Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 46 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 44 Gosta :: 2 Provajderi

laza, Храст

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Dunav
Danas u 3:05 pm od Храст

» Origami
Danas u 1:54 pm od Poli

» Израелски "рецепт" за Косово
Danas u 12:19 pm od Храст

» Srbija u NATO?
Danas u 11:45 am od Храст

» Lepota dolazi iznutra
Danas u 10:54 am od Храст

» Tajne koje žene ne žele da otkriju
Danas u 10:11 am od Avramova

» Brak kao institucija sve nepopularniji
Danas u 10:06 am od Avramova

» Ogledalo
Danas u 9:55 am od Avramova

» Seljačka politika...
Juče u 10:31 pm od laza

» Dvorci i tvrđave
Juče u 7:53 pm od Poli

» Phantasy Photos
Juče u 7:45 pm od Poli

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 6:54 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:29 pm od Brave Heart

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Dogodilo se na današnji dan

Strana 14 od 17 Prethodni  1 ... 8 ... 13, 14, 15, 16, 17  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Čet Jul 09, 2015 6:06 pm

Smile 9. JUL

1386. - U bici kod Zempaha savez švajcarskih kantona potukao je znatno nadmoćniju vojsku Leopolda III Habsburga. Ova bitka zabeležena je u istoriji ratovanja kao prva pobeda pešadije nad konjicom.
1441. - Umro je flamanski slikar Jan van Ajk (Eyck). Prvi je u evropskom slikarstvu prevladao srednjovekovne šeme i uveo novi likovni izraz, zbog čega se svrstava u najznačajnije ličnosti u istoriji slikarstva. Proslavio se oslikavanjem oltara u crkvi Sv. Bavona u Gentu.
1519. - Španski konkvistador Ernan Kortes (Hernan Cortez) iskrcao se na obalu Meksičkog zaliva, gde je osnovao grad Vera Kruz i počeo osvajanje Meksika koje je završio 1521. godine uništenjem carstva Asteka.
1609. - Rimsko-nemački car Rudolf II, da bi pridobio češke protestante, izdao je povelju o slobodi veroispovesti u Češkoj.
1686. - Formirana je Augsburška alijansa između nemačko-rimskog cara Leopolda I, Španije, Švedske, Holandije i Saksonije protiv francuskog kralja Luja DžIV (Louis).
1746. - Francuska flota je stigla na teritoriju Pondišeri u Indiji, koja je potom postala francuski posed. Vraćena je Indiji 1954.
1762. - Abdicirao je ruski car Petar III Fjodorovič Romanov, nekoliko meseci nakon što je preuzeo presto. Car je potom uhapšen i ubijen po naredbi njegove supruge, buduće carice Katarine II Aleksejevne, poznate kao Katarina Velika.
1810. - Napoleon Bonaparta anektirao je Holandiju.
1816. - Na Kongresu u Tukumanu proglašena je nezavisnost Ujedinjenih provincija Rio de la Plate (Argentina) od Španije.
1877. - Održan je prvi teniski turnir u Vimbldonu.
1879. - Rođen je italijanski kompozitor Otorino Respigi (Ottorino Respighi), jedan od pokretača obnove italijanske muzike na početku 20. veka ("Gregorijanski koncert" za violinu i orkestar, simfonijske poeme "Rimske pinije", "Rimske fontane").
1913. - Pobedom srpske vojske nad bugarskim trupama završena je bitka na Bregalnici u Drugom balkanskom ratu. Bitka je počela 30. juna kada su bugarske trupe bez objave rata napale srpsku i grčku vojsku u Makedoniji, dotadašnje saveznike u borbi protiv Turske.
1916. - Rođen je engleski državnik Edvard Hit (Edward Heath), lider Konzervativne partije od 1965. do 1975. Kao premijer (1970-74) uveo je Veliku Britaniju u Evropsku ekonomsku zajednicu (Evropska unija).
1922. - Američki plivač, kasnije filmski glumac ("Tarzan") Džoni Vajsmiler (Johnny Weissmuller) postao je prvi plivač koji je za manje od jedne minute (58,6 sekundi) preplivao 100 metara.
1932. - Umro je američki pronalazač King Kemp Džilet (Camp Gillette), izumitelj nožića za brijanje, kod nas poznatog kao "žilet", prema francuskoj verziji njegovog prezimena.
1944. - Britanske i kanadske trupe preuzele su od Nemaca u Drugom svetskom ratu grad Kaen u Normandiji, nakon žestokog bombardovanja i jednomesečnih bitki.
1960. - Sovjetski lider Nikita Sergejevič Hruščov upozorio je SAD da ne intervenišu protiv Kube, jer će u tom slučaju ŠSR podržati kubanski narod.
1963. - Potpisan je sporazum o formiranju Federacije Malezije, u čiji sastav su ušli Malaja, Singapur, Saravak i Severni Borneo (Sabah). Dve godine kasnije Singapur je istupio iz Malezije.
1971. - Poslednja američka baza u Vijetnamu predata je trupama Južnog Vijetnama.
1989. - Umro je srpski istoriograf Fedor Nikić, osnivač Muzeja fruškogorskih manastira. Bavio se ustavnim pravom, manjinskim pitanjem i crkvenom reformom. Napisao je više dela, uključujući "Lokalne uprave Srbije u 19. i 20. veku".
1993. - Koristeći genetičku metodu DNK fingerprintinga britanski naučnici identifikovali su posmrtne ostatke ruskog cara Nikolaja II Romanova i članova njegove porodice, koji su ubijeni u leto 1918. u Jekaterinburgu.
1996. - Rusija je nastavila ofanzivu na čečenske separtiste, nakon što je Boris Jeljcin ponovo izabran za predsednika.
1997. - Bokser teške kategorije Majk Tajson (Mike Tyson) kažnjen je zabranom bavljenja sportom na godinu dana i novčanom kaznom od tri miliona dolara zato što je tokom meča za svetskog šampiona u teškoj kategoriji 28. juna, protivnika, Ivandera Holifajlda (Evander Holyfield), ugrizao za uho.
1998. - U Zagrebu je umro jugoslovenski sineast Dušan Vukotić, dobitnik Oskara 1961. za kratki crtani film "Surogat".
2001. - Apelacioni sud u Santjagu suspendovao je proces protiv bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea (Pinochet) proglasivši ga mentalno nesposobnim. Pinoče je uhapšen 1998. u Londonu zbog zločina počinjenih u Čileu nakon dolaska na vlast vojnim udarom 1973.
2003. - Srbija i Crna Gora primljene su u punopravno članstvo Grupe država za borbu protiv korupcije (Group of States against Corruption - GRECO).
2004. - U napadima pobunjenika iz Ugande koji su opljačkali i spalili šest sela na jugu Sudana, poginulo je više od 100 osoba, a oko 15.000 meštana primorano je da pobegne iz svojih domova.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Sre Jul 15, 2015 5:04 pm

Smile 15. jul

1099. - Krstaši su u Prvom krstaškom ratu osvojili Jerusalim i razorili ga. Grad je posle rimskog razaranja 70. godine obnovio rimski car Hadrijan i pretvorio ga u rimsku vojnu koloniju, a 638. došao je pod vlast Arapa i postao muslimansko sveto mesto. Arapi su ga ponovo osvojili 1187.
1291. - Umro je nemački car Rudolf I Habsburg, osnivač dinastije Habsburgovaca. Po dolasku na presto (1273) dao je članovima svoje familije u posed Austriju, Štajersku, Kranjsku, Korušku i Tirol, koje su postale habsburške nasledne zemlje. Time je udario temelje moći habsburške monarhije.
1410. - Litvansko-poljski kralj Vladislav II Jagjelo (Wladyslaw Jagiello) pobedio je, uz pomoć čeških najamnika, Nemački viteški red (Tevtonski red) u bici kod Tanenberga, nakon čega je proširio poljsko-litvansku državu.
1606. - Rođen je holandski slikar Harmens van Rijn Rembrant (Harmensz, Rijn Rembrandt), jedan od najvećih majstora u istoriji slikarstva. Uradio je oko 650 uljanih slika, oko 300 gravira i oko 2.000 crteža, uključujući remek dela kao što su "Noćna straža", "Izgubljeni sin", "Čas anatomije doktora Tulpa".
1795. - Marseljeza je zvanično prihvaćena za himnu Francuske.
1865. - U Dablinu je rođen britanski političar i novinski magnat Alfred Nortklif (Northcliffe), vlasnik i jedan od osnivača listova "Daily Mirror", "Daily Mail" i "The Times". Ujedinjavanjem više listova i časopisa osnovao je 1905. "Associated Newspaper", koja je u narednih dvadest godina bila najuticajniji novinski koncern u Evropi.
1869. - Francuz Ipolit Mež Muri (Hippolyte Mege Mouries) patentirao margarin u Parizu, u Francuskoj.
1904. - Umro je ruski pisac Anton Pavlovič Čehov, jedan od najznačajnijih pripovedača i dramskih pisaca u ruskoj i svetskoj književnosti. Kao dramski pisac smatra se nenadmašnim majstorom atmosfere i dijaloga. Njegove drame i danas su na repertoarima svetskih pozorišta ("Galeb", "Tri sestre", "Višnjik").
1918. - Opštom ofanzivom snaga Osovine pod komandom nemačkog generala Eriha fon Ludendorfa (Erić von Ludendorf) počela je druga bitka na Marni u Prvom svetskom ratu. To je bio poslednji pokušaj Nemačke da nadvlada savezničke snage na zapadnom frontu.
1929. - Umro je austrijski pisac Hugo fon Hofmanstal (von Hofmannsthal), koji se proslavio kao autor libreta za opere Riharda Štrausa (Rićard Strauš) ("Kavaljer s ružom", "Arijadna na Nasosu", "Žena bez senke").
1937. - Pušten je u saobraćaj kanal Moskva-Volga dug 128 kilometara, dubok 5,5 a širok 85 metara, čime je regulisana reka, a grad Moskva postao je luka povezana sa pet mora.
1941. - U bici kod Orše u Drugom svetskom ratu, sovjetska vojska prvi put je upotrebila plotunsko raketno oružje, popularno nazvano "kaćuša".
1958. - Američke snage iskrcale su se u Libanu i intervenisale na zahtev predsednika Kamija Šamuna (Camille Ćamoun), omogućivši mu da se ponovo kandiduje za šefa države.
1964. - Mikojan nasledio Leonida Brežnjeva na mestu Predsednika SSSR-a.
1968. - Uspostavljen je prvi direktni putnički avio-saobraćaj između SAD i ŠSR. Na liniji Moskva-Njujork počeli su da lete avioni "Aeroflota" i "Pan Amerikena".
1974. - Na Kipru je vojnim udarom grupe grčkih oficira u Nacionalnoj gardi, pristalica pripajanja Grčkoj, oboren predsednik Makarios, a vlast je preuzeo Nikos Sampson, bivši lider EOK-e. Arhiepiskop Makarios je privremeno napustio Kipar.
1975. - Sovjetski i američki vasionski brodovi "Sojuz 19" i "Apolo 18" lansirani su u orbitu oko Zemlje, u okviru zajedničkog programa kojim je predviđeno njihovo spajanje u svemiru.
1983. - U napadu jermenskih terorista na prostorije turske vazduhoplovne kompanije na pariskom aerodromu "Orli", šest ljudi je poginulo, a 48 ranjeno.
1992. - U organizaciji Građanskog saveza Srbije i Centra za antiratnu akciju ispred Savezne skupštine u Beogradu održan je protestni skup protiv diskriminacije i pretnje pripadnicima drugih nacionalnosti pod nazivom "Žuta traka". Neposredan povod za akciju bilo je prisilno iseljavanje Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci.
1995. - Vojska Šri Lanke okončala je najveću ofanzivu od 1987. protiv tamilskih pobunjenika, tokom koje je poginulo najmanje 300 ljudi.
1997. - U Majami Biču na Floridi ubijen je Đani Versače (Gianni Versace), italijanski modni kreator, jedna od najpoznatijih ličnosti iz sveta mode krajem 20. veka.
1999. - Nakon ulaska međunarodnih mirovnih snaga na Kosovo, u Prištinu je stigao šef civilne administracije UN Bernar Kušner (Bernard Kushner), a vojni zvaničnici proglasili su Kosovo jednim od najopasnijih mesta na svetu zbog velikog broja mina koje su postavile sve strane u ratu.
2000. - Zimbabve je ponovo zakonom uredio status crnih seljaka na farmama koje su posedovali belci u svih osam provincija.
2001. - Premijer Bangladeša Šeik Hasina je nakon pet godina napustio taj položaj, na kojem se najduže zadržao od svih bangladeških lidera.
2003. - Umro je Hjum Kronin (91), brodvejski i holivudski glumac koji se prvi put na filmu pojavio 1943. godine u Hičkokovoj "Senci sumnje", a kasnije i u drugim filmskim ostvarenjima kao što su "Poštar uvek zvoni dvaput", "Dvanaest besnih ljudi" i "Čaura".

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Sub Jul 18, 2015 1:10 pm

Smile 18. jul

64. - Dve trećine Rima izgorelo je u požaru. Car Neronoptužio je hrišćane da su podmetnuli požar i prognao ih iz Rima.
1290. - Kralj Edvard I proterao je Jevreje iz Engleske.
1536. - Engleski parlament doneo je odluku o nepriznavanju papskevlasti u Engleskoj. Engleskom je tada vladao Henri VIII.
1610. - Umro je italijanski slikar Mikelanđelo Merizi da Karavađo, koji je već u ranoj fazi prekinuo sa manirizmom i naturalističkim realizmom slikao likove iz svakodnevnog života, koristeći svetlost kao glavni elemenat kompozicije.
1635. - Rođen je engleski fizičar Robert Huk (Hooke). Usavršio je mikroskop i eksperimentalno dokazao da se centar težišta Zemlje i Meseca kreće oko Sunca u elipsi. Formulisao je osnovni zakon teorije elastičnosti ("Hukov zakon").
1721. - Umro je francuski barokni slikar Žan Antoan Vato (Jean Antoine Watteau), dominantna ličnost francuskog slikarstva početkom 18. veka ("Polazak na Kiteru", "Parisov sud").
1811. - Rođen je engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri , jedan od najznačajnijih satiričara 19. veka ("Vašar taštine").
1870. - Prvi vatikanski koncil proglasio je dogmu o papinoj nepogrešivosti (infalibilitet) o pitanju vere i morala svih vernika.
1872. - Umro je meksički državnik i nacionalni heroj Benito Pablo Huarez (Juarez). Kao predsednik Meksika (tri puta, 1858, 1867, 1871) odvojio je crkvu od države i sproveo niz reformi kojima je smanjio moć crkve i vojske.
1887. - Rođen je norveški oficir Vidkun Kvisling ,premijer marionetske pronacističke vlade u Drugom svetskom ratu (1942-45). Po završetku rata osuđen je na smrt i streljan, a njegovo ime postalo je simbol nacionalne izdaje.
1918. - Rođen je južnoafrički političar Nelson Mandela, lider Afričkog nacionalnog kongresa i borac protiv aparthejda. Nakon 28 godina provedenih u zatvoru, postao je 1994. prvi crnac predsednik Južne Afrike.
1921. - Rođen je američki astronaut Džon Glen (John Glenn),prvi Amerikanac koji je 1962. obleteo Zemlju u kosmičkom brodu "Merkjuri-Atlas 6".
1925. - Budući nacistički lider Nemačke Adolf Hitler je objavioprvi tom svog ličnog manifesta "Majn kampf".
1933. - Rođen je Jevgenij Aleksandrovič Jevtušenko, predvodnik poststaljinističke generacije ruskih pesnika ("Padaju beli snegovi", "Obećanje", "Hidrocentrala u Bratsku", "Autobiografija").
1936. - Pobunom u Melilji, u španskom Maroku, protiv vlade Narodnog fronta premijera Manuela Asanje (Azana), počeo je građanski rat u Španiji.
1942. - Nemci su, u Drugom svetskom ratu, uz pomoć domobrana,nakon više od mesec dana borbi pobedili partizanske snage na planini Kozari, u severozapadnoj Bosni. Spaljena su sela, a oko 50.000 ljudi odvedeno je u logore.
1942. - SAD su u Drugom svetskom ratu objavile rat Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji.
1971. - Šest emirata u Persijskom zalivu - Abu Dabi, Dubai,Šardža, Adžman, Um-al-Kajvajn i Fudžajra - sklopilo je sporazum o osnivanju federacije Ujedinjeni Arapski Emirati. Sporazum je stupio na snagu u decembru 1971, a u februaru 1972. federaciji se priključio i Ras-al-Kajma.
1972. - Egipat je zatražio od SSSR-a da povuče svih 20.000 vojnih savetnika, optuživši Moskvu da nije poslala obećano oružje.
1991. - Predsedništvo SFRJ u Beogradu donelo je odluku opovlačenju Jugoslovenske narodne armije iz Slovenije, nakon što je ta jugoslovenska republika 25. juna proglasila samostalnost.
1992. - Ratni brodovi NATO-a uplovili su u Jadransko more radi kontrole sprovođenja sankcija UN protiv SR Jugoslavije, u prvoj takvoj operaciji u Evropi od Drugog svetskog rata.
1994. - U eksploziji podmetnute bombe u centru jevrejske zajedniceu Buenos Ajresu poginulo je 96 ljudi.
2001. - Skupština Srbije usvojila je zakone o radio-difuziji, oborbi protiv organizovanog kriminala i mafije, kao i zakon kojim se Resor državne bezbednosti (RDB) MUP-a Srbije transformiše u samostalnu Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA).
2002. - A.J.P. Abdul Kalam, etnički Tamil, postao je 12. po redupredsednik Indije i treći je Musliman izabran na tu visoku državnu funkciju. Kalam je naučnik i tvorac indijskog nuklearnog programa.
2003. - Britanska policija pronašla je telo naučnika Dejvida Kelija, stručnjaka za naoružanje u Ministarstvu odbrane, koji je bio glavni izvor britanskog Bi-Bi-Sija za tvrdnju o navodnom vladinom falsifikovanju podataka o iračkom oružju za masovno uništenje. Prema izveštaju policije Keli je izvršio samoubistvo.
2005. - Umro je general Vilijam Vestmorlend (William Westmoreland), komandant američkih vojnih operacija u Vijetnamu.
2005. - Bivši komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO)Milorad Ulemek, zvani Legija i još trojica pripadnika JSO osuđeni su na po 40 godina zatvora zbog ubistva bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i pokušaj ubistva lidera SPO Vuka Draškovića u Budvi. Maksimalne kazne zatvora potvrdio je Vrhovni sud Srbije 28. juna 2006.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Sub Jul 25, 2015 3:11 pm

Smile 25. juli

1593. - Francuski kralj Anri IV, najpre kralj Navare i vođa francuskih protestanata - hugenota, prešao je u Katoličku crkvu.

1759. - Britanci su zauzeli tvrđavu Nijagaru od Francuza. Istoga dana 1814, odigrala se bitka kod Nijagarinih vodopada u kojoj su Amerikanci porazili Britance. Danas se sa obeju strana Nijagarinih vodopada nalaze istoimeni gradovi (Niagara Falls) - jedan u SAD-u, drugi u Kanadi sa velikim hidrocentralama i razvijenom elektrometalnom i elektrohemijskom industrijom. Interesantno je da je projekat prve hidrocentrale na Nijagari izradio Nikola Tesla.

1799. - Francusko-egipatska vojska, predvođena Napoleonom, porazila je Turke kod Abukira, pristaništa u blizini Aleksandrije.

1817. - Vođa Prvog srpskog ustanka Đorđe Petrović Karađorđe je, odmah po povratku u otadžbinu iz Rusije, ubijen u zoru u Radovanjskom Lugu kod Velike Plane, prema nalogu kneza Miloša Obrenovića. Miloš je potom - kao dokaz vernosti - poslao njegovu glavu turskom sultanu. Karađorđe je tvorac prve slobodne srbijanske države posle pada Srbije 1459. pod tursko ropstvo i rodonačelnik kraljevske dinastije Karađorđević. U austrijsko-turskom ratu bio je hajduk, zatim trgovac u Topoli. Kao buljubaša, učestvovao je u akcijama protiv janičara. Na zboru u Orašcu u februaru 1804. izabran je za vožda u borbi protiv Turaka. Isteravši Turke iz Srbije posle pobeda na Ivankovcu, Mišaru i Deligradu i oslobođenja Beograda, nastojao je da izdejstvuje priznanje Srbije, ali međunarodni uslovi nisu bili povoljni. Ojačao je veze s Crnom Gorom i Rusijom i 1807. stvorio srpsko-ruski vojni savez, okončan za Srbiju krajnje nepovoljnim Bukureštanskim mirom 1812. Posle sloma ustanka 1813, izbegao je u Austriju, zatim u Rusiju, postavši po povratku žrtva saborca u Prvom srpskom ustanku.

1832. - Zbila se prva železnička nesreća u SAD-u u kojoj je nastradalo jedno lice.

1894. - Rođen je srpski nacionalni borac Gavrilo Princip, atentator na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu na Vidovdan 1914. Atentat je Beču poslužio kao izgovor za vojnu invaziju na Srbiju, čime je izazvan Prvi svetski rat. Princip se pred policijom i sudom držao herojski i bio je, kao maloletnik, osuđen na 20 godina teške tamnice. Zbog nehumanih zatvorskih uslova, oboleo je od tuberkuloze i umro u tamnici u gradu Terezin u Češkoj u aprilu 1918, šest meseci pre sloma Austrougarske.

1943. - Benito Musolini doživeo je poraz u Velikom fašističkom veću i bio je prinuđen da ode sa mesta premijera Italije.

1957. - U Tunisu je skupština ukinula monarhiju i proglasila republiku. Predsednik republike postao je Habib Burgiba, vođa Neodestura.

1964. - Album Bitlsa "Hard Day's Night" izbio je na prvo mesto top-lista i tu se zadržao narednih 14 nedelja.

1984. - Kosmonaut Svetlana Savitskaja postala je prva žena koja je hodala u svemiru.

1988. - Skupština Srbije usvojila je Nacrt amandmana na Ustav - čijim je kasnijim usvajanjem Srbija konstituisana na celoj svojoj teritoriji, a pokrajine Vojvodina i Kosovo izgubile elemente državnosti - i uputila ga na tromesečnu javnu raspravu. Dotad su u Srbiji praktično postojala tri ustavna sistema.

1992. - Otvorene su Olimpijske igre u Barseloni.

1992. - Neporaženi šampion, američki velemajstor Robert Fišer (Fisher), 11. prvak sveta u šahu, doputovao je u Jugoslaviju da bi se posle više od 20 godina neigranja nakratko vratio šahu. U Beogradu i na Svetom Stefanu odigrao je potom meč s ruskim velemajstorom Borisom Spaskim, kojem je već bio oduzeo titulu svetskog prvaka u meču u Rejkjaviku 1972, i ponovo ga pobedio.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Ned Jul 26, 2015 4:59 pm

Smile 26. jul

Danas je po pravoslavnom kalendaru praznik Sveti arhanđel Gavrilo. Smatra se da je praznovanje ovog dana ustanovljeno još u IX veku u Svetoj Gori, povodom javljanja ovog arhanđela u jednoj ćeliji, gde je prstom u kamenu napisao pesmu Bogorodici. Pesma se zvala "Dostojno", pa se ova ćelija i danas tako zove. U vezi sa ovim pominju se i ostala javljanja arhanđela Gavrila, kao javljanje Mojsiju, kada je ovom izabraniku Božijem otkrio kako je stvoren svet, a Mojsije je to zapisao u knjizi Postanja. Javio se i proroku Danilu i objavio mu tajne o budućim carstvima i dolasku Spasitelja, a potom i svetoj Ani, kojoj je obzanio da će roditi Devicu Mariju. Mnogo puta se javljao i devici Mariji dok je boravila u Hramu jerusalimskom. Prvosvešteniku Zahariju objavio je rođenje sina - svetog Jovana Krstitelja, a svetoj Devi u Nazaretu saopštio je blagovest o začeću i rođenju Gospoda Isusa Hrista. Javio se i pravednom Josifu, pastirima kod Vitlejema, ženama mironosicama i, najzad, samom Gospodu u vrtu Getsimanskom kada ga je, kao čoveka, krepio pred njegovo stradanje.

1835. - Na Havajima je zasađena prva plantaža šećerne trske.

1856. - Rođen je u Dablinu Džordž Bernard Šo, engleski dramski pisac. Najpoznatiji komadi: "Sveta Jovana", "Kandida", "Lekar u nedoumici", "Pigmalion"... Veoma su značajni i Šoovi predgovori pojedinim komadima u kojima iznosi svoje društvene i političke teorije, dok sami komadi treba da posluže jedino kao ilustracija. Otuda su to "komadi sa tezom", u kojima pisac razbija ideale savremnog društva - zastarele i nazadne konvencije i lažni moral "srednjeg staleža" u oblasti religije, etike, politike i ekonomije. Humorist i satiričar, uz to neobično smeo, borben i racionalan duh, Šo je dramski sukob preneo u oblast intelektualnog i idejnog, umesto u sferu emotivnog, pokazavši da on, pozorišno uzev, može da bude isto tako snažan i uzbudljiv.

1887. - Objavljen je prvi udžbenik esperanta, veštačkog međunarodnog jezika, koji je stvorio varšavski lekar Lazarus Ludvig Zamenhof. Knjigu je objavio pod pseudonimom - dr Esperanto. Rečnik esperanta sastoji se od korena reči, većinom uzetih iz romanskih i germanskih jezika, prefiksa i sufiksa. Sintaksa je uglavnom slovenska. To je najvažniji i najrašireniji veštački jezik u svetu, a udruženja esperantista postoje u mnogim zemljama.

1908. - Osnovan je FBI (Federal Bureau of Investigation), obaveštajna i kontraobaveštajna organizacija SAD. U početku joj je zadatak bio borba protiv špijuna i krijumčara u SAD i njenim posedima, ali je tokom vremena primila i ofanzivni karakter - prikupljanje obaveštajnih podataka u drugim državama.

1952. - U Buenos Ajresu je umrla 33-godišnja prva dama Argentine, Evita Peron, supruga argentinskog predsednika Huana Dominga Perona, kome je izuzetno pomagala u radu.

2000. - Novinara Miroslava Filipovića, dopisnika lista "Danas" i AFP iz Kraljeva, Vojni sud u Nišu osudio je na sedam godina zatvora, na osnovu optužnice za krivična dela špijunaže i širenja lažnih vesti (o akcijama pojedinih pripadnika jugoslovenskih oružanih snaga na Kosovu i Metohiji).

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Ned Avg 02, 2015 5:16 pm

Smile 2. AVGUST

1100. - Engleski kralj Vilijam II (William), sin Vilijama I Osvajača, ubijen je strelom u šumi za vreme lova.
1552. - Dogovorom u Pasauu poništen je Augsburški Interim iz 1548, a luterani (protestanti) su dobili slobodu veroispovesti u Nemačkoj, što je ozakonjeno na saboru u Augsburgu 25. septembra 1555.
1589. - Zbog prelaska na stranu hugenota, francuskog kralja Anrija III (Henri) ubio je pristalica katoličke Svete lige, dominikanac Žak Kleman (Jacques Clement).
1788. - Umro je Tomas Genzboro (Thomas Gainsborough), poznati engleski portretista i pejsažista i jedan od osnivača britanske Kraljevske akademije umetnosti.
1802. - Napoleon Bonaparta (Bonaparte) proglašen je "doživotnim konzulom" Francuske, što mu je dalo pravo da imenuje naslednika.
1830. - Francuski kralj Šarl Dž Burbonski (Charles Bourbon)abdicirao je pod pritiskom Julske revolucije u Parizu, koja je izbila zbog kraljeve odluke da ukine slobodu štampe, raspusti parlament i promeni izborni zakon.
1858. - Britanski parlament usvojio je zakon (India Bill) kojim je indijska vlada stavljena pod upravu britanske krune.
1876. - Rođen je srpski lingvista Aleksandar Belić, predsednik Srpske kraljevske akademije (posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka i umetnosti) od 1937. do smrti 1960, osnivač moderne dijalektologije, autor "Pravopisa srpskohrvatskog jezika".
1903. - U Makedoniji je počeo Ilindenski ustanak za oslobođenje od turske vlasti tokom kojeg je stvorena "Kruševska republika". Republika se održala samo 11 dana, a ustanak je u krvi ugušen.
1921. - Umro je italijanski operski tenor Enriko Karuzo (Enrico Caruso), proslavljeni izvođač dela Verdija i Pučinija i italijanskih kancona. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonsku ploču.
1922. - Umro je Aleksandar Graham Bel (Alexander Graham Bell),izumitelj telefona (1876).
1928. - Italija je potpisala 20-godišnji ugovor o prijateljstvu sa Etiopijom.
1934. - Umro je nemački predsednik Paul fon Hindenburg, a Hitlerje sebe proglasio firerom (vođa) i preuzeo apsolutnu vlast.
1935. - Velika Britanija je donela zakon prema kojem je reformisan sistem upravljanja u Indiji, odvojeni su Burma i Aden od Indije, garantovana veća lokalna samouprava u provincijama i formirano centralno zakonodavstvo u Nju Delhiju.
1936. - Umro je francuski inženjer i pilot Luj Blerio (Louis Bleriot), pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Lamanš.
1939. - Albert Ajnštajn (Einstein) upozorio je američkog predsednika Ruzvelta (Roosevelt) da nemački naučnici rade na proizvodnji bombe sa uranijumom, posle čega su u SAD počeli (početkom 1940) istraživački radovi za proizvodnju atomske bombe.
1945. - Završena je Potsdamska konferencija na kojoj su sovjetski vođa Staljin, predsednik SAD Truman i premijer Velike Britanije Atli (Attlee) postigli dogovor o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone posle Drugog svetskog rata.
1970. - Britanski vojnici su u Severnoj Irskoj prvi put upotrebili gumene metke radi smirivanja nereda.
1980. - U eksploziji na železničkoj stanici u Bolonji poginuloje 85 i ranjeno više od 200 ljudi. To je bio najteži teroristički napad u Evropi posle Drugog svetskog rata i izazvao je talas masovnih protesta širom Italije.
1990. - Iračka vojska napala je Kuvajt i okupirala ga za jedan dan. Slanjem trupa u Kuvajt, irački predsednik Sadam Husein pokrenuo je događaje koji su doveli do Zalivskog rata i stacioniranja američkih trupa u regionu.
1992. - Alžirske snage bezbednosti uhapsile su 50 naoružanih islamskih ekstremista i oduzele njihovo skladište oružja u kojem je pronađeno 150 bombi.
1994. - Pod pretnjom pooštravanja međunarodnih sankcija SRJugoslaviji, vlada Srbije pozvala je lidere bosanskih Srba da prihvate mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i upozorila ih da će u suprotnom biti odgovorni za zločin protiv sopstvenog naroda.
1997. - Vođa najjače liberijske gerilske frakcije Čarls Tejlor(Charles Taylor) proglašen je predsednikom Liberije, čime je posle sedmogodišnjeg građanskog rata okončana borba za vlast u zemlji.
1999. - U sudaru dva voza u istočnoj Indiji poginulo je 285, aranjeno oko 300 ljudi.
2001. - Bosanski Srbin, general Radislav Krstić osuđen je u Haguna 46 godina zatvora zbog masakra nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995, najvećeg ratnog zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata. Žalbeno veće Haškog tribunala, 19. aprila 2004, prvosnažno je osudilo Krstića za pomaganje i podržavanje genocida umanjivši mu kaznu sa 46 na 35 godina zatvora.
2002. - Snage UNITA-e su zvanično rasformirane, njenim generalimasu oduzeti činovi i oni su integrisani u vojsku Angole.
2004. - Umro je legenda francuske fotogradije i svetski priznatfotograf Anri Kartije-Breson (Henri Cartier-Brešon).

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pon Avg 03, 2015 5:30 pm

Smile 3. avgust

-216. - Kartaginski vojskovođa Hanibal je u Drugompunskom ratu kod Kane, u jugoistočnoj Italiji, naneo najteži poraz Rimljanima u istoriji Rimskog carstva. Rim je zahvatila panika, koja je zapamćena po izreci "Hanibal ante portas" (Hanibal pred vratima).
1347. - Engleski kralj Edvard III (Ednjard) zauzeo je u stogodišnjem ratu francuski grad Kale, koji je ostao pod engleskom vlašću do 1558.
1460. - Škotskog kralja Džejmsa II (James), kojeg su savremenicinazivali "Džejms gnevnog lica", ubili su Englezi tokom opsade zamka Roksburg.
1492. - Španski moreplovac Kristofer Kolumbo (Cristoforo Colombo)isplovio je na brodu "Santa Marija" iz španske luke Palos de la Frontera na prvo putovanje prema zapadu na kojem je otkrio Ameriku.
1571. - Turci su, nakon jedanaestomesečne opsade, zauzeli grad Famagustu na Kipru i izvršili masakr stanovništva.
1675. - Francuzi su pobedili holandsku i špansku flotu kod Palerma i zauzeli Siciliju.
1770. - Rođen je Fridrih Vilijem III, pruski kralj od 1797. do 1840. Izgubivši rat sa Napoleonovom vojskom bio je prisiljen, Tilzitskim mirom (1807), da Napoleonu preda gotovo pola države. Jedan je od potpisnika saveza Sveta alijansa koji su, posle Napoleonovog pada, sklopile Rusija, Pruska i Austrija.
1778. - U Milanu je otvorena operska kuća Skala (Teatro alla Scala), delo arhitekte Đuzepea Pjermarinija (Giuseppe Piermarini).
1858. - Engleski istraživač Džon Spik (John Speake) otkrio je jezero Viktorija, izvorište reke Nil.
1872. - Rođen je Hakon VII (Haakon), norveški kralj od 1905. dosmrti 1957. Odbijanjem da abdicira podstakao je svoj narod da organizuju pokret otpora nemačkoj okupaciji u Drugom svetskom ratu.
1881. - Britanske trupe okupirale su egipatski grad Suec, što je Velikoj Britaniji omogućilo da 1883. postane vlasnik čitave zone Sueckog kanala.
1884. - Završen je železnički most u Beogradu na reci Savi, anarednog meseca puštena je u saobraćaj pruga Zemun-Beograd. Most je razaran u oba svetska rata i potom obnavljan.
1903. - Rođen je tunižanski državnik Habib Ben Ali Burgiba(Bourguiba), vođa borbe za nezavisnost i prvi predsednik Tunisa od 1957. Za doživotnog predsednika proglašen je 1975, ali je u državnom udaru 1987. zbačen s vlasti.
1904. - Sa Volujice, brda iznad Bara, prvi put su emitovani radiotalasi na Balkanskom poluostrvu. Puštanju u rad radio-telegrafske stanice prisustvovalo je više hiljada gostiju i zvanica iz cele Crne Gore, među kojima su bili knjaz Nikola i Guljelmo Markoni (Guglielmo Marconi), jedan od pronalazača bežične telegrafije.
1904. - Britanci su napali Tibet i zauzeli glavni grad Lasu, averski vođa dalaj lama je pobegao u Urgu (Ulan Bator).
1914. - Nemačka je objavila rat Francuskoj, Belgija je odbacila zahtev Nemačke da njene trupe uđu u tu zemlju, a Velika Britanija je upozorila Nemačku da bi invazija na Belgiju značila opšti rat u Evropi.
1924. - Umro je engleski pisac poljskog porekla Džozef Konrad(Joseph Conrad), autor pomorskih priča i romana ("Lord Džim", "Nostromo", "Srce tame", "Tajfun").
1936. - Američki atletičar Džesi Ovens (Jesse Onjens) je skokomu dalj 8,06 metara osvojio prvu od četiri zlatne medalje na Olimijskim igrama u Berlinu.
1940. - Litvanija je formalno postala deo SSSR pod nazivom Litvanska Sovjetska Socijalistička Republika.
1954. - Umrla je Gabrijel Kolet (Gabrielle Colette), jedna od najpopularnijih francuskih književnica 40-tih godina. Bila je član Akademije Gonkur i Belgijske kraljevske akademije, a 1953. postala je oficir Legije časti.
1958. - Američka atomska podmornica "Nautilus" je pod komandom Vilijama Andersona (William) prva prošla ispod ledenog pokrivača Severnog pola.
1977. - Umro je kiparski arhiepiskop Makarios, vođa pokreta zanezavisnost od Velike Britanije i prvi predsednik Kipra od 1960. do smrti. Bio je i jedan od istaknutih lidera pokreta nesvrstanih zemalja.
1996. - UN su saopštile da je vojska plemena Tutsi u Burundiju pobila hiljade Hutu civila u seriji pokolja izvršenih između aprila i jula.
2001. - U Beogradu je ubijen bivši pripadnik Službe državne bezbednosti Momir Gavrilović, što je dovelo do najteže političke krize u Demokratskoj opoziciji Srbije od njenog dolaska na vlast u oktobru 2000, kada je na izborima srušila desetogodišnji režim Slobodana Miloševića.
2002. - Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić primio je u Pragu(Češka) nagradu Fondacije Vaclav Polak za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Uto Avg 04, 2015 5:40 pm

Smile 4. avgust

1578. - Pokušaj Portugala da zauzme Maroko propao je porazom ubici kod Alkazarkivira, u kojoj su poginuli portugalski kralj Sebastijan (Sebastian), kralj od Feza i mavarski pretendent na presto.
1704. - U Ratu za špansko nasleđe, englesko-holandske snage su zauzele španski grad Gibraltar.
1789. - Parlament Francuske je, tokom Francuske revolucije, ukinuo sve privilegije feudalaca.
1791. - Potpisan je Svištovski mir kojim je određena granica između Austrije i Otomanskog carstva.
1792. - Rođen je Persi Biš Šeli (Percy Byshe Shelley), jedan od najznačajnijih pesnika engleskog romantizma. Buntovnik protiv političkih, društvenih i verskih stega, napustio je Englesku i poslednje godine života proveo u Italiji, gde se 1822. utopio u brodolomu na jedrenju ("Kraljica Mab", "Oslobođeni Prometej", "Oda zapadnom vetru", "Ševa").
1859. - Rođen je norveški pisac Knut Hamsun (Pedersen), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. Za vreme Drugog svetskog rata, kao simpatizer Kvislingove (Ljuisling) pronemačke vlade i nacista izgubio je popularnost, a posle rata, već u dubokoj starosti, osuđen je na visoku novčanu kaznu zbog saradnje sa okupatorom ("Glad", "Pan", "Plodovi zemlje").
1875. - Umro je danski pisac Hans Kristijan Andersen (Christian). Mada prvi književni uspeh duguje romanu "Improvizator" (1835), svetsku slavu stekao je kao autor oko 200 kratkih pripovedaka, koje se smatraju najlepšim bajkama za decu.
1907. - Umro je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Grig (Grieg), predstavnik poznog romantizma, koji je inspirišući se nacionalnim folklorom afirmisao norvešku muziku u svetu (klavirski koncert u a-molu, "Per Gint", "Sigrud Jorsalfar").
1914. - Nemačke trupe napale su Belgiju, Velika Britanija je objavila rat Nemačkoj, a SAD su proglasile neutralnost.
1916. - Danska je za 25 miliona dolara ustupila SAD deo Zapadnoindijskih ostrva, uključujući Devičanska ostrva.
1944. - Gestapo je u skrovištu u Amsterdamu uhapsio porodicu Frank i još četvoro Jevreja i deportovao ih u koncentracioni logor. Posle rata otkriven je dnevnik 14-godišnje Ane Frank, koji predstavlja jedan od najpotresnijih dokumenata o stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu.
1954. - Britanski supersonični borbeni avion "Elektrik Lajtning P-1" izveo je svoj prvi let.
1977. - Umro je nemački filozof Ernst Bloh (Bloch). U svom obimnom delu, koje obuhvata probleme filozofije, istorije, religije i etike, posebno se bavio analizom fenomena utopije ("Duh utopije", "Tomas Mincer kao teolog revolucije", "Nasleđe ovog vremena").
1983. - Betino Kraksi (Bettino Craxi) je, kao prvi socijalista, preuzeo dužnost premijera Italije, postigavši rekord u dužini opstanka jedne italijanske vlade posle Drugog svetskog rata.
1992. - Milioni crnaca okončali su dvodnevni generalni štrajk protiv vlade belaca u Južnoj Africi, tokom kojeg je ubijeno 30 ljudi.
1993. - Japanske vlasti izvinile su se zvanično ženama koje su tokom Drugog svetskog rata služile kao seksualne robinje japanskim vojnicima.
1993. - Snage bosanskih Srba osvojile su sve ključne položaje na planini Igman iznad Sarajeva i zatvorile obruč oko grada.
1994. - Nakon što je Skupština Republike Srpske odbila mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu, SR Jugoslavija je prekinula političke i ekonomske odnose sa bosanskim Srbima i zatvorila granicu na reci Drini.
1995. - Hrvatska vojska je, u operaciji "Oluja", ušla u srpsku enklavu (Republika Srpska Krajina), zonu pod zaštitom UN. Oko 250.000 Srba napustilo je svoje domove i krenulo, u najvećem izbegličkom talasu u Evropi od Drugog svetskog rata, prema Bosni i SR Jugoslaviji.
1997. - U Arlu je umrla najstarija osoba na svetu, Francuskinja Žan Kalman (Jeanne Calment). Živela je 122 godine i 164 dana.
1999. - U katastrofalnim poplavama u Kini poginulo je više od 400 ljudi, a dva miliona ostalo je bez domova.
2000. - Britanska kraljica majka Elizabeta proslavila je u Londonu 100. rođendan, kao prva ličnost iz kraljevske porodice koja je proživela ceo jedan vek. Ona je s balkona Bakingemske palate pozdravila okupljene građane.
2001. - Palestina je izdala zvanično saopštenje o obustavi oružanih napada na Izrael. Ovaj poziv bez presedana ukazao je na neslaganje između palestinskih zvaničnika i militantne palestinske struje oko osvete zbog izraelskih napada.
2001. - Predsednici Severne Koreje i Rusije, Kim Jong-Li i Vladimir Putin, potpisali su deklaraciju po kojoj se Pjong Jang mora pridržavati moratorijuma o raketnim probama do 2003. godine.
2003. - Biskupi Episkopalne (Anglikanske) crkve u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) potvrdili su imenovanje, bez presedana u istoriji te crkve, homoseksualca Džina Robinsona (Gene) za biskupa u Nju Hempširu.
2003. - Sud u Ruandi osudio je 100 osoba, od kojih 11 na smrtnu kaznu, za zločine počinjene u toj zemlji 1994. Od početka sudskih procesa za genocid u Ruandi do tada je osuđeno na smrt više o 400 osoba.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Sre Avg 05, 2015 5:27 pm

Smile 5. AVGUST

1583. - Hemfri Gilbert (Humphrey Gilbert) osnovao je prvu englesku koloniju u Severnoj Americi, u Sent Džonu na Njufaundlendu.
1716. - Austrijski princ Eugen Savojski (Eugene de Savoie) je, sa armijom od 40.000 vojnika, u bici kod Petrovaradina, naneo težak poraz turskoj vojsci od 150.000 ljudi pod komandom Darnada Ali Paše. U bici je poginulo oko 30.000 turskih vojnika. Godinu dana kasnije Eugen Savojski osvojio je Beograd, koji je ostao pod austrijskom vlašću do 1739.
1844. - Rođen je ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin, glavni predstavnik realizma u ruskom slikarstvu. Izvršio je veliki uticaj na umetnike svoga vremena, a sovjetski socijalistički realisti smatrali su ga svojim uzorom ("Burlaci na Volgi", "Litija", "Ivan Grozni i njegov sin Ivan", "Carevna Sofija").
1850. - Rođen je francuski pisac Gi de Mopasan (Guy, Maupassant), jedan od najznačajnijih autora kratke forme. Objavio je oko 300 pripovedaka od kojih se veliki broj smatra remek-delima svetske književnosti ("Dunda", "Toan", "Na vodi", "Đerdan").
1858. - Pušten je u rad prvi transatlantski telefonski kabl. Engleska kraljica Viktorija je telefonom čestitala američkom predsedniku.
1895. - u Londonu je umro nemački filozof Fridrih Engels (Friedrich), jedan od osnivača naučnog socijalizma i najbliži saradnik Karla Marksa (Carl Marx), s kojim je 1864. organizovao Prvu internacionalu - međunarodno udruženje radnika ("Anti-Diring", "Poreklo porodice, privatne svojine i države", "Ludvig Fojerbah i kraj nemačke klasične filozofije").
1905. - Norveška se referendumom, putem narodnog glasanja, odvojila od Švedske.
1906. - Rođen je Džon Hjuston (John Huston), jedan od najpoznatijih američkih filmskih reditelja, koji se proslavio mnogobrojnim filmovima uključujući "Malteški soko", "Blago Sijera Madre", "Džungla na asfaltu".
1914. - Prvi električni saobraćajni signali za regulisanje različitih saobraćajnih pravaca postavljeni su u aveniji Euklid i Istočnoj 105. ulici u Klivlendu, američkoj državi Ohaju.
1914. - Crna Gora objavila je rat Austro-Ugarskoj; Kuba, Meksiko, Urugvaj i Argentina proglasile su neutralnost u Prvom svetskom ratu.
1914. - SAD proglasile neutralnost pošto je Nemačka objavila rat SSSR-u.
1915. - Nemci su u Prvom svetskom ratu okupirali poljsku prestonicu Varšavu.
1930. - Rodjen je Nil Armstrong (Neil Armstrong), prvi čovek koji je stupio na Mesec.
1940. - Letonija je ušla u sastav SSSR-a pod nazivom Letonska Sovjetska Socijalistička Republika.
1943. - Plotunima iz 222 artiljerijska oružja u Moskvi su, u Drugom svetskom ratu, obeležene pobede nad nemačkim trupama na Istočnom frontu. Sovjetska armija oslobodila je gradove Orel i Bjelgorod.
1949. - U zemljotresu jačine 6,75 stepeni Rihterove skale, u Ekvadoru je poginulo oko 6.000 ljudi, a oko 100.000 ostalo je bez domova.
1951. - Rodjen je Bob Geldof, poznat po svojoj muzičkoj karijeri sa grupom 'Boomtown Rats', kao i po velikim dobrotvornim akcijama u korist Afrike, Trećeg sveta, protiv side i gladi, kao sto su Lajv Ejd ('Live Aid') koncert i drugi. Zbog svojih zaslčuga, engleska kraljica mu je dodelila počasnu doživotnu plemićku titulu Ser (Sir).
1960. - Gornja Volta (Burkina Faso) stekla je nezavisnost od Francuske.
1962. - Američka filmska glumica Merilin Monro (Marilyn Monroe), jedna od najvećih holivudskih zvezda i seks-simbol pedesetih godina prošlog veka, izvršila je samoubistvo u 36. godini ("Džungla na asfaltu", "Autobuska stanica", "Neki to vole vruće").
1963. - SSSR, SAD i Velika Britanija potpisali su u Moskvi sporazum o zabrani nuklearnih proba.
1963. - SSSR, SAD i Velika Britanija potpisali su u Moskvi sporazum o zabrani nuklearnih proba.
1973. - SSSR lansirao svemirsku sondu Mars 6.
1974. - Predsednik SAD Ričard Nikson (Richard Nixon) priznao je da je učestvovao u prikrivanju afere Votergejt i blokiranju istrage o upadu u sedište Demokratske stranke u poslovnom centru "Votergejt". Podneo je ostavku 9. avgusta.
1984. - Umro je britanski pozorišni i filmski glumac Ričard Barton (Richard Burton), koji se proslavio u pozorištu u kreacijama Šekspirovih likova, a potom i na filmu ("Kleopatra", "Ko se boji Virdžinije Vulf?", "Beket", "Noć iguane"). U jugoslovenskom filmu "Sutjeska" igrao je lik Josipa Broza Tita.
1994. - Avioni NATO-a bombardovali su položaje bosanskih Srba oko Sarajeva, nakon što su pripadnici Vojske Republike Srpske uzeli deo naoružanja iz skladišta mirovnih snaga UN (Unprofor) na planini Igman.
1995. - SAD i Vijetnam uspostavili su diplomatske odnose nakon višedecenijskog neprijateljstva i založili se za unapređenje međusobne saradnje.
1998. - Umro je bugarski komunistički lider Todor Živkov, sekretar Komunističke partije Bugarske od 1954, šef države (predsednik Državnog saveta) od 1971. do 1989, kada su ga reformisti unutar Komunističke partije prisilili da podnese ostavku.
2000. - Umro je britanski glumac Alek Ginis, dobitnik Oskara za film "Most na reci Kvaj" 1957. godine, i Oskara za ukupan doprinos filmskoj umetnosti 1980. ("Banda sa Lavender Hila", "Velika iščekivanja", "Oliver Tvist", "Lorens od Arabije", "Ratovi zvezda").
2001. - Talibanska vlada u Avganistanu zatvorila je osam stranih humanitarnih radnika - dva Amerikanca, četiri Nemca i dva Australijanca - pod optužbom da su širili hrišćanstvo među muslimanima.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Čet Avg 06, 2015 5:07 pm

Smile 6. jul

1415. - Češki reformator Jan Hus spaljen je, kao jeretik, nalomači u Konstanci zbog svog teološko-polemičkog dela "O crkvi". Bio je rektor univerziteta u Pragu (1402), reformisao je češki jezik i pravopis.
1533. - Umro je Lodoviko Ariosto (Lodovico), autor viteškog epa"Besni Orlando". Smatra se najvećim pesnikom italijanske renesanse.
1535. - Engleski humanista i pisac Tomas Mor (Thomas More)pogubljen je kao izdajnik, zbog neslaganja sa crkvenom politikom kralja Henrija VIII (Henry). Godine 1935. katolička crkva ga je proglasila za sveca. Autor je političko-filozofskog dela "Utopija" u kojem je izneo ideju o idealnoj ljudskoj zajednici.
1855. - Rođen je vojvoda Živojin Mišić, jedan od najboljih srpskih vojskovođa. Komandovao je operacijama u Kolubarskoj bici u kojoj su Srbi izvojevali pobedu nad Austro-Ugarskom (1914) u Prvom svetskom ratu. Napisao je nekoliko vojnih dela od kojih je najpoznatije "Strategija".
1885. - Francuski biolog i hemičar Luj Paster (Louis Pasteur)prvi put je uspešno primenio vakcinu protiv besnila na ljudskom biću, devetogodišnjem Žozefu Majsteru (Joseph Meister) iz Alzasa.
1893. - Umro je francuski pisac Gi de Mopasan (Guy, Maupašant),jedan od najznačajnijih autora kratke forme u svetskoj književnosti ("Dunda", "Strasti", "Naličja", "Zamke").
1908. - U Turskoj je počela "mladoturska revolucija" podvođstvom mlađih oficira i intelektualaca nezadovoljnih vladavinom sultana Abdula Hamida II.
1919. - Prvi vazduhoplov koji je preleteo Atlantik, britanski dirižabl "R-34" spustio se na Ruzveltovu poljanu u Njujorku.
1923. - Zvanično je proglašeno osnivanje SSSR (Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika), na osnovu odluke Prvog svesaveznog kongresa sovjeta krajem 1922.
1928. - U Njujorku je održana premijera filma "Svetla Njujorka",prvog zvučnog filma u istoriji kinematografije.
1944. - U požaru koji je u glavnom šatoru cirkusa "Ringling Brothers and Barnum & Bailey" izazvao gutač vatre, u američkom gradu Hartford u Konektikatu, poginulo je 167 ljudi.
1962. - Umro je Vilijam Fokner (William Faulkner), jedan od najznačajnijih modernih američkih pisaca. Njegov književni opus najvećim delom predstavlja sagu o sudbini američkog Juga. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1949. ("Sartoris", "Buka i bes", "Svetlost u avgustu", "Konjički gambit", "Divlje palme").
1964. - Britanski protektorat u Africi Njasalend je, pod nazivom Malavi, postao nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta.
1967. - U Nigeriji je počeo građanski rat zbog proglašenja nezavisnosti Istočne Nigerije (Bijafra). U dvogodišnjem ratu poginulo je više od milion ljudi.
1971. - Umro je legendarni američki džez muzičar, trubač ipevač Luis "Sačmo" Armstrong (Louis Satchmo), najznačajnija ličnost u istoriji džeza. Karijeru je počeo 1918, a mnogobrojne turneje širom sveta donele su mu nezvaničnu titulu ambasadora dobre volje.
1973. - Umro je nemački dirigent Oto Klemperer (Otto), jedan od najznačajnijih dirigenata 20. veka, posebno čuven po izvođenju Betovenovih (Beethoven) dela.
1988. - U eksploziji naftne platforme "Pajper Alfa" u britanskomdelu Severnog mora, poginulo je 167 ljudi.
1990. - Predsednik Bugarske Petar Mladenov podneo je ostavku zbog optužbi da je naredio da se tenkovima rasture antivladini protesti.
1999. - Pripadnici međunarodnih mirovnih snaga u Bosni uhapsilisu u Banjaluci lidera Narodne stranke i poslanika u Skupštini Republike Srpske Radoslava Brđanina i izručili ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.
2000. - Skupština SR Jugoslavije usvojila je amandmane na Ustavkojima je tadašnjem predsedniku Slobodanu Miloševiću omogućeno da se ponovo kandiduje za predsednika SR Jugoslavije.
2000. - Talas vrućina koji je zahvatio Jugozapadnu Evropu, satemperaturama vazduha i do 45 stepeni Celzijusa, prouzrokovao je smrt 25 ljudi i mnoge požare.
2003. - Predsednik Liberije Čarls Tejlor prihvatio je ponudu zaazil u Nigeriji. Njegov odlazak je bio uslov američkog predsednika Džordža Buša za angažovanje SAD na uspostavljanju mira u toj zapadnoafričkoj zemlji koju već 14 godina potresaju sukobi.
2005. - Iz Ulcinja ka Dubrovniku i Splitu krenula je prva redovna autobuska linija iz Crne Gore prema Hrvatskoj, posle 14 godina prekida zbog rata bivšoj Jugoslaviji.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Ned Avg 09, 2015 12:42 pm

Smile 9. AVGUST

-480. - Persijanci pod vođstvom kralja Kserksa pobedili su u trodnevnoj bici kod Termopila vojsku spartanskog kralja Leonide. Ta pobeda omogućila je Kserksu osvajanje Atine.
378. - U bici kod Hadrijanopolja, u kojoj su Goti teško porazili Rimljane, poginuo je istočno-rimski car Valent Flavije, rođen 338. u današnjim Vinkovcima (Cibalae).
1842. - SAD i Velika Britanija potpisale su sporazum kojim je određena granica između SAD i Kanade od Mejna do Velikih jezera.
1896. - Rođen je švajcarski psiholog Žan Pijaže (Jean Piaget), poznat po istraživanjima saznajnih funkcija kod dece. Osnovao je Međunarodni centar za genetičku epistemologiju ("Dečiji govor i mišljenje", "Uvod u genetičku epistemologiju").
1896. - Nemački inženjer i pronalazač Oto Lilijental (Otto Lilienthal), jedan od pionira avijacije, poginuo je isprobavajući planer dvokrilac koji je ranije iste godine konstruisao.
1918. - Rođen je američki filmski režiser Robert Oldrič (Aldrich), koji se uspešno oprobao u gotovo svim filmskim žanrovima, od vesterna do psiholoških drama ("Šta se dogodilo s Bebi Džejn?", "Vera Kruz", "Apač", "Dvanaest žigosanih", "Poljubac smrti").
1919. - Rođen je italijanski kompozitor i pisac libreta Ruđero Leonkavalo (Ruggiero Leoncavallo). Slavu mu je donela opera "Pajaci", a nijedno od kasnijih mnogobrojnih dela nije postiglo takav uspeh.
1942. - Tokom kampanje "Napustite Indiju" (Ljuit India) Sveindijskog kongresa, britanske vlasti su u Bombaju uhapsile indijskog nacionalnog vođu Mahatmu Gandija (Gandhi) i još 50 njegovih sledbenika. Gandi je u zatvoru 21 dan štrajkovao glađu, a pušten je iz zatvora 1944. pod pritiskom javnosti.
1945. - Na trećem zasedanju u Beogradu Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) proglašeno je za privremenu Narodnu skupštinu Demokratske Federativne Jugoslavije.
1945. - Amerikanci su, na kraju Drugog svetskog rata, bacili drugu atomsku bombu koja je razrušila više od polovine japanskog grada Nagasaki. Poginulo je 73.000 ljudi, a hiljade su umrle tokom narednih godina od posledica radijacije. Japan je kapitulirao 15. avgusta, čime je rat okončan.
1954. - Kao odgovor na pretnje ŠSR-a i istočnog bloka Jugoslaviji, Grčka, Turska i Jugoslavija zaključile su na Bledu (Slovenija) Balkanski savez o političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći na rok od 20 godina. Otopljavanjem sovjetsko-jugoslovenskih odnosa posle 1956. godine, taj savez je gubio na značaju, iako formalno nikada nije otkazan.
1962. - Umro je nemački pisac Herman Hese (Hermann Hesse), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946. Duboko saživljavanje sa savremenim problemima i otpor konvencionalnim društvenim normama učinili su ga šezdesetih godina idolom omladine na Zapadu. Smatra se pretečom i klasikom hipi-kulture ("Demijan", "Stepski vuk", "Sidarta", "Igra staklenih perli", "Narcis i Zlatousti").
1965. - Bivša britanska kolonija Singapur postala je nezavisna država u okviru Komonvelta posle otcepljenja od Malezije.
1969. - Glumica Šeron Tejt (Sharon Tate), žena filmskog reditelja Romana Polanskog, i još četiri osobe brutalno su ubijeni u njenoj kući na Beverli Hilsu.
1974. - Potpredsednik SAD Džerald Ford (Gerald) postao je predsednik, nakon što je Ričard Nikson (Richard Nixon), zbog umešanosti u aferu Votergejt, podneo ostavku.
1975. - Umro je ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, jedan od velikana sovjetske i svetske muzike 20. veka. Njegov opus, pored 15 simfonija, sadrži opere, balete i kamernu muziku.
1992. - U Barseloni su završene 25. Olimpijske igre na kojima je učestvovalo 15.000 sportista iz 172 zemlje. Sportisti SR Jugoslavije, zbog sankcija UN, nisu mogli da učestvuju u ekipnim sportovima, ali su medalje izborili strelci - Jasna Šekarić srebrnu, a Aranka Binder i Stevan Pletikosić bronzanu.
1998. - U sukobu sa indijskom policijom u Kašmiru poginuo je Ali Mohamamad Dar (Mohamammad), samoproklamovani zamenik vrhovnog komandanta zabranjene separatističke islamske oružane grupe Hizb-ul-Mudžahedin, koja teži da Kašmir pripoji Pakistanu.
1998. - Košarkaška reprezentacija SR Jugoslavije postala je svetski šampion u košarci.
2000. - U katastrofalnim poplavama u Indiji, Nepalu, Butanu i Bangladešu život je izgubilo 300 ljudi, a milioni su ostali bez domova.
2002. - Umro je general-poručnik Tran Do (78), najpoznatniji vijetnamski disident, koji je poslednjih godina postao zagovornik političkih reformi u Vijetnamu.
2004. - Teri Nikols (Terry Nickols) osuđen je u Americi na 161 doživotnu robiju bez prava na pomilovanje i skraćenje kazne, zbog postavljanja bombe u zgradi državnih organa u Oklahoma Sitiju 1995. godine, kada je poginulo 168 osoba.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Čet Avg 20, 2015 12:04 am

Smile 20. AVGUST

1741. - Ruski moreplovac danskog porekla Vitus Jonas Bering otkrio je Aljasku.
1854. - Umro je nemački filozof Fridrih Vilhelm Šeling (Friedrich Wilhelm Shelling), jedan od tvoraca nemačkog idealizma ("Ideje za filozofiju prirode", "Filozofija mitologije", "Filozofija i religija").
1860. - Rođen je francuski državnik Rejmon Poenkare (Raymond Poincare), predsednik Francuske od 1913. do 1920, član Francuske akademije nauka. Bio je premijer i ministar inostranih poslova 1912-13. i ponovo premijer 1922-24 i 1926-29.
1872. - Prestao je da izlazi list "Danica", najznačajniji književni časopis srpskog romantizma, koji je od februara 1860. tri puta mesečno štampan u Novom Sadu. List, koji je okupljao mlade srpske pesnike romantičare, Jakova Ignjatovića, Đuru Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, Lazu Kostića, pokrenuo je i uređivao pisac i pravnik Đorđe Popović.
1877. - Rođen je srpski književni kritičar i istoričar književnosti Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije.
1884. - Nakon četiri godine gradnje, svečano je otvorena zgrada Beogradske železničke stanice sa koje je u narednim danima krenuo prvi voz tek izgrađenom prugom Beograd-Niš.
1901. - Rođen je italijanski pesnik Salvatore Kvazimodo (Quasimodo), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1959. ("Vode i zemlje", "Dati i imati", "Miris eukaliptusa", "Život nije san").
1940. - U Meksiko Sitiju smrtno je ranjen ruski revolucionar Lav Davidovič Bronštajn, poznat kao Lav Trocki, jedan od vođa Oktobarske revolucije. Ubistvo je planinarskim pijukom (cepinom) izvršio španski komunista Ramon Merkader, po Staljinovom nalogu. Trocki, koji je po dolasku Staljina na vlast bio njegov blizak saradnik, a potom žestok protivnik, podlegao je ranama narednog dana.
1941. - U Požarevcu je rođen Slobodan Milošević, od 1997. do 2000. predsednik SR Jugoslavije. Bio je predsednik Srbije u vreme raspada bivše SFR Jugoslavije i krvavih ratova koje je taj raspad izazvao u Hrvatskoj i Bosni (1991-1995). Juna 2001. isporučen je Međunarodnom sudu za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije u Hagu.
1944. - Rođen je indijski državnik Radživ Gandi (Rajiv Gandhi), premijer Indije od 1984. do novembra 1989. kada je izgubio na izborima. Ubijen je 21. maja 1991. u atentatu tokom predizborne kampanje, podelivši tako sudbinu majke Indire koja je kao indijski premijer ubijena u atentatu 1984. godine.
1949. - Mađarska skupština prihvatila je sovjetski model državnog uređenja i promenila naziv države u Narodna Republika Mađarska.
1968. - Trupe SSSR i drugih članica Varšavskog pakta ušle su u Čehoslovačku da bi onemogućile sprovođenje reformi Aleksandra Dubčeka ("Praško proleće").
1975. - SAD su lansirale iz Kejp Kanaverala vasionski brod "Viking I" na Mars, gde je stigao u julu 1976.
1980. - Italijanski alpinista nemačkog porekla Rajnhold Mesner (Reinhold Messner) je prvi uspeo da se sam popne na najviši vrh sveta Mont Everest bez upotrebe kiseonika. Mesner je jedan od retkih alpinista koji je osvojio svih 14 vrhova viših od 8.000 metara - koliko ih ukupno ima na svetu.
1983. - Umro je Aleksandar Ranković, nekadašnji potpredsednik SFRJ, šef službe Državne bezbednosti i član najvišeg državnog i partijskog rukovodstva. Ranković je do Brionskog plenuma (1. jula 1966) kada je smenjen sa svih funkcija, bio jedan od najbliskijih saradnika Josipa Broza Tita.
1988. - U Titogradu (Podgorici) i Kolašinu počeli su masovni mitinzi protiv tadašnjeg komunističkog rukovodstva Crne Gore. Narednih meseci masovni protesti zahvatili su celu republiku, partijsko i republičko rukovodstvo podnelo je ostavke u januaru 1989, a na vlast su došli Momir Bulatović, Milo Đukanović i Svetozar Marović.
1988. - Stupio je na snagu sporazum o prestanku osmogodišnjeg rata između Irana i Iraka, koji su posrednici UN postigli sa zaraćenim stranama 8. avgusta.
1991. - U Moskvi je uveden policijski čas, Boris Jeljcin ukazom je preuzeo komandu nad oružanim snagama SSSR lociranim u Rusiji, nakon što su antireformske snage pokušale da u noći između 19. i 20. avgusta izvrše državni udar i obore s vlasti poslednjeg lidera SSSR Mihaila Gorbačova.
1991. - Baltička republika Estonija proglasila je nezavisnost od SSSR.
1994. - U Parizu je umro poznati jugoslovenski reditelj Aleksandar Saša Petrović (65) dobitnik specijalne nagrade Kanskog festivala 1967. za film "Skupljači perja". Sedamdesetih godina 20. veka pripadao je grupi umetnika "crnog talasa" koji su bili pod snažnim pritiskom tadašnjeg komunističkog režima.
1994. - Na Palama, Republika Srpska i Republika Srpska Krajina proglasile su ujedinjenje i usvojile dokument o prisajedinjenju SR Jugoslaviji.
1996. - Ruske trupe opkolile su Grozni, hiljade izbeglica napustile su glavni grad Čečenije. Rat u Čečeniji počeo je u decembru 1994. kada je Boris Jeljcin poslao trupe da uguše pokret za nezavisnost te bivše sovjetske republike.
1996. - U udesu transportnog aviona "Iljušin 76" ruske kompanije "Sper erlajnz" blizu piste beogradskog aerodroma u Surčinu, poginulo je svih 12 ljudi u letelici. Prethodno je avion, koji je iz Beograda poleteo ka Malti, zbog otkazivanja navigacione opreme i sistema radio veza, kružio nad gradom oko tri sata, pokušavajući da se oslobodi goriva, ali je prilikom prinudnog sletanja promašio pistu.
1998. - SAD su bombardovale jednu fabriku u Sudanu i nekoliko poligona za vojnu obuku u Avganistanu, tvrdeći da su mete povezane sa terorističkim napadima na ambasade SAD u Keniji i Tanzaniji 13 dana ranije u kojima je poginulo najmanje 226 ljudi.
1998. - U bolnici u Minsteru u nemačkoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija umrla je Raisa Gorbačov, supruga poslednjeg lidera SSSR Mihaila Gorbačova.
2003. - Argentinski Senat poništio je amnestije vojnim oficirima koji su mučili i ubijali levičare u periodu od 1976-1983.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Čet Avg 27, 2015 6:35 pm

Smile 27. AVGUST

-55. - Rimski konzul Gaj Julije Cezar (Caius Iulius Caesar) iskrcao se na tlo Engleske sa 10.000 vojnika Sedme i Desete rimske legije.
1576. - Umro je venecijanski slikar Ticijan Večeli (Tiziano Vecelli). Raskošan kolorit i veština upotrebe nove uljane tehnike učinili su ga jednim od najvećih majstora renesanse ("Venera Urbinska", "Bahanal", "Jupiter i Antiopa").
1664. - Umro je španski slikar Fransisko de Surbaran (Francisco, Zurbaran), jedan od najznačajnijih umetnika španskog baroknog slikarstva.
1770. - Rođen je nemački filozof Georg Vilhelm Fridrih Hegel (Wilhelm Friedrich), najznačajniji i najuticajniji predstavnik nemačke idealističke filozofije ("Fenomenologija duha", "Filozofija istorije", "Nauka logike", "Estetika", "Filozofija religije").
1789. - Parlament Francuske usvojio je Deklaraciju o pravima čoveka i građanina.
1813. - U bici kod Drezdena Napoleon Bonaparta (Bonaparte) je sa 130.000 vojnika porazio udružene austrijske, ruske i pruske snage od 200.000 ljudi.
1828. - Urugvaj je zvanično postao nezavisna država na osnovu mirovnog ugovora sklopljenog u Rio de Žaneiru posle okončanja rata između Brazila i Argentine.
1884. - Rođen je američki filmski producent poreklom poljski Jevrejin Šmuel Gelbfiš (Shmuel Gelbfisz), poznat kao Semjuel Goldvin (Samuel Goldwyn), jedan od pionira filmske industrije. Osnovao je 1923. filmsku kompaniju "Semjuel Goldvin Prodakšns", koja se 1924. udružila s još dve filmske kuće u kompaniju "Metro-Goldvin-Majer".
1890. - Rođen je američki slikar i fotograf Emanuel Radinski (Emmanuel), poznat kao Men Rej (Man Ray), koji je 1915. sa francuskim vajarom i slikarom Marselom Dišanom (Marcel Duchamp) osnovao dadaizam.
1907. - Kralj Srbije Petar I Karađorđević položio je kamen temeljac za zgradu parlamenta u Beogradu po projektu arhitekte Jovana Ilkića. Gradnja je trajala gotovo 30 godina, a prvo zasedanje skupštine Jugoslavije u njoj održano je 20. oktobra 1936.
1908. - Rođen je američki državnik Lindon Bejnz Džonson (Lyndon Baines Johnson), potpredsednik SAD od 1960, predsednik od 1963, nakon ubistva Džona Kenedija (John Kennedy). Na izborima 1964. ponovo je izabran za predsednika, pošto je pobedio republikanca Barija Morisa Goldvotera (Barry Morris Goldwater).
1910. - U Skoplju je rođena misionarka Majka Tereza, koja je u Kalkuti 1950. osnovala družbu "Sestre misionarke ljubavi". Oko 2000 redovnica raznih nacionalnosti posvetile su se siromašnim, bolesnim i umirućim ljudim (posebno gubavcima) u Indiji i na svim kontinetima. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1979. Umrla je u septembru 1997. u 87. godini.
1916. - Italija je u Prvom svetskom ratu objavila rat Nemačkoj a Rumunija Austro-Ugarskoj.
1921. - Velika Britanija je postavila Fejsala (Faisal), sina Šerifa Huseina (Sherif Hussein), vođe arapskih pobunjenika protiv Turaka, za kralja Iraka.
1928. - U Parizu je potpisan Brajan-Kelogov pakt kojim su se zemlje potpisnice odrekle rata kao sredstva nacionalne politike i rešavanja međudržavnih sukoba i obavezale da će sporna pitanja rešavati mirnim putem. Među 63 države potpisnice bila je i Kraljevina Jugoslavija.
1936. - Postignut je sporazum o okončanju britanske okupacije Egipta, izuzev zone Sueckog kanala u kojoj su ostale trupe Velike Britanije.
1945. - Američke trupe su na kraju Drugog svetskog rata počele iskrcavanje na tlo Japana.
1946. - Francuska i Laos su zaključili sporazum kojim je Laos postao kraljevina pod francuskom dominacijom.
1975. - U zatočeništvu je umro zbačeni car Etiopije Haile Selasije I (Selassie), koji je 1928, posle smrti Menelika II, imenovan za regenta i kralja, a za cara krunisan 1930. Svrgnut je u vojnom udaru 1974. Postoje sumnje da je ubijen nekoliko dana pre nego što je zvanično objavljena njegova smrt.
1991. - Moldavija je proglasila nezavisnost od SSSR.
1992. - U Londonu je završena dvodnevna Međunarodna konferencija o bivšoj Jugoslaviji, na kojoj su predstavnici bosanskih Srba prihvatili da teško naoružanje stave pod kontrolu UN.
1995. - Izrael i PLO su u Kairu potpisali sporazum o proširenju palestinske autonomije i na Zapadnu obalu. Autonomija je dotad bila predviđena samo za oblast Gaze.
1999. - Umro je Helder Kamara (Helder Camara), bivši brazilski katolički nadbiskup, poznati borac za ljudska prava. Dobitnik više međunarodnih nagrada za mir umro je u 90. godini.
2000. - U Moskvi je u požaru izgoreo televizijski toranj Ostankino, jedan od simbola grada. Toranj, visok preko petsto metara, sagrađen je 1967. prema planovima arhitekte Nikolaja Nikitina.
2001. - U izraelskom raketnom napadu na Zapadnu obalu ubijen je lider Narodnog fronta za oslobođenje Palestine Abu Ali Mustafa.
2002. - Sud u Tokiju doneo je odluku kojom se priznaje da je Japan tokom II svetskog rata bio umešan u biološki rat u Kini, kao i da je vršio eksperimente nad kineskim ratnim zarobljenicima, što japanska vlada nikada nije zvanično potvrdila.
2004. - Vrhovni sud u Čileu odlučio je da oduzme imunitet bivšem diktatoru Augustu Pinočeu (Pinoćet), u sklopu istrage o Planu Kondor (programu južnoameričkih diktatora u sklopu kojeg su od 1970-1980. likvidirani njihovi politički protivnici). Pinoče je bio na vlasti 17 godina.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Ned Avg 30, 2015 4:54 pm

Smile 30. AVGUST

-30. - Umrla je egipatska kraljica Kleopatra. Premapredanju, Kleopatra je izvršila samoubistvo pustivši da je ugrize zmija otrovnica. Njenom smrću ugasila se dinastija Ptolomeja, a Egipat je posto rimska provincija.
1483. - Umro je francuski kralj Luj XI (Luis), koji je tokom vladavine od 1461. uspeo da pobedi Ligu feudalaca i da ojača centralnu kraljevski vlast. Nasledio ga je sin Šarl VIII.
1645. - Holanđani i američki Indijanci sklopili su primirje u Nju Amsterdamu (Njujork).
1748. - Rođen je Žak Luj David (Jacques Louis), najznačajniji predstavnik klasicizma u francuskom slikarstvu, dvorski slikar Napoleona Bonaparte. Izvršio je veliki uticaj na likovnu umetnost, ali su njegovi sledbenici uglavnom završili u šablonu akademizma ("Zakletva Horacija", "Napoleonovo krunisanje", "Porodica Žerar", "Ubijeni Mara", "Gospođa Rekamje").
1757. - Ruska armija je u Sedmogodišnjem ratu, pod komandom maršala Stepana Fjodoroviča Apraksina, porazila pruske trupe u bici kod Gros Jegersdorfa.
1779. - Rođena je engleska knjizevnica Meri Šeli (Mary Shelley),autorka romana "Frankeštajn", supruga pesnika Persi Biš Šelija (Percy Bysshe).
1881. - Francuski inženjer Kleman Ader (Clement) patentirao je uNemačkoj prvi stereofonski zvučni sistem.
1914. - U bici kod Tanenberga u Prvom svetskom ratu nemačka Osmaarmija pod komandom generala Paula fon Hindenburga potukla je Drugu rusku armiju generala Aleksandra Samsonova, koja je izgubila oko 30.000 ljudi. General Samsonov je izvršio samoubistvo.
1918. - Prilikom posete fabrici "Miheljson" u atentatu je ranjen Vladimir Ilić Lenjin. U lidera sovjetske Rusije pucale su pripadnice Socijal-revolucionarne partije Fanja Kaplan i njena sestra Dora.
1929. - Umro je dubrovački književnik Ivo Vojnović, autor drama "Dubrovačka trilogija i "Ekvinocij", koje su više decenija bile na repertoarima jugoslovenskih pozorišta.
1940. - U Beču su završeni razgovori predstavnika Nemačke,Italije, Rumunije i Mađarske (Bečka arbitraža) na kojima su Nemačka i Italija prisilile Rumuniju da ustupi Bugarskoj južnu Dobrudžu, a Mađarskoj deo Transilvanije.
1940. - Umro je engleski fizičar Džozef Džon Tomson (Joseph John Thomson), koji je 1897. otkrio elektron. Dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku 1906.
1942. - Ustaše su u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratu streljale Savu Šumanovića, jednog od najboljih srpskih slikara između dva rata. Njegove velike kompozicije "Doručak na travi" i "Pijana lađa" ubrajaju se među najznačajnija dela modernog srpskog slikarstva.
1944. - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu zauzela naftnapolja u Ploeštiju u Rumuniji, čime je nemačku vojsku lišila važnog izvora snabdevanja gorivom.
1945. - Velika Britanija je ponovo uspostavila svoju vlast u Hongkongu, nakon tri godine i sedam meseci japanske okupacije.
1957. - Senator Strom Turmond (Thurmond) iz Južne Karoline postavio je novi rekord u opstrukciji američkog Kongresa govoreći više od 24 sata protiv predloga zakona o građanskim pravima.
1963. - Između sedišta vlada SSSR i SAD, Kremlja i Bele kuće,lideri Nikita Hruščov i Džon Kenedi (John Kennedy) uspostavili su posle kubanske krize, koja je zapretila opštim nuklearnim sukobom, direktnu telefonsku vezu, poznatu kao "crveni telefon".
1963. - Između sedišta vlada SSSR i SAD, Kremlja i Bele kuće,lideri Nikita Hruščov i Džon Kenedi (John Kennedy) uspostavili su posle kubanske krize, koja je zapretila opštim nuklearnim sukobom, direktnu telefonsku vezu, poznatu kao "crveni telefon".
1973. - Kenija je zabranila lov na slonove i trgovinu slonovačom.
1974. - Kod Zagreba se dogodila teška železnička nesreća ukojoj je izgubilo život oko 150 ljudi. To je bila najveća železnička nesreća u istoriji jugoslovenskog saobraćaja.
1981. - U Teheranu su u eksploziji bombe podmetnute u kancelariji premijera poginuli predsednik Irana Mohamad Ali Radžai (Mohammad, Rajai) i premijer Mohamad Džavad Bahonar (Mohammad Javad).
1991. - Sovjetska republika Azerbejdžan je objavila nezavisnost od Moskve i počela formiranje sopstvene armije.
1992. - Prekinuta je petomesečna srpska opsada Goražda. U skladusa dogovorom u Londonu komanda bosanskih Srba povukla je oko 1.000 svojih vojnika, a zajedno sa njima povlačila se i kolona civila izbeglica srpske naconalnosti. U napadu "zelenih beretki" (bosanski Muslimani) na kolonu poginulo je 22, a ranjeno oko 50 ljudi.
1995. - Avioni NATO-a počeli su seriju napada na srpske položajeu Bosni u pokušaju da prisile rukovodstvo bosanskih Srba da prihvati mirovni plan za BiH. Napadi su usledili dva dana nakon što je u minobacačkom napadu na Sarajevo ubijeno 37 ljudi, a obustavljeni su 14. septembra, kada su Srbi potpisali sporazum o povlačenju teškog naoružanja na 20 kilometara od Sarajeva.
1997. - U automobilskoj nesreći u Parizu, poginula je britanska princeza od Velsa Dajana Spenser (Wales, Diana), bivša supruga britanskog prestolonaslednika princa Čarlsa (Charles). U nesreći su život izgubili i njen pratilac Dodi al Fajed (Fayed) i njihov vozač Henri Pol.
2001. - Oko 438 izbeglica, mahom iz Avganistana, koji su spašenisa feribota koji je tonuo, nastavilo je da umire na norveškom teretnom brodu, jer im Australija nije dozvolila ulazak u tu zemlju.
2003. - U Severnom moru potonula je ruska atomska podmornica. Oddeset članova posade, jedan čovek je spašen.
2003. - Umro je američki glumac Čarls (Charles) Bronson (82),zvezda akcionih filmova iz 1960-ih i 1970-tih.
2004. - Na Ilidži kod Sarajeva uhapšen je Ramiz Delalić-Ćelo, osumnjičen da je 1. marta 1992. na svadbi na Baščaršiji ubio jednog od svatova Srbina Nikolu Gardovića. To ubistvo produbilo je poremećene međunacionalne odnose i ubrzalo početak rata u Bosni i Hercegovini.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pon Avg 31, 2015 12:08 pm

Smile 31. AVGUST

12. - Rođen je rimski car Kaligula zapamćen kao jedan od najgrotesknijih istorijskih likova. Njegove ekstravagancije poput navodne namere da svog konja proglasi konzulom, doprinele su da ga smatraju ludim. Vladao je od 37. do 41. godine, kada je ubijen u zaveri pretorijanaca.
1290. - Kralj Edvard I (Edward) objavio je proklamaciju o progonu Jevreja iz Engleske.
1422. - Umro je engleski kralj Henri V (Henry), koji je tokom vladavine od 1413. do smrti nastavio Stogodišnji rat sa Francuskom. Pobedio je Francuze 1415. kod Azenkura i osvojio Pariz. U Francuskoj je i umro, a nasledio ga je devetomesečni sin Henri VI.
1811. - Rođen je francuski pisac Teofil Gotje (Theophile Gautier), preteča parnasovaca i protagonist doktrine "umetnost radi umetnosti" (l'art pour l'art). Zahtev za autonomijom umetnosti izneo je u predgovoru romana "Gospođica de Mopen" (1836).
1867. - Umro je Šarl Bodler (Charles Baudelaire), jedan od najvećih francuskih pesnika 19. veka, čija je poezija otvorila nove puteve lirike i afirmisala nove oblike pesničkog shvatanja sveta. Njegova zbirka "Cveće zla" (1857) smatra se jednim od najznačajnijih lirskih dela 19. veka.
1876. - Dvorska klika smenila je turskog sultana Murata V pod izgovorom da je lud, nekoliko meseci nakon što je došao na vlast i dovela na presto njegovog brata Abdula Hamida II.
1887. - Osnovan je Streljački savez Srbije, 36 godina posle formiranja prve streljačke družine. Savez je 1909. postao član Međunarodne streljačke unije, a strelci iz Srbije su prvi put učestvovali na međunarodnim takmičenjima u Londonu i Hamburgu.
1888. - U Londonu je pronađeno telo Meri En "Poli" Nikols (Mary Ann Polly Nichols) prve žrtve Džeka Trboseka.
1898. - Rođen je književnik Dušan Matić jedan od najznačajnijih srpskih nadrealističkih pesnika, član Srpske akademije nauka i umetnosti (zbirke pesama "Buđenje materije", "Knjiga ritula", zbirka eseja "Anina balska haljina").
1920. - Prve radio vesti emitovane su na stanici 8MK u Detroitu u Mičigenu.
1944. - Sovjetske trupe i tenkovi ušle su, u Drugom svetskom ratu, u glavni grad Rumunije, Bukurešt, gde su ih građani oduševljeno pozdravili.
1957. - Malaja (Malezija) je stekla nezavisnost.
1962. - Umro je francuski slikar Žorž Brak (Georges Braque), jedna od dominantnih ličnosti Pariske slikarske škole. Paralelno sa Pikasom (Picasso) uveo je likovni izraz "kubizam" (1908).
1962. - Trinidad i Tobago su postali nezavisna država u okviru Britanskog Komonvelta.
1969. - U avionskoj nesreći je poginuo američki bokser Roki Marćano (Rocky Marciano), bivši svetski šampion u teškoj kategoriji. Titulu je osvojio 1952. pobedom nad američkim bokserom Džoe Volkotom, a sa ringa se povukao nepobeđen 1956.
1973. - Umro je američki filmski režiser Džon Ford (John), autor više od 200 filmova i dobitnik četiri Oskara za filmove "Potkazivač", "Plodovi gneva", "Kako je bila zelena moja dolina", i "Miran čovek".
1977. - Predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito doputovao je u prvu posetu Kini.
1980. - Poljski radnički lideri potpisali su, nakon dvomesečnog strajka, sporazum sa vladom o pravu na štrajk i priznavanju sindikata "Solidarnost", a Poljska je postala prva zemlja Sovjetskog bloka u kojoj je dozvoljen rad jednog nezavisnosg sindikata.
1983. - U Manili je sahranjen vođa filipinske opozicije Beninjo Akina (Benigno Aquino) uz prisustvo više od milion ljudi. Ubijen je deset dana ranije na aerodromu u Manili prilikom povratka iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD, čime je filipinski diktator Ferdinand Markos (Marcos) uklonio najozbiljnijeg protivkandidata na izborima 1984.
1986. - Umro je Urho Kekonen (Kekkonen), najistaknutiji finski političar posle Drugog svetskog rata. Kao predsednik Finske (1956-1982) i pobornik miroljubive politike i svestrane saradnje među državama, značajno je doprineo održavanju Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS, kasnije OEBS) 1975. u Helsinkiju.
1986. - Umro je Henri Mur (Henry Moore), jedan od najvećih engleskih vajara 20. veka. Njegove skulpture nalaze se na mnogim javnim mestima kao što su zgrada UNESCO-a u Parizu i Linkoln centar u Njujorku. Bio je inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.
1991. - Uzbekistan i Kirgistan proglasili su nezavisnost od SSSR, čime se broj republika koje su izašle iz Sovjetskog Saveza popeo na deset.
1994. - Trupe bivšeg SSSR formalno su okončale poluvekovno vojno prisustvo u bivšoj Istočnoj Nemačkoj i na Baltiku, ceremonijom kojoj su prisustvovali predsednik Rusije Boris Jeljcin i kancelar Nemačke Helmut Kol (Kohl).
2001. - Kenija je ukinula zabranu rada "Mau mau" pokretu, koji je pedesetih godina prošlog veka inicirao proteste protiv britanskih kolonista.
2005. - Blizu 1.000 ljudi je poginulo, a preko 460 je povređeno u panici koja je izbila među šiitskim vernicima na mostu preko reke Tigar, zbog glasina da će bombaš samoubica aktivirati eksploziv.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pet Sep 04, 2015 6:12 pm

Smile 4. SEPTEMBAR

1669. - Venecija je predala Turcima grčko ostrvo Krit, ne uspevši da odbrani grad Heraklion, koji je bio pod turskom opsadom od 1648.
1768. - Rođen je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan (Francois, Chateaubriand), prvi romantičar u francuskoj književnosti. Kao tvorac francuskog modernog stila, bio je uzor novim generacijama pisaca ("Duh hrišćanstva", "Načeze", "Memoari s onu stranu groba").
1781. - Španski naseljenici su osnovali "Grad naše gospe kraljice anđela" (El Pueblo de Nuestra Senora La Reina de Los Angeles), današnji Los Anđeles.
1823. - Rođen je Mihailo Obrenović, knez Srbije od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku. Tokom vladavine izvršio je značajne reforme u državnoj upravi i vojsci, osnovao je Narodni muzej i Narodno pozorište.
1824. - Rođen je austrijski kompozitor i orguljaš Anton Brukner (Bruckner), kasnoromantičar koji je stvarao pod uticajem Ludviga van Betovena (Ludwig, Beethoven) i Riharda Vagnera (Richard Wagner). Komponovao je devet simfonija, osam misa, kantate.
1870. - Francuska je postala republika, čime je okončano Drugo carstvo Šarla Luja Napoleona III (Charles Louis). Car je svrgnut sa vlasti nakon teškog poraza u bici kod Sedana 2. septembra u francusko-pruskom ratu.
1886. - Poglavica Apača Džeronimo (Geronimo), vođa poslednje velike pobune američkih Indijanaca protiv belih porobljivača, predao se u Skeleton kanjonu u Arizoni američkom generalu Nelsonu Majlsu (Miles).
1907. - Umro je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig (Grieg), koji je afirmisao norvešku muziku u svetu (orkestarska svita "Per Gint", Klavirski koncert u a-molu).
1929. - Nemački dirižabl "Grof Cepelin" je okončao putovanje oko sveta. Let je trajao devet dana 20 sati i 23 minuta, a na vazdušnom brodu je bilo 40 članova posade i 14 putnika.
1940. - Počela je 'Bitka za Britaniju' pošto je Hitler zapretio da će sravniti sa zemljom britanske gradove zato što su britanski avioni bombardovali Minhen.
1944. - Britanske i kanadske trupe oslobodile su u Drugom svetskom ratu belgijske gradove Brisel i Antverpen.
1963. - Umro je francuski državnik i finansijski stručnjak Rober Šuman (Robert Sćuman), tvorac "Šumanovog plana" 1950, na osnovu kojeg je 1952. osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik, prethodnica Evropske unije.
1965. - U Gabonu je umro alzaški lekar, filozof, teolog, muzičar i humanista Albert Švajcer (Schweitzer), dobitnik Nobelove nagrade za mir 1952. za humanitarni rad. Kao muzičar doprineo je novoj interpretaciji Bahove muzike.
1970. - U Čileu je Salvador Aljende Gosens (Allende Gossens) kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran za predsednika države. Ubijen je u septembru 1973. u puču čileanske armije.
1972. - Na Olimpijskim igrama u Minhenu američki plivač Mark Špic (Spitz) osvojio je sedmu medalju i time postavio rekord u osvojenim medaljama na jednoj Olimpijadi.
1974. - SAD su kao poslednja zapadna zemlja uspostavile diplomatske odnose sa Nemačkom Demokratskom Republikom.
1975. - Izrael i Egipat su u Ženevi potpisali sporazum o povlačenju izraelskih trupa sa Sinaja i uspostavljanju tampon zone UN na poluostrvu.
1989. - Umro je francuski pisac Žorž Simenon (Georges), autor kriminalističkih romana o inspektoru Megreu (Maigret).
1992. - Bivši predsednik Bugarske Todor Živkov, koji je smenjen 1989, osuđen je na sedam godina zatvora pod optužbom za proneveru državnih fondova.
1995. - Pod geslom "Ujedinjeni Jerusalim je naš", Izrael je započeo 15-mesečnu proslavu 3000. godišnjice proglasa kralja Davida o tom gradu kao prestonici jevrejskog naroda.
1997. - U eksploziji tri bombe u Jerusalimu poginulo je sedam i ranjeno oko 200 ljudi.
1998. - Tribunal UN za ratne zločine u Ruandi osudio je bivšeg premijera Žana Kambanda na doživotni zatvor zbog njegove uloge u genocidu tokom rata 1994.
1999. - Na referendumu o budućem statusu Istočnog Timora 78,5 odsto stanovništva glasalo je za nezavisnost od Džakarte, dok je svega 21 odsto podržalo autonomiju pod indonežanskom upravom. Proindonežanske snage su potom izazvale sukobe u kojima je stradalo nekoliko stotina ljudi, a desetine hiljada napustile su glavni grad Dili.
2001. - Mahendra Čadri (Chaudhry), prvi etnički Indijanac koji je bio premijer Fidžija, izabran je za poslanika parlamenta, zajedno sa Džordžom Spejtom (George Speight), koji je 16 meseci ranije oborio Čadrijevu vladu.
2002. - Sud u Džakarti, glavnom gradu Indonezije, osudio je predsednika parlamenta Akbara Tanđunga na tri godine zatvora, zbog zloupotrebe položaja i korupcije.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Čet Sep 24, 2015 6:05 pm

Smile 24. septembar

622. - Muhamed prelazi iz Meke u Medinu (Hidžra), gde osniva prvu opštinu novih vernika. Sedamnaest godina kasnije, kalifa Omer odredio je ovu godinu za početak muslimanske ere.

1227. - Kao monah Simon umro je prvi srpski kralj Stefan Nemanjić Prvovenčani, drugi sin velikog župana Stefana Nemanje, za vreme čije vladavine je Srbija zadobila i državnu i crkvenu samostalnost. Pre nego što se Nemanja 1196. zamonašio, ustupio je presto njemu, a ne najstarijem sinu Vukanu, čije je državničke sposobnosti manje cenio, a i zato što je Stefan bio zet cara Romeje (Vizantija) Aleksija III Anđela (Angelos). Braća su se potom oštro sukobila, ali ih je izmirio najmlađi Nemanjin sin - monah Sava. U vreme Četvrtog krstaškog rata 1204. - kad je srušeno Romejsko i stvoreno Latinsko carstvo, koje je zajedno s Ugarskom i Bugarskom napalo Srbiju - Stefan je bio primoran da uspostavi veze s papom i Mletačkom republikom, koja je imala jak uticaj na Latinsko carstvo, protera prvu ženu i oženi se unukom mletačkog dužda. Papi je obećao da će širiti rimokatoličanstvo ako mu pošalje krunu, ali je rimski biskup oklevao zbog ugarskog kralja. Tek kad je uvideo da Srbija neće biti pokorena, poslao mu je 1217. krunu i Stefan je kao prvi krunisani srpski vladar nazvan Prvovenčani. Pošto se Sava protivio vezama s Vatikanom, Stefan ga je pozvao da mu pomogne u državnim poslovima i jačanju Srpske pravoslavne crkve, za koju je Sava obezbedio autokefalnost 1219. U toku vladavine, Stefan je razvio jake trgovačke veze s Dubrovčanima i Mlečanima, a pred kraj života napisao je "Žitije svetog Simeona" (Stefana Nemanje).

1789. - Aktom koji je usvojio Kongres i potpisao predsednik Džordž Vašington (The Judiciary Act), osnovan je Vrhovni Sud u Americi.

1863. - Donesen je zakon o osnivanju Velike škole u Beogradu, koja je nastavila i reformisala rad započet na Liceju. Škola je imala Filozofski, Pravni i Tehnički fakultet, a nastava je održavana u Kapetan Mišinom zdanju. Škola je prerasla u Beogradski univerzitet 1905, kad je zakonom propisano i otvaranje Medicinskog, Bogoslovskog i Poljoprivrednog fakulteta.

1868. - U Subotici je osnovana Gradska muzička škola, prva takva na teritoriji sadašnje Srbije.

1896. - Rođen je Frensis Skot Ficdžerald, američki pisac i romansijer. Predstavnik je tzv. "izgubljene generacije" i "doba džeza" posle Prvog svetskog rata u SAD-u. Slika mladu i dokonu novčanu aristokratiju. On nema utvrđenih verovanja u druge vrednosti sem u mladost i moć novca, ni interesovanja za druge društvene grupe sem povlašćenih. Dela: "Priče iz doba džeza", roman "Veliki Getsbi", zbirka pesama, eseja i beležaka "Prskanje".

1899. - Rođen je srpski kompozitor i dirigent Jovan Bandur, profesor Muzičke akademije i dirigent Beogradske opere. Posle studija u Beču i Pragu, komponovao je inspirišući se motivima narodne muzike. Dela: kantate "Poema 1941.", "Raspeva se zemlja", ciklus madrigala za mešoviti hor, "Jugoslovenska partizanska rapsodija", koncert za violinu i orkestar, solo pesme.

1941. - Užički partizanski odred je u Drugom svetskom ratu oslobodio Užice, koje je potom više od dva meseca bilo sedište Užičke republike (jedine slobodne teritorije u porobljenoj Evropi) i Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije - do 30. novembra 1941, kad je palo u nemačkoj ofanzivi.

1941. - Na konferenciji u Londonu vlade ŠSR, Australije, Kanade, Velike Britanije, Novog Zelanda, Južnoafričke unije i izbegličke vlade Čehoslovačke, Grčke, Belgije, Luksemburga, Holandije, Norveške, Poljske, Jugoslavije i Francuske potpisale su Atlantsku povelju. O sadržaju Povelje u osam tačaka - koja je bila politički program o borbi protiv Sila osovine u Drugom svetskom ratu - prethodno su se dogovorili predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil i taj dokument kasnije je poslužio kao osnova Povelje UN.

2000. - Predsednički kandidat Demokratske opozicije Srbije, Vojislav Koštunica, nadmoćno je na izborima pobedio ostalu trojicu kandidata za predsednika Jugoslavije, uključujući tadašnjeg šefa države, Slobodana Miloševića.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Ned Sep 27, 2015 12:11 am

Smile 27. SEPTEMBAR

1540. - Papa Pavle III odobrio je bulom "Regimini militantis echlesiae" osnivanje jezuitskog katoličkog reda koji je, kao Društvo isusovaca, 1534. u Parizu osnovao Ignacio Lojola (Loyola).
1601. - Rođen je francuski kralj Luj XIII (Louis), jedan od najmoćnijih evropskih monarha. Tokom vladavine (1610-43) zaveo je apsolutizam uz pomoć kardinala Risseljea (Richelieu), ugušio ustanak hugenota (protestanata) i nastavio kolonijalno širenje Francuske. U vreme njegove vladavine 1635. osnovana je Francuska akademija.
1601. - Rođen je francuski kralj Luj XIII (Louis), jedan od najmoćnijih evropskih monarha. Tokom vladavine (1610-43) zaveo je apsolutizam uz pomoć kardinala Risseljea (Richelieu), ugušio ustanak hugenota (protestanata) i nastavio kolonijalno širenje Francuske. U vreme njegove vladavine 1635. osnovana je Francuska akademija.
1851. - Prvom u svetu javnom železničkom prugom, Darlington-Stokton, u severoistočnoj Engleskoj, krenuo je voz s prvom parnom lokomotivom, kojom je upravljao njen konstruktor Džorž Stivenson (George Stephenson).
1862. - Rođen je južnoafrički general i državnik Luis Bota (Louis Botha), jedan od vođa Bura u ratu sa Englezima (1899-1902) i prvi premijer Južnoafričke Unije (1910-19). Bio je premijer Transvala od 1907. do 1910, kad su se burske republike Transval, Natal, Oranž i Kejplend udružile u Uniju.
1891. - Umro je ruski pisac Ivan Aleksandrovič Gončarov, autor romana "Oblomov", u kojem je stvoren jedan od najznačajnijih tipova u svetskoj književnosti, kao i pojam "oblomovština", sinonim za parazitizam i apatiju ("Obična priča", "Ponor", "Uspomene o Bjelinskom").
1901. - Rođen je crnogorski revolucionar Ivan Milutinović, jedan od glavnih organizatora ustanka protiv okupatora u Drugom svetskom ratu, član Vrhovnog štaba Narodonoslobodilačke vojske i narodni heroj. Poginuo je pod nerasvetljenim okolnostima u oktobru 1944. godine kada se preko Dunava prebacivao u tek oslobođeni Beograd.
1902. - Rođen je srpski pisac i pozorišni kritičar Milan Dedinac, sledbenik francuske avangarde lirike, pripadnik grupe beogradskih modernista, prvi glavni urednik posleratne "Politike", dramaturg i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta ("Od nemila do nedraga", "Malo vode na dlanu", "Pozorišne kritike").
1917. - Umro je francuski slikar, grafičar i vajar Edgar Dega (Degas), koji se smatra jednim od najboljih crtača u likovnoj umetnosti. Virtuoznost crtanja najbolje je iskazao slikajući ljudsko telo u pokretu ("Balerina, "Kupačica", Pralja").
1922. - Grčki kralj Konstantin I (Constantine) abdicirao je zbog vojnog poraza u ratu sa Turskom, dve godine nakon što se vratio na presto. Kralj je postao 1913, a prvi put je abdicirao 1917. kada je njegova odluka o neutralnosti Grčke u Prvom svetskom ratu izazvala nezadovoljstvo u zemlji i među zapadnim saveznicima.
1939. - Nakon trodnevnog danonoćnog bombardovanja, Nemci su u Drugom svetskom ratu savladali 19-dnevni otpor Varšavljana i zauzeli grad.
1940. - Nemačka, Italija i Japan potpisali su u Berlinu desetogodišnji vojni i ekonomski pakt poznat pod nazivom Osovina Berlin-Rim-Tokio.
1942. - Alvin Stardust, British rock singer
1947. - U Varšavi je osnovan Informacioni biro komunističkih i radničkih partija (Informbiro). Savetodavno i koordinaciono telo devet evropskih komunističkih i radničkih partija osnovano je na inicijativu SSSR-a, a sedište mu je do proleća 1948. bilo u Beogradu, potom u Bukureštu.
1962. - U Jemenu je u vojnom udaru pukovnik Abdula al Salal (Abdullah, Sallal) oborio monarhiju i proglasio Jemensku Arapsku Republiku. Sa prestola je zbačen poslednji jemenski imam Mohamed Badr (Mohammed), nedelju dana nakon što je nasledio umrlog oca imama Ahmada.
1962. - 1964 - Vorenova komisija je posle desetomesečne istrage saopštila da je Li Harvi Osvald (Lee Harvey Oswald) bio jedini atentator na predsednika SAD Džona Kenedija (John Kennedy), 22. novembra 1963. u Dalasu. Kasnija istraživanja su pokazala da Osvald, koji je ubijen dva dana posle atentata, sigurno nije bio jedini atentator, a možda nije ni učestvovao u atentatu.
1968. - Portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar, koji je 1932. zaveo autoritarni režim u Portugalu, povukao se sa mesta premijera nakon moždanog udara.
1970. - Na inicijativu predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera (Našer), kralj Jordana Husein (Hussein) i vođa Palestinskog oslobodilačkog pokreta Jaser Arafat (Yasser) potpisali su u Kairu sporazum o okončanju građanskog rata u Jordanu.
1970. - Na inicijativu predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera (Nasser), kralj Jordana Husein (Hussein) i vođa Palestinskog oslobodilačkog pokreta Jaser Arafat (Yasser) potpisali su u Kairu sporazum o okončanju građanskog rata u Jordanu.
1990. - Iran i Velika Britanija su obnovili diplomatske odnose, koje je Teheran prekinuo u martu 1989. zbog knjige "Satanski stihovi" britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija (Rushdie), ali su oni podignuti na ambasadorski nivo tek 1998, kad su iranske vlasti odustale od "fatve", smrtne kazne kojom je zaprećeno Ruždiju.
1998. - Obećavši da će rešiti problem masovne nezaposlenosti, lider nemačkih socijaldemokrata Gerhard Šreder (Gerhard Schroeder) pobedio je Helmuta Kola (Kohl) na izborima i postao novi kancelar Nemačke.
1998. - Više desetina hiljada ljudi u centru Beograda i oko pola miliona širom Srbije burno su pozdravili proglašenje izborne pobede Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima 24. septembra, kao i odluku lidera opozicije Vojislava Koštunice da ne prihvati drugi krug predsedničkih izbora koji su najavili sledbenici Slobodana Miloševića.
2000. - U eksploziji gasa u rudniku uglja u južnoj kineskoj provinciji Guidžu poginulo je 118 rudara. ž 2001 - Napadač u policijskoj uniformi upao je na sednicu lokalne skupštine švajcarskog kantona Zug i ubio 13, ranio 15 ljudi, a potom je izvršio samoubistvo.
2002. - Istočni Timor je postao 191. članica Ujedinjenih nacija.
2003. - Umro je Donald O'Konor (Connor), najpoznatiji po solo plesu u mjuziklu "Pevajući na kiši".

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Ned Okt 11, 2015 4:27 pm

Smile 11. oktobar

1521. - Papa Lav X dodelio je engleskom kralju Henriju VIII titulu "Branitelja vere" pošto je kralj objavio knjigu u kojoj je osudio ideje verskog reformatora Martina Lutera. Henri VIII je 12 godina kasnije osporio autoritet rimokatoličke crkve, a 1534. se proglasio poglavarom anglikanske crkve.
1531. - Vojska švajcarskih katoličkih kantona porazila je kod Kapela snage grada Ciriha i njegovih protestantskih saveznika. U bici je poginuo i protestanski verski reformator Ulrih Zvingli, jedan od najvećih teologa reformacije.
1579. - U Carigradu je ubijen turski državnik i vojskovođa poreklom iz Bosne Mehmed-paša Sokolović. Proslavio se u mnogim ratovima, obnovio je tursku flotu uništenu u bici kod Lepanta 1571, a od 1566. bio je veliki vezir. Atentat je izvršio jedan derviš.
1806. - Rođen je Aleksandar Karađorđević, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, srpski knez od 1842. do 1858. Tokom njegove vladavine pokrenute su ozbiljne reforme u Srbiji i modernizacija zemlje. Na presto su ga doveli ustavobranitelji posle svrgavanja kneza Mihaila Obrenovića.
1844. - Rodjen je Henri Džon Hajnc (Henry John Heinz), američki proizvodjač hrane, osnivač firme Heinz, poznate po kečapu i senfu.
1851. - Rođen je kompozitor i horovođa Josif Marinković, jedanod najznačajnijih predstavnika srpske romantičarske muzike. Uveo je u srpsku muziku hor i solo pesmu sa klavirskom pratnjom ("Kola", "Narodni zbor", "Junački poklič", "Čežnja").
1884. - Rodjena je Eleanor Ruzvelt (Roosevelt), supruga bivšeg američkog predsednika F.D Roosevelt-a.
1899. - Počeo je Burski rat između južnoafričkih burskih država Transval i Oranž i Velike Britanije. Po završetku rata 1902. godine, burske države su stavljene pod britansku vlast, a 1910. ušle su u Južnoafrički Savez (kasnije Južnofrička Republika), britanski dominion.
1919. - Prvi put je tokom leta poslužen obrok u avionu. Bilo je to na letu od Londona do Pariza.
1937. - Rodjen je Bobi Čarlton (Bobby Charlton), fudbalska superzvezda, reprezentativac Engleske.
1939. - Grupa američkih naučnika, među kojima i Albert Ajnštajn, obavestili su predsednika SAD Frenklina D. Ruzvelta (Roosevelt) o mogućnosti proizvodnje atomske bombe.
1962. - Papa Jovan XXIII otvorio je u bazilici Svetog Petra u Rimu Drugi vatikanski sabor, prvi takav skup od 1870. Sabor je trajao do 1965. i najavio je značajne reforme katoličke crkve u njenom prilagođavanju modernom svetu.
1963. - Umrla je francuska pevačica Edit Pjaf, zvezda kabarea i francuske šansone, najpopularnija pevačica pedesetih godina 20. veka.
1966. - Poštanska služba Velike Britanije je objavila uvodjenje poštanskih brojeva za svaku kuću i firmu u Britaniji.
1976. - U Kini je, pod optužbom za zaveru uhapšena "četvoročlana banda" - udovica Mao Cedunga Đang Ćing i tri bivša visoka funkcionera.
1977. - U atentatu je ubijen predsednik Severnog Jemena, pukovnik Ibrahim al Hamdi.
1980. - Dvojica sovjetskih kosmonauta okončali su dotad najdužu misiju u kosmosu. U brodu "Saljut 6" oni su proveli u svemiru 185 dana.
1985. - Četiri američka lovca presrela su egipatski avion sa otmičarima italijanskog putničkog broda "Akile Lauro" i primorali ga da sleti na Siciliju, gde su otmičari uhapšeni. Otmičari su se 9. oktobra predali egipatskim vlastima koje su im odobrile da odlete u Tunis.
1988. - Govor pape Jovana Pavla II prekinut je u Evropskom parlamentu u Strazburu kada je britanski poslanik iz Severne Irske, protestantski sveštenik Jan Pejzli, počeo da uzvikuje "antihrist", razvivši transparent na kojem je pisalo "Jovan Pavle II - antihrist".
1988. - Po prvi put, posle 446 godina od osnivanja koledža, u Magdelene College u Kembridžu, u Engleskoj, u školu su upisani ženski učenici. Do tada su školu pohadjali samo, i isključivo, muškarci.
1993. - U atentatu u Oslu teško je ranjen Vilijam Nigard, norveški izdavač "Satanskih stihova" Salmana Rušdija, britanskog pisca indijskog porekla, kojeg je iranski verski vođa Homeini osudio na smrt.
1998. - Ni nakon sedmočasovnih razgovora u sedmoj rundi pregovora, predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević i specijalni američki izaslanik Ričard Holbruk nisu postigli dogovor oko rešavanja kosovske krize na osnovu rezolucije UN od 23. septembra. Pored pretnji vojnom intervencijom NATO-a, Milošević je odbio Verifikacionu misiju koja bi pratila sprovođenje rezolucije.
1999. - U Prištini je ubijen Bugarin Valentin Krumov, kao prva žrtva među pripadnicima međunarodnih mirovnih snaga koje su u junu 1999. raspoređene na Kosovu.
2000. - Umro je Donald Đuar (63), predsednik škotskog parlamenta konstituisanog 1999. prvi put nakon 292 godine.
2002. - Vojni sud u Nišu osudio je četiri pripadnika Vojske Jugoslavije na višegodišnje kazne zatvora zbog ratnih zločina nad civilnim stanovništvom tokom rata na Kosovu.
2004. - Ministri spoljnih poslova Evropske unije odlučili su da Libiji ukinu embargo na oružje, uveden 1986, čime je prihvaćeno odricanje Tripolija od oružja za masovno uništenje.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pon Okt 12, 2015 6:15 pm

Smile 12. OKTOBAR

1492. - Španski moreplovac Kristofor Kolumbo prvi put je stupio na tlo Novog sveta. Nakon 33 dana plovidbe od Kanarskih ostrva, njegova posada iskrcala se na Bahamska ostrva, sa uverenjem da su stigli u Aziju. Kasnije je to ostrvo Kolumbo nazvao San Salvador, u prevodu Sveti Spas.
1518. - Nemački verski reformator Martin Luter, optužen za jeres, odbio je da se odrekne svojih teza pred papskim izaslanikom kardinalom Tomazom Kajetanom. Duboko pogođen trgovinom indulgencijama (papski oprost), Luter je 1517. na vrata crkve u Vitenbergu okačio svojih 95 teza o preuređenju katoličke crkve i pozvao na javnu raspravu. Taj događaj smatra se početkom reformacije.
1810. - Dan kada su se venčali bavarski princ Ludvig i saksonska princeza Tereza postao je događaj godine i vremenom se pretvorio u bavarske Oktobarske svečanosti piva i kobasica.
1811. - Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije i Argentine.
1822. - Brazil je stekao nezavisnost od Portugalije.
1865. - Rođen je srpski naučnik, geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Geografskog društva u Beogradu (1910). Predsednik Srpske kraljevske akademije od 1921. do smrti i počasni doktor više inostranih univerziteta i akademija, predsednik teritorijalne komisije na Mirovnim pregovorima u Versaju (1919-20) ("Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje", "Balkanska pitanja", "Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja").
1873. - U Čačku je rođena srpska slikarka Nadežda Petrović, čije je delo snažno uticalo na razvoj modernog srpskog slikarstva. Od oko 200 njenih sačuvanih slika, neke se svrstavaju među najbolja dela u srpskoj likovnoj umetnosti. "Resnik", "Autoportret", "Notr Dam", "Bulonjska šuma". Bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i organizator prvih umetničkih izložbi.
1897. - U Beograd su iz Beča preneti posmrtni ostaci Vuka Stefanovića Karadžića, reformatora srpskog jezika, i sahranjeni u porti Saborne crkve.
1918. - Uz zvuke kompozicije "Marš na Drinu" u oslobođeni Niš u Prvom svetskom ratu umarširala je Drinska divizija srpske vojske.
1924. - Umro je francuski pisac Anatol Frans, jedan od velikana francuske književnosti s kraja 19. i početka 20. veka, koji je za života dobio sve počasti kojima se jedan pisac može nadati. Bio je član Francuske akademije i dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1921. ("Zločin Silvestra Bonara", "Pobuna anđela", "Taida", "Epikurov vrt", "Ostrvo pingvina").
1928. - U dečijoj bolnici u Masačusetsu prvi put su na pacijentu obolelom od poliomielitisa primenjena "gvozdena pluća".
1934. - Jedanaestogodišnji Petar II Karađorđević proglašen je kraljem Jugoslavije, nakon što je 9. oktobra u atentatu u Marseju ubijen njegov otac kralj Aleksandar I. Vršenje kraljevske vlasti je u ime maloletnog kralja vršilo tročlano namesništvo. princ Pavle, dr Radenko Stanković i dr Ivo Perović. Prvi namesnik bio je Pavle Karađorđević.
1935. - Rođen je italijanski operski pevač Lučano Pavaroti. Karijeru svetske operske zvezde počeo je 1961. ulogom Roberta u operi "Boemi" Đakoma Pučinija.
1942. - U bici na pacifičkom ostrvu Gvadalkanal Amerikanci su u Drugom svetskom ratu porazili Japance i zaustavili njihovo nadiranje ka Australiji.
1948. - U gradu Kauliju (Cowley) u engleskoj oblasti Oksfordšajr (Oxfordshire), prvi primerak novog automobila pod imenom Morris Minor came je sišao sa trake. To je bio prethodnik Mini Morisa, Mini Ostona (Austin), Mini Kupera (Cooper) i današnjeg BMW-ovog Minija.
1960. - Tokom debate o kolonijalizmu u Generalnoj skupštini UN, ljutiti sovjetski lider Nikita Hruščov skinuo je cipelu i tresnuo njome o sto nekoliko puta.
1964. - U orbitu oko Zemlje lansiran je sovjetski vasionski brod "Vashod 1", prva svemirska letilica sa višečlanom posadom.
1968. - Predvođena pukovnikom Omarom Torihosom Ererom, Nacionalna garda Paname oborila je proameričkog predsednika Arnulfa Arijasa Madrida.
1968. - Afrička država Ekvatorijalna Gvineja stekla je nezavisnost posle 190 godina španske kolonijalne uprave.
1984. - Tokom godišnje konferencije Konzervativne partije u hotelu "Grand" u Brajtonu, u kojem je boravila Margaret Tačer, britanski premijer, eksplodirala je bomba koju su podmetnuli pripadnici IRE. Pet ljudi je poginulo, a 30 je ranjeno.
1990. - Ubice na motociklima u Kairu su ubili predsednika egipatskog parlamenta Rifata Mahdžuba i trojicu njegovih telohranitelja.
1992. - U Kairu je poginulo više od 550 ljudi u zemljotresu čiji je epicentar bio blizu velikih piramida u Gizi.
1996. - U 92. godini je umro francuski teniser Rene Lakost, poslednji od "četiri musketira" koji su dominirali svetskim tenisom dvadesetih godina 20. veka. Osnivač je čuvene kompanije za proizvodnju sportske opreme.
1999. - UN su simbolično proglasile za šestomilijarditog stanovnika Zemlje bebu rođenu u Sarajevu. Majci novorođenog dečaka uručena je srebrna medalja mira UN.
1999. - Vojnim udarom vlast u Pakistanu preuzeo je general Pervez Mušaraf.
2001. - U požaru je izgorela Saborna crkva u Nišu, jedna od najvrednijih u Srbiji. Građena je od 1856. do 1872, a projekat je izradio najpoznatiji srpski arhitekta 19. veka Andrej Damjanović.
2001. - Nobelova nagrada za mir dodeljena je Ujedinjenim nacijama i generalnom sekretaru Kofi Ananu.
2002. - U bombaškom napadu na restoran i diskoteku na indonežanskom ostrvu Bali, poginule su 202 osobe, uglavnom strani turisti. Sud u Indoneziji osudio je na smrt glavne organizatore napada, članove ekstremne islamske grupe Džema islamija, za koju se osnovano sumnja da je povezana sa Al-Kaidom.
2003. - U 90. godini umro je Patrik Dalzel-Džob, bivši poručnik Britanske kraljevske mornarice, za koga se veruje da je bio inspiracija za lik tajnog agenta Džemsa Bonda.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Sre Okt 14, 2015 5:17 pm

Smile 14. OKTOBAR

-322. - p.n.e. - Najveći govornik staroga veka Demosten izvršio je samoubistvo ispivši otrov. Kao vođa antimakedonske stranke u Atini, proslavio se govorima protiv Filipa II Makedonskog (filipike). Njegovi govori, od kojih je sačuvano oko 40, smatraju se obrascem govorničke veštine.
1066. - Odigrala se bitka kod Hejstingsa (Hastings), u Engleskoj. To je bila najodlučnija bitka u normanskom osvajanju Ostrva, tj. Engleske, koje je bilo naseljeno saksonskim stanovništvom. Vojvoda Vilijam od Normandije, je svojom vojskom porazio anglo-saksonske trupe predvodjene engleskim kraljem Haroldom Drugim. Poslednji put u istoriji, Engleska je poražena od strane vojske u ovom istorijskom dogadjaju.
1322. - Vojska škotskog kralja Roberta I je u bici kod Bilanda teško porazila engleske trupe kralja Edvarda II (Edward). Taj poraz prisilio je Englesku da prizna nezavisnost Škotske.
1633. - Rodjen je engleski kralj Džejms (James) II, najmladji sin Čarlsa (Charles) I.
1644. - Rodjen je Vilijamm Pen (William Penn), engleski kvekerpo kome je nazvana američka savezna država Pensilvanija (Pennsylvania).
1806. - Napoleonove trupe pobedile su Pruse i Saksonce u bitkama kod Jene i Auerštata. U narednih šest nedelja Napoleon je pokorio Prusku.
1809. - Bečkim mirom Austrija je prinuđena da Trst, deo Hrvatske i Dalmacije preda Napoleonovoj Francuskoj, Galiciju Poljskoj i Rusiji, a distrikt In Bavarskoj.
1882. - Rođen je irski državnik Emon de Valera (Eamon), lider republikanskog pokreta "Šin fejn" (irski - Mi sami) od 1917. do 1926, predsednik Irske od 1959. do 1973. Kao premijer od 1937. do 1959. (sa dva kraća prekida) sporazumno je rešio neka sporna ekonomska, politička i vojna pitanja sa Velikom Britanijom. Bio je predsednik Lige naroda 1938-39.
1890. - Rođen je američki general i državnik Dvajt Dejvid Ajzenhauer (Dwight David Eisenhower), vrhovni komandant savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu u Evropi, predsednik SAD od 1953. do 1961, komandant NATO pakta od 1950. do 1952, kada je dao ostavku zbog predsedničkih izbora u SAD-u.
1894. - U Beogradu je na liniji Kalemegdan-Slavija pušten u saobraćaj prvi tramvaj na konjsku vuču.
1912. - U Milvokiju je nepoznato lice pucalo u predsednika SAD Teodora Ruzvelta (Theodore Roosevelt). Debeli kaput i svežanj rukopisa u unutrašnjem džepu sprečili su da metak dođe do tela.
1913. - U najtežoj rudarskoj nesreći u Velikoj Britaniji, u rudniku uglja kod Glamorgena u Velsu poginulo je 439 rudara.
1928. - Rodjen je Rodžer Mur (Roger Moore), pozorišni i filmski glumac, poznat po glavnoj ulozi u nekoliko filmova, u liku Džejmsa Bonda, agenta 007.
1930. - Rođen je Žozef Dezire Mobutu (Joseph), poznat kao Mobutu Sese Seko, predsednik Zaira (Kongo) do maja 1997, kada je zbačen sa vlasti u pobuni koju je predvodio Loran Kabila (Laurent). Vladao je diktatorski od 1965, nakon okončanja petogodišnjeg građanskog rata u zemlji.
1933. - Nacistička Nemačka je napustila Ligu naroda i Konferenciju o razoružanju u Ženevi.
1939. - Više od 800 britanskih mornara je poginulo kada je, na početku Drugog svetskog rata, nemačka podmornica "U 47" uplovila u britansku ratnu luku i torpedima potopila brod "Rojal ouk".
1940. - Rodjen je popularni engleski pevač Klif Ričard (Cliff Richard).
1941. - Nemci su u Drugom svetskom ratu streljali oko 6.000 civila iz Kraljeva i okoline, zbog njihove podrške pokretu otpora.
1944. - U Dubrovniku je umro slikar Marko Murat, prvi pravi i dosledni plenerista u srpskom slikarstvu. Od 1894. bio je nastavnik crtanja u Beogradu i značajno je uticao na stvaranje "beogradske škole". Jedan je od osnivača umetničkog društva "Lada" (1904) i Umetničke zanatske škole u Beogradu (1905) ("Devojka iz Konavala", "Žena sa šeširom", "Šipanska luka", "Proleće u Šipanu").
1944. - Nemački feldmaršal Ervin Romel (Erwin Rommel), nazvan "pustinjska lisica" nakon spektakularnih pobeda njegovog Afričkog korpusa u Drugom svetskom ratu, izvršio je samoubistvo tabletom cijanida da bi izbegao hapšenje zbog umešanosti u zaveru protiv Hitlera.
1944. - Britanske i grčke snage oslobodile su Atinu koja je bila pod nemačkom okupacijom od aprila 1941.
1947. - Tokom probnog leta američkog vojnog aviona na mlazni pogon, kapetan Čarls Jeger (Charles Yeager) postao je prvi čovek koji je probio zvučni zid.
1964. - Nobelovu nagradu za mir dobio je američki borac za ljudska prava crnaca Martin Luter King (Luther).
1973. - U Tajlandu je vlada premijera Tanoma Kitikačorna (Thanom Kittikachorn) primorana da podnese ostavku pošto je armija odbacila njegov zahtev da silom uguši studentske demonstracije.
1977. - Umro je američki pevač i filmski glumac Hari Lilis "Bing" Krozbi (Harry Lillis, Crosby), zvezda holivudskog muzičkog filma, dobitnik Oskara za film "Idući svojim putem".
1988. - Egipćanin Nagib Mahfuz (Naguib Mahfouz) postao je prvi arapski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost.
1990. - Umro je Leonard Bernstajn (Bernstein), američki pijanist, dirigent i kompozitor čuvenog mjuzikla "Priča sa zapadne strane". Dirigovao je gotovo svim velikim američkim orkestrima, a od 1958. do 1969. vodio je Njujoršku filharmonijou (dve simfonije, opera "Nevolja na Tahitiju", balet "Slobodna mašta", muzika za film).
1994. - Nobelovu nagradu za mir podelili su premijer Izraela Jicak Rabin (Yitzhak), šef izraelske diplomatije Šimon Peres (Shimon) i vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat (Yasser).
1999. - Umro je bivši predsednik Tanzanije Džulijus Njerere (Julius, Nyerere), jedan od lidera Pokreta nesvrstanih, ključna ličnost u borbi za nezavisnost zemlje od Velike Britanije 1961, predsednik države od 1962. do 1985. kada se, kao jedan od prvih post-kolonijalnih afričkih lidera, dobrovoljno povukao sa vlasti. Na svahili jezik preveo je Šekspirova dela "Julije Cezar" i "Mletački trgovac".
2000. - Alija Izetbegović, poslednji ratni lider na prostoru bivše Jugoslavije, povukao se iz Predsedništva Bosne i Hercegovine. Zamenio ga je Halid Genjac.
2001. - U nigerijskom gradu Kano ubijeno je najmanje 200 anti-američkih demonstranata koji su dva dana palili crkve, džamije i radnje.
2003. - Umro je Moktar Uld Dada (Ould Daddah), prvi predsednik Mauritanije, koji je na vlasti bio od 1960. kada je ta zemlja dobila nezavisnost od Francuske.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Čet Okt 15, 2015 5:10 pm

Smile 15. oktobar

70. p. n. e. - Rođen je Vergilije Publije Maron, rimski pesnik. Napisao je "Bukolike" ("Eclogae" ili "Bucolica") - pastirske idilične pesme, spev o zemljoradnji i pčelama "Georgike" i junački ep "Eneida" o legendarnom Enejinom putovanju posle pada Troje i njegovom nastanjenju u Laciji.

1582. - Mnoge katoličke zemlje prihvatile su gregorijanski kalendar. Da bi kalendar doveo u sklad sa prirodom, papa Gregorije XIII je prema predlozima jedne komisije poznatih astronoma, izvršio reformu julijanskog kalendara i naredio da se iza četvrtka, 4. oktobra 1582, naredni dan računa kao 15. oktobar.

1791. - Rođen je srpski pisac Sima Milutinović Sarajlija, preteča srpskih romantičara i autor dela nacionalno-romantičarske egzaltacije, koji je nadimak dobio po mestu rođenja. Školovao se u Beogradu, Zemunu, Segedinu, Sremskim Karlovcima. Borio se u ustancima Srbije za nezavisnost, a u Cetinju je od 1827. bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i vaspitač i pesnički učitelj njegovog sinovca Rada, kasnije Petra II Petrovića Njegoša. Na poziv kneza Miloša Obrenovića, vratio se 1831. u Srbiju i bio diplomatski agent za veze s Crnom Gorom, sekretar Ministarstva prosvete, istoriograf kneza Miloša. Dela: spevovi "Srbijanka", "Trojebratstvo", "Trojesestarstvo", tragedija "Obilić", istorijski spisi "Istorija Srbije", "Istorija Crne Gore", zbirka narodnih pesama "Pjevanija crnogorska i hercegovačka".

1834. - Srpski knez Miloš Obrenović je ukazom o Velikoj školi u Kragujevcu naložio "popečitelju prosveštenija" da "novi i shodni poredak uvede, kako bi se u njoj i one nauke predavale koje se u prosveštenijim evropejskim carstvima i po školama, takozvanim gimnazijama, predaju". Tu gimnaziju pohađali su mnogi srpski pisci i umetnici - Radoje Domanović, Jovan Ilić, Svetozar Marković, Sreten Popović, Vojislav Ilić, Dobrica Milutinović.

1844. - Rođen je Fridrih Niče, nemački filozof, profesor klasične filologije. Osnovu njegovog filozofskog učenja predstavlja ideja o natčoveku. Dela su mu više pesničkog nego naučnog karaktera, a neko vreme je, naročito početkom 20. veka, uticao na književno stvaranje u većini evropskih zemalja. Dela: "Tako je govorio Zaratustra", "Ecce Homo", "Rođenje tragedije", "Volja za moć", "Ljudsko, suviše ljudsko"...

1881. - Objavljen je prvi američki ribolovački časopis - "American Angler".

1917. - U Francuskoj je pogubljena Mata Hari (pravo ime Margaretha Geertruida Zelle), igračica i kurtizana, poreklom Holanđanka, upamćena kao nemačka špijunka za vreme Prvog svetskog rata.

1928. - Vazdišni brod, balon 'Grof Cepelin' ('Graf Zeppelin') je prvi put prešao preko Atlantika.

1929. Rođen je Milorad Pavić, srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17-19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, profesor univerziteta. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. godine do smrti. Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Bio je oženjen Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar. U periodu od 1974. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, redovni profesor ovog fakulteta postao je 1977. godine, a u periodu 1977-1979. bio je dekan. Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama „Palimpsesti“ 1967. godine, pa „Istoriju srpske književnosti baroknog doba“ 1970, zatim „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo“ 1971. godine. Drugu knjigu pesama „Mesečev kamen“ objavljuje 1971, a prvu zbirku priča „Gvozdena zavesa“ 1973. Slede knjige priča: „Konji svetoga Marka“ (1976), „Ruski hrt“ (1979), „Nove beogradske priče“ (1981), „Duše se kupaju poslednji put“ (1982). Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski rečnik“ koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U drugom romanu „Predeo slikan čajem“ (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman „Unutrašnja strana vetra“, pa „Poslednju ljubav u Carigradu“ (priručnik za gatanje) 1994. Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svestranog Pavićevog stvaralaštva, pojavljuje se „Šešir od riblje kože“ (ljubavna priča) 1996, „Stakleni puž“ (priče sa Interneta) 1998, „Kutija za pisanje“ 1999, i romani „Zvezdani plašt“ (astrološki vodič za neupućene) 2000 i „Unikat“ 2004. godine. Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu. Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. Bio je počasni doktor Sofijskog univerziteta i predsednik Srpsko–ukrajinskog društva, član Evropskog udruženja za kulturu, član Srpskog PEN centra, član Krunskog saveta. U Narodnoj biblioteci Srbije se nalazi njegov legat koji je prvi put predstavljen javnosti avgusta 2013. godine.

1946. - Nemački SS ministra Herman Gering (Goering) osudjen na Nirnberškom procesu na smrt vešanjem za ratne zločine, izvršio je samoubistvo popivši otrov, cijankalijum, nekoliko sati pre izvršenja presude.
1962. - Osnovana je u Londonu medjunarodna organizacija Amnesty International.
1970. - U Melburnu, srušio se do tada najveći most u Australiji, West Gate Bridge, povukavši u smrt 33 ljudi.
1987. - Ostrvo Fidži (Fiji) je proglasilo republiku i nezavisnost od Velike Britanje, kojoj je pripadalo od 1874. godine.

1989. - Umro je srpski pisac Danilo Kiš, jedan od najvećih u srpskoj literaturi, u čijim je delima sažeta sva gorčina surovog 20. veka. Pisao je negovanim stilom, s moderno shvaćenom fabulom. Diplomirao je svetsku književnost na Beogradskom univerzitetu. Bio je dramaturg pozorišta "Atelje 212" u Beogradu i lektor u Strazburu, Bordou i Lilu. Dela: romani "Psalam 44", "Mansarda", "Bašta, pepeo", "Peščanik", "Grobnica za Borisa Davidoviča", pripovetke "Rani jadi", "Enciklopedija mrtvih", drama "Elektra 70", polemički spis "Čas anatomije".

1990. - Mihail Gorbačov je dobio Nobelovu nagradu za mir.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pet Okt 16, 2015 5:24 pm

Smile 16. OKTOBAR

1793. - Kraljica Francuske, Marija Antoaneta (Marie Antoinette), osudjena je za veleizdaju i usmrćena odsecanjem glave na giljotini u Parizu.
1803. - Rodjen je Robert Stivenson (Stephenson), engleski gradjevinski inženjer koji je poznat po svojim železničkim mostovima kao i po proizvodnji parnih lokomotiva.
1815. - Napoleon Bonaparta je poslat u izgnanstvo na ostrvo Sveta Jelena (St. Helena), u atlantskom okeanu, gde je kasnije i umro.
1834. - Požar je uništio Vestminstersku palatu (Palace of Westminster) u Londonu.
1854. - Rodjen je Oskar Vajld (Oscar Wilde), irski književnik, romanopisac i pisac pozorišnih komada. Poznat mu je roman Slika Dorijana Greja.
1888. - Rodjen je Judžin Onil (Eugene O'Neill), američki pozorišni pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost.
1978. - Papa Jovan Pavle II postao je prvi papa koji nije italijanskog porekla.
1984. - Biskup Desmond Tutu dobio Nobelovu nagradu za mir.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Uto Okt 20, 2015 9:42 pm

Smile 20. oktobar

Danas je praznik Srđevdan - Sveti mučenici Sergije i Vakho. Ova dva svetitelja bili su prvaci i velikaši na dvoru cara Maksimijana, koji ih je poštovao i uvažavao zbog njihove hrabrosti, vernosti i mudrosti. Kada je car saznao da su oni hrišćani, sva njegova ljubav pretvorila se u gnev, naročito kada su otvoreno odbili da učestvuju u svečanostima žrtvoprinošenja idolima. Naredio je da im se oduzmu vojnička odela i svi znaci časti, dostojanstva i čina. Potom ih je posalo u izgnanstvo u Aziju svom namesniku Antiohu. Namesnik je pokušao da ih ubedi da se odreknu Hrista da bi sebe spasli beščašća, muka i smrti, ali oba svetitelja su ostala čvrsta u svojoj veri. Sveti Vakho izdahnuo je pod batinama namesnikovih vojnika, a sveti Sergije je odmah potom bio mučen i posečen u gradu Rosafu u Siriji. Oba ova mučenika i viteza vere Hristove stradala su oko 303. godine.

1757. - Jovan Apostolović postao je prvi Srbin doktor medicine, odbranivši na Univerzitetu u Haleu, na kojem je i studirao, disertaciju na latinskom jeziku - "O načinu kako duševni efekti utiču na čovečje telo". Bio je lekar u Novom Sadu i 1762. je znatno doprineo suzbijanju kuge u Beogradu, Bačkoj i Banatu.

1843. - Rođen je srpski pisac Kosta Trifković, komediograf koji je realistički slikao naravi vojvođanske sredine u drugoj polovini 19. veka. Posle završetka studija prava u Požunu (Bratislava), radio je u Pešti kao činovnik, potom u Novom Sadu kao beležnik i advokat. Njegove šaljive pozorišne igre, prožete neusiljenim humorom i prirodnošću, bile su pravo osveženje u vreme teške romantičarske drame. Realistički je nastavio komediografsku tradiciju zanemarenu u srpskoj literaturi posle Jovana Sterije Popovića, ali bez Sterijine snage i dubine. Dela: "Izbiračica", "Milo za drago", "Mladost Dositeja Obradovića", "Školski nadzornik", "Ljubavno pismo", "Čestitam", "Francusko-pruski rat".

1894. - Rođen je srpski vajar Risto Stijović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, umetnik fine linije i plemenite materije. Studije je počeo na Umetničkoj školi u Beogradu, a posle prelaska preko Albanije u Prvom svetskom ratu, dospeo je sa srpskom vojskom na Krf, odakle je otišao u Marsej, a zatim u Pariz, gde je studirao i izlagao. Izgradio je karakterističan izraz, zasnovan na zatvorenim uprošćenim volumenima, slikao uglavnom ženske aktove ili portrete i iskazao posebnu sklonost u obradi retkog i skupocenog drveta. Autor je mnogih spomenika, izvanredno stilizovanih životinja i ptica u kamenu, bronzi i drvetu.

1935. - Alijansa ženskih pokreta Jugoslavije organizovala je u više gradova zborove, zahtevajući jednako, opšte, tajno, aktivno i pasivno pravo glasa za građane oba pola.

1936. - Zdanje Skupštine Jugoslavije primilo je prve poslanike. Kamen temeljac te impresivne građevine položio je 1907. kralj Srbije Petar I Karađorđević, a zgradu je projektovao srpski arhitekta Jovan Ilkić.

1942. - Umro je srpski glumac, dečji pisac, karikaturista i humorista Brana Cvetković, osnivač "Orfeuma", za koji je napisao više od 80 komada i skečeva lakog žanra. Školovao se u Beogradu i Minhenu. Bio je glumac Narodnog pozorišta, a zatim član putujućih družina.

1943. - Nekoliko desetina britanskih i američkih bombardera je u Drugom svetskom ratu zasulo bombama Niš, usmrtivši više od 250 srpskih civila, među njima i više desetina dece. Objekti nemačke okupatorske vojske pretrpeli su neznatna oštećenja, a najviše su postradali kvartovi najsiromašnijih Nišlija oko železničke stanice, u Šumadijskoj, Drinskoj, Prizrenskoj, Kajmakčalanskoj, Šiptarskoj, Gvozdenoj i Banjalučkoj ulici. Bio je to početak besomučne angloameričke vazdušne kampanje po gradovima u Srbiji i Crnoj Gori, koja je trajala do 18. septembra 1944. Bombe su malo naudile nemačkoj vojnoj sili, ali su tokom velike vazdušne operacije pod parolom isterivanja Nemaca "saveznici" ubili hiljade srpskih civila.

1944. - Jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, pod komandom generala Peka Dapčevića, i Crvene armije, pod komandom generala Vladimira Ivanoviča Ždanova, oslobodile su u Drugom svetskom ratu Beograd. Tokom 12 dana teških borbi, poginulo je 16.800 Nemaca, a 8.739 je zarobljeno. Među oslobodiocima je poginulo 2.944 jugoslovenskih boraca i 960 crvenoarmejaca. Zaplenjeno je 1.500 nemačkih motornih vozila, 80 tenkova i 200 topova. Oslobađanjem glavnog grada Jugoslavije presečena je komunikacija Solun-Budimpešta, pa je nemačka grupa armija "E" morala da se izvlači iz Grčke nepovoljnijim pravcem, što je osetno usporilo njeno povlačenje i povećalo gubitke.

1949. - Jugoslavija je izabrana za nestalnog člana Saveta bezbednosti UN.

1992. - Umro je srpski političar i publicista cincarskog porekla Koča Popović, učesnik građanskog rata u Španiji, jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Studije filozofije završio je na Sorboni u Parizu. Bio je na istaknutim vojnim položajima u Narodnooslobodilačkom ratu, od komandanta Prve proleterske brigade do načelnika Generalštaba JNA. Od 1953. do 1964. bio je šef jugoslovenske diplomatije, a od septembra 1966. do aprila 1967, posle pada Aleksandra Rankovića, potpredsednik SFRJ. Posle obračuna Josipa Broza (Tito) s tzv. liberalima u Srbiji, 1972. je odstranjen iz političkog života.

1992. - Jedinice JNA napustile su dubrovačko ratište na osnovu dogovora s Hrvatskom i Unproforom, a poluostrvo Prevlaka na ulazu u Boku Kotorsku stavljeno je pod kontrolu posmatrača UN.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Sub Okt 24, 2015 4:47 pm

Smile 24. OKTOBAR

1360. - Engleski kralj Edvard III i francuski kralj Žan II Dobri, potpisali su u Kaleu sporazum kojim je okončana prva faza Stogodišnjeg rata. Englezi su dobili deo francuske teritorije, a Edvard III se zauzvrat odrekao polaganja prava na francuski presto.
1601. - Umro je danski astronom Tiho Brahe, koji je podigao čuvenu opservatoriju "Uranijenburg" na ostrvu Hven i gotovo dve decenije osmatrao planete, posebno Mars. Otkrio je novu zvezdu u sazvežđu Kasiopeje.
1618. - Rođen je mogulski car Aurangzeb, veliki mogul Indije (1658-1707), koji je na vlast došao nakon što je zbacio oca i pogubio braću. Proširio je mogulsko carstvo, podsticao umetnost i nauku, ali je fanatično širio islam i progonio hinduizam.
1648. - Vestfalskim mirom, koji su zaključili nemački car i vladari Francuske i Švedske, završen je Tridesetogodišnji rat. Mirovnim ugovorom potvrđena su načela Augsburškog verskog mira (1555) o ravnopravnosti rimokatolika i protestanata i osujećena namera rimsko-nemačkog carstva i pape za hegemonijom u Evropi.
1725. - Umro je Alesandro Gaspare Skarlati, najznačajniji italijanski kompozitor visokog baroka, autor brojnih opera i religioznih kompozicija.
1795. - Pruska, Austrija i Rusija izvršile su treću podelu Poljske, koja je prestala da postoji kao nezavisna država.
1882. - Nemački bakteriolog Robert Koh otkrio je bakteriju koja izaziva tuberkulozu, kasnije nazvanu "Kohov bacil".
1882. - Dame Sybil Thorndike, English actress
1907. - Umro je srpski novinar, pisac i političar Pera Todorović, jedan od osnivača Narodne radikalne stranke, autor programa i statuta stranke (1881). Krajem 1886. isključen je iz stranke pošto je obnovio list "Samouprava" i počeo da napada radikale. Pokrenuo je i do 1903. izdavao "Male novine", prvi senzacionalistički list u Srbiji.
1912. - Pobedom Prve srpske armije pod komandom regenta Aleksandra Karađorđevića nad turskom Vardarskom armijom Zeki paše, završena je Kumanovska bitka u Prvom balkanskom ratu.
1915. - Tito Gobbi, Renowned Italian baritone
1917. - Počela je bitka kod mesta Kaporeto (slovenački naziv Kobarid) u Prvom svetskom ratu u kojoj su Nemci i Austrijanci naneli težak poraz italijanskoj vojsci i naterali je u bekstvo.
1922. - George Cadbury, the English chocolate manufacturer, died aged 83
1922. - Irski parlament prihvatio je ustav po kojem je država dobila naziv Slobodna Irska Država. Ustav je formalno stupio na snagu u decembru.
1923. - Sir Robin Day, Political interviewer and commentator
1930. - The Big Bopper, American singer/songwriter who died in a plane crash
1936. - Bill Wyman, Bassist member of the 'Rolling Stones' Pop group
1939. - Nacisti su u Nemačkoj naredili Jevrejima da nose Davidovu zvezdu.
1940. - Barry Davies, BBC sports commentator
1944. - Američki avioni su u Drugom svetskom ratu tokom velike vazdušno-pomorske bitke u filipinskom zalivu Lejte potopili japanski nosač aviona "Musaši", jedan od najvećih u svetu.
1945. - Stupila je na snagu Povelja UN, koju je u junu 1945. u San Francisku potpisala 51 zemlja osnivač svetske organizacije, među kojima i Jugoslavija.
1945. - The United Nations Organisation formally came into being
1948. - Umro je austrijski kompozitor mađarskog porekla Franc Lehar, najznačajniji predstavnik bečke operete u prvoj polovini 20. veka ("Vesela udovica", "Zemlja smeška", "Grof od Luksemburga").
1948. - Phil Bennett, Former Wales and British Lions rugby 'fly-half'
1957. - Umro je francuski modni kreator Kristijan Dior, jedan od glavnih kreatora mode u svetu posle Drugog svetskog rata.
1961. - Malta was granted independence from Britain
1964. - Britanska afrička kolonija Severna Rodezija stekla je nezavisnost pod nazivom Republika Zambija, sa predsednikom Kenetom Kaundom.
1964. - Northern Rhodesia became the Republic of Zambia
1970. - Kandidat levice Salvador Aljende izabran je za predsednika Čilea. Ubijen je u septembru 1973. u državnom udaru oficirske hunte koju je predvodio Augusto Pinoče.
1974. - The Earl of Ulster, Son of the Duke and Duchess of Gloucester
1976. - British racing driver James Hunt won the Japanese Grand Prix and secured the world championship
1980. - Poljske vlasti su legalizovale nezavisni radnički sindikat "Solidarnost".
1982. - Alberto Salazar won the New York marathon for the third consecutive year
1991. - U Sarajevu je konstituisana prva Skupština srpskog naroda u BiH, a za prvog predsednika izabran je Momčilo Krajišnik. Skupština je usvojila Deklaraciju o pravu srpskog naroda na samopredeljenje.
1997. - U Beogradu je ubijen Zoran Todorović Kundak, sekretar Direkcije Jugoslovenske levice, direktor "Beopetrola", blizak prijatelj porodice predsednika SR Jugoslavije Slobodana Milošecvića. Ubica nije otkriven.
2000. - Skupština Srbije izabrala je prelaznu tehničku vladu Srbije koja će do vanrednih parlamentarnih izbora 23. decembra obezbediti funkcionisanje zemlje. Vladu su formirali Demokratska opozicija Srbije, Srpski pokret obnove i Socijalistička partija Srbije.
2001. - U napadu američkih snaga na Kabul, ubijena su 22 člana pakistanskog militarističkog pokreta Harakat-ul-Mudžahedini, koji su se borili protiv indijske vlasti u Kašmiru.
2002. - U Republici Srpskoj smenjeno je i uhapšeno više odgovornih lica zbog afere o izvozu oružja i vojne opreme Iraku, koji je pod sankcijama UN. U aferu su umešane Vazduhoplovni zavod "Orao" iz Bijeljine i preduzeće "Jugoimport-SDPR" iz Beograda, čiji je direktor Jovan Čeković smenjen.
2003. - Nakon 27 godina letenja, putnički supersonični avion Konkord britanske avio-kompanije Britiš Ervejz poslednji put je sleteo na londonski aerodrom Hitrou i tako završio jedno od najglamuroznijih poglavlja u istoriji avijacije.
2005. - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrio je početak pregovora o budućem statusu Kosova, a generalni sekretar UN Kofi Anan imenovao je bivšeg predsednika Finske Martija Ahtisarija za specijalnog izaslanika UN o pregovorima o statusu Kosova.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Sponsored content Danas u 3:10 pm


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 14 od 17 Prethodni  1 ... 8 ... 13, 14, 15, 16, 17  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu