Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 30 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 1 Skrivenih i 29 Gosta :: 1 Provajder

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon 9 Jan 2012 - 23:51
http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Vesti iz sveta astronomije...

Strana 6 od 40 Prethodni  1 ... 5, 6, 7 ... 23 ... 40  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pet 30 Okt 2015 - 17:24


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pet 30 Okt 2015 - 17:56

Smile Kasini u bliskom susretu sa Enceladom

Upravo u vreme pisanja ovog teksta (18 sati) Nasina svemirska letelica Kasini je proletela pored Saturnovog meseca Encelada na rekordno maloj visini od svega 49 kilometara. To je posebno važno jer je putanja letelicu provela iznad južnog pola satelita na kome se nalazi područje bogato izvorima visokih mlazeva tečnosti. Upravo zbog tih mlazeva Encelad je dospeo u žižu interesovanja astrobiologa koji veruju da ispod ledene kore ovog satelita postoji okean tečne vode. Šta više, moguće je, a tome se zapravo istraživači i nadaju, da u tom okeanu postoji život na nivou mikroorganizama. Time je Encelad postao trenutno najatraktivnije potencijalno mesto za život izvan Zemlje.


Mlazevi Encelada, veliko i zagonegno otkriće letelice Kasini

U ovom proletu instrumenti Kasinija će pokušati da detektuju molekule vode nad površinom Encelada što bi bio snažan dokaz da na dnu Enceladovog okeana postoje vreli izvori. Takvi izvori su poznati u okeanima Zemlje. Oni predstavljaju mesta oko kojih se uspešno razvijaju ekosistemi. Upravo na ovoj sličnosti naučnici i zasnivaju svoj stav da su neki, makar i najjednostavniji oblici života mogući na Enceladu.


Naučnici smatraju da Saturnova gravitacija stiska Encelad zagrevajući njegovu unutrašnjost.

Zbog pomenutog ovaj prolet letelice Kasini je važan. Naravno, prikupljeni podaci tek treba da stignu na Zemlju, a nakon toga slede dani, pa i nedelje detaljnih analiza i tek nakon tog vremena možemo očekivati rezultate.

Kasnini je inače ušao u završnu fazu svoje misije u Saturnovom sistemu koji je počeo ulaskom u orbitu oko prstenaste planete u julu 2004.

Od tada je Kasini više puta leteo pored glavnih meseca Saturna na bliskom rastojanju, snimao ih i prikupljao podatke o njihovim karakteristikama.

U decembru će Kasini, još jednom, poslednji put, posetiti Encelad. Tada će proleteti na 22.000 km od satelita.

Sledeće godine Kasini će početi seriju manevara kako bi ušao u orbite visoko iznad i kroz Saturnove prstenove. Nakon toga, 2017. kada gorivo sonde bude sagorelo, zemaljski kontrolori će izdati poslednju komandu letelici, da zaroni u atmosferu planete gde će biti uništena.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pet 30 Okt 2015 - 17:59

Smile „New Horizons“ ponovo uključio motore i poslao porodični portret Plutonovih satelita

http://astronomija.co.rs/misije/9863-new-horizons-ponovo-ukljucio-motore-i-poslao-porodicni-portret-plutonovih-satelita

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sub 31 Okt 2015 - 16:58


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sub 31 Okt 2015 - 17:20

Smile ’Hayabusin’ asteroid dobio ime!

Jesi razmišljao nekad o tome da jednom asteroidu daš ime? JAXA je svima otvorila tu mogućnost pokrenuvši 31. avgusta konkurs za imenovanje objekta 1999 JU3, cilju misije “Hayabusa 2”. Šta god da si smislio – zakasnio si, jer je konkurs završen a asteroid dobio ime.

Ko god da je učestvovao na konkursu, morao je da se drži nekoliko standardnih procedura koje je propisalo međunarodno udruženje IAU:

dužina imena nije smela biti veća od 16 karaktera (uključujući simbole i spejsove);
po mogućnosti jedna reč;
lako izgovorljivo;
pisano latiničnim slovima;
miroljubivo;
nikako isto ili slično sa bilo kojim postojećim imenom malih planeta ili prirodnih planetnih satelita;



JAXA je 5. oktobra objavila da je meta njihove misije za uzimanje uzoraka, ranije poznata samo kao 1999 JU3 i još uvek pod brojem 162173, konačno dobila zvanično ime: (162173) Ryugu. Ime je pobedilo ostalih 7.336 predloga.

Ime je, kao što se i moglo očekivati, vezano za japansku tradiciju. Radi se, naime, o drevnoj bajci “Urashima Taro”, u kojoj je glavni junak, Taro Urashima doneo kovčeg s blagom u Zmajev dvorac, “Ryugu” Zamak, na dnu okeana, a tema “donošenja blaga” se poklapa sa faktom da će “Hayabusa 2” dopremiti na Zemlju kapsulu sa uzorcima asteroida.

Sama misija dobro napreduje. Uspešno je izvela “dodatnu operaciju sa jonskim motorom” 1. i 2. septembra čime jedoterala trajektoriju koja će u decembru dovesti sondu pored Zemlje radi gravitacionog ubrzanja, a koje će sredinom 2018. dovesti do ulaska u orbitu Ryugua.


Japanski robot “Hayabusa 2” je težak 590 kg. Nosi sa sobom impaktor, leteću kameru DCAM3 i dve sub-sonde: nemačko-francusku “MASCOT” (10 kg) i japansku “MINERVA” (0,5 kg).

P.S.

Japanci reč “Hayabusa” izgovaraju malo drugačije nego mi (i ostali). Akcenat je na drugo slovo “a”, a broj 2 ne izgovaraju “ni”, kako bi bilo na japanskom, već “cu”, kako Japanci izgovaraju englesko “two”. Ryugu se izgovara kao Rjugu, s tim da početno slovo na japanskom zvuči kao nešto između “R”, “kotrljajućeg R” i “L”!

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sub 31 Okt 2015 - 17:25

Smile VISTA otkriva novi sastavni deo Mlečnog puta



Koristeći VISTA teleskop na ESO-ovoj Paranal opservatoriji, astronomi su otkrili do sada nepoznatu komponentu Mlečnog puta. Mapiranjem lokacija klase zvezda promenljivog sjaja po imenu Cefeide, pronađen je disk mladih zvezda zakopan u debeli sloj prašnjavih oblaka u centralnom ovalu.

Vista promenljive zvezde Vía Lácteakatalog (VVV)[1] ESO javni katalog, koristi VISTA telescop na Paranal opservatoriji da bi se napravilo više slika, u različito vreme, centralnog dela naše galaksije na infracrvenim talasnim dužinama [2]. Na ovaj način otkriva se ogroman broj novih objekata, uključujući promenljive zvezde, jata zvezda i zvezde koje eksplodiraju (eso1101,eso1128,eso1141).

Tim astronoma, predvođen Ištvanom Dekanjiem, na Pontificijskom katoličkom Univerzitetu u Čileu, je koristio podatke ovog kataloga, skupljane u periodu od 2010. do 2014. godine, da bi došao do otkrića vrednog pažnje - do sada nepoznatnog činioca naše galaksije, Mlečnog puta.

"Centralni oval Mlečnog puta se sastoji od velikog broja zvezda. Međutim, podaci sa VISTA-e otkrivaju nam nešto novo - i veoma mlado, za astronomske standarde!"- rekao je Ištvan Dekanji, prvi autor nove studije.

Analizom podataka u ovom katalogu, astronomi su promašli čak 655 kandidata za promenljive zvezde posebnog tipa pod imenom Cefeide. Ove zvezde se naizmenično šire i skupljaju pri čemu im se značajno menja sjaj, dok vreme ciklusa izmedju dve promene traje od nekoliko dana do nekoliko meseci.

Vreme potrebno Cefeidi da pojača svoj sjaj, a zatim da on ponovo izbledi, je duže za one koje su sjajnije tj. kraće za one koje su bleđe. Ovaj izvanredno precizan odnos, koji je otkriven 1908. godine od strane amerikanke Henrijete Svon Luit, čini proučavanje Cefeida jednom od najefikasnijih načina za merenje rastojanja i mapiranje pozicije udaljenih objekata u Mlečnom putu, a i van njega.

Međutim, postoji začkoljica - nisu sve Cefeide iste - postoje dve glavne grupe, pri čemu je jedna mnogo mlađa od druge. Od uzorka od 655 zvezda, tim je otkrio 35 koje pripadaju grupi klasičnih Cefeida - mladih, sjajnih zvezda, veoma drugačijih od standardnih, mnogo starijih stanovnika centralnog ovala Mlečnog puta.

Tim je sakupio informacije o sjaju, vremenu pulsacije i dedukovao udaljenosti do ovih 35 klasičnih Cefeida. Njihovi periodi pulsacije, koji su blisko povezani sa njihovom starošću, otkrili su da se radi o začuđujuće mladim objektima.

"Svih 35 klasičnih Cefeida su mlađe od 100 miliona godina. Najmlađe Cefeide su možda čak stare tek oko 25 miliona godina, iako ne možemo da isključimo mogućnost da postoje i još mlađe i sjajnije Cefeide,"objašnjava drugi autor studije, Dante Miniti, sa Univerziteta Anres Belo, Santijago, Čile.

Starost ovih klasičnih Cefeida daje čvrst dokaz da ipak postoji, ranije nepoznati, konstantan izvor novoformiranih zvezda u centralnom regionu Mlečnog puta, aktivan već 100 miliona godina. Doduše, ovo nije jedino zapanjujuće otkriće iz ovog skupa podataka.

Mapiranjem Cefeida koje su otkrili, članovi tima su pronašli sasvim novu strukturu u Mlečnom putu - tanki disk mladih zvezda koji se prostire kroz centralni oval. Ova nova komponenta naše galaksije je bila nepoznada i nevidljiva svim prethodnim istraživanjima, s' obzirom da se nalazi iza debelih oblaka prašine. Ovo otkriće demonstrira jedinstvenu moć VISTA-e, čija je namena širokougaono proučavanje dubinskih struktura Mčenog puta pomoću posmatranja na infracrvenim talasnim dužinama sa velikom rezolucijom.

"Ovo istraživanje je moćna demonstracije sposobnosti VISTA teleskopa kojem nema ravnog kada su upitanju ispitivanja veoma tamnih delova galaksije do kojih je nemoguće doći bilo kojim drugim trenutno operativnim ili planiranim instumentom", primećuje Dekanji.

"Ovaj deo galaksije je bio potpuno nepoznat sve do naše VVV studije!", dodao je Miniti.

Sada su neophodna dalja istraživanja u cilju otkrivanja da li su ove Cefeide rođene na mestima gde se nalaze sada ili negde dalje. Razumevanje njihovih fundamentalnih osobina, interakcija i evolucije je ključno u potrazi za razumevanjem evolucije Mlečnog puta, kao i evolucijom galaksija uopšte.

[3]


VISTA pronalazi skrivenu strukturu u Mlečnom putu

Astronomi su, korišćenjem VISTA teleskopa na ESO-ovoj Paranal opservatoriji, otkrili ranije nepoznat sastavni deo Mlečnog puza. Mapiranjem lokacije klase zvezda koje variraju u svom sjaju, pod imenom Cefeide, pronađen je disk mladih zvezda sakriven iza debelog sloja prašnjavih oblaka u centralnom ovalu.

Ovaj dijagram prikazuje pozicije novootkrivenih Cefeida u umetničkom doživljaju izgleda Mlečnog puta.

Autorska prava: ESO/Microsoft Worldwide Telescope


Beleške
[1] VVV istraživanje obuhvata posmatranje centralnih delova naše galaksije na pet talasnih dužina u bliskom infracrvenom delu elektromagnetnog spektra. Ukupna površina obuhvata 520 stepeni kvadratnih i sadrži najmanje 355 razvejanij i 33 globularnih zvezdanih jata. VVV je višefunkcionalan po prirodi, a sa ciljem da se otkrije što veći broj promenljivih objekata i obezbediće više od 100 posmatranja sa određenim vremenskim razmacima, za svaki deo neba koji pokriva. Očekuje se, kao razultet, katalog sa oko milijardu tačkastih izvora, uključujući milion različitih trenutaka u vremenu za svaki deo neba. Podaci će se koristiti u proizvodnji trodimenzionalne mape centralnog ovala naše galaksije.

[2] Oblaci prašine u međuzvezdanom prostoru apsorbuju i reflektuju vidljivu svetlost veoma efikasno, što ih čini neprozirnim. Međutim, na većim talasnim dužinama, kao onim na kojima posmatra VISTA, oblaci su mnogo transparentniji, dozvoljavajući da se ispituju regionu koji su iza prašine.

[3] Tekst je prevela Jovana Petrović, Matematički fakultet Beograd, Katedra za astronomiju; Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Departman za fiziku.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sub 31 Okt 2015 - 17:34


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Ned 1 Nov 2015 - 21:22


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Ned 1 Nov 2015 - 21:31

Smile O jednoj fotografiji Gagarina

Pre nekoliko nedelja moj prijatelj Slavko Stojanov, inače astrofotograf, sakupljač minerala, vlasnik lepe zbirke fosila itd. poslao mi je zanimljivu, staru, crno-belu fotografiju na kojoj se vidi nekoliko oficira u uniformama, jedan civil i tri žene. Iako upadljivo najniži i najsitniji od prisutnih fotografijom dominira centralna ličnost, Jurij Gagarin, prvi čovek koji je poleteo u kosmos i koji je svojim letom otvorio novo poglavlje u istoriji čovečanstva: eru svemirskih letova.Evo te fotografije:



Ništa više Slavko nije znao da kaže o toj fotografiji te sam je ja poslao našem saradniku, odličnom poznavaocu istorije kosmonautike, Grujici Ivanoviću, na ekspertizu. Uskoro je stigao ovaj njegov odgovor:

Rekao bih da je fotografija napravljena u proleće 1962: ili povodom 8. marta (sudeći po prisustvu žena), ili za vreme nekog od Kongresa.

U vezi datuma.

Gagarin je promovisan u čin potpukovnika u junu 1962. Ovde nosi uniformu sa činom majora. Drugi pokazatelj vremena je - njegova leva obrva. Sigurno možeš da vidiš da je Gagarinova leva obrva neprirodno podignuta.

Negde krajem avgusta / početkom septembra 1961. za vreme odmora na Krimu, Gagarin je, da ne bi bio uhvaćen u zagrljaju medicinske sestre koja ga je pratila na svim, njegovim putovanjima, skočio sa drugog sprata apartmana u kome je sa suprugom odseo.

Tada je pao na ivicu betonske staze i udario prednji deo lobanje. Pravim čudom je preživeo, polomljena kost umalo nije oštetila čeoni deo mozga. Lekari su morali da obave plastičnu operaciju, pa su mu zamenili oštećenu obrvu sa veštačkom.

To se desilo pre velikog Kongresa KPSS (novembar 1961.), na kome je umesto Gagarina učestvovao German Titov – kosmonaut broj dva. Pored izostanka sa Kongresa partije, Gagarin je nekoliko meseci bio odsutan iz javnosti.

Sa ovim detaljima, sa dovoljnom sigurnošću možemo da smestimo vreme kada je snimak napravljen u proleće 1962.

Ostali

U vezi ostalih ljudi na snimku: treći s leve strane pukovnik Karpov, prvi načelnik Centra za pripremu kosmonauta. Desno od Gagarina je general u crnoj uniformi Pomorskih snaga (Gagarin je bio mornarički pilot). Levo od njega (desno na snimku), visoki čovek je očigledno neko od maršala Vazduhoplovnih snaga (VVS). To definitivno nije Konstantin Versininjin (u to vreme je bio načelnik VVS), niti Pavel Kutahov (on je došao na to mesto krajem 60-ih).

Takodje, dva mladja oficira na levoj strani snimka imaju uniforme vazduhoplovnih pilota, medjutim oni definitivno nisu kosmonauti.

Rekao bih da je ovo ipak u pitanju neki od Kongresa partije kome su kao delegati prisustvovali mnogi znani i neznani ljudi, kako visoki, tako i niži oficiri iz svih rodova oružanih snaga. To takodje objašnjava prisustvo tri žene na snimku, jer je medju delegatima Kongresa uvek bilo puno žena.

Ovo je jedna od mnogobrojnih “misterioznih” slika Gagarina, bez datuma i imena ljudi koji ga okružuju. Gagarin je mnogo putovao i često bio okružen mnogim znanin i neznanim ljudima. Kolika je bila njegova popularnost govori detalj sa jednog putovanja sa Brežnjevom u vreme kada je on preuzeo vlast od Hruščova. Kada su ga ljudi ugledali svi su potrcali ka Gagarinu i okružili ga, dok je Breznjev sa svojom pratnjom ostao po strani, maltene neprimećen.

Kažu da se ovo Brežnjevu nimalo nije dopalo. Još jedan razlog zbog njegovog negativnog odnosa prema Gagarinu je što je Gagarin bio miljenik Hruščova. Tome u prilog ide činjenica da ne mogu da se setim ijedne fotografije napravljene kada je Brežnjev postao Generalni sekretar (posle oktobra 1964.) na kojoj se vide samo njih dvojice.



U međuvremenu je i Slavko Stojanov istraživao. On je fotografiju dobio u nekom društvu od izvesne gospođe koju zapravo nije poznavao. Trebalo je da prođe više dana dok sa njom nije ponovo uspostavio kontakt i dok joj nije prosledio svoju molbu za podatke o fotografiji.

Fotografiju je dobio od gospođe Valentine Dević, rođene Romanov, iz Sovjetskog Saveza koja se udala za jugoslovenskog oficira, Slavka Devića dok je on, 1957. boravio u Sovjetskom Savezu na vojnoj akademiji. Nakon isteka vojne obuke svog supruga, g-đa Dević je sa njim došla u Novi Sad gde je na Univerzitetu, sve do penzije, radila kao viši lektor na Katedri za ruski jezik i književnost.

O fotografiji g-đa Dević kaže:

«U sredini na fotografiji se nalaze moja sestra Taisija Vasjuk (devojačko prezime Romanov) i Jurij Gagarin. Datum kada je fotografija snimljena nisam zapamtila, ali znam da je to bilo 60-tih godina.

Moja sestra, Taisija je bila poznati ginekolog u to vreme. Jednog dana pozvana je u Zvezdani Grad gde je trebalo da porodi jednu damu čije ime je tada držano u tajnosti.

Sutradan, nakon porođaja te gospođe, sestra je došla u obilazak porodilje i tada je u bolničkom hodniku presrela nepoznatog mladog čoveka. Upitala ga je strogo: „Mladiću, kako ste dospeli ovamo?“ a on je odgovorio: „Po požarnim stepenicama“. Sestra ga je smesta izbacila napolje kroz vrata.

Tek kasnije, nakon prvog leta u kosmos, sestra je saznala da je mladić koga je izbacila iz bolnice Jurij Gagarin.

Na fotografiji se, pored Gagarina i moje sestre, nalazi ekipa naučnika, stručnjaka i drugih pripadnika kruga kosmičkih letova, a takođe sam prepoznala i jednu od koleginica moje sestre.»

***

To je sve što smo Slavko, Grujica i ja uspeli da saznamo o fotografiji i društvu na njoj. Možda postoji neko ko bi o ovoj fotografiji mogao nešto više da kaže, ali nama je i ovo istraživanje bilo interesantno.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Ned 1 Nov 2015 - 21:36

Smile Okultacija Mjeseca i zvijezde Mu Psc





Okultacija

Reč okultacija dolazi od latinske reči occultatio i znači "skrivanje". U astronomiji ta reč se koristi za fenomen kada neko nebesko telo zađe iza drugog, većeg tela (skrije se iza njega). U okultacije spadaju i tranziti i pomračenja. Reč tranzit se koristi za pojavu kada prividno znatno manje telo prelazi ispred znatno većeg tela.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Ned 1 Nov 2015 - 22:13

Smile  Izložba “Spektri”



Izložba posvećena svetlosti svoj put počinje u Valjevu i Obrenovcu 3. novembra, a zatim posećuje druge gradove u Srbiji

Za kraj 2015. godine, zvanične Međunarodne godine svetlosti, Centar za promociju nauke spremio je veliku izložbu pod nazivom „Spektri“. Izložba kreće iz dva grada, Valjeva i Obrenovca, u utorak, 3. novembra.

“Spektri” pokrivaju šest oblasti koje čine elektromagnetno zračenje: radio-talase, zahvaljujući kojima komuniciramo još od kraja 19. veka, mikro-talase, kojima možemo da zagrevamo hranu, infracrveno zračenje, koje koriste termalne kamere, vidljivi deo spektra na koje reaguje ljudsko oko, ultraljubičasto zračenje koje može služiti i za sterilizaciju, i X i gama-zračenje visokih energija.

Svaka od oblasti je izložba za sebe, a predstavljena je određenom bojom i sastoji se od nekoliko interaktivnih eksponata, na kojima posetioci sami mogu da isprobaju i testiraju osobine elektromagnetnih talasa.

Ova izložba će pružiti odgovore na mnoga pitanja o svetlosti i spektrima elektromagnetnog zračenja, a posetici će, između ostalog, među eksponatima biti u prilici da vide kako se proverava autentičnost novčanica pomoću ultraljubičastog zračenja, kako nas vidi infracrvena kamera, kako funkcionišu radio antene i šta bismo mogli da vidimo kada bi svetlost sadržala samo jednu boju.

Izložba traje do 14. novembra. Nakon Obrenovca i Valjeva, „Spektri“ kreću na put širom Srbije, a ovu godinu zaokružuju u Beogradu, na velikoj manifestaciji u decembru.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pon 2 Nov 2015 - 22:17


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pon 2 Nov 2015 - 22:36

Smile ’OSIRIS-REx’ spreman da donese uzorke sa asteroida Bennu

http://astronomija.co.rs/misije/9869-osiris-rex-spreman-da-donese-uzorke-sa-asteroida-bennu

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Uto 3 Nov 2015 - 17:01


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sre 4 Nov 2015 - 18:01


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sre 4 Nov 2015 - 18:14

Smile Virenje u crnu rupu

Astronomi se nadaju da će pomoću Event Horizon Telescope uspeti da načini sliku crne rupe u sazvežđu Sagittarius . Event Horizon Telescope je projekat stvaranje globalne mreže radio teleskopa uz kombinovanje podataka više stanica dugobazične interferometrije širom Zemlje.









https://vimeo.com/130358171

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sre 4 Nov 2015 - 18:32

Smile Festival “Pogled u budućnost” u Nišu



Učenici i profesori Mašinsko tehničke škole „15.maj“ u saradnji sa svim tehničkim fakultetima u Regionu, tradicionalno organizuju festival tehnike, nauke i informatike „Pogled u budućnost“. Festival se održava u petak, 6.11.2015. u Holu Mašinsko tehničke škole „15.maj“ (Beogradska 22, 18000 Niš). Na festivalu će se predstaviti oko 25 obrazovnih institucija, privatnih firmi i fakulteta, a cilj festivala je promocija tehnike, nauke i informatike.

„Kada smo osmislili ovaj festival na umu smo imali samo jedno – da ovaj festival postane tradicija. Nije bilo lako na početku, ali smo videli da nišlije vole naš događaj i to nam je dalo „vetar u leđa“ za ovu godinu. Ceo događaj se odvija u okviru EU Code Week“- izjavio je Jovan Milić, idejni tvorac ovog festivala, a sada PR istog.

Na prvom izdanju festivala, oko osam postavki sa 30 učesnika posetilo je oko 800 Nišlija, a ove godine organizaciju podržava Ministarstvo prosvete, tehnički fakulteti u regionu, Ambasada Indije u RS, EU u RS i mnoge kompanije.

„Drago nam je da ove godine imamo više prijatelja. Pozivamo sve one koji žele da upoznaju čari tehnike i nauke iz drugog ugla da posete ovaj festival. Pored svega mogu da upoznaju i robota humanoida, elektronske vetrenjače, ali mogu i da učestvuju u raznim eksperimentima“- poručuju organizatori.

Ove godine, paralelno sa festivalom održaće se i niz pratećih manifestacija. Jedna od takvih je i takmičenje učenika osnovnih škola u trci za budućnost. Pored takmičenja, učenici MTŠ „15.maj“ pripremili su i specijalnu emisiju „Intervju sa Aleksandrom“, koja će se emitovati na školskom sajtu.

„Potrudili smo se da ove godine upotpunimo naš sadržaj. Pored mnogih radionica, tu je i takmičenje, koje je do sada neviđeno u Srbiji. Učenici će se trkati uz pomoć svojih mladih automobila i ostalih pokretnih mašina, a najbolje očekuju vredne nagrade“ – poručili su organizatori.

Ovogodišnje zemlje domaćini su Indija i Italija. Na posebnim štandovima, predstaviće se nauka i tehnika Republike Indije i tehnika Italije, takođe, na posebnom štandu biće predstavljene i Evropske vrednosti, pre svega nauka i naučna dostignuća Zemalja u EU. Na svečanom otvaranju između ostalih gostuju govoriće i predstavnici grada, opštine Crveni Krst, Ministarstva Prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a festival će svečano otvoriti Nj.E. Narinder Čauhan, ambasadorka Indije u RS.

„ Ono što možemo da najavimo jeste da će Ambasadorka Indije u RS Nj.E. Narinder Čauhan svečano otvoriti festival. Pored nje, na festivalu će govoriti predstavnici Grada, opština, ali i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Takođe, prisutnima će se putem video linka obratiti i Nj.E. Majkl Devenport budući da je EU u RS dalo veliku podršku samom festivalu“ – izjavio je Jovan, pr festivala.

Festival se održava 6.11.2015. u Holu MTŠ „15.maj“, a organizatori pozivaju sve zainteresovane da posete festival. Na festivalu se predstavljaju obrazovne institucije, fakulteti i predstavnici privatnih firmi. Festival se organizuje drugi put, a od naredne godine, organizatori poručuju da će doći do promene mesta održavanja zbog ogromnog interesovanja za ovaj događaj.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sre 4 Nov 2015 - 19:33

Smile Mars, Venera i Jupiter, a od začina Orion

Kako se već par dana spominje fantastičan prizor na nebu tj. predivan okup Marsa, Venere i Jupitera, navijem sat za 3:15 ujutru. Teleskop iznesem to veče na terasu da i tati, koji je u gostima, pokažem Orionovu maglinu. Porazgovaramo o Orionovom pojasu, Egipćanima koji su izgradili piramide u identičnom rasporedu. Pogledamo malo Betlegeuse.

«Naučnici su rekli da će eksplodirati za par hiljada godina i da će biti neverovatan prizor, ne znam tačno koliko će obasjati nebo ali biće super.» - dodam ushićeno.

Tata: «Ne mogu ja da čekam, moram na vikendicu da poberem mušmule.»

Složili smo se da nam je dosadno čekati Betlegeuse supernovu i otišli na spavanje.

Mislim da sam skočila na prvi ton alarma kao da nisam ni spavala, zvirnula sam napolje da se uverim da nema oblaka i otišla da budim tatu. Muževljeva trenerka i debeli džemper na sebe, termo čarape i na terasu. Obaveštavam zainteresovanu okupljenu masu obožavalaca astronomije da se svetlo ne pali da ne bismo kvarili oči naviknute na mrak.

Venera prilično sjajna mada se vidi mena. Mars je pored Venere dobio svoju lepu crvenu boju. Sve smo to malo preleteli da bih tati pokazala pravi razlog ustajanja - Jupiter sa svojim mesecima. Mnogo više mi se svakako i svidela konjunkcija Jupitera i Venere letos, em toplije, em nema izmaglice, em toplije.

Znate ono kada vam u školi kažu da nešto moraš da znaš i u ponoć kada te probude? Tako sam ja deklamovala sveže probuđena imena meseca i činjenice o Jupiteru. Ganimed, Io, Evropa i Kalisto. Tata je bio oduševljen kako NE vidi šare na Jupiteru, ali mi je verovao na reč da su tu. Oboje smo primetili još dve tačkice iznad pa se pitali da to nisu još neki tih 64 prirodnih satelita koliko ih ima, kakvo bi to otkriće bilo. Nije hteo da ih imenujemo Lakijeva vikendica II i Đuveč mesec po ručku u koji smo na terasi skoro ugazili u gluvo doba. Kaže da verovatno imaju imena. Neki ljudi bas ne znaju da se zabavljaju u 3 ujutru kada se probude i iz toplog kreveta izađu na nulu.

Nakon 15 minuta je naišao zid magle sa severa. To je bilo to.

Noćas je nastala fenomenalna slika visoke rezolucije koju je tata uslikao svojom profesionalnom kamerom Samsung mobilnog telefona. Ako je neko zainteresovan za postere, šolje, majice sa motivima slike dole neka me kontaktira slobodno. Tata kaže da je slika besplatna i za preuzimanje.


Jupiter sa 4 meseca. Sreda, 04. novembar 2015. u 03:25

Jupiter je najveća planeta solarnog Sistema i spada u grupu Jovijanskih planeta što znači da je većina mase čini gas. Jupiterov dan traje svega 9 sati i 50 minuta, a sama planeta ima izuzetnu rotaciju koja joj daje specifičnu atmosferu. Najzanimljiviji deo je svakako crvena pega - oluja koja traje nekoliko vekova. Kompletna atmosfera je veoma uznemirujuća za naše poimanje jer vetar u gornjim slojevima atmosfere dostiže brzinu od 500 km/h.


Jupiterovi meseci i slike nastale tokom misije.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Čet 5 Nov 2015 - 17:45


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Čet 5 Nov 2015 - 17:52


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Čet 5 Nov 2015 - 19:30


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pet 6 Nov 2015 - 17:12


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pet 6 Nov 2015 - 17:21

Smile Zemlja na Mesečevom nebu

Jedna od zanimljivost na Mesečevom nebu jeste ogromni Zemljin disk, što lagano pluta po zvezdanom nebu. Njegov prečnik je 4 puta veći od prečnika Mesečevog diska koji posmatramo na Zemljinom nebu. Ako su po noćima pune mesečine pejzaži na Zemlji prilično dobro osvetljeni da čak može i da se čita, onda pri zracima pune Zemlje, sa diskom koji je 14 puta veći od Mesečevog, gore mora da je jako svetlo.



Sjaj nekog tela ne mora da zavisi samo od njegovog prečnika, već često i od reflektivnih svojstava površine. U tom pogledu, Zemljina površina odbija 6 puta više svetlosti od Mesečeve, te svetlost pune Zemlje mora obasjavati Mesec 90 puta jače nego što Mesec obasjava Zemlju. To nam omogućava da noću, sa razdaljine od skoro 400.000 km, možemo videti i onaj deo Mesečeve kugle koji preostaje pored obasjanog Mesečevog srpa. Jer kao što na Zemlji imamo sjajnu mesečinu, tako bi i na Mesecu mogli reći da imamo "zemljavinu", pepeljasu svetlost, koja svetli jačinom 90 punih mesečenina. Ako još uzmemo u obzir odsutnost atmosfere, koja neminovno guta jedan deo svetla, možemo samo zamisliti vilinsku sliku Mesečevih pejzaža obasjanih u noćima sjajem pune Zemlje.


Pepeljasto svetlo na Mesecu. Foto: Milan Miloradović

No Mesečevo noćno nebesko osvetlenje ne razlikuje se samo time od Zemljinog. Na našem nebu Mesec izlazi i zalazi opisujući svoj put na nebu zajedno sa zvezdanom kupolom. Međutim, na Mesečevom nebu Zemlja se ne kreće na takav način. Ona tamo ne izlazi i ne zalazi i ne učestvuje u skladnom i polaganom putu zvezda. Zemljina lopta gotovo neprekidno lebdi na nebu, zauzimajući za svaku određenu tačku na Mesečevoj površini određen položaj, dok zvezde lagano klize iza nje. Razlog tome je što je Mesec okrenut uvek istom stranom svoje površine Zemlji.


Neke faze Zemlje gledano sa Meseca

Ako se naprimer, Zemlja nalazi iznad nekog Mesečevog kratera u zenitu, ona nikad neće napuštati svoj zenitni položaj. Ako pak sa nekog mesta izgleda kao da se nalazi na horizontu, ostaće za to mesto večno na horizontu. Samo Mesečeva libracija[1] donekle narušava tu nepokretnost. Zvezdano nebo vrši iza Zemljinog diska svoje polagano okretanje za 27,3 naših dana[2]; Sunce obilazi nebo za 29,5 dana[3]; planete se kreću na sličan način, dok samo Zemlja nepokretno miruje na tamnom nebu.



No ostajući na jednom mestu, Zemlja se brzo, jednom za 24 časa, okrene oko svoje ose i kada bi njena atmosfera bila providna, za stanovnike Meseca Zemlja bi mogla poslužiti kao zgodan nebeski časovnik. Sem toga, zemlja prolazi kroz iste faze kakve ima i Mesec na našem nebu – pojavljuje se bilo u obliku polukruga, bilo u obliku užeg ili šireg srpa, bilo u obliku nepunog kruga – već prema tome koji je deo polovine Zemlje, obasjane Suncem, okrenut ka Mesecu.

Ako nacrtamo međusobni položaj Sunca, Zemlje i Meseca, lako ćemo videti da Zemlja i Mesec moraju pokazivati jedno drugom suprotne faze. Kada mi gledamo mlad Mesec, Mesečev posmatrač mora videti punu Zemlju, a kada je kod nas uštap (pun Mesec), na Mesecu vide mladu Zemlju. Kada mi vidimo uzani srp mladog Meseca, sa Meseca mogu da uživaju u prizoru Zemlje koja tek počinje da opada, pri čemu joj od punog kruga nedostaje baš onoliki srp koliki mi vidimo na Mesecu. Uostalom, Zemljine faze nisu ocrtane tako oštro kao Mesečeve. Zemljina atmosfera rastače oštru granicu svetlosti i tame i stvara onaj postepeni prelz iz dana u noć, koji mi na Zemlji doživljavamo kao fazu sumraka, odnosno zore.



Druga razlika između faza Zemlje i Meseca sastoji se u sledećem: Na Zemlji nikada ne vidimo trenutak kada je Mesec mlad (sam početak faze, pre nego što se pojavi onaj prvi, najtanji srp). Iako on obično tada stoji iznad ili ispod Sunca – nekada i na 5º, tj. na 10 svojih prečnika – tako da bi se uski, Suncem obasjana ivica Mesečeve kugle mogla videti, nama to nikad ne polazi za rukom, jer sjaj Sunca proguta skromni sjaj srebrne niti mladog Meseca. Novi Mesec prvi put vidimo tek kada je on već dva dana star i kada dovoljno ode daleko od Sunca, a samo retko (u proleće) kada je star jedan dan.

To se ne dešava kada sa Meseca gledamo mladu Zemlju. Tamo nema atmosfere koja bi rasipala Sunčeve zrake i koja bi oko Sunca pravila sjajni oreol. Na Mesečevom nebu zvezde i planete se ne gube u zracima Sunca, nego se jasno vide čak i kad se nalaze u njegovom strogom susedstvu. Zato, kada se Zemlja pokazuje ne tačno ispred Sunca (tj. ne u momentu pomračenja), nego malo više ili niže od njega, ona se uvek vidi na crnom nebu našeg pratioca u obliku tankog srpa sa rogovima okrenutim od Sunca.

Ovo možemo uočiti kada Mesec gledmo pod malim uvećanjem: Za vreme punog Meseca mi ne vidimo pun krug, obzirom da središta Meseca i Sunca sa okom posmatrača ne leže na istoj liniji. Na Mesečevom disku nedostaje jedan uzani srp, koji poput uzane trake klizi pri kraju osvetljenog diska ulevo, već prema tome koliko Mesec odlazi udesno. Kako Zemlja i Mesec uvek pokazuju jedno drugom suprotne faze, zbog toga bi u tom momentu posmatrač sa Meseca mogao posmatrati tanki srp mlade Zemlje.

Zbog pomenute libracije rekli smo da Zemlja nije sasvim nepokretna na Mesečevom nebu – ona se ljulja oko srednjeg položaja u smeru sever – jug za oko 14º, a u smeru zapad – istok oko 16º. Zato sa onih položaja na Mesečevoj površini odakle se Zemlja vidi kao da leži na horizontu naša planeta mora nekada zaći i ubrzo se opet pojaviti, opisujući na nebu čudne krive. Takav neobični izlazak i zalazak Zemlje na jednom mestu horizonta, bez prolaženja čitavog neba, može trajati do 100 časova.

[1] Mesec nije strogo uvek istom svojom stranom okrenut ka Zemlji, već prema drugoj žiži svoje putanje (Zemlja je u prvoj). Za nas se on ljulja oko srednjeg položaja, slično vagi. Odatle i dolazi astronomski naziv za to ljuljanje – libracija – od latinske reči koja označava vagu. Najveća libracija iznosi 7º 53', tj. skoro 8º i to je tzv. libracija po dužini. Postoji i libracija po širini. Ravan Mesečeve putanje je nagnut prema ravni Mesečevog ekvatora za 6 ½ º. Zato smo u mogućnosti da ponekad sa Zemlje vidimo i malo "nevidljive" strane Meseca preko njegovih polova.

[2] Zvezdani ili siderički mesec – traje 27,32158 dana ili 27 dana 7 sati 43 min. 11,5 sec.

[3] Sinodički mesec – 29,5305889 dana ili 29 dana 12 sati 44 min. 2,8 sec.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Ned 8 Nov 2015 - 16:58


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Ned 8 Nov 2015 - 17:16

Smile Mlazevi materije sa protozvezde

Astronomi su otkrili protozezdu u razvoju sa brzim uzastopnim izbačajima materije u okolni prostor u obliku mlazeva koristeći (1) Atakama milimetarski i submilimetarski teleskopski niz. Dokaz ovakvog razvoja jeste par isprekidanih mlazeva materije koji se raspršuju u okolni prostor polazeći od polova ove protozvezde.



Isprekidani mlazevi materije sa mlade protozvezde KARMA-7 koju su astronomi snimili koristeći ALMA teleskop. Mlazevi-blizanci, svaki dužine 2,46 triliona kilometara, su uočljivo isprekidani ukazujući na to da se zvezda razvija iz protozvezde u jednom vremenski isprekidanom procesu. B. Sakston (NRAO/AUI/NSF), A. Planket, ALMA
(NRAO/ESO/NAO)


Poznata kao KARMA-7, protozvezda je jedna od nekolicine sličnih objekata u zvezdanom jatu Južna Zmija a koje se nalazi približno na 1400 svetlosnih godina od naše planete. Ovaj skup bliskih zvezdanih objekata u razvoju je prvi put detektovana i nazvana po teleskopu (2) Kombinovani nizu za astronomsko istraživanje u milimetarskom opsegu (Karma teleskop).

Mlada protozvezda prolazi periode naglog razvoja razdvojenih stanjima mirovanja, kako navodi Adele Planket, istraživač na Južnoj Evropskoj Opservatoriji (ESO). Te tačkaste zvezdane formacije su važne jer omogućavaju jasan uvid u interakcije među gusto zbijenim mladim zvezdama u jednom zvezdanom jatu, takođe u navodu Adele Planket.

Zvezde se formiraju u gustom oblaku prašine i gasa. Kako se materija kondenzuje i zvezda započinje sa razvojem, tako se i okolni materijal sakuplja u ravan rotirajući disk. Sa ovog diska se materija pretače na površinu zvezde. Usled energiji kretanja materije u rotirajućem disku i u usled uticaja zvezdanog magnetnog polja, jedan deo ove materije biva izbačen sa zvezdinih polova u okolni prostor u obliku para mlazeva, mlazeva-blizanaca. Ti mlazevi materije se mogu posmatrati radio teleskopom kakav je ALMA.

U nekolicini skorašnjih istraživanja protozvezda u regionu Južne Zmije, astronomi su bili iznenađeni otkrićem jedne protozvezde sa brilijantno uobličenim mlazevima za koje se čini da po pravilu naizmenično započinju i nestaju u kratkom vremenskom periodu od sto godina. Posmatrana protozvezda i njeni mlazevi su orjentisani tako da se gornji mlaz uglavnom udaljava od nas dok se donji uglavnom približava ka nama.

Ovi uočljivi mlazevi omogućavaju uvid u akrecioni disk protozvezde što je obično skriveno kod drugih protozvezda. S obzirom da je sam proces akrecije zaklonjen okolnim gasom i prašinom, posmatranje mlaza materije predstavlja važan posredan način posmatranja procesa akrecije. Ono što predstavlja problem pri ovakvom načinu proučavanja procesa akrecije jeste bliskost zvezda u razvoju i njihovog međusobnog uticaja. Iz tog razloga astronomima su neophodna posmatranja uz pomoć jedno ovakvog moćnog teleskopa kakav je ALMA kako bi razdvojili pojedine aktivnosti mlazeva protozvezda.

Podaci dobijeni ALMA teleskopom ukazuju na 22 jasna događaja izbačaja mlazeva sa protozvezde KARMA-7. Ovi mlazevi se prostiru 2,46 triliona kilometara od protozvezde i utiču na okruženje drugih protozvezda i njihovih mlazeva materije tako što stupaju sa njima u interakciju.

Predhodna posmatranja nisu omogućavala razlikovanje mlazova sa KARMA-7 od mlazeva drugih protozvezda u okruženju. Ti izvori su toliko mladi i bliski jedni drugima da niti vidljiva svetlost niti posmtranje u bliskoj infra crvenoj oblasti ne pružaju jasnu predstavu o protozvezdama i mlazevima materije, navodi Planket. Ovo pokazuje koliki je značaj korišćenja ALMA teleskopa za posmatranje regiona sa protozvezdama, ističe Planket.

Izvor:

https://public.nrao.edu
https://public.nrao.edu/

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9177
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Sponsored content Danas u 1:22


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 6 od 40 Prethodni  1 ... 5, 6, 7 ... 23 ... 40  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu