instalacije/Nastupi i Lunartis.

Filmovi iz programa Lunartis konkurišu za Lunartis nagradu koju dodeljuje žiri za najbolji film i Lunartis nagradu publike za najbolji film prema mišljenju posetilaca (sabiranjem glasova publike).

U selekciji Projekcije biće prikazana 52 rada, koji konkurišu za nagradu Sfinga, dok je u Medijskim instalacijma/Nastupima zastupljeno 7 medijskih instalacija, koje su u konkurenciji za nagradu “Bogdanka Poznanović”.



Povodom jubileja, Videomedeja priprema i trodnevnu digitalnu postavku festivalskih plakata od 1996. do 2016.

Sva tri festivalska dana program počinje u 17 sati i traje do ponoći, a ulaz je besplatan.

U organizaciji Udruženja za video umetnost Videomedeja, festival Videomedeja je od osnivanja prošao kroz različite promene i izazove, ali ono što se svake godine postavlja kao imperativ jeste mogućnost da se novosadskim ljubiteljima video umetnosti predstave najkvalitetniji i najnoviji radovi kako domaćih, tako i inostranih umetnika koji su ostavili traga u toj oblasti umetnosti i ispunili kriterijume festivalske selekcije.

Videomedeja je tokom protekle dve decenije ugostila neke od najznačajnijih svetskih vizuelnih umetnika, vizuelnih grupa, teoretičara, kritičara, medijskih aktivista, producenata, promotera i distributera.

Prošle godine, na 19. Videomedeji, nagrada “Sfinga” za najbolji video rad dodeljena je Bjornu Melhusu iz Nemačke za rad “Sloboda i nezavisnost” (Freedom & Independence), koji se može videti na aktuelnom 56. Oktobarskom salonu u Beogradu. Nagradu “Bogdanka Poznanović” za najbolju umetničku instalaciju dobio Majkl Take Magruder iz Velike Britanije za rad “Novi Jerusalim” (A New Jerusalim).

Ovogodišnji pokrovitelji Videomedeje su: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Vojvodine.

Partneri i podrška 20. Videomedeje su: LIMA (Amsterdam), Av-Arkki (Helsinki), Promofest (Madrid), The House of Films (Madrid), Zavod za kulturu Vojvodine, MSUV, Muzej Vojvodine i SEEcult.org.

Programska satnica nalazi se na festivalskom sajtu, kao i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u PRILOGU (pdf)
http://www.seecult.org/files/20-Videomedeja-program.pdf

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/184748796

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pet Okt 14, 2016 6:13 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pet Okt 14, 2016 6:14 pm

Smile Beda, večni koren ljudskog zla



Predstava “Pod žrvnjem” prema tekstu Dragoslava Nenadića, u režiji i adaptaciji Egona Savina, biće premijerno izvedena 16. oktobra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a kopča između tog komada srpske dramske baštine sa početka 20. veka i današnjeg vremena je tema - krajnja sirotinja.

“Ova drama govori o zloupotrebi dece od strane roditelja koji ih guraju u kriminal, prostituciju. Koreni ljudskog zla su u bedi. To je ono na šta treba misliti i tu je uloga pozorišta u ovoj temi”, istakao je Savin 13. oktobra na konferenciji za novinare u JDP-u.

“Mi pozorišni ljudi smo malo nastrani, volimo kad imamo gomulu nesreće kao sadržaj koji treba oblikovati, naći mu scensku istinu. Treba puno strpljenja, smisla i sposobnosti da se glumac uživi u dobru literaturu, jer ona donosi priču koja se svakako nekada i dogodila. Zahvaljujući koncentraciji ansambla, JDP-u koji neguje dobru literatutru na sceni, kao i odličnoj ekipi saradnika, sada mi je pomalo žao što je ovaj dugi posao završen”, rekao je Savin.

Predstava, kako je najavio, nosi saosećanje sa sirotinjom koja je svuda oko nas.

“Komad je prijemčiv, opominje i omogućava da postanemo svesni u kom i kakvom svetu živimo, da razvijemo sposobnost da taj ljudski jad razumemo i prihvatimo kao deo naše svakodnevice”, obrazložio je Savin.



U predstavi “Pod žrvnjem”, koja je omnibus od tri priče, igraju Anita Mančić, Boris Isaković, Nebojša Milovanović, Nenad Jezdić, Nebojša Ljubišić, Marko Janketić, Vesna Stanković, Jelena Petrović, Milica Gojković, Bojan Lazarov, Amar Ćorović i Miodrag Dragičević.

Dramaturg je Miloš Krečković, scenografiju je kreirala Vesna Popović, kostime Bojana Nikitović i Stefan Savković, a Savin je izabrao muziku.

Dramski pisac i pripovedač Dragoslav Nenadić (1888-1940) stvarao je u doba pre Prvog svetskog rata i privukao pažnju dramskim triptihom iz beogradskog života “Pod žrvnjem”, koji je prikazan u Narodnom pozorištu 1908. godine.



Umetnički direktor JDP-a Gorčin Stojanović rekao je da je “Pod žrvnjem” sada nov, a zapravo vrlo star komad, koji je mnogima ostao nepoznat, jer je bio nepravedno skrajnut arogancijom nekadašnje kritičarske elite na čelu sa Skerlićem i Grolom.

“JDP se bavi srpskom dramskom baštinom, ali ne čini to kao muzeološki gest. Reč je o živoj materiji, bolno aktuelnoj i pozorišno podatnoj”, istakao je Stojanović i primetio da je taj komad na neki način komplementaran sa predstavom JDP-a “Tako je moralo biti”, takođe u režiji Savina, jer se može posmatrati kao naličje te Nušićeve drame o građanskoj Srbiji onoga vremena.

“Predstava se igra sa publikom na sceni, intimistički, te svaki gest glumaca dolazi do punog izražaja”, najavio je Stojanović i ocenio da je “Pod žrvnjem” naturalistički komad, blizak stilu Emila Zole, sa uzbudljivim i jasnim likovima i mračnom dramskom poezijom visoke lepote.

Miloš Krečković je dodao da su Nenadiću uzori bili i Gorki, Čehov, Ibzen.

“Imao je odličnu dramsku tehniku i dobro je poznavao ljudsku prirodu, ali je nažalost previđen, kao i neki drugi pisci iz te generacije s početka 20. veka, Ćorović, Matavulj, Predić. Nadam se da će sa ovom predstavom njegovo delo da se oživi”, rekao je Krečković.

Anita Mančić koja igra u sva tri dela predstave izjavila je da ju je ovom komadu privukla “činjenica da se u ovoj zemlji ništa nije promenilo”.

“Na nesreću, čini mi se da sa ovim mentalitetom nikada i neće. Tema me je podsetila na knjigu napisanu u logoru 'Ubijanje duše', koja govori dokle čovek može da ide, kada prestaje da bude čovek, kada odustaje od svih moralnih osobina. U predstavi se vidi prava beda, ne ono kada nemam za izlazak na kafu nego kada nekome bukvalno krče creva. Prikazujemo šta se javlja u prirodi čoveka u tim ekstremnim okolnostima, a što mi danas i ovde uporno nećemo da vidimo”, rekla je Anita Mančić.

Gost u ansamblu JDP-a Nenad Jezdić citirao je staru narodnu izreku: “Sit gladnom ne veruje”.

“Ovde zaista postoje gladni, bedni, uništeni ljudi. Hoćemo da to pokažemo na sceni”, rekao je Jezdić. On je dodao da mu je rad sa Savinom i ovoga puta doneo novo, dragoceno iskustvo, a takav utisak sa proba nose i svi ostali glumci.

Tri dela predstave: Veseli dom, Pred novim životom i Na prelomu, otkrivaju svet periferije, umorno vegetiranje u vlažnim i prljavim straćarama i zapuštenim dvorištima, polusvet sa svojim razorenim porodicama, spreman na sve: na nož, krađu, prostistuciju, podvođenje...

Nenadićevi živopisni beogradski likovi, iako u živom pesku do grla, gaje nadu da je moguće nešto lepše i bolje: bilo kao san o spasonosnom bekstvu (otići bilo gde, u grad, u Ameriku), bilo kao vera da negde možda postoji srećna zemlja... Ovi obespravljeni junaci, otuđeni i često animalni, u tom presudnom času – pod žrvnjem – imaju pred sobom tri puta, navodi se u programu predstave.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pet Okt 14, 2016 6:21 pm

Smile Bogdan Bogdanović 2013/14.



Ulična galerija predstavlja od 14. oktobra izložbu fotografija Sebastijana Ilinga (Sebastian Illing), koje su posvećene delu arhitekte Bogdana Bogdanovića, a nastale su tokom putovanja tog autora po prostoru bivše Jugoslavije 2013/14. godine.

Prema rečima Ilinga, impresioniran Bogdanovićevim (skoro zastrašujućim) arhitektonskim stilom i činjenicom da njegova dela ne dozvoljavaju striktno, i unapred definisano tumačenje, odlučio je da istraži njegov rad putujući po bivšoj Jugoslaviji 2013/14.

“Često bih proveo sate posmatrajući njegove arhitektonske kompozicije (ili preciznije, ‘širu sliku’ koju čine arhitektura i pejzaž, ali i ljudi, i životinje i zelenilo u koje ti spomenici zarastaju). Daleko od predstavljanja sinopsisa Bogdanovićevog rada (Achleitner publikacija iz 2013. godine poslužiće u te svrhe), crno-belim fotografijama tehnikom krupnog kadra ili fokusom na detalje želeo sam da pokažem ono što mene posebno fascinira”, naveo je Iling povodom izložbe “Bogdan Bogdanović 2013/14”.



Kada je 2007. godine prvi put u Kosovskoj Mitrovici video Bogdanovićev spomenik u znak sećanja na rudare, Iling je, kako je naveo, počeo da oseća njegovu “doživotnu egzaltaciju” za i sa prostorom.

“Ovaj prostor imao je magnetni efekat za mene. Bio sam opčinjen načinom na koji je arhaična forma u interakciji i čudnovatoj harmoniji sa okruženjem. Godinama nakon toga sam želeo da posetim još Bogdanovićevih memorijala, dok me konačno sudbonosne okolnosti nisu odvele na put 2013/14. godine. Tada su se stvari pokrenule. Kamera je svakako bila deo mog prtljaga, ali bez namere da jednoga dana napravim izložbu. Na kraju, izuzetno sam srećan što imam priliku da svoje fotografije ‘ukletog neimara’ izlažem u Beogradu – gradu koji je dugo (do 1993. godine) bio središte njegovog života, gde su ga ljudi koji ga zateknu kako ‘luta’ ulicama 1950-ih pozdravljali sa ‘Servus Caligari’, gde je bio gradonačelnik i gde je napisao otvoreno pismo gospodinu M. 1980. godine”, naveo je Iling povodom izložbe koja će biti otvorena uz koncert grupe Bullet for a Badman (Metak za zlikovca).



Iling je rođen 1980. u Verdau u bivšoj Nemačkoj Demokratskoj Republici, a odrastao je u ruralnom delu Saksonije, gde je stekao obrazovanje i bio društveno aktivan (posebno u radu sa osobama sa fizičkim i psihičkim poteškoćama). Studirao je sociologiju, psihologiju i interkulturne studije u Jeni u Nemačkoj i Urbinu u Italiji. Između 2000. i 2007. godine, živeo je u Bolzanu u Italiji, Bohumu, Madridu, i Bernu u Švajcarskoj, gde je stažirao.

Trenutno živi u Bernu. Proteklih osam godina bavi se mladima, a trenutno je vaspitač u centru za mlade sa psihičkim i fizičkim poteškoćama. Takođe, bavi se i muzikom. Smatra da postoji izuzetno jaka veza muzike i fotografije, a posebno je bila izražena dok je pripremao seriju fotografija o Bogdanoviću.

Prvu izložbu “Grac, Cirih, Priština, Bujtine” (sa Armendom Kabashijem i Viganom Nemanijem(, imao je u Prištini (Ginger) 2014. Potom je usledila izložba "Dole ka Sarajevu" u Cirihu. Nakon toga, izložba "Bogdan Bogdanović 2013/14" predstavljena je u Cirihu i Brestu (2014), Kopenhagenu i Beču (2015), a nakon Beograda, biće postavljena 2017. godine i u Makedoniji. Takođe, Iling za 2017. priprema izložbu u Štutgartu (Kaputt - Focus/Berlin) i Bernu (Coney Island Blues).

U Beograd se vraća 14. novembra, kada otvara izložbu “Sunny place for shady people” u galeriji bARTcelona.



Bogdan Bogdanović (1922-2010), arhitekta, urbanista, pisac, filozof, umetnik, univerzitetski profesor i političar, autor je više od 20 spomen-obeležja žrtvama fažizma u Drugom svetskom ratu, podignutih u drugoj polovini 20. veka širom bivše Jugoslavije. Njegova memorijalna zdanja izvedena su iz topografije i okruženja u kojem su nastala i oblikovana u mesta pamćenja i komemoracije. Od 1970. do 1972. godine bio je dekan Arhitektonskog fakulteta, nakon čega je formirana Nova škola arhitekture (1971-1973), ali je zbog nedostatka podrške da reformiše i modernizuje školu bio primoran da podnese ostavku. Nakon toga, posebnu vrstu pedagoškog poduhvata predstavljala je Seoska škola za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću, gde je sa studentima nastavio da razvija nove pristupe arhitektonskoj praksi zasnovane na istraživačkim igrama. Bio je predsednik Saveza arhitekata Jugoslavije i član SANU do istupanja 1981. godine. Bio je i gradonačelnik Beograda od 1982. do 1986. godine.

Zbog antimiloševićevskog angažmana proteran je iz svog ateljea i škole u Malom Popoviću, a Beograd je napustio 1993.

Poslednje decenije života proveo je u Beču, gde je i preminuo 2010. godine.

Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja za svoj rad - od Ordena za hrabrost, preko Piranezijeve nagrade do Zlatne medalje grada Beča.

Grad je za Bogdaovića bio kulturni i moralni pojam, koji je istraživao, maštao i mislio, i o kome je pisao. Promišljao je i pisao o drugačijem gradu, o gradu koji nastaje odozdo - na osnovu građanske participacije. Njegovo kritičko promišljanje ne prestaje da bude izvor insipracija i ideja.

Autor je brojnih knjiga i eseja. U jednom od svojih eseja “Gradoslovar”, Bogdanović navodi da je: “Igra misao, a misao događaj, i da tamo gde ljudi ne umeju da se igraju gradova, tamo ne umeju ni da misle svoje gradove i svoje prostore i tamo se pravi grad nikada neće ni dogoditi”.

Izložba “Bogdan Bogdanović 2013/14” biće otvorena u Uličnoj galeriji do 28. oktobra.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pet Okt 14, 2016 6:30 pm

Smile Novi Sad – EPK 2021



Novi Sad proglašen je Evropskom prestonicom kulture za 2021. godinu, kao prvi grad van Evropske unije koji će poneti tu titulu, a u konkurenciji je bio sa Herceg Novim u Crnoj Gori.

Nakon finalne prezentacije projekta “Novi Sad 2021”, koju je 13. oktobra u Briselu održala novosadska delegacija, panel nezavisnih eksperata doneo je odluku da titulu EPK 2021 dobije Novi Sad, čiju su kandidaturu na 112 stranica usmeno predstavili članovi delegacije sastavljene od novosadskih umetnika, profesora, urbanista i kustosa

Delegaciju su predvodili predsednik Organizacionog odbora za kandidaturu Novog Sada za EPK 2021 i predsednik Upravnog odbora Exit fondacije, Nemanja Milenković i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

Nakon što je prošle godine proces kandidature gotovo zaustavljen, kandidatura Novog Sada poverena je Exit fondaciji, odnosno Nemanji Milenkoviću, kao predsedniku njenog Upravnog odbora, a povodom pobede, on je izjavio da titula EPK “ima ogroman značaj za promociju i brendiranje grada, potpuno transformišući grad ne samo u kulturnom aspektu, već i u društveno-ekonomskom smislu”.

“Gradovi – pobednici u prošlosti su na svaki evro uložen u kulturu imali višestruki povraćaj novca, koji je iznosio i do osmostruko uvećan priliv novca u odnosu na uloženo”, naveo je Milenković, saopštio je tim projekta “Novi Sad 2021”.

Kandidatura Novog Sada za EPK 2021 zasnovana je na programskom konceptu koji se sastoji iz četiri oblasti objedinjenih nazivom “Za nove mostove”.

Prema rečima Milenkovića, osvajanjem prestižne titule za EPK Novi Sad će izgraditi nove mostove “i bukvalno, ali i u vidu standarda, metoda, principa, ali pre svega vrednosti” koje će podeliti sa svim žiteljima Evrope.

Projekat “Novi Sad 2021”, prema navodima njegovih autora, osmišljen je kao platforma za “razvoj kulturnih i kreativnih potencijala grada koji za cilj ima da osnaži njegovu kulturnu vitalnost, omogući urbanu regeneraciju, te poboljša internacionalni ugled i turističku ponudu Novog Sada, koji je u svetskim okvirima već postao poznat zahvaljujući Exit festivalu, a čija bogata kulturna ponuda je na taj način dospela u pažnju svetske kulturne javnosti i turističke industrije”.

“Grad Novi Sad će kroz projekat ‘Novi Sad 2021’ razviti svoj lokalni koncept i strategiju održivog razvoja kulturnog sektora sa težištem na: osnaživanju institucija kulture, obnovi kulturnog nasleđa, jačanju kulturne participacije, razvoju kulturnih i kreativnih industrija, decentralizaciji i međusektorskoj saradnji”, saopštili su Organizacioni odbor kandidature Novog Sada za EPK, koju su podržale mnoge ličnosti sa domaće i evropske umetničke scene, kao što su Rade Šerbedžija, Anica Dobra, Stefan Milenković, Tomas Vlašiha, Aleksandra Vrebalov i drugi.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević izrazio je zadovoljstvo odlukom u Briselu i ocenio da titula EPK 2021 “potvrđuje da je kultura istinski pokretač pozitivnih promena u društvu koje pored stvaranja nematerijalnih vrednosti imaju i reperkusije na ekonomiju”.

“Mislim da je ovog trenutka puno srce svakog Novosađanina, jer svi mi zajedno činimo Novi Sad onim što jeste, a od sada cela Evropa potvrđuje da smo centar kulture! Mnogo je truda, ideja, kreacija, ličnih impresija skrojenih u umetnička dela, satkano u duh našeg lepog Novog Sada, i konačno je stigla potvrda naše izvanrednosti sa najvišeg nivoa u Evropi. Dobijanje titule Evropske prestonice kulture otvara nova velika vrata za dalji razvoj Novog Sada ali i cele naše zemlje, i ne samo u oblasti kulture”, naveo je Vučević.

Predsedavajući panela nezavisnih eksperata Evropske komisije, koji je razmatrao kandidaturu Novog Sada, Stiv Grin, izjavio je da se titula EPK ne dodeljuje za jednu godinu, već traje 30 godina i "kada se 2045. bude pričalo o Novom Sadu, on će biti istican kao Novi Sad, EPK 2021”.

Novi Sad je u decembru 2015. godine, kao grad van EU, ušao u uži izbor za EPK 2021. godine, a u konkurenciji je bio i Herceg Novi.

Za razliku od dosadašnje prakse proglašenja dva grada godišnje za EPK, odlukom Evropskog parlamenta i Saveta programa EPK, 2021. godine će tri grada imati tu titulu, i to po jedan iz Rumunije i Grčke, koje su članice EU, i jedan iz zemlje-kandidata ili potencijalnog kandidata za članstvo u EU (zemlje koje učestvuju u programu Kreativna Evropa).

U Rumuniji se čeka zvanična potvrda nadležnih da Temišvar ponese titulu EPK 2021, a u Grčkoj će selekcija biti obavljena u novembru, pri čemu su u konkurenciji Elefsina, Kalamata i Rodos.

Pokrenut 1985. godine na inicijativu tadašnje grčke ministarke Meline Merkuri, EPK se razvio u jedan od najambicioznijih projekata u oblasti kulture. Cilj tog projekta je isticanje bоgatstva i različitоsti еvrоpskih kultura, јačanje kulturnih vеza mеđu Еvrоpljanima, spaјanje ljudi iz različitih еvrоpskih zеmalja, upоznavanje drugih kultura, prоmоvisanje uzaјamnоg razumеvanja i osnaživanje оsеćaјa еvrоpејstva.

Evropski komesar za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport Tibor Navračič izjavio je da je veoma zadovoljan što će Novi Sad biti prva EPK iz zemlje-kandidata za članstvo u EU, saopštila je Evropska komisija.

“Otvaranje ovog prestižnog programa i za zemlje koje traže puno članstvo (u EU) je način da ih približimo i ojačamo njihove kulturne linkove sa EU”, rekao je Navračič, čestitajući Novom Sadu na uspešnoj kandidaturi.

Navračič je izrazio i uverenje da će Novi Sad dati mogućnost posetiocima iz cele Evrope i sveta da otkriju grad i njegovo kulturno blago, ali i da istakne različitost kultura u Evropi, kao i zajedničke evropske vrednosti.

“Uveren sam da će titula EPK doneti Novom Sadu značajne dugoročne kulturne, ali i ekonomske i socijalne dobiti, kao što je to bio slučaj u mnogim ranijim EPK”, izjavio je Navračič.

Proces selekcije podrazumevao je dve faze, a zasnovan je na konkursu koji je Evropska komisija raspisala bila krajem 2014. godine za potencijalne kandidate za EPK 2021 godine iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Srbije. U prvom krugu aplicirala su dva grada – Novi Sad i Herceg Novi.

Ove godine EPK su Vroclav i Donostia-San Sebastijan, a 2017. biće Arhus u Danskoj i Pafos na Kipru, dok će 2018. godine biti Leuvarden (Holandija) i Valeta (Malta), a 2019. Matera u Italiji i Plovdiv u Bugarskoj.

EPK 2020. godine biće Rijeka i Galvej u Irskoj.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sub Okt 15, 2016 7:08 pm

Smile Neočekivana održivost



Izložba Ivana Petrovića “Neočekivana održivost”, koja će biti otvorena 18. oktobra u Galeriji Doma omladine Beograda, objedinjuje tri fotografska serijala nastala u Srbiji od 2007. godine do danas, koja se bave različitim pitanjima: lokalnim kulturno-društvenim prostorom i modelima diskontinuiteta koji ga određuju; socijalnom antropologijom; migracijama i medijskom pažnjom kojom su aktuelne pojave izložene; gradom i stanovanjem.

Izložbu “Neočekivana održivost” čine serije fotografija “Uzorne fotografije” (2013), “I mesto njegovo neće ga više poznati” (2014-) i “Portfolio Beograd” (2013-).

Tematski vezana za pojave diskontinuiteta, uopšteno razmatranog, ali pre svega posmatranog u okvirima lokalnog kulturnog i društveno-poliotičkog prostora, izložba “Neočekivana održivost”, između ostalog, ima za cilј da preispita poziciju narativa koju gradi homogena fotografska celina i da podstakne pažnju na moguće načine posmatranja i razumevanja događaja i pojava koji nas okružuju. Preispitujući značenje i ulogu fotografije u okviru domaćeg kulturnog prostora danas, izložba razmatra mogućnosti prepoznavanja i prihvatanja sopstvenog okruženja koje se nudi foto-slikovnom predstavom.



Fotografišući različite situacije, stanja i teritorije iz života grada, Petrović ukazuje na istorijske i društvene procese koji se daju čitati iz prizora okruženja i interakcija između ljudi i urbanog pejzaža, navela je istoričarka umetnosti Ana Bogdanović u tekstu povodom izložbe. To fotografsko beleženje se, pak, ne zadržava na antropološkoj ili sociološkoj studiji, već pre svega postaje sredstvo razumevanja ontologije (fotografske) slike kao prostora za oktrivanje režima koji organizuju odnose unutar svakodnevice, dodala je Ana Bogdanović.



Ivan Petrović (Kruševac, 1973) diplomirao je na Akademiji umetnosti “Braća Karić” 2002. u Beogradu, na odseku za fotografiju.

Pored fotografije, koja predstavlja osnovnu oblast njegovog delovanja i rada (umetnička, istraživačka, pedagoška), bavi se i kratkom formom dokumentarnog filma i videom. Nјegova umetnička praksa zasnovana je na međusobnim odnosima dokumentarizma, aproprijacije i revalorizacije, i karakteriše je raznovrstan izvođački pristup.

Glavna tema koju Petrović istražuje kroz svoje projekte jeste fenomen diskontinuiteta i njegova analiza kao mogućeg sredstva u procesu realizovanja radova.

Petrović je i koosnivač i kourednik Centra za fotografiju (sa Mihailom Vasilјevićem), te inicijator i urednik Foto-foruma (2010-2011) i autor istoimene knjige (2016).

Dobitnik je nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2008. godinu i stipendije KulturKontakt u Beču 2004.

Izložba “Neočekivana održivost” u Galeriji DOB-a biće otvorena do 30. oktobra.

*Naslovna fotografija: I mesto njegovo neće ga više poznati, 2015.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sub Okt 15, 2016 7:11 pm

Smile Nagrade 11. JoakimInterFesta



Najboljom predstavom 11. JoakimInterFesta u Kragujevcu proglašena je “Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali” Tanje Šljivar, u produkciji Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice i režiji Mirjane Karanović, koja je dobila Joakimovu nagradu za glumu u toj drami, dok je za režiju nagrađena Ana Đorđević za “Moje dete” Stojana Srdića, u izvođenju Beogradskog dramskog pozorišta.

Komad “Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali” dobio je 14. oktobra Joakimovu nagradu za najbolju predstavu uz obrazloženje žirija da se bavi značajnim, aktuelnim društvenim problemima, duboko ulazi u psihe povređene teškim društvenim turbulencijama - susret sa smrću, traganje za ljubavlju, preispitivanje opstanka posle tragedije.

“Moderno napisan tekst našao je adekvatan izraz u igri glumaca”, istakao je žiri 11. Međunarodnog pozorišnog festivala JoakimInterFest, koji su činili književnik Miloš Latinović (predsednik), glumica Maja Izetbegović i reditelj Goran Cvetković.



Mirjana Karanović dobila je Joakimovu nagradu za glumu u predstavi koju je i režirala zbog toga što, kako je istakao žiri, sugestivno na umetničkom i filozofskom nivou donosi tragediju izgubljenog ljudskog duha u katastrofalnim meandrima ličnih i društvenih dubinskih trauma. “Studioznost njenog pristupa ovom složenom liku doseže najviše tačke glumačke umetnosti”, naveo je žiri, koji je za glumu nagradio i Jovanu Gavrilović za ulogu u predstavi “Moje dete”, ističući njenu autentičnu prisutnost, nepatvorenu iskrenost, svežinu doživljaja, suptilnu nežnost i “neki daleki vapaj za slobodom” koji je donela ta mlada glumica.

Komad “Moje dete” BDP-a odneo je i nagradu za režiju Ane Đorđević, uz obrazloženje da “hrabro ulazi u sferu složenih i brutalnih međuljudskih odnosa ljudi sa margine – ponižene romske populacije kod nas. I pored drastičnih porodičnih odnosa, punih nasilja i licemerja, poezija nade i suptilne topline, jasnim režijskim sredstvima osvetljava pozorište u njegovom punom sjaju”.



Dve nagrade odnela je i predstava “San letnje noći” Knjaževsko-srpskog teatra Kragujevac, organizatora 11. JoakimInterFesta – za vizuelnost i za produkciju.

Joakimova nagrada za vizulenost dodeljena je Ani Kolbjanovoj za dizajn i izradu maski u tom Šekspirovom delu, a specijalna nagrada dodeljena je Knjaževsko-srpskom teatru za jedinstvenu, kompleksnu i neuobičajenu, za današnje vreme i okolnosti, produkciju predstave “San letnje noći”.

“U uslovima minimalističkih produkcija koje dominiraju scenama srpskih pozorišta, Knjaževsko-srpski teatar smogao je snage, invencije, upornosti i mašte da ovo Šekspirovo delo prikaže u sveukupnoj višeznačnosti. Pored glumačke igre kompletna scenska tehnologija podržala je ovaj san o moći i ljubavi, što bi se teško moglo očekivati i u mnogo bogatijim pozorištima”, naveo je žiri koji je sve odluke doneo jednoglasno.

Festival će biti završen 15. oktobra predstavom “Edit Pjaf u vrtlogu sreće” u čast nagrađenih, u produkciji Teatra Al Davila Pitešti iz Rumunije.

U konkurenciji 11. JoakimInterFesta, održanog pod sloganom “Sreća prati hrabre”, bilo je osam predstava iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Poljske.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pon Okt 17, 2016 6:55 pm

Smile Preminula Dušanka Sifnios



Baletska umetnica Dušanka Sifnios, primabalerina zlatnog doba Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, preminula je 14. oktobra u Briselu u 83. godini.

Rođena 15. oktobra 1933. godine u Skoplju, Dušanka Sifnios je započela karijeru u Narodnom pozorištu u Beogradu 1951. godine.

Prekretnicu u njenoj karijeri, kako je navelo Udruženje baletskih umetnika Srbije, predstavlјao je dolazak ruskog koreografa Leonida Lavrovskog radi obnavlјanja baleta “Žizela”, u kojem je dobila naslovnu ulogu. Ulogu Žizele odigrala je rekordnih 177 puta na matičnoj sceni, ali i na drugim pozornicama kao gošća, uklјučujući i Bolјšoj teatar.

Druga uloga koja je obeležila njenu karijeru je bila uloga Devojke u baletu “Čudesni mandarin” Bele Bartoka, u koreografiji Dimitrija Parlića. Sa tim baletom je takođe obišla svetske pozornice sa velikim uspehom.

Drugi deo karijere Dušanka Sifnios je provela u Parizu, kao solistkinja trupe Morisa Bežara, gde je najzapaženija njena interpretacija koreografskog viđenja Ravelovog “Bolera”, koju je taj čuveni koreograf i napravio za nju.

Dušanka Sifnios je prestala da igra u 47. godini.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pon Okt 17, 2016 6:58 pm

Smile I nemoć i želja za promenom



Predstava “Rosmersholm” Henrika Ibzena, u režiji Ane Konstantinović i Ivana Baletića, savremena i aktuelna drama koja otkriva mehanizme medijske i političke manipulacije u demokratskom i kapitalističkom društvu, biće premijerno izvedena 15. oktobra na Novoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, a dva dana kasnije u Domu kulture “Studentski grad”, koji je jedan od koproducenata.

U dramatizaciji Tamare Baračkov, drama “Rosmersholm” se, prema navodima reditelja, može posmatrati kao precizna kritička analiza savremenih društvenih i političko-ekonomskih prilika, te njihovog razarajućeg uticaja na pojedinca i njegov humanistički ideal promene. Govori o smrti politike i velikoj ličnoj borbi za ideale, istražujući osećanje kolektivne apatije, beznađa i nepripadanja.

Za Ibzena je revolucija jalova tvorevina, a svaki politički sistem duboko iskvaren. Jedina moguća promena je, prema njegovom mišljenju, ona koja je totalna, a istinski pobunjenik beskompromisni individualac.

Predstava govori o Johanesu Rosmeru, bivšem pastoru i potomku ugledne porodice Rosmera, koji odlučuje da prekine sa dosadašnjim životom i započne borbu za liberalne ideje i bolje društvo. U toj borbi partner mu je Rebeka Vest koja je i donela talas novih ideja na Rosmersholm. Odbijajući da se priklone jednoj političkoj opciji, uvereni da su partije zatrovane ličnom koristi, oni postaju neprijatelji okruga i meta političkih spletki i manipulacija, što na kraju dovodi i do njihovog preispitivanja na najličnijem planu.



Koliko je naše osećanje nemoći prepreka za bilo kakvo društveno delovanje? Da li i dalje postoje idealisti i kako danas na njih gledamo? Da li je zaista naivno verovati da pojedinac ima kontrolu i mogućnost promene? Da li smo u našoj borbi odustali prerano? I pre svega, zašto se osećamo nemoćno? To su neka od pitanja koja postavljaju reditelji dramom “Rosmersholm”.

Napisana u 19. veku, Ibzenova drama je u savremenoj interpretaciji istraživana kroz multimedijalna sredstva – video koji je istovremeno lik i prostor, songove Borisa Mladenovića (Jarboli), kao i citate Henrija Dejvida Toroa, Dejvida Grejbera, Žaka Ransijera i drugih.



Kroz dve vrste komentara – lične osvrte dvoje glumaca koji traže svoje mesto u predstavi, kao i kroz songove, ispunjene snažnim osećanjem izgubljenosti, apatije, ali i skrivene nade u bolji svet, reditelji su, kako su naveli, pokušali da otvore polemiku na teme nemoći i želje za promenom.

Predstava je nastala kao koprodukcija udruženja Eho animato, BDP-a, DKSG-a i udruženja Kulturmobil i Peripetija, a igraju Jovan Belobrković (Johanes Rosmer), Milica Stefanović (Rebeka Vest), Ivan Đorđević (Rektor Krol), Bojan Žirović (Ulrik Brendel), Nebojša Đorđević (Pader Mortensgerd), Andrijana Oliverić (Gospođica Helset), Željko Maksimović (Željko) i Katarina Dimitrijević (Katarina).

Scenografkinja je Višnja Vujović, kostimografkinja Slađana Perić Santrač, a autor video rada Stevan Lung.

Projekat je jedan od deset pobednika konkursa Centrifuga/Klub Superste za 2015. u okviru programa Superste.net, a podržali su ga Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Realab laboratorija.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pon Okt 17, 2016 7:01 pm

Smile No pasaran - aktuelno i danas



Među gostima programa koji će u vidutribina, filmskih projekcija, muzičkih nastupa i izložbi biti održan od 19. do 24. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci i Domu kulture Studentski grad u Beogradu, najavljeni su i bivši šef diplomatije Španije Migel Angel Moratinjos i Karmen Negrin, unuka Huana Negrina, poslednjeg predsednika vlade španske republike.

Manifestacija počinje izložbom “Deca rata” u Jugoslovenskoj kinoteci, posvećenom sudbini dece koja su iz ratom zahvaćene Španije poslata u nekadašnji Sovjetski Savez, gde su ostala i mnogo godina nakon toga.

Prvim projekcijama filmova iz Arhiva Katalonske kinoteke s kraja 30-ih godina 20. veka, 19. oktobra biće najavljen i ostatak dokumentarnog i igranog filmskog programa koji dovodi i veliki broj gostiju sa kojima će posetioci moći da diskutuju pre i nakon emitovanja filmskih ostvarenja, od kojih će neka i prvi put biti prikazana u Beogradu.

Filmski program obuhvata i ostvarenja “Građanin Negrin” (Imanol Uribe, Carlos Álvarez, Sigfrid Monleón, 2010), “Rasa” (José Luis Sáenz de Heredia, 1942), “Crni hleb” (Agusti Villalonga, 2010), “Od tvog prozora do mog” (Paola Ortiz, 2011), “Septembar 1975” (Alfonso Dufour, 2009), “Učiteljice Republike” (Pilar Perez Solano, 2013), “Reprint Čede Kapora” (Almir Berkovac, 2014), “Život u senci” (Lorenzo Llobet-Gràcia, 1949), “Dijamantski trg” (Francesc Betriu, 1982), “Slomljeno sećanje” (Jorge Amat, 2015), “Devetorica, zaboravljeni u pobedi” (Alberto Marquardt, 2010), “Streljana škola” (Iñaki Pinedo i Daniel Álvarez, 2006) i “Roman Karmen, sineast u službi revolucije” (Patrick Barberis, 2001).

Za 20. oktobar najavljena je tribina “Jugoslovenski ‘Španci’ oko kamere” na kojoj će govoriti profesorka Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu Milanka Todić, profesor Boris Begović - sin Vlajka Begovića, interbrigadiste u Španskom građanskom ratu, snimatelj Veljko Đurović i gost Emilio Morenati, višestruko nagađivani fotoreporter Asošijeted presa.

Kinoteka će iste večeri, povodom projekcije filma “Građanin Negrin”, ugostiti i Karmen Negrin, unuku Huana Negrina, poslednjeg predsednika vlade španske republike. Ona će biti i jedna od sagovornica na tribini “Internacionalna brigada u Španskom građanskom ratu i međunarodna solidarnost danas”, na kojoj će, pored domaćih teoretičara i istoričara, učestvovati i pravnik i istoričar Josep Crunjes, generalna sekretarka Udruženja Arhiv rata i izgnanstva Dolores Kabra, direktor Odeljenja istorijskih fondova Nacionalnog arhiva Katalonije Josep Fernandez Trabal i istraživač na Univerzitetu Complutense u Madridu Francisko Montenegro.

O savremenoj Španiji u kontekstu političkih i društvenih zbivanja, sa posebnim osvrtom na istorijski razvoj te zemlje, govoriće i političar i diplomata Migel Angel Moratinjos i istoričar Pablo Sančez Leon.

Za 23. oktobar u podne najavljena je ceremonija polaganja cveća na spomenik Internacionalnim brigadama u istoimenoj ulici kod Karađorđevog parka, a kulturno-umetničkim programom i svečanošću u Jugoslovenskoj kinoteci, još jednom će biti odata počast borcima, uz obraćanja gostiju iz nekoliko zemalja i video poruku borca španske Republike Markosa Ane.

Završnicu manifestacije obeležiće i recital flamenka u DKSG-u, u kojem 23. oktobra učestvuju Hesus Perez Romero (kantaor) i Samjuel Gutjeres Ortega (gitara), a program će biti zaokružen filmskim projekcijama 24. oktobra u Kinoteci.

Tokom Španskog građanskog rata više od 35.000 žena i muškaraca došlo je u Španiju iz svih krajeva sveta da se bori u Internacionalnim brigadama, a prema nekim procenama, gotovo polovina od tog broja je poginula u Španiji. Oko 1700 Jugoslovena došlo je itim povodom u Španiju iz svih krajeva Jugoslavije, ali i iz različitih zemalja Evrope i iz Severne Amerike. Smatra se da ih je vise od 700 zauvek ostalo u Španiji, mada tačan broj jugoslovenskih dobrovoljaca u Španskom gradanskom ratu još nije utvrden. Nakon organizovanog povlačenja iz Španije 1939. godine, brigadisti su internirani u logorima u južnoj Francuskoj, a među njima je bilo i oko 520 Jugoslovena. Najveći broj njih je uspeo da pobegne iz logora i vrati se u Jugoslaviju ili da se priključi anti-fašitickoj borbi u Francuskoj i drugim evropskim zemljama. Tako je oko 50 španskih boraca poginulo u raznim pokretima otpora ili koncentracionim logorima kao što su Kerestinac, Jasenovac, Banjica, Mathausen i Dahau.

Ulaz na sve programe manifestacije povodom 80 godina Internacionalnih brigada je besplatan, a detalji i satnica nalaze se na sajtu Udruženja Španski borci 1936-1939, kao i u Kalendaru portala SEEult.org, odnosno u PRILOGU.

(SEEcult.org)


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Okt 19, 2016 1:32 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Okt 19, 2016 1:35 pm

Smile Rudnici kulture i na Kosovu



Putujuća izložba “Rudnici kulture - od industrijske do umetničke revolucije” gostuje tokom oktobra na Kosovu, u nastavku procesa širenja, razvoja i formalizacije regionalne saradničke platforme za revalorizaciju, zaštitu i revitalizaciju vredne rudarske baštine u zemljama bivše Jugoslavije.

Izložbu je moguće obići u Kinu Lumbardhi u Prizrenu (14-18. oktobar), a potom u TermoKiss u Prištini (20-24. oktobar) i Kulturnom centru Mitrovica u Kosovskoj Mitrovici (25-29. oktobar).

Na izložbi učestvuju Autopsia (Srbija/Češka) – poliptihom/metalnim objektom “Steel Book”, Metal Guru (Hrvatska) video radom “HERO XXI – Underground City”, Dario Šolman (Hrvatska) animiranim filmom i serijom 3D crteža “Starcity”, Laibach (Slovenija) triptihom “Instrumentality of the State Machine” (offset print na papiru), Vladimir Knežević (BiH) metalnom skulpturom “King and Queen”, Mladen Miljanović (BiH) dokumentarnim videom performansa “Cosa nostra”, Irena Lagator Pejović (Crna Gora) instalacijom “Equation Function” i Nikola Pijanmanov (Makedonija) slikom “Nailed Windows” (mešana tehnika na drvetu).

Poseban gost izložbe u Prištini biće kosovski umetnik Alban Muja koji će predstaviti instalaciju “HOTel”, koja će kasnije postati sastavni deo putujuće izložbe na turneji po Albaniji (2017) i Rumuniji (2018).

Tokom kosovske turneje izložbe “Rudnici kulture” biće organizovana i posebna projekcija dokumentarnog filma “Stara škola kapitalizma” reditelja Želimira Žilnika iz Srbije.



Selektor i autor koncepta izložbe je Branko Franceschi, dok je za postavku izložbi zadužen Damir Stojnić iz Labin Art Expressa XXI, organizacije koja je 2013. godine pokrenula projekat multilateralne, međunarodne i interdisciplinarne saradnje “Rudnici kulture”.

U prvoj fazi, u saradnji s partnerima iz Hrvatske (Polygon, Zagreb), Bosne i Hercegovine (Manifest, Prijedor i JP Turizam Banovići), Crne Gore (Tera nostra, Mojkovac), Srbije (Balkankult intereg, Irig) i Slovenije (Centar za idrijsko dedisčino), uspostavljena je neformalna regionalna saradnička platforma. Prva faza je dovršena tokom 2014. godine putujućom izložbom “Rudnici kulture - od industrijske do umetničke revolucije” u sedam rudarskih mesta: Trbovlje, Idrija (Slovenija), Boljevac, Aleksinac (Srbija), Prijedor, Banovići (BiH) i Mojkovac (Crna Gora).

U drugoj fazi (2015-2017), koja je u toku, glavni cilj je dalje širenje, razvoj i formalizacija te platforme u vidu međunarodnog udruženja za revalorizaciju, zaštitu i revitalizaciju vredne rudarske baštine na prostoru bivše Jugoslavije, pa je postupak registracije Udruge “Rudnici kulture” sa sedištem u Labinu upravo u toku.

Kako navode organizatori, rudarstvo je u bivšoj zajedničkoj državi bilo ne samo jedan od generatora privrednog i sveopšteg društvenog razvoja, nego i jedno od retkih područja u kojem su tradicionalna povezanost i solidarnost njegovih najvažnih aktera - rudara - nadišli kasnije nacionalne, te (novo)državne podele i sukobe.



Platforma “Rudnici kulture” je, inače, tokom 2015. godine proširena novim partnerima u Makedoniji (Kult-Tranzen, Strumica), Sloveniji (Delavski dom Trbovlje – DDT i Udruga Loke studio, Zagorje ob Savi), Srbiji (Remont, Beograd i Zvuk i vizije, Majdanpek), te Kosovu (Kosova ne Lëvizje, Priština), koji su obavili istraživanje i dokumentovanje nekoliko novih, napuštenih ili još uvek otvorenih rudnika u Sloveniji, Srbiji, Makedoniji i Kosovu. Turneja “Rudnika kulture” u 2015. obuhvatila je Beograd, Majdanpek i Strumicu, a 2016. započeta je u Puli (Karlo Rojc) i upravo se nastavlja na Kosovu.

U narednom periodu planirano je proširenje platforme organizacijama iz drugih zemalja Jugoistočne Europe (2017 - Albanija, 2018 – Rumunija...), a konačan cilj je uspostavljanje evropske saradničke platforme i kulturne rute “Rudnici kulture”, uz podršku iz EU fondova. Time bi se, kako navode inicijatori, ponovno uspostavile veze između bivših i postojećih rudarskih mesta i regija, posebno kulturna i drugi oblici saradnje u svrhu pokretanja i provođenja zajedničkih projekata u vezi sa eksploatacijom rudarske i industrijske baštine kao nove kulturne i kreativne industrije u Jugoistočnoj Evropi.

LAE XXI organizuje kosovsku turneju izložbe “Rudnici kulture” sa Kosova në Lëvizje, a taj projekat realizuje uz podršku Zaklade “Kultura nova”, Ministarstva kulture Hrvatske i Istarske županije.

*U prilogu: snimak vođenja kroz izložbu “Rudnici kulture – od industrijske do umetničke revolucije” u Remontu u Beogradu u avgustu 2015.

(SEEcult.org)


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Okt 19, 2016 1:37 pm

Smile Možda sanjati – u Dahu



Dah Teatar pripremio je, u jeku borbe za prostor koji već godinama koristi, novu predstavu “Možda sanjati”, koju će premijerno izvesti 22. i 23. oktobra, a postavlja pitanja o smislu odlaska iz sopstvene zemlje, o životu u umetnosti, o mogućnosti ili nemogućnosti izbora, o vrednosti sopstvenog sna…

Dah u novoj predstavi pokazuje šta se dogodi kada se karakter iz predstave “Snovi i prepreke”, u kojoj se kroz lične priče umetnika prelamaju istorijski događaji u Srbiji, zavrti i u tom okretu obre u novom delu.

Mlada žena, koju igra Ivana Milenović Popović, svakoga dana, na putu do svog pozorišta, sreće čoveka koji svira na ulici, okružen otpakovanim ruksakom i instrumentima, ogrnut ćebetom sa egzotičnom šarom. Oni ne dele maternji jezik, ali dele drugačije jezike koji se prostiru van govora. Ona mu priča, ili samo zamišlja da mu priča, priču svog života. On joj odgovara muzikom. Pokušavaju da nađu smisao svojih životnih izbora u svetu gde su ljudi prisiljeni da napuste svoje domove da bi se spasli, u kojem je nekada najvažnije slediti nit šekspirovskog snivanja.

U predstavi “Možda sanjati”, koju je režirala Dijana Milošević, korišćen je odlomak iz Šekspirovog “Hamleta” i tekst Iren Majer iz knjige “Ženska strana rata”. Dijana Milošević je i dramaturg nove predstave Dah teatra, u kojoj je korišćen i tekst Ivane Milenović Popović i Jugoslava Hadžića.



U predstavi učestvuje i muzičar Uglješa Majdevac, a korišćena je muzika Čajkovkog, Nilena, Brubeka, Lutoslavskog, Stravinskog i Majdevca, kao i grupe Buldožer i slovački folklorni motiv.

Scenografiju potpisuje Neša Paripović, kostim je dizajnirala Ivana Stanković, a svetlo Milomir Dimitrijević.

Predstava će, kao i dosadašnje produkcije Dah Teatra, biti izvedena u prostoru u Marulićevoj 8, u Osnovnoj školi “Kralj II Petar Karađorđević”, koji to pozorište koristi već 13 godina, ali mu je nedavno naloženo sudskom odlukom da se iseli, nakon jednogodišnjeg procesa i uzaludnih obraćanja nadležnima da pomognu da zadrži taj prostor ili pronađu alternativno rešenje. Tim povodom Dah teatar započeo je i kampanju kojom poziva sve prijatelje u zemlji i svetu da mu pomognu slanjem pisama podrške na adrese nadležnih organa.

Dah teatar je jedno od međunarodno najuglednijih nezavisnih pozorišta iz Srbije i regiona, osnovano 1991. godine u Beogradu sa misijom da, kroz posvećen timski rad, kreira smelu pozorišnu umetnost, koja provocira, inspiriše i podstiče ličnu i društvenu transformaciju.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Čet Okt 20, 2016 7:10 pm

Smile KND: 17.Bijenale umetnosti 1/3



17. Bijenale umetnosti – SEE Art Gates: Stanja stvarnosti, Pančevo, 15. septembar – 15. oktobar 2016.

1/3 - Kritičar na delu: Stevan Vuković, teoretičar umetnosti

Serijal Kritika na delu nastavljamo prilozima o 17. Bijenalu umetnosti u Pančevu “SEE Art Gates: Stanja stvarnosti”, na kojem je, prema koncepciji selektorke i kustoskinje Marijane Kolarić, predstavljeno 18 umetnika i grupa iz regiona Jugoistočne Evrope.

U prvom od tri priloga o izložbi 17. Bijenala umetnosti, teoretičar umetnosti Stevan Vuković govori o značaju te manifestacije i njenim usponima i padovima od kada je 2000. dobila međunarodni karakter. Takođe, Vuković govori o specifičnoj autorskoj koncepciji 17. Bijenala umetnosti koja zapravo predstavlja kustoski portfolio, te o potencijalu fokusa na region Jugoistočne Evrope, koji može da postane pečat prepoznatljivosti ukoliko se nastavi u tom smeru. Ocenjuje ujedno i da izložba “SEE Art Gates: Stanja stvarnosti” nije u potpunosti koherentna u pogledu tipa radova. Smatra i da se u izboru umetnika vidi jasna kustoska pozicija koja nije tematski ili konceptualno zasnovana, već se kreće u krugu autora sa kojima kustoskinja i inače sarađuje.



Vuković smatra da je istorijat Bijenala umetnosti u Pančevu veoma značajan, jer je bitno da i van velikih centara u Srbiji postoje tradicionalne manifestacije koje imaju tendenciju da i same inoviraju svoj format i profil i budu otvorene i za mlađe autore, umetnike i kustose, kao i da pokušavaju da svoje pozicije umreže i postave na međunarodnu umetničku i kustosku scenu.

Podsećajući da je Bijenale u Pančevu međunarodno od 2000. godine i da je tada i proširilo svoj opseg na druge medije osim skulpture - što je bila inicijalna namera u doba jugoslovenskog umetničkog prostora, Vuković konstatuje da se uporedo sa promenama scene menjao i profil Bijenala, te da ovogodišnja izložba ima potencijal da se vrati na te tragove međunarodnog, kakvo je bilo tokom prošle decenije. Kao možda najvišu tačku pančevačkog Bijenala, Vuković navodi 2004. godinu, kada je učestvovao i Danijel Biren i kada je predstavljeno 82 veoma značajnih umetničkih pozicija. Tokom nekoliko prethodnih bijenala, prema oceni Vukovića, kao da je izostao taj međunarodni aspekt, pa su poslednja tri bijenala bila zapravo lokalna ili usmerena na jugoslovenski kulturni prostor.

Regionalni fokus, s druge strane, takođe ima specifičan potencijal.

“Može da se kaže definitivno da to usmerenje na region otvara neke mogućnosti - da se pokažu neke pozicije koje nisu toliko poznate nama koji uglavnom pratimo više međunarodnu umetničku scenu, nego regionalnu”, rekao je Vuković.



Vuković smatra i da je 17. Bijenale umetnosti “relativno skromna izložba autorskog tipa, i to autorskog na vrlo specifičan način koji je prilično prisutan danas u kustoskim praksama, a to je da se, s jedne strane, mapiraju lokalni fizički prostori u kojima može da se desi savremena umetnost - ne nužno samo galerijski, i da se mapiraju takođe i mogući kontakti koji mogu dovesti do dobrih spojeva konkretnog prostora i nekih umetničkih pozicija koje proističu iz mreže kontakata konkretnog kustosa”.

“Ovde više vidimo neki kustoski portfolio i način na koji se taj portfolio realizuje kroz izložbene formate, i oživljava razne prostore u Pančevu”, naveo je Vuković.

Govoreći o koherentnosti izložbe, Vuković je ocenio da su umetničke pozicije koje se vezuju za Jugoistočnu Evropu profilisane na vrlo jasan način kao autorske pozicije koje tematizuju i ekonomske probleme, i probleme migracija, i različite političke stavove, i političke prepreke koje zapravo dele ovaj region po administrativnim linijama. U tom smislu 17. Bijenale umetnosti može da podstakne različite tipove diskusija, različita razmišljanja, pa i umetnički dijalog.



S druge strane, Vuković smatra da izložba 17. Bijenala nije potpuno koherentna u pogledu tipova radova.

“Faktički možemo da zateknemo i vrlo politički usmerene radove koji medij tretiraju kao nešto sasvim sekundarno, a s druge strane i vrlo medijski specifične radove pojedinih slikara koji su predstavljeni u posebnom galerijskom segmentu. U tom smislu izložba deluje pre kao pokušaj pravljenja neke mreže pozicija u okviru koje su – zavisno od konkretnog autorskog projekta, neke vrlo teorijske, kao što je pozicija Ivana Grubanova, sa vizuelizacijom nečega što je kontra-vizuelno, dok su neke potpuno medijski usmerene kao slikarske pozicije, a neke preispituju pozicije migranata ili pozicije novih zidova u Evropi koji se stalno podižu i koji su nam ovde relativno blizu, kao što je rad mađarske umetnice (Timee Anite Oravec) koja je na vrlo brutalan način tu bodljikavu žicu koja nas deli od Mađarske uvela u prostor galerije”, naveo je Vuković.

Odabir umetnika koji učestvuju na 17. Bijenalu umetnosti govori o samosvojnosti izložbe i očiglednom autorskom pečatu i načinu mišljenja i delovanja kutoskinje u određenom krugu umetnika.

“I to je dobro da zapravo bude jasna kustoska pozicija i kroz odabir umetnika koji ovde nije ni tematski, ni konceptualno usmeren, već je to mapiranje neke mreže međusobnih uticaja, saradnji i preklapanja određenih strategija umetnika sa kojima kustoskinja i inače sarađuje”, naveo je Vuković.

*O 17. Bijenalu umetnosti u Pančevu za serijal “Kritika na delu” govore i nezavisna kustoskinja Maja Ćirić i istoričar umetnosti Srđan Tunić, a te epizode biće emitovane u narednim danima na YouTube kanalu portala SEEcult.org i Fejsbuk strani “Kritika na delu”.

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Svaku izložbu koja je u fokusu pratiće po tri priloga iz ugla različitih likovnih kritičara/kustosa/istoričara umetnosti, koji će biti emitovani na portalu SEEcult.org i njegovom YouTube kanalu, kao i na Fb strani projekta Kritika na delu

_ _ _

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2016.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pet Okt 21, 2016 5:56 pm

Smile Nezavršivost održavanja



Pozorišni kolektiv BADco. najavio je za 27. oktobar u Studentskom centru u Zagrebu premijeru predstave “Spore” koja polazi od problema nezavršivosti rada provedenog u održavanju.

“Održavamo telo, stan, bližnje i biljke, održavamo prijateljstva, odnose, čistoću i odeću, održavamo infrastrukturu, organizaciju, prostor i tehniku. Održavanje je nevidljiv preduslov rada i stvaranja. Održavanje je svakodnevna prepreka neometanom radu i stvaranju. Ono ostaje u pozadini, rutinski se ponavlja i naizgled ne dopušta pomak. U svakodnevnoj nezavršivosti rada provedenog u održavanju pomak, promena i transformacija hiberniraju”, naveo je BADco. povodom nove predstave, čije su prve reprize 28. i 29. oktobra u Kinu SC-a.

Telo u plesu smatra se slobodnim od inercije rada provedenog u održavanju i smernosti rada provedenog u proizvodnji. Pokret u plesu oslobođen je društvenih uslovljavanja i prepušten stvaralačkom samoodređenju. Toj pretpostavci slobodnog tela u plesu BADco. pristupa analizirajući fenomen okreta, obrtaja tela oko vlastite osi bez mogućnosti napredovanja. Okret kao element ponavljanja “infrastruktura” je plesnog pokreta - ono što ga razlikuje od svakog drugog pokreta. Međutim, kriza plesa se otvara onda kada okret ne izlazi iz ponavljanja.

Početno nadahnuće predstava crpi iz poeme Što je "nepisanje"? američke pesnikinje Anne Boyer u kojoj se vlastito iskustvo života kao umetnice, žene, majke, nastavnice, partnerke, aktivistkinje, prijateljice, razlaže sloj po sloj, prekapajući pritom po ritmovima vlastite svakodnevice i njihovim imobilizacijskim učincima.

BADco. autorski tim čine: Ivana Ivković i Tomislav Medak (dramaturgija), Ana Kreitmeyer (izvedba), Nikolina Pristaš (koreografija), Zrinka Užbinec (koreografska saradnja).

Projektu se pridružuju i Lana Hosni, Emilie Gregersen i Ivana Pavlović, Rebecka Olivia Berchold (izvedba), Helge Hinteregger (muzika), Igor Pauška (prostor), Silvio Vujičić (kostim) i Jasmin Dasović (zvuk), uz učešće studentkinja Danske nacionalne škole za pozorište i savremeni ples.

Predstava je pripremana u Centru za kulturu Novi Zagreb i Studentskom centru u Zagrebu - Kultura promjene, a informacije i rezervacije je moguće dobiti na blagajni Teatra &TD (itd@sczg.hr ili 01/4593-510).

Projekat su podržali: Ured za obrazovanje, kulturu i sport Grada Zagreba i Ministarstvo kulture Hrvatske.

Rad BADco. podržava Zaklada Kultura nova.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sub Okt 22, 2016 6:18 pm

Smile Klasika i kao otrov, i kao lek



Festival Vršačka pozorišna jesen u Narodnom pozorištu “Jovan Sterija Popović” predstavlja od 21. do 28. oktobra sedam novih čitanja klasičnih dramskih dela u izvođenju pozorišta iz Vršca, Beograda, Užica, Šapca i Kragujevca, objedinjenih sloganom “Klasika: i otrov i lek!”

Prema rečima selektora i direktora Vršačke pozorišne jeseni Đure Mrđe, koncepcija takmičarskog programa 24. izdanja tog festivala bazirana je na najrelevantnijim pozorišnim ostvarenjima koja su nastala u teatrima u Srbiji i regionu na temelјima domaće i svetske dramske klasike. Iz regiona ipak nema predstava u programu 24. Festivala klasike, koji počinje predstavom “Kir Janja” Jovana Sterije Popovića, u režiji Gorana Cvetkovića i produkciji Narodnog pozorišta "Sterija", organizatora Vršačke pozorisne jeseni.

Publika će videti i Sterijine “Rodoljupce” Narodnog pozorišta u Beogradu, u režiji Andraša Urbana, te dve drame Viljema Šekspira – “Perikle” Šabačkog pozorišta, u režiji Nikite Milivojevića i “San letnje noći” Sprskog knjaževskog teatra “Joakim Vujić” iz Kragujevca, u režiji Petera Valtera Polica. Narodno pozorište iz Beograda učestvuje i predstavom “Marija Stjuart” Fridriha Šilera, u režiji Miloša Lolića, a program obuhvata i predstave “Hromi ideali” Čedomira Ilića, prema romanu Milutina Uskokovića, a u dramatizaciji Olge Dimitrijević i režiji Zlatka Svibena, koju će izvesti Narodno pozorište Užice. Predstava “Na Drini ćupriju” Ive Andrića, u režiji Kokana Mladenovića, bićeizvedena u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Žiri 24. Festivala klasike čine pozorišna kritičarka Branka Krilović, teatrološkinja Ksenija Radulović i glumac Saša Torlaković.

Prema rečima selektora, smisao postavlјanja klasičnih dramskih dela na scenu danas je traženje novog smisla.
Mrđa je naveo da dramska dela svetske i domaće klasike, pripravljena prema savremenoj reditelјskoj recepturi, deluju na publiku kao lek, ali da čitana isklјučivo prema merilima i zahtevima doba u kojem su nastala, mogu imati otrovno dejstvo i umrtviti misao.

Najveće interesovanje publike uoči početka 24. Festivala klasike bilo je za nagrađivane “Rodoljupce”, kao i za predstavu “Marija Stjuart” Narodnog pozorista, koje su gotovo rasprodate.

U okviru pratećeg programa, posetioci će moći da vide izložbu slikara Zorana Turkana “Vršac: I Sterija i Šekspir”, prisete se rano preminulog glumca Janoša Tota, te pogledaju predstavu “Kauboji” Saše Anočića, u režiji i adaptaciji Kokana Mladenovića i produkciji Narodnog pozorišta Kikinda, koja će biti izvedena u čast nagrađenih 28. oktobra.

Prateći program, između ostalog, obuhvata i naučno-stručni skup “Šekspir i Sterija” o počecima srpske dramaturgije sa posebnim aspektom na paralele i uticaj Šekspira na Sterijine komedije.

Sajt Narodnog pozorišta “Sterija” je npsterija.rs, a program 24. Vršačke pozorisne jeseni nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sub Okt 22, 2016 6:20 pm

Smile VOĐENJE: Pred sudom



28. Memorijal Nadežde Petrović: PRED SUDOM, Umetnička galerija “Nadežda Petrović”, Čačak, 24. septembar – 1. novembar 2016.

Selektori 28. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku, Simona Ognjanović i Stevan Vuković, govore u video serijalu Vođenje o radovima više od 20 umetnika i grupa iz Srbije i sveta koje su odabrali za izložbu “Pred sudom”, proisteklu iz njihovog bavljenja vrednostima i vrednosnim pristupom umetničkom delu, ali i odnosom umetnosti i institucionalnog, pre svega pravnog sistema.

Izložba obuhvata celine: Sukobi oko normativnosti, Istraživanje i suđenje, Umetnik u sukobu sa zakonom i Zakon u sukobu s poimanjem pravde, u okviru kojih učestvuju umetnici: Ivan Faktor (Hrvatska), Miroslav Savić i Dragomir Nikolić Čeda (Srbija), Rosela Biskoti (Italija), Jasmina Cibic (Slovenija), Hila Peleg (Nemačka), Jelica Radovanović i Dejan Anđelković (Srbija), Tea Tupajić (Hrvatska), Ulaj (Holandija), Majkl Benson (SAD), UBERMORGEN (Švajcarska/Austrija), Novi kolektivizam (Slovenija), Tanja Ostojić i David Rih (Srbija/Nemačka), Koalicija umetnika Gulf Labor (Gregori Šolet i Metju Greko, SAD; Doris Bitar, SAD/Liban), te umetničko-aktivistička internacionalna mreža Niko nije ilegalan (Florijan Šnajder, Nemačka) i Santijago Sijera (Španija).

Projekat VOĐENJE
Produkcija: SEEcult.org, 2016.

Novinarka: Vesna Milosavljević
Snimatelj: Marija Momić, Milan Nešić
Montažerka: Marija Aranđelović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Sekretarijat za kulturu grada Beograda

SEEcult.org realizuje projekat “Vođenje” od 2012. godine, u saradnji sa galerijama-izlagačkim prostorima, odnosno umetnicima i kustosima odabranih izložbi.

Svratite na vođenje Smile
https://www.youtube.com/playlist?list=PL27ADA311E59A5ADE

(SEEcult.org)


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pon Okt 24, 2016 11:47 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Okt 26, 2016 6:24 pm

Smile JDP priprema Fejdoa



Jugoslovensko dramsko pozorište počelo je probe predstave “Hotel ‘Slobodan promet’” Žorža Fejdoa koju režira Boris Liješević, a premijerno bi trebalo da bude izvedena u decembru.

To je treća režija Liješevića u JDP-u, nakon predstava “Dragi tata” (2006) i “Elijahova stolica” (2010).

Fejdoov tekst preveo je Dragoslav Andrić, a dramaturg je Miloš Krečković.

Scenograf je Aleksandar Denić, a kostimografkinja Maja Mirković.

U predstavi igraju Nikola Đuričko, Dragan Jovanović, Nataša Tapušković, Anđelika Simić, Srđan Timarov, Bojan Dimitrijević, Amar Ćorović, Milica Gojković...

U JDP-u su igrane tri predstave prema delima Žorža Fejdoa – “Buba u uhu”, u režiji Ljubiše Ristića (1971), “Toto” u režiji Aleksandra Lukača (1981) i “Velika auto trka” u režiji Dimitrija Jovanovića (1990).

JDP je nedavno premijerno izvelo predstavu “Pod žrvnjem” prema tekstu Dragoslava Nenadića, u režiji i adaptaciji Egona Savina, a od početka nove sezone održalo je i premijeru Šekspirovog “Hamleta”, u režiji Aleksandra Popovskog.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sre Okt 26, 2016 6:26 pm

Smile Na ivici odrastanja



Pozorište PATOS u Smederevu premijerno će izvesti 28. oktobra komad “Alisa” italijanskog reditelja Salvatorea Tramaćerea sa kojim već godinama sarađuje, a tom predstavom počinje i nova sezona PATOS-a i smederevski deo programa festivala Na sopstveni pogon Asocijacije Nezavina kulturna scena Srbije (NKSS).

“Alisa” je komad nastao prema motivima čuvenih knjiga Luisa Kerola “Alisa u zemlji čuda” i “Alisa s one strane ogledala”, a nastala je u koprodukciji pozorišta PATOS i Centra za kulturu Smederevo, u kojem će premijerno i biti izvedena.

“Pozorište koje uvek koda po ivici odrastanja, čuva sve one koji i sami hodaju po njoj. ‘Alisa’ nas miri sa velikom ironijom života - nikada sasvim ne odrasti, a u isto vreme nikada ponovo biti dete”, saopštio je PATOS povodom premijere te predstave u kojoj igraju: Ada Vera Petković, Anđelka Vulić, Miloš Stanković i Dušan Vulić.

Kerolov tekst je adaptirala Ivana Stevović, a prevela Marina Milivojević. Dizajn scene potpisuje Mario Daniele, dizajn svetla Alesandro Kardinale, a kostim Đovani de Monte.

To je treća saradnja PATOS-a sa rediteljem Salvatoreom Tramaćereom iz pozorišta Teatro Koreja iz Lećea, a realizovana je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Predstava “Brat” (Fratello) iz 2009. godine pobrala je brojne nagrade, među kojima je i prestižna nagrada “Tereza Pomodoro” koja se dodeljuje za dramsku inkluziju pod pokroviteljstvom predsednika Italije. PATOS i Tramaćero radili su zajedno i predstavu “Plastične bašte” (2009), koja se i danas uspešno izvodi i predstavlja najigranije delo tog pozorišta.

Premijerom predstave “Alisa” počinje smederevski deo programa festivala Na sopstveni pogon, koji će biti održan u vreme redovne godišnje skupštine Asocijacije NKSS u Smederevu.

U bioskopu “Svetlost” od 29. oktobra do 4. novembra biće otvorena izložba “Ulična galerija” koja predstavlja bazične informacije o svim uličnim galerijama u Srbiji (Ulična galerija i Matrijaršija iz Beograda, Kombinart iz Šapca, Vakum iz Valjeva, Šok zadruga iz Novog Sada, Mobilna galerija iz Vranja, i sam bioskop Svetlost, tj. Patos iz Smedereva).

Takođe, u bioskopu “Svetlost” 29. oktobra biće prikazan i dokumentarni film “Pogled kroz trajanje” DAH Teatra iz Beograda, u režiji Maje Mitić koja će učestvovati i u razgovoru na temu “Postojanje / Postajanje” posle projekcije, zajedno sa Ivanom Milenović Popović i Natašom Novaković.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pet Okt 28, 2016 4:54 pm

Smile  Tarik Ali u Zagrebu i Beogradu



Nova sezona Filozofskog teatra u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu i Narodnom pozorištu u Beogradu počinje gostovanjem britansko-pakistanskog intelektualca i političkog aktiviste Tarika Alija (Tariq), poznatog po oštrim i kritičkim javnim stavovima iz ugla levice.

Nakon što je prošle sezone otkazao gostovanje zbog moždanog udara koji ga je zadesio u Pakistanu, Tarik Ali će 30. oktobra gostovati u HNK-u, a 31. oktobra u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Ali je poznat po oštrim i kritičkim javnim stavovima i političkom aktivizmu, na primer u vezi sa grčkom krizom i vojnim intervencijama SAD.

Pisac, novinar, sineasta, politički aktivista i urednik časopisa “New Left Review”, Ali je poznat zagrebačkoj publici i po gostovanju na festivalu Subversive, a autor je i drame “Nove pustolovine Don Kihota”, koja je početkom 2016. izvedena u HNK u Zagrebu, u režiji Paola Tišljarića. U okviru gostovanja u Zagrebu, kako je najavio HNK, biće izvedena skraćena verzija te predstave u kojoj Ali ispituje šta bi se dogodilo kada bi Servantesovi junaci Don Kihot i Sančo Pansa ukoračili u 21. vek i suočili se, recimo, s finansijskim fanatizmom ili izbegličkom krizom.

Rođen u pakistanskom gradu Lahore, koji je u to vreme bio pod britanskom upravom u sastavu Indije, Ali je zbog opozicionih stavova prema pakistanskoj diktaturi 60-ih godina pronašao stalni egzil u Velikoj Britaniji. Studirao je političke nauke, filozofiju i ekomomiju na Okfordu, a 1960-ih godina važio je za ikonu studentskih protesta širom sveta.

Poznat je i kao žestoki kritičar rata u Vijetnamu i po radikalnim pogledima na bliskoistočne i centralnoazijske krize.

Objavio je više od 30 knjiga, među kojima su i “Razgovor sa Edvardom Saidom”, “Sukob fundamentalizama”, “Bankar za sve sezone”, “Buš u Vavilonu”, “Obamin sindrom” i “Ekstremni centar: Upozorenje”. Takođe, koautor je scenarija za dokumentarac Olivera Stouna “Južno od granice”.

Nјegov serijal “Islamski kvintet” je 2010. godine dobio nagradu “Granadillo”, a preveden je i na srpski jezik, u izdanju Lagune.

Ali je urednik sajta tariqalitv.com na kojem se nalaze intervjui, politički i kulturni pregledi najaktuelnijih tema današnjice.

O njegovom uticaju govori i podatak da su mu Mik Džeger (Mick Jagger) i Džon Lenon (John Lennon), inspirisani njegovom neumornom borbom za bolji svet, posvetili pesme “Street Fighting Man” i “Power to the People”.

Razgovor sa Alijem u HNK-u vodiće urednik Filozofskog teatra Srećko Horvat, hrvatski filozof, politički aktivista i jedan od osnivača panevropskog pokreta za radikalnu demokratizaciju Evrope (DiEM 2025). Horvat će voditi razgovor sa Alijem i na sceni “Raša Plaović” u Narodnom pozorištu u Beogradu, zajedno sa Majom Pelević.

Za oba događaja ulaznice su u prodaji na blagajnama pozorišta.

Filozofski teatar pokrenut je u HNK-u 2014. godine, a krajem 2015. godine dobio je i beogradsko izdanje, koje se realizuje u saradnji dva pozorišta.

Poslednje izdanje Filozofskog teatra u Beogradu u junu ove godine bilo je deo globalne akcije podrške osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu, koji se publici u desetak evropskih gradova obratio putem video linka iz ekvadorske ambasade u Londonu, gde živi u azilu više od četiri godine.

(SEEcult.org)


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sub Okt 29, 2016 5:44 pm

Smile 40 godina Grlom u jagode



Otvaranjem izložbe fotografija iz kultne televizijske serije “Grlom u jagode”, 28. oktobra u Kulturnom centru Beograda (KCB) započelo je trodnevno obeležavanje jubileja – 40 godina od njenog prvog emitovanja na TV Beograd, a mnogobrojna publika pozdravila je dugim i srdačnim aplauzom reditelja i scenaristu Srđana Karanovića, kompozitora Zorana Simjanovića, glumce Branka Cvejića, Gordanu Marić, Bogdana Diklića i druge članove ekipe.

Proslava obuhvata objavljivanje knjige “Grlom u jagode – 40 godina TV serije“ (u izdanju KCB-a i Vulkan izdavaštva) i projekciju na velikom ekranu svih deset epizoda serije, tokom tri večeri, uz razgovore sa autorima i glumcima.

Na otvaranju izložbe u renoviranom foajeu Dvorane kulturnog centra nova direktorka KCB-a Gordana Goncić rekla je da je ova serija “zauvek obeležila živote mnogih generacija i postavila najviše standarde naše televizijske umetnosti, koji danas deluju gotovo nedostižno”.

“Posebno želim da zahvalim idejnim tvorcima projekta proslave i priređivačima knjige Maji Medić i Stefanu Arsenijeviću zato što su nam približili jedno vreme koje osećamo sa velikom nostalgijom i velikom ljubavlju, kao i Radio televiziji Srbije koja nam je pomogla u realizaciji, autorima i glumcima koji su pristali da za potrebe knjige iznesu svoja sećanja, Vulkan izdavaštvu, zatim Vesni Danilović i drugim vrednim saradnicima u KCB-u, a naravno i Srđanu Karanoviću koji je ovom serijom ulepšao naše živote”, istakla je Gordana Goncić.

Stefan Arsenijević i Maja Medić rekli su da su njihovu ideju u KCB-u dočekali sa sjajem u očima i da su se svi koje su zamolili za pomoć sa velikim zadovoljstvom priključili projektu. Arsenijević je dodao da je pomenuta knjiga verovatno jedina u Srbiji koja se bavi fenomenom samo jedne serije i da se nada da će podstaći druga slična izdanja.

Direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić istakao je da je važno da se i na ovaj način brinemo o svojoj audio vizuelnoj baštini, a ceo projekat je opisao kao “lep spoj posvećenosti, stručnosti i ljubavi prema odabranoj temi”.

Glavni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS-a Nebojša Bradić rekao je da ta kuća na sreću čuva svu tu baštinu i da je rado ustupila materijale za ovaj, kako je ocenio, veliki poduhvat zasnovan na entuzijazmu.

“Ponovo ćemo uživati u seriji “Grlom u jagode” znajući zašto je ona dobra i zašto je uvek mlada. Kaži mi koju seriju gledaš i ja ću ti reći ko si“, zaključio je Bradić.

Uoči projekcije prve epizode, članovi ekipe serije praćeni aplauzima izašli su na binu u sali DKC-a, gde su dobili pravu rođendansku tortu.

Knjiga o seriji, bogato ilustrovana originalnim arhivskim i savremenim fotografijama aktera, donosi osvrt na jednu od najboljih i najvoljenijih domaćih TV serija kroz razgovore sa glavnim autorima i glumcima. U njoj govore: Srđan Karanović, Rajko Grlić, Branko Cvejić, Gordana Marić, Aleksandar Berček, Predrag Miki Manojlović, Bogdan Diklić, Živko Zalar, Zoran Simjanović.

“Kao što je serija portret prve posleratne generacije, tako je ova knjiga pokušaj da se svedočanstvo o toj generaciji proširi i produbi, da se sagleda sa distance i da se odgovori na ono čuveno pitanje iz serije – šta je bilo posle? Ova knjiga je poziv na jedno nostalgično putovanje koje je, kao i serija, istovremeno i gorko i slatko, puno dirljivih iluzija, i otrežnjujuće”, navode priredjivači Medić i Arsenijević.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Sub Okt 29, 2016 5:48 pm

Smile Nesvrstani muzej



Muzej istorije Jugoslavije organizuje 7. i 8. novembra međunarodnu konferenciju “Nesvrstani muzej” koja će sa pozicija savremenosti sučeliti 55. godišnjicu prve konferencije Pokreta nesvrstanih i pitanja društvene uloge muzeja, a okupiće stručnjake iz Srbije, regiona i sveta.

Krećući se naizmenično između makro i mikro plana, konferencija teži da postavi u odnos savremene globalne procese i fenomene, poput kulturne hegemonije, vladavine multinacionalnih korporacija, ekspanzije terorizma, ksenofobije, nacionalizma, masovnih raseljavanja i ekoloških katastrofa s jedne strane, i ulogu muzeja, ali ne samo u osvetljavnju tih tema, već i u prepoznavanju sopstvenog aktivističkog društvenog potencijala, saopštio je MIJ.

Polazeći od pretpostavke da nasleđe nije vrednost samo po sebi, već da se njegove vrednosti (iznova) stvaraju u savremenom trenutku, konferencija “Nesvrstani muzej” želi da preispita potencijale nasleđa Pokreta nesvrstanih za razvoj budućeg pravičnijeg, solidarnijeg i slobodnijeg sveta, ili makar pravičnijih, solidarnijih i slobodnijih društveno angažovanih institucija kulture u njemu.

Podstičući dijalog organizacija javne memorije (sećanja i pamćenja) i društva, konferencija “Nesvrstani muzej” stavlja u fokus muzeje koji su nastali u potpunosti ili samo jednim delom (kroz formiranje pojedinačnih zbirki) kao rezultat aktivnosti Pokreta nesvrstanih ili organizacija čija je misija utemeljena u vrednostima koje ovaj pokret zagovara više od pet decenija.

Program konferencije čine tri panela: “Ključni koncepti i vrednosti Pokreta nesvrstanih”, “Muzealizacija nasleđa Pokreta nesvrstanih” i “Aktuelizacija ideja i principa Pokreta nesvrstanih”.

Prvi panel treba da rasvetli istorijske okolnosti nastanka i razvoja Pokreta, njegovu ulogu u hladnoratovskoj krizi, kao i ideje solidarnosti, antikolonijalizma i multikulturalnosti.

Drugi panel problematizuje zaštitu i interpretaciju nasleđa Pokreta nesvrstanih sa naročitim osvrtom na disonantnost ovog nasleđa i fokusom na muzeografije zajednice. Treći panel aktuelizuje transdisciplinarne refleksije nasleđa Pokreta nesvrstanih i različite mogućnosti njegovog korišćenja u sadašnjem trenutku.

Prvi panel “Ključni koncepti i vrednosti Pokreta nesvrstanih” moderiraće prof. dr Nataša Mišković sa Instituta za bliskoistočne studije Univerziteta u Bazelu, a kao učesnici su najavljeni bivši ministar inostranih poslova Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Budimir Lončar, profesor savremene istorije Indije dr Mridula Mukerđi sa Univerzitetu “Džavaharlal Nehru”, te profesor istorije međunarodnih odnosa na Londonskoj školi za ekonomiju i političke nauke dr Svetozar Rajak, direktor za akademska pitanja Centra za međunarodne odnose, diplomatiju i strategiju “LSE IDEAS”.

Drugi panel “Muzealizacija nasleđa Pokreta nesvrstanih” moderiraće istraživač saradnik i doktorant na Institutu za medije, teatar i popularnu kulturu Univerziteta u Hildeshajmu Marija Đorđević, a učestvovaće šef Istraživačkog centra za materijalnu kulturu Nacionalnog muzeja kultura sveta u Holandiji dr Vejn Modest, kustoskinja MIJ Aleksandra Momčilović, kustoskinja Muzeja afričke umetnosti Emilia Epštajn i rediteljka Mila Turajlić, autorka dokumentarnog filma “Cinema komunisto”.

Treći panel “Aktuelizacija ideja i principa Pokreta nesvrstanih” moderiraće nezavisna kustoskinja konsultant dr Ana Sladojević, a učesnici su kustos Muzeja savremene umetnosti u Antverpenu
Anders Kreger, viši kustos Moderne galerije / Muzeja savremene umetnosti u Ljubljani (MG+MSUM) Bojana Piškur i teoretičari i mislioci u domenu umetnosti/kulture dr Jelena Vesić i Vladimir Jerić Vlidi iz Beograda.

U okviru konferencije biće organizovan i okrugli sto “Mreža nesvrstanih muzeja?”, na kojem će biti predstavljene moguće prednosti mreže, preispitana opravdanost njenog postojanja i problematizovano predloženo ime.

Zvanični jezik konferencije je engleski, a prijave za učešće moguće je poslati na nesvrstanimuzej@mij.rs do 4. novembra.

Program sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Ned Okt 30, 2016 9:46 pm

Smile Najbolje iz hronike najgoreg



Retrospektivna izložba karikatura Predraga Koraksića Coraxa - izbor nekih od njegovih najzanimljivijih radova od početka 90-ih do danas, biće otvorena 30. oktobra na Dorćol Platzu u Beogradu, uz prezentaciju Coraxovih knjiga “Trajno prošlo vreme: hronologija/1990-2001” i “Fenomenologija zarđale kašike”.

Legendarni karikaturista duhovitim i satiričnim ctežima opisao je zbivanja u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije u godinama koje je teško zaboraviti.

Coraxova dnevna hronika najgorih godina života na ovim prostorima ima dragocen istoriografski značaj, ali i efekat otrežnjenja i moguće terapije.

Knjiga karikatura “Trajno prošlo vreme: hronologija/1990-2001”, sa objašnjenjima i napomenama istoričara na srpskom i engleskom jeziku, predstavlja jedinstveni vodič kroz “prošlost koja traje”.

Knjigu je priredila istoričarka dr Branka Prpa, a uvodne tekstove su napisali Dušan Makavejev, Bora Ćosić i Vladimir Pištalo. Toj knjizi je, inače, pripala nagrada Službenog glasnika za najbolju knjigu iz oblasti publicistike za 2014. godinu.

Rekli su o Koraksu:

“Čudesne i naizgled tako daleke zime ’96/97. desila se neobjašnjiva plima takozvanih šetača po mrazu… Niko ništa nije čak ni tražio, sem da se svaki glas broji kao jedan glas.Rado bih izjavio da su te zimske čarolije u mnogome dugovale po svojoj građanskoj pismenosti Koraksovom grafičkom iskazu”
Dušan Makavejev

“Ne znam nijednog karikatursitu koji sad radi bilo gde u svetu koji je neprestano tako inventivan i tako konzistentno dobar".
Čarls Simić

“…silno oduševljenje izbija iz čovekova srca pri Koraksovim crtežima koji razotkrivaju zlo, mržnju, ubilački dar diktatora, nema tu grohota iz cirkuske arene…”
Bora Ćosić

“Jedna od božjih zapovesti, u slobodnom prevodu, glasi: Ne budi lažni svedok! Koraks je ispunio tu zapovest. Bez oaza čistote kakvo je Koraksovo delo, naše brutalno vreme izgledalo bi gore”.
Vladimir Pištalo

“Predrag Koraksić je najgori karikaturista na svetu. Kada gledam njegove crteže, dođe mi da više ne budem levičar”.
Mirjana Marković

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Brave Heart taj Pon Okt 31, 2016 6:20 pm

Smile 18. BJCEM u Albaniji, Maja Ćirić jedan od kustosa



Međunarodno bijenale mladih umetnika Evrope i Mediterana (BJCEM) 2017. godine biće održano u Tirani i Draču, a prema koncepciji umetničkog direktora Drianta Zenelija, biće posvećeno temi “Dom” (Home) koja će biti predstavljena kroz šest umetničkih oblasti, uključujući vizuelnu umetnost čiji je kustos Maja Ćirić.

Osim Maje Ćirić, nezavisne kustoskinje iz Srbije, kustosi 18. BJCEM-a su i Jonida Turani iz Albanije za primenjenu umetnost, Maria Rosa Sossai iz Ala grupe iz Italije za književno stvaralaštvo, direktor prizrenskog DokuFesta Eroll Bilibani za film, te Ema Andrea za performans i Tulla Centar (Alban Nimani i Rubin Beqo) iz Albanije za muzičku umetnost.

Kustosi i koncept 18. BJCEM-a nedavno su zvanično predstavljeni u Ministarstvu kulture Albanije u Tirani, uz učešće ministarke kulture Mirele Kumbaro, koja je istakla važnost te međunarodne manifestacije mladih umetnika do 35 godina, koja se svake druge godine održava u drugom gradu, a u maju 2017. godine prvi put će biti održana u Albaniji.

Značaj 18. Bijenala i međunarodne saradnje koju podrazumeva ta mreža od 56 članova iz 20 zemalja, među kojima su i institucije kulture i nezavisne organizacije, istakli su i predsednica BJCEM-a Dora Bei, gradonačelnik Tirane Erion Veliaj, predsednik italijanske Regije Pulja Michele Emiliano i umetnički direktor 18. BJCEM-a Driant Zeneli, koji je tematski koncept manifestacije “Dom” zasnovao na četiri elementa: istoriji, sukobu, snu i neuspehu.



Tematska celina posvećena istoriji trebalo bi, kako je Zeneli naveo u kustoskom konceptu, da omogući stvaranje svojevrsnog arhiva beskonačnog broja individualnih priča, zabeleženih ili zaboravljenih. Celina “Sukob” bi trebalo da istraži načine na koji delimo dom sa drugima, dok se “San” odnosi na projekciju doma kao osnovnog ljudskog prava na slobodan izbor, kao i želje za realnim ili zamišljenim domom. Četvrti element kustoskog koncepta na temu “Dom”, “Neuspeh”, odnosi se na unutrašnji otpor prema različitim pokušajima u potrazi za željenim domom.

“Koliko dugo je potrebno da ovi elementi kreairaju ono što zovemo ‘dom’? I šta je sa vremenom koje je potrebno da identifikujemo oni koji ga mogu uništiti?” – pitanja su koja Zeneli postavlja temom 18. BJCEM-a, na kojem će učestvovati 240 umetnika iz 26 zemalja.



Budući da se 18. BJCEM održava u zemlji koja je prinudno izolovana u prošlosti, i koja prolazi kroz post-komunističku i turbo-kapitalističku tranziciju, Bijenale će biti fokusirano na elemente koji trenutno – možda više nego ikada, predstavljaju rizike u politikama savremenog društva.

U geopolitičkom prostoru na kojem su istorija, sukob, san i neuspeh obeležili svakodnevni život ljudi, dom postaje tema koju je potrebno hitno propitati i zajednički redefinisati, naveo je Zeneli, dodajući da se osećaj doma rasplinjuje i pod uticajem tehnologije i rastućeg usložnjavanja političkih, socijalnih i ekonomskih struktura koje otkrivaju granice koje su ranije bile nevidljive.

“Danas, više nego ikada, te granice je potrebno ponovo razmotriti”, naveo je Zeneli, smatrajući da umetnost može posmatrati dom pre kao proces nego kao jednu datost, kao skup miliona elemenata unutar kojih nismo ni izgubljeni, ni pronađeni, već u stalnoj transformaciji. Potraga za sigurnošću mora stoga uzeti u obzir rizike i otvoriti dijalog među različitim shvatanjima “doma” – bilo da je fizički, virtuelan, duhovni ili imaginaran.



Prema navodima Zenelija, 18. BJCEM ima ambiciju da postane dom za sve one koji se usuđuju da uplove u prošlost, sadašnjost i budućnost Mediterana.

Maja Ćirić je u konceptu segmenta vizuelnih umetnosti na 18. BJCEM-u ukazala da konflikti, krize i represija, koji su bili prisutni u dugom istorijskom periodu, danas pozivaju na redefinisanje imaginarnog.

Starosni okvir BJCEM-a za umetnike do 35 godina poklapa se sa demografskom grupom mladih ljudi kojoj se danas i obraćaju marketinške kampanje da bi pojačale hiperprodukciju materijalnih dobara, podržale prekomernu komercijalizaciju društva i produžile postojeću kontroverznu sliku sveta. Međutim, upravo umetnici do 35. godine, kako je navela Maja Ćirić, čine prekarnu, nomadsku i radikalnu snagu u društvu koja je u stanju da ukaže na dekadenciju postojeće slike sveta i na (ne)mogućnost njene reartikulacije. Današnjica poziva na promišljenu akciju koja će jasno i odlučno predložiti način na koji se, van bilo kojih podela, treba odnositi sa kompleksnošću slike sveta, navela je Maja Ćirić u konceptu vizuelnog segmenta 18. BJCEM-a, dodajući da dom u dekadentnom svetu može biti shvaćen kao sklonište, prostor za odmor ili za rad, ali uvek predstavlja najmanju jedinicu moći u društvu koja zahteva balans.



Od umetnika se, kako je navela Maja Ćirić, očekuje da obezbede holografsku viziju koja će reflektovati alternativne uslove kulturne produkcije i distribucije. Takođe, trebalo bi da budu i u stanju da ožive osećaj pripadnosti i bliskosti.

BJCEM je međunarodna mreža osnovana 2001. godine u Sarajevu, sa registrovanim sedištem u Briselu i izvršnom kancelarijom i Torinu. Asocijacija je osnovana kao institucionalni okvir i organizator Bijenala mladih Evrope i Mediterana, koje potiče od manifestacije održane 1984. godine kao umetnička razmena Španije i Italije, uz poziv pojedinim umetnicima iz Francuske i tadašnje Jugoslavije da takođe učestvuju. Bijenale je prvi put održano 1985. godine u Barseloni, a zamišljeno je kao multidisciplinarni susret mladih umetnika iz evro-mediteranskog regiona. Na prvom izdanju učestvovali su umetnici iz Italije, Španije, Francuske, Grčke, Portugala i Jugoslavije. Iako je nazvano Bijenale, prvih nekoliko izdanja bilo je na svakih godinu dana, a od 1990. godine, kada je održano u Marseju, postalo je zaista bijenalna manifestacija.

Do sada je održano, između ostalog, i u Torinu, Rimu, Sarajevu, Atini, Napulju, Bariju, Skoplju, Ankoni, Milanu…

*Foto: BJCEM/Ministarstvo kulture Albanije

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta umetnosti

Počalji od Sponsored content Danas u 3:09 pm


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 10 od 13 Prethodni  1, 2, 3 ... 9, 10, 11, 12, 13  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu