Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 43 korisnika na forumu: 1 Registrovan, 0 Skrivenih i 42 Gosta :: 1 Provajder

andjeo01

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
Izložba “Dosijei o svakodnevnom” Uroša Đurića i Milana Antića, 19.09-14.10.
http://https://s23.postimg.org/jq15wtlp7/vostok.png
https://s28.postimg.org/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
http://https://s23.postimg.org/jq15wtlp7/vostok.png
https://s26.postimg.org/vwdqtqr5l/biogen_DVA.png
https://s26.postimg.org/4ohd5ry7t/Art_CENTAR-header.png
https://s23.postimg.org/tipvwi28r/ruska_kultura_u_srbiji.png
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Više o alkoholnim pićima

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Više o alkoholnim pićima

Počalji od Avramova taj Uto Jul 22, 2014 1:40 am

Misliš da sve znaš o rakiji?

Od čega se pravi medovača, šta je to "šumadijski čaj", koja rakija je "kraljica srpskih rakija"? Pročitaj ovaj tekst, nauči nešto novo o omiljenom srpskom piću, odgovori na pitanja i osvoji ulaznice za 16. Rakija fest!




Reč rakija je arapskog porekla i potiče od reči "al-rak" što u slobodnom prevodu znači - znoj. U naše krajeve je stigla sa Turcima u 14. veku. U početku je označavala piće arak koje se proizvodilo u Indoneziji, Maleziji i drugim dalekoistočnim zemljama, a dobijalo se destilacijom prevrelog soka ili vina specijalnih vrsta palmi.

Još u 14. veku pre nove ere Aristotel je zapisao da bi morska voda kao i vino i druge tečnosti, mogli da se pretvore u pijaću vodu kada bi se podvrgli procesu destilacije. To se, ipak, dugo nije desilo. Tek u 8. i 9. veku nove ere, arapski alhemičari su osmislili "alambike" koje su koristili za dobijanje osnove za parfeme. Ovi instrumenti takođe su korišćeni pri pokušajima tadašnjih alhemičara da od osnovnih metala (gvožđa i olova) dobiju zlato.

Znanje o procesu destilacije brzo se širilo Evropom i u mnogim zemljama započela je proizvodnja destilovanih alkoholnih pića koja su nazivana "voda života". Recepti su postali deo nacionalnog ponosa, tako da nije baš jednostavno utvrditi pravo poreklo određenih alokoholnih pića.

Ono što se sigurno zna je da u 15. veku počinje proizvodnja prvih "nacionalnih" alkoholnih pića: džina u Engleskoj, šnapsa u Nemačkoj, akvavita u Skandinaviji, vodke u Rusiji i Poljskoj, i rakije na Balkanu. U prvo vreme korišćena su u terapeutske i medicinske svrhe, ali i za pospešivanje dobrog raspoloženja.

U Srbiji se rakija proizvodila od različitog voća, najčešće od šljive, i to tek krajem 19. veka, nakon smanjene proizvodnje vina usled masovnog uništavanja vinograda filokserom.

Koliko je jaka "gromovača"

Jačina rakije određuje se po količini alkohola koji se izražava u zapreminskim delovima ili volumnim procentima, koji se obeležavaju kao %vol.

Volumni procenat je broj litara čistog etanola (čistoće 100 odsto) koji se nalazi u 100 litara alkoholnog pića odnosno, u vodeno-alkoholnoj smesi koja to piće čini.

U svakodnevnom govoru jačina alkohola se često izražava u gradima. Preračunavanje se jednostavno može izvršiti pomoću jednakosti: 1 grad = 2.46 vol%

Najpraktičnije i najbrže, jačina rakije se određuje pomoću alkohometra.

Ništa bez šljive

Šljiva spada u familiju ruže ( Prunus sp-Family Rosaceae), a razlikuje hiljade različitih veličina, oblika i ukusa. Sve vrste potiču od tri osnovna tipa: evropske, japanske i zapadno azijske.

Divlje šljive uzgajali su još Asirci pre oko 2.000 godina, a njihovo gajenje preuzeli su Rimljani koji su počeli da ih kaleme u cilju dobijanja boljih vrsta. Plinije piše da Rimljani poznaju veliki broj ukrštenih vrsta šljiva. Za šljivu su znali i narodi Kine i Japana. Tek krstaši donose šljivu u Evropu, gde je najpre uzgajana u voćnjacima srednjovekovnih manastira u Engleskoj. Danas se šljive gaje u gotovo svim krajevima sveta.

Šljive imaju visok sadržaj šećera ali ne sadrže skrob. Posle branja ne postaju slađe već samo sočnije, što je posledica dejstva enzima koji se oslobađaju. Šljive su veliki izvor vitamina A i C i kalijuma, imaju nizak sadržaj proteina, masti samo u tragovima, ali sadrže više antioksidanasa nego bilo koje drugo voće.

Postoji preko 2.000 vrsta šljiva koje sazrevaju u različito vreme leta ili jeseni, ali samo desetak vrsta se komercijalno koristi. Boja šljiva se kreće od crno-plave preko ljubičaste i crvene do zelene i žute.

U Srbiji, uzgajanje šljive predstavlja deo istorije i tradicije. U zavisnosti od kraja u kom se uzgajaju zastupljene su i različite sorte.

Najzastupljenija je požegača, ali su rasprostranjene i druge sorte koje po svojim karakteristikama, povoljan odnos šećera i kiselina, odgovaraju za proizvodnju rakije. To su: crvena ranka, bele šljive, moravka, metlaž, stenlej...To su takozvane rakijske sorte.

Najkvalitetnija je rakija od šljive požegače ali se koriste i različite mešavine, što već predstavlja izbor i osobenost proizvođača.

Da li ste znali...

Da li ste znali da ljudsko telo proizvodi svoje sopstvene rezerve alkohola i to u kontinuitetu 24 sata dnevno?

Zdravica, govor pred prvi gutljaj pića, nastala je u starom Rimu

Drevni Egipćani pravili su najmanje 17 različitih vrsta piva i oko 24 vrsta vina. Pivo je bilo glavno piće Vavilonaca, Vikinzi su koristili lobanje svojih neprijatelja kao krigle.

Alkoholna pića korišćena su u Kini još u praistoriji. Kinezi su alkohol smatrali za duhovnu, a ne hranu za telo.

U ranom hrišćanskom periodu alkoholna pića smatrana su Božjim darom - da se konzumiraju i da se u njima uživa.

Burbon je dobio ime po Okrugu Burbon u državi Kentaki u Americi, gde ga je prvi put proizveo jedan baptistički sveštenik

Ime viski je varijanta fraze "voda života" (eau d´ vie), koja različito se spelujući daje imena nekoliko vrsta pića.

Najstarija destilerija viskija postoji od početka 18. veka veka. U toku 18. i 19. veka proizvodnja je bila nezakonita i malog obima.

Džoni Voker, Džordž Balantaj i braća Čivas, bili su sitni bakalini koji su u svojim radnjama prodavali viski. Džon Devar je prva osoba koja je počela da prodaje brendirani, obeleženi viski u bocama.

Kraljica Viktorija, jedna je od prvih koji su tražili škotski viski van Škotske, uživala je u svakodnevnoj upotrebi viskija uz popodnevni čaj.

Alkoholna jačina viskija nekada je testirana korišćenjem baruta. Čašica viskija ima 104 kalorije, manje od standardne čaše vina ili pola krigle piva.

Izvor: mondo.rs

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu