Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 21 korisnika na forumu: 1 Registrovan, 0 Skrivenih i 20 Gosta :: 2 Provajderi

Tomtom

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Vidra taj Sre Apr 14, 2010 4:18 pm

Šiptarski zulumi i srpska diplomatija:
Srbima na Kosovu spremala se jermenska sudbina-obruč i pokolj



PLJAČKAJU, PALE, SILUJU, POTURČAVAJU, PROTERUJU...

Piše: Rajko Todić

Prepiska o arbanaskim zločinima u Staroj Srbiji, ostala je kao obrazac energične diplomatske akcije matične
države u korist svog naroda van granica. Akciju su vodili srpski diplomatski i državni činovnici, inače glasoviti
naučnici i umetnici, poznati po svojim delima i van granica Srbije. Poređenja sa današnjim diplomatskim akcijama,
sugerišu pitanje: zašto u diplomatskoj službi nemamo vrhunske intelektualce, naučnu umetničku i kulturnu elitu.
Kako to da smo pre stotinak godina bili veštiji u medijskom ratu, nego danas?


U izdanju Izdavačkoknjižarskog preduzeća "Nikola Pašić" iz Beograda, pojavilo se reprint izdanje
knjige Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji (1898-1899). Knjigu je, na srpskom i francuskom jeziku, 1899. godine, štampalo Ministarstvo inostranih dela Kraljevine Srbije, a u njoj je objavljena prepiska o teškom položaju srpskog življa na Kosovu, između Vladana Đorđevića, predsednika srpske kraljevske vlade, Stojana Novakovića, poslanika Kraljevine Srbije u Carigradu i Tefik-paše, turskog ministra inostranih dela.Već samom svojom pojavom, u ovo vreme ispunjeno dramatičnim kosovskim zbivanjima, Prepiska je izazvala živu pažnju
javnosti. Jer, kao da se ništa nije promenilo u poslednjih sto godina; na kosovskoj sceni se, možda, odigrava poslednji čin drame, uz uplitanje zapadnih sila koje su, gluve za događaje u prošlosti, nenaklonjene srpskom narodu.


Prva srpska Bela knjiga

"Srpskonasleđe" pita dr Đorđa Borozana iz Instituta za savremenu istoriju,pisca pogovora za reprint izdanje Prepiske, šta je prethodilo pojavi ovakve knjige? Borozan ukazuje da je prilikama u Staroj Srbiji mlada srpska država počela da posve-ćuje ozbiljniju pažnju tek posle Berlinskog kongresa, kada je Jovan Ristić, tadašnji ministar inostranih dela, došao na ideju da rusku vladu obavesti o položaju hrišćana u
južnim srpskim pokrajinama. Ovaj posao, na preporuku Matije Bana,poverio je vrednom istraživaču Đorđu Popoviću Daničaru koji je sačiniopoveliku zbirku dokumenata o nasilju nad srpskim narodom u Staroj Srbiji. A kada je Daničar počeo da objavljuje rezultate svojih istraživanja, poraslo je interesovanje srpske i međuna-rodne javnosti za rešenje srpskog pitanja u okvirima evropske Turske.


Devedesetih godina teror je dostigao vrhunac. Posle velikog pokolja Jermena u Turskoj (1895), izbila je kritska kriza i (1896/97) grčko-turski rat. U tom ratu, na poziv sultana, učestvovalo je oko 20 000 dobrovoljaca iz Severne Albanije i današnjeg Kosova. Posle rata Arbanasi nisu vratili oružje. Zahtevali su veće privilegije i na zasedanju Pećke lige (1898/99) svu oštricu usmerili su protiv Slovena. Ova, Pećka liga, po mišljenju dr Borozana, otišla je u zahtevima korak dalje od Prizrenske lige, jer je pretenzije arnautluka, pored četiri vilajeta (kosovskog, skadarskog, bitoljskog i janjinskog) proširila i na peti, solunski vilajet. Pećku ligu vodio je Mula Zeka Bumbera koji se iz Porte vratio da "sredi" kosovski vilajet. Ponašao se po starom arnautskom običaju - koliko para toliko i podrške, a plaćali su ga Turska i Austro-Ugarska. Kada su se stekle međunarodne okolnosti, srpska vlada je napra-vila Prepisku, svoju prvu Belu knjigu o nasilju Arbanasa nad kosovskim Srbima. Knjiga je urađena u formi memoranduma Prvoj haškoj konferenciji koja je održana od maja do jula 1899. godine. Kraljevinu Srbiju je na Haškoj konferenciji trebalo da predstavlja predsednik vlade Vladan Đorđević, ali kako se Đorđević razboleo, srpsku delegaciju je vodio Čedomilj Mijato-vić, poslanik u Londonu. Na žalost, kralj Aleksandar Obrenović odlučio je da se Prepiska ne iznosi na Haškoj konferenciji sve dok Vladan Đorđević ne ozdravi (inače, Konferencija je usvojila samo jednu odluku - o stvaranju Haškog tribunala).
Ima razloga za istraživanje, kaže dr Đorđe Borozan, zbog čega je kralj Aleksandar odlučio da međunarodnu javnost ne upozna sa sadržinom Prepiske o arbanas-kim nasiljima u Staroj Srbiji. Da li su na njega uticala obećanja Turske, pritisnute unutrašnjim nevoljama, o spremnosti da poboljša život Srba-hrišćana, ili je postupao po savetima Austro-Ugarske ili neke druge sile? U svakom slučaju, ostala je
Prepiska, kao obrazac kako su to u interesu svoga naroda, i države, radili državnici koji su, pri tom, bili i poznati naučnici, glasoviti i van granica Srbije.


Neobuzdana mržnja

Zahtev Stojanu Novakoviću, srpskom poslaniku u Carigradu, da "učini korak na Porti, a ako ustreba
i kod samog Sultana, da se merama stvarnog dejstva prekinu zločinački izgredi jednog neobuzdanog plemena prema našim sunarodnicima", postavio je ministar inostranih dela, Vladan Đorđević, 15. aprila 1898. godine. Mesec dana docnije, Novaković obaveštava ministra da je dan ranije Tefik-paši, turskom ministru inostranih dela, uručio notu o arbanaskim nasiljima po Staroj Srbiji.



Predsednik vlade Vladan Đorđević
trebalo je da na Haškoj konferenciji
iznese dokumente o zločinstvima
nad Srbima na Kosovu. Kralj Milan je -
još nije utvrđeno zašto - to odložio


Biranim diplomatskim jezi-kom, ali veoma precizno i oštro, Novaković je u noti naglasio da su zločini Arbanasa na Kosovu upravljeni isključivo protiv hrišćanskog stanovništva srpske narodnosti i "izgleda da im je svrha da taj narod istrebe iz tih krajeva". "... Arbanasi, dobro nao-ružani i pogotovu sigurni da neće biti kažnjeni, dali su potpunu slobodu svojim svirepim na-gonima, pošto njihovom fanatizmu i njihovoj neobuzdanoj mržnji ništa ne stoji na putu. Zločini i pljačke dešavaju se svakodnevno, a krivci ne samo da nisu kažnjeni, već ih vlasti i ne gone", piše dalje Novaković. On naglašava da "po podacima koje ima Kraljevska Vlada (Srbije) za kratko vreme od nekoliko meseci, prošloga leta i zime, izvršeno je, u sanyacima Prištevskom, Novopazarskom, Pećskom i Prizrenskom, više od četiri stotine zločina, kao što su: ubistva, paljevine, razboj-ništva, oskrvnje hramova, silovanja, otmice, pljačkanja,
krađe čitavih čopora (stoke). Ovaj broj predstavlja najviše petinu onoga što se u stvari desilo, pošto se za većinu zločina i ne saznaje, jer se žrtve ili njihove porodice ne smeju ni da žale."

U prilogu note, Novaković je naveo 21 slučaj ubistava, imena ubijenih i ubica. Navedeno je, isto tako, da su Arbanasi srušili i opljačkali crkvu hočansku i opljačkali crkvu u Končulju, raovačku crkvu i manastir Sv. Trojice u okolini Prizrena. Zabeleženo je i 20 poimeničnih slučajeva silovanja i otmica srpskih devojaka, majki i supruga, i 39 slučajeva
napada, pljačke i razboj-ništava. Situacija je takva, napo-minje Novaković, da je stvorena "jedna vrlo čudnovata navika u varoši Peći. Kad telal objavljuje kakav zvaničan glas narodu, on uvek završava rečima: 'Teško onome ko je hrišćanin.'" Tefik-pašase susreo sa posla-nikom Novakovićem 15. juna. Izgovarao se zbog toga što još ništa povodom srpske note nije urađeno, a na to mu je Novaković ukazao na arbanaska nasilja koja su se u međuvremenu dogodila na srpsko-turskoj granici. Rekao je paši "kako se arbanasko junaštvo topi kao sneg čim se prava sila pokaže". Na žalost, turska vojska koja čuva
granicu obično pomaže Arbanasima, a sve to izaziva uznemirenje u turskoj carevini, koje se preko srpskih begunaca širi i u Srbiju, a odatle taj glas ide dalje, u Evropu. "Sve biva", rekao je Novaković,
"po nalogu iz Cari-grada i Jildiza, gde se opet pomišlja na gvozdeni musliman-ski obruč oko Srbije, kakav se nekada oko Čerkeza pravio. Da u ovome imam pravo, pomenuću Vam, Gospodine Ministre, uzgred kao dokaz, što sam neki dan čuo, kako se misli da organizuje naročiti kor vojske pod nazivom Hamidova škipetarska vojska, nalik na poznate kurdske kavaljeriske odrede. Kad se Turci razgovaraju sa Srbima, oni govore da se to sprema protiv Bugara, a kad razgovaraju sa Bugarima, oni onda, sigurno, govore da se to sprema protiv Srba." Tefik-paša nije poricao niš-ta. Obećao je da se mora nešto preduzeti, ali je to, primetio je Novaković, "kazano običnim apatičnim tonom":


Petovekovna "sloga"

Srpski poslanik u Carigradu Stojan Novaković, 16. jula 1898. godine, uručuje drugu notu Tefik-paši, upozoravajući ga na nova nasilja Arnauta nad Srbima u kosovskom vilajetu. Novaković prilaže nove dokaze o tome da su u međuvremenu od strane Arbanasa ubijeni: Jovan Simić iz Bresije, Đorđe
Ivanović iz Raniluga, Senta LJubić iz Ajnovca, Milovan Spasojević iz Jarsenovića, Arsa Petrović iz Tomajića, Ilija Novaković iz Gručareva i Đoka Virtunić iz Vičnjeva. Uz spisak ubijenih, navedena su i imena
Arbanasa - ubica. U isto vreme, naveden je i 21 slučaj napada i razbojništva i šest slučajeva silovanja Srpkinja, uz obraz-loženje da kad Arbanasi otmu srpsku devojku, najpre je siluju pa je onda primoraju
da pređe u muhamedansku veru, preteći smrću njoj i njenim roditeljima.



Jovan Ristić, ministar inostranih dela,
na preporuku Matije Bana, skupljanje
dokumentacije o zločinima na Kosovu
poverio je Đorđu Popoviću Daničaru.
Srbija je tada znala kako se vodi "medijski
rat"


Najzad je u odgovoru Tefik-paše poslaniku Novakoviću saop-šteno "da je carskom naredbom divizijskom generalu Saadedir-paši naređeno da učini izviđaj po predmetima napada". Nova-ković je predložio da u komisiju uđe i srpski konzul Todor Stanković "sa konsultativnim glasom". Turci su, čineći se nevešti, zaobilaznim putem izbegli prisustvo srpskog predstavnika u radu komisije i Saadedin-paša je započeo istragu bez Stankovića. Paša je u Prištini boravio svega tri dana, ali nije isleđivao arnautska nasilja, već je samo prizvao nekoliko seljaka kojima nije nikakvo zlo učinjeno i koji su, zaplašeni od zaptija i arnautskih zulumćara, potpisali kako nemaju razloga da se žale.

Posle više od četiri meseca od prve srpske note, 28. septembra, Tefik-paša je odgovorio Stojanu Novakoviću. Jedan broj slučajeva je prećutao, drugi nastojao da opovrgne, da bi tako "dokazao koliko su neosnovane optužbe protiv Arnauta i muslimanskog stanovništva pograničnih sanyaka." "Ja sam uveren", zaključio je Tefik-paša, "da će Vaše Prevas-hodstvo visokom uviđavnošću i razboritošću kojom se odlikuje, priznati, da je Kralj. Vlada (Srbije) u ovoj prilici obmanuta od strane ljudi kojima je stalo da poremete odnose prijateljstva i dobrog susedstva, koji tako srećno postoje između obe zemlje, i da proizvedu neslogu između razli-čitih delova našeg stanov-ništva, koji su skoro pet vekova živeli u potpunoj slozi i koji sada ne mogu imati nikakva razloga međusobno se satirati."




Stojan Novaković, poslanik u
Carigradu, turskom ministru
energično je
poručio: "Arbanaško
junaštvo topi se kao sneg na suncu,
čim se prava sila pokaže."


Stojan Novaković, 19. oktobra, upućuje i treću notu Tefik-paši. u njoj navodi novih 115 slučajeva ubistava, otmice, silovanja, poturčenja, razbojništva i palje-vina. "Što se tiče tobožnje istrage koju je vodio Saadedin-aga", pisao je Novaković, "ona je izvršena posve površno. Tako, izabrana su, kao namerno, najmanje važna nedela, i umesto da se traže krivci, postaralo se da se nađu i ispitaju samo svedoci optuženih, ne vodeći računa o tome kakve dokaze mogu podneti žalioci i njihovi svedoci." Kao primer takve "istrage" Novaković je naveo: "Mesto Đorđa Jovanovića iz sela Raniluga, koga je teško ranio neki Ramiz Sadik, podmetnuli su neko sasvim drugo lice, nekoga Jovana Đorđevića iz sela Dobročana, koji je, kada ga je Saadedin-paša zapitao, da li ga je taj Ramiz ranio, odgovorio, razume se, negativno, što je bilo dovoljno đeneralu pa da izjavi, da je optužba protiv toga Arnautina lažna." Tefik-paša je u svom narednom odgovoru na srpske note ponovo pokušao da odbrani rezultate istrage, navodeći da su
"napadi koji se pripisuju Arnautima neosnovani ili uveličani, da su nedela koja čine hrišćani na štetu svojih
zemljaka muslimana, mnogobrojnija od onih zbog kojih se hrišćani tuže i, što je još gore, dok muslimanski krivci vuku zaslužene kazne, dotle se hrišćani izvlače ispod suđenja, bežeći u Srbiju."Pritisnut novim argumentima i dokazima, kao i Novakovićevom pretnjom da će svoje note predati carigradskim ambasadorima (koje je i do sada o tome obaveštavao), Tefik-paša je, tek posle nekoliko meseci, počeo da postepeno priznaje da su neki Arbanasi počinili zločine nad kosovskim Srbima.


Idu Srbi!

Veoma značajnu ulogu u pripremanju dokumentacije o arbanaškim nasiljima ukosovskom vilajetu, imao je Svetislav Simić, tadašnji srpski konzul u Prištini. Ovaj diplomata, publicista i nacionalni radnik, ostao je
upamćen kao osnivač Srpskog književnog glasnika i autor više knjiga o Staroj Srbiji. Dobar poznavalac kosovskih prilika, Simić je, ipak, brižljivo proveravao svaki podatak iz Tefik-pašinog odbora Stojanu
Novakoviću, ne bi li došao do pune istine. Na sve strane razaslao je po Kosovu pouzdane ljude sa posebnim uputstvima kako bi trebalo da svaki slučaj pažljivo ispitaju. Tako je prikup-ljena građa koja je poslužila Stojanu Novakoviću da sačini argumentovan odgovor Tefik-paši. U vreme kada je nota notu stizala, 30. novembra 1898. godine, konzul Svetislav Simić uputio je pismo Vladanu Đorđeviću, ministrupredsedniku i ministru inostranih dela, u kome je dao dokumentovanu analizu položaja hrišćana u turskoj carevini (ovo pismo navedeno je u knjizi Branka Peruničića Pisma srpskih konzula iz Prištine 1890-1900). Simić je predsedniku ukazao na sličnost između zuluma Kurda prema Jermenima i
zuluma Arbanasa prema Srbima. Na izvestan način, Simić se može smatrati i tvorcem ideje o nastanku Prepiske. On je, naime, u istom pismu Vladanu Đorđeviću predložio da se "pred evropski svet" iziđe sa Crnom knjigom o arabanaškim zločinima na Kosovu. U ovom poslu, poručio je Simić, ne bi trebalo gubiti nadu. Jer, i sami Turci kao da predosećaju da ovakvo stanje na Kosovu ne vodi dobru...
"Meni sad nije čudno", piše Simić, "što je pojava jedne naše čete, koja je izašla bila na gra-nicu
da se vežba, proizvela onako silan utisak, čak i u Stambolu, a ne samo ovde, gde je sve skočilo zaprepašćeno uzvikom 'Idu Srbi'. Sećate se da je i vas Sultan iz kreveta digao poručujući vam da mu dođete u dvor... Mene je, gospodine ministre, iznenadilo kad sam video kakav je ovde strah od Srbije. Time se treba koristiti i ja dr-žim da je za to vrlo podesan način, koji sam vam predložio: pomoću njega držimo pitanje otvoreno, stičemo simpatije celoga sveta, hrabrimo naše nadom, a plašimo Turke uverenjem da se Srbija sprema."

(...)
avatar
Vidra
Legendarni član

Broj poruka : 10650
Datum upisa : 25.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Vidra taj Sre Apr 14, 2010 4:26 pm

Luka Marinković: BEŽATI U SRBIJU

Za prvog srpskog konzula u Prištini postavljen je Luka Marinković. Turci i Arbanasi dočekali su na nož ovu srpsku ustanovu. Pokušali su da zapale konzulat, a konzul Luka Marinković, već 1890. godine, ubijen je na ulici ispred samog konzulata. (Početkom dvadesetog veka isto tako neprijateljski dočekan je u Mitrovici ruski konzul G. S. Šćerbin. Ubili su ga Arbanasi 1903. godine).
Konzul Luka Marinković, već u prvim izveštajima (navedenim u knjizi Branka Peruničića Pisma srpskih konzula iz Prištine, 1890-1900) uočio je nedoslednu, podmitljivu taktiku turskih vlasti: kad žandarmi uhapse nasilnike, viši činovnici ih puštaju na slobodu.
U izveštaju đeneralu Savi Grujiću, ministru predsedniku i ministru inostranih dela, 2. maja 1890. godine, konzul Marinković je zabeležio jedan karakterističan slučaj progona:
"Josif Đurđević, starac, seljak iz Pirane, sela dva časa od Prizrena, predstavi se sa četrnaestogodišnjom
devojčicom Lenkom Konsulatu i izjavi da bega u Srbiju da spase devojče od arnautske obesti jer je oće da poturče.
Pre tri godine, reče, oteli su mi Arnauti stariju kćer Cvetu, koja je od muke i presvisla, pa mi sada ištu Lenku.
Nemogući odoljeti prevelikoj tuzi i patnjama koje pretrpih od Arnauta begam u Srbiju sa ovim devojčetom a ženu Agniju
ostavi(h) u Prizrenu, jer je stara pa ne može da bega. Istina i devojče je malo pa ne može da ide, pa ne znam šta da radim, i molim Konsulat za pomoć novčanu, jer leba nismo jeli a u putu noćili smo na poljani. Idem, reče Josif, u Srbiju i to u Prokuplje, gdi su mi dva sina Cvetko i Kosta prošle godine od arnautskog nasilja izbegli..."

...........................................................................


PISMA SRPSKIH KONZULA

Povodom obeležavanja petostogodišnjice kosovske bitke, 1889. godine, vlada Kraljevine Srbije odlučila je da u evropskom delu Turske ustanovi nekoliko svojih konzulata. Zahvaljujući konzulatu u Prištini, Srbija i šira javnost, po prvi put su sistematski obaveštavani o nasilju Arbanasa nad hrišćanima, srpskim življem na Kosovu. Do oslobođenja Kosova, 1912. godine, srpski poslanici u Prištini su bili: Luka Marinković, Branisalv Nušić, Todor Stanković, Svetislav Simić, Miroslav Spalajković, Milan Pećanac i Milan Rakić. NJihova pisma, izveštaji, beleške i putopisi, poslužili su kao dragocena dokuemntacija vladi Srbije za širenje istine o teškom položaju Srba u Turskoj. Izveštaji izuzetno aktivnog i sistematičnog konzula Svetislava Simića korišćeni su kao osnovna argumentacija Ministarstva inostranih dela za knjigu Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji (1898-1899)

..........................................................................


Todor Stanković: NEMA CRKVE SAMODREŽE

VicekonzulTodor Stanković uputio, 8. septembra 1891. godine, ministru inostranih dela M. Kr. Đorđeviću, izveštaj sa putovanja po Kosovu. Navodeći kako je posetio Samodrežu, selo oko pet kilometara udaljeno od glavnog puta Priština-Vučitrn, Stanković je zabeležio.
"... Kad smo tamo stigli, nađosmo tamo sve same Arnaute, a nigde ni jednog Srbina. Na pitanje, ima li u ovom selu koja srpska kuća, odgovoriše Arnauti da ima samo četiri srpske kuće.
Naredih jednom zaptiji-žandarmu - da pozove jednog domaćina od one četiri srpske kuće da mi pokaže mesto crkve Samodreže. Ode žandarm i kroz nekoliko minuta dođe sa Živom Lazarevićem, Srbinom iz istog sela, kome beše kuća na kraju sela.
Živa, čovek oko 50-60 godina starosti, u odelu poderanom i sastavljenoms ve od samih krpa, koje se drže na po jednom končiću, priđe k meni i pošto se pozdravismo pitah ga ovim rečima: 'Jeli, brate gde je crkva Samodreža?' 'E moj gospodine, nema crkve Samodreže, ona je negda postojala a sada je od nje načinjena vodenica, no 'ajde da ti je pokažem,' odgovori Živa.
Idući tako putem na crkvi Samodreži, polagano pitah Živu ovim rečima: 'Kako živite ovde među ovim Arnautima?'
'Samo što smo živi, ali ovakog života bolje da ga nije', odgovori Živa.

Tako u razgovoru sa Živom dođosmo do čuvene crkve Samodreže, od koje se sada drži samo još jedan zid u debljini jedan i po a u visini samo jedan metar, preko koga teče voda u vodenici, koja je napravljena od kamena iste crkve a ispod same crkve.
Svuda po selu rasejano je tesano kamenje sa crkve Samodreže i nema onde arnautske kuće koja nije podzidana kamenom skinutog sa crkve Samodreže.Pored crkvenog zida prokopala je voda jednu jarugu u dužini 35 a u dubini dva i po metra, u kojoj se na jedan i po do dva i po metara u
zemlji, na desnoj obali iste jaruge, vidi vrlo mnogo kostiju odraslih ljudi, a ni jedne dečije. Kosti ove pokazuju da nije svaki grobzaseban, jer se kostiju od više ljudi nalazi na jednom mestu. A preko tih grobova poređano je tesano kamenje, i po svoj prilici, grobovi se prostiru još dalje preko kojih su sada zasejane njive.
Ja kao nasigurno držim da su onde zakopani srpski junaci koji su u Kosovskoj borbi izginuli..."

......................................................................................

Branislav Nušić: SVAKODNEVNI ZULUMI

Književnik Branislav Nušić, kao srpski konzul u Prištini, napisao je o zlodelima Arnauta dosta izveštaja vladi u Beogradu. Izdvajamo deo Nušićevog izveštaja upućenog S(imi) Lozaniću, ministru inostranih dela, 25. jula 1895. godine:
"Umnogim svojim ranijim izveštajima imao sam prilike, gospodine ministre,da vam iznesem sve potankosti i same događaje iz onog velikog niza zuluma, koje oružani Arnauti čine nad nenaoružanim srpskim življem. Sada mogu samo ponoviti svoje ranije tvrđenje da su ti zulumi ove godine jači no što su, valjda, ikada bili što pokazuje i neobično naglaemigracija stanovništva, koju nikakva sredstva nisu kadra da spreče... Zaista je užasno svaki dan slušati toliko jadikovanje užasnopotlačenoga stanovništva, koga ubijaju, globe, turče, raseljavaju i otimaju im imanja, kuće, novac, stoku i sve. Juče sam na pr. primio preko 30 seljaka iz raznih sela, pa čak i iz najudaljenijeg kraja pećke nahije, koji se sa suzama u očima žale na užasne zulume, koje Arnautivrše, usled čega su već tri parohije u pećoj nahiji ostale bez paroha, jer su ovi pobegli, pošto su im Arnauti pretili da će ih ubiti. Kad ni sveštenici nisu sigurni sa životom, kako je onda bednome seljaku..."
Nušić zatim upozorava mini-starstvo da je vreme da se razmisli o tome kako da se "angažuje štampa evropskoga glasa", što bi "u Carigradu učinilo naročiti utisak i izazvalo Portu iz raznodušnosti".

....................................................................................................

Svetislav Simić: NISU ONI JUNACI

Konzul Svetislav Simić u pismu Vladanu Đorđeviću, predsedniku Ministarskog saveta i ministru inostranih dela, upućenom iz Prištine, 3. februara 1899. godine, ističe:
"...Ostavljeni bez zaštite vlasti, naši su ljudi upućeni da se brane sami od Arbanasa. Ali dok su svi Arbanasi naoružani, Srbi su, ostavljeni golih šaka, primorani da pognu glavu i primaju udarce bez otpora, a kinjenja bez ropota. Ja sam imao bar stotinu slučajeva, da su mi se ljudi, kad sam ih koreo što se ne brane, pravdali rečima: 'Kako ćemo gospodine, kad nemamo čime. Nabavite nam puške, pa ćete videti, hoće li nam glave skidati bez zamene.' Naročito se Pećanci i Prizrenci žale što nemaju oružja. 'Ne tražimo vam, gospodine, pare, nego oružje. Dajte nam ga da se branimo, da ne ginemo ovako uludo.' Ovo Srba što je ostalo u ta dva sanyaka u očajanju je, a sve su to kršni ljudi i junaci.
Srbi u Orahovcu žive zatvoreni ima već dva, tri meseca. Tamo Arbanasi ne trpe ni vlasti. Juče su mi dolazila dvojica iz toga sela, koji su siromašni, putovali sve stranputicama, kroz šume i planine, da dođu ovde, da me pozdrave i da mole za oružje. Pre 10 dana ispratio sam jednoga iz Đurakovca (pećke nahije) s nadom da ću gledati da ih s puškama snabdem. Čuven pop Vukajlo iz (Ibarskog) Kolašina već je dva puta dolazio k meni radi toga. Mi u Kolašinu imamo u kompaktnoj masi oko 500 srpskih domova i do 1 000 za pušku doraslih glava.

Arbanasi po sebi nisu nikakvi junaci, ali drsko vrše zločine, jer ne nailaze na otpor. To u njih razvija rđave prohteve, a kod naših daje maha slabodušnosti, koja je prirodna posledica stanja u kojem su.
Ja držim, gospodine ministre predsedniče, da bismo se mi mogli postarati, da ovome narodu doturimo martinke (puške), koje su nam još preostale i leže po magacinima..."

(...)
avatar
Vidra
Legendarni član

Broj poruka : 10650
Datum upisa : 25.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Vidra taj Sre Apr 14, 2010 4:29 pm

POGNUTE GLAVE ARNAUTA

Ruski carski diplomata, knez Grigorije Nikolajevič Trubecki, poslanik Rusije u
Kraljevini Srbiji 1914-1915. godine, povlačio se zajedno sa srpskom
vojskom prema Albaniji. Svoja sećanja na te ratne dane napisao je u
obliku životnih i diplomatskih uspo-mena. Memoari Trubeckog, pod
naslovom Rat na Balkanu 1914 - 1917. i ruska carska diplomatija
pronađeni su u porodičnoj zaostavštini i objavljeni tek 1983. godine u
Montrealu. Beogradska Prosveta objavila ih je 1994. godine.

Evo kako je knez Trubecki zabeležio susret sa Arnautima, 1915. godine:
"...
Bio sam u Mitrovici sedam godina ranije, 1908, i bilo mi je zanimljivo
da sada uporedim ondašnji i sadašnji utisak o prestonici razbojničkog
carstva. Gospodari situacije bili su Arnauti. Kretali su se naoružani
od glave do pete, obrijani, sa kečetom na zatiljku, mrgodno sevajući
očima kad bi morali da se uklone kočiji nekog kaura - Evropejca. U
čitavoj Mitrovici tada su samo dva čoveka nosili evropska odela - ruski
i austrijski konzul. Nisam mogao da izađem u grad a da me začas ne
okruži straža postavljena za moje obezbeđenje, jer se mesni upravnik,
Turčin, plašio da se ne dogodi nešto zbog čega bi kasnije odgovarao. Na
ulicama se otvoreno prodavao duvan, iako je u celoj Turskoj bila
zabranjena njegova slobodna prodaja - toliko se Turska nije usuđivala
da zavodi bilo kakav red u Albaniji. Zapljusnula su me tada neka drevna
vremena, tačnije - zaporoške naseobine. I tako je u Albaniji vladalo
potpuno bezvlašće, a Mitrovica je bila pravo razbojničko gnezdo.

Sada, dok sam ulazio u grad, video sam da se arhitektura grada nije promenila.
Nova je bila samo ogromna kamena
kasarna, koju su podigli mladoturci uoči balkanskih ratova.
Iste one stare turske kuće sa drvenim rešetkama u prozorima
i trbušastim prvim spratom, isti oni uski, prašnjavi sokaci sa otvorenim ćepencima.
Pred njima su spokojno sedeli
stari Turci sa belim čalmama. I tako, nepomućeni u svojoj lenjoj važnosti, ispijali su
kafu i pušili na muštikle, slabo se zanimajući za kupce i za prodaju svoje robe, i
jednako tako odvažno gledali na svu buku i vrevu koja ih je
okruživala. Ali tu se završava sličnost nove sa starom Mitrovicom.

Ranijegospodare zamenili su novi. Nisam mogao da prepoznam ponosne Arnaute.
Gde su se deli oni kočoperni ljudi koji su se razmetali svojim
kinyalima, pištoljima i puškama? Kako su se ugasili njihovi pogledi,
koji su nekad svetlucali mrkim plamenom, kako su samo pognuli glave!

Zar je moguće da tim pogruženim korakom kroči dojučerašnji domaći i strašni gospodar?
Čitava ova promena odigrala se ne samo zato što su
Turci osvojili ovaj kraj, već i zbog surovog gušenja albanskog
ustanka posle rata, kada su čitava sela skoro do poslednje glave iščezavala sa lica
zemlje i kada se nisu štedela čak ni deca. Čudnovato je bilo videti Arnaute kako se sada
sklanjaju s puta pred svojim starim i grlatim nadzornikom - Srbinom. Mitrovica se brzo
ispunila izbeglicama i vojnicima. Na mahove je čak bilo teško probiti se ulicom. Meni
je ustupljen smeštaj u kući gde je nekad boravio prvi ruski konzul u Mitrovici, Ščerbin,
koga je na dva koraka od kuće ubio jedan Arnautin jer njegovi sunarodnici nisu hteli da
dozvole da ruski konzul živi u njihovoj Mitrovici i
da im smeta u sporovima sa Srbima. Domaćin u mojoj kući bio je Srbin, koji se
s poštovanjem sećao pokojnog Ščerbina..."

*preuzeto sa sajta
/www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/04/article-05.html">srpsko nasledje
avatar
Vidra
Legendarni član

Broj poruka : 10650
Datum upisa : 25.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Vidra taj Sre Apr 14, 2010 4:51 pm

Konsulat Kraljevine Srbije u Pristini
Pristina, 20.novembra 1895.god.
Pov.no 104.


Gospodinu Stojanu Novakovicu,
predsedniku Ministarskog saveta,ministru inostranih dela

Gospodine ministre,Medju ovdasnjim Arnautima u nahiji i u varosi vlada groznicava uzbudjenost.Kakvi sve glasovi dopiru do njih iz Carigrada ili Soluna,nije mi poznato.Oni su strasno zabrinuti i neprestano se po
dzamijama dogovaraju.Posle takvih dogovora pojedini,koji medju Srbima imaju svoje prijatelje i poznanike preporucuju ovima prijateljski,da se cuvaju.Na jednom od takvih dogovora vodjena je rec i o tome,kako
bi trebalo ubiti mene,protu ovdasnjeg i jos sedam ili osam lica.Pojedinci su mi vec preporucivali,da se cuvam.I jedna afera,koja se skoro desila,pokazace najbolje strah Turaka.Pre dve-tri nedelje isao sam ulicom sa zenom i,u jedan mah izadje jedan hodja na sred ulice i prepreci mi put,sav usplahiren,krvavih ociju i nadrazenih zivaca.On mi uzviknu:"Od tebe cemo poceti da koljemo!"Carsija kao da je ocekivala da za ovim odmah ima da pocne stogod,pozatvarala je odmah ducane i-ja verujem da nisam bio sa zenom,da bi zaista tom prilikom i bilo cega.Razume se,sutra dan,kao sto obicno Turci cine,proglasili su da je taj hodja lud,To je i vlast prihvatila,pa ga je pritvorila,a posle cetiri dana pustila,te je tu skoro i po drugi put izazivao me na sred ulice.Medjutim saznajem,da je on upucen da to cini ne bi li se kakav skandal izazvao.

U opste Turci su prema Srbima tako ponasaju,da se valja bojati skorih,vrlo nepovoljnih dogadjaja.Tu skoro su se u dzamiji zaklinjali,da prekinu sve veze sa Srbima,da onoga,koji samo razgovara sa Srbinom,smatraju kao izdajicu i djaura.Posle te zakletve niko u konsulat ne sme da dodje i sam terdzuman mutesarifski,koji je imao posla,morao je da se sakrije i zamece trag,dok je usao u Konsulat;
niko od Turaka ne svraca u ducan Srbinu niti mu uspet rec progovori.Zato sto terdzuman pasin predaje u srpskoj skoli turski jezik,nazivaju ga djaurom i tu skoro deca iz turskih skola poceli su
da ga kamenjaju.

U opste je stanje takvo,da svaki dan,koji prodje,ja brojim u dobivene dane i od nekoliko dana vec se resavam da sklonim moju porodicu u Srbiju.To stanje pogorsala su jos i izvesca niskog konsula turskog,da,poznati vam Bilal-aga nosi iz Srbije oruzje za ovdasnje Srbe i sad je vec uzbudjenost tu na vrsku i ja ne znam sta je to sto je i do danas odrzalo mir i glave hriscanske na ramenima. Meni je cast zamoliti vas,gospodine ministre,da budete dobri obratiti paznju nadleznim na ovo stanje,neka bi za vremena predupredili ono sto ce posle tesko moci.

Izvolite primiti,gospodine ministre,uverenje o mom odlicnom postovanju.
V.Konsul,
Branislav Nusic
avatar
Vidra
Legendarni član

Broj poruka : 10650
Datum upisa : 25.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od drdoktor taj Sre Apr 14, 2010 5:11 pm

Gde si ovo iscupala? Kako ovaj post ranije nisam primetio. Svaka ti cast.
avatar
drdoktor
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1448
Datum upisa : 06.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Vidra taj Uto Apr 12, 2011 12:05 pm

Kratka hronika stradanja Srba na Kosovu i u Metohiji (1941 - 1990)
Stradanja od Arbanasa pod okupacijom

(...)
„Najveća stradanja i progoni Srba i najmasovnija iseljavanja zbili su se odmah prvih nedelja iza sloma Jugoslavije (aprila 1941). Sve se tako nepovoljno okrenulo po Srbe da su oni bili bespomoćni. Kad su se Srbi vojnici vraćali kućama iz razbijene jugoslovenske vojske, oni su dočekivani od Arnauta, koje nije niko razoružavao i koji su se još više naoružali iz obijenih vojnih magacina. Tako su Srbi vojnici pljačkani i ubijani putem, iz zasede, a ukoliko su uspevali doći do svojih sela, nalazili su obično svoja kućišta već pusta, iseljena, popaljena, porušena. Sve je to išlo po planu, neverovatnom brzinom. Na pljačku i izbacivanje Srba diglo se celo arbanaško stanovništvo, uz pomoć mnogobrojnih kačaka, koji su zbog kriminalnih dela ranije bili izbegli u Albaniju i sada su nagrnuli natrag... Nemci su bili sasvim ravnodušni prema progonu i izbacivanju Srba, videlo se čak da su i sporazumni s time, i jedino su osiguravali relativni red u varošima i na glavnim drumovima. Italijani su pokazivali nešto više simpatije (prema Srbima)... Docnije, usled nepovoljnog po njih toka rata, Italijani su postajali sve popustljiviji (prema Arbanasima) i sami su internirali, naročito 1942. g, veliki broj Srba. Zatim u leto, 1943. godine, Italijani su počeli predavati svu civilnu vlast Arnautima, spremajući se za svoju kapitulaciju, koja je usledila 8. septembra. Iza toga, Srbi su potpuno prepušteni besnilu Arbanasa. I tako je od jeseni 1943. pošao nov talas nasilja protiv Srba, osobito na Kosovu, gde je bilo zaostalo još dosta Srba kolonista. Jedan deo Metohije, srezovi Peć, Bakovica, Istok i Orahovac formalno su, odmah 1941, anektirani Albaniji, a time i imperiji italijanskoj. Posle sloma Italije, Albanci su, po sparazumu sa Nemcima, smatrali i ostatak Metohije i sve Kosovo ’Novom Albanijom’... Arbanasi iz Metohije i Kosova ušli su u zajednički albanski parlament i zajedničku vladu u Tirani. Ostvarena je bila ’Velika Albanija’.

Ko bi danas (1945 - prim. red) prošao kroz Kosovo i Metohiju, našao bi jednu tužnu sliku. Našao bi hiljade pogorelih i porušenih potpuno pustih kućišta, našao bi porušene mnoge crkve i manastire, našao bi cela sela potpuno opustela. Po svedočenju Gavrila Kovijanića, profesora iz Peći (izbeglice), bilo je već 1941. g. uništeno 65% srpskih naseljeničkih kuća u srezu Pećkom i 95% u drugim srezovima u Metohiji, tako da su ostala samo zgarišta. Voćnjaci su isečeni, oranja izgažena, pa i groblja dobrim delom razrušena. I zaprepastio bi se gledalac ne malo kad bi video da se još i danas, posle opšteg oslobođenja zemlje i izgona okupatorske vojske, Srbi naseljenici ne mogu da se vraćaju na svoja sa toliko znoja i truda sagrađena ognjišta. Ne mogu zato što se boje, kao i zato što im sama jugoslovenska vlast (DF Jutoslavija) još uvek ne dozvoljava da se vraćaju - očigledno iz političkih razloga da se ne bi prerano zamerili Arbanasima. Ni govora nema još o sudskoj istrazi i kažnjavanju onih koji su se tako strašno ogrešili o sva pravila čoveštva i prava. Naprotiv, na zvaničnim aktima Kosovsko-metohijske oblasti, koja je sada dobila svoju autonomiju, albanski jezik stoji na prvom mestu, a činovništvo i žandarmerija i dalje su pretežno u albanskim rukama, čak i u rukama nekih koji su služili i pod okupatorom. Zverstva Albanaca (nad Srbima), nadasve muslimanskih Arnauta, prevazišla su sve što ljudi pamte, čak i u tim krajevima, od starine na zlu glasu po divljini.“

(...)
Broj pobijenih Srba na Kosovu i Metohiji od Arbanasa tokom rata teško je precizno odrediti, ali on dostiže nekoliko desetina hiljada. Isto tako, teško je tačno odrediti i broj prognanih Srba, tj. izbeglica sa Kosova, ali se nesumnjivo taj broj penje do sto hiljada duša. Ovde treba navesti i porušene srpske crkve i groblja u kosovsko-metohijskim naseljima, kao i manastire i druge svetinje, kao npr. Spomenik kosovskim junacima, na koje su Arbanasi nasrtali sa besom i mržnjom neviđenom, jer su to tapije vekovnog srpskog prisustva na Kosovu. Najstrašnije je opljačkan, razoren i spaljen manastir Devič u Drenici (oktobra 1941), tako da u njemu od crkve i mnogobrojnih konaka nije ostao ni kamen na kamenu. Zatim treba pomenuti da su porušene do temelja sve crkve u svim naseljeničkim selima Metohije, koja su već u aprilu 1941. spaljena, a stanovništvo poubijano i proterano. Mnoge pak druge crkve su narušene, demolirane, oskvrnjene, opljačkane. Tako su spaljene i porušene crkve u srpskim selima: Bistražinu i Šeremetu kod Đakovice; u Donjem Ratišu, Pacaju, Necu, Ponoševcu i Rastavici, takođe u đakovičkom kraju; zatim u selu Brnjači kod Orahovca, pa u Čikatovu kod Glogovca, pa crkva Sv. Petra (iz DžIV veka) u selu Koriši kod Prizrena. Arbanasi su opljačkali i demolirali, i pokušali da spale još, i crkve: u Vitomirici kod Peći, u Kačaniku, Velikom Belaćevcu kod Prištine, crkvu Sv. Nikole u selu Balji kod Srbice i istoimenu crkvu u selu Banjoka kod Vučitrna, pa zatim crkve u selima Rastavici i Ratišu kod Dečana, u selu Siga kod Peći, u Crkolezu kod Istoka, u Pomazatinu kod Prištine, crkvu u Podujevu i crkvu iznad sela Štimlja kod Uroševca, kao i poznati manastir Svetog Marka u Koriši iznad Prizrena. Opljačkan je manastir Gračanica i manastir Sokolica, crkva Samodreža je obijena, freske i ikonostas uništeni, sasudi i utvare crkvene polupani i pocepani. U crkvi Sv. Petra i Pavla u Istoku arbanaške vlasti su tokom 1943–44. držale danonoćno zatočene Srbe, njih oko 100, iz Istoka i okolnih sela, i to je trajalo mesecima, pri čemu ljude nisu puštali napolje, pa su morali u crkvi da vrše i nuždu. I crkva manastira Gorioča kod Istoka služila im je za zatvor pri masovnom hapšenju Srba. I tako redom - beskrajna hronika stradanja Srba na Kosovu od Arbanasa, kao i srpskih svetinja.

Na opštu žalost kosovskometohijskih i svih ostalih Srba, ovakav odnos prema srpskim manastirima i crkvama na Kosovu nastavio se i posle oslobođenja.

Iz knjige jeromonaha Atanasija (Jevtića) Stradanje Srba na Kosovu i Metohiji od 1941. do 1990. godine, Jedinstvo, Priština, 1990. godine

izvor
avatar
Vidra
Legendarni član

Broj poruka : 10650
Datum upisa : 25.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od digitalmandrak taj Uto Apr 12, 2011 12:40 pm

Svaka cast na temi...Jos jedan od razloga sto mrzim komuniste...
avatar
digitalmandrak
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 12500
Datum upisa : 22.03.2010
Lokacija : Kruska

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Fraya taj Uto Apr 12, 2011 1:00 pm

digitalmandrak ::Svaka cast na temi...Jos jedan od razloga sto mrzim komuniste...

Kakve bre veze imaju sada komunisti sa naslovom topika?

Uostalom, mogao je naslov topika da bude i "stradanja Arbanasa pod
srpsko.komunistickom diktaturom"

Mozda ce se naci neko ko ima vremena ,zelje,volje ( ja sada nemam)
da malo koriguje ili barem pojasni izraz Arbanas jer tu ne spadaju svi Albanci sa
Kosova.

I sada, na kraju, kada ostadosmo gologuzani, za sve krivi komunisti
koji, eto igrom slucaja padose s neba, a nemaju prezimena tipa Rankovic?
avatar
Fraya
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2139
Datum upisa : 19.04.2010
Lokacija : suncana strana sokaka

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od digitalmandrak taj Uto Apr 12, 2011 1:06 pm

Kakve bre veze imaju sada komunisti sa naslovom topika?

Aj pazljivo procitaj ceo post a ne samo naslov...

Nije moj deda zabranio povratak Srba na KiM posle rata vec komunisticki rezim...


Uostalom, mogao je naslov topika da bude i "stradanja Arbanasa pod
srpsko.komunistickom diktaturom"

Niko ti ne brani da otvoris topik sa tim naslovom...

Mozda ce se naci neko ko ima vremena ,zelje,volje ( ja sada nemam)
da malo koriguje ili barem pojasni izraz Arbanas jer tu ne spadaju svi Albanci sa
Kosova.

Ma da...Evo,ja cu,cim iscepam dlaku na 4 dela...


I sada, na kraju, kada ostadosmo gologuzani, za sve krivi komunisti
koji, eto igrom slucaja padose s neba, a nemaju prezimena tipa Rankovic?

O tome mozemo na drugoj temi,u ovom slucaju snose ogromnu krivicu za posleratnu poplavu siptara na KiM...
avatar
digitalmandrak
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 12500
Datum upisa : 22.03.2010
Lokacija : Kruska

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Fraya taj Uto Apr 12, 2011 1:58 pm

Rec Arnaut je turcizam u srpskom jeziku. Na turskom rec Arnaut oznacava Albance ili ljude iz Albanije. Smatra se da su Turci rec "Arnaut" preuzeli iz grckog jezika i da potice od grcke reci „arnabitis“[1], mada se u grckom jeziku za Albance koriste i reci "Arvanikos", "Arbanikos", "Alvanikos", "Arvaniti", "Arvanitas"
Značenje reci Arnaut je tokom istorije imala razlicita znacenja Nekadasnje znacenje:Pregled istorijske građe pokazuje da se rec Arnaut konkretno odnosi na Albance koji su sluzili u vojsci Osmanlijskog carstva, kako Albance muslimane tako i Albance hriscane.[ Istorijska građa međutim takođe navodi da su Arnauti služili i u austrougarskoj vojsci[
Iako svi postojeći kognati ukazuju da se reč etimološki odnosi na Albance[
u doba Osmanlijskog a zatim Austrougarskog carstva ova reč se odnosila i na albanizovane Slovene[/b] Iako se ova reč prvobitno najverovatnije odnosila na Albance, zanimljivo je primetiti da danas ]među Albancima nije zabeležen značajan broj prezimena koja u sebi sadrže koren reči "Arnaut" ili sl. Sa druge strane, postoji veliki broj današnjih Južnih Slovena koji se prezivaju Arnautović, Arnaut, Arnautalić, Arnautovski itd.[/b]

I tako.. Kada neko postavlja jako pametan topik,.mozda ne bi bilo lose
da se malo pozabavi i etimologijom ,lingvistikom i istorijom ,
a narocito ako se radi o Kosvu i svetim srpskim zemljama, ognjistima i slicno.

Svaka istina ima dva kraja, tako bilo,tako ostalo.
avatar
Fraya
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2139
Datum upisa : 19.04.2010
Lokacija : suncana strana sokaka

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od digitalmandrak taj Uto Apr 12, 2011 2:16 pm

I tako.. Kada neko postavlja jako pametan topik,.mozda ne bi bilo lose
da se malo pozabavi i etimologijom ,lingvistikom i istorijom ,
a narocito ako se radi o Kosvu i svetim srpskim zemljama, ognjistima i slicno.

Svaka istina ima dva kraja, tako bilo,tako ostalo.

Slazem se...Kada neko postavlja topik o SPC i "cirkusu koji ona pravi" ne bi trebalo da pise o bivsim vladikama koji su u raskolu
avatar
digitalmandrak
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 12500
Datum upisa : 22.03.2010
Lokacija : Kruska

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Fraya taj Uto Apr 12, 2011 2:31 pm

digitalmandrak ::
I tako.. Kada neko postavlja jako pametan topik,.mozda ne bi bilo lose
da se malo pozabavi i etimologijom ,lingvistikom i istorijom ,
a narocito ako se radi o Kosvu i svetim srpskim zemljama, ognjistima i slicno.

Svaka istina ima dva kraja, tako bilo,tako ostalo.

Slazem se...Kada neko postavlja topik o SPC i "cirkusu koji ona pravi" ne bi trebalo da pise o bivsim vladikama koji su u raskolu

Izvini, a gde ti u boldovanoj recenici vidis neku nelogicnost?

U SPC je momentalno ( a kako vidino to jako dugo traje) problem bas taj
raskol. I kakve sada to veze ima sa komunistima i nebulozama da
su komunisti krivi za sva desavanja na Kosovu, pa cak i u vreme kada se nije ni
znalo sta je komunizam, barem ne na Balkanu.

Nervira me, ali gadno da u Srbiji nije moguce stvari nazivati pravim imenom.
Srbi se iseljavaju sa Kosova , a ima tome brat bratu jedno i 300 godina.

U Istocnoj Srbiji postoje sela ( postoje vec jako dugo kao takva) koja se slove
kosovarskim. To bi znacilo da nisu svi zavrsili sa Carnojevicem u Vojvodini nego su se neki naseljavali i usput, po Srbiji.

Za vreme komunista Srbi su prodavali kontinuirano svoja imanja,kuce,
onako iz cista mira, za zlu ne trebalo, ali i za prilicnu lovu i doseljavali se
u Srbiju. I to je tako trajalo nekoliko decenija, sve dok nije pukla tikva,
ali to sve sa komunistima nema nikakve veze.

Mozda ce postavljacica topika da nam objasni koja je zvezda vodilja
nju navela da ovako pise i da komunistima sve trpa na savest.

Ja niti volim, niti mrzim komuniste, piokusavam da sagledam svoju
istoriju (srpsku) nekako realno bez da ista ulepsavam, ali i nemam obicaj
da svaljujem krivicu na Tita ili na one koji su preuzeli islam.

Nego prvo pocistim ispred svoje avlije a onda zevam u tudje.
avatar
Fraya
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2139
Datum upisa : 19.04.2010
Lokacija : suncana strana sokaka

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od digitalmandrak taj Uto Apr 12, 2011 5:34 pm

Izvini, a gde ti u boldovanoj recenici vidis neku nelogicnost?

Ceo naslov je nelogican,

U SPC je momentalno ( a kako vidino to jako dugo traje) problem bas taj
raskol.

Ovde si sama odgovorila na sopstveno pitanje...Ne pravi SPC "cirkus" vec rascinjeni vladika koji je krenuo putem raskola....

I kakve sada to veze ima sa komunistima i nebulozama da
su komunisti krivi za sva desavanja na Kosovu, pa cak i u vreme kada se nije ni
znalo sta je komunizam, barem ne na Balkanu.

Pa vidi,nema smisla da nekome pricas o tome da bi trebalo da se pozabavi nekim stvarima ,u ovom slucaju,istorijom,etimologijom itd .(mada mislim da je to u ovom slucaju cisto cepidlacenje jer svi znamo sta je pisac hteo da kaze) a ti sama mesas granmaders and frogs,tj. SPC i raskolnike...

Prvo,bio sam vremenski odredjen...Govorio sam o vremenu posle rata i zabrani povratka srba na Kosovo i Metohiju...Citaj pazljivije


Nervira me, ali gadno da u Srbiji nije moguce stvari nazivati pravim imenom.
Srbi se iseljavaju sa Kosova , a ima tome brat bratu jedno i 300 godina.
Tacno,ali je to iseljavanje uzelo najveci zamah posle dolaska komunista

U Istocnoj Srbiji postoje sela ( postoje vec jako dugo kao takva) koja se slove
kosovarskim. To bi znacilo da nisu svi zavrsili sa Carnojevicem u Vojvodini nego su se neki naseljavali i usput, po Srbiji.

Tacno,neki su se naselili i po u Srbiji...

Za vreme komunista Srbi su prodavali kontinuirano svoja imanja,kuce,
onako iz cista mira, za zlu ne trebalo, ali i za prilicnu lovu i doseljavali se
u Srbiju.

Tacno,za vreme komunista...O tome i govorim,btw...

I to je tako trajalo nekoliko decenija, sve dok nije pukla tikva,
ali to sve sa komunistima nema nikakve veze.

A ko je vladao zadnjih nekoliko decenija u Srbiji... Marsovci?

Mozda ce postavljacica topika da nam objasni koja je zvezda vodilja
nju navela da ovako pise i da komunistima sve trpa na savest.

Ne sve,samo period od '45. pa nadalje...


Ja niti volim, niti mrzim komuniste, piokusavam da sagledam svoju
istoriju (srpsku) nekako realno bez da ista ulepsavam, ali i nemam obicaj
da svaljujem krivicu na Tita ili na one koji su preuzeli islam.

Ja ih,iskreno, ne volim... Hoces da kazes da komunisti nisu zabranili povratak srbima na KiM i da nisu posle '45. otvorili granice sa Albanijom i time drasticno izmenili demografsku sliku u pokrajini? Kad vec neces da svaljujes krivicu na tita i komunjare...

Nego prvo pocistim ispred svoje avlije a onda zevam u tudje.

Svaka cast...
avatar
digitalmandrak
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 12500
Datum upisa : 22.03.2010
Lokacija : Kruska

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Vidra taj Uto Apr 12, 2011 10:27 pm

Istorijska građa međutim takođe navodi da su Arnauti služili i u austrougarskoj vojsci[
Nisam sigurna, ali mislim da Cvijic pominje seobu Arnauta sa Kosova pod Aresijem III Carnojevicem, u delu objasnjavanja slojevitog naseljavanja oblasti kasnije Vojne krajine.

postoji veliki broj današnjih Južnih Slovena koji se prezivaju Arnautović, Arnaut, Arnautalić, Arnautovski itd.[/b]
Sorry, Fraya, ali nemoj koristiti opsta mesta. Znam one koji su Srbi iz Bosne sa prezimenom Antunovic, a krvoloka ima Markovica.

Nervira me, ali gadno da u Srbiji nije moguce stvari nazivati pravim imenom.
Srbi se iseljavaju sa Kosova , a ima tome brat bratu jedno i 300 godina.
U Istocnoj Srbiji postoje sela ( postoje vec jako dugo kao takva) koja se slove
kosovarskim. To bi znacilo da nisu svi zavrsili sa Carnojevicem u Vojvodini nego su se neki naseljavali i usput, po Srbiji.
Preporucujem ti da procitas Balkansko poluostrvo i juznoslovenske zemlje Jovana Cvijica. Moze sa neta da se skine, mislim da sam negde na ovom forumu postavila link.
Mnoge stvari bukvalno mogu da se nacrtaju po njegovim opisima.

Mozda ce postavljacica topika da nam objasni koja je zvezda vodilja
nju navela da ovako pise i da komunistima sve trpa na savest.
A mozda ti nisi procitala prethodne postove? Ili nisi obratila paznju na to da je moj poslednji post baziran na ''vecem tekstu''?

Cini mi se da je ovde akcenat na komunistima, a u tekstu ima i Italijana, tako da ne razumem poentu.
Fraya, svidja mi se tvoje reagovanje, a to i jeste sustina svih polemika - nemas vremensku distancu u odnosu na dogadjaj, masa ljudi iz svog savremenog ugla posmatra ono sto obelezava proslost.

Kada neko postavlja jako pametan topik,.mozda ne bi bilo lose
da se malo pozabavi i etimologijom ,lingvistikom i istorijom ,
a narocito ako se radi o Kosvu i svetim srpskim zemljama, ognjistima i slicno.
Ovo je podforum Srpsko stradanje kroz istoriju, tako da moja tema odgovara mestu gde se nalazi.
Sto se tice lingvistike prihvaticu svaku saradnju.
avatar
Vidra
Legendarni član

Broj poruka : 10650
Datum upisa : 25.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Vidra taj Uto Apr 12, 2011 11:58 pm

...
avatar
Vidra
Legendarni član

Broj poruka : 10650
Datum upisa : 25.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Dotore taj Sre Apr 13, 2011 12:21 am

JA ću samo da dodam dve stvari:

Srbi su sa Kosova od šiptarsko-turskog zulluma pobegli -jedan deo sa Čarnojevićem u Vojvodinu i Slavoniju, drugi deo sa Šakabentom je stigao čak do Rusije, gde se do 1911 godine na popisu stanopvništva 1000000 ljudi izjašnjava kao Srbi, pa je malo Staljin posle to "regulisao"
Treći deo je naselio potez od Smedereva do istočne Srbije uz Dunav.

A sad, da su komunisti dozvolili uvoz izbeglica iz Albanije Nevera Hodže, jesu i to je fakat i oni su krivi za situaciju koja je sada na snazi, jer je npr Kardelj dekretom zabranio povratak 400000 izbeglica na Kosovo posle drugog svetskog rata, i tako te neke lepe stvari

Sad, malo mi je post k'o da ga je Princ pis'o,. al' valjda sam napis'o i ja neštA pametno za dnevnik ::
avatar
Dotore
Napredni član
Napredni član

Broj poruka : 937
Datum upisa : 17.10.2010
Godina : 40

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Vidra taj Sre Apr 13, 2011 11:50 am

'' У старој српској вери било је песништва, душевности, морала. Србин је веровао у други свет, веровао, да је душа вечна. Веровао, да ће душа онога, ко чини добро на овом свету, отићи у сунце, где је топло. Отићи онамо, где је постеља застрта цвећем. Где жене никад не старе, и цвеће никад не вене и воће никад не труне. А веровао је, да ће душе рђавих људи отићи међу густе, црне облаке, где ће их вечито тући непогода, муње и холује. У тој су старој вери Србиновој биле и виле, па како да их се одрече лако!?

Но она стара многобожачка српска вера, била је везана за стари слободоумни српски ред. Стари су Срби веровали, да ће роб бити и на оном свету роб свога господара. Та је вера била протест против сваког ропства. А хришћанство није излазило пред Србина у правој чистоти Христове науке. Ту су веру ширили и Грци и Римљани међу Србима, да ослабе оно што је живело у Србима и да их покоре. Они су нарочито проповедали, да је свака власт од бога и да све црквене и духовне власти треба безусловно поштовати и покоравати им се. А Србин је био научио, да све своје старешине он бира, и да оби служе општој ствари, а не он њима.

Тадањи проповедници хришћанства учили су Србина, да мирно пати и страда на земљи, а обећавали су му за то награду на небу. Они проповедници хришћанства хтели су да помире Србина са оним новим економским редом, који је постојао у Риму и Византији. Да Србин буде роб на спахинској земљи, а Србин је научио, да живи у земљишној заједници слободан.

Србин са онаквом душом и снагом, какву је донео собом на Балкан, није могао да прими хришћанство како му нудише и Рим и Византија. Он се томе опирао вековима. Та вера није никла у српском народу. Они народи, који су примили хришћанство од туђина, и приступали хришћанској цркви лако и брзо, примили су то само по форми. То није било срашћено са њиховим народним животом. То је био знак слабости њихове, знак малене оптпорне снаге њихове и знак, да нису имали много самосвојнога, што беше испреплетано са њиховим народним животом.

И Арнаути, који су живели на Балкану, примили су хришћанство, па кад су дошли Турци, примише Мухамедову веру. Од она доба до данас мењали су веру и вероисповеди као одело. Недавно су њихови прваци доказивали у Лондону, да је то знак културе њихове, што код њих вера није ствар око које би се завађали. Бајаги, они су израсли из верске нетрпљивости; код њих је главни основ морална филозофија. А у ствари код њих је вера била увек ствар трговине.''

(...)
'' Скоро са свију места, што их заузеше Срби, Турци и Арнаути почеше да селе. Друмови су били до скора прекриљени турским бегунцима. У колима или саоницама возили су своје покућство, и око кола суишле жене, старци и деца. Нико ни главном није кренуо на њих. Највише ако су гладна деца плакала, сетио се српски војник своје деце код куће и пружио им комад хлеба.

Сад се променила сцена. Ти бегунци, који приснуше на све стране, где су год доспели ширили су међу Турцима страх и ужас са својим причама о множини српске војске и њеним победама. Сад се ти бегунци у великим гомиламавраћају својим кућама. Мени изгледа, да турске власта враћају те бегунце, који као гавранови долећу са Косова и других страна, те причају погибију турску. Ја сам их питао, али они неће то да признају. Оборене главе говоре, да их нико не дира, па зато иду кућама.''

Јаша Томић, Рат на Косову и Старој Србији 1912. године, Ниш 1999, фототипско издање према изд. из1913, стр. 33-34, и стр.144.
avatar
Vidra
Legendarni član

Broj poruka : 10650
Datum upisa : 25.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Fristajlo taj Sre Apr 13, 2011 10:32 pm

Odlična tema, molim te da nastaviš, Vidro...

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Vidra taj Sre Apr 13, 2011 11:25 pm

''(...) Било је и таквих мишљења да би Косово и Метохија требало да има свој грб и своју заставу, Група интелектуалаца, а посебно професора на Универзитету у Приштини имала је, на одређени начин, подршку челних људи Покрајине, и то не само Албанаца. Излазак група и групица на улице био је очигледан притисак да се прихвати захтев за републиком. На појаве врло чврсте националистичке и сепаратистичке линије која се тада појавила, оличена у групи интелектуалаца са Универзитета, Покрајински комитет није реаговао, а последице су биле контареволуција 1968. и 1981.године.

На Косову и Метохији већ тада се јавља не мали број ексцеса. Они су се нужно јавили из идеологије албанског национализма и сепаратизма чији се дух увелико осећао. Између осталог, јављају се злоупотребе по питању језика и писма и по питању запошљавања. Почиње масовна злоупотреба конкурса на националној основи, јер се за скоро сва радна места тражи познавање два језика. Долази до неконтролисане албанизације - мењају се имена улица и школа. Организује се велелепна прослава Скендербега сва у национално романтичном духу што уноси страх и нелагодност у неалбанско становништво. Српско и црногорско становништво, неконтролисано, бива оптуживано за следбеништво Ранковића... Једном речју - под видом еманципације албанске народности, измешале су се карте националног и националистичког и величања Алабније.

(...)
'' У Јајцу је председник Тито одржао конференциију за штампу за иностране новинаре, на којој је прибрано рекао:
Догађаји на Косову се исувише драматизују. Није баш онако како то неки замишљају. Ми смо знали да тамо постоје елементи старога, који су нам у прошлости, нарочито у току рата, задали много тешкоћа. Још непријатељ тамо постоји, а с друге стране има мешања из вана. Дакле, реч је о једној групи која је нахушкала један мањи део омладине и студената, који су разбијали излоге, као што то чине на Западу или готово у свим земљама. Мало ко има таквих случајева! Шта сада ту треба драматизовати? Показало се да је на Косову, руковдство, састављено углавном од Алабанаца, и у којем наравно, има Срба и Црногораца, успело да тај случај оконча. Не силом, него су просто објаснили људима о чему се ради.

За ову изјаву Тито се очигледно ослонио на информацију коју је добио из Покрајинског комитета СК Косова, одакле су га нетачно обавестили. А колико је та информација била истинита показали су догађајикоји су уследили наредних месеци и година.''

Вуксан Церовић, Косово контрареволуција која тече, Београд 1989, стр. 261-263.


Poslednji izmenio Vidra dana Sre Apr 13, 2011 11:38 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
Vidra
Legendarni član

Broj poruka : 10650
Datum upisa : 25.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Fristajlo taj Sre Apr 13, 2011 11:31 pm

Vidra ::
За ову изјаву Тито се очигледно ослонио на информацију коју је добио из Покрајинског комитета СК Косова, одакле су га нетачно обавестили. А колико је та информација била истинита показали су догађајикоји су уследили наредних месеци и година.''
U ovo je teško poverovati; Broz je bio sve, samo ne loše obavešten. Ima indicija da je to radio namerno, jer je celog života imao patološki strah od Srba i srpskog ujedinjenja, i da je, možda i nesvesno (u šta jako sumnjam) ostavljao to pitanje namerno nerešenim...

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Vidra taj Sre Apr 13, 2011 11:43 pm

Broz je bio sve, samo ne loše obavešten.
Slazem se. Cula sam dosta ovakvih komentara.
Verujem da je morao nesto da kaze, odnosno da da nekakvu izjavu.

Ako je ovo verno napisano, onako kako je on rekao tada
Мало ко има таквих случајева! Шта сада ту треба драматизовати? Показало се да је на Косову, руковдство, састављено углавном од Алабанаца, и у којем наравно, има Срба и Црногораца, успело да тај случај оконча.
na sta se odnosi ova nebuloza koju sam boldovala?
Moram da priznam da je meni inace tesko da razumem njegove govore, sto zbog nerazgovetnosti, a narocito zbog smisla koji lako izgubim jer ne mogu da pratim kontekst price.
avatar
Vidra
Legendarni član

Broj poruka : 10650
Datum upisa : 25.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Fristajlo taj Čet Apr 14, 2011 2:31 am

Vidra ::
Moram da priznam da je meni inace tesko da razumem njegove govore, sto zbog nerazgovetnosti, a narocito zbog smisla koji lako izgubim jer ne mogu da pratim kontekst price.
Pred kraj bio je malo i "lapnuo"; no, kao i svaki takav, imao je i momente lucidnosti. Njegovi prvi saradnici iz zapadnih republika polako su se pripremali za ono što sledi- secesija im je od njegove smrti na pameti. U interesu im je bilo da na Kosmetu ne bude ni reda, ni mira, i da se Srbiji ta bukagija ostavi na nozi.
Sećam se onog dripca Dolanca, sa konferencija za štampu '81, kada je uporno minimizirao veličinu nemira i pobune, i skretao to na druge tokove, sprečavajući da se stvari vide onakvima, kakve su bile. Na čelu u Srbiji bili su potpuno nesposobni Marković i Stambolić, sa gomilom aparatčika oko sebe, nesposobnih i nezainteresovanih za ono što se događalo...

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Vidra taj Čet Apr 14, 2011 9:20 am

U interesu im je bilo da na Kosmetu ne bude ni reda, ni mira,
Ovo je jasno kao dan.
Sve to sto si dalje pomenuo stoji ( u ovoj knjizi) u gomili, ne samo politickih, detalja od kojih mi je bilo bas muka.

sprečavajući da se stvari vide onakvima, kakve su bile.
A bilo je to da su Šiptarke srpovima odsecale glave srpskim vojnicima, dok se vojska povlacila preko Albanije, i to u trenutku kada se iznemogao od gladi nasloni na zidanu ogradu, a ona ima vremena da uzme srp i predje preko dvorista i zakolje ga, a da cak ni kapiju ne mora da otvori.
Ova knjiga puna je ovakvih detalja, od vremena I sv. rata do devedesetih godina XX veka, s tim sto je ovo sto sam napisala pricanje jednog od mojih pradedova. Bilo ih je trojica koji su se vratili. Ostali se nisu vratili.
..................................................................................................

'' На скупу који је почео у Призрену 10.јуна били су, углавноом представници феудалних снага Косова и Метохије, Куманова и Прешева, као и Гусиња, Новог Пазара, Западне Македоније и неких градова северне и средње Албаније.

Уводну реч одржао је Абдул-бег Фрашери, родом из вароши Фрашере у јужној Албанији, пореклом и богате и угледне породице, цариградски и париски ђак, за кога се причало да говори седам језика. Ватрени агитатор за независност Албаније, он је, после распада лиге, у Драчу, пао у руке Порте и завршио у прогонству - у Малој Азији.

(...)
На два примерка одлука Лиге било је више од 4000 потписа, и један је, како пише др Јован Хаџивасиљевић, и својој књизи 'Арбанашка лига - Арнаутска конгра', одмах послат Султану, а други је био намењен Берлинском конгресу:
Арнаути су се телеграмом обратили Султану. Отишло је њих 40 у телеграф у Призрен, истерали су телграфисту и послугу из телеграфа и звали на телефраф лично Султана... И Султан им се јавио из двора и упитао их шта од њега желе. Арнаути су, онда, тим путем питали Султана да им јави просто, јесу ли они - Арнаути - његови или су продати туђинцима и ако су продати, да траже себи другог господара и да се знају управљати...
Султан им је овако одговорио: 'Чујте, ви сте Божји, па моји, па ничији више. Скупите се колико вас год има и све што пушку може носити и браните своју домовину и немојте од тога одустати, па ма вам и сам ја поручивао да одустанете.'
А кад су чули за одлуку Берлинског конгреса - да морају предати територије одређене да припадају Црној Гори и у року од 15 дана - латили су се орижја да спрече предају Плава и Гусиња. Порта им је нештедимице слала оружје и муницију.

(...)
' Још да их сам Султан није одржавао у савезу - пише др Хаџивасиљевић - они се не би никада сложили. Сваки је вукао на своју страну и сваки је хтео да буде први. Тако, кад је, поред председника Когре Лиге - Хаџи Имер Ефендија биран главни командант војске Лигине, било је 14 кандидата. Изабран је био Али-паша Гусињац и њему је дато право заповедања од Скадра до Солуна, али је сваки глвара и даље хтео да то исто и сам буде.'

Вуксан Церовић, Косово контрареволуција која тече, Београд 1989, стр.83.
avatar
Vidra
Legendarni član

Broj poruka : 10650
Datum upisa : 25.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Vidra taj Pon Maj 02, 2011 11:50 am



Мића Поповић: "1. мај 1985." (слика страдања Ђорђа Мартиновића)


''Ипак, изгледа да је од свих најкарактеристичнија за страдање косовских Срба у овим годинама нечувена у историји трагедија Ђорђа Мартиновића из Гњилана. Њега су тројица непознатих нападача, маскираних и са морфијумом, напали на његовој њиви 1. маја 1985. и злочиначки га буквално набили на флашу (и то данцетом нагоре, јер су у грлић ставили дрво и угурали му у дебело црево). Прво саопштење власти из Гњилана било је да је над Мартиновићем извршен гнусан злочин насиља, што су касније потврдиле и многе комисије лекара специјалиста. Али, одмах затим је ступила у дејство политичка машинерија, у коју су умешани и виши функционери југословенских власти, те је она исконструисала друго саопштење, чак и "изјаву" самог Мартиновића и "лекарски" налаз "експерата" - да је реч о "самоповређивању". Тим поводом неколико српских интелектуалаца и новинара писали су нашој и светској јавности протест, насловљен "Истина набијена на колац". Мартиновићев случај само је показатељ како је страдање српског народа на Косову, у југословенским званичним круговима па тиме делом и у светској јавности, морално дискредитовано и искривљено приказано и тумачено То је већ само по себи удвостручење тих страдања.''

''Било би немогуће овде побројати све небројене случајеве бруталног и животињског силовања српских жена, девојчица, старица и монахиња од обесних Арбанаса. Тих силовања је последњих година бивало и бива све више и учесталије на трагичном Косову. О тим драстичним случајевима варварског понижавања српских мајки и девојака писала је у новије време све чешће и опширније штампа, као што су била силовања деветогодишње девојчице у селу Житиња код Витине (1983), па старице монахиње Ане (72 године) у манастиру Гориочу код Истока, па 12-годишње девојчице (августа 1984) у Љубенићу код Пећи, па опет старије жене (54 године) у Белом Пољу код Пећи, па једне посетитељке манастира Свете Тројице код Мушутишта, па опет старије жене (57 година) у Старом Селу код Урошевца (1984), па Београђанке Н. К., мајке једног детета, коју је силовало неколико Арбанаса у косовској Митровици (јула 1986) и многи други случајеви широм Косова.

Покушаји пак силовања још су бројнији, а међу њих спада и насртај ради силовања на грачаничку игуманију Татијану (на Вел. госпојину, 28. августа 1988)...''

hronika sadasnjih stradanja kosovskometohijjskih srba...
avatar
Vidra
Legendarni član

Broj poruka : 10650
Datum upisa : 25.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Vidra taj Ned Okt 09, 2011 11:47 am

Zlocini koje su cinili Arnauti nad Srbima 1864.godine

Nevidjeni zulum


Iguman Decana stampao malu, ali drgagocenu knjigu


Prolazeci kroz mnoga smrtna iskusenja koja su mu cinili Arbanasi, u prolece 1864. godine, stigao je u Beograd arhimandit Visokih Decana hadzi Serafim Ristic. U svom prtljagu je, pored drugih stvari, doneo i jedno potresno svedocanstvo o arnautiskim zlocinima nad hriscanskom rajom -Srbima.

To su krivi i vapaji protiv nevidjenog zuluma i krvoprolica. Svoj manuskript napisan 'licnim rukodrukom' predvukovskim pismom i mesavinom srpsko-slovenskog nazvao je jednostavno 'Plac Stare Srbije'. Arhimandit je u srpsku prestonicu dosao sa humanim namerama - hteo je da stampa svoje svedocanstvo i pokaze Evropi kakav se genocid ( tada jos u lingvistici nepoznat pojam) cini nad Srbima od strane 'divljih Arnauta' (kako ih naziva) uz pomoc i podsticanjeturskih vlasti.

Kako u Beogradu nije mogao da nadje odgovarajucu 'epcatnju', arhimandit je presao u Zemun, tu upoznao lokalnog stampara, Karla Sprona ( po narodnisti domaceg Nemca,... za Srbe i srpsku kulturu ucinio mnogo dobrocinstva) i u njegovoj stamparji stampaostampao svoja svedocanstva u tanusnoj ( 68 stranica) ali dragocenoj knjizi koju je posvetio 'gospodinu Vilijamu Dejtonu, velikodusnom prijatelju i branitelju naroda srpakog'.

(...)
Ta nesreca, do nepodnosljivosti narocito je dosla u ono vreme kada su preko planine Prokletija pocela u plodnu Metohiju u coporima da silaze arbanaska nomadska plemena. 'Ubijali su, otimali pasnjake i sume; silovali zensku celjad, arnautili i odvodili u ropstvo... (...) Godinu dana da pisem i opisujem arbanske zulume malo bi mi bilo vremena da svu tu nesrecu opisem'...

Arhimandidt Serafim opisao je oko 300 tragicnih slucajeva koji su se zbili za manje od godinu dana u srpskim selima oko Visokih Decana i pecke Patrijarsije.

Medjutim, da bi mogli da spasavaju svoj fizicki opstanak i imanja, pod stalnim terorom, mnogi Srbi hriscani morali su da prelaze u islam a da se arbanase, ali su i dalje zadrzali svoje pravoslavne obicaje. Tako, na primer, fis ( pleme) Gaš slavi Sv.Petku, a poarnauceno pleme Gaši slavi Sv.Arhandjela Mihaila . Oni su postali veci ylikovci nego sami Arnauti koji su stigli, goneci stoku, preko Prokletija.

U Rugovskoj klisuri, iznad Pecke Patrijarsije i srpsko pleme Kuči i arnautsko pleme Beriša slave Sv. Nikolu. I Arnauti i Srbi, mahom pod istim imenom slave Sv. Vrače, a pleme Vasojevića zadrzalo je i kod Arnauta i kod Srba iste korene (porodicne) slave, kako u svojoj knjizi svedoci iguman decanski, hadzi Serafim.

( Vecernje novosti, 12.nov. 2006, str. 26, autor Ljubmor Tesić)
avatar
Vidra
Legendarni član

Broj poruka : 10650
Datum upisa : 25.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: ''POGNUTE GLAVE ARNAUTA''

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu