Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 63 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 61 Gosta :: 2 Provajderi

Avramova, Храст

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon 9 Jan 2012 - 23:51
Zadnje teme
» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Danas u 19:34 od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Danas u 19:22 od Brave Heart

» Vesti iz sveta umetnosti
Danas u 18:16 od Brave Heart

» Filmske novosti...
Danas u 18:08 od Brave Heart

» Vesti - književnost...
Danas u 18:05 od Brave Heart

» Vesti iz sveta astronomije...
Danas u 17:49 od Brave Heart

» Corax - slika današnjice
Danas u 17:13 od Brave Heart

» Bosanski lonac....
Danas u 16:55 od Svarog

» Phantasy Photos
Danas u 16:51 od Poli

» Zvornik
Danas u 16:44 od Svarog

» Arabeska
Danas u 16:44 od Poli

» Crtež
Danas u 16:39 od Poli

» Portreti - razne tehnike
Danas u 16:33 od Poli

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Dogodilo se na današnji dan

Strana 15 od 17 Prethodni  1 ... 9 ... 14, 15, 16, 17  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pon 26 Okt 2015 - 17:33

Smile 26. OKTOBAR

899. - Umro je engleski kralj Alfred Veliki, koji je po dolasku na presto 871, uspešno odbranio zemlju od Danaca, oslobodio i obnovio London. Razvio je ratarstvo, osnovao nove gradove i učinio mnogo na polju duhovne kulture, okupljajući učene ljude i iz inostranstva.
1440. - Obešen je Žil de Re, jedan od boraca Jovanke Orleanke. Bivši maršal Francuske optužen je za satanizam i ubistvo 140 dece. Njegov zločin bio je inspiracija za priču "Plavobradi".
1685. - Rodjen je Djuzepe Skarlati (Giuseppe Scarlatti), italijanski kompozitor. On je napisao preko 500 sonata za harpsikord, bio je najpoznatiji svirač na tom instrumentu svoga vremena a njegova muzika je postavile osnove moderne tehnike sviranja klavira.
1759. - Rođen je Žorž-Žak Danton, jedan od vođa Francuske revolucije, koji je 14. jula 1789. predvodio napad na parisku tamnicu Bastilju. Kao protivnik revolucionarnog terora, sukobio se sa Robespjerom, optužen je za saradnju sa neprijateljima Republike i pogubljen na giljotini 1794.
1842. - Rođen je ruski slikar Vasilij Vasiljevič Vereščagin, autor monumentalnih kompozicija iz rusko-turskog rata (1877-1878).
1861. - U Frankfurtu je prikazan rad prvog uređaja za prenos govora, koji je njegov konstruktor Johan Filip Reis nazvao telefon. Kao pronalazač prvog upotrebljivog telefona (1876) smatra se Amerikanac Aleksandar Graham Bel.
1863. - U Ženevi je počela četvorodnevna međunarodna konferencija 14 zemalja na kojoj je osnovan Crveni krst i na kojoj su objavljeni principi koji su 1864. poslužili kao osnova za usvajanje Ženevske konvencije o zaštiti žrtava rata.
1863. - Osnovano Englesko Fudbalsko Udruženje (EFA - English Football Association)
1879. - Rodjen je Lev Davidovič Trocki, rodjen kao Lev Davidovič Bronštajn, jedan od vodja boljševika, teoretičar komunizma u Sovjetskom savezu, osnivač i komandant Crvene Armije. Stradao je u borbi za vlast sa Staljinom, pošto je biodeportovan iz Sovjetskog saveza i kasnije ubijen u Meksiku od strane ruskog agenta, meksikanca Ramona Merkadera.
1896. - Potpisan je sporazum u Adis Abebi kojim je uspostavljen mir između Italije i Abisinije i priznata nezavisnost Abisinije.
1905. - Sporazumom u Karlštadu, Norveška se odvojila od Švedske i postala nezavisna kraljevina, sa kraljem Hakonom VII. 1911. U Kini je ukinuta monarhija i proglašena republika, sa Sun Jat Senom kao privremenim predsednikom.
1905. - Tokom Prve ruske revolucije (1905-1907), radnici su u Petrogradu osnovali prvi sovjet (radničku skupštinu).
1916. - Rođen je francuski državnik Fransoa Miteran, koji je kao prvi socijalista, u maju 1981, izabran za predsednika Francuske i ostao na tom položaju 14 godina. U Drugom svetskom ratu bio je jedan od vođa francuskog Pokreta otpora, a od 1971. je lider Socijalističke partije Francuske.
1917. - Brazil je objavio rat Nemačkoj u Prvom svetskom ratu.
1955. - General Ngo Din Diem proglasio je Republiku Vijetnam u južnom Vijetnamu, a sebe predsednikom, i zaveo diktatorski režim. Ubijen je u vojnom udaru u novembru 1963.
1955. - Parlament Austrije prihvatio je, dan posle odlaska poslednjih savezničkih okupacionih vojnika, Državni ugovor kojim se Austrija obavezala na stalnu neutralnosti.
1961. - Nobelovu nagradu za književnost dobio je jugoslovenski književnik Ivo Andrić i postao prvi Jugosloven dobitnik te prestižne svetske nagrade.
1972. - U kampanji Saveza komunista Jugoslavije protiv "anarholiberala" smenjeni su najviši funkcioneri Saveza komunista Srbije Marko Nikezić i Latinka Perović. Nakon toga, smenjeni su i funkcioneri u državnom aparatu i privredni rukovodioci koji su se zalagali za liberalizaciju i modernizaciju društva.
1972. - Umro je ruski konstruktor aviona i helikoptera Igor Ivanovič Sikorski, koji je konstruisao prvi uspešan helikopter, a 1913. prvi izgradio avion sa više motora. Godine 1919. emigrirao je u SAD, gde je nastavio rad na konstrukciji novih tipova aviona i helikoptera.
1976. - Generalna skupština Ujedinjenih nacija jednoglasno je osudila aparthejd i pozvala vlade zemalja članica da zabrane sve kontakte sa Transkejom, koja je samoproklamovala nezavisnost, sa belom manjinom na čelu.
1994. - Izrael i Jordan potpisali su sporazum kojim je posle 46 godina formalno okončano ratno stanje dveju susednih zemalja.
1995. - Na Malti je ubijen vođa palestinske terorističke islamske organizacije "Islamski džihad" Fati Škaki.
1998. - Predsednici Perua i Ekvadora potpisali su formalnu deklaraciju kojom je rešen pogranični spor dveju južnoameričkih zemalja nastao početkom 19. veka, zbog kojeg su više puta ratovale.
1999. - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrio je upućivanje međunarodnih mirovnih snaga, 11.000 vojnika i policajaca, u Istočni Timor.
2000. - Na sastanku u Bukureštu SR Jugoslavija je postala punopravni član Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu.
2001. - Beogradski sud osudio je Dobrosava Gavrića na 20 godina zatvora zbog ubistva Željka Ražnatovića Arkana i još dve osobe u hotelu "Interkontinental" u Beogradu 15. januara 2001.
2002. - U akciji oslobađanja oko 800 talaca, koje su čečenski teroristi držali tri dana u jednom moskovskom pozorištu, stradalo je 128 osoba, a svih 50 terorista je likvidirano.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Sub 31 Okt 2015 - 17:05

Smile 31. OKTOBAR

1517. - Umro je italijanski slikar Fra Bartolomeo, jedan od poslednjih firentinskih renesansnih majstora. Smatra se pretečom baroka ("Bogorodica sa svecima", "Pijeta").
1517. - Ogorčen mnogobrojnim zloupotrebama crkve, nemački sveštenik Martin Luter okačio je na vrata katedrale u Vitenbergu i stavio na javnu raspravu 95 teza o reformi crkve. Time je u nemačkim zemljama počela Reformacija, a Luter je postao jedan od njenih vođa.
1632. - Rođen je Jan Vermer, jedan od najvećih holandskih majstora 17. veka. Nepriznat i neshvaćen za života, dva veka kasnije svrstan je među najveće umetnike u istoriji slikarstva, a njegove slike dostigle su astronomske cene ("Pogled na Delft", "Žena s pismom", "Devojka s đerdanom", "U ateljeu", "Čas muzike").
1795. - Rođen je Džon Kits, jedan od velikana iz plejade engleskih romantičara s kraja DžVIII i početka DžIDž veka. Za pet godina stvaralaštva (umro je u 26. godini) ostavio je delo koje ga svrstava u jednog od najvećih pesnika engleske književnosti ("Endimion", "Oda slavuju", "Oda grčkoj urni", "Oda jeseni").
1795. - Rođen je Džon Kits, jedan od velikana iz plejade engleskih romantičara s kraja DžVIII i početka DžIDž veka. Za pet godina stvaralaštva (umro je u 26. godini) ostavio je delo koje ga svrstava u jednog od najvećih pesnika engleske književnosti ("Endimion", "Oda slavuju", "Oda grčkoj urni", "Oda jeseni").
1848. - Carske čete pod feldmaršalom Alfredom Vindišgrecom zauzele su Beč, čime je ugušen osmomesečni Bečki ustanak tokom kojeg je bila uspostavljena revolucionarna vlada.
1851. - U Cetinju je umro crnogorski vladika, filozof i državnik Petar II Petrović Njegoš, veliki epski pesnik, autor slavnog dramsko-epskog dela "Gorski vijenac". Kao državnik postavio je temelje moderne crnogorske države, ustanovio izvršnu vlast i senat, organizovao sudove, uveo poreze. Za njegove vladavine osnovana je prva štamparija u Cetinju 1834 i podignuta prva škola. U književnoj baštini ostavio je i ep "Luča mikrokozma", dramu "Lažni car Šćepan Mali", pesme.
1871. - Na osnovu ustava iz 1869. (Namesnički ustav), donet je prvi zakon o poroti u Srbiji, koji je stupio na snagu 1. januara 1872.
1918. - U atentatu je ubijen bivši mađarski premijer grof Ištvan Tisa, vođa reakcionarne Nacionalne stranke rada.
1922. - Benito Musolini (Mussolini) je postao predsednik vlade Italije a zatim i diktator.
1922. - Rođen je kambodžanski princ Norodom Sihanuk, kojeg je na presto prvi put dovela francuska kolonijalna vlast 1941. Abdicirao je 1955. u korist oca Norodoma Suramarita, a posle njegove smrti 1960. ponovo je postao šef države. Oboren je sa vlasti 1970. u državnom udaru generala Lon Nola, potom je kratko (1975-76) bio predsednik tokom režima Crvenih Kmera. Posle niza burnih političkih promena, 1993. je ponovo postao kralj Kambodže.
1925. - Reza Kan je preuzeo presto Irana i osnovao dinastiju Pahlavi, koja je vladala tom zemljom do Islamske revolucije 1979.
1926. - Umro je, od nagle upale slepog creva, američki iluzionista, poreklom mađarski Jevrejin, Hari Hudini, najpoznatiji mađioničar, eskapist, 20. veka. Rođen kao Erih Vajs, promenio je ime u čast francuskog mađioničara Robera Hudina.
1940. - Pobedom britanske avijacije završena je Bitka za Britaniju koju su Nemci počeli u julu snažnim bombardovanjem i pomorskom blokadom Velike Britanije. Britanci su preuzeli vazdušnu kontrolu nad Lamanšom, a Nemci su odustali od invazije na to ostrvo.
1952. - SAD su na Eniwetok Atolu, u Maršalskim ostrvima u Tihom okeanu, izvele prvu probu hidrogenske bombe.
1956. - Bombardovanjem egipatskih aerodroma, Britanija i Francuska su počele napad na Egipat, tokom Suecke krize.
1961. - U procesu destaljinizacije Sovjetskog Saveza, Staljinovi posmrtni ostaci premešteni su iz mauzoleja na Crvenom trgu u grobnicu uz zidine Kremlja.
1984. - Ispred rezidencije u Nju Delhiju ubijena je Indira Gandi, premijer Indije. Ubistvo su izvršili Siki ekstremisti, pripadnici njenog ličnog obezbeđenja.
1991. - Na prvim višepartijskim izborima u Zambiji Frederik Čiluba pobedio je Keneta Kaundu, lidera u borbi za nezavisnost i prvog predsednika zemlje.
1993. - Umro je italijanski režiser Federiko Felini, koji je pedesetih godina 20. veka postao vodeće ime italijanskog i svetskog filma. Jedan od najistaknutijih predstavnika italijanskog neorealizma dobitnik je tri Oskara za filmove "Ulica", "Kabirijine noći" i "Osam i po". Proslavili su ga i "Amarkord", "Sladak život", "Đulijeta i duhovi".
1999. - Tokom 113. fudbalskog derbija "Partizana" i "Crvene zvezde" u sukobima navijača poginuo je učenik Aleksandar Radović (17). To je bio prvi slučaj nasilne smrti na fudbalskim utakmicama u Jugoslaviji.
2000. - Ruska raketa u kojoj su se nalazili prvi stanovnici međunarodne svemirske stanice, eksplodirala je u Kazahstanu.
2003. - U Maleziji je nakon 22 godine izabran peti po redu predsednik vlade Abdulah Ahmad Badavi. On je na toj dužnosti zamenio Mahatira Mohameda koji je, sa reputacijom najkotroverznijeg azijskog lidera, vladao tom zemljom jugoistočne Azije od 1981.
2003. - U Japanu je umrla Kamato Hongo (116) za koju se veruje da je bila najstarija osoba na svetu.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pon 2 Nov 2015 - 0:06

Smile 2. NOVEMBAR

1642. - Šveđani su u drugoj bici kod Brajtenfelda u Tridesetogodišnjem ratu pobedili austrijske carske trupe pod nadvojvodom Leopoldom, koji je izgubio najmanje 10.000 ljudi.
1687. - U pobuni janjičara u Carigradu zbačen je sa vlasti turski sultan Muhamed IV, a na presto je došao njegov mlađi brat Sulejman III.
1721. - Posle ratova protiv Otomanskog carstva i Švedske kojima je učvrstio Rusiju na Crnom moru i Baltiku, Petar Veliki je proglašen carem cele Rusije.
1755. - Rođena je francuska kraljica Marija Antoaneta, žena Luja XVI, ćerka austrijske carice Marije Terezije. Omražena u narodu kojem je poručila: "Ako nemate hleba, jedite kolače", optužena tokom Francuske revolucije da je tajnim vezama sa bečkim dvorom izdala Francusku, pogubljena je na giljotini 1793.
1766. - Rođen je austrijski vojskovođa mađarskog porekla feldmaršal Johan Jozef Radecki, vojni reformator i nacionalni heroj koji je više od pola veka predvodio austrijske trupe.
1785. - Londonski proizvođač kočija Lionel Lukin patentirao je prvi čamac za spašavanje.
1789. - U Francuskoj je konfiskovana imovina katoličke crkve, što je bio prvi težak udarac katoličkoj crkvi u njenoj istoriji.
1815. - Rođen je engleski matematičar Džordž Bul, osnivač simboličke logike i "Bulove algebre", koja je imala presudan značaj za razvoj kompjutera. Značajni su njegovi radovi "Istraživanje zakona mišljenja" i "Matematička analiza logike".
1841. - Revoltirani britanskom okupacijom Kabula, Avganistanci su masakrirali 24 britanska oficira, što je izazvalo drugi Avganistanski rat.
1841. - Revoltirani britanskom okupacijom Kabula, Avganistanci su masakrirali 24 britanska oficira, što je izazvalo drugi Avganistanski rat.
1906. - Rođen je Lukino Viskonti, jedan od najznačajnijih italijanskih filmskih režisera, koji je filmom "Zemlja drhti" (1948) označio početak italijanskog neorealizma ("Bele noći", "Roko i njegova braća", "Gepard", "Sumrak bogova", "Smrt u Veneciji", "Nevino").
1913. - Rodjen je Bert Lankaster (Burt Lancaster), holivudski filmski glumac i dobitnik nagrade Oskar.
1917. - Britanski ministar inostranih poslova Artur Džejms Balfur objavio je Deklaraciju, poznatu kao Balfurova deklaracija, o osnivanju jevrejske države u Palestini.
1930. - Haile Selasije I krunisan je za cara Etiopije.
1938. - Mađarska je anektirala južnu Slovačku, priključivši se rasparčavanju Čehoslovačke nakon potpisivanja Minhenskog sporazuma u septembru.
1950. - Umro je engleski dramski pisac, novinar i kritičar irskog porekla Džordž Bernard Šo (George Bernard Shaw). Književnu karijeru počeo je pisanjem romana i pozorišnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorišnim delima. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1925. ("Kandida", "Zanat gospođe Voren", "Major Barbara", "Pigmalion").
1953. - Pakistanski parlament je proglasio Islamsku republiku Pakistan.
1956. - Mađarska vlada je odbacila članstvo u Varšavskom paktu i zatražila pomoć UN zbog napada sovjetskih trupa; SSSR je stavio veto u Savetu bezbednosti UN na zahtev zapadnih sila da se razmotri kriza u Mađarskoj.
1964. - U Saudijskoj Arabiji je svrgnut kralj Saud, a za novog kralja proglašen je princ Fejsal.
1976. - Džimi Karter (Jimmy Carter) je izabran kao 38. predsednik SAD.
1978. - Dvojica sovjetskih kosmonauta Jurij Romanenko i Georgij Grečko vratila su se na Zemlju sa svemirske stanice "Saljut 6" nakon 139 dana i 14 časova, što je bio novi rekord boravka u vasioni.
1994. - Više od 430 ljudi poginulo je u požaru posle eksplozije u velikom skladištu nafte blizu jednog sela u južnom Egiptu.
1995. - Vrhovni sud Argentine doneo je odluku o ekstradiciji nacističkog oficira Eriha Pribkea Italiji, gde je optužen za ratne zločine tokom Drugog svetskog rata.
1998. - Uragan "Mič", koji je harao kroz Centralnu Ameriku sedam dana, izazvao je ogromna razaranja, posebno u Hondurasu i Nikaragvi, a najmanje 9.000 ljudi je poginulo.
1999. - Crna Gora je uvela nemačku marku kao paralelnu valutu uz jugoslovenski dinar.
2001. - Posle više od pola veka u škole u Srbiji ponovo je uvedena veronauka.
2003. - Sveštenik Kenon V. Džin Robinson imenovan je za biskupa američke Episkopalne crkve. On je prvi sveštenik koji je javno priznao da je homoseksualac.
2003. - Umrla je Kristabel Bilenberg (94), britanska književnica, autorka knjige "Prošlost sam ja", memoara o opstanku u nacističkoj Nemačkoj.
2004. - Na predsedničkim izborima u SAD ponovo je izabran republikanac Džordž Buš.
2004. - Umro je šeik Zajed Ben al Nahajan (90), osnivač i istorijski lider Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je tom zemljom vladao od 1971. godine.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pet 13 Nov 2015 - 17:52

Smile 13. NOVEMBAR

1093. - Umro je škotski kralj Malkolm III, tokom petog bezuspešnog pokušaja da pokori Englesku. Na vlast je došao 1057, pošto je pobedio i ubio kralja Makbeta. Time je osvetio svog oca kralja Dankana I, kojeg je Makbet ubio 1040.
1782. - Rođen je Esajas Tegner, jedan od najvećih švedskih pesnika autor čuvene "Sage o Fritjofu".
1813. - U Njegušima je rođen Petar II Petrović Njegoš, crnogorski vladika, filozof i državnik, veliki epski pesnik, autor slavnog dramsko-epskog dela "Gorski vijenac". Kao državnik postavio je temelje moderne crnogorske države, ustanovio izvršnu vlast i senat, organizovao sudove, uveo poreze. Za njegove vladavine osnovana je prva štamparija u Cetinju 1834. i podignuta prva škola. U književnoj baštini ostavio je i ep "Luča mikrokozma", dramu "Lažni car Šćepan Mali", pesme.
1850. - Rodjen je škotski pisac Robert Lius Stivenson (Robert Louis Stevenson), autor romana 'Ostrvo sa blagom', novele 'Čudni slučaj Doktora Džekila i Gospodina Hajda' koji je poslužio kao inspiracija za filmove, 'Crna strela: Priča o dve ruže' i drugih dela.
1868. - Umro je italijanski kompozitor Đoakino Antonio Rosini, autor 39 opera od kojih su načuvenije "Seviljski berberin", "Viljem Tel", "Otelo".
1871. - Rođen je Vladislav Ribnikar, osnivač lista "Politika" (1904), njen prvi direktor i glavni urednik. Jedan je od osnivača TANjUG-a i prvi direktor te agencije (1943). Bio je ministar prosvete FNR Jugoslavije 1945. i predsednik Komiteta za kulturu i umetnost 1946.
1899. - Umro je prvi srpski fotograf, grafičar i litograf g. Anastas Jovanović. On je još 1846. godine kupio treću foto-kameru u svetu.
1912. - Rođen je francuski pisac rumunskog porekla Ežen Jonesko (Eugene Ionesco), koji se svojom antidramom suprotstavio klasičnom pozorištu odbacivši svaku akciju, uzročnu povezanost i tradicionalne šeme klasičnih dramskih dela ("Ćelava pevačica", "Lekcija", "Stolice", "Nosorog", "Makbet" "Žak ili pokornost").
1916. - Završila se, u prvom svetskom ratu, bitka na Somi (Somme) u kojoj je poginulo preko 60,000 savezničkih vojnika u pokušaju da probiju nemačke linije na reci Somi.
1940. - Prikazana je u Njujorku premijerno originalna verzija crtanog filma Volta Diznija (Walt Disney) 'Fantasia', na kojem je radilo preko 1000 Diznijevih crtača.
1941. - Prvi britanski nosač aviona "Ark Rojal" pogođen je u Drugom svetskom ratu nemačkim torpedom u blizini Gibraltara i narednog dana je potonuo.
1942. - Počela je odlučujuća vazdušno-pomorska bitka između japanskih i američkih trupa kod Gvadalkanala u Tihom okeanu. U trodnevnim borbama obe strane su pretrpele velike gubitke u brodovima, ali su strateški uspeh postigli Amerikanci.
1944. - Partizanske jedinice Narodno oslobodilačke vojske Jugoslavije oslobodile su Skoplje u Drugom svetskom ratu.
1945. - Francuski general Šarl de Gol izabran je glasovima svih 555 poslanika za predsednika privremene vlade, posle čega je formirao koalicioni kabinet u koji je ušlo i pet komunista.
1949. - Rodjena je Vupi (Whoopi) Goldberg, američka filmska glumica i dobitnica nagrade 'Oskar'.
1965. - Umro je srpski arheolog Vladimir Petković, profesor Beogradskog univerziteta, upravnik Narodnog muzeja u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti, stručnjak za srpsku srednjevekovnu umetnost. Rukovodio je otkopavanjima Stobija i Caričinog grada.
1970. - Hafez al Asad je vojnim udarom pruzeo vlast u Siriji.
1974. - Umro je italijanski filmski režiser i glumac Vitorio de Sika, jedan od tvoraca neorealizma ("Kradljivci bicikala", "Stanica Termini", "Ćoćara", "Vrt Finci Kontinijevih".
1975. - Svetska zdravstvena organizacija objavila je da su u Aziji, prvi put u istoriji, iskorenjene velike boginje.
1980. - Američki svemirski brod "Vojadžer I" je poslao prve snimke Saturna napravljene iz blizine.
1985. - U erupciji vulkana Nevado del Ruis u centralnoj Kolumbiji razoren je grad Armero. Poginulo je oko 25.000 ljudi.
1994. - Šveđani su na referendumu sa 52,2 odsto glasova odlučili da se njihova zemlja priključi Evropskoj uniji.
1999. - U zemljotresu u Turskoj poginulo je više od 450 ljudi, a oko 2.500 je ranjeno.
2000. - Predsednik Filipina Džozef Estrada optužen je za korupciju. Pod pritiskom protesta građana i vojske on se 20. januara 2002. povukao s vlasti, a 16. aprila se predao Specijalnom sudu za borbu protiv korupcije.
2001. - Borci antitalibanske Severne Alijanse ušli su u glavni grad Avganistana Kabul.
2001. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu osudio je bosanske Srbe Duška Sikiricu, Damira Došena i Dragana Kolundžiju na zatvorske kazne od 15, pet i tri godine zatvora za zločine protiv čovečnosti izvršene nad muslimanskim civilima 1992. u logoru Keraterm u Prijedoru.
2003. - Predsednik Zajednice Srbija i Crna Gora, Svetozar Marović izvinio se u Sarajevu građanima Bosne i Hercegovine za sva ratna zla i nesreće koje su doživeli i pozvao narode dve zemlje da se te rane zajednički zaleče.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Čet 26 Nov 2015 - 0:02

Smile 26. NOVEMBAR

1778. - Kao prvi evropljanin, engleski moreplovac, kapetan Džejms Kuk (James Cook) je stupio na havajsko ostvo Maui.
1789. - U Americi prvi put proslavljen nacionalni Dan zahvalnosti (Thanksgiving Day), kao obeležavanje žetve iz 1621. godine.
1893. - Rođen je kineski revolucionar i državnik Mao Cedung (Zedong), jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu i do smrti 1976. bio njen neprikosnoveni lider. Njegove misli i ideje objavljene su u čuvenoj "Crvenoj knjižici". Godine 1966. pokrenuo je "Veliku proletersku kulturnu revoluciju" tokom koje je smenjen veliki broj partijskih funkcionera, mađu kojima i njegovi najbliži saradnici.
1898. - Pjer i Marija Kiri (Pierre, Maria Curie) otkrili su prvi radioaktivni hemijski element i nazvali ga radijum.
1908. - Amerikanac Džek Džonson (Jack Johnson) je pobedom nad Kanađaninom Tomijem Barnsom (Tommy Burns) postao prvi crni bokser prvak sveta u teškoj kategoriji.
1917. - Nacionalna hokejaška liga NHL (National Hockey League) je osnovana u Montrealu, Kanada, a sačinjavali su je 5 kanadskih ekipa: Montreal Canadiens, Montreal Wanderers, Ottawa Senators, Quebec Bulldogs, i Toronto Arenas.
1918. - Na skupštini u Podgorici, glasanjem je odlučeno da se Crna Gora priključi Kraljevini Srbiji.
1922. - Rodjen je Čarls Šulc (Charles Schulz), američki crtač stripova Snupi (Snoopy) i Čarli Braun (Charlie Brown)
1922. - Vođa Oktobarske revolucije Vladimir Ilič Lenjin završio je prvi deo svog "Pisma kongresu", kasnije poznatog kao "Lenjinov testament", u kojem je pozvao komuniste da sačuvaju jedinstvo partije i predložio reforme. U drugom delu "testamenta", koji je napisao 4. januara 1923. Lenjin je sugerisao da Staljin bude smenjen sa mesta generalnog sekretara Komunističke partije.
1938. - Rodjena Tina Turner, američka rok zvezda i filmska glumica.
1941. - Drugi svetski rat: Japan je izveo vazdušni napad na luku Perl Harbor (Pearl Harbour) na Havajima, pod komandom vice-admirala Čuiči Naguma, koristeći šest nosača aviona. Napad je izvršen na ogromno iznenadjenje američke flote koja je nepripremljena boravila u luci. Iako su američki špijuni najavljivali ovaj napad, amerikanci nisu verovali da je to moguće. U napadu je potopljeno 8 ratnih brodova, a 9 je teško oštećeno. Uništeno je 188 aviona, a poginulo je 2403 američka mornara.
1941. - Suočen s napredovanjem japanskih snaga u Drugom svetskom ratu ka Manili, američki general Daglas Makartur (Douglas Mac Arthur) proglasio je filipinsku prestonicu "otvorenim gradom". Uprkos tome u Manili su 1941, 1942. i 1945. vođene teške borbe američkih i japanskih jedinica, tokom kojih su porušeni mnogi delovi grada.
1942. - Kultni film Kazablanka (Casablanca) je premijerno prikazan u Njujorku, u bioskopu "Holivud". Glavnu ulogu su igrali Hamfri Bogart (Humphrey Bogart) i Ingrid Bergman.
1942. - U Bihaću je oržano Prvo zasedanje AVNOJ-a, Antifašističkog veća narodnog oslobodjenja Jugoslavije.
1943. - Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu potopila "Šarnhorst", poslednji veliki nemački bojni brod.
1948. - Rodjen je u Zagrebu Krešimir Ćosić, legenda jugoslovenske košarke. Igrao je u Zadru i u Brigham Young Univerzitetu, u američkoj koledž ligi (1971.-1973.). Odbio je ponude za profesionalnu ligu i vratio se u Jugoslaviju. Kao član i kapiten jugoslovenske košarkaške reprezentacije, učestvovao je na 4 Olimpjade, 1968., 1972., 1976., i 1980. kada je osvojena i zlatnja medalja. Takodje sa Krešom su osvojene i dve zlatne medalje na svetskim prvenstvima, 1970. and 1978. Kao trener reprezentacije Jugoslavije, osvojio je srebrnu medalju na Olimpijadi u Seulu, J. Koreja. Umro je 25 maja 1995. godine.
1965. - Posle SAD i SSSR-a, Francuska se kao tre'a zemlja upisala u istoriju svemirskih letova. Sa lansirne baze Hammaguira u pustinji Sahari, Francuzi su lansirali prvi satelit, Asteriks-1 (Asterix-1).
1968. - Britanska rok grupa Krim (Cream) je održala svoj oproštajni koncert u Londonu, u Rojal Albert Holu (Royal Albert Hall). Grupu su sačinjavali Erik Klepton (Eric Clapton) na gitari, Džek Brus na bas gitari i bubnjar Džindžer Bejker (Ginger Baker). Još uvek su popularne neke od njihovih numera: "Crossroads", "Sunshine of Your Love", "White Room"
1968. - U Saveznoj narodnoj skupštini usvojeni su amandmani na Ustav SFR Jugoslavije, kojima se širi autonomija pokrajina i one dobijaju status sličan republikama. Pokrajine su dobile pokrajinski Ustavni zakon, čime je otvoren put gotovo potpuno samostalnoj zakonskoj, izvršnoj i sudskoj vlasti. Pokrajini Kosovo i Metohija uveden je naziv Kosovo.
1971. - U znak protesta zbog američkog angažovanja u Vijetnamu, 16 američkih ratnih vetarana Vijetnamskog rata okupiralo je Statuu slobode u njujorškoj luci.
1972. - Umro je Hari Truman (Harry), predsednik SAD 1945-53. Za predsednika je izabran nakon smrti Frenklina Rozevelta (Franklin Roosevelt). Učesnik je Potsdamske konferencije, a avgusta 1945, po njegovom nalogu na Japan je bačena atomska bomba. Godine 1947. uveo je doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim revolucionarnim pokretima, a njegova administracija je iste godine sačinila Maršalov plan o posleratnoj obnovi Evrope. Doneo je zakon protiv radničkih sindikata i osnovao Komisiju za ispitivanje protivameričke delatnosti čiji se rad pretvorio u "lov na veštice" (makartizam). Uveo je SAD u Korejski rat.
1975. - Letom na liniji Moskva-Alma Ata, "Tupoljev-144" je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju.
1976. - Kanadska grupa pod imenom 'Grupa', 'The Band', koja je ostala zapamćena po brojnim hitovima, ali i po tome što je bila prateća grupa Boba Dilana (Bob Dylan), održala je svoj oproštajni koncert pod nazivom 'Poslednji valcer' ('The Last Waltz') u San Francisku. Na koncertu je snimljen celovečernji dokumentarni film. Kao gosti se pojavljuju mnogi veoma poznati muzičari toga doba, Erik Klepton, Nil Jang, Van Morison, Bob Dilan, Ringo Star i drugi.
1989. - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom Ilijeskuom (Ion Iliescu) na čelu, dan posle pogubljenja Nikolae Čaušeskua (Nicolae Ceausescu).
1990. - Skupština Slovenije proglasila je samostalnost te republike, nakon plebiscita 23. decembra na kome se 86 odsto glasača izjasnilo za nezavisnu slovenačku državu.
1991. - U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962.
1994. - Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marseju oslobođeno je 239 putnika i članova posade koje su islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista.
1998. - Bivši lideri Crvenih Kmera Kije Sampan (Khieu Samphan) i Nuon Čea (Chea) predali su se kambodžanskoj vladi. Za vreme režima Crvenih Kmera sredinom sedamdesetih godina 20. veka u Kambodži je ubijeno ili je umrlo od gladi i bolesti 1,7 miliona ljudi.
1998. - Srpske snage bezbednosti na Kosovu počele su napad na području mesta Podujevo, nakon što je u selu Obrandže ubijen jedan Srbin.
2000. - U požaru u diskoteci u kineskom gradu Liojangu život je izgubilo 311 ljudi.
2001. - Izraelski ministar odbrane Bendžamin Ben-Elizer izabran je za predsednika Laburističke partije.
2003. - U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio iranski grad Bam, poginulo je oko 50.000 ljudi.
2004. - U naletu plimnog talasa cunamija izazvanog zemljotresom jačine 9 stepeni Rihterove skale nedaleko od indonežanskog ostrva Sumatre, stradalo je preko 300.000 ljudi u zemljama regiona: Malezija, Indija, Bangladeš, Šri Lanka, Tajland, Indonezija, Maldivi, Somalija, Tanzanija, Sajšeli, Mjanmar, Kenija i Madagaskar.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Sub 28 Nov 2015 - 17:06

Smile 28. NOVEMBAR

1520. - Portugalski moreplovac Ferdinand Magelan (Magellan, originalno Fernão de Magalhães) prošao je brodom iz Atlantika u Pacifik, kroz moreuz između južno-američkoga kopna i ostrva Ognjene zemlje, po njemu nazvan Magellianov prolaz. On je bio prvi koji je stigao do Indije ploveći na zapad.
1632. - Rođen je francuski kompozitor italijanskog porekla Žan Batist Lili, tvorac klasične francuske opere, s baletom, horovima, arijama i scenskim efektima. S Molijerom je stvorio novu dramsko-muzičku vrstu - comedie ballet. Bio je glavna ličnost muzičkog života na dvoru Luja XIV i celog Pariza. Pripisuje mu se prva upotreba palice za dirigovanje.
1757. - Rođen je engleski slikar, bakrorezac i pisac Vilijam Blejk (William Blake), pesnik intuicije i mašte. Književnu slavu stekao je zbirkama pesama "Pesme iskustva" i "Pesme nevinosti", a kao slikar poznat je po 21 ilustraciji za "Knjigu o Jovu" i ilustracijama Čoserovih "Kanterberijskih priča". Njegova poezija postala je poznata i cenjena tek krajem XIX veka i znatno je uticala na brojne pesnike, posebno nadrealiste.
1820. - Rođen je nemački filozof Fridrih Engels (Friedrich Engels), jedan od osnivača naučnog socijalizma i najbliži saradnik Karla Marksa. Osnovne postavke materijalističkog poimanja sveta izložio je u delu "Anti-Diring", a u saradnji s Marksom napisao je "Nemačku ideologiju" i "Manifest komunističke partije".
1821. - Centralno-američka država Panama proglasila je nezavisnost od Španije i pridružila se Kolumbiji.
1821. - Panama je proglasila nezavisnost od Španije i pridružila se Kolumbiji.
1829. - Rođen je ruski klavirski virtuoz i kompozitor Anton Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu. Pripadao je tzv. kosmopolitskom pravcu, nasuprot "Velikoj petorici". Komponovao je opere, klavirske kompozicije, solo pesme.
1830. - U Beogradu na Tašmajdanu u prisustvu kneza Miloša i beogradskog paše svečano je pročitan hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije. Turci su nakon toga prodali svoja imanja Srbima i napustili Beograd.
1858. - Na zahtev opozicionih vođa obrenovićevaca i liberala u kneževini Srbiji je sazvana skupština, prva u parlamentarnoj istoriji Srbije koja je sazvana na osnovu posebno usvojenog zakona. Ranije skupštine zasnivale su se na običajnom pravu. Svetoandrejska skupština čije je zasedanje počelo 30. decembra izvršila je smenu dinastija u Srbiji - zbačen je Aleksandar Karađorđević, a na srpski presto je vraćen Miloš Obrenović.
1878. - Umro je Đura Jakšić, najveći liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih slikara 19. veka. Pored poezije, koja je najvrednija u njegovom književnom opusu, pisao je pripovetke i herojske poeme ("Na Liparu", "Ponoć", "Padajte braćo", "Otadžbina", "Seoba Srbalja" "Stanoje Glavaš").
1905. - U Dablinu je irski nacionalista Artur Grifit (Arthur Griffith) osnovao partiju Šin Fejn (Sinn Féin), čiji je glavni zadatak bila borba za osamostaljenje Irske od Velike Britanije.
1907. - Rođen je Alberto Moravija, jedan od najistaknutijih i najplodnijih italijanskih književnika 20. veka. Autor "Ćoćare", "Rimljanke", "Rimskih priča", slavu je stekao već prvim romanom "Ravnodušni ljudi" (1929).
1912. - Nakon 400 godina turske vladavine Albanija je proglasila nezavisnost, koja je priznata na konferenciji ambasadora velikih sila u Londonu 20. decembra i Londonskim ugovorom o miru 30. maja 1913. U mestu Valona formirana je prva privremena vlada.
1919. - Nensi Estor je kao prva žena izabrana u britanski parlament.
1920. - U Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca (SHS) su održani prvi izbori za Ustavotvornu skupštinu. Najveći broj glasova su dobili demokrate (92 mesta u Skupštini) i radikali (91) od ukupno 419 mandata, a iznenadili su komunisti sa 50 poslaničkih mesta. Žene, pripadnici vojske i pripadnici nacionalnih manjina, nisu mogli da glasaju.
1942. - U Bostonu, SAD, je izbio požar u noćnom klubu "Coconut Grove" u kojem je poginula 491 osoba.
1943. - Drugi svetski rat: U Teheranu (Iran) je održan sastanak lidera savezničkih vojnih sila, na kojem su učestvovali sovjetski vodja Josif Staljin, predsjednik SAD Franklin D. Ruzvelt (Roosevelt) i britanski premijer Vinston Čerčil (Winston Churchill). Oni su razmatrali otvaranje drugog fronta protiv Nemačke u Evropi, operacije na istočnom frontu, kao i posleratno uređenje Evrope i pitanje Jugoslavije. Dogovoreno je da se Jugoslavija obnovi "u potpunom teritorijalnom integritetu i nezavisnosti, s tim što će pitanje njenih zapadnih granica biti rešeno poslije rata".
1945. - Umro je američki teniser i političar Dvajt Dejvis, koji je 1900. osnovao tenisko takmičenje nacija "Dejvis kup". Bio je i američki ministar rata od 1925. do 1929. i generalni guverner SAD na Filipinima od 1929. do 1932.
1950. - U Beogradu je osnovan Muzej pozorišne umetnosti Srbije.
1954. - Američki književnik Ernest Heminvej (Hemingway) je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Proslavio se svojim romanima i kratkim pričama: 'Zbogom oružje', 'Za kim zvono zvoni', 'Snegovi Kilimandžara,' 'Starac i more'.
1971. - Pripadnici palestinske terorističke organizacije "Crni septembar" ubili su jordanskog premijera Vasfi Tela u Kairu, gde je doputovao radi učešća na Arapskoj konferenciji.
1975. - Fretilin (Revolucionarni front za nezavisnost Istočnog Timora) proglasio je nezavisnost od Indonezije i osnivanje Demokratske republike Istočni Timor.
1979. - Novozelanđanski avion "DC-10" je udario u planinu Erebus na Antarktiku. Poginulo je svih 257 putnika i članova posade.
1989. - Indijski premijer Radživ Gandi je dao ostavku poslije poraza na izborima.
1994. - Norvežani su na referendumu odbili da se priključe Evropskoj uniji.
1994. - Gradjani Norveške su glasanjem na referendumu odbili priključenje Evropskoj uniji.
1996. - General Ratko Mladić, protiv koga je Međunarodni sud za ratne zločine podigao optužnicu 25. jula 1995., formalno je smenjen s mesta komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. Mladić je na toj dužnosti bio od 12. maja 1992.
2000. - Holandski parlament je odobrio zakon kojim se dopušta eutanazija i samoubistvo uz pomoć lekara. Time je Holandija postala prva zemlja koja je legalizovala takvu praksu.
2001. - Stotine zarobljenih boraca al Kaide umrlo je u Avganistanu nakon što je Severna alijansa na kraju krvave pobune, preuzela kontrolu nad tvrđavom blizu Mazara-i-Šarifa.
2002. - Jubilarni 200-milioniti turista je posetio Ajfelovu kulu u Parizu.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Sub 12 Dec 2015 - 16:28

Smile 12. DECEMBAR

1586. - Umro je Ištvan Batori, knezTransilvanije od 1571. i poljski kralj od 1575, koji je tokom vladavine uspeo da konsoliduje prilike u zemlji i da osigura poljsku prevlast na Baltiku. Osnovao je univerzitet u Vilnjusu 1579.
1821. - Rođen je Gistav Flober, klasik francuskog realističnog romana, autor dela "Gospođa Bovari" zbog kojeg je bio optužen za povredu javnog morala ("Buvar i Pekiše", "Sentimentalno vaspitanje", "Salambo", "Iskušenja svetog Antonija").
1863. - Rođen je norveški slikar Edvard Munk, jedan o začetnika ekspresionističkog likovnog izraza. Radio je portrete (Ibzen, Strindberg, Malarme) i pejsaže, a najpoznatija njegova slika je "Krik".
1873. - U Srbiji je uveden dinar kao novčana jedinica, čime je otklonjen monetarni haos i upotreba više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca - dukata, forinti, talira.
1894. - Japanske trupe su počele invaziju Koreje.
1896. - Đuljielmo Markoni je u Londonu prvi put javno prikazao bežičnu radiotelegrafiju.
1913. - Slika Leonarda da Vinčija "Mona Liza" pronađena je u Firenci, dve godine pošto je ukradena iz pariskog muzeja "Luvr".
1915. - Rođen je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova poput pesama "Stranci u noći" i "Njujork, Njujork". Dobitnik je Oskara za film "Odavde do večnosti".
1915. - Poleteo je prvi avion načinjen u potpunosti od metala, koji je konstruisao Nemac Hugo Junkers.
1917. - Dogodila se jedan od najvećih železničkih nesreca u istoriji, u Modanu (Modane) u Francuskoj. Poginulo je 543 ljudi.
1918. - Srpska vojska je po završetku Prvog svetskog rata ušla u Zemun, čime je okončana dvovekovna vladavina Habsburške monarhije u tom gradu.
1920. - Konstituisana je Ustavotvorna skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Rad skupštine, kojom je predsedavao hrvatski političar Ivan Ribar, trajao je više od šest meseci i okončan je donošenjem Vidovdanskog ustava 28. juna 1921.
1940. - Kraljevina Jugoslavija je u Drugom svetskom ratu potpisala s Mađarskom pakt o večnom prijateljstvu, u nameri da poboljša odnose s Nemačkom.
1958. - Umro je srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik jugoslovenske vlade u emigraciji u Londonu (1942-43), a posle rata je u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora na procesu Draži Mihailoviću. Umro je u emigraciji u Velikoj Britaniji.
1958. - Umro je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu, tvorac teorije o pomeranju Zemljinih polova. Napisao je više od 700 monografija, studija, udžbenika i popularnih dela.
1960. - Rodjen je Emerson Fittipaldi, brazilski automobilski trkač, vozač formule 1.
1963. - Kenija je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta s Džomom Kenijatom kao premijerom. Na isti dan 1964. postala je republika, a Kenijata prvi predsednik.
1969. - Grčka se povukla iz Saveta Evrope i time izbegla da zbogvojnog režima i kršenja ljudskih prava bude izbačena iz te evropske institucije.
1979. - Grupa generala izvršila je vojni udar u Južnoj Koreji ipreuzela vlast.
1983. - Šiitski ekstremisti aktivirali su automobile bombe ispred američke i francuske ambasade u Kuvajtu. Pet osoba je poginulo, a 86 ranjeno.
1992. - Na indonežanskim ostrvima Flores i Babi u zemljotresu je poginulo najmanje 2.200 ljudi.
1993. - Rusi su na referendumu, prvom slobodnom izjašnjavanju od1917. izglasali novi ustav kojim je predsednik Boris Jeljcin dobio široka ovlašćenja. Spor oko ustava doveo je početkom oktobra do tragičnog konflikta sa komunistima i ekstremnim nacionalistima u kojem je poginulo više od 150 ljudi.
2000. - Eritreja i Etiopija potpisale su u Alžiru mirovni sporazum kojim je okončan dvogodišnji rat oko granica.
2000. - Umro je Ndabaningi Sitole, jedan od vodećih crnačkih lidera 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. Bio je osnivač i predsednik Afričke nacionalne unije Zimbabvea, koju je osnovao 1963. godine.
2002. - U Beču je Stalni savet OEBS-a odlučio da produži mandate svojih misija na prostoru bivše Jugoslavije.
2003. - Umro je bivši predsednik Azerbejdžana, Hajdar Alijev, koji se na političkoj sceni te zemlje nalazio više od 30 godina.
2005. - Američki predsednik Džordž Buš izjavio je da je oko 30.000 građana Iraka poginulo u ratu u toj zemlji, od početka invazije 20. marta 2003. godine.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Uto 15 Dec 2015 - 18:48

Smile 15. DECEMBAR

37. - Rođen je rimski car Neron, čija se umerena vladavina od 54. pretvorila kasnije u nečuveni teror koji je kulminirao požarom Rima (64). Rimljani su za podmetanje požara optužili Nerona, a on hrišćane i naredio njihove krvave progone. Pripisuje mu se i niz zločina - ubistvo majke Agripine, žene Oktavije, najbližih saradnika i uglednih Rimljana. Izvršio je samoubistvo 68. nakon što ga je Senat proglasio neprijateljem rimskog naroda i osudio na smrt.
1640. - Grof od Braganza krunisan je kao Huan IV, prvi portugalski kralj posle 60-godišnje španske vladavine i prvi iz dinastije Braganza koja je vladala Portugalom do 1910.
1675. - Umro je holanski slikar Jan Vermer (Vermeer), jedan od najvećih holandskih majstora 17. veka. Nepriznat i neshvaćen za života, dva veka kasnije svrstan je među najveće umetnike u istoriji slikarstva, a njegove slike dostigle su astronomske cene ("Pogled na Delft", "Žena s pismom", "Devojka s đerdanom").
1711. - U Kopenhagenu je izbila epidemija kuge, od koje je umrlo više hiljada ljudi.
1801. - Odmetnuti janičari, koje su predvodili četvorica beogradskih dahija Aganlija, Kučuk Alija, Fočić Mehmed-aga i Mula Jusuf ubili su beogradskog valiju Hadži Mustafa pašu i zaveli teror u Beogradskom pašaluku. Nasilje je ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka 1804.
1806. - Francuske trupe pod komandom Napoleona Bonaparte ušle su u Varšavu.
1832. - Rodjen je Aleksaned Gistav Ajfel (Alexandre Gustave Eiffel), francuski inženjer koji je bio glavni konstruktor metalnog tornja u Parizu, koja po njemu nosi naziv 'Ajfelova kula'.
1840. - Kovčeg s posmrtnim ostacima francuskog cara Napoleona I položen je u "Dom invalida" u Parizu, 19 godina posle njegove smrti u izgnanstvu na ostrvu Sveta Jelena.
1890. - Policija je u američkoj državi Južna Dakota, ubila legendarnog poglavicu indijanskog plemena Siuks, Bika koji sedi (Tatanka Iyotake), koji se opirao nezakonitom hapšenju.On je predvodio indijanska plemena u bici kod Litl Big Horna 1876. protiv američke Sedme konjičke divizije pod komandom Džordža Kastera.
1914. - Oslobađanjem Beograda u Prvom svetskom ratu završena je Kolubarska bitka. Pobeda za koju izuzetne zasluge pripadaju komandantu Prve armije generalu Živojinu Mišiću, podigla je ugled Srbije među saveznicima i učvrstila samopouzdanje srpske vojske i naroda.
1938. - Isprobavajući nov tip lovačkog aviona, poginuo je ruski pilot Valerij Čkalov, koji se proslavio mnogim poduhvatima. Godine 1937. preleteo je Severni pol bez spuštanja od Moskve do Vankuvera, 12.000 kilometara za 64 časa i 25 minuta, što je priznato kao svetski rekord leta na daljinu.
1945. - Američki general Daglas Mekartur (Douglas MacArthur), zapovednik okupacionih snaga u Japanu, je naredio da se 'šinto' ukine kao državna religija u Japanu.
1961. - Bivši nacistički funkcioner Adolf Ajhman (Adolph Eichmann), organizator i izvršilac genocida nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu, osuđen je na smrt u Jerusalimu (Izrael), a potom obešen. Posle rata živeo je pod lažnim imenom u Argentini do 1960, kada su ga otkrili i uhapsili pripadnici izraelske tajne službe.
1961. - Generalna skupština UN odbacila je sovjetski predlog o prijemu Kine u svetsku organizaciju.
1964. - Kanadski parlament je zvanično usvojio javorov list kao simbol na službenoj zastavi Kanade.
1965. - Američki svemirski brodovi "Džemini 6" i "Džemini 7" ostvarili su prvi kosmički susret i napravili dve kružne putanje leteći jedan pored drugog.
1966. - Umro je Volt Dizni (Walt Disney), američki autor stripova, filmski animator, režiser i producent, tvorac modernog crtanog filma, dobitnik 29 Oskara. Put ka slavi otvorio mu je krajem dvadesetih godina 20. veka lik Miki Mausa. Iz Diznijevig studija kasnije su izašli crtani filmovi poznati širom sveta - "Snežana i sedam patuljaka", "Pepeljuga", "Petar Pan", "Bambi", "Pinokio", "Alisa u zemlji čuda".
1970. - U Beogradu je umro srpski slikar Leonid Šejka. Bio je član grupe "Mediala", bavio se i likovnom eseistikom.
1970. - Sovjetski vasionski brod "Venera 7" spustio se na planetu Veneru i počeo da šalje signale.
1982. - Na stari hrast u Šervudskoj šumi (Sherwood Forest) u Engleskoj, koji je poznat kao 'Veliki hrast' i po legendi se vezuje za junaka-odmetnika Robina Huda, instaliran je alarm protiv požara, da bi ga sačuvali od vatre.
1991. - Oko 500 ljudi je izgubilo život kada je feribot "Salem Ekspres" udario ispred egipatske luke Safaga u koralni greben i potonuo.
1994. - Prva zvanična verzija programa za pregledavanje sadržaja na Internetu, veb brauzera (web browser), pod imenom Netscape Navigator 1.0, je ponudjena korisnicima svetske računarske mreže. Bio je to značajan korak ka širenju pristupa ogromnoj riznici ljudskog znanja koje je sačuvano na računarima širom sveta.
1996. - Pod snažnim pritiskom svakodnevnih protesta građana zbog falsifikovanja izbornih rezultata, opštinski sud u Nišu potvrdio je pobedu opozicione koalicije "Zajedno" u drugom krugu izbora za lokalne organe uprave održanom 17. novembra 1996.
1999. - Šef UNMIK-a Bernar Kušner potpisao je u Prištini sporazum s predstavnicima kosovskih Albanaca o formiranju Prelaznog administrativnog veća Kosova (prelazna vlada). Srbi sa Kosova su odbili da potpišu sporazum, ali su kasnije delegirali svog predstavnika u to telo.
2000. - Zatvorena je nuklearna centrala u Černobilju u Ukrajini u kojoj je krajem aprila 1986. eksplodirao jedan blok centrale izazvavši najtežu nuklearnu katastrofu od kako je počela upotreba nuklearnih centrala.
2001. - Krivi toranj u Pizi (Italija) ponovo je otvoren za posetioce, nakon 12 godina pauze, koliko je trajala njegova sanacija.
2002. - Posmatrači UN su zvanično okončali svoju misiju na Prevlaci, započetu u martu 1992. i predali hrvatskim vlastima kontrolu nad tim poluostrvom.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Čet 24 Dec 2015 - 18:07

Smile 24. DECEMBAR

1167. - Rodjen je engleski kralj Džon (John), koji je potpisao čuveni istorijski dokument Magna karta, latinski 'Magna Carta Libertatum', u prevodu 'Velika karta sloboda', kojim se uvode gradjanska prava, prethodnik svih današnjih gradjanskih ustava u demokratskim zemljama sveta.
1491. - Rođen je španski sveštenik Injasio de Lojola, osnivač "Družbe Isusove" (jezuiti) 1534. Nakon što ga je Inkvizicija oslobodila od optužbi da je jeretik, dobio je 1540. od pape Pavla III potvrdu novog rimokatoličkog reda i izabran za prvog starešinu (generala). Izradio je ustav jezuita i priručnik "Duhovne vežbe za vladavinu nad samim sobom".
1524. - Umro je portugalski moreplovac Vasko da Gama (Vasco da Gama), koji je 1498. pronašao pomorski put u Indiju ploveći oko Afrike. Prilikom drugog putovanja u Indiju 1502. uspostavio je portugalsku kolonijalnu vlast, a tokom trećeg umro je u Indiji.
1798. - Rođen je poljski pisac Adam Mickijevič, najizrazitiji predstavnik poljskog romantizma. Njegov idilični ep "Pan Tadeuš" u kojem je dao viziju stare Poljske u nestajanju, smatra se najvećim delom poljskog romantizma.
1814. - SAD i Velika Britanija potpisale su mir u Gentu u Belgiji, okončavši rat započet 1812.
1818. - Rođen je engleski fizičar Džejms Preskot Džul (James Prescott Joules). Odredio je toplotni ekvivalent eletrične struje (1843) i mehanički ekvivalent topline (1850) i time dao jedan od dokaza zakona o očuvanju energije. Po njemu je merna jedinica za energiju, rad i količinu toplote nazvana "džul" (J).
1838. - Pod pritiskom Rusije, Porte, i političkih protivnika u Srbiji knez Miloš Obrenović prihvatio je tzv. Turski ustav kojim je ograničena apsolutna kneževa vlast.
1863. - U Kalkuti je umro engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri, jedan od najznačajnijih satiričara 19. veka, poznat po romanu "Vašar taštine".
1863. - Rođen je Ljuba Davidović, jedan od prvaka Radikalne stranke Srbije. S Jašom Prodanovićem osnovao je 1901. Samostalnu radikalnu stranku, a od 1912. bio je na čelu te stranke. Bio je ministar prosvete u vladi Nikole Pašića i jedna je od tvoraca Krfske deklaracije. Od 1919. predsednik je novoformirane Demokratske stranke. Dva puta je bio premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919. i 1924.
1865. - U mestu Pulaski u američkoj državi Tenesi osnovana je rasistička organizacija belaca Kju-Kluks-Klan.
1871. - Premijera Verdijeve opere "Aida" održana je u Kairu, mestu gde se i odigrava radnja drame.
1905. - Rodjen je Hauard Hjuz (Howard Hughes), američi bogataš, biznismen, filmski režiser, pilot i avio inženjer, osnivač Hjuz korporacije.
1914. - Nemački avion bacio je jednu bombu na Dover u Prvom svetskom ratu, što je bio prvi napad iz vazduha u istoriji Velike Britanije.
1942. - Na nemačkom eksperimentalnom poligonu u mestu Peneminde izvršena je uspešna proba nove rakete zemlja-zemlja "FZG76", kasnije poznate kao raketa "Fau 1" (V-1).
1943. - Američki general Dvajt Ajzenhauer imenovan je u Drugom svetskom ratu za komandanta Vrhovnog štaba savezničkih ekspedicionih snaga za invaziju na okupiranu Francusku.
1944. - U Novom Sadu je izašao prvi broj dnevnog lista na mađarskom jeziku "Sabad Vajdašag", koji je u septembru 1945. promenio naziv u "Mađar so".
1951. - Proglašeno je Ujedinjeno kraljevstvo Libija s emirom el-Idrizom kao suverenom. U septembru 1969. kralj Idriz je svrgnut u vojnom udaru pod vođstvom Moamera Gadafija, koji je potom proglasio republiku.
1982. - Umro je francuski pisac Luj Aragon, jedan od osnivača nadrealističkog pokreta. Od 1930, posle kongresa revolucionarnih pisaca u Harkovu, priklanja se socrealizmu i objavljuje "Traktat za socijalistički realizam". U Drugom svetskom ratu je, uz Elijara, najistaknutiji pesnik Pokreta otpora.
1989. - Svrgnuti premijer Paname general Antonio Norijega, sklonio se pred američkim okupacionim trupama u diplomatsko predstavništvo Vatikana u Panama Sitiju i zatražio politički azil.
1994. - Islamski teroristi su prilikom otmice francuskog putničkog aviona u Alžiru ubili dvoje ljudi i uzeli za taoce 239 ljudi.
1995. - Na parlamentarnim izborima u Turskoj najviše glasova osvojila je islamistička Partija prosperiteta, što je bila prva izborna pobeda islamista u 72-godišnjoj istoriji sekularne Turske.
1996. - Tokom građanskog protesta u Srbiji zbog falsifikovanja rezultata lokalnih izbora, jake policijske snage intervenisale su u centru Beograda da bi razdvojile dva skupa - pristalica predsednika Srbije Slobodana Miloševića i opozicione koalicije "Zajedno". Pred početak mitinga iz pištolja je teško ranjen Ivica Lazović, član Srpskog pokreta obnove.
1997. - Muslimanski fundamentalisti su u dva masakra ubili 59 civila u Alžiru.
1999. - "Mali princ", delo Antoana d Sent-Egziperija proglašeno je za knjigu veka u Francuskoj.
2000. - Tokom četvorodnevne pobune u zatvorima u Turskoj ubijeno je 28 ljudi.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pet 1 Jan 2016 - 17:29

Smile 1. JANUAR

-45. - p.n.e. Stupio na snagu novi, Julijanski kalendar, kojim je Gaj Julije Cezar, prema savetima grčkog astronoma iz Aleksandrije Sosigena, reformisao računanje vremena tako što je za početak godine odredio 1. januar umesto 1. marta. Papa Grgur XIII reformisao taj kalendar 1582, što je najveći broj zemalja prihvatio, dok su Julijanski zadržale srpska, ruska i još neke pravoslavne crkve.
404. - Održane su poslednje gladijatorske igre u Rimu.
1438. - Albert II Habsburški krunisan kao kralj Madjarske.
1498. - Na putu ka Indiji, portugalski moreplovac Vasko da Gama (Vasco) iskrcao se, kao prvi Evropljanin, na obale današnje afričke države Mozambik.
1502. - Portugalski moreplovci uplovili u zaliv Guanabara i nazvali to mesto Rio de Žaneiro. Grad koji je potom nastao bio prestonica Brazila od 1763. do 1960, kada je za glavni grad određena novoizgrađena Brazilija.
1526. - Hrvatsko plemstvo na saboru u gradu Cetinu izabralo za kralja Ferdinanda Habsburga, nadajući se da će im nadvojvoda Ferdinand obezbediti bolju odbranu od Turaka nego erdeljski knez Ivan Zapolja. Hrvatska postala deo Habsburške monarhije.
1552. - U Beogradu je štampana prva knjiga ćirilicom, poznata kao "Beogradsko četvorojevanđelje". Knjigu, koja predstavlja dragocen izvor za upoznavanje prilika u Beogradu sredinom 16. veka, štampao je Trojan Gundulić, pripadnik dubrovačke kolonije u Beogradu.
1562. - Katolici su u Francuskoj masakrirali preko hiljadu hugenota (protestanata) tokom njihove molitve u Vasiju, što je bio početak dugotrajnih borbi i ratova, poznatih pod imenom "hugenotski ratovi", koji su uz prekide 36 godina razdirali Francusku.
1629. - Rođen je Jan Sobjeski, poljski kralj (1674-96),nacionalni heroj koji se uspešno borio protiv Švedske, Turske, Tatara i Kozaka. Slavljen je kao spasitelj Evrope, kada je 1683. oslobodio Beč turske opsade i time sprečio prodor Turske u srednju Evropu.
1673. - Ustanovljena redovana poštanska služba izmedju Njujorka i Bostona u SAD.
1700. - Rusija prihvatila upotrebu Julijanskog kalendara.
1767. - Španski kralj Karlos III (Carlos) proterao je iz zemlje rimokatolički jezuitski red.
1781. - Prvi most u potpunosti napravljen od gvoždja, otvoren je u mestu Ajronbridž (Ironbridge, Gvozdeni most) u Engleskoj.
1797. - Grad Albany postao je glavni grad države Njujork, umesto dotadašnje prestonice Njujorka (New York City).
1801. - Donesen je zakon o ujedinjenju Kraljevine Velike Britanije i Kraljevine Irske u Ujedinjeno kraljevstvo (United Kingdom).
1801. - Astronom Djuzepe Piaci (Giuseppe Piazzi) otkrio prvi asteroid, nazvan Ƈ Ceres'
1803. - Danska zabranila uvoz robova u dansku Zapadnu Indiju i postala prva zemlja koja je zabranila ropstvo.
1804. - Francuska vlast se završila na ostrvu Haiti, u Karibima.
1808. - Zabranjen uvoz robova u SAD.
1809. - Švedska je, kao prva zemlja u svetu, uspostavila ombudsmana, lice koje vrši nadžor nad radom organa uprave i javnih službi, a postavlja ga parlament. Prvi ombudsman bio je Lars Avgust Manerhajm (August Mannerheim).
1811. - Egipatski vladar Mohamed Ali (Mohammed) izvršio je pokolj nad mamelučkim vođama i time dokrajčio vlast mameluka u Egiptu. Mameluci, potomci ratnih zarobljenika koje su persijski i egipatski vladari uvrštavali u svoje vojske, pretežno telesnu gardu, zavladali su Egiptom 1250. kada su oborili dinastiju Ajbeka.
1815. - Napoleon Bonaparta vratio se u Francusku sa ostrva Elba, gde je bio prognan nakon abdikacije u aprilu 1814. Ušavši trijumfalno u Pariz preuzeo je vlast u zemlji, čime je počelo razdoblje "sto dana", koje je okončano vojnim porazom kod Vaterloa. Posle druge abdikacije, 22. juna, predao se Englezima koji su ga internirali na ostrvo Sveta Jelena, gde je umro 5. maja 1821.
1823. - Rođen mađarski pesnik Šandor Petefi, jedan od vođa nacionalnog pokreta 1948. Otac mu bio Srbin Stevan Petrović, a Šandorovo kršteno ime Aleksandar. Smatra se najtalentovanijim i najboljim mađarskim lirskim pesnikom XIX veka. Njegova poezija imala veliki uticaj na južnoslovenske pesnike, posebno na Đuru Jakšića i Jovana Jovanovića Zmaja. Poginuo 1849. u bici kod Šegešvara.
1833. - Velika Britanija proglasila suverenitet nad Foklandskim ostrvima u Atlantiku, koja su pre toga bila pod španskom kolonijalnom vlašću.
1863. - Tokom Američkog grašanskog rata predsednik SAD Abraham Linkoln potpisao Zakon o oslobađanju robova.
1872. - U planinskom području Jelouston u SAD osnovan je prvi nacionalni park u svetu.
1877. - Britanska kraljica Viktorija I proglašena za caricu Indije.
1878. - Završen je drugi srpsko-turski rat koji je Srbiji doneo teritorijalno proširenje za četiri okruga i međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu koji je održan u junu iste godine.
1880. - U Srbiji uvedene obavezne metarske mere, merna jedinica za dužinu postao metar. Zvanično prestale da važe mere poput aršina, lakta, pedlja.
1887. - Britanska kraljica Viktoria proglašena za vladara Indije u Delhiju.
1891. - Rođen je Stanislav Vinaver, jedan od najznačajnijih protagonista moderne srpske književnosti posle Prvog svetskog rata. Autor je Manifesta ekspresionizma i pokretač mnogih zajedničkih poduhvata mladih pisaca, a bio je i novinar, feljtonist, polemičar i prevodilac. Najpopularnijim njegovim delom smatra se "Pantologija novije srpske pelengirike" (1922) u kojoj je parodirao "Antologiju novije srpske lirike" Bogdana Popovića.
1892. - Otvorena imigraciona kancelarija na ostrvu Elis (Ellis Island), ispred Njujorka, kao administrativni centar za prihvat novodošlih imigranata u Ameriku.
1896. - Bosonogi ratnici abisinskog cara Menelika II potukli su italijanske trupe kod Adue, posle čega je Italija morala da prizna nezavisnost Abisinije (Etiopija).
1899. - Okončana španska vladavina na Kubi.
1901. - Nigeria postala britanski protektorat.
1901. - Države Novi Južni Vels, Viktorija, Kvinslend, Južna Australija, Zapadna Australija i Tasmanija osnovale australijsku zajednicu sa Edmundom Bartonom kao prvim premijerom, koja je te godine u statusu dominiona postala član Britanskog komonvelta.
1908. - Po prvi put, spuštena je u ponoć 31. decembra velika lopta na Njujorškom Tajms skveru (Times Square), obeležavajući na taj način početak Nove godine.
1912. - Formirana je Republika Kina.
1913. - U Velikoj Britaniji počelo cenzurisanje filmova.
1915. - Rođen srpski pisac Branko Ćopić, nastavljač tradicije seoske pripovetke srpskog realizma. Humorista, autor rodoljubive i dečije poezije, jedan je od najplodnijih i najpopularnijih jugoslovenskih pisaca u periodu posle II svetskog rata. 1984. izvršio samoubistvo.
1919. - U Beogradu se sastao prvi jugoslovenski parlament - Privremeno narodno predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u kojem je bilo 296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su mahom bili iz ranijih parlamenata jugoslovenskih zemalja, izabrani pre Prvog svetskog rata.
1925. - Naziv glavnog grada Norveške Kristijanija promenjen u Oslo.
1932. - Kidnapovan je 20-mesečni sin američkog pilota Čarlsa Lindberga (Charles Linbergh), prvog pilota koji je preleteo Atlantik 1927. Beba je nađena mrtva u maju, a taj događaj je podstakao donošenje tzv. Lindbergovog zakona kojim je na području SAD za otmicu predviđena smrtna kazna.
1934. - Na ostrvu Alkatraz, u sredini zaliva ispred San Franciska u Kaliforniji, napravljen je savezni državni zatvor.
1940. - Umro je američki pisac Frensis Skot Ficdžerald (Francis Scott Fitzgerald). Proslavio se već prvim delima u kojima je opisao "godine džeza", a njegov roman "Veliki Getsbi" smatra se jednim od remek dela o "izgubljenoj generaciji".
1941. - Bugarska je u Drugom svetskom ratu pristupila Trojnom paktu i dopustila nemačkim trupama da uđu u zemlju.
1943. - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu počelo da sistematski bombarduje evropske železničke sisteme na teritorijama pod kontrolom nacističke Nemačke.
1945. - Umro je američki general Džordž Smit Paton (George Smith Patton), posle saobraćajne nesreće u Nemačkoj. U Drugom svetskom ratu istakao se kao briljantan komandant oklopnih jedinica u bitkama u severnoj Africi, na Siciliji, u Ardenima. Posmrtno je objavljen njegov dnevnik "Rat kako sam ga ja video".
1948. - U Irskoj je potpisan zakon o konstituisanju Irske Republike. Irska je 1949. proglasila punu nezavisnost od Velike Britanije i istupila je iz Komonvelta.
1948. - U Irskoj je potpisan zakon o konstituisanju Irske Republike. Irska je 1949. proglasila punu nezavisnost od Velike Britanije i istupila je iz Komonvelta.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Uto 12 Jan 2016 - 21:42

Smile 12. JANUAR

812. - Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabe sklopili su mir u Ahenu s franačkim carem Karlom Velikim, nakon više od decenije rata između Vizantije i Franačkog carstva. Jedan od uzroka rata bio je što je rimski papa, potraživši oslonac u Franačkom carstvu, krunisao Karla Velikog (800).
1519. - Umro je Maksimilijan I, nemački kralj od 1493. i rimsko-nemački car od 1508, kada je tu titulu uzeo uz pristanak pape Julija II, mada ga papa nikada nije krunisao. Od tada su nemački kraljevi odmah po svom izboru za kralja uzimali carsku titulu. Tokom njegove vladavine Habsburgovci su ženidbenim vezama postali najmoćnija dinastija u Evropi.
1628. - Rođen je francuski pisac Šarl Pero, autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", koja sadrži širom sveta poznate bajke "Mačak u čizmama", "Crvenkapa", "Plavobradi", "Uspavana lepotica".
1829. - Umro je nemački pisac Fridrih fon Šlegel, najznačajniji teoretičar nemačkog romantizma. S bratom Vilhelmom uređivao je glavni romantičarski časopis "Aneteum". Pored radova o antičkoj književnosti, pisao je eseje, pesme i pripovetke, a u romanu "Lucinda" propagira romantičarsku ideju slobodne ljubavi. Njegova "Istorija stare i nove književnosti" jedan je od prvih pregleda celokupne svetske literature.
1876. - Rođen je američki pisac Džon Grifit (John Griffith Chaney), poznat kao Džek London (Jack London), jedan od najčitanijih u prvoj polovini 20. veka. Napisao je oko 50 pripovedaka i 22 romana među kojima su najpoznatiji "Zov divljine" i "Beli očnjak".
1899. - Rođen je švajcarski biohemičar Paul Herman Miler, koji se bavio istraživanjem zaštite biljaka. Godine 1939. otkrio je insekticidno delovanje DDT. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu 1948.
1932. - Heti Karavej, demokrata iz Arkanzasa, je postala prva žena izabrana u Senat SAD.
1944. - Rodjen je Džo Frejzer (Joe Frazier), američki bokser, nosilac titule svetskog šampiona u teškoj kategoriji.
1953. - Skupština FNR Jugoslavije usvojila je novi ustav. Ukinuto je Veće naroda i formirano Veće proizvođača, čime je izgubljeno nacionalno obeležje institucionalne skupštinske strukture.
1964. - U Zanzibaru je, mesec dana nakon što je zemlja stekla nezavisnost, zbačen s vlasti sultan i proglašena je republika s predsednikom Abeidom Karumeom. Četiri meseca kasnije Zanzibar se ujedinio s Tanganjikom u Tanzaniju.
1976. - Umrla je engleska književnica Agata Kristi, čuvena autorka kriminalističkih romana. Napisala je 79 romana i zbirki kratkih priča, koje su prodate u dve milijarde primeraka širom sveta i prevedene na više od 50 jezika, a njena drama "Mišolovka", prikazana prvi put 1952, imala je preko 20.000 izvođenja na londonskom Vest Endu i najduže je izvođena predstava na svetu.
1977. - Izraelci su masovnim demonstracijama izrazili protest zbog odluke Francuske da pusti na slobodu Abu Dauda, vođu palestinskih terorista koji su 1972. izvršili masakr nad izraelskim atletičarima na Olimpijadi u Minhenu.
1990. - Rumunski predsednik Jon Ilijesku je saopštio da je Komunistička partija Rumunije stavljena van zakona.
1991. - Kongres SAD odobrio je predsedniku Džordžu Bušu upotrebu vojne sile da bi prisilio iračku armiju da napusti Kuvajt.
1992. - Vlada Alžira je dan posle ostavke šefa države Bendžedida Šadlija odložila drugu rundu parlamentarnih izbora, obrazloživši to "nemogućnošću nastavljanja izbornog procesa". Na izborima je vodio islamski Front nacionalnog spasa. Islamisti su se potom prihvatili oružja i u narednim godinama ubijeno je više desetina hiljada Alžiraca.
1993. - Visoki komeserijat UN za izbeglice saopštio je da je 1992. u svetu bilo više od 18,5 miliona izbeglica. Broj izbeglica povećan je za 3,5 miliona u odnosu na 1991. od čega je tri miliona raseljeno i izbeglo s teritorije bivše Jugoslavije.
1996. - Prve ruske jedinice u sastavu Ifora stigle su u Bosnu i Hercegovinu, u prvoj zajedničkoj vojnoj misiji s trupama SAD i ostalih zapadnih zemalja posle Drugog svetskog rata.
1998. - Devetnaest evropskih država potpisalo je dokument o zabrani kloniranja ljudskih bića.
1998. - U Beogradu je počeo štrajk Gradskog saobraćajnog preduzeća. Prvi put u stogodišnjoj istoriji javnog prevoza na beogradske ulice nije izašlo nijedno vozilo GSP. Štrajk je trajao šest dana.
2002. - U 82. godini umro je Sajrus Vens, državni sekretar u administraciji Džimija Kartera, jedan od autora mirovnog plana za Bosnu i Hercegovinu 1993, koji su bosanski Srbi odbili.
2003. - Umro je bivši argentinski vojni diktator, general Leopoldo Galtijeri, koji je Argentinu uveo u katastrofalni rat 1982. godine sa Velikom Britanijom oko Foklandskih ostrva.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pet 29 Jan 2016 - 17:45

Smile 29. JANUAR

1226. - Umro je italijanski fratar Đovani Bernardone, poznat kao Franjo Asiški, osnivač rimokatoličkog franjevačkog reda.
1412. - U Novom Brdu izdat je "Zakon o rudnicima Despota Stefana" koji sadrži dragocene podatke o načinu života srpskog naroda na početku DžV veka. Zakonik je značajan dokument srpske pismenosti i srpskog pravnog sistema u srednjem veku.
1635. - Osnovana je Francuska akademija, jedna od najčuvenijih u Evropi. Akademiju je osnovao kardinal Rišelje (Richelieu), ministar kralja Luja XIII (Louis).
1796. - Predvođeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem, Crnogorci su na Krusima porazili višestruko brojnije snage skadarskog paše Mahmuta Bušatlije koji je poginuo u toj bici.
1824. - Skupština Meksika je usvojila ustav prema kojem je ta država postala nezavisna federativna republika pod nazivom Sjedinjene Države Meksika.
1860. - Rođen je ruski pisac Anton Pavlovič Čehov, jedan od najistaknutijih predstavnika novelističkog žanra u ruskoj i svetskoj književnosti. Kao dramski pisac smatra se nenadmašnim majstorom atmosfere i dijaloga, a njegove drame "Galeb", "Tri sestre" i "Višnjev sad" i danas su na repertoarima svetskih pozorišta.
1866. - Mirovnim ugovorom u Beču, kojim je okončan sedmonedeljni rat između Italije i Austrije, Italiji su pripali oblast Veneto i grad Venecija.
1872. - Rođen je Goce Delčev, vođa nacionalno-revolucionarnog pokreta u Makedoniji s kraja 19. i početka 20. veka. Poginuo je u borbi s Turcima u maju 1903, tri meseca pre izbijanja Ilindenskog ustanka, čiji je početak odlagao smatrajući da je preuranjen i slabo pripremljen.
1886. - Nemački inženjer Karl Benc (Benz) patentirao je prvi uspešan automobil na benzin.
1888. - Rođen je nemački novinar Karl fon Osjecki, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. Zbog pacifističkog delovanja nacisti su ga 1933. zatvorili u koncentracioni logor, a 1938. je umro od posledica mučenja.
1889. - Austrougarski princ prestolonaslednik Rudolf, jedini sin Franca Josipa I nađen je mrtav zajedno s ljubavnicom Marijom Večerom u dvorcu Majerling kraj Beča.
1895. - Rođen je Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najpopularnijih ruskih pesnika 20. veka. Njegovo pesničko delo, kao i njegov život, koji je okončao samoubistvom u 30. godini, imali su značajan uticaj na evropsko pesništvo ("Kafanska Moskva", "Povratak u zavičaj", "Ispovest mangupa", "Sovjetska Rusija").
1896. - Američki lekar Emil Grab (Emile Grubbe) prvi je upotrebio terapiju zračenjem u lečenju raka pluća, primenivši je u Čikagu na pacijentkinji Rouz Li (Rose Lee).
1897. - Rođen je francuski pisac Luj Aragon, jedan od osnivača dadaističkog i nadrealističkog pokreta. Od 1930, posle učešća na kongresu revolucionarnih pisaca u Harkovu, opredeljuje se za socijalistički realizam, a tokom Drugog svetskog rata je, uz Elijara (Eluard), najznačajniji pesnik Pokreta otpora ("Vatra radosti", "Elzine oči", "Ura Ural", "Blanša ili zaborav').
1899. - Umro je francuski slikar engleskog porekla Alfred Sisle (Sisley) jedan od stvaralaca francuskog impresionizma. Izlagao je na njihovoj prvoj izložbi 1874. u Parizu.
1906. - Na Radio konferenciji u Berlinu SOS je ustanovljen kao međunarodni signal za pomoć. Najčešće se tumači kao skraćenica engleskih reči "Save Our Souls". Konvecnija je stupila na snagu u julu 1908.
1916. - Nemci su u Prvom svetskom ratu prvi put bombardovali Pariz iz cepelina.
1929. - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca promenila je naziv u Kraljevina Jugoslavija, a državna teritorija je podeljena na devet oblasti - banovina.
1932. - Irak je, nakon isteka britanskog mandata, stekao nezavisnost i postao član Lige naroda.
1934. - Rođen je srpski pisac Branko Miljković, koji se prvom zbirkom pesama "Uzalud je budim" (1957) uvrstio među značajne srpske liričare druge polovine 20. veka ("Poreklo nade", "Vatra i ništa", "Smrću protiv smrti" - napisao zajedno s Blažom Šćepanovićem). Izvršio je samoubistvo 1961.
1941. - Umro je grčki general i državnik Joanis Metaksas (Ioannis Metaxas). Kao premijer i ministar vojske 1936. raspustio je parlament i uspostavio ličnu diktaturu. U Drugom svetskom ratu u oktobru 1940. odbio je ultimatum fašističke Italije i organizovao otpor italijanskoj agresiji.
1942. - Peru i Bolivija su potpisivanjem protokola u Rio de Žaneiru okončali rat započet 1941. godine zbog sporne pogranične teritorije između dveju zemalja u području amazonske džungle, ali sporno pitanje time nije rešeno.
1950. - Počela je prva u nizu pobuna u Johanesburgu, izazvanih rasističkom politikom vlade Južne Afrike.
1952. - Velika Britanija je na ostrvima Monte Belo pored severozapadne obale Australije isprobala prvu atomsku bombu.
1959. - Danski putnički brod "Hans Hedtoft" udario je, ploveći pored obala Grenlanda u ledeni breg i potonuo. Život je izgubilo 95 ljudi.
1963. - Francuska je stavila veto na ulazak Velike Britanije u Evropsku ekonomsku zajednicu (Evropska unija).
1968. - Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri oboren je sa vlasti u vojnom udaru Nacionalne revolucionarne hunte koju je predvodio general Huan Velasko Alvarado. Po dolasku na vlast vojna hunta je nacionalizovala petrolejske izvore i počela da sprovodi sveobuhvatnu agrarnu reformu.
1977. - Umro je srpski književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta.
1981. - Posle sedam meseci, irski nacionalisti su u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili protestni štrajk glađu protiv britanskih vlasti, tokom kojeg je umrlo deset štrajkača.
1989. - Posle sedam godina nesporazuma i međunarodne arbitraže, Izrael je vratio Egiptu grad Tabu na Crvenom moru, koji je okupirao u izraelsko-arapskom ratu 1967.
1989. - U okružnom sudu u Prištini počelo je suđenje Azemu Vlasiju i još trinaestorici kosovskih Albanaca optuženih za "kontrarevolucionarno" delovanje i organizovanje štrajka albanskih rudara u rudniku Stari Trg.
1990. - Istočna i Zapadna Nemačka su se, nakon 45 godina, zvanično ponovo ujedinile. Neformalno ujedinjenje počelo je 9. novembra 1989, kada je pao Berlinski zid.
1991. - Predsedništvo SFR Jugoslavije u nepotpunom sastavu odlučilo je da pređe na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je građanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predviđeni Ustavom. Od tada sednicama Predsedništva prisustvovali su samo članovi iz Srbije, Vojvodine, Kosova i Crne Gore, pa je popularno nazvano "krnje Predsedništvo".
1994. - Austrijanka Ulrike Majer (Maier), dvostruka svetska prvakinja u smučanju, umrla je od povreda zadobijenih prilikom pada u takmičenju u spustu za Svetski kup.
1995. - Predsednik bivše jugoslovenske republike Makedonije Kiro Gligorov ranjen je u atentatu eksplozijom automobila-bombe u centru Skoplja, a njegov vozač i jedan slučajni prolaznik su poginuli.
1996. - Venecijanska operska kuća "La Feniče" izgorela je u požaru, drugi put u 204 godine svoje istorije.
1997. - Japanski voz na magnetnim jastucima je brzinom od 451 kilometar na čas oborio svetski rekord na eksperimentalnoj železničkoj deonici zapadno od Tokija.
1999. - Kontakt grupa je pozvala srpske vlasti i predstavnike kosovskih Albanaca da do 6. februara pristupe mirovnim pregovorima u francuskom zamku Rambuje u blizini Pariza.
1999. - Prvi put posle Drugog svetskog rata na parlamentarnim izborima u Austriji nacionalistička Slobodarska partija Jorga Hajdera osvojila je drugo mesto u parlamentu i dobila mogućnost da učestvuje u formiranju vlade.
1999. - U saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginula su četiri člana Srpskog pokreta obnove, jedne od najjačih opozicionih političkih stranaka u Srbiji. Predsednik stranke Vuk Drašković, koji je tom prilikom lakše povređen, optužio je srpske vlasti za ubistvo i atentat na njega.
2001. - U Sen Tropeu, na Azurnoj obali, u 91. godini umro je istaknuti francuski pozorišni i filmski glumac Žan-Pjer Omon (Jean-Pierre Aumont). Uz Šarla Boajea (Ćarles Boyer) bio je jedan od retkih francuskih glumaca koji je napravio karijeru i u Holivudu ("Američka noć", "Mačka i miš").
2001. - Američki senat je odobrio sporazum o trgovinskoj saradnji sa Vijetnamom, koji je toj zemlji obezbedio normalan trgovinski status i odnose sa SAD.
2002. - U Kabulu se zavijorila stara avganistanska zastava, po prvi put od komunističkog prevrata 1978. godine koji je označio početak 23-godišnjeg period ratova i kriza u zemlji.
2002. - Predsednik SAD Džordž Buš (George Bush) izjavio je u američkom Kongresu da počinje rat protiv terorizma i upozorio da "osovina zla" koju čine Iran, Irak i Severna Koreja preti miru u svetu.
2003. - Američki predsednik Džordž Buš (George Bush) najavio da će 15 milijardi dolara u narednih pet godina biti iskorišćeno za lečenje AIDS-a i prevenciju u 12 afričkih i dve karibske zemlje.
2003. - Pakistan je uspešno izvršio testiranje nuklearnog projektila Hatf-III sa dometom od 290 kilometara.
2005. - Umro je Efraim Kišon (81) Jevrejin, koji je preživeo holokaust i postao jedan od najpoznatijih i najprevođenijih izraeskih pisaca. Među najpoznatijim knjigama su "Nije fer Davide", "Kita boli more", "Jabuka je svemu kriva", "Knjiga za poreske obvesnike", "Kod kuće je najgore" i "Pomozite svetu na svoju štetu".
2006. - Umro je Piter Norman, australijski trkač, koji je na Olimpijadi u Meksiku 1968. osvojio srebrnu medalju u trci na 200 metara.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Sub 13 Feb 2016 - 0:03

Smile 13. FEBRUAR

1571. - Umro je italijanski vajar i pisac Benvenuto Čelini (Cellini), dvorski zlatar Kozima Medičija (Cosimo Medici), rimskih papa i francuskog kralja Fransoa I (Francois), najbolji izrađivač sitnih zlatarskih predmeta u svoje vreme. Njegova autobiografija "Moj život" predstavlja značajan dokument za kulturnu istoriju renesanse.
1633. - Inkvizicija rimokatoličke crkve u Rimu lišila je slobode astronoma Galilea Galileja (Galilei) zbog njegovog zalaganja za Kopernikov heliocentrični sistem. Ostatak života naučnik je proveo pod stalnim nadžorom Inkvizicije, a zabrana s njegovih dela skinuta je 1757.
1668. - Sporazumom potpisanim u Lisabonu Španija je priznala nezavisnost Portugala.
1689. - Kralj Engleske i Škotske Vilijam III od Oranža (William, Orange) i njegova žena Meri (Mary), kćerka svrgnutog engleskog prokatoličkog kralja Džejmsa II, proglasili su suverenitet nad Velikom Britanijom i Irskom.
1787. - Umro je dubrovački matematičar, fizičar, astronom, filozof i diplomata Ruđer Bošković, osnivač i direktor Brerske astronomske opservatorije kod Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan od najvećih naučnika svoga doba.
1793. - Velika Britanija, Pruska, Austrija, Holandija, Španija i Sardinska kraljevina (Pijemont) sklopile su savez protiv revolucionarne Francuske.
1831. - Rođen je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih političara 19. veka. Bio je namesnik maloletnom knezu Milanu Obrenoviću (1868-72), predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, predsednik vlade kneževine i kraljevine Srbije (između 1873. i 1887) i namesnik maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića (1889-93). Napisao je "Diplomatsku istoriju Srbije".
1883. - Umro je nemački kompozitor Rihard Vagner (Richard Wagner), stvaralac kasnog romantizma, koji je srušio tradicionalnu strukturu opere da bi ostvario svoju zamisao o sveobuhvatnom umetničkom delu - "muzičkoj drami" ("Holanđanin lutalica", "Tristan i Izolda", "Loengrin", "Nirnberški majstori pevači", "Nibelunški prsten").
1945. - Američki i britanski avioni su u Drugom svetskom ratu počeli bombardovanje nemačkog grada Drezdena. Grad je tokom dva dana bombardovanja razoren, a računa se da je poginulo oko 135.000 ljudi.
1945. - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Budimpeštu, posle 50 dana opsade tokom koje je poginulo 50.000 nemačkih vojnika.
1961. - Savet bezbednosti UN doneo je odluku da se u Kongo upute međunarodne mirovne snage da bi se sprečilo izbijanje građanskog rata u toj zemlji.
1974. - Umro je slikar Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih likovnih umetnika 20. veka.
1975. - Kiparski Turci su u severnom delu ostrva, koji je sedam meseci ranije okupirala Turska, proglasili "Tursku federalnu državu Kipar" i formirali ustavotvornu skupštinu. Za prvog predsednika skupštine izabran je vođa kiparskih Turaka Rauf Denktaš.
1984. - Šef Komunističke partije SSSR-a i države postao je Konstantin Černjenko, nasledivši preminulog Jurija Andropova. Posle Černjenkove smrti, koji je vladao manje od godinu dana, na vlast je stupio Mihail Gorbačov, sedmi i poslednji lider ŠSR-a.
1990. - SSSR, SAD, Velika Britanija, Francuska i dve nemačke države su objavili plan o ujedinjenju Nemačke.
1991. - Američki bombarderi su razorili sklonište u Bagdadu identifikovano kao vojni položaj, a u kojem su, međutim, civili potražili spas od napada iz vazduha. Prema iračkim izvorima, poginulo je oko 500 ljudi, među kojima veliki broj dece i žena.
1999. - U Beogradu je sahranjen Peko Dapčević, jedan od prvih komandanata Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Učesnik je i Španskog građanskog rata (1936-39). Posle rata bio je načelnik Generalštaba Jugoslovenske narodne armije, državni funkcioner i diplomata.
2000. - Papa Jovan Pavle II zatražio je oproštaj za sve grehove Rimokatoličke crkve u prošlosti, uključujući i odnos prema Jevrejima i jereticima.
2001. - Amerikanka En Bankroft (Ann Bancroft) i Norvežanka Liv Arnesen postale su prve žene koje su na skijama prešle Antarktik. Njihovo "putovanje" od 2.700 kilometara trajalo je 90 dana.
2004. - U bombaškom napadu na njegov automobil u Dohi (Katar) ubijen je bivši predsednik Čečenije u egzilu, Zelimkan Jandarbijev (Zelimkhan Yandarbiyev), a njegov maloletni sin je ranjen. Rusija je više puta tražila njegovo izručenje, smatrajući ga odgovornim za smrt više stotina građana u Čečeniji i zbog veza sa al-Kaidom.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pon 29 Feb 2016 - 18:13

Smile 29. februar

1704. - Udružene snage Francuza i američkih domorodaca uništile su Deerfield, Massachusetts tijekom Rata kraljice Anne.
1720. - Švedska kraljica Ulrika abdicirala je u korist supruga, princa Frederika I.
1808. - Napoleon Bonaparte, u pohodu na Španiju, koju je osvojio mjesec dana ranije, ušao u Barcelonu.
1892. - SAD i Britanija su potpisale ugovor o lovu na foke u Beringovom moru kojim su ustanovljene kvote ulova potpisnica ugovora.
1916. - Stupila je na snagu naredba njemačke vrhovne komande u Prvom svjetskom ratu o potapanju svih naoružanih trgovačkih brodova zemalja s kojima je Njemačka bila u ratu.
1920. - Nova socijaldemokratska vlada Čehoslovačke donijela je novi ustav i time zamjenila privremeni ustav usvojen 13. novembra 1918. kojim je konstituisana čehoslovačka država nastala raspadom Austrougarske posle Prvog svjetskog rata.
1940. - Hattie McDaniel postala prva crnkinja koja je osvojila filmsku nagradu Oscar za sporednu žensku ulogu u filmu „Prohujalo sa vihorom“.
1944. - Američke trupe su u Drugom svjetskom ratu izvršile invaziju na Admiralska ostrva u Tihom okeanu severoistočno od Nove Gvineje, koja su bila pod japanskom okupacijom. Zauzimanje tih ostrva bilo je strateški značajno za savezničke snage u nadiranju ka Filipinima.
1944. - Pet vođa indonezijske komunističke partije osuđeno na smrt.
1956. - U Pakistanu proglašena Islamska Republika.
1960. - U potresu u Maroku gubi život skoro 3.000 ljudi. Grad Agadir na jugu zemlje je skoro u potpunosti uništen.
1972. - Hank Aaron postao prvi igrač bejzbola koji je potpisao ugovor vrijedan 200.000,00 američkih dolara godišnje.
1984. - Iran je saopštio da je bombardovao drugi po veličini irački grad Basru, a Irak da je uništio 50 iranskih brodova u ratu dvije susjedne zemlje.
1992. - U Bosni i Hercegovini je održan referendum na kojem se većina stanovništva izjasnila za nezavisnu državu, što je značilo odvajanje od tadašnje SFR Jugoslavije. Bosanski Srbi su bojkotovali ovaj referendum, a napetost u kojoj je održan kulminirala je kada je ispred crkve u centru Sarajeva ubijen Srbin Nikola Gardović na svadbi svoga sina. U roku od nekoliko sati grad je blokiran barikadama koje su čuvali naoružani civili Srbi i Muslimani.
1996. - U najtežoj nesreći u istoriji peruanskog civilnog vazduhoplovstva poginulo je svih 117 putnika i šest članova posade aviona "boing 737" na letu iz Lime ka gradu Arekipa, koji se srušio u Andima, oko 900 kilometara južno od Lime.
1996. - Proglašena je završenom opsada Sarajeva. Trajala je od 5. aprila 1992. godine do 29. feburara 1996. godine, ukupno 1425 dana.
2000. - Elton John napustio brodvejsku premijeru mjuzikla Aida zasnovanog na njegovim pjesmama.
2004. - Jean-Bertrand Aristide daje ostavku kao predsjednik Haitija nakon narodnog ustanka.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Ned 6 Mar 2016 - 17:38

Smile 6. MART

1475. - Rođen je italijanski vajar, slikar, arhitekta i pisac Mikelanđelo Buonaroti, jedan od najvećih umetnika Renesanse.
1480. - U Toledu je potpisan sporazum kojim je Španija prizna laportugalsko osvajanje Maroka, a Portugalija se odrekla pretenzija prema Kanarskim ostrvima.
1626. - Nemački car Ferdinand II Habzburški izdao je Edikt orestituciji kojim je protestantskim knezovima naloženo da vrate katoličkoj crkvi sve posede zaplenjene od 1552. Ferdinand III opozvao je taj edikt Vestfalskim mirovnim ugovorom 1648.
1836. - Meksikanci pod komandom generala Antonija Lopeza de Santa Ane (Antonio Lopez, Anna) zauzeli su američku tvrđavu Alamo u Teksasu. Tokom opsade koja je trajala 13 dana poginulo je svih 156 Teksašana, među kojima i legendarni Dejvi Kroket (Davy Crockett).
1874. - Rođen je ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič Berđajev, profesor na Moskovskom univerzitetu (1920). Mislilac hrišćanske inspiracije, jedan od najvećih filozofa 20. veka napustio je sovjetsku Rusiju 1922. i postao najpopularniji ruski filozof na Zapadu. Umro je 23. marta 1948. u Francuskoj ("Hrišćanstvo i klasna borba", "Smisao istorije", "Filozofija slobode", "Čovek i mašina", "O ropstvu i slobodi čoveka").
1882. - Knez Milan Obrenović proglasio je Srbiju kraljevinom, asebe kraljem.
1900. - Umro je nemački inženjer Gotlib Vilhelm Dajmler(Gottlieb Wilhelm Daimler), koji je 1883. konstruisao prvi automobilski benzinski motor. Osnovao je 1890. kompaniju "Dajmler Motoren-Gezelšaft", koja se 26 godina posle njegove smrti ujedinila s fabrikom Karla Benca (Benz) u kompaniju "Dajmler-Benc", proizvođača prestižnih automobila "mercedes".
1927. - Rođen je kolumbijski književnik Gabrijel Garsija Markes.Pisac "magičnog realizma", žanra koji meša mitove, magiju i realnost, najviše je doprineo da latinoamerička literatura dođe u centar pažnje svetske kulturne javnosti šezdesetih godina 20. veka. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1982. ("Sto godina samoće", "Ljubav u vreme kuge").
1941. - Krunski savet Kraljevine Jugoslavije je u Drugom svetskomratu doneo odluku da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, pod uslovom da joj Nemačka i Italija garantuju nepovredivost teritorije.
1944. - Poletevši iz vazduhoplovnih baza u Velikoj Britaniji, 658američkih bombardera započeli su u Drugom svetskom ratu danonoćno bombardovanje Berlina.
1945. - U Njujorku je umrla srpska slikarka MilenaPavlović-Barili, jedan od najznačajnijih predstavnika nadrealizma u srpskom slikarstvu. Od 1939. živela je u SAD, gde je bila ilustrator modnog časopisa "Vog" i scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Rođena je u Požarevcu 1909.
1946. - Francuska je priznala Vijetnam kao nezavisnu državu uokviru Indokineske federacije.
1949. - Radio Beograd je prvi put emitovao humorističku emisiju "Veselo veče", koja je odmah postala jedna od najpopularnijih radio emisija.
1953. - Georgij Maljenkov je posle smrti Josifa Staljina postao sovjetski premijer i prvi sekretar Komunističke partije.
1957. - Bivše britanske kolonije Zlatna Obala i Togo land ujedinjene su u državu pod nazivom Gana, koja je stekla nezavisnost u okviru Komonvelta, čime je počeo talas dekolonizacije u Africi.
1980. - Francuska književnica belgijskog porekla Margerit Jursenar (Marguerite Yourcenar) postala je prva žena član Francuske akademije.
1992. - "Mikelanđelo", jedan od najopasnijih kompjuterskih virusa, napao je hiljade kompjutera širom sveta.
1993. - Pripadnici angolskog pobunjeničkog pokreta UNITA zauzelisu Huambo, drugi po veličini grad u Angoli, nakon dvomesečnih borbi s vladinim snagama.
1994. - Umrla je grčka glumica Melina Merkuri (Mercouri), veoma angažovana šezdesetih godina 20. veka u borbi protiv vojne hunte u Grčkoj, potom ministar kulture u vladi grčkih socijalista ("Nikad nedeljom", "Fedra", "Ciganin i džentlmen").
1998. - U sukobima sa srpskim snagama bezbednosti na Kosovu jeubijen Adem Jašari, jedan od glavnih vođa ilegalne Oslobodilačke vojske Kosova.
1999. - Na severu Kambodže, uz granicu s Tajlandom, uhapšen je Ta Mok, poslednji od vođa maoističkog gerilskog pokreta Crveni Kmeri, tokom čijeg je režima u drugoj polovini sedamdesetih ubijeno ili umrlo od gladi i bolesti oko milion i po ljudi.
2001. - Tokom hodočašća u Meku, u jurnjavi vernika su poginula 34 muslimanska hodočasnika.
2002. - Vlasti u Indiji su uspostavile kontrolu nad zapadnomindijskom državom Gudžarat, nakon jednonedljenih sukoba Indusa i Muslimana u kome je poginulo 803 osobe, uključujući i 58 Indusa koji su živi izgoreli u vozu kojeg je zapalila jedna muslimanska banda, što je i bio uzrok sukoba.
2004. - U 89. godini umro je najpoznatiji brazilski plejboj Žoržinjo Genl (Jorginho Guinle) koji je osvojio poznate lepotice među kojima su Merilin Monro, Romi Šnajder, Džejn Mensfild, Rita Hejvort i Anita Ekberg.
2005. - U SAD je umro fizičar i laureat Nobelove nagrade, HansBete (Bethe), koji je pobegao iz nacističke Nemačke, a zatim postao ključna figura u razvoju prve atomske bombe.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Čet 10 Mar 2016 - 16:33

Smile 10. MART

1528. - U Beču je kao jeretik spaljen na lomači Baltazar Hubmajer (Balthasar Hubmaier), jedan od glavnih vođa austrijskih baptista.
1628. - Rođen je italijanski lekar i botaničar Marčelo Malpigi (Marcello Malpighi), koji se smatra tvorcem mikroskopske anatomije. Pronašao je jako konveksno sočivo - jednostavni mikroskop koji uveličava do 180 puta.
1772. - Rođen je nemački pisac Fridrih fon Šlegel (Friedrich von Schlegel), jedan od začetnika nemačkog romantizma i jedan od prvih evropskih modernista. Pisao je eseje, pesme i pripovetke propagirajući ideje romantičarskog pokreta. U "Istoriji stare i nove književnosti" dao je jedan od prvih pregleda celokupne svetske književnosti.
1856. - Umro je Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf, "otac" srpske drame i, kao ministar prosvete jedan od glavnih organizatora prosvetnog i kulturnog života u obnovljenoj Srbiji. Učestvovao je u osnivanju prvog beogradskog teatra (Pozorište na Đumruku) koji je 1841. otvoren izvođenjem njegove tragedije "Smrt Stefana Dečanskog". Njegove drame su više od 100 godina na pozorišnim repertoarima ("Laža i paralaža", "Pokondirena tikva", "Kir-Janja", "Rodoljupci").
1872. - Umro je italijanski revolucionar Đuzepe Macini (Giuseppe Mazzini), glavni ideolog nacionalnog pokreta Italijana u 19. veku i jedan od tvoraca moderne italijanske države.
1915. - U Čikagu je održan Prvi jugoslovenski narodni sabor, sa predstavnicima 486 raznih iseljeničkih organizacija iz SAD i Kanade. Bila je to prva velika javna manifestacija u svetu u korist ideje o oslobađanju i ujedinjenju južnoslovenskih naroda u jednu državu.
1922. - Britanske vlasti su uhapsile Mahatmu Gandija, optužile ga za pobunu i osudile na šest godina zatvora.
1945. - Tokio je u Drugom svetskom ratu razoren napadom 300 američkih bombardera B-29. Poginulo je oko 100.000 stanovnika japanske prestonice, a bez domova je ostalo oko milion.
1948. - Šef čehoslovačke diplomatije Jan Garig Masarik (Garrigue Masaryk), sin prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Masarika (Tomas), izvršio je samoubistvo iskočivši kroz prozor zgrade ministarstva u Pragu.
1952. - Bivši predsednik Kube Fulhensio Batista (Fulgencio) oborio je kubansku vladu i potom kao diktator vladao zemljom do 1959, kada ga je srušio s vlasti Fidel Kastro.
1959. - U Lasi, glavnom gradu Tibeta, izbila je pobuna protiv kineske vlasti. Nakon višednevnih uličnih borbi Kinezi su ugušili pobunu, a dalaj lama je izbegao u Indiju.
1968. - U feribotu koji se prevrnuo u luci grada Velington na Novom Zelandu poginulo je najmanje 200 ljudi.
1969. - Džejms Erl Rej (James Earl Ray), optužen za ubistvo američkog crnačkog lidera Martina Lutera Kinga (Luther) u aprilu 1968, osuđen je na 99 godina zatvora.
1974. - Japanski poručnik Hiro Onade predao se, posle 29 godina skrivanja u džungli, filipinskim vlastima, objasnivši da "nije dobio naređenje o povlačenju i prestanku rata između SAD i Japana".
1975. - Snage severnog Vijetnama su, u prvoj velikoj pobedi u Vijetnamskom ratu, zauzele grad Buon Ma Tuot. Ta pobeda označila je početak velike ofanzive koja je sedam nedelja kasnije dovela do osvajanja Sajgona (Ho Shi Min).
1990. - Sud u Iraku osudio je na smrt britanskog novinara Farzada Bazofta zbog špijunaže. Uprkos talasu protesta u inostranstvu i apela iračkim vlastima da mu poštede život, pogubljen je 15. marta.
1993. - Suharto je šesti put izabran za predsednika Indonezije.
1995. - U eksploziji ispred džamije u pakistanskom gradu Karačiju i pucnjavi jednog teroriste na ljude koji su potrčali da pomognu povređenima, poginulo je 12 ljudi, uključujući petoro dece, a 26 je ranjeno.
1997. - Vatikan je uspostavio diplomatske odnose s Libijom.
2000. - Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) uputila je protest srpskim vlastima zbog zatvaranja nezavisnih radio i televizijskih stanica u Srbiji, ocenjujući da ova akcija vlasti "poprima alarmantne razmere".
2000. - U Rijeci je umro popularni hrvatski pevač Ivo Robić, legenda hrvatske i jugoslovenske muzičke scene.
2001. - SAD su uslovile ekonomsku pomoć SR Jugoslaviji saradnjom sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, zahtevajući izručenje optuženih za ratne zločine, pre svega bivšeg predsednika Slobodana Miloševića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića do 31. marta. Nakon hapšenja Slobodana Miloševića 1. aprila, SAD su odobrile pomoć Jugoslaviji od 50 miliona dolara.
2005. - Umro je irski komičar Dejv Alen (Dave Allen) poznat po skečevima koje je izvodio sedeći u barskoj stolici, sa cigaretom u jednoj i čašom viskija u drugoj ruci.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pet 11 Mar 2016 - 16:57

Smile 11. MART

1544. - Rođen je italijanski pesnik Torkvato Taso (Torquato Tasso), autor čuvenog epa "Oslobođeni Jerusalim" koji se smatra jednim od najreprezentativnijih dela italijanske književnosti. Bio je uzor romantičarima, a njegova poezija inspirisala je Getea (Goethe) i Bajrona (Byron). Neki njegovi soneti bili su posvećeni Dubrovčanki Cvijeti Zuzorić.
1851. - U Veneciji je prvi put izvedena Verdijeva opera "Rigoleto".
1881. - Rodjen je Aleksandar Fleming (Alexander Fleming) škotski biolog i farmaceut, pronalazač penicilina, revolucionarnog antibiotika. Za ovo otkriće on je dobio Nobelovu nagradu, zajedno sa još dva istraživača (Florey, Chain). Objavio je veliki broj naučnih radova iz oblasti bakteriologije, imunologije i hemoterapije. Rodjen je 6. avgusta 1881.
1885. - Rođen je engleski vozač brzih automobila i čamaca Malkolm Kempbel (Malcom Campbell), koji je između 1924. i 1935. devet puta obarao svetski rekord u brzini vožnje automobilom, a između 1937. i 1939. triput u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji je automobilom "Plava ptica" vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra).
1913. - Velika Britanija i Nemačka su postigle sporazum o granicama afričkih kolonija Nigerije i Kameruna.
1917. - Britanske trupe su zauzele Bagdad u Prvom svetskom ratu.
1920. - Emir Fejsal (Faisal) proglašen je kraljem nezavisne Sirije.
1938. - Artur Sajs-Inkvart (Seyss-Inquart) je postao austrijski kancelar umesto Kurta fon Šušniga (von Schuschnigg), a narednog dana Hitlerove trupe ušle su u Austriju.
1941. - Kongres SAD izglasao je, na predlog predsednika Ruzvelta (Roosevelt), Zakon o zajmu i najmu, kojim je Velika Britanija dobila neophodnu vojnu pomoć u Drugom svetskom ratu. Za sprovođenje zakona predviđeno je sedam milijardi dolara.
1955. - Umro je britanski mikrobiolog Aleksander Fleming (Alexander), koji je 1928. iz gljive penicilium notatum izolovao prvi antibiotik penicilin. Nobelovu nagradu za medicinu podelio je 1945. s engleskim biohemičarem Čejnijem (Chain) i australijskim lekarom Florijem (Florey) koji su njegov izum prvi put primenili.
1973. - Hektor Kampora (Hector Campora) pobedio je na prvim predsedničkim izborima u Argentini od 1965.
1974. - Umro je srpski pravnik Milan Bartoš, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih stručnjaka za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti.
1975. - U Lisabonu je ugušena pobuna padobranskih jedinica protiv levičarske vojne vlade, a bivši predsednik general Antonio Ribeiro de Spinola je s grupom oficira pobegao u Španiju.
1981. - Pod parolom "Kosovo - republika" u Prištini su izbile studentske demonstracije kosovskih Albanaca, koje su u narednim nedeljama zahvatile celo Kosovo. To je bilo prvi put da su kosovski Albanci masovno podržali ideju o nezavisnoj kosovskoj republici.
1985. - Egipćani braća Al Fajed (Fayed) postali su većinski vlasnici čuvene londonske robne kuće "Harods".
1985. - Mihail Sergejevič Gorbačov izabran je za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Na toj funkciji je nasledio preminulog Konstantina Černjenka.
1990. - Parlament Litvanije proglasio je nezavisnost zemlje od Sovjetskog Saveza. To je bila prva sovjetska republika koja se izdvojila iz SSSR-a.
1990. - Čileanski diktator general Augusto Pinoče (Pinochet) je posle više od 16 godina prepustio predsednički položaj Patrisiju Elvinu (Patricio Aylwin), ali je zadržao komandu nad oružanim snagama.
1998. - Pored snažnih protesta studenata, koji su tražili političke i privredne reforme, general Suharto je počeo svoj sedmi mandat predsednika Indonezije.
1999. - Nakon što je jedan beogradski sud osudio trojicu novinara lista "Dnevni telegraf" na po pet meseci zatvora međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjumen rajts voč" ocenila je da su napadi jugoslovenskih vlasti na slobodu medija poprimili alarmantne razmere.
2000. - U eksploziji metana u rudniku uglja "Barakovi" u Ukrajini poginuo je 81 radnik ugljenokopa.
2000. - Akademik i advokat Rikardo Lagos ianugurisan je za predsednika Čilea, kao drugi socijalista na čelu te države, posle Salvadora Aljendea ubijenog u državnom udaru 1973.
2002. - U napadu izraelskih tenkova na izbeglički logor u Gazi poginulo je najmanje 17 Palestinaca.
2003. - Kanadski sudija Filip Kirš (Filipe Kirsch) izabran je za predsednika prvog stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji će biti nadležan za zločine počinjene bilo gde u svetu. Osnivanje suda podržalo je blizu 90 zemalja, ali ne SAD, Rusija i Kina.
2003. - Vrhovni sud Japana odbio je zahtev 42 Kineza za obeštećenje za vreme koje su proveli na prisilnom radu u Japanu, tokom II svetskog rata, uz obrazloženje da je to bilo jako davno.
2004. - U terorističkim napadima na tri železničke stanice u Madridu oko 200 ljudi je poginulo, a više od 1.400 je povređeno. Na najmasovnijim demonstracijama u istoriji te zemlje, protiv terorizma protestvovalo je preko osam miliona ljudi širom Španije. Tri meseca kasnije u Italiji je uhapšen Egipćanin Rabei Osman Sajed Ahmed, osumnjičen za organizovanje tih napada, a zbog pripremanja terorističkih napada u Belgiji je pritvoreno 15 osoba. Jedan od osumnjičenih, Marokanac Abdelmadžid Bušar uhapšen je u vozu na relaciji Subotica-Beograd u julu 2005. godine i izručen Španiji.
2004. - Tribunal u Hagu osudio je bosanskog Srbina Ranka Ćešića, na 18 godina zatvora, zbog ratnih zločina nad muslimanskim zarobljenicima u Brčkom u proleće 1992. godine.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pon 14 Mar 2016 - 0:01

Smile 14. MART

1489. - Kraljica Kipra Katarina Kornaro (Catherine Cornaro), poslednja vladarka iz dinastije Lizinjan (Lusignan), ustupila je svoju kraljevinu Mletačkoj Republici.
1558. - Nemački car Ferdinand I uzeo je titulu svetog rimskog cara bez uobičajenog papinog krunisanja.
1804. - Rođen je austrijski kompozitor Johan Štraus Stariji (Johann Strauss), koji je bečkom vlaceru dao klasični oblik i znatno doprineo njegovoj popularnosti. Komponovao je više od 150 valcera, od kojih je najpoznatiji "Lorelaj-Zvuci Rajne", veliki broj marševa, među kojima i čuveni "Marš Radecki", polke, kadrile.
1820. - Rođen je Vitorio Emanuele II (Vittorio), poslednji sardinski kralj (od 1849) i prvi kralj ujedinjene Italije od 1861. do smrti 1878. Popularni "padre della patria", Vitorio Emanuele II inaugurisao je parlamentarnu vladavinu u Italiji.
1864. - Engleski istraživač Samjuel Bejker (Samuel Baker) otkrio je drugi izvor reke Nil u istočnoj Africi i nazvao ga Albertovo jezero.
1879. - Rođen je nemački naučnik Albert Ajnštajn (Einstein), najistaknutiji teoretičar fizike u 20. veku, tvorac teorije relativiteta (1916), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921. Iz Nemačke je emigrirao u SAD 1933, posle dolaska nacista na vlast. Na njegovo upozorenje 1939. da bi Nemci mogli napraviti atomsku bombu, započeli su u SAD istraživački radovi za proizvodnju te bombe. Bio je oženjen srpskom matematičarkom Milevom Marić.
1883. - U Londonu je umro nemački filozof i ekonomist Karl Marks (Marx), najznačajniji teoretičar modernog socijalizma i komunizma u 19. veku. S Fridrihom Engelsom (Friedrich) objavio je 1848. "Komunistički manifest" ("Prilog kritici Hegelove filozofije prava", "Teze o Fojerbahu", "Osamnaesti brimer Luja Bonaparte", "Kapital - kritika političke ekonomije").
1891. - Podmornica "Monarh" je postavila telefonski kabl ispod Lamanša, pripremajući prvu telefonsku vezu Velike Britanije s kontinentom.
1932. - Rođen je srpski pesnik, novinar, pisac filmskih scenarija i radio drama Miroslav Antić. Objavio je više od 30 knjiga, među kojima i zbirke pesama za decu "Plavi čuperak", "Nasmejani svet", "Šašava knjiga".
1932. - Samoubistvo je izvršio američki industrijalac Džordž Istman (George Eastman), jedan od pionira fotografije i filma, osnivač kompanije "Kodak".
1938. - Streljan je ruski revolucionar Nikolaj Buharin. Jedan od vodećih ideologa boljševika proglašen je krivim za kontrarevolucionarne aktivnosti i špijunažu na montiranom procesu i osuđen na smrt.
1945. - Britansko ratno vazduhoplovstvo izbacilo je na železnički vijadukt u nemačkom gradu Bilefeld najtežu bombu u Drugom svetskom ratu, "Velikog Slema" težine 11 tona.
1953. - Umro je Klement Gotvald (Gottvald) predsednik Čehoslovačke od 1948, kada su svu vlast u toj državi preuzeli komunisti. U njegovo vreme staljinističko razdoblje kulta ličnosti dostiglo je vrhunac, a na insceniranim procesima osuđeni su na smrt i streljani neki istaknuti komunisti kao što su Slanski i Klementis.
1976. - Egipat je poništio ugovor o prijateljstvu i saradnji sklopljen sa Sovjetskim Savezom 1971.
1979. - Najmanje 200 ljudi je poginulo prilikom pada aviona tipa "Trajdent" na jednu fabriku blizu Pekinga.
1980. - U avionskoj nesreći u Varšavi poginulo je 87 osoba, među kojima 14 članova američkog bokserskog tima.
1983. - Članice Organizacije zemalja proizvođača nafte (OPEK) saglasile su se, prvi put od osnivanja te organizacije 1960. da smanje cene nafte za 15 odsto.
1986. - Umro je srpski kompozitor, dirigent i muzički kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke i potom Umetničke akademije u Beogradu (simfonijska poema "Put u pobedu", kantate "Vezilja slobode", "Svetli grobovi", "Srbija", gudački kvarteti, solo pesme).
1991. - "Birmingemska šestorka" - šest Iraca pogrešno optuženih da su 1974. podmetnuli eksplozije u pabove u engleskom gradu Birmingem - oslobođena je nakon 16 godina provedenih u zatvoru.
1995. - Astronaut Norman Tagard (Thagard) postao je prvi Amerikanac koji je poleteo u kosmos ruskom raketom, lansiranom s kosmodroma u Bajkonuru u Kazahstanu.
1997. - Umro je američki filmski režiser Fred Cineman (Zinnemann), dobitnik dva Oskara za filmove "Odavde do večnosti" i "Čovek za sva vremena". Čuven je i po filmovima "Tačno u podne", "Starac i more" i "Operacija Šakal".
2002. - Predstavnici Srbije, Crne Gore, SR Jugoslavije i Evropske unije potpisali su u Beogradu Sporazum o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore. Time je prestala da postoji Jugoslavija, 83 godine nakon što je, na kraju Prvog svetskog rata, stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Nova državna zajednica Srbija i Crna Gora formalno je uspostavljena 4. februara 2003.
2003. - Američki predsednik Džordž Buš (George Bush) produžio je sankcije Iraku uvedene 1995, kojima se zabranjuje američkim građanima i kompanijama da ulažu u razvoj iračke naftne industrije. Buš je istovremeno ukinuo sankcije Pakistanu, koje su na snazi od vojnog puča 1999. godine.
2004. - Pobedom na izborima ruski predsednik Vladimir Putin obezbedio je drugi četvorogodišnji mandat.
2005. - Tribunal u Hagu podigao je optužnicu protiv makedonskog ministra unutrašnjih poslova Ljuba Boškovskog i njegovog telohranitelja Johana Tarčulovskog, zbog zločina nad Albancima u selu Ljuboten, kod Skoplja tokom 2001. godine, nakon čega su uhapšeni i izručeni tom sudu.
2006. - Umro je bivši predsednik Estonije Lenart Meri (Lennart) ključna ličnost pokreta za nezavisnost te baltičke zemlje. Bio je prvi predsednik Estonije, nakon sticanja nezavisnosti 1992. godine.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pon 21 Mar 2016 - 18:01

Smile 21. MART

1556. - Kanterberijski nadbiskup Tomas Krenmer (Thomas Cranmer)spaljen je na lomači kao jeretik u vreme rimokatoličke reakcije kraljice Meri I (Mary). Kao glavni zastupnik verske reformacije u Engleskoj uveo je liturgiju na engleskom jeziku i sastavio "Opšti molitvenik" na engleskom.
1685. - Rođen je Johan Sebastijan Bah (Johann Sebastian Bach), načijem delu se temelji nemačka muzička tradicija. Savremenici su ga cenili kao virtuoznog orguljaša, a vrednost njegovog muzičkog dela otkrivena je početkom 19. veka u doba muzičkog romantizma, naročito posle Mendelsonovog (Mendelssohn) izvođenja Bahovog remek dela "Muke po Mateji" (1829). U njegovom velikom opusu izdvajaju se i "Branderbuški koncerti" i zbirka od 48 preludija i fuga za klavir.
1804. - Stupio je na snagu Napoleonov kodeks, francuski krivičnii građanski zakon, kojim je car Napoleon I, tada "doživotni konzul", reformisao pravosuđe.
1829. - U zemljotresu u Španiji je poginulo 6.000 ljudi.
1839. - Rođen je ruski kompozitor Modest Petrovič Musorgski,član kompozitorske grupe "Velika petorica", predstavnik ruske nacionalne muzičke škole (opera "Boris Godunov", klavirska kompozicija "Slike sa izložbe").
1871. - Kancelar Oto fon Bizmark (Otto von Bismarck) otvorio jeprvu sednicu Rajhstaga (parlament) novostvorenog Nemačkog carstva.
1884. - U Francuskoj su legalizovani sindikati.
1913. - Rođen je jugoslovenski književnik Ivan Goran Kovačić,autor poeme "Jama" (1943), potresnog dela o zločinima u Drugom svetskom ratu u kojima je i sam stradao. Poema "Jama" inspirisala je mnoge slikare, a muziku inspirisanu tim delom komponovao je Nikola Hercigonja.
1918. - Poslednjom nemačkom ofanzivom u Prvom svetskom ratupočela je druga bitka na reci Somi u Francuskoj.
1919. - Pod vođstvom komuniste Bele Kuna oborena je vlada u Mađarskoj i proglašena Sovjetska Mađarska Republika. Sovjetska vlada podnela je ostavku 1. avgusta, a vlast su preuzeli desni socijaldemokrati.
1945. - Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovalisedište Gestapoa u Kopenhagenu, u kojem je poginulo više od 70 nemačkih nacista. Greškom su pogodili i francusku školu, gde je poginulo 86 dece i deset kaluđerica.
1953. - Kvame Nkrumah (Kwame) je postao premijer Zlatne Obale(kasnije Gana), kao prvi Afrikanac južno od Sahare na položaju predsednika vlade.
1960. - Rođen je brazilski automobilski as Ajrton Sena (Ayrton Senna), trostruki prvak sveta u "Formuli 1" - 1988, 1990. i 1991. U Brazilu je imao status nacionalnog heroja i njegova pogibija u maju 1994. na stazi u Imoli, tokom trke za "Gran Pri San Marina", doživljena je kao nacionalna tragedija.
1960. - U južnoafričkom gradu Šarpvil ubijeno je najmanje 79 ljudi, a ranjeno preko 180 kada je policija otvorila vatru na mirne demonstaracije crnaca protiv rasističkog režima.
1963. - Transferom 27 poslednjih zatočenika zatvoren je Alkatraz,po maksimalnoj bezbednosti čuven zatvor u zalivu San Franciska u kojem je nekada bio zatvoren gangster Al Kapone (Capone).
1975. - Privremeno vojno veće Etiopije na čelu s vođom pučista potpukovnikom Mengisto Haile Marijamom (Mariam) ukinulo je 3.000 godina staru etiopsku carevinu.
1991. - Na sednici Predsedništva SFR Jugoslavije postignut jedogovor da predsednici republika započnu pregovore o budućnosti savezne države. Prvi od ukupno šest takvih susreta održan je 28. marta u Splitu.
1991. - Zbog lošeg vremena i teškog dima od zapaljenih kuvajtskih izvora nafte, u Kuvajtu se srušio saudijski transportni avion. Poginuli su svi putnici u avionu - 92 senegalska vojnika i šest Saudijaca, članova posade.
1997. - Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Bil Klinton (Bill Clinton) saglasili su se na samitu u Helsinkiju da smanje nuklearne arsenale dveju zemalja.
1998. - Kosovski Albanci održali su druge paralelne, nelegitimne parlamentarne i predsedničke izbore. Za predsednika nepriznate republike Kosovo izabran je Ibrahim Rugova, najistaknutiji lider kosovskih Albanaca u borbi za nezavisnost Kosova od Srbije.
1998. - U 88. godini umrla je ruska balerina Galina Sergejevna Ulanova, gotovo dve decenije vodeća balerina "Boljšoj teatra" posle Drugog svetskog rata.
1998. - U 88. godini umrla je ruska balerina Galina Sergejevna Ulanova, gotovo dve decenije vodeća balerina "Boljšoj teatra" posle Drugog svetskog rata.
2000. - Papa Jovan Pavle Drugi stigao je u prvu zvaničnu posetu Izraelu.
2001. - Holandska vlada potvrdila je slučaj šapa i slinavke itime postala druga zemlja u Evropi u kojoj se pojavila ta stočna bolest.
2002. - Papa Jovan Pavle II je prvi put javno saopštio da postoji veliki broj slučajeva seksualnog zlostavljanja maloletnika od strane katoličkih sveštenika, koje je optužio za gaženje zaveta i pridruživanje đavolu.
2003. - Južnoafrička Komisija za istinu i pomirenje označila je kraj svog rada. Komisija je osnovana 1995. godine da bi istražila kršenje ljudskih prava tokom aparthejda, tokom kojeg je vladala manjina belaca. Predsednik te Komisije, nadbiskup Dezmond Tutu je primorao vladu da na ime obeštećenja isplati 270 miliona dolara žrtvama kojih je bilo oko 20.000 i koji su svedočili o zločinima koje su pretrpeli u tom periodu.
2003. - Američke snage raketirale su palate iračkog predsednika Sadama Huseina i ključne državne institucije u Bagdadu. Osam britanskih i četiri američka vojnika su poginuli kada se helikopter srušio na iračkoj granici, i oni su prve žrtve iračkog rata.
2005. - U Parizu je umro poznati srpski komentator, novinar i jedanod osnivača nedeljnika "Vreme" Stojan Cerović (56).
2006. - U Parizu je umro Bernar Lakost (Bernard Lacoste) koji jeviše od 40 godina bio na čelu carstva Lakost, svetski poznatog po polo majicama sa krokodilom.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Sre 6 Apr 2016 - 18:05

Smile 6. APRIL

885. - Umro je Metodije Solunski, koji je zajedno sa svojim mlađimbratom Ćirilom bio prvi slovenski prosvetitelj i tvorac prvog slovenskog pisma - glagoljice.
1199. - Umro je engleski kralj Ričard I Plantagenet (Richard), vitez "lavljeg srca", jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu i junak srednjovekovnih legendi.
1490. - Umro je mađarski kralj Matija I Korvin (Corvin), reformator mađarske države. Tokom vladavine od 1458. uspešno je ratovao protiv Turaka i Habsburgovaca, zauzevši 1486. i Beč u kojem je i umro. U Požunu (Bratislava) 1465. osnovao je univerzitet, a 1472. prvu štampariju. Nazvan je Korvin zbog gavrana (latinski - corvus) na njegovom štitu.
1528. - Umro je nemački slikar i grafičar Albreht Direr (Albrert Duerer) poznat po portretima velike umetničke i dokumentarne vrednosti i izvanrednim gravirama u drvetu i bakru ("Apokalipsa", "Velika muka", "Bogorodičin život").
1652. - Predstavnik Holandske istočnoindijske kompanije Jan van Ribek (Riebeeck) osnovao je u Kapuu prvo naselje belih doseljenika u Južnoj Africi.
1667. - Dubrovnik je pogodio katastrofalan zemljotres u kojem je poginulo više hiljada građana. Od zemljotresa i požara, koji je harao dvadesetak dana, grad je bio skoro potpuno uništen. Obnavljanje je trajalo više od 50 godina.
1690. - Austrijski car Leopold uputio je balkanskim hrišaćanima proglas u kojem ih je pozvao da i dalje pomažu njegovu vojsku u borbama protiv Turaka, obećavajući im za uzvrat razne povlastice.
1837. - Umro je srpski novinar i publicista Dimitrije Davidović, autor Sretenjskog ustava i osnivač "Novina serbskih" u Beču 1813. koje su izlazile devet godina. Od 1829. bio je sekretar kneza Miloša Obrenovića, a potom ministar unutrašnjih poslova i prosvete.
1909. - Američki istraživač Robert Peri (Peary) osvojio je Severni pol, prešavši sa svojom ekspedicijom na sankama 1.600 kilometara.
1917. - Objavom rata Nemačkoj SAD su ušle u Prvi svetski rat.
1941. - Etiopske i britanske trupe oslobodile su Adis Abebu, koju su u ratu sa Etiopijom početkom 1935. godine, okupirale italijanske snage.
1941. - Nemačke trupe napale su u Drugom svetskom ratu Grčku i Jugoslaviju. Napad na Jugoslaviju počeo je bombardovanjem Beograda koji je gotovo razoren, a poginulo je oko 12.000 ljudi.
1971. - U Njujorku je umro kompozitor Igor Stravinski, jedan od začetnika i glavnih pobornika "nove muzike" 20. veka. Njegovi baleti "Žar ptica", "Petruška", "Posvećenje proleća" i mnoga simfonijska dela, opere i oratoriji obeležili su muzičko stvaralaštvo prošlog veka.
1973. - U Beogradu je otvorena nova zgrada Narodne biblioteke Srbije. Stara zgrada biblioteke izgorela je u požaru 6. aprila 1941. godine kada su Nemci bombardovali Beograd.
1985. - Vojnim udarom u Sudanu svrgnut je Džafer Nimeiri (Gaafar Nimeri), koji je vladao od 1969. godine kada je, takođe državnim udarom, svrgao tadašnjeg predsednika Abdua. Vlast je preuzeo ministar odbrane i komandant armije general Abdel-Rahman Suer al-Dahab (Swar).
1992. - EZ je priznala nezavisnost bivše jugoslovenske republike BiH. Istog dana u Sarajevu su pale prve žrtve i označile početak rata u Bosni i Hercegovini.
1994. - U Ruandi je, u toku građanskog rata između plemena Hutu i Tutsi, raketom oboren avion u kojem su bili predsednici Ruande i susednog Burundija Žuvenal Habjarimana (Juvenal Habyarimana) i Siprijen Ntarjamira (Ciprien Ntaryamira). U masakrima koji su usledili ekstremni Huti pobili su oko 800 hiljada manjinskih Tutsa, uglavnom civila.
1995. - U Kigaliju, u Ruandi osnovan je prvi sud za genocid na koji će biti izvedeno 30.000 Huta optuženih za masakr nad Tutsima.
2000. - Umro je Habib Burgiba (96), koji se smatra osnivačem modernog Tunisa. Bio je proglašen za doživotnog predsednika Tunisa, ali je 1987. godine mirnim prevratom zbačen sa vlasti.
2001. - Predstavnici Haškog tribunala predali su saveznom ministru pravde Momčilu Grubaču optužnicu za ratne zločine i nalog za hapšenje Slobodana Miloševića.
2003. - Hrvatska policija uhapsila je haškog optuženika Ivicu Rajića, zbog ratnih zločina u Stupnom Dolu (BiH) u oktobru 1993. godine. Dva meseca kasnije (24. juna) Rajić je izručen Haškom tribunalu.
2003. - Američko ministarstvo pravde je saopštilo da se broj zatvorenika u američkim zatvorima u 2002. povećao, i da je, po prvi put, prešao cifru od dva miliona, te da je u junu te godine u zatvorima registrovano ukupno 2.019.234 ljudi.
2004. - Parlament Litvanije opozvao je predsednika Rolandasa Paksasa, zbog veza sa ruskim biznismenima i ruskom obaveštajnom službom. On je prvi evropski lider koji je smenjen opozivom.
2005. - Umro je princ Renije od Monaka (81) koji je tom kneževinom vladao od 1949. godine. Renijea je na prestolu nasledio njegov sin 47-godišnji princ Albert.
2006. - U aukcijskoj kući "Kristi" jedan pejzaž iz Venecije 1841, autora J.M.Nj. Tarnera (Turner), prodat je za 35,8 miliona dolara. To je najskuplja slika ikada prodata u toj aukcijskoj kući.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Sub 9 Apr 2016 - 0:01

Smile 9. APRIL

1553. - Umro je francuski književnik Fransoa Rable (Francois Rabelais), jedna od najistaknutijih ličnosti francuske renesanse. Njegov satirični roman "Gargantua i Pantagruel" ubraja se među najznačajnija renesansna dela.
1626. - Umro je engleski državnik i pisac Frensis Bekon (Fransis Bacon). U vreme vladavine kralja Džejmsa I Stjuarta bio je lord kancelar od 1618. do 1621. ("Unapređenje nauke", "Novi organon", "Nova atlantida", "Eseji ili saveti etički i politički").
1683. - Francuski istraživač Rober Kavalije de la Sal (Robert Cavelier, Salle) proglasio je deo teritorije u Americi francuskim posedom i nazvao je Luizijana u čast kralja Luja XIV.
1807. - Austrijska vojska savladala je Ticanovu bunu, ustanaksremskih seljaka, koji je počeo 3. aprila pod vođstvom Teodora Avramovića Ticana. U pobuni je učestvovalo 15.000 seljaka iz 45 sela. Tican je uhvaćen i pogubljen krajem 1807. godine.
1821. - U Parizu je rođen jedan od najvećih francuskih pesnika19. veka Šarl Bodler (Charles Baudelaire). Njegovu zbirku pesama "Cveće zla" mnogi književni kritičari smatraju najvećim lirskim delom 19. veka.
1865. - Završen je četvorogodišnji građanski rat u SAD nakonšto se general konfederalnih snaga Robert Li (Lee) predao komandantu armije Unije Julisizu Grantu (Ulysses). U ratu je poginulo više od 600.000 ljudi.
1906. - Velika Britanija i Francuska su potpisale konvenciju onezavisnosti Sijama (Tajland).
1926. - Rođen je Hugo Hefner (Hugh), američki publicista,izdavač magazina "Plejboj" koji je pokrenuo u decembru 1953. sa tada nepoznatom Merlin Monro (Marilyn Monroe) nagom na naslovnoj strani.
1928. - U Turskoj, nakon reformi Kemala Ataturka, islam je prestaoda bude državna religija.
1940. - Nemačke trupe napale su Dansku i Norvešku u Drugom svetskom ratu.
1948. - Jevrejska milicija napala je arapski grad Deir Jasin na području današnjeg Izraela. Ubijeno je 100 Arapa, a ostali su prisiljeni da napuste grad.
1959. - Umro je američki arhitekta Frenk Lojd Rajt (Frank Loyd Wright), jedan od tvoraca moderne funkcionalne arhitekture. Prvi je u SAD upotrebio armirani beton. Projektovao je Gugenhajmov muzej u Njujorku i hotel "Imperijal" u Tokiju.
1969. - Francusko-britanski supersonični putnički avion"Konkord" obavio je prvi let, od Bristola do Ferforda u Engleskoj.
1974. - Indija, Pakistan i Bangladeš potpisali su sporazum o repatrijaciji ratnih zarobljenika.
1977. - Komunistička partija Španije legalizovana je nakon 38godina zabrane delovanja u vreme Frankovog režima.
1988. - Li Peng je imenovan za premijera Kine.
1990. - Posle 40 godina vladavine komunista, na izborima u Mađarskoj pobedio je Mađarski demokratski forum.
1991. - Gruzija je proglasila nezavisnost od SSSR-a.
1991. - Savet bezbednosti UN doneo je odluku o slanju 1.440pripadnika mirovnih snaga za nadgledanje iračko-kuvajtske granice i povlačenja američkih snaga iz južnog Iraka.
1992. - Sali Beriša izabran je za prvog nekomunističkog predsednika Albanije posle Drugog svetskog rata.
1995. - Peruanski predsednik Alberto Fudžimori (Fujimori) osvojioje drugi petogodišnji mandat na prvim mirnim predsedničkim izborima u Peruu od 1980. godine.
1998. - U paničnoj jurnjavi islamskih hodočasnika u SaudijskojArabiji poginulo je 119 vernika iz više zemalja.
1999. - Pobunjeni vojnici su na aerodromu u Nijameju ubili predsednika Nigera Ibrahima Barea Mainasaru (Mainassara).
2002. - Pod snažnim pritiskom SAD Izrael se povukao iz dva palestinska grada, a sukobi su nastavljeni u izbegličkom kampu u Đenini, u Zapadnoj Obali.
2002. - Američke snage su ušle u centar Bagdada i preuzele kontrolu nad glavnim gradom Iraka.
2005. - Britanski princ Čarls (Charles) i Kamila Parker Bouls(Camilla Bowles) venčali su se u Gildholu u Vindžoru. Ovo je prvi put da jedan naslednik britanske krune sklapa civilni brak. Kamila je udajom postala njeno visočanstvo vojvotkinja od Kornvola.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pon 11 Apr 2016 - 0:01

Smile 11. APRIL

1227. - Umro je Džingis-kan, mongolski vojskovođa i osnivač mongolske države.
1514. - Umro je Donato Bramante, italijanski arhitekt. Poslednji hpetnaest godina života proveo je radeći za pape Aleksandra VI i Julija II. Njegovo delo imalo je presudan uticaj na arhitekturu visoke renesanse.
1689. - Krunisan je engleski kraljevski par Vilijam III Oranski(William) i Meri II (Mary). Za vreme njihove vladavine doneto je nekoliko važnih odredaba i zakona - Deklaracija prava, Akt tolerancije...
1713. - Utrehtskim mirom okončan je "rat za špansko nasleđe".Nizom ugovora, koje su 1713, 1714. i 1715. potpisale Engleska, Francuska, Holandija, Savoja, Portugal i Pruska preuređena je mapa Evrope, a Španija je prinuđena da za vladare prihvati francuske Burbone (Bourbon).
1755. - Rođen je Džejms Parkinson (James), britanski lekar kojije otkrio Parkinsonovu bolest.
1814. - Postignut je sporazum u Fontenblou prema kojem je Napoleon Bonaparta abdicirao i bio prognan na ostrvo Elba. Na prestolu ga je zamenio Luj XVIII.
1842. - Beogradski trgovci braća German završili su gradnju prvesrpske lađe "Knez Mihailo". Majstori iz Carigrada počeli su gradnju 1840. u Brzoj Palanci na Dunavu. Brod je mogao da se koristi i u vojne svrhe - na njemu je bilo mesta za 18 topova.
1894. - Uganda je postala britanski protektorat.
1899. - SAD su od Španije preuzele Filipine.
1919. - Osnovana je Međunarodna organizacija rada sa sedištem uŽenevi
1945. - Američke trupe osvojile su u Drugom svetskom rat u nemačke gradove Esen i Vajmar i oslobodile koncentracioni logor Buhenvald.
1948. - Počela je izgradnja novog beogradskog naselja na levoj obali Save - Novi Beograd.
1952. - Krvavim vojnim pučem vlast u Boliviji preuzeo je Nacionalni revolucionarni pokret.
1961. - U Jerusalimu je počelo suđenje bivšem funkcioner unacističke Nemačke Adolfu Ajhmanu (Eichman) za ratne zločine nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu.
1973. - Nacistički lider Martin Borman zvanično je proglašen mrtvim i skinut sa liste traženih ratnih zločinaca u SR Nemačkoj.
1977. - Umro je francuski pisac Žak Prever (Jacljues Prevert)"pesnik ljubavi, prijateljstva i sreće", autor čuvene "Barbare", veoma popularan među mladima pedesetih godina 20. veka. Poznat je i po scenarijima za filmove Marsela Karnea (Marcel Carnet) "Obala u magli", "Hotel Sever", "Deca raja" i "Ljubavnici iz Verone".
1979. - U glavni grad Ugande Kampalu ušle su trupe Tanzanije i snage opozicije u egzilu, okončavši osmogodišnju vladavinu diktatora Idija Amin Dade. Idi Amin je pobegao u Libiju.
1984. - Konstantin Černjenko izabran je za predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a.
1985. - Umro je predsednik Albanije Enver Hodža. Kao neprikosnoveni komunistički lider od završetka Drugog svetskog rata do smrti, bio je pristalica staljinističkog kursa.
1991. - Savet bezbednosti UN objavio je formalni kraj Zalivskograta uz obećanje Iraka da će platiti ratnu štetu i uništiti oružje za masovno uništavanje.
1999. - Indija je uspešno isprobala raketu dugog dometa tipa"Agni", sposobnu da nosi i nuklearne projektile.
1999. - U Beogradu je ubijen novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik listova "Dnevni telegraf" i "Evropljanin". Ubistvo nije razjašnjeno.
2001. - Škotska kompanija ""PPL Terapeitiks Pielsi", koja je 1996. stvorila prvog kloniranog sisara - ovcu Doli, saopštila je da je proizvela pet kloniranih prasića.
2002. - U sedištu UN u Njujorku zvanično je osnovanstalni Međunarodni sud za ratne zločine, nakon što je više od 60 zemalja ratifikovalo Rimski sporazum iz 1998. kojim je ovaj sud uspostavljen.
2002. - Bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije i haški optuženik Vlajko Stojiljković izvršio je samoubistvo na ulazu u zgradu Skupštine SR Jugoslavije.
2003. - Sfor je u Tuzli (BiH) uhapsio Nasera Orića, ratnog komandanta Armije BiH iz Srebrenice i izručio Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za ratne zločine nad srpskim civilima u istočnoj Bosni, od početka rata do 1993. godine.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Sub 16 Apr 2016 - 19:24

Smile 16. APRIL

1346. - U Skoplju je srpski kralj Dušan Stefan Nemanjić krunisan za cara. Istovremeno je proglašena srpska patrijaršija sa prvim srpskim patrijarhom Joanikijem.
1828. - U Francuskoj, gde je boravio u dobrovoljnom egzilu od 1824, umro je španski slikar Francisko de Goja (Francisco, Goya). Kao dvorski slikar napravio je čuvene portrete članova kraljevske porodice, dvorjana i uglednih ličnosti, a među najpoznatije njegove slike ubrajaju se "Odevena Maja" i "Gola Maja".
1844. - Rođen je francuski književnik Anatol Frans (Francois-Anatole Thibault), član Francuske akademije, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1921. godine. ("Epikurov vrt", "Zločini Silvestra Bonara", "Pobuna anđela").
1850. - Umrla je francuska vajarka Mari Tiso (Marie Tussaud), koja je 1802. osnovala čuveni londonski Muzej voštanih figura.
1856. - Usvojena je Pariska deklaracija o pomorskom pravu za vremerata.
1859. - Umro je francuski političar i istoričar Aleksis Klerel Tokvil (Aledžis Clerel Tocljueville), čije delo je imalo značajan uticaj na razvoj građanske demokratije ("Američka demokratija").
1867. - Rođen je američki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt (Wilbur Wright) koji je 1903. sa bratom Orvilom (Orville) izveo prvi let avionom. Let je trajao 59 sekundi, a avion je preleteo 285 metara. Braća Rajt osnovali su 1909. kompaniju za proizvodnju aviona.
1872. - Rođena je srpska slikarka nemačkog porekla Beta Vukanović. Bila je profesor na beogradskoj Umetničkoj školi i jedan je od osnivača društva srpskih umetnika, slikara i vajara "Cvijeta Zuzorić".
1879. - Umrla je Berandet Subiru čija je vizija Device Marije prethodila stvaranju svetilišta u Lurdu u Francuskoj.
1889. - Rođen je engleski filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin. Karijeru je napravio u SAD, a 1952. emigrirao je u Švajcarsku gde je umro 1977. godine. Tokom 40 godina snimio je 75 kratkih i dugometražnih filmova, a 1972. je dobio Oskara za životno delo. ("Svetlosti velegrada", "Moderna vremena", "Veliki diktator", "Svetlosti pozornice").
1922. - Nemačka i SSSR potpisali su Rapalski ugovor kojim je Nemačka priznala Sovjetski Savez i kojim su obnovljeni diplomatski i trgovinski odnosi.
1940. - Rođena je danska kraljica Margareta II. Kraljica je postala 1972. i bila je prva žena koja je nakon 600 godina sela na danski presto.
1944. - Saveznička avijacija bombardovala je Beograd u Drugom svetskom ratu. Poginulo je više od 1.200 ljudi, više hiljada je povređeno, a razoreno je oko 600 zgrada.
1945. - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u nemački grad Nirnberg.
1947. - U gradu Teksas u istoimenoj državi SAD poginulo je više od 500 ljudi u eksploziji francuskog kamiona napunjenog nitritom.
1948. - U Parizu je osnovana Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OEEC).
1964. - Devetoro ljudi u Britaniji osuđeno je na kazne zatvora od 25 do 30 godina zbog učešća u velikoj pljački voza 1963. Jedan od glavnih aktera "pljačke stoleća" Ronald Bigz uspeo je da pobegne iz zatvora i da stigne u Brazil, gde je živeo do maja 2001. kada se predao Skotland Jardu.
1970. - Pod snežnom lavinom, koja je zatrpala dečji sanatorijum u mestu Salanš u francuskim Alpima, poginule su 72 osobe.
1975. - Umro je indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan (Servepalli Radhakrishnan), predsednik Indije od 1962. do 1967.
1982. - Britanska kraljica Elizabeta proklamovala je novi kanadski ustav na osnovu kojeg su prekinute poslednje kolonijalne veze Kanade sa Britanijom.
1988. - U Tunisu je ubijen Halil al Vazir (Khalil, Wazir) poznat kao Abu Džihad (Jihad), vojni komandant Palestinske oslobodilačke organizacije.
1992. - Košarkaši beogradskog "Partizana" postali su u Istanbulu prvaci Evrope pobedom nad "Žoventutom" iz Barselone rezultatom 71:70 (40:34).
1996. - Bivšeg premijera Italije Betina Kraksija (Bettino Craxi) italijanski sud je, na osnovu optužnice koja ga je teretila za korupciju, osudio u odsustvu na osam godina i tri meseca zatvora. Kraksi je pobegao u Tunis gde će ostati do smrti.
2001. - Bivši predsednik Filipina Džozef Estrada predao se antikorupcijskom sudu, nakon što je taj sud izdao nalog za njegovo hapšenje zbog korupcije i lažnog svedočenja. Estrada se povukao s mesta predsednika 20. januara pod pritiskom uličnih demonstracija i vojske.
2002. - Holandska vlada i načelnik Generalštaba holanske vojske podneli su ostavke. Pad vlade izazvao je zvanični holandski izveštaj o Srebrenici, u kome je ocenjeno da holandske mirovne trupe i UN snose deo odgovornosti za pad te enklave (juli 1995) u ruke Vojske Republike Srpske (VRS) i masakr oko 7.500 Muslimana.
2003. - U Beču je uhapšen Dragan Nikolić Gagi i izručen vlastima u Srbiji. Nikolić je u odsustvu osuđen na 15 godina zatvora kao saizvršilac u ubistvu vođe paravojne formacije Željka Ražnatovića Arkana.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Uto 19 Apr 2016 - 19:08

Smile 19. APRIL

1587. - Engleski gusar, a kasnije i admiral, ser Fransis Drejk(Francis Drake), ušao je u luku Kadiz i potopio špansku flotu.
1588. - Umro je Paolo Veroneze (Veronese), jedan odnajznačajnijih slikara Venecijanske škole u 16. veku.
1689. - U Rimu je umrla švedska kraljica Kristina Augusta(Christina). Kraljica je postala 1632. u osmoj godini, a abdicirala je 1654. zbog tajnog prelaska u rimokatoličku veru koja je u Švedskoj bila zabranjena.
1713. - Rimsko-nemački car Karl VI (Charles) izdao je statutporodice Habzburg "Pragmatična sankcija" da bi osigurao presto za ćerku Mariju Tereziju.
1775. - Porazom britanske vojske kod Leksingtona i Konkorda počeoje američki rat za nezavisnost od Velike Britanije. Kongres SAD objavio je istog dana 1783. završetak rata.
1824. - Engleski pesnik Džordž Gordon Bajron (George, Byron),umro je od malarije u Grčkoj, gde je učestvovao u borbi Grka za oslobođenje od Turaka ("Čajld Herold", "Kain", "Manfred", "Don Žuan").
1839. - Potpisan je Londonski sporazum kojim su evropske državepriznale nezavisnost Kraljevine Belgije.
1867. - Turski izaslanik predao je na Kalemegdanu knezu Mihailu Obrenoviću ključeve Beograda i drugih srpskih gradova iz kojih se povukla turska posada. Kao simbol osmanske suverenosti nad Srbijom ostala je turska zastava, uz srpsku, na zidinama Beogradske tvrđave.
1881. - Umro je engleski političar i državnik Bendžamin Dizraeli (Benjamin Disraeli). Bio je lider konzervativaca 1868. i premijer dva puta - 1868 i 1874-80.
1882. - Umro je engleski prirodnjak Čarls Robert Darvin(Charles Darwin), autor teorije o evoluciji živih bića koju je objavio u knjizi "Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja".
1906. - Umro je francuski fizičar i hemičar Pjer Kiri (Pierre Curie), jedan od utemeljivača nauke o radioaktivnosti. Sa suprugom Marijom Kiri-Sklodovskom (Maria Sklodonjska) i Anrijem Bekerelom (Henri Becljuerel) podelio je 1903. Nobelovu nagradu za fiziku.
1911. - U Portugalu je odvojena crkva od države.
1921. - Stupio je na snagu zakon o podeli Irske na Republiku Irskui Severnu Irsku, koja je ostala pokrajina Velike Britanije.
1932. - Vlada Kraljevine Jugoslavije donela je Zakon o zaštitizemljoradnika kojim je proglašen šestomesečni moratorijum na dugove i obustavljena prisilna zaplena imovine. Oko 709.000 seljaka dugovalo je sedam milijardi dinara, mahom lihvarima i trgovcima.
1943. - Počeo je ustanak Jevreja u Varšavi, koji je, uz višehiljada žrtava, ugušen 16. maja. Nemački nacisti su tokom borbi potpuno razorili i spalili Varšavski geto, a 58.000 ljudi poslato je u koncentracione logore.
1945. - Američke trupe u Drugom svetskom ratu zauzele su nemačkigrad Lajpcig.
1951. - U Londonu je održano prvo takmičenje za mis sveta.Pobedila je mis Švedske.
1960. - Prvi predsednik Južne Koreje, Singman Ri (Syngman Rhee),povukao se sa vlasti pod pritiskom studentskih protesta širom zemlje zbog izbornih prevara.
1967. - Umro je nemački državnik Konrad Adenauer, jedan odosnivača i lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) posle Drugog svetskog rata, kancelar Zapadne Nemačke od 1949. do 1963. godine.
1975. - Indija je lansirala prvi veštački satelit.
1984. - Lansiran je prvi kineski telekomunikacioni satelit.
1993. - Više od 80 pripadnika jedne američke verske sekte,uključujući njihovog vođu Dejvida Koreša (David Koresh), ubili su federalni agenti kad su - posle 51 dana opsade - upali u sedište sekte u teksaškom gradu Vako.
1994. - U Francuskoj je na doživotnu robiju osuđen nacističkiratni zločinac iz Drugog svetskog rata Pol Tuvije (Paul Touvier).
1995. - Od eksplozije automobila bombe u devetospratnoj zgradifederalnih institucija u Oklahoma Sitiju (SAD) poginulo je 168, a više od 400 ljudi je ranjeno. Napad je izvršio bivši američki vojnik Timoti Mekvej (Timothy McVeigh) nad kojim je 2001. izvršena smrtna kazna.
2002. - U svojoj vili u Italiji umro je norveški antropolog,naučnik i istraživač Tor Hejerdal (Thor Heyerdal) koji se proslavio kada je na splavu Kon-Tiki 1947. prešao pacifik.
2003. - Somalijski predsednik Dahir Rijali (Riyale) Kahinproglašen je pobednikom prvih višestranačkih predsedničkih izbora u toj zemlji. On je dobio samo 80 glasova više od svog protivnika.
2004. - U 79. godini umro je Britanac Noris Makverter (NorrisMc Whirter) koji je sa svojim bratom blizancem Rosom (Roš) 1955. osnovao "Ginisovu knjigu rekorda".

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Sre 27 Apr 2016 - 18:36

Smile 27. APRIL

1521. - Urođenici filipinskog ostrva Maktan ubili su portugalskog moreplovca Ferdinanda Magelana (Magellan) koji je predvodio ekspediciju na prvom putovanju oko sveta.
1737. - Rođen je engleski istoričar Edvard Gibon (Edward Gibbon), autor dela "Opadanje i propast Rimskog carstva".
1791. - Rođen je američki pronalazač Semjuel Finli Breze Morze (Samuel Finley Brese Morse), izumitelj telegrafa i Morzeove azbuke.
1822. - Rođen je američki general i državnik Julisiz Simpson Grant (Ulysses), predsednik SAD od 1869. do 1877. U Američkom građanskom ratu (1861-65) predvodio je armiju Severa i prisilio na kapitulaciju komandanta snaga Konfederacije Roberta Lija (Lee).
1830. - Južnoamerički vojskovođa i prvi predsednik Kolumbije Simon Bolivar, optužen za diktatorske ambicije, podneo je ostavku.
1830. - Beograd je dobio prvo ulično osvetljenje - fenjere sa svećama.
1909. - Grupa pod nazivom "Mladi Turci" oborila je sa vlasti turskog sultana Abdula Hamida.
1915. - Umro je ruski kompozitor i pijanista Aleksandar Nikolajevič Skrjabin, preteča ekspresionizma u muzici ("Božanstvena poema", "Prometej", "Poema ekstaze").
1932. - Rođen je bivši južnoafrički ministar inostranih poslova Pik Bota (Botha), koji je 17 godina, koliko je bio na tom položaju, nastojao da ubedi svet da je aparthejd pravo rešenje za rasne razdore.
1937. - Umro je italijanski revolucionar Antonio Gramši (Gramsci), osnivač Komunističke partije Italije 1921. godine.
1941. - U Atinu, u Drugom svetskom ratu, ušli su nemački tenkovi.
1945. - Uhapšen je italijanski diktator Benito Musolini (Mussolini). Streljan je narednog dana u mestu Donga, na obali jezera Komo.
1950. - Velika Britanija je priznala Izrael.
1956. - Roki Marćano (Rocky Marciano) povukao se iz boksa kao jedini nepobeđeni svetski šampion u teškoj kategoriji.
1960. - Proglašena je nezavisnost afričke države Togo, bivše francuske kolonije.
1961. - Sijera Leone je stekla nezavisnost od Velike Britanije.
1972. - U Bukureštu je umro Kvame Nkrumah (Kwame), prvi premijer i predsedik Gane i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.
1978. - Avganistanske vojne snage preuzele su vlast u zemlji i uspostavile vladu zasnovanu na islamskim principima. Predsednik Mohamed Daud (Mohammed Daoud) je ubijen, a novi predsednik Nur Mohamed Taraki proklamovao je Demokratsku Republiku Avganistan.
1992. - Nakon raspada SFRJ proglašena je Savezna Republika Jugoslavija (SRJ), zajednička država Srbije i Crne Gore, koja je trajala nepunih 11 godina. SRJ je proglašena na osnovu Ustava ("Žabljački ustav") donetog istog dana. Prethodno su poslanici u Saveznom veću Skupštine SFRJ usvojili Deklaraciju o stvaranju SRJ.
1992. - Zambijski vojni avion u kojem su bili fudbalski reprezentativci te afričke zemlje, srušio se u Atlantski okean blizu Gabona. Poginulo je svih 30 putnika.
1992. - Rusija i još 12 bivših sovjetskih republika su postale članice Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
1993. - Eritreja je stekla nezavisnost od Etiopije posle tri decenije građanskog rata i referenduma na kojem su građani glasali za nezavisnost.
1993. - Predstavnici Kine i Tajvana počeli su u Singapuru razgovore, prve od završetka kineskog građanskog rata 1949. godine.
1997. - U Hongkongu je zvanično otvoren najduži viseći drumsko-železnički most u svetu, koji je povezao grad s novim aerodromom.
1999. - U vazduhoplovnim napadima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođen je centar Surdulice. Poginulo je 17 ljudi, ranjeno je 11, a oko 300 civilnih objekata je srušeno ili oštećeno.
2001. - Rusija je potpisala ugovor sa Severnom Korejom o poboljšanju kvaliteta oružja koje je ta zemlja dobila tokom sovjetske ere.
2003. - Na predsedničkim izborima u Paragvaju pobedio je Nikanor Duarte Frutos čime je nastavljen kontinuitet 55 godišnje vladavine njegove partije Kolorado koja je u svetu najduže na vlasti.
2005. - Najveći avion na svetu, evropski "Erbas A380", obavio je svoj prvi let. Avion je dugačak kao osam londonskih autobusa, ima prostor u krilima dovoljan za parkiranje 70 automobila, a na dva nivoa može da primi 800 putnika. Avion je svojim kapacitetima preuzeo primat "Boinga 747" kao najvećeg aviona koji je ikada leteo.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Sponsored content Danas u 21:01


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 15 od 17 Prethodni  1 ... 9 ... 14, 15, 16, 17  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu