Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 42 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 42 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Džudi i njeno pisanije
Danas u 1:58 am od Davidova

» Sanjanje ...
Danas u 1:29 am od Davidova

» Ћирилица
Danas u 1:07 am od Davidova

» Već viđeno (deja vu)
Danas u 1:05 am od Džudi

» Look dana
Danas u 12:55 am od Davidova

» Misli ili rečenice koje su vas dotakle
Danas u 12:41 am od Davidova

» Skupštinske rasprave
Juče u 11:49 pm od Davidova

» Peščanik - analiza dnevnih događanja
Juče u 8:14 pm od Brave Heart

» Filmske novosti...
Juče u 7:20 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta astronomije...
Juče u 7:15 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:54 pm od Brave Heart

» Corax - slika današnjice
Juče u 5:33 pm od Brave Heart

» Da je novac - osoba kako bi ga opisali.. ?!
Sre Nov 22, 2017 10:15 pm od Davidova

https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Trebamo li ćutati?

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Trebamo li ćutati?

Počalji od Gama* taj Čet Jul 28, 2016 6:04 pm

U strašnoj sam dilemi i želela bih da čujem vaša različita mišljenja.

Iz unutrašnjosti sam i već više od tri decenije živim u prestonici.
U svom rodnom gradu imam drugaricu (jednu od onih koje se mogu nabrojati na prstima jedne ruke.) Sticajem nepovoljnih okolnosti, njen sin je krenuo stranputicom, napravio gomilu gluposti i izblamirao i sebe i porodicu, čime je trajno uništio svaku mogućnost da nastavi život u rodnom gradu. Otvoren mu je dosije u policiji, a prestupi nisu nimalo naivni.
Bilo je tu svačega: od batinjanja u policiji, do psihijatrijskog lečenja.

Taj mali, i pored svih problema koje zadaje samom sebi i svojoj porodici, završio je srednju školu sa Vukovom diplomom, (vrlo je bistar u treznom stanju), i upisao jedan od najprestižnijih državnih fakulteta u Beogradu, visokorangiran.

Porodica mu je potražila stan u Beogradu, preko oglasa,  i, pošto je svet mali, stanodavac je (sasvim slučajno), moja poznanica iz Beograda. Ne tako bliska, ali divna osoba.
I tako, u priči, telefonom, one su nekako, kao zajedničku poznanicu, spomenule i mene.
I, odjednom, ja se tu pojavljujem kao "spona".
Jedna misli: "Super! Ti se s njom znaš... Njen sin onda nije loš!"
Druga misli: " Ti se  s njom znaš... Onda ona neće biti loš stanodavac!"

Da skratim priču:
1. Da li se držati po strani? ("Ćutanje je zlato!"... "Sto puta sam se pokajala zbog onog što sam rekla, a nikad zbog onog što nisam rekla")
2. Da li treba prećutati ono što se dešavalo, i dati šansu mladom čoveku da krene ispravnim putem? (To, što je nasrnuo nožem čak i na oca... bilo pa prošlo... Izlečili su ga. Tako kažu!)
3. Trebam li upozoriti svoju poznanicu da je sin moje najbolje drugarice vrlo opasna ličnost? Šta ako više nije? Šta ako jeste, a ne kažem joj?

Na jednoj strani gubim...možda.
Ako kažem istinu, zauvek gubim svoju najbolju drugaricu.
Ako prećutim, a nešto se strašno desi, gubim sebe!
A možda se i ništa ne desi.
avatar
Gama*
Radoznali član
Radoznali član

Broj poruka : 123
Datum upisa : 19.07.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Trebamo li ćutati?

Počalji od Mesrine taj Čet Jul 28, 2016 10:14 pm

Ne treba da pričaš ništa. Moglo je da se desi da taj momak nađe stan kod nekoga ko tebe ne poznaje. A tamo bi mogao da napravi neku glupost,a da ti i ne znaš. Ili bi bio najbolji stanar i ne bi napravio ništa.
U svakom slučaju,ti tu ne možeš da utičeš ništa,niti da promeniš budućnost,jer ne znaš kakva je,još se nije desila.
Ukoliko kažeš,gubiš starog pravog prijatelja, zbog nove poznanice. A možda mu ona da otkaz,te on nađe nekog stanodavca koji je još bolji čovek od te sadašnje,te tamo napravi još veću glupost,igrom slučaja. Najbolje je da kažeš njegovoj mami da mu skrene pažnju kako se ponaša, jer njena prijateljica ( ti ) poznaje stanodavca.
Stara prijateljstva su vrednija uvek od novih. I svi mi imamo slobodu izbora, kao i stvari u životu na koje ne možemo da utičemo.
Rezime: Drukanje nije moralno,lepo,a ni korisno. Pusti klinca,možda će postati student generacije,a možda i član lokalnog kriminalnog klana.
To je već njegov izbor. Smile

____________________________________________________________________________________
Gnosis,Gnoza e Gnosticum ...  
avatar
Mesrine
Moderator
Moderator

Broj poruka : 8680
Datum upisa : 05.10.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Trebamo li ćutati?

Počalji od Gama* taj Pet Jul 29, 2016 6:17 pm

Mesrine, potpuno si u pravu!
Hvala ti na odgovoru!

Pozdrav!
avatar
Gama*
Radoznali član
Radoznali član

Broj poruka : 123
Datum upisa : 19.07.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Trebamo li ćutati?

Počalji od Avramova taj Pet Jul 29, 2016 6:23 pm

Tema je vrlo kompleksna pa ću se kasnije oglasiti opširnije.

Za početak, ne slažem se sa Mesrineom a najbolje objašnjenje za to je odgovor na pitanje: kako bi bilo da se mi nađemo u poziciji majke ili žene kod koje mladić boravi?

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Trebamo li ćutati?

Počalji od Gama* taj Pet Jul 29, 2016 8:01 pm

S jedne strane, svako zaslužuje šansu!
Porodica mu daje podršku, a onda, podršku očekuje i od svojih prijatelja. Koja majka ne bi želela da joj se dete vrati na ispravan put, da se odvoji od lošeg društva i započne školovanje u novoj sredini, uz zataškavanje svih neprijatnosti iz prošlosti? A kako da dete započne novi život, ako mu (dušebrižna) drugarica njegove majke minira isplanirane puteve? Nema gore i pokvarenije stvari na ovom svetu, nego nalepiti nekome etiketu!

S druge strane je stanodavka. Mladi podstanar će živeti u istom stanu sa njenim sinom, takođe mladim čovekom.
Da li bismo i mi sami voleli da znamo s kim naše dete deli stan? Da li bismo voleli da imamo preporuku? Da li bismo nepoznatom, problematičnom detetu dali šansu da se popravi u blizini našeg deteta?

U svakom slučaju, ako ne kod moje poznanice, mali će negde ipak morati da stanuje.

Ne volim priče tipa "rekla-kazala", a sad sam skoro u situaciji da sam potencijalna baba-žvaka!
Zato sam se ućutala.

Ne jedan brak se rasturio zbog komšijskog spletkarenje (sve iz najbolje namere), i ne jedan čovek je završio u zatvoru zbog lažnih optužbi...
A, isto tako, mnoge nesreće, mnoga zlostavljanja, moglo se sprečiti da se nije - ćutalo.

Najverovatnije bih ostala po strani, potpuno, ali sad u nedelju se moja prijateljica-stanodavka vraća s mora, i već mi je nagovestila da želi da popričamo o tom malom iz mog mesta.
Dođe mi da isključim telefon!
avatar
Gama*
Radoznali član
Radoznali član

Broj poruka : 123
Datum upisa : 19.07.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Trebamo li ćutati?

Počalji od Avramova taj Pet Jul 29, 2016 10:36 pm

Roditelji često prema deci iskazuju ljubav na pogrešan način čineći im medveđu uslugu živeći u uverenju da su im deca zlatna. Tako biva u zabrinjavajućem procentu kada roditelji žive u zabludi, a kada se desi prvi prekršaj onda se iznenade i optužuju druge, ulicu, društvo, genetiku (obično suprugovu) itd. itd. ali nikada ili retko koji sebe.

Takvim roditeljima je najbolje ćutati jer vas neće razumeti kao što nisu razumeli šta se dešava sa njihovim detetom i tu vi kao glas razuma postajete neprijatelj, zavidnik, tračara i sl. Ukoliko je u pitanju nama bliska osoba - prijatelj, u tom slučaju imamo moralnu obavezu da ukažemo na bilo šta što uočimo kod deteta našeg prijatelja jer ako ćutimo, mi smo licemerni i tu prestaje prijateljstvo makar prećutno i čoveka zaista može i mora da grize savest.

Po opisu mladića teško mi je poverovati da će krenuti pravim putem. Previše je okusio lošega da bi ga se lako rešio uprkos podršci porodice koja mu je zapravo nesvesno dala šansu za sve što je učinio. Njegovo ponašanje nema apsolutno nikakve veze sa njegovim IQ (primer su kriminalci koji ne bi to bili da nisu i pametni).

Da sam na tvom mestu Gama* prvo bih razgovarala sa prijateljicom (majkom mladića) sasvim otvoreno jer bez razgovora nema rešenja problema a velike su šanse da se ponovi. Tek tada ćeš imati jasniju sliku o tome kako se u takvoj situaciji postaviti. Ne treba mnogo pretpostavljati jer sve je u opticaju što znači da mladića može promeniti sredina ali i ne mora naročito što će se se naći u situacijama iskušenja u velikom gradu.

Odnos mladića sa stanodavkinim sinom može biti dodatna briga jer, kako je moguće da fini mladić popravi nefinog, tako je moguće i obrnuto u čemu vidim veću opasnost.

Naravno da ne bih stanodavki-poznanici ništa rekla jer nisi ti mladića preporučila i nemaš tu obavezu pa i u tom smislu to treba predočiti prijateljici.

2. Da li treba prećutati ono što se dešavalo, i dati šansu mladom čoveku da krene ispravnim putem? (To, što je nasrnuo nožem čak i na oca... bilo pa prošlo... Izlečili su ga. Tako kažu!)

Nasrtaj nožem na čoveka je pokušaj ubistva i neka je prošlo ali nije isključivo da se radi o osobi sa dijagnozom kakvom god, a i boravio je na nauropsihijatriji što dodatno potvrđuje moje uverenje da se sve što je podložno recidivu (agrsija, alkoholizam...) može i ponoviti.

3. Trebam li upozoriti svoju poznanicu da je sin moje najbolje drugarice vrlo opasna ličnost? Šta ako više nije? Šta ako jeste, a ne kažem joj?
Nikako poznanici već isključivo prijateljici i ako ti je zaista prijatelj onda će te i razumeti bez zamerke i biti ti zahvalna. Ako ti zameri, onda ti i nije bila prijatelj.

Ako prećutim, a nešto se strašno desi, gubim sebe!
Upravo zbog ovoga ističem razgovor sa prijateljicom.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Trebamo li ćutati?

Počalji od Avramova taj Pet Jul 29, 2016 10:50 pm

Mesrine :: Rezime: Drukanje nije moralno,lepo,a ni korisno. Pusti klinca,možda će postati student generacije,a možda i član lokalnog kriminalnog klana.
To je već njegov izbor. Smile

Nije to Mesrinčiću kako ti kažeš "drukanje" već reč prijatelja. Negde sam već pisala ali ću se kratko ponoviti. Moja prijateljica ima nestašnog sina koga je moj sin prolazeći ulicom video u vrlo nezgodnoj situaciji i rekao mi je to. Odmah sam pozvala prijateljicu i rekla joj na šta mi je ona bila zahvalna jer je sprečen još jedan u nizu prekršaja.

Može mladić postati genije ili robijaš i to je neizvesno, ali treba živeti u takvoj neizvesnosti.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Trebamo li ćutati?

Počalji od Avramova taj Pet Jul 29, 2016 11:15 pm

Gama* ::S jedne strane, svako zaslužuje šansu!
Porodica mu daje podršku, a onda, podršku očekuje i od svojih prijatelja. Koja majka ne bi želela da joj se dete vrati na ispravan put, da se odvoji od lošeg društva i započne školovanje u novoj sredini, uz zataškavanje svih neprijatnosti iz prošlosti? A kako da dete započne novi život, ako mu (dušebrižna) drugarica njegove majke minira isplanirane puteve? Nema gore i pokvarenije stvari na ovom svetu, nego nalepiti nekome etiketu!

Tačno tako, svako zaslužuje šansu pa i ti.

Zataškavanje prošlosti je samo zataškavanje ali nikako ne može biti zauvek skrivena, i kada se desi da poznanica (stanodavka) sazna istinu na bilo koji način što nije isključeno, problem može da eskalira i ti ćeš snositi deo krivice, kako i sama pišeš. Sve ovo ne mora da se desi ali je suviše bajkovita priča o njegovom novom pravom putu. Ovo nije moj pesimizam jer sam inače optimista, ovo je realno sagledavanje stvari.  

U svakom slučaju, ako ne kod moje poznanice, mali će negde ipak morati da stanuje.
Ovo bi bilo najbolje rešenje s tim što bi ti u tom slučaju bila oslobođena nedoumica koliko god izgledalo sebično. Ne ogleda se prijateljstvo samo u spašavanju zla već i u savetima, razgovorima, podrškom...  

Ne volim priče tipa "rekla-kazala", a sad sam skoro u situaciji da sam potencijalna baba-žvaka!
Zato sam se ućutala.
Evo zbog čega sam rekla da je problem kompleksan. I kada bi ćutala a nešto se desi bila bi kriva makar kod poznanice (stanodavke), i kada bi je upzorila opet bi bila kriva. Zato ističem - prvo razgovor sa prijateljicom.

Najverovatnije bih ostala po strani, potpuno, ali sad u nedelju se moja prijateljica-stanodavka vraća s mora, i već mi je nagovestila da želi da popričamo o tom malom iz mog mesta.
Dođe mi da isključim telefon!
Ne isključuj telefon zbog prijateljice s kojom ćeš otvoreno razgovarati verujem s puno razumevanja, i da će se naći dobro rešenje.


Poslednji izmenio Avramova dana Sub Jul 30, 2016 1:19 am, izmenjeno ukupno 1 puta (Razlog : korektura)

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Trebamo li ćutati?

Počalji od Photographer* taj Sub Jul 30, 2016 1:06 am

Gama* ::
Ako kažem istinu, zauvek gubim svoju najbolju drugaricu.
Ako prećutim, a nešto se strašno desi, gubim sebe!
Ne mora da se desi nešto strašno, neke stvari će vrlo brzo isplivati na površinu i tada ćeš izgubiti sebe i drugaricu.

Photographer*
Napredni član
Napredni član

Broj poruka : 593
Datum upisa : 07.08.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Trebamo li ćutati?

Počalji od Avramova taj Sub Jul 30, 2016 1:21 am

Photographer* ::
Gama* ::
Ako kažem istinu, zauvek gubim svoju najbolju drugaricu.
Ako prećutim, a nešto se strašno desi, gubim sebe!
Ne mora da se desi nešto strašno, neke stvari će vrlo brzo isplivati na površinu i tada ćeš izgubiti sebe i drugaricu.

Lepo rečeno ali pitam se, zbog čega će izgubiti drugaricu samo zato što će neke stvari isplivati na površinu?

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Trebamo li ćutati?

Počalji od Photographer* taj Sub Jul 30, 2016 6:40 pm

Avramova ::
Photographer* ::
Ne mora da se desi nešto strašno, neke stvari će vrlo brzo isplivati na površinu i tada ćeš izgubiti sebe i drugaricu.

Lepo rečeno ali pitam se, zbog čega će izgubiti drugaricu samo zato što će neke stvari isplivati na površinu?
Ne bih ja sad da pišem "roman", pogotovo na ovoj vrućini. Postoji i ta mogućnoet i da ne izgubi drugaricu.

Photographer*
Napredni član
Napredni član

Broj poruka : 593
Datum upisa : 07.08.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Trebamo li ćutati?

Počalji od Gama* taj Ned Jul 31, 2016 7:51 pm

Avramova ::

Takvim roditeljima je najbolje ćutati jer vas neće razumeti kao što nisu razumeli šta se dešava sa njihovim detetom i tu vi kao glas razuma postajete neprijatelj, zavidnik, tračara i sl. Ukoliko je u pitanju nama bliska osoba - prijatelj, u tom slučaju imamo moralnu obavezu da ukažemo na bilo šta što uočimo kod deteta našeg prijatelja jer ako ćutimo, mi smo licemerni i tu prestaje prijateljstvo makar prećutno i čoveka zaista može i mora da grize savest.

Odavno mi je dobro poznata cela ta porodična drama. Sve što znam, svaki detalj i sled svih okolnosti, saznala sam upravo (i jedino) od dečakovih roditelja, a ne iz druge ili treće ruke. Dakle, oni su potpuno svesni situacije u kojoj im se nalazio sin i ni na koji način nisu pokušavali preda mnom ublažavati stvari.
Sa svojom drugaricom vrlo često o svemu tome pričam, sasvim otvoreno. Njoj je potreban razgovor, neka vrsta olakšavanja duše, a ne kritika, tako da je bilo besmisleno analizirati uzroke takvog ponašanja njenog sina, već nekako sanirati posledice i naći rešenje - za dalje. I iznela sam vrlo jasan stav da je dečakovo ponašanje kriminalno, a stvar krajnje ozbiljna. Takođe sam joj rekla da mora čuti još mišljenja, od kompetentnih ljudi, jer ja nikad nisam bila u takvoj situaciji, niti sam psiholog, i da se čak bojim i da bih stvari mogla posmatrati pristrasno.

Do pre samo nekoliko meseci sve je izgledalo krajnje bezizlazno. Ipak, nakon poslednjeg posmatranja/lečenja, mali se smirio. Onda je vredno počeo da uči za prijemni ispit i usput bez problema završio poslednji razred srednje škole. Sve to stoji!
Međutim, roditelji su, jedva dočekavši taj period duševnog mira, počeli da na problem gledaju kao da je on okončan.

Avramova ::
Nasrtaj nožem na čoveka je pokušaj ubistva i neka je prošlo ali nije isključivo da se radi o osobi sa dijagnozom kakvom god, a i boravio je na nauropsihijatriji što dodatno potvrđuje moje uverenje da se sve što je podložno recidivu (agrsija, alkoholizam...) može i ponoviti.

Upravo tako! Bilo je tu i zatišja, kraćeg ili dužeg, između dve agresije. A onda bi se problem ponovio, intenzivnije, sa sve gorim posledicama. I baš zbog toga ja nemam nimalo poverenja u tog dečaka. Sam, bez nadzora, bez kontrole... ne znam više.
No, to je moj lični stav i možda previše dramim i debelo grešim.

Da rezimiram:
Danas smo razgovarale i rekla sam joj da mu održi jednu dobru lekciju pred odlazak u Beograd, a da usput prati situaciju, da uspostavi prisniji kontakt sa stanodavkom i da eventualne probleme rešavaju njih dve.

A stanodavki ću prećutati da znam za ikakve probleme.

I sad ću stvarno da isključim telefon.  Smile
avatar
Gama*
Radoznali član
Radoznali član

Broj poruka : 123
Datum upisa : 19.07.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Trebamo li ćutati?

Počalji od Avramova taj Ned Jul 31, 2016 11:40 pm

Gama* :: Sa svojom drugaricom vrlo često o svemu tome pričam, sasvim otvoreno. Njoj je potreban razgovor, neka vrsta olakšavanja duše, a ne kritika, tako da je bilo besmisleno analizirati uzroke takvog ponašanja njenog sina, već nekako sanirati posledice i naći rešenje - za dalje.

Svaka kritika je dobra ako je dobronamerna što bi u ovom slučaju bio razgovor (između ostalog) koji bi rešio uzrok jer samo tako se mogu sanirati posledice u većoj ili manjoj meri. Svakako da joj treba olakšanje, razgovor sa pouzdanim ali time samo olakšava sebi ali ne i sinu. Rešenje za dalje je samo otkloniti uzrok. Biće veliki izazov kada dođe u Beograd i tek to će kod majke izazvati veliku brigu i to s puno razloga bez obzira što može krenuti boljim putem.

I iznela sam vrlo jasan stav da je dečakovo ponašanje kriminalno, a stvar krajnje ozbiljna. Takođe sam joj rekla da mora čuti još mišljenja, od kompetentnih ljudi, jer ja nikad nisam bila u takvoj situaciji, niti sam psiholog, i da se čak bojim i da bih stvari mogla posmatrati pristrasno
.

Ne mislim da samo psiholozi mogu dati dobar savet ili neko ko je iskusio slično. Ni ja nisam imala nikakvih problema sa sinovima ali sam znala da prijateljicin sin kreće pogrešnim putem i bila sam u pravu, i krenuo je pogrešnim putem samo zato što majka ipak nije ozbiljno pristupila problemu bez obzira što je prihvatala moja upozorenja jer sam videla ono što ona nije. Za nju je sinovljevo obećanje bilo utešno što može biti nova greška.

U tim godinama u kojima je prijateljicin sin već je proklijalo loše seme koga treba uništiti samo što je to veoma naporno i iscrpljujuće i uglavnom zakasnela metoda vaspitavanja.

Međutim, roditelji su, jedva dočekavši taj period duševnog mira, počeli da na problem gledaju kao da je on okončan.

Velika greška, dete posmatra reakciju roditelja koje će možda svesno, možda nesvesno ponovo izneveriti.

Upravo tako! Bilo je tu i zatišja, kraćeg ili dužeg, između dve agresije. A onda bi se problem ponovio, intenzivnije, sa sve gorim posledicama. I baš zbog toga ja nemam nimalo poverenja u tog dečaka. Sam, bez nadzora, bez kontrole... ne znam više.

Upravo to je velika opasnost pa čak mi se čini da roditelji na taj način beže od problema. Ne bi smelo da im padne na pamet da ga puste samoga. Koliko god je sve neizvesno, toliko je realno vrlo opasno.

Da rezimiram:
Danas smo razgovarale i rekla sam joj da mu održi jednu dobru lekciju pred odlazak u Beograd, a da usput prati situaciju, da uspostavi prisniji kontakt sa stanodavkom i da eventualne probleme rešavaju njih dve.

Kasno je za lekcije, sada je sve do njega uz maksimalno prisustvo roditelja. Skeptična sam da će stanodavka prihvatiti saradnju u rešavanju problema ali ne isključujem i tu mogućnost. Ne treba zanemariti činjenicu što je njen sin potpuno drugačiji.

I sad ću stvarno da isključim telefon.  Smile

Svoj doprnos si dala i ovo je dobra odluka. Na kraju, neka sinu potaže novi stan ako su već pustili da se otisne u nepoznate vode prepune iskušenja.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Trebamo li ćutati?

Počalji od Gama* taj Pon Avg 01, 2016 12:19 am

Mnogo ljudi, uključujući i mene, boleće glava. Dugo.

Hvala svim učesnicima na temi.




avatar
Gama*
Radoznali član
Radoznali član

Broj poruka : 123
Datum upisa : 19.07.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Trebamo li ćutati?

Počalji od Avramova taj Pon Avg 01, 2016 12:41 am

Hvala i tebi na ukazanom poverenju.

P.S. Možda sam se ja malo više fokusirala na problem mladića nego na tvoj problem, ali vidim da dobro razmišljaš. Smile

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Trebamo li ćutati?

Počalji od Gospodja ministarka taj Pet Avg 12, 2016 10:27 am

Mesrine ::Stara prijateljstva su vrednija uvek od novih.
Ako nekoga doživimo kao prijatelja sasvim je svejedno nakon koliko vremena ćemo to učiniti.
avatar
Gospodja ministarka
Novi član
Novi član

Broj poruka : 66
Datum upisa : 25.07.2016

Nazad na vrh Ići dole

Re: Trebamo li ćutati?

Počalji od Mesrine taj Sub Avg 13, 2016 1:00 am

Teško,Gospođa. Možda kada su žene u pitanju,jer su žene drugarice sa onima iz detinjstva dok se ne udaju. Kasnije,niti se čuju,niti vide. Ili to rade vrlo retko. Što naravno sa muškarcima nije slučaj.

____________________________________________________________________________________
Gnosis,Gnoza e Gnosticum ...  
avatar
Mesrine
Moderator
Moderator

Broj poruka : 8680
Datum upisa : 05.10.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Trebamo li ćutati?

Počalji od Gama* taj Pet Sep 16, 2016 10:13 pm

Započeh temu, uz veliku dilemu. Ako se neko seća.

U međuvremenu, svašta nešto se izdešavalo, vrlo pozitivno.
Roditelji onog problematičnog dečaka, uspeli su da se organizuju tako da će i otac doći da živi i radi u Beogradu. Neće biti u istom stanu, jer očeva firma njemu obezbeđuje stanovanje u nekavom zajedničkom radničkom smeštaju, ali će bar biti u istom gradu.

I tako.
Sad mi je pomalo neprijatno od same sebe!
Ali, to su sve, ipak, nekakve normalne ljudske dileme. Kad bi čovek znao kad će da padne, seo bi. Kad bi znao kakve će posledice ostaviti negde i nekad njegove reči, zaćutao bi.

Pozdrav svima!
avatar
Gama*
Radoznali član
Radoznali član

Broj poruka : 123
Datum upisa : 19.07.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Trebamo li ćutati?

Počalji od Avramova taj Sub Sep 17, 2016 2:45 pm

To što će otac živeti u istom gradu nije nikakva garancija da sin neće krenuti u lošem pravcu. Deca ne postaju problematična ako ne žive sa roditeljima, to je stvar pojedinca i okolnosti. Toliko njih je postalo poročno, problematično možda baš u sopstvenom stanu u kome ih je od roditelja delio samo zid.

U ovom slučaju roditelji će biti mirniji a sin možda suprotno od očekivanog. Ko voli da ga uhode a sâmo prisustvo oca u istom gradu nije od značaja osim ako otac ne namerava da ga u stopu prati. Ne predviđam ništa samo ukazujem na i dalje prisutan rizik. 

Gama*, ti nemaš razloga da se osećaš neprijatno. 

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Trebamo li ćutati?

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu