Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 65 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 63 Gosta :: 2 Provajderi

Avramova, Храст

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon 9 Jan 2012 - 23:51
Zadnje teme
» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Danas u 19:34 od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Danas u 19:22 od Brave Heart

» Vesti iz sveta umetnosti
Danas u 18:16 od Brave Heart

» Filmske novosti...
Danas u 18:08 od Brave Heart

» Vesti - književnost...
Danas u 18:05 od Brave Heart

» Vesti iz sveta astronomije...
Danas u 17:49 od Brave Heart

» Corax - slika današnjice
Danas u 17:13 od Brave Heart

» Bosanski lonac....
Danas u 16:55 od Svarog

» Phantasy Photos
Danas u 16:51 od Poli

» Zvornik
Danas u 16:44 od Svarog

» Arabeska
Danas u 16:44 od Poli

» Crtež
Danas u 16:39 od Poli

» Portreti - razne tehnike
Danas u 16:33 od Poli

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Dogodilo se na današnji dan

Strana 5 od 17 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 11 ... 17  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pet 5 Sep 2014 - 17:34

Smile 5. septembar

1514. - Turski sultan Selim I ušao je u Tabriz u Persiji.
1568. - Rođen je italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela (Tommaso Campanella), zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, osuđen je 1599. na doživotni zatvor. Oslobođen je nakon 27 godina na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal države opisao je u delu "Grad sunca" koje je postalo udžbenik utopijske filozofije.
1600. - Poveljom engleske kraljice Elizabete osnovana je "Istočnoindijska kompanija" koja je dobila monopol na trgovinu sa Istokom, čime je počela britanska trgovačka, a potom i kolonijalna ekspanzija indijskog podkontinenta.
1774. - U Filadelfiji je počeo Prvi kontinentalni kongres na kojem su se predstavnici 13 američkih kolonija usprotivili britanskom uticaju u Severnoj Americi, što je bio uvod u Američki rat za nezavisnost u aprilu 1775.
1791. - Rođen je nemački kompozitor Jakob Libman Ber (Liebmann Beer), poznat kao Đakomo Majerber (Giacomo Meyerbeer). Živeo je u Parizu gde je komponovao svoja glavna dela i odigrao značajnu ulogu u stvaranju francuske velike opere ("Hugenoti", "Afrikanka", "Robert Đavo", "Prorok").
1800. - Britanci pod komandom admirala Nelsona preuzeli su od Francuza Maltu. Pariskim mirom 1814. Britanija je i zvanično dobila Maltu koja je postala važna britanska baza na putu prema Indiji.
1857. - Umro je francuski filozof i matematičar Ogist Kont (Auguste Comte), jedan od osnivača filozofije pozitivizma i sociologije ("Kurs pozitivne filozofije", "Sistem pozitivne politike").
1864. - Flote Velike Britanije, Francuske i Holandije napale su Japance u tesnacu Šimonoseki, za odmazdu zbog odluke Japana da zatvori svoje luke i istera strance.
1888. - Rođen je indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan (Servepalli Radhakrishnan), predsednik Indije od 1962. do 1967, profesor filozofije na indijskim univerzitetima i na Oksfordu. U svojim delima zastupa filozofski univerzalizam i ideju integracije istočne i zapadne filozofije ("Indijska filozofija", "Istočna religija i misao Zapada", "Istorija istočne i zapadne filozofije").
1899. - Umro je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata 19. veka. Uspešno je vodio pregovore s Turcima o oslobađanju srpskih gradova, bio je predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, dva puta regent i tri puta premijer. Napisao je "Diplomatsku istoriju Srbije 1875-1878".
1905. - Mirom u Portsmutu (Nju Hempšir), uz posredovanje američkog predsednika Teodora Ruzvelta (Theodore Roosevelt) završen je Rusko-japanski rat. Rusija je predala Japanu Port Artur i priznala japanske interese u Koreji.
1939. - SAD su proglasile neutralnost u Drugom svetskom ratu, ali su kasnije zakonima "Cash and Carry" (Plati pa nosi) i "Leand-Lesa Act", Zakon o zajmu i najmu) pomagali oružjem savezničke snage. Amerikaci su ušli u rat 7. decembra 1941. kada su japanske trupe napale američku pomorsku bazu Perl Harbur.
1960. - Predsednik Konga (Zair) Žozef Kasavubu (Joseph) smenio je vođu nacionalnooslobodilačkog pokreta i prvog kongoanskog premijera Patrisa Lumumbu (Patrice).
1972. - Pripadnici palestinske terorističke organizacije "Crniseptembar" kidnapovali su, a potom ubili 11 izraelskih sportista, učesnika Olimpijskih igara u Minhenu. U 24-časovnoj pucnjavi na aerodromu, poginula su i četvorica terorista i jedan zapadnonemački policajac.
1972. - Zapadnonemački teroristi su oteli predsednika Federacije zapadnonemačke industrije Hansa Martina Šlejera (Shleyer), čije je telo pronađeno 19. oktobra 1977. u Francuskoj.
1990. - Premijeri Severne i Južne Koreje susreli su se u Seulu, na prvim zvaničnim razgovorima na visokom nivou između dveju zemalja podeljenih posle Korejskog rata 1953.
1995. - Francuska je izvela prvu u seriji atomskih proba na pacifičkom ostrvu Mururoa, što je izazvalo osudu širom sveta i masovne proteste, posebno u Australiji i na Tahitiju.
1997. - U Kalkuti je umrla Majka Tereza, misionarka koja je život posvetila siromašnim i bolesnim. Za svoj humanitani rad dobila je 1979. Nobelovu nagradu za mir. Albanka rođena u Skoplju, stupila je 1928. u družbu Majke Božije od Loreta u Irskoj, a potom je u Kalkuti 1950. osnovala novu družbu Sestre misionarke ljubavi.
2000. - U Beogradu je umro Slavko Leovac, predsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, jedan od najistaknutijih književnih kritičara i istoričara srpske književnosti u drugoj polovini 20. veka (zbirke eseja "Svetlo i tamno", "Mit i poezija", "Metamorfoze").
2001. - Državni tužilac Perua podigao je optužnicu protiv bivšeg predsednika Alberta Fudžimorija (Fujimori) zbog umesanosti u dva masakra koje su izvršili paramilitarni odredi ranih devedesetih.
2002. - U eksploziji automobila bombe u Kabulu (Avganistan) poginulo je 26 a povređeno 150 osoba. U Kandaharu pokušan atentat na predsednika Avganistana Hamida Karzaia.
2003. - Sjedinjene Američke Države su zamrznule finansijska sredstva desetorici članova azijske terorističke grupe Džema Islamija, koja se dovodi u vezu sa mrežom iste orijentacije Osame bin Ladena Al Kaida.
2005. - U padu aviona Boing 737-200 indonežanske aviokompanije Mandela na naseljeno područje na severu ostrva Sumatra poginulo je 149 osoba. Pad aviona preživelo je 15 putnika.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Sub 6 Sep 2014 - 17:54

Smile 6. SEPTEMBAR

1522. - Španski moreplovac Huan Sebastijan del Kano (Juan Sebastian, Cano) završio je prvo putovanje oko sveta, koje je 1519. započeo Fernando Magelan (Magellan) sa pet brodova i 270 mornara. Del Kano je preuzeo komandu kada su 1521. Magelana ubili filipinski urođenici i vratio se u Španiju sa jednim brodom i 18 mornara.
1566. - Umro je turski sultan Sulejman II Veličanstveni. Tokomnjegove 46-godišnje vladavine Otomansko carstvo dostiglo je vrhunac moći i najveće teritorijalno proširenje. Umro je prilikom opsade Sigeta u trećem pohodu na Beč.
1688. - Austrijska vojska pod komandom bavarskog kneza Maksimilijana Emanuela (Maximilian), uz pomoć srpskih dobrovoljaca, savladala je otpor Turaka i ušla u Beograd. Turci su ga ponovo zauzeli 1690.
1729. - Rođen je nemački pisac i filozof racionalizma Mozes Mendelson (Moses Mendelssohn), osnivač jevrejskog prosvetiteljskog pokreta u Nemačkoj i tvorac prve moderne jevrejske filozofije religije.
1757. - Rođen je francuski general i državnik Mari Žozef (Marie Joseph), markiz od Lafajeta (La Fayette), nazvan "herojem dva sveta" u Američkom ratu za nezavisnost gde se borio protiv Britanaca (1777-81). Po povratku u Francusku bio je predstavnik plemstva u skupštini i zastupnik liberalnih ideja.
1860. - Rođena je američka pacifistkinja i društveni reformator Džejn Adams (Jane Addams), dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931. Bavila se praktičnim rešavanjem socijalnih problema i bila predsednik Međunarodne ženske lige za mir i slobodu.
1898. - Holandska kraljica Vilhelmina (Wilhelmina) stupila je napresto. Na isti dan 1948. kraljica je abdicirala u korist kćerke princeze Julijane (Juliana).
1901. - U Bufalu je anarhista Leon Čolgos (Czolgosz) izvršio atentat na predsednika SAD Vilijema Mekinlija (William McKinley). Mekinli je od zadobijenih rana umro nedelju dana kasnije, a 14. septembra novi predsednik SAD postao je Teodor Ruzvelt (Theodore Roosvelt).
1914. - Na zahtev saveznika da posle pobede na Ceru u Prvom svetskom ratu preduzme ofanzivu preko granice, srpska vojska je počela operacije protiv Austrijanaca u Sremu i istočnoj Bosni, poznate kao Bitka na Drini. Borbe su trajale do 11. novembra, kada je srpska vojska bila prisiljena da se povuče.
1940. - Rumunski kralj Karol II Hoencolern (Carol Hohenzollern) jeu Drugom svetskom ratu pod pritiskom Sila osovine abdicirao u korist sina Mihajla.
1965. - Napadom indijske avijacije na pakistanski grad Lahor počeo je rat između Indije i Pakistana zbog Kašmira. Sukob je okončan 25. septembra posredstvom UN.
1966. - Skupštinski kurir Dimtrik Cafondas (Dimtric Tsafondas)ubio je južnoafričkog premijera Hendrika Frenša Fervuda (Frensh Verwoerd) za vreme parlamentarne debate u Kejptaunu. Kao premijer od 1958. Fervud je doneo najveći broj zakona sistema aparthejda u Južnoj Africi.
1970. - Palestinski teroristi su oteli četiri aviona koja suletela iz Evrope u Njujork. Narednog dana u Kairu je zapaljen "Boing 747" kompanije "Pan ameriken", a dva "Boinga 707" dignuta su u vazduh 12. septembra u Jordanu. Četvrti avion se spustio u London, a otmičarka Lejla Kaled (Leila Khaled) je uhapšena.
1988. - Jedanaestogodišnji dečak Tomas Gregori (Thomas Gregory)postao je najmlađa osoba koja je preplivala Lamanš. Plivanje je trajalo 11 sati i 54 minuta.
1991. - SSSR je priznao nezavisnost Litvanije, Letonije i Estonije; Lenjingradu je vraćeno ime Sankt Peterburg.
1994. - Premijer Irske Albert Rejnolds (Reynolds) prvi put sesastao sa vođom Šin Fejna, političkog krila IRA-e Džerijem Adamsom (Gerry) i razgovarao o političkom rešenju dugogodišnje krize i sukoba katolika i protestanata u Severnoj Irskoj.
1997. - Britanska princeza Dajana (Diana), koja je poginula 31.avgusta u saobraćajnoj nesreći u Parizu, sahranjena je na porodičnom imanju, posle pogrebne ceremonije koju je posredstvom TV prijemnika pratilo više od 2 milijarde ljudi širom sveta.
1998. - Umro je japanski filmski reditelj Akira Kurosava, koji jeproslavio japansku kinematografiju filmovima "Rašomon", "Sedam samuraja", "Ran". Dobitnik je dva Oskara za najbolji inostrani film.
2000. - U sedištu UN u Njujorku otvoren je "Milenijumski samit UN", najveći skup svetskih lidera u istoriji na kojem je učestvovalo 150 kraljeva, predsednika i premijera. Od svetskih lidera samitu nisu prisustvovali samo predsednici Iraka Sadam Husein, SR Jugoslavije Slobodan Milošević i Libije Moamer Gadafi.
2001. - Vrhovni sud Kazahstana osudio je bivšeg premijera AkezanaKazegeldina na deset godina zatvora zbog korupcije, ilegalnog posedovanja oružja i zloupotrebe položaja.
2007. - Umro je čuveni svetski tenor Lučano Pavaroti, čija jekarijera trajala 46 godina. Debitovao je 1961. u Pučinijevim "Boemima", a omiljene opere bile su: "Lučija de Lamermur", "Turandot", "Bal pod maskama", "Rigoleto", "Madam Baterflaj" i "Magbet".

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Ned 7 Sep 2014 - 16:45

Smile 7. SEPTEMBAR

1533. - Rođena je engleska kraljica Elizabeta I (Elizabeth), kćerka kralja Henrija VIII (Henry) i njegove druge žene Ane Bolen (Anne Boleyn). Za vreme njene vladavine (1558-1603) postavljeni su temelji buduće britanske imperije. Podržavala je razvoj nauke i umetnosti, a specifičan stil arhitekture iz njenog vremena, mešavina gotike i renesanse, nazvan je elizabetanskim stilom.
1566. - U bici za Siget, koji je opsedala turska vojska Sulejmana II Veličanstvenog, poginuo je hrvatski ban Nikola Šubić Zrinski.
1701. - U Hagu je potpisan sporazum Engleske, Austrije i Holandije protiv Francuske, poznat kao "Druga velika alijansa".
1714. - Car Karlo VI potpisao je u Rahstatu sa Francuzima "Badenskimir" kojim je okončan Rat za špansko nasleđe, a Francuzima su pripali Alzas i Strazbur.
1764. - Za kralja Poljske krunisan je ruski štićenik Stanjislav II Ponjatovski (Stanislanj Poniatonjski), poslednji poljski monarh. Tokom njegove vladavine (do 1795) Rusija, Pruska i Austrija izvršile su tri deobe Poljske, koja je kao nezavisna država obnovljena 1918.
1788. - Turci su zarobili a potom ubili vođu srpskih dobrovoljaca u austrijsko-turskom ratu Koču Anđelkovića, poznatog kao Koča kapetan. Po njemu je borba srpskih dobrovoljaca u ovom ratu nazvana Kočcina krajina.
1812. - Završena je Borodinska bitka, blizu Moskve, jedna od najkrvavijih bitaka u Napoleonovim ratovima, u kojoj su Rusi pod komandom Kutuzova izgubili 44.000 vojnika, a Napoleon 50.000 među kojima i 23 generala. Nedelju dana kasnije Napoleon je ušao u Moskvu.
1813. - Prvi put je upotrebljen naziv "Ujka Sem" za SAD, u uvodniku njujorškog lista "Troj Post".
1822. - Guverner Brazila, princ Pedro, proglasio je nezavisnost od Portugalije i proglasio se za cara. Portugal je priznao nezavisnost Brazila 1828.
1860. - Italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi (Giuseppe) je sa svojim "crvenokošuljašima" zauzeo Napulj, u ratu za oslobođenje zemlje od Austrijanaca i ujedinjenje Italije.
1901. - Potpisan je Pekinški protokol kojim je okončan "Bokserski ustanak" u Kini. Pobunu protiv stranaca ugušile su evropske sile, Japan i SAD, a Kina je primorana da plati odštetu za njihovu imovinu uništenu tokom ustanka.
1909. - Rođen je američki filmski i pozorišni režiser Elija Kazan, dobitnik nekoliko Oskara ("Tramvaj nazvan želja", "Viva Zapata", "Istočno od raja", "Bebi Dol").
1914. - Rođen je američki fizičar Džejms Alfred van Alen (James, Allen). Pomoću Gajger-Milerovih brojača postavljenih 1958. na veštačke satelite "Eksplorer 1" i "Eksplorer 2" otkrio je dva pojasa pojačanog zračenja oko planete Zemlje koji su kasnije nazvani "Van Elenovi radijacioni pojasevi".
1940. - Nemačka avijacija pod komandom Hermana Geringa (Hermann Goering) počela je bombardovanje Londona. Prvog dana poginulo je više od 300 ljudi.
1949. - Umro je meksički slikar Hose Klemente Orosko (Jose Clemente Orozco). Smatra se najvećim slikarom murala u 20. veku, dekorisao je mnoge zgrade u Meksiku i SAD.
1964. - U mestu Sip na jugoslovenskoj i u Gura Vaji na rumunskoj obali Dunava, uz prisustvo predsednika Jugoslavije i Rumunije Josipa Broza Tita i Georgi Georgiju Deža (Gheorghe Gheorghiu Dej), postavljen je kamen temeljac na gradilištu hidroelektrane Đerdap.
1975. - Završeno je preseljavanje Turaka na Kipru. Pod nadžorom UN, oko 9.000 ljudi prebačeno je sa juga na sever zemlje.
1986. - Biskup Dezmond Tutu (Desmond) postao je nadbiskup Kejptauna u Južnoj Africi kao prvi crnac poglavar južnoafričkih anglikanaca.
1990. - Kao odgovor na reviziju Ustava Srbije 1989. kojom je značajno smanjena autonomna vlast u pokrajinama Vojvodini i Kosovu, 144 albanska delegata Skupštine Kosova proglasili su u Kačaniku Ustav Republike Kosovo.
1991. - U Hagu je počela sa radom Međunarodna mirovna konferencija o Jugoslaviji. U radu konferencije učestvovali su svi članovi Predsedništva SFR Jugoslavije, predsednik savezne vlade i šestorica predsednika jugoslovenskih republika. Predsedavajući Konferencije, na kojoj je usvojena Deklaracija o mirnom rešenju jugoslovenske krize, bio je lord Karington (Carington).
1994. - U komandi američke vojske u Berlinu poslednji put je spuštena američka zastava, čcime je, nakon skoro pola veka, formalno okončano američko vojno prisustvo u Berlinu.
1997. - U egzilu u Maroku umro je Mobutu Sese Seko, predsednik i diktator Zaira od 1965. do 1997. kada ga je sa vlasti zbacio Loran Kabila (Laurent).
1999. - U zemljotresu u blizini Atine, jednom od najjačih u Grčkoj u poslednjih više od 40 godina, poginulo je 101 lice.
2001. - U nigerijskom gradu Džos izbili su hrišćansko-muslimanski sukobi tokom kojih su zapaljene crkve i džamije. Prema podacima Crvenog krsta, za nepunih nedelju dana nasilja, ubijeno je najmanje 500 ljudi, a stotine povređeno.
2004. - Umro je Bejer Naud (Beyers Naude), južnoafrički sveštenik, jedan od retkih belaca koji je bio simbol otpora tokom godina aparthejda.
2005. - Na izborima u Egiptu pobedio je predsednik Hosni Mubarak kome će to biti peti mandat na mestu šefa države. Na tim izborima po prvi put učestvovalo je više kandidata.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pon 8 Sep 2014 - 17:33

Smile 8. SEPTEMBAR

1157. - Rođen je engleski kralj Ričard I Plantagenet, Lavlje srce (Richard, the Lionheart), junak srednjovekovnih legendi, jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu. Vladao je od 1189. do smrti 1199.
1331. - Na državnom saboru u Svrčinu (Kosovo) arhiepiskop Danilo II krunisao je 23-godišnjeg Dušana Stefana Nemanjića za kralja srpskih i pomorskih zemalja. Za prvog srpskog cara Dušan Nemanjić krunisan je 1346. u tadašnjoj srpskoj prestonici Skoplju.
1380. - Veliki moskovski knez Dimitrije Ivanovič Donski je u bici kod Kulikova potukao tatarsku vojsku. To je bila prva pobeda Rusa nad Tatarima koji su u 13. veku zagospodarili većim delom Rusije.
1565. - Španski doseljenici osnovali su na Floridi, na mestu današnjeg St. Avgustina, prvo katoličko naselje u Americi.
1645. - Umro je španski pisac Fransisko Gomes de Kevedo i Viljegas (Francisco Gomez, Ljuevedo y Villegas), jedan od velikana Zlatnog veka španske književnosti i jedan od najznačajnijih satiričara u svetskoj književnosti ("Snoviđanja", "Život lupeža").
1664. - Predvođeni pukovnikom Ričardom Nikolsom (Richard Nickolls), Englezi su zauzeli holandsko naselje na američkom kontinentu Novi Amsterdam, nazvano potom Njujork, u čast vojvode od Jorka (York), budućeg engleskog kralja Džejmsa II (James).
1731. - Bački episkop Visarion Pavlović otvorio je u Novom Sadu latinsko-slovensku školu, koja je imala rang niže realne gimnazije. Škola je znatno doprinela formiranju prvih naraštaja srpske građanske inteligencije u Vojvodini.
1760. - U Sedmogodišnjem ratu, koji se iz Evrope proširio i na Severnu Ameriku, Britanci pod komandom Džefrija Amhersta (Jeffrey) porazili su Francuze i zauzeli Montreal.
1799. - Rođen je srpski pisac, prevodilac i političar Jovan Hadžić, poznat i kao Miloš Svetić, jedan od autora Građanskog zakonika kneževine Srbije, prvi predsednik Matice srpske. Poznat je i kao protivnik jezičkih i pravopisnih reformi Vuka Karadžića.
1831. - Ruske trupe pod komandom generala Paskeviča pobedile su u bici za Varšavu Poljake koje je predvodio general Henrik Dembinjski (Henryk Dembinski). U trodnevnoj bici poginulo je više od 9.000 Poljaka. To je bio i kraj Poljskog ustanka.
1831. - Ruske trupe pod komandom generala Paskeviča pobedile su u bici za Varšavu Poljake koje je predvodio general Henrik Dembinjski (Henryk Dembinski). U trodnevnoj bici poginulo je više od 9.000 Poljaka. To je bio i kraj Poljskog ustanka.
1841. - Rođen je češki kompozitor Antonjin Dvoržak (Antonin Dvorak), jedan od tvoraca češke nacionalne škole. Iz njegovog bogatog opusa po čuvenju se izdvaja devet simfonija od kojih je najpoznatija "Simfonija iz novog života", Koncert za čelo i "Slovenske igre".
1841. - Rođen je češki kompozitor Antonjin Dvoržak (Antonin Dvorak), jedan od tvoraca češke nacionalne škole. Iz njegovog bogatog opusa po čuvenju se izdvaja devet simfonija od kojih je najpoznatija "Simfonija iz novog života", Koncert za čelo i "Slovenske igre".
1856. - Mirovnim ugovorom u Parizu završen je Krimski rat između Rusije i Turske (1853-56) i njenih saveznika Velike Britanije i Francuske (od 1854) i Kraljevine Sardinije (od 1855) za prevlast na Balkanu, Dardanelima i Bliskom Istoku. Rusija je izgubila deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneževinama i pravo držanja ratne flote u Crnom moru.
1900. - Uragan je u teksaškom gradu Galveston razrušio više od 2.500 kuća, a pogunulo je najmanje 8.000 ljudi.
1926. - Društvo naroda je jednoglasno primilo Nemačku u članstvo.
1941. - Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli blokadu Lenjingrada i odsekli ga od ostatka zemlje. Opsada grada, tokom koje je od iscrpljenosti i gladi umrlo 620.000 ljudi, okončana je u januaru 1944. pobedom sovjetske Crvene armije.
1943. - Objavljena je bezuslovna kapitulacija Italije u Drugom svetskom ratu.
1944. - Prva nemačka raketa "Fau 2", ispaljena iz Haga, u Drugom svetskom ratu pala je na London. Nemci su do kraja rata izbacili više od 1.000 raketnih bombi na Veliku Britaniju od kojih je 660 palo na London.
1949. - Umro je nemački kompozitor i dirigent Rihard Štraus (Richard Strauss), direktor Bečke opere, autor popularnih opera "Kavaljer s ružom", "Kapričo", "Arabela" i simfonijske poeme "Tako je govorio Zaratustra" koja je korištena u filmu "Odiseja 2001".
1951. - U San Francisku je potpisan mirovni ugovor između Japana i 49 zemalja. Tim ugovorom Japanu su oduzete sve teritorije osvojene za poslednjih 80 godina.
1954. - U Manili su SAD, Filipini, Australija, Novi Zeland, Tajland, Pakistan, Velika Britanija i Francuska, osnovali SEATO pakt, zamišljen kao karika u američkoj globalnoj strategiji okruživanja SSSR-a. Prestankom hladnog rata taj pakt je izgubio značaj.
1991. - Makedonci su se na referendumu izjasnili za suverenu Republiku Makedoniju, čime je Makedonija postala treća od šest republika SFR Jugoslavije koja je izabrala samostalnost.
1995. - Ministri inostranih poslova SR Jugoslavije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine prihvatili su u Ženevi mirovni plan za Bosnu, što je bio uvod u okončanje najtežeg sukoba na tlu Evrope od Drugog svetskog rata.
1997. - Najmanje 150 ljudi poginulo je u blizini zapadne obale Haitija kad je potonuo pretrpani feribot "La Fierte Gonavienne" (Ponos Gonave) koji je plovio ka ostrvu Gonava.
1999. - U eksploziji podmetnute bombe u stambenoj zgradi u Moskvi poginule su 94 osobe. U seriji eksplozija koje su usledile narednih dana u više gradova u Rusiji poginulo je oko 300 ljudi.
2001. - Preko hiljadu ljudi, uključujući i Nelsona Mandelu, okupilo se na sahrani oca južnoafričkog predsednika Taboa Mbekija. Govan Mbeki (91) je sahranjen među običnim ljudima.
2002. - Na svetskom prvenstvu u košarci u Indijanopolisu (SAD) Jugoslavija je po drugi put postala prvak sveta.
2003. - Studentski pokret Otpor, poznat po akcijama protiv režima bivšeg predsednika SR Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića zvanično je pristupio Demokratskoj stranci (DS).
2003. - Izraelski premijer Ariel Šaron (Sharon) doputovao je u zvaničnu posetu Indiji. To je prva poseta jednog izraelskog premijera toj zemlji od 1992, kada su ove dve države uspostavila pune diplomatske odnose.
2003. - Umrla je nemačka rediteljka i fotograf Leni Rifenštal (101), čija je karijera dostigla vrhunac u vreme nacističke vladavine, zahvaljujući propagandnim nacističkim filmovima koje je režirala. Najpoznatije njeno ostvarenje je "Trijumf volje" sa poznatim scenama hiljada nacista koji slave Hitlera.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Sre 10 Sep 2014 - 9:50

Smile 10. SEPTEMBAR

1526. - Turski sultan Sulejman II Veličanstveni je, posle pobedenad Mađarima na Mohačkom polju, zauzeo Budim, koji je postao sedište Budimskog pašaluka, provincije Otomanskog carstva u narednih 150 godina.
1721. - Švedska i Rusija su mirom u Nistadu u Finskoj okončale Veliki severni rat, započet 1700, u kojem je ruski car Petar Veliki potukao Šveđane i dobio izlaz na Baltičko more. Rusiji je pripala teritorija od Finskog do Riškog zaliva i gradovi Riga, Revel i Narva.
1839. - Rođen je američki filozof i logičar Čarls Sanders Pirs(Charles Sanders Peirce), osnivač pragmatizma, filozofskog pravca kojeg je kasnije razvio Vilijam Džejms (William James).
1855. - Rođen je nemački arheolog Robert Koldevej (Koldewey),koji je od 1899. do 1917. istraživao Vavilon i dokazao da je taj biblijski grad na reci Eufrat, južno od Bagdada, stvarno postojao.
1890. - Rođen je austrijski pisac Franc Verfel (Franz Werfel),pesnik ekspresionizma, esejist, dramski pisac i pripovedač ("Prijatelj sveta", "Mi jesmo", "Pavle među Jevrejima", "Pesma o Bernadeti", "Proslava mature", "Verdi").
1898. - U Ženevi je ubijena austrougarska carica Elizabeta, ženaFranca Jozefa. Atentat je izvršio anarhista Luiđi Lućeni (Luigi).
1906. - Izašao je prvi broj humorističko-satiričnog lista "Šabačka čivija". List je izlazio do 1909.
1919. - U dvorcu Sen Žermen kod Pariza predstavnici Austrije,pobedničkih sila u Prvom svetskom ratu i država naslednica Austro-Ugarske potpisali su mirovni ugovor kojim je formalno prestala da postoji austrougarska monarhija. Priznate su novonastale države među kojima i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Mirovnim ugovorom Austriji je zabranjeno da se ujedini sa Nemačkom, a na ime reparacija Saveznicima je predala svoju mornaricu.
1927. - Rođena je peruanska pevačica indijansko-španskog porekla Ima Sumak (Yma Sumac), koja se proslavila glasom jedinstvenog raspona, od visokog soprana do dubokog alta.
1939. - Kanada je objavila rat Nemačkoj, čime je sukob u Evropiprerastao u svetski rat. Kanadske jedinice su se u Drugom svetskom ratu borile u sastavu britanske armije.
1942. - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu napalo Diseldorf sa 476 aviona, koji su izbacili 100.000 bombi na taj nemački grad.
1943. - Posle kapitulacije Italije u Drugom svetskom ratu, Nemcisu okupirali Rim i stavili pod protektorat Vatikan.
1945. - Vidkun Kvisling (Quisling) šef marionetske vlade Norveške (1942-45)proglašen je krivim za izdaju i osuđen na smrt zbog saradnje sa nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu.
1967. - Građani Gibraltara odbacili su na referendumu pripajanje Gibraltara Španiji i opredelili se da ostanu pod britanskom upravom.
1974. - Na osnovu sporazuma postignutog u Alžiru, Portugalija jepriznala nezavisnost Gvineje Bisao pod vođstvom predsednika Luisa Kabrala (Luiz Cabral).
1976. - Dva putnička aviona sudarila se u vazduhu iznad Zagreba, u Hrvatskoj.
1976. - U sudaru putničkih aviona "Trajdent" britanske kompanije "Britiš ervejz" i "DC-9" jugoslovenske kompanije JAT severno od Zagreba, poginulo je svih 176 ljudi u oba aviona.
1981. - Slika "Gernika" Pabla Pikasa (Picasso) vraćena je uŠpaniju. Naslikana 1937, posle nacističkog bombardovanja baskijskog mesta Gernika u Španskom građanskom ratu, "Gernika" je od 1939. bila u Njujorku. Prema Pikasovom zavetu, slika nije mogla biti vraćena dok se u Španiji ponovo ne uspostavi demokratska država.
1989. - Mađarska je otvorila granicu prema Zapadu i dopustila odlazak oko 7.000 izbeglica iz Istočne Nemačke u Zapadnu Nemačku. Taj masovni egzodus doveo je do pada Berlinskog zida.
1994. - Papa Jovan Pavle II stigao je u Hrvatsku, u prvu posetu poglavara rimokatoličke crkve regionu bivše Jugoslavije. Papa se založio za mir na Balkanu.
1995. - Tokom vazdušne operacije protiv bosanskih Srba, NATO je,sa američkog broda "Normandija" u Jadranskom moru, krstarećim raketama "tomahavk" počeo da gađa protivvazdušna postrojenja u okolini Banja Luke.
2000. - U sukobima pristalica različitih političkih opcija tokomlokalnih izbora u Makedoniji ranjeno je nekoliko desetina ljudi. Napetost između etničkih Albanaca i Makedonaca eskalirala je u proleće 2001. u sukobe koji su zemlju doveli na ivicu građanskog rata.
2001. - Savet bezbednosti UN ukinuo je ambargo na prodaju oružja SR Jugoslaviji. Embargo je uveden 31. marta 1998. zbog, kako je obrazloženo, nasilja koji režim Slobodana Miloševića sprovodi na Kosovu.
2002. - Švajcarska je postala 190-ta članica Organizacije ujedinjenih nacija (UN) u kojoj je od 1948. imala status posmatrača.
2003. - Hrvatski predsednik Stjepan Mesić doputovao je u Beograd.To je prva poseta jednog hrvatskog predsednika SCG od početka rata u bivšoj Jugoslaviji 1991. godine.
2006. - U Crnoj Gori su održani parlamentarni izbori, prvi odproglašenja nezavisnosti. Ubedljivu pobedu odnela je koalicija Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića i Socijaldemokratske partije (SDP) Ranka Krivokapića.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Čet 11 Sep 2014 - 9:51

Smile 11. SEPTEMBAR

1524. - Rođen je francuski pisac Pjer de Ronsar (Pierre, Ronsard), najznačajniji pesnik renesansne pesničke škole "Plejada", koja je izvršila preokret u francuskoj poeziji i utemeljila novi poetski izraz i jezik.
1709. - Anglo-holandsko-austrijske trupe pod komandom vojvode od Marlboroa (Marlborough) i princa Eugena Savojskog pobedile su Francuze u bici kod Malplakea, poslednjoj velikoj bici u Ratu za špansko nasleđe (1701-14).
1773. - Ubijen je Šćepan Mali, lažni ruski car Petar III koji se nametnuo Crnogorcima kao vladar. Tokom vladavine od 1767. izmirio je plemena, uveo sud, započeo popis stanovništva i imovine i počeo da gradi puteve. Prema predanju ubio ga je sluga, mletačko-turski agent po nalogu skadarskog paše.
1830. - Proglašena je republika Ekvador kao deo konfederacije Kolumbije.
1855. - Nakon jedanaest meseci opsade, britanske, francuske i turske trupe zauzele su Sevastopolj, najznačajniju rusku bazu u Crnom moru. Time je okončana najveća operacija u Krimskom ratu.
1870. - Kralj Sardinije Viktor Emanuel (Vittorio Emmanuele) napao je Papsku državu u Rimu, a 1871. preselio je svoju prestonicu u Rim i uselio se u palatu Kvirinal. Papa se povukao u Vatikan i od tada je njegov suverenitet ograničen samo na vatikanske palate.
1880. - Rođen je srpski glumac Dobrica Milutinović, prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije ustanovili su 1980. nagradu za životno delo u oblasti glume koja je po njemu nazvana "Dobričin prsten".
1883. - Rođen je ruski revolucionar Grigorij Jevsejevič Zinovjev, jedan od boljševičkih lidera i organizatora Oktobarske revolucije. Od 1919. do 1926. bio je predsednik Izvršnog komiteta Kominterne. Streljan je 1936. u Staljinovim čistkama.
1885. - Rođen je engleski pisac Dejvid Herbert Lorens (David, Lanjrence), koji se smatra nosiocem duhovne opozicije viktorijanskim načelima britanskog društva. Njegov roman "Ljubavnik ledi Četrli" skandalizovao je puritansko britansko društvo i dugo bio zabranjivan u zemljama engleskog govornog područja.
1917. - Rođen je filipinski državnik Ferdinand Markos (Marcos). Jedan od najpopularnijih predsednika Filipina kada je izabran 1965, zaveo je 1972, pre isteka drugog mandata, vanredno stanje i diktaturu u zemlji. Zbačen je sa vlasti 1986, a umro je 1989. u izbeglištvu na Havajima.
1921. - Osnovan je Jugoslovenski atletski savez.
1922. - Liga naroda je, uprkos protestima Arapa, potvrdila britanski mandat nad Palestinom.
1962. - Britanska pop grupa "Bitlsi" snimila je prvi singl "Love me do". Producent Džordž Martin (George) smatrajući da bubnjar Ringo Star (Starr) nema dovoljno iskustva, zamenio ga je Endi Vajtom (Andy White).
1971. - Umro je ruski državnik Nikita Sergejevič Hruščov, šef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964, koji je počeo proces destaljinizacije u Sovjetskom Savezu. Potpisao je sa Josipom Brozom Titom 1955. Beogradsku i 1956. Moskovsku deklaraciju, kojima su normalizovani odnosi Jugoslavije i SSSR-a posle perioda Informbiroa.
1973. - U Čileu je u vojnom udaru ubijen predsednik Čilea Salvador Aljende (Allende), prvi levičar marksista izabran na izborima za šefa države u zapadnoj hemisferi. Vlast je, uz podršku SAD, preuzela vojna hunta na čelu sa Augustom Pinočeom, koji je vladao Čileom sledećih 17 godina. Prema zvaničnom saopštenju, Aljende je izvršio samoubistvo odbijajući da se preda pučistima.
1979. - Tokom posete Moskvi, umro je angolski državnik i pesnik Agostinjo Neto (Agostinho), prvi predsednik Angole, predvodnik borbe za oslobođenje zemlje od portugalske kolonijalne vlasti, uspešno okončane 1975.
1995. - Hiljade ljudi demonstriralo je ulicama Pariza u znak protesta zbog obnavljanja francuskih nuklearnih proba u južnom Pacifiku.
1997. - Škoti su na referendumu prihvatili plan britanske laburističke vlade za uspostavljanje parlamenta Škotske, prvi put posle gotovo 300 godina.
2000. - Ruski i američki kosmonauti Jurij Malenčenko i Edvard Lu (Edward) uspešno su okončali šestočasovni izlazak u otvoreni kosmos na Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS), nakon što su spojili dva bloka stanice sa uređajem koji fiksira magnetsko polje zemlje.
2001. - U samoubilačkom terorističkom napadu otetim avionima na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu, poginule su 2.752 osobe. Zgrada Pentagona je znatno oštećena, a dva tornja visine 410 metara u njujorškoj poslovnoj četvrti Menhetn su potpuno srušena. Optuživši Osamu Bin Ladena, lidera islamskih ekstremista koji se krio u Avganistanu, za organizovanje napada, SAD su 7. oktobra počele bombardovanje Avganistana.
2003. - U Švedskoj je preminula ministarka inostranih poslova Ana Lind, dan nakon što je teško ranjena nožem u tržnom centru u Stokholmu. Ubica Mijailo Mijailović osuđen je 23 marta 2004. na kaznu doživotnog zatvora. Viši sud u Stokholmu preinačio je presudu i doneo odluku da je Mijailović mentalno bolestan i da ga treba uputiti na psihijatrijsko lečenje.
2004. - U udesu grčkog vojnog helikoptera, nedaleko od Svete Gore, poginulo je 17 putnika i članova posade, među kojima i patrijarh aleksandrijski i sveafrički Petros (56).

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pet 12 Sep 2014 - 9:47

Smile 12. SEPTEMBAR

-490. - Na istočnoj obali Atike kod Maratona Atinjani supobedili deset puta brojniju vojsku persijskog cara Darija (9.000 prema 100.000). U bici su poginula 192 grčka vojnika, a Persijanaci su imali oko 6.000 mrtvih. Vest o pobedi u Atinu je doneo glasnik Filided pretrčavši 40 kilometara, nakon čega je umro od premora. Po tom događaju se u modernom vremenu zove najduža trka u atletici.
1494. - Rođen je francuski kralj Fransoa I (Francois), koji jetokom vladavine (1515-47) osvojio Milano, ali nije uspeo da se učvrsti u Italiji. Njegovu ambiciju da postane rimsko-nemački car sprečio je Karlo V, sa kojim je potom Fransoa I vodio četiri rata.
1583. - Rođen je italijanski orguljaš i kompozitor Đirolamo Freskobaldi (Girolamo Frescobaldi), najveći majstor svog vremena, koji je kompozicije za orgulje obogatio novim izražajnim sredstvima. U Italiji nije imao značajnije sledbenike, ali je presudno uticao na austrijske i nemačke barokne majstore, kao i na Baha (Bach).
1733. - Umro je francuski kompozitor i orguljaš Fransoa Kupren(Francois Couperin), centralna ličnost muzičkog života Pariza početkom 18. veka, dvorski klavsenista i muzički učitelj. Napisao je metodiku "Umetnost sviranja na klavsenu".
1772. - Rusija je osvojila persijsku oblast uz Kaspijsko more,uključujući i grad Baku.
1801. - Ruski car Aleksandar I anektirao je gruzijsku kraljevinu.Istočna gruzijska kraljevina, stvorena četiri decenije ranije, posle oslobođenja od Persijanaca, prihvatila je ruski protektorat 1783. Rusija je 1810. anektirala i zapadnu Gruziju, koja je do tada bila pod vlašću Otomanskog carstva.
1848. - Švajcarska je usvojila novi ustav kojim je postalafederalna unija s jakom centralnom vlašću.
1876. - Rođen je srpski političar, pozorišni i književnikritičar Milan Grol, dugogodišnji dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, od 1940. šef Demokratske stranke. U Drugom svetskom ratu bio je član jugoslovenske kraljevske vlade u emigraciji, a od marta do avgusta 1945. potpredsednik vlade Demokratske Federativne Jugoslavije.
1878. - Egipatski obelisk poznat kao "Kleopatrina igla",napravljen od mermera iz Asuana oko 1475. p.n.e, postavljen je u Londonu.
1890. - Britanska Južnoafrička kompanija osnovala je grad Solzberi (Harare) koji je postao glavni grad Rodezije. Naziv je dobio po imenu tadašnjeg britanskog premijera lorda Solzberija (Salisbury).
1913. - Rođen je američki atletičar Džesi Ovens (Jesse Owens),koji je osvojio četiri zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. Njegov trijumf naljutio je Adolfa Hitlera, koji je napustio počasnu ložu kako bi izbegao da se rukuje s njim zato što je crnac.
1916. - Na Kajmakčalanu je počela ofanziva srpske vojske protiv Bugara i Nemaca u Prvom svetskom ratu. Završena je 3. oktobra 1916, kao prva pobeda srpske vojske nakon povlačenja preko Albanije.
1919. - Italijanska armija sastavljena od dobrovoljaca podkomandom pesnika Gabrijela D'Anuncija (Gabriele d'Annunzio) zauzela je Rijeku. Grad je ostao pod italijanskom vlašću do kraja Drugog svetskog rata.
1940. - Tražeći izgubljenog psa, grupa tinejdžera otkrila jepećinu Lesko, kod mesta Montinjak u Dordonji (Francuska) čuveni arheološki lokalitet sa crtežima iz paleolita.
1943. - Nemački komandosi su u Drugom svetskom ratu, na osnovunaredbe Adolfa Hitlera, oteli bivšeg italijanskog diktatora Benita Musolinija (Mussolini), kojeg su nove italijanske vlasti stavile u zatvor.
1953. - Nikita Hruščov izabran je za prvog sekretara Centralnog komiteta KP SSSR.
1968. - Albanija je saopštila da napušta Varšavski pakt.
1970. - Palestinski otmičari su u Jordanu digli u vazduh triaviona oteta šest dana ranije posle poletanja iz Njujorka ka Evropi. Prethodno su oslobodili putnike u zamenu za palestinske zatvorenike, među kojima i otmičara četvrtog aviona Lejlu Kaled (Leila Khaled).
1974. - Vojnim pučem svrgnut je sa vlasti etiopski car Haile Selasije (Selassie), koji je 1928. posle smrti Menelika II postao kralj, a 1930. car Etiopije.
1980. - U vojnom puču pod vođstvom generala Kenana Evrena u Turskoj je oborena vlada Sulejmana Demirela.
1989. - U poljskom parlamentu prihvaćena je vlada jednog odlidera pokreta "Solidarnost" Tadeuša Mazovjeckog, čime je formalno okončana vladavina komunista u Poljskoj.
1994. - U Poljskoj su održane prve zajedničke vojne vežbe snaga NATO i bivšeg Varšavskog pakta.
1998. - U atentatu u Tirani ispred sedišta opozicione Demokratske partije ubijen je jedan od njenih vođa Azem Hajdari.
1999. - Indonezija je prihvatila raspoređivanje mirovnih snaga UN u Istočnom Timoru.
2000. - U eksploziji automobila koji je uleteo u podžemnu garažuu zgradi Berze u Džakarti, 15 ljudi je poginulo, a više desetina je povređeno.
2001. - NATO se prvi put u svojoj 52 godine dugoj istoriji pozvaona član 5. Povelje NATO o zajedničkoj odbrani, čime je stvorena mogućnost kolektivnog vojnog odgovora na terorističke napade u SAD. U govoru naciji američki predsednik Džordž Buš rekao da je Amerika napadnuta i da će iskoristiti sva svoja odbrambena sredstva kako bi terorizam bio pobeđen.
2003. - Rezolucijom Saveta bezbednosti UN Libiji su ukinute sankcije uvedene nakon terorističkih napada na američki i francuski avion krajem osamdesetih godina. Prethodno je sa Fondacijom Gadafi postignut sporazum o isplati odštete porodicama žrtava oborenog francuskog aviona.
2003. - Umro je američki kantri muzičar Džoni Keš (71),"Čovek u crnom". Tokom 50-godišnje karijere najviše je pevao o rudarima, nadničarima, osuđenicima i kaubojima.
2005. - Umro je nemački sportista Fric Šilgen, koji je upalio olimpijsku vatru na Olimpijskim igrama 1936. u Berlinu.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Sub 13 Sep 2014 - 9:35

Smile 13. SEPTEMBAR

1506. - Umro je italijanski slikar i graver Andrea Mantenja (Mantegna), najznačajniji predstavnik visoke renesanse u Padovi i Mantovi, autor čuvenih fresaka u crkvi Eremitani u Padovi, uništene u Drugom svetskom ratu.
1592. - Umro je francuski pisac i filozof Mišel Ejkem de Montenj (Mishael Eyquem, Montaigne), obnovitelj intelektualnog skepticizma i vesnik slobodne misli u 17. i 18. veku (tri knjige "Eseja", "Dnevnik putovanja").
1598. - Umro je Filip II, napuljski kralj (1554), gospodar Holandije (1555), a nakon povlačenja svog oca Karla V (1556), kralj Španije, Sicilije i Sardinije. Apsolutista i fanatični katolik svojom politikom izazvao je ustanak u Holandiji, koji je doveo do nezavisnosti severne pokrajine (1581). Pobedio je tursku flotu kod Lepanta 1571, ali je pohod njegove "nepobedive armade" (1588) na Englesku završio katasrofalnim porazom.
1759. - Britanci su u presudnoj bici u blizini Kvebeka pobedili Francuze i osigurali britansku supremaciju u Kanadi.
1788. - Njujork je proglašen prvom federalnom prestonicom SAD.Grad su osnovali 1626. holandski doseljenici i nazvali ga Novi Amsterdam, a dvadesetak godina kasnije zauzeli su ga Englezi i dali mu naziv Njujork u čast vojvode od Jorka (York), kasnije engleskog kralja.
1819. - Rođena je nemačka pijanistkinja Klara Šuman (Clara Shumann), koja je koncertnu karijeru počela u devetoj godini i postala jedan od najvećih klavirskih majstora 19. veka.
1842. - Narodna skupština kneževine Srbije, u kojoj su ustavobranitelji imali većinu, proglasila je za kneza Aleksandra Karađorđevića, sina vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa. Ustavobranitelji su prethodno zbacili kneza Mihajla Obrenovića, koji je potom izbegao u Austriju.
1874. - Rođen je austrijski kompozitor Arnold Šenberg(Shoenberg). Kao začetnik Bečke atonalne škole, pobornik ekspresionizma u muzici i tvorac novog načina komponovanja - dodekafonije, bitno je uticao na razvoj muzike 20. veka (opera "Mojsije i Aron", simfonijska poema "Peleas i Melisandra", kantate "Gurelider" i "Preživeli iz Varšave").
1882. - Tokom Egipatskog ustanka britanske trupe porazile suegipatsku vojsku kod Tel el Kebira i nastavile osvajanje Egipta i Sudana.
1908. - Probnom vožnjom od Virpazara do Bara Crnom Gorom jeprošao prvi voz. Redovni železnički saobraćaj uspostavljen je 2. novembra.
1922. - U Al Aziziji u Libiji izmerena je najviša temperatura vazduha u hladu - 58 stepeni Celzijusa.
1923. - General Migel Primo de Rivera (Miguel) izvršio je, uzodobrenje kralja Alfonsa XIII, državni udar u Španiji i zaveo vojnu diktaturu.
1955. - SSSR i Zapadna Nemačka uspostavili su diplomatske odnose.
1971. - U njujorškom zatvoru Atika poginuli su 31 zatvorenik i 11zatvorskih čuvara, kada su pripadnici američke policije i Nacionalne garde intervenisali da smire petodnevnu pobunu u zatvoru.
1977. - Umro je američki dirigent poljskog porekla Leopold Stokovski (Stokonjski). Vodio je Njujoršku filharmoniju od 1946. do 1950, a 1962. osnovao je Američki simfonijski orkestar. Napisao je knjigu "Muzika za sve nas", koja je prevedena na skoro sve svetske jezike.
1989. - U Kejptaunu su održane dotada najveće demonstracije protiv aparthejda u Južnoj Africi. Demonstrante koji su uz pesmu i igru prolazili kroz centar grada predvodio je nadbiskup Dezmond Tutu (Desmond).
1991. - SSSR i SAD su se sporazumeli da obustave snabdevanje oružjem zaraćene strane u Avganistanu.
1992. - Umro je američki filmski glumac Entoni Perkins (Anthony),dobitnik Oskara za film "Prijateljsko ubeđivanje".
1993. - Izrael i Palestinska oslobodilačaka organizacija (PLO) potpisali su u Vašingtonu mirovni sporazum kojim je predviđena palestinska samouprava na okupiranim teritorijama.
1998. - Na drugim posleratnim opštim izborima u Bosni i Hercegovini ponovo su pobedile nacionalne političke partije bosanskih Muslimana, Srba i Hrvata. Trogodišnji rat, koji su vodili lideri nacionalnih grupa, završen je u decembru 1995. potpisivanjem mirovnog ugovora u Dejtonu, u SAD, a prvi posleratni izbori održani su 1996.
1999. - U Beogradu su umrli doajen srpskog novinarstva Predrag Milojević (99) i istaknuti filmski reditelj Vladimir Pogačić (80).
1999. - U četvrtoj velikoj, od serije eksplozija koje su dvenedelje potresale Moskvu, srušena je stambena zgrada, a poginulo 118 ljudi.
2000. - Naturalizovani Amerikanac tajvanskog porekla Ven Ho Li,istraživač u vladi SAD pušten je iz zatvora uz izvinjenje sudije. On je u samici proveo devet meseci, zbog optužbi američke vlade da predstavlja pretnju za nacionalnu bezbednost.
2001. - Američki državni sekretar Kolin Pauel potvrdio da jevođa Al Kaide Osama bin Laden, za koga se verovalo da se krije u Avganistanu, glavni osumnjičeni za terorističke napade u SAD 11. septembra.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Ned 14 Sep 2014 - 16:40

Smile 14. SEPTEMBAR

1219. - Proglašena je autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, koju je kod romejskog (vizantijski) cara Teodora I Laskarisa i nikejskog patrijarha Manojla I Haritopula izdejstvovao Sava Nemanjić, potom prvi srpski arhiepiskop, sa sedištem u manastiru Žiča. Car Dušan je 1346. uzdigao srpsku crkvu u rang patrijaršije.
1262. - Kralj Kastilje Alfonso zauzeo je luku Kadiz na obali Atlantskog okeana, okončavši petovekovnu mavarsku okupaciju grada.
1321. - Umro je Dante Aligijeri (Alighieri), najveći italijanski pesnik, koji je u svom delu sintetizovao srednjevekovnu kulturu i nagovestio novi duh koji će se afirmisati u renesansi. Bio je i prozni pisac, književni teoretičar, filozof i političar. Njegova "Božanstvena komedija" smatra se jednim od najznačajnijih dela u svetskoj književnosti.
1812. - Francuske trupe pod Napoleonom Bonapartom ušle su u Moskvu, koju su Rusi u povlačenju zapalili.
1829. - Potpisan je Jedrenski mirovni ugovor kojim je okončan rusko-turski rat. Srbija je na osnovu Jedrenskog mira 1830. dobila hatišerif o samoupravi, a Grčka nezavisnost.
1852. - Umro je engleski fildmaršal, vojvoda Artur Velzli Velington (Arthur Wellesley Wellington), koji se proslavio pobedom nad Napoleonom 1815. kod Vaterloa.
1852. - Rođen je srpski pisac Simo Matavulj, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma ("Bakonja fra Brne", "Uskok", zbirke pripovedaka "Iz primorskog života", "S mora i planine", "Beogradske priče").
1860. - U Beogradu je umro srpski knez Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka 1815. Izborio je Srbiji autonomiju 1830, a za sebe naslednu titulu kneza. Zbačen je 1839, ali se vratio na srpski presto 1858.
1911. - Ruski premijer Petar Arkadijevič Stolipin smrtno je ranjen u atenatu u pozorištu u Kijevu. Umro je četiri dana kasnije.
1927. - Isidora Dankan (Duncan), slavna američka igračica, koja se smatra začetnikom modernog baleta, umrla je u Nici kada se ešarpa koju je imala oko vrata zaplela u točkove otvorenog automobila kojim je upravljala.
1930. - Nacional-socijalistička partija Adolfa Hitlera postala je druga partija po veličini u nemačkom parlamentu (Reisstag).
1937. - Umro je češki državnik i filozof Tomaš Garig Masarik (Tomas Garrigue Masaryk), profesor Praškog univerziteta. Osnivač i ideolog liberalne Češke narodne stranke (1900-20) koja se borila za autonomiju Češke u okviru Austro-Ugarske. Bio je prvi predsednik Čehoslovačke od 1918. do 1935.
1939. - Helikopter "VS-300" ruskog konstruktora Igora Ivanoviča Sikorskog, koji je emigrirao u SAD, izveo je prvi uspešan let.
1959. - Sovjetska "Luna 2" je bila prvi vasionski brod koji se spustio na Mesec.
1960. - U Kongu je izvršen vojni udar pod vođstvom pukovnika Žozefa Mobutua (Joseph), a premijer Patris Lumumba (Patrice) stavljen je u kućni pritvor u Leopoldvilu.
1960. - Na sastanku predstavnika zemalja proizvođača nafte u Bagdadu osnovana je Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK).
1975. - U Amsterdamu jedan nezaposleni učitelj je kuhinjskim nožem isekao "Noćnu stražu", jednu od najdragocenijih Rembrantovih slika.
1982. - Dan nakon saobraćajne nesreće, umrla je princeza Grejs od Monaka (Grace), bivša američka filmska glumica Grejs Keli (Kelly), dobitnica Oskara za ulogu u filmu "Provincijalka".
1982. - U eksploziji bombe podmetnute u sedište hrišćanske partije Falange u istočnom Bejrutu, poginuli su predsednik Libana Bašir Džemajel (Bashir Gemayel) i još 20 ljudi.
1992. - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o povećanju broja i proširenju mandata međunarodnih mirovnih snaga u Bosni i Hercegovini (Unprofor).
1996. - Kambodžanski kralj Norodom Sihanuk (Sihanouk) dao je amnestiju jednom od lidera Crvenih Kmera Jengu Sariju (Ieng Sary) zbog njegove uloge u periodu "polja smrti" (1975-78), kada je u Kambodži ubijeno između milion i dva miliona ljudi.
1996. - U Bosni su održani prvi opšti izbori posle potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu u decembru 1995. Pobedile su tri nacionalne stranke, Srba, Hrvata i Muslimana, čiji su ih lideri predvodili i tokom troipogodišnjeg oružanog sukoba.
2001. - Senat SAD usvojio je rezoluciju kojom se predsedniku Džordžu Bušu odobrava da "preduzme sve neophodne i odgovarajuće mere" povodom terorističkih napada 11. septembra. Predsednik Buš odobrio je mobilizaciju 50.000 rezervista.
2001. - Ahmad Šah Masud, legendarni komandant avganistanske gerile u borbi protiv Talibana, umro je od posledica ranjavanja u napadu bombaša-samoubice, 9. septembra.
2003. - Na referendumu u Švedskoj građani su se izjasnili protiv priključenja te zemlje Evropskoj monetarnoj uniji.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pon 15 Sep 2014 - 18:13

Smile 15. SEPTEMBAR

1776. - Tokom Američkog rata za nezavisnost, britanske trupe podkomandom generala Vilijama Haua (William Howe) zauzele su Njujork.
1810. - U Meksiku je počeo ustanak protiv španske vlasti koji jes prekidima trajao do 1820, kada je proglašena nezavisnost Meksika od Španije.
1821. - Španske kolonije Gvatemala, San Salvador i Kostarika proglasile su nezavisnost.
1822. - Britanske trupe zauzele su Kairo, a Rabi-paša, koji sepredao Britancima, proteran je na Cejlon. Kairo je ostao pod britanskom kontrolom do 1922, kada je Egipat proklamovao nezavisnost a grad postao prestonica države.
1830. - Rođen je meksički general i državnik Porfirio Dijas(Diaz), predsednik Meksika od 1877. do 1880. i od 1884. do 1911, kada ga je sa vlasti oborio vođa meksičke revolucije Fransisko Madero (Francisco). Umro je 1915. u emigraciji u Parizu.
1864. - Tokom lova na jarebice, nesrećnim slučajem se ubioengleski istraživač Džon Haning Spik (John Hanning Speke), prvi Evropljanin koji je u avgustu 1858. video afričko jezero Viktorija, tvrdeći da je ono izvorište Nila.
1890. - Rođena je engleska književnica Agata Kristi (Agatha Christie), autor popularnih kriminalističkih romana i pozorišnih komada, jedan od najuspešnijih pisaca svih vremena sa dve milijarde prodatih knjiga ("Ubistvo u Orijent ekspresu", "Mišolovka", "Vašar zločina").
1904. - Rođen je italijanski kralj Umberto II, poslednji vladarItalije, koji je na presto stupio u maju 1946. posle abdikacije svog oca Vitorija Emanuela III (Vittorio Emmanuele). Abdicirao je mesec dana kasnije, u junu 1946, kada su se Italijani na referendumu izjasnili za republiku.
1916. - U bici na Somi u Prvom svetskom ratu Britanci su prvi putupotrebili tenkove, napravljene prema projektu Ernesta Svintona (Swinton).
1935. - Nemački Rajhstag na vanrednom zasedanju u Nirnbergu doneoje zakon o oduzimanju državljanstva Nemcima jevrejskog porekla i zakon o zaštiti nemačke krvi i časti kojim je bilo zabranjeno sklapanje brakova između Nemaca i Jevreja i zapošljavanje Nemaca kod jevrejskih poslodavaca.
1946. - Proglašena je Narodna Republika Bugarska, nakon što suse Bugari na referendumu izjasnili protiv monarhije.
1949. - Konrad Adenauer je izabran za prvog kancelara Zapadne Nemačke, a Teodor Hojs (Theodor Heuss) za prvog predsednika Republike.
1967. - Komandant egipatskih snaga u šestodnevnom ratu sa Izraelom u junu 1967, Abdel Hakim Amer, izvršio je samoubistvo. U tom ratu Izrael je gotovo uništio egipatsko vazduhoplovstvo, zauzeo Sinaj i prodro do Sueckog kanala.
1972. - Španija i Sovjetski Savez potpisali su ugovor o trgovini, prvi ugovor dve zemlje od okončanja Španskog građanskog rata (1936-39).
1973. - Umro je švedski kralj Gustav VI Adolf (90), a nasledio gaje unuk Karl XVI Gustav (Carl).
1987. - Nemački hakeri poznati kao "Haos klub" upali su u kompjuterski sistem Nase i instalirali program nazvan "Trojanski konj".
1999. - Savet bezbednosti UN odobrio je formiranje međunarodnih snaga za Istočni Timor zbog talasa nasilja koji su izazvale proindonežanske snage, nakon referenduma na kojem su se stanovnici te indonežanske pokrajine izjasnili za nezavisnost.
2000. - U Sidneju su otvorene 27. Olimpijske igre. Jugoslovenski sportisti su na tim igrama osvojili tri medalje - zlatnu odbojkaši, srebrnu Jasna Šekarić u gađanju iz vazdušnog pištolja, a bronzanu vaterpolisti.
2002. - Na parlamentarnim izborima u Makedoniji, četvrtim odosamostaljenja te bivše jugoslovenske republike, pobedila je opoziciona koalicija "Za Makedoniju-zajedno", predvođena Socijaldemokratskim savezom (SDS) Branka Crvenkovskog.
2003. - U požaru u najvećem zatvoru u Saudijskoj Arabiji,al-Hairu u Riadu, poginulo je 67 a povređeno 23 zatvorenika. To je najsmrtonosniji požar u istoriji te zemlje.
2006. - Umrla je Orijana Falači (Oriana Fallaci) italijanska novinarka i nekadašnji ratni izveštač, poznata po beskompromisnim intervjuima sa svetskim liderima i provokativnim stavovima.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Uto 16 Sep 2014 - 18:08

Smile 16. SEPTEMBAR

1380. - Umro je francuski kralj Šarl V Mudri (CHarles le Sage), koji je kao regent 1358. (dok je njegov otac Žan II bio zarobljenik Engleza) ugušio veliki seljački ustanak poznat kao Žakerija. Tokom vladavine, od stupanja na presto 1360, u Stogodišnjem ratu uspeo je da povrati od Engleza veći deo teritorija. Podsticao je nauku i kulturu. Nasledio ga je sin Šarl VI Ludi.
1387. - Rođen je engleski kralj Henri V , koji je tokom vladavine (1413-22) nastavio Stogodišnji rat sa Francuskom i posle pobede 1415. kod Azenkura osvojio Pariz. Postao je 1420. regent, a posle smrti Šarla VI prestolonaslednik Francuske.
1498. - Umro je španski dominikanac Tomas de Torkemada (Torquemada), pokršteni Jevrejin, prvi Veliki inkvizitor Španije (1483-94) i fanatični propovednik Inkvizicije. Pod njegovim pritiskom kralj Ferdinand V izdao je dekret o progonu Jevreja na osnovu kojeg je 300.000 Jevreja proterano iz Španije.
1620. - Brod "Mejflauer" krenuo je iz engleske luke Sautempton sa putnicima koji će osnovati Plimut, prvu stalnu englesku koloniju u Americi.
1736. - Umro je nemački fizičar Gabrijel Danijel Farenhajt (Gabriel Daniel Fahrenheit), koji je 1714. usavršio termometar napunivši ga živom umesto alkoholom. Tačka smrzavanja na njegovoj skali, 32 stepena, označava najjaču zimu koja je 1709. zabeležena u Dancingu (Gdanjsku)..
1745. - Rođen je ruski vojskovođa Mihail Ilarionovič Kutuzov, jedan od najvećih vojnih stratega 19. veka. Proslavio se u borbama protiv Turaka i Napoleona Bonaparte 1812. Jedna je od glavnih ličnosti romana "Rat i mir" Lava Tolstoja.
1810. - Masovnim ustankom seljaka koje su predvodili Migel Idalgo i Kastilja (Miguel Hidalgo y Castilla) i Hose Moralez (Jose Moralez), u Meksiku je počela borba za nezavisnost od španske vlasti, završena sticanjem nezavisnosti 1821. Datum izbijanja ustanka slavi se u Meksiku kao Dan nezavisnosti.
1823. - Rođen je knez Mihailo Obrenović, koji je Srbiju učinio najjačom vojnom silom na Balkanu. Vladao je od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku. Zbog bune Tome Vučića Perišića, pobegao je 1842. u Austriju gde je pomagao Vuka Karadžića, Đuru Daničića, Branka Radičevića i druge srpske pisce.
1847. - Kuća u kojij je živeo Vilijam Šekspir, (William Shakespeare) u engleskom gradu Stratfordu na Avonu (Stratford Upon Avon) je otkupljena da bi se sačuvala kao Šekspirov muzej, koji svake godine privlači veliki broj turista, ljubitelja Šekspirovih dela, u to mesto.
1859. - Škotski istraživač Dejvid Livingston otkrio je u istočnoj Africi veliko jezero njasa, koje sada dele Malavi, Tanzanija i Mozambik.
1861. - Zastupništvo grada Zagreba dodelilo je Vuku Stefanoviću Karadžiću Povelju počasnog građanina, kojom su mu data 'sva prava, sloboštine i koristi kao što svakom građaninu Zagreba po zakonu i starom narodnom običaju pripadaju'. ik.
1894. - Rođen je srpski arhitekta, istoričar umetnosti i pisac Aleksandar Deroko, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od prvih istoriografa srpske srednjevekovne i narodne arhitekture.
1906. - Dva proizvodjača automobila u SAD, ujedinila su se u GM, General Motors. Kasnije, GM je 'progutao' veliki broj manjih proizvodjača kao sto su Ševrolet (Chevrolet), Bjuik (Buick), Pontiak (Pontiac), Oldsmobil (Oldsmobile), Kadilak (Cadillac) iz Amerike, kao i Opel iz Nemačke, Voksal (Vauxhall) iz Velike Britanije, Daevu (Daewoo) iz Koreje, i drugi širom sveta. GM je dugi niz godina bio najveći svetski proizvodjač automobila.
1908. - Beč i Moskva su se sporazumeli da se Austro-Ugarska ne protivi otvaranju Bosfora za ruske brodove, a Rusija austrougarskoj aneksiji Bosne i Hercegovine, čime je okončana Aneksiona kriza. Rusija i Srbija su pod pritiskom Austro-Ugarske i Nemačke u martu 1909. priznale aneksiju.
1923. - Rođen je singapurski državnik Li Kuan Ju (Lee, Yew), koji je kao premijer Singapura (1959-90) preobrazio bivšu britansku koloniju u industrijsku i trgovinsku metropolu.
1924. - Rodjena je Loren Bekol (Lauren Bacall), američka filmska glumica.
1926. - Rodjen je Bi Bi King (B.B. King), legendarni američki bluz pevač, autor i gitarista.
1931. - Italijanske kolonijalne snage zarobile su i potom pogubile libijskog nacionalnog vođu Omara Muhtara (Mukhtar).
1941. - Iranski šah Reza Kan Pahlavi abdicirao je u korist 22-godišnjeg princa Mohameda Reze . Abdikaciju su iznudili Velika Britanija, SAD i SSSR zbog šahove pronemačke politike.
1955. - Vojnim udarom zbačen je sa vlasti predsednik Argentine Huan Peron. Nakon 18 godina provedenih u egzilu Peron se vratio u Argentinu 1973, kada je formirana peronistička vlada Ektora Kampore (Hector Campora) i iste godine ponovo postao predsednik Argentine. Posle njegove smrti 1974. zamenila ga je supruga Izabela Peron .
1963. - Malaja, Severni Borneo, Saravak i Singapur osnovali su Maležansku federaciju.
1966. - Izvođenjem opere Samjuela Barbera "Antonije i Kleopatra", otvorena je nova zgrada Metropliten opere u Linkolnovom centru u Njujorku.
1977. - U Parizu je u 53. godini umrla grčka operska pevačica Marija Kalas, proslavljeni sopran ("Norma", "Toska") i poznata ličnost u svetskim mondenskim krugovima.
1978. - U Iranu je poginulo 25.000 ljudi u zemljotresu jačine između 7,5 i 7,9 stepeni Rihterove skale. Grad Tabas i veliki broj sela potpuno su razrušeni.
2001. - Kina je nakon 15 godina pregovora primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju.
2001. - Odbojkaši SR Jugoslavije osvojili su prvo mesto na Evro pskom šampionatu.
2002. - Umro je Dvajt Vajli (Dwight Whylie), koji je 1961. godine postao prvi spiker crne puti na BBS-iju u Londonu.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Sre 17 Sep 2014 - 13:12

Smile 17. JUL

1453. - U bici kod Kastijona Francuzi su postigli odlučujuću pobedu nad Englezima, koja je dovela do okončanja Stogodišnjeg rata.
1762. - Ubijen je ruski car Petar III tri dana nakon što je oboren sa vlasti i zatvoren. Presto je preuzela njegova supruga Katarina II (Velika), koja je kasnije postala jedan od najčuvenijih ruskih vladara.
1790. - Umro je škotski ekonomista Adam Smit (Smith), uz Dejvida Rikarda (David Ricardo), najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije. Postavio je osnove radne teorije vrednosti. ("Bogatstvo naroda", "Teorija moralnih osećanja").
1890. - Sesil Roudž (Cecil Rhodes), po kojem je Rodezija dobila naziv, postao je premijer Kapske kolonije u Južnoj Africi.
1912. - Umro je francuski matematičar, fizičar i filozof Žil Anri Poenkare (Jules Henri Poincare). Razvio je teoriju automorfnih funkcija i istraživao diferencijalne jednačine, a posebno su značajni njegovi radovi na području topologije i njegova interpretacija geometrije Lobačevskog. Objavio je oko 500 naučnih radova.
1917. - Britanska kraljevska kuća promenila je svoje ime Saks-Koburg-Gota (Saxe-Coburg-Gotha) u Vindzor (Windsor) zbog antinemačkog raspoloženja u Britaniji tokom Prvog svetskog rata.
1928. - Umro je srpski geolog i paleontolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, prvi ministar privrede u Srbiji (1904-05). Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. je sa geologom Jovanom Žujovićem osnovao Srpsko geološko društvo.
1945. - U Potsdamu je počela konferencija o posleratnoj budućnosti Evrope. Na skupu koji je okončan 2. avgusta predstavnici zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu - SSSR-a, SAD i Velike Britanije, Staljin, Truman i Čerčil (Churchill), kojeg je 28. jula zamenio novi šef britanske vlade Klement Atli (Clement Atlee), doneli su odluku o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i dogovorili su se o teritorijalnim promenama u istočnoj Evropi.
1946. - U Beogradu je pogubljen Dragoljub Draža Mihailović, general kraljevske jugoslovenske vojske i vođa četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu.
1959. - Umrla je čuvena američka džez i bluz pevačica Bili Holidej (Billie Holiday).
1968. - U Iraku je oborena vlada Abdula Arefa, a na vlast je došlo desno krilo BAAS partije. Predsednik republike, a kasnije i vlade postao je general Ahmed Hasan al-Bakr (Hassan).
1969. - U Španiji, general Fransisko Franko imenovao je za svog naslednika princa Huana Karlosa (Juan Carlos), koji je preuzeo vođstvo države 22. novembra 1975, dva dana nakon diktatorove smrti.
1973. - U Avganistanu je proglašena republika nakon vojnog udara kojim je prekinuta četrdesetogodišnja vladavina kralja Mohameda Zahir Šaha (Mohammed, Shah). Predsednik je postao bivši premijer Sardar Muhamad Daud Kan (Muhammad Daoud Khan).
1975. - Američki i sovjetski vasionski brodovi "Sojuz 19" i "Apolo 18" spojili su se u Zemljinoj orbiti. Komandanti letilica, Aleksej Leonov i Tom Staford (Stafford), razmenili su čestitke, pri čemu je Rus govorio engleski a Amerikanac ruski.
1979. - Diktator Nikaragve Anastasio Somoza Debajle (Somoza Debayle) dao je ostavku i pobegao iz zemlje, a vlast je preuzeo levičarski sandinistički pokret Danijela Ortege Saavedre (Daniel).
1981. - Više od 100 ljudi je poginulo, a 550 ranjeno kada su izraelski avioni bombardovali palestinska područja Bejruta.
1984. - Lansiran je sovjetski svemirski brod "Sojuz T12", a član posade Svetlana Savickaja postala je prva žena koja je "prošetala" svemirskim prostorom izvan letelice.
1994. - Brazil je na svetskom fudbalskom prvenstvu u SAD osvojio četvrtu šampionsku titulu.
1995. - Umro je argentinski automobilski as Huan Manuel Fanđo (Juan, Fangio), petostruki svetski šampion u "Formuli-1".
1996. - Američki putnički avion "Boing 747" na liniji Njujork-Pariz ekplodirao je iznad Atlantskog okeana, nakon što je poleteo sa aerodroma "Kenedi". Poginulo je svih 230 putnika i članova posade.
1998. - Posmrtni ostaci ruskog cara Nikolaja II Romanova i članova njegove porodice, preneti iz Jekaterinburga 80 godina nakon ubistva, sahranjeni su u Sankt Peterburgu. Svečanoj ceremoniji prisustvovao je i predsednik Rusije Boris Jeljcin.
1998. - Džinovski talasi izazvani snažnim zemljotresom na dnu Pacifika odneli su šest sela na severozapadnoj obali Papue Nove Gvineje. Poginulo je oko 2.000 ljudi.
1998. - Na konferenciji UN u Rimu, predstavnici 120 zemalja usvojili su statut kojim je uspostavljan prvi stalni Međunarodni krivični sud za ratne zločine. SAD su odbile da se priključe tom sudu. Do marta 2003. sporazum je ratifikovalo 89 zemalja.
2000. - Bašar el-Asad postao je predsednik Sirije, obećavši prilikom inauguracije da će nastaviti nepopustljivu politiku prema Izraelu kakvu je vodio njegov otac Hafez el-Asad, koji je umro 10. juna.
2001. - Na osnovu odluke vlade SRJ, princ Aleksandar Karađorđević i članovi njegove porodice uselili su se u kraljevsku rezidenciju u Beogradu koja je jugoslovenskoj kraljevskoj porodici oduzeta posle Drugog svetskog rata.
2001. - Nakon završetka sukoba na Kosovu i prestanka vazdušnih napada NATO-a na SRJ, istražitelji Međunarodnog suda za ratne zločine iz Haga pronašli su, prema izjavi portparola tužilaštva suda Florens Artman (Florence Hartmann), tokom 1999. i 2000. godine 876 grobnica na Kosovu i ekshumirali 4.392 žrtve od kojih je 2.099 identifikovano.
2002. - Umro je Jozef (Joseph) Luns (90) komandant Zapadne alijanse sa najdužim stažom na toj funkciji. Luns, bivši ministar inostranih poslova Holandije, imenovan je za generalnog sekretara NATO u oktobru 1971, za vreme hladnog rata. Tu dužnost napustio je 1984. godine.
2003. - U Americi je umrla "kraljica salse", pevačica kubanskog porekla Selija Kruz (79). Kubu je napustila uoči dolaska Fidela Kastra na vlast i nastanila se u SAD, a povratak na karipsko ostrvo joj nikad nije dozvoljen. Odigrala je ključnu ulogu u promovisanju kubanske muzike, snimila 70 albuma i pet puta dobila nagradu Gremi, najznačajnije američko priznanje za muziku.
2004. - Grčke vlasti uhapsile su u Solunu Dejana Milenkovića Bagzija, osumnjičenog za saučesništvo u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića. Nekoliko meseci kasnije Bagzi je izručen vlastima u Srbiji, gde je dobio status zaštićenog svedoka.
2005. - Specijalni tribunal u Iraku podigao je prvu optužnicu protiv bivšeg predsednika te zemlje Sadama Huseina za zločine počinjene tokom njegove 35-godišnje vladavine.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Čet 18 Sep 2014 - 15:53

Smile 18. SEPTEMBAR

1502. - Španski moreplovac italijanskog porekla Kristofer Kolumbo stigao u Kostariku, na četvrtom i poslednjem putovanju u Novi svet.
1709. - Rođen engleski pisac i leksikograf Semjuel Džonson, autor prvog modernog rečnika engleskog jezika, A Dictionary of the English Language, objavljenog 1755, potom temelja engleske književnosti više od jednog veka.
1739. - Potpisivanjem Beogradskog mira okončan rat Austrije i Turske, koji je počeo 1736. Austrija potisnuta sa Balkana, Turska se vratila na Dunav i Savu. Srbija ponovo postala deo Otomanskog carstva, Austrija prisiljena da Turcima vrati i Malu Vlašku i delove Bosne, dobijene Požarevačkim mirom 1718.
1759. - Francuzi posle vojnog poraza morali da Englezima prepuste provinciju Kvebek u Kanadi, u poslednjoj bici poginula oba komandanta, engleski Džejms Volf i francuski Luj Monkalm.
1810. - U Čileu počeo ustanak protiv španske kolonijalne vlasti pod vođstvom Bernarda O'Iginsa, kasnije predsednika Čilea.
1819. - Rođen francuski fizičar Žan Fuko (Jean Foucault). Ogledom s klatnom dokazao rotaciju Zemlje. Izumeo žiroskop, usavršio teleskop i otkrio vrtložno-vihorne struje u metalnim masama.
1822. - Francuski egiptolog Žan-Fransoa Šampolion dešifrovao egipatsko pismo, hijeroglife.
1851. - Izašao prvi broj američkog dnevnika Njujork tajms, koji je osnovao Henri Džervis Rejmond.
1905. - Rođena je švedska filmska glumica Greta Luiza Gustafson, poznata kao Greta Garbo, jedna od najvećih glumica na filmu. Svetsku slavu stekla u Holivudu, a povukla se na vrhuncu karijere.
1931. - Japan počeo napad na severoistočnu Kinu, Mandžuriju. 3. marta 1932. proglasio nezavisnost Mandžurije, na čelu sa svrgnutim kineskim carem Pu Jiem.
1934. - SSSR pristupio Ligi naroda.
1944. - Oklopne jedinice SAD pod komandom generala Džordža Patona posle teških borbi zauzele, u Drugom svetskom ratu, luku Brest, značajno vojno-pomorsko uporište u severozapadnoj Francuskoj.
1961. - U avionskoj nesreći iznad Severne Rodezije poginuo generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1953. Šveđanin Hjalmar Agne Dag Hamaršeld. Smrt prekinula njegovu misiju rešavanja kongoanske krize. Posthumno mu dodeljena Nobelova nagrada za mir.
1970. - Američki muzičar, najčuveniji rok-gitarista XX veka Džimi Hendriks (Jimi Hendrix), umro u 27. godini od prekomerne doze droge.
1973. - Generalna skupština Ujedinjenih nacija aklamacijom je primila u članstvo Istočnu i Zapadnu Nemačku. U članstvo Ujedinjenih nacija primljeni su i Bahami.
1981. - U Francuskoj je ukinuta smrtna kazna.
1982. - U masakru koji je, uz podršku izraelske vojske, počinila libanska hrišćanska milicija u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila u Bejrutu, ubijeno najmanje 800 ljudi. Odmazda za atentat četiri dana ranije, u kom je ubijen predsednik Libana Bešir Džemajel.
1988. - Tokom antivladinih demonstracija u kojima je ubijeno na hiljade ljudi vojna hunta oborila vladu predsednika Burme Maunga Maunga.
1989. - Madjarska je prestala da bude socijalistička zemlja istočnog bloka i krenula je putem tranzicije ka demokratskom ustrojstvu po uzoru na zapadne demokratije.
1989. - Vlada Indije odlučila da obustavi vojne operacije protiv Tamilskih tigrova i da do kraja godine povuče trupe iz Šri Lanke.
1997. - Islamski teroristi u centru Kaira napali turistički autobus i ubili devet nemačkih turista i egipatskog vozača.
2001. - Okružni sud u Beogradu saopštio da je iz masovne grobnice u Batajnici kod Beograda iskopano najmanje 269 tela za koja se sumnja da su posmrtni ostaci kosovskih Albanaca ubijenih i poginulih na Kosovu 1999.
2004. - Posle 14 godina prekida, irački nacionalni avio-prevoznik Iraki ervejz obnovio međunarodne letove.
2005. - Posle 30 godina sukoba, u Avganistanu održani prvi parlamentarni i pokrajinski izbori od 1969.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pet 19 Sep 2014 - 17:31

Smile 19. SEPTEMBAR

1356. - Engleska vojska pod vođstvom Crnog Princa (The Black Prince), sina kralja Edvarda III (Edward), u bici kod Poatjea porazila je vojsku francuskog kralja Žana II (Jean), čime je okončana prva faza Stogodišnjeg rata. Istog dana 1370. Crni Princ je zauzeo i opustošio Limož.
1556. - Rođen je francuski kralj Anri III (Henri), poslednji vladar iz dinastije Valoa (Valois). Tokom njegove vladavine od 1574. zemlja je bila zahvaćena sukobima rimokatolika i hugenota (francuskih protestanata).
1802. - Rođen je mađarski revolucionar Lajoš Košut (Lajos Kossuth), vođa Mađarske revolucije 1848. i rata za nezavisnost od Austrije, guverner oslobođene Mađarske od aprila do avgusta 1849. Nakon mađarske kapitulacije 13. avgusta 1849. živeo je u izbeglištvu (Turska, Engleska, SAD, Italija) gde je kao vođa emigracije agitovao za nezavisnost Mađarske.
1814. - U Požeškoj nahiji u Srbiji počela je Hadži-Prodanovabuna. Ustanak pod vođstvom igumana Pajsija i Hadži-Prodana proširio se i na Kragujevačku i Jagodinsku nahiju, ali nije dobio podršku Miloša Obrenovića koji je smatrao da je ustanak preuranjen. I pored obećanja da će ustanicima biti oprošteno, Turci su pogubili oko 300 ustanika među kojima i igumana Pajsija, a Hadži-Prodan je prebegao u Austriju.
1837. - Kod Požarevca su održani prvi vojni manevri regularne srpske vojske, koji su trajali 20 dana uz učešće 1.700 vojnika.
1888. - Prvo svetsko takmičenje za izbor lepotice održano jeu belgijskoj banji Spa, a prva zvanično najlepša žena na planeti je postala 18-godišnja Kreolka iz Gvadelupe Berta Sukare (Bertha Soucaret).
1911. - Rođen je engleski pisac Vilijam Golding (William),dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1983. Njegov prvi objavljeni i najpoznatiji roman "Gospodar muva" postao je svetski bestseler.
1914. - Počela je bitka na Mačkovom kamenu u Prvom svetskomratu. Nakon četvorodnevnih borbi, nadmoćnija austrougarska vojska prisilila je Srbe na povlačenje.
1922. - Rođen je češki atletičar Emil Zatopek, koji jena Olimpijskim igrama u Londonu 1948. osvojio zlatnu medalju u trci na 10.000 metara, a na Igrama 1952. u Helsinkiju na 5.000, 10.000 i u maratonu. Oborio je 18 svetskih rekorda i pobedio zaredom u 69 trka između 1949. i 1951.
1928. - "Parobrod Vili", prvi animirani crtani film u kojem sepojavio Miki Maus (Mickey Mouse), prikazan je u njujorškom bioskopu "Koloni teatar".
1939. - Sovjetske trupe stigle su na mađarsku granicu iistovremeno su na severu Evrope okupirale Vilnus (danas glavni grad Litvanije), koji je bio pod poljskom upravom.
1941. - Nemci su u Drugom svetskom ratu zauzeli Kijev, posle bitkekoja je trajala 45 dana; britanske trupe ušle su u Teheran.
1955. - U Argentini je vojska oborila sa vlasti predsednika HuanaDominga Perona (Juan), koji je izbegao i do 1973. živeo u inostranstvu. Po povratku u zemlju, ponovo je izabran za predsednika i bio na čelu države do smrti 1974.
1957. - Amerikanci su u Nevadi izvršili prve podžemne nuklearne probe.
1961. - Građani Jamajke su se na referendumu izjasnili zaizdvajanje zemlje iz Zapadnoindijske Federacije.
1985. - U glavnom gradu Meksika Sjudad Meksiku i okolini u zemljotresu poginulo je oko 12.000, a ranjeno 40.000 ljudi.
1989. - U eksploziji aviona DC-10 francuske kompanije UTA, naliniji Brazavil-Pariz, iznad Nigera, za koju je kasnije optužena Libija, poginuli su svi putnici i članovi posade (171).
1991. - Kolone tenkova Jugoslovenske narodne armije krenule su izBeograda prema Hrvatskoj, gde su počeli sukobi srpskih naoružanih grupa i hrvatske policije. Hrvatska je 25. juna 1991. proglasila samostalnost i izdvojila se iz SFR Jugoslavije.
1992. - Savet bezbednosti UN iskljucio je SR Jugoslaviju izsvetske organizacije, osporivši joj pravo da automatski nasledi SFRJ. SRJ je ponovo postala članica UN 2. novembra 2000. godine, nakon što je demokratska opozicija preuzela vlast u Srbiji.
1994. - Američke trupe iskrcale su se na Haiti u operaciji kojuje Vašington označio kao "ponovno uspostavljanje demokratije" u toj zemlji.
1999. - U Beogradu je umro Pavle Ivić, jedan od vodećih jugoslovenskih lingvista, član Srpske akademije nauka ("O govoru galipoljskih Srba", "Srpski narod i njegov jezik").
2001. - Predsednik SAD Džorž Buš (George Bush) potpisao jekongresnu rezoluciju o upotrebi vojne sile i zahvalio se Predstavničkom domu i Senatu što su ga ovlastili da pokrene rat protiv terorista.
2001. - Islamski sveštenici su pozvali terorističkog lidera Osamu Bin Ladena da dobrovoljno napusti Avganistan, ali mu nisu odredili rok za izlazak iz zemlje. SAD zapretile da će napasti Talibane, ukoliko ne predaju Bin Ladena.
2003. - Bivši američki predsednik Bil Klinton (Bil Clinton)posetio je Prištinu gde je proglašen za počasnog doktora prištinskog univerziteta. Dan kasnije on je u Potočarima kod Srebrenice (BiH) otvorio Memorijalni centar u znak sećanja na Bošnjake ubijene u leto 1995. godine.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Thabit taj Sub 20 Sep 2014 - 9:10

Brave Heart ::Smile
1991. - Kolone tenkova Jugoslovenske narodne armije krenule su izBeograda prema Hrvatskoj, gde su počeli sukobi srpskih naoružanih grupa i hrvatske policije. Hrvatska je 25. juna 1991. proglasila samostalnost i izdvojila se iz SFR Jugoslavije.
Krenuli i dalje od Šida nisu makli.

Thabit
Član
Član

Broj poruka : 2476
Datum upisa : 28.04.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Sub 20 Sep 2014 - 11:46

Smile 20. SEPTEMBAR

-480. - U pomorskoj bici kod ostrva Salamina u Egejskom moru, Grci su pod komandom atinskog vojskovođe Temistokla (Themistokles) porazili Persijance koje je predvodio kralj Kserks I (Xerxes), čime je osigurana prevlast Atine na moru.
1519. - Portugalski moreplovac Fernando Magelan (Magalhaes)isplovio je iz Sevilje sa pet brodova na put oko sveta. Magelan je poginuo u borbi sa domorocima na ostrvu Muktan 1521, a u Sevilju se u septembru 1522. vratio samo jedan brod "Viktorija" sa 18 mornara. Tim putovanjem je prvi put oplovljena Zemlja.
1697. - U Rejsvijku kod Haga, Engleska, Španija, Holandija i Nemačko Carstvo potpisali su mirovni ugovor sa Francuskom, čime je okončan rat Velike alijanse. Veštom diplomatijom, Francuska je uspela da zadrži gotovo sve osvojene teritorije.
1833. - Rođen je italijanski novinar i pacifista Ernesto Teodoro Moneta, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1907. Bio je direktor milanskog lista "Il Secolo" i predsednik Internacionalnog kongresa za mir u Milanu 1906, a u mladosti Garibaldijev sledbenik i borac.
1842. - Rođen je škotski hemičar i fizičar Džejms Đuer(James Dewar), pronalazač termos-boce. Prvi je proizveo tečan (1898), a zatim i čvrst vodonik (1899).
1863. - Umro je nemački filolog i pisac Jakob Grim (Grimm),osnivač savremene germanistike. Sa bratom Vilhelmom (Wilhelm) sakupio je i objavio čuvene priče i bajke za decu. Započeo je rad na velikom "Nemačkom rečniku" (1852). Prevodio je srpske narodne pesme koje je sakupio Vuk Stefanović Karadžić.
1870. - Snage italijanskog kralja Vitorija Emanuela II (Vittorio Emmanuele) ušle su u Rim čime je završeno ujedinjenje Italije. Papa Pije IX povukao se u Vatikan i proglasio se zatvorenikom.
1928. - Veliki fašistički savet postao je vrhovno zakonodavno telo u Italiji, umesto dotadašnjeg Veća poslanika.
1934. - Rođena je italijanska filmska glumica Sofija Šikolone(Sofia Scicolone), poznata kao Sofija Loren, dobitnica Oskara 1961. za film "Dve žene". Proslavila se filmovima "Čočara", "Crna orhideja", "Hleb, ljubav i ...", "Čežnja pod brestovima".
1945. - Sveindijski kongres i njegovi lideri Mahatma Gandi i Pandit Nehru odbacili su britanski predlog o samoupravi i zatražili punu nezavisnost Indije.
1957. - Umro je finski kompozitor Jan Sibelijus (Jean Sibelius),autor sedam simfonija, popularnog violinskog koncerta i čuvene simfonijske poeme "Finlandija".
1960. - Trinaest afričkih država koje su stekle nezavisnost i bivša britanska kolonija Kipar primljeni su u UN.
1970. - Sovjetski kosmički brod "Luna 16" spustio se na Mesec ipokupio uzorke mesečevog tla.
1976. - Švedska Socijaldemokratska partija izgubila je na parlamentarnim izborima, prvi put posle više od 40 godina.
1977. - Vijetnam i Džibuti primljeni su u UN kao 149. i 150.članica međunarodne organizacije.
1979. - Žan Badel Bokasa, vladar Centralnoa fričkog carstva,oboren je sa vlasti. Novi šef države, bivši predsednik Dejvid Dako (David Dacko) vratio je zemlji status republike. Bokasa je 1965. vojnim udarom srušio Daka, a 1976. ukinuo republiku i proglasio se carem.
1981. - Centralnoamerička država Belize na obali Karipskog mora(bivši Britanski Honduras) stekla je nezavisnost od Velike Britanije.
1984. - U napadu automobila-bombe na američku ambasadu u Bejrutu poginulo je 16 ljudi, a američki ambasador je povređen.
1990. - Parlamenti Istočne i Zapadne Nemačke potvrdili su ugovoro ujedinjenju dveju država.
1990. - Umro je srpski konstruktor aviona Slobodan Zrnić, dekan Mašinskog fakulteta Novosadskog univerziteta, jedan od konstruktora letilica IK-3 i S-49. Avion IK-3 je 6. aprila 1941. u Drugom svetskom ratu učestvovao u odbrani Beograda.
1991. - Crnogorski parlament je u Žabljaku proglasio Crnu Goru ekološkom državom i prihvatio deklaraciju o zaštiti prirode. Projekat prve ekološke države u svetu prihvaćen je 1992. na svetskom eko-samitu u Brazilu pod pokroviteljstvom UN.
2000. - U Moskvi je u 65. godini umro ruski kosmonaut German Titov, drugi čovek koji je leteo u svemir. Titov je avgusta 1961. godine, u brodu "Vostok 2", proveo 25 sati u svemiru, obišavši zemlju 17 puta. Za zasluge u osvajanju vasione, dobio je najviše državne nagrade i zvanje heroja SSSR.
2001. - Albanski teroristi započeli su predaju poslednjih količina oružja NATO trupama u Makedoniji. Tog dana je u makedonskom parlamentu počela diskusija o ustavnim amandmanima kojima bi se albanskoj manjini garantovala veća prava.
2003. - Bivši američki predsednik Bil (Bill) Klinton, zvaničnoje otvorio Memorijalni centar u Potočarima (BiH) posvećen žrtvama masakra u Srebrenici 1995. godine, kada su snage Vojske Republike Srpske ubile oko 8.000 Bošnjaka.
2005. - U Beču je umro poznati "lovac na naciste" Simon Vizental koji je zaslužan za hapšenje više od 1.000 pripadnika nemačkog nacističkog režima, među kojima je jedan od najbližih Hitlerovih saradnika Adolf Ajhman, kao i bivši komandant koncentracionog logora Treblinka Franc Štangl.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Thabit taj Sub 20 Sep 2014 - 11:58

Brave Heart ::
1990. - Umro je srpski konstruktor aviona Slobodan Zrnić, dekan Mašinskog fakulteta Novosadskog univerziteta, jedan od konstruktora letilica IK-3 i S-49. Avion IK-3 je 6. aprila 1941. u Drugom svetskom ratu učestvovao u odbrani Beograda.


Rogožarski IK-3

Lovački avion IK-3 nastao je tokom tridesetih godina 20. veka kao rezultat privatnog poduhvata inženjera Ljubomira Ilića, Koste Sivčeva i Slobodana Zrnića, koji se timu priključio u fazi izrade statičkih proračuna i projektovanja strukture.
Projektna dokumentacija IK-3 je predata na usvajanje Komandi vazduhoplovstva polovinom 1936. godine, ali je zbog nepoverenja u domaće konstruktore ugovor za izradu prototipa potpisan tek u martu 1937. Izrada prototipa poverena je fabrici aviona Rogožarski, koja je imala velikog iskustva u izgradnji aviona drvene konstrukcije što je omogućavalo kvalitetnu izradu krila i stabilizatora IK-3 koji su izrađivani od lepenke.



Prvi prototip aviona IK-3 je poleteo 14. aprila 1938. godine, a njime je upravljao iskusni pilot iz Opitne grupe kapetan Nikola Bjelanović. Bio je opremljen motorom na vodeno hlađenje Hispano Suiza 12Y-29, snage 686 kW (920 KS) i bio je naoružan sa jednim topom kalibra 20 mm, koji je dejstvovao kroz glavčinu elise, i sa dva mitraljeza FN-Brauning 7,92 mm iznad poklopca motora. Rešetkasti trup je bio napravljen od čeličnih cevi pokrivenih šper-pločom i platnom, dok je struktura krila bila drvena, pokrivena šper-pločom, zakrilca su bila takođe metalna rešetka pokrivena sa platnom, a stajni organi uvlačeći. Avion je predstavljao kombinaciju karakteristika britanskog Hoker harikena i nemačkog Meseršmita Me-109, ali je po svojim performansama i spoljašnjem izgledu najviše ličio na francuskog lovca Moran-Solnije MS.406 koji je imao isti motor kao IK-3, ali je postizao za oko 40 km/h manju brzinu.

Prvi probni letovi izvršeni su krajem maja 1938. godine, i potpuno su potvrdili predviđanja i očekivanja konstruktora u pogledu performansi i borbenih karakteristika. IK-3 je leteo sa maksimalnom brzinom od 527 km/h što je za datu snagu motora predstavljalo odličan rezultat čak i u međunarodnim razmerama. U ispitivanju letnih karakteristika prototipa učestvovalo je pet probnih pilota i svi su dali visoke ocene. Na osnovu pozitivnih rezultata ispitivanja doneta je odluka da se počne sa serijskom proizvodnjom, ali je ona stopirana kada se 19. januara 1939. godine, srušio prototip aviona IK-3 kojim je upravljao kapetan Milan Pokorni. Kapetan Pokorni je suviše naglo izvadio avion iz strmog obrušavanja što je dovelo do preopterećenja i otkaza strukture krila. Avion se srušio u reku, a pilot je poginuo. Posle nesreće Vrhovna komanda vazduhoplovstva je zahtevala da se sprovedu dodatna aerodinamička i statička ispitivanja i ispita uzrok nesreće. Istraga je pokazala da je do nesreće došlo zbog greške pilota i da konstrukcija zadovoljava predviđene zahteve čvrstoće. Zbog veće sigurnosti ipak su pojačani najopterećeniji delovi krila. Odluka o izradi prve serije je potvrđena, ali je bez potrebe izgubljeno nekoliko dragocenih meseci.



ovi serijski IK-3 donekle se razlikovao od prototipa. Serijski IK-3 imao je ugrađeno neprobojno vetrobransko staklo, klizni poklopac kabine sa dodatnim metalnim okvirima, bolje oblikovani zadnji deo trupa i češku verziju motora Hispano-Suiza, Avia H. S. 12Y. Prva serija od 12 aviona izrađena je takođe u Rogožarskom, i prvih šest IK-3 isporučeno je do kraja marta 1940. godine. Drugih šest predato je vojnom vazduhoplovstvu do kraja jula. Daljim programom serijske proizvodnje bilo je predviđeno da se u toku 1941. i 1942. godine izradi ukupno 48 aviona. U trenutku nemačkog napada, u fabrici je bila u izradi serija od dvadeset i pet IK-3 koja je trebalo da bude isporučena do kraja 1941. godine.

Konstruktorski tim Ilić, Sivčev, Zrnić, planirao je proizvodnju poboljšane verzije aviona IK-3. U tu svrhu isipitivana je mogućnost ugradnje jačeg motora. Prvobitno je planirano da se u avion ugradi motor Hispano-Suiza 12Y-51, snage 820kW (1100 KS), ali je zbog pada Francuske ovaj motor postao nedostupan. Zbog toga je razmatrana mogućnost ugradnje nemačkog motora Dajmler-Benc DB 601A. U tom cilju, jedan ovakav motor ugrađen je u britanski lovački avion Hoker hariken, koji je po licenci proizvođen u Jugoslaviji. Rezultati su bili izuzetni, ali je rat sprečio dalju realizaciju modernizacije IK-3. U isto vreme u jedan IK-3 ugrađen je britanski motor Rols-Rojs Merlin III snage 770kW (1030 KS). Na ovom avionu, koji je po performansama bio ravan sa nemačkim Meseršmitom Me-109 E, tokom Aprilskog rata leteo je najuspešniji pilot JKRV, narednik Milisav Semiz, čiji je serijski IK-3 teško oštećen 7. aprila, prilikom sletanja na Zemunski aerodrom.

Dvanaest aviona IK-3 iz prve proizvodne serije raspoređeni su u 51. lovačku grupu iz sastava Šestog lovačkog puka Prve vazduhoplovne lovačke brigade. Tu su u upotrebi bili Hoker hariken i Meseršmit Me-109E3, i piloti su dali prednost IK-3 smatrajući da bolje leti, a uz to je bilo i jednostanije održavanje. Do početka Aprilskog rata jedan IK-3 izgubljen je u udesu koji se dogodio 6. septembra 1940. godine kada je poginuo kapetan Anton Ercigoj. Turska je razmatrala mogućnost kupovine licencne proizvodnje IK-3, ali je Drugi svetski rat sprečio sve planove vezane za taj program.



Svih 12 proizvedenih aviona IK-3 predati su 51. lovačkoj grupi koja se nalazila u sastavu 6. lovačkog puka koji je tokom Aprilskog rata bio zadužen za odbranu Beograda. 51. lovačka grupa bila je sastavljena od 161. i 162. lovačke eskadrile koje su bile stacionirane na aerodromu Zemun.

U trenutku izbijanja Aprilskog rata, u naoružanju 51. lovačke grupe nalazilo se 6 borbeno sposobnih aviona IK-3, od ukupno 12, koliko je isporučeno. Jedan avion izgubljen je u udesu, dva su se nalazila na redovnom servisu u fabrici Rogožarski, dva su se nalazila na servisu u pukovskoj radionici, a jedan je bio na modifikaciji.

U borbama iznad jugoslovenske prestonice učestvovalo je 6 aviona IK-3 čiji piloti su nakon simuliranih borbi sa jugoslovenskim Me-109 E-3 imali priliku da se delimično pripreme za ono što ih očekuje u borbi protiv nemačke Luftvafe. Iako je IK-3 bio sporiji od Me-109, bio je znatno pokretljiviji zbog čega je razvijena posebna taktika za borbu protiv nemačkih lovačkih aviona. Zbog veće pokretljivosti IK-3, jugoslovenski piloti upuštali su se u borbu sa nemačkim Meseršmitima izvodeći čitav niz spojenih zaokreta. Zbog manjeg radijusa okretanja IK-3, nemački piloti koji bi se upustili u borbu bi se posle nekoliko zaokreta našli na nišanu jugoslovenskih pilota. Uprkos velikom broju pogodaka koje su postigli jugoslovenski piloti, broj oborenih nemačkih aviona bio je relativno mali zbog toga što jugoslovenski avioni nisu bili naoružani zapaljivom municijom.

Posle prvog dana rata 161. i 162. lovačka eskadrila imale su samo tri borbeno sposobna aviona IK-3. Avion narednika Milisava Semiza je teško oštećen 7. aprila, ali je pilot uspeo da sleti na Zemunski aerodrom. Istog dana stavljen mu je na raspolaganje IK-3 koji je bio na modifikaciji u fabrici aviona Rogožarski. Preostali avioni IK-3 preleteli su zajedno sa ostalim avionima 6. lovačkog puka na aerodrom Veliki Radinci, gde su ih posade spalile u zoru 12. aprila, zbog približavanja Nemaca.

Narednik Milisav Semiz, koji je tokom Aprilskog rata leteo na lovačkom avionu IK-3, bio je najuspešniji pilot-lovac Jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva sa četiri nepotvrđene vazdušne pobede.

Jugoslovenski piloti koji su leteli na lovačkim avionima IK-3, postigli su tokom Aprilskog rata 11 nepotvrđenih vazdušnih pobeda uz gubitke od četiri oborena IK-3 i tri koje su njihove posade uništile na zemlji kako ne bi pali neprijatelju u ruke.



slika



Karakteristike



Posada: 1
Dužina: 8.38 m (27 ft 5 in)
Raspon krila: 10.33 m (33 ft 10 in)
Visina: 3.23 m (10 ft 8 in)
Površina krila: 16.6 m2 (179 sq ft)
Težina prazan: 1,874 kg (4,123 lb)
Težina opterećen: 2,405 kg (5,291 lb)
Pogon: 1 × Avia-ugrađen Hispano-Suiza 12Ycrs V-12 tečno hlađen motor, 920 shp (686 kW)

Performanse

Maksimalna brzina: 526 km/h (327 mph) na 5,401m (17,715 ft)
Dolet: 496 km (310 miles)
Maksimalna visina: 8,000 m (26,250 ft)
Brzina upona: 7,49 min do 5000m

Naoružanje



1 x 20 mm top Erlikon FF/SMK M.39 E.M,
1 x 20 mm top Hispano-Suiza HS.404 (60 metaka),
2 x mitraljezi 7,92 mm FN-Brauning (M.38 Browning FN) (2 x 500 metaka)

Thabit
Član
Član

Broj poruka : 2476
Datum upisa : 28.04.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Thabit taj Sub 20 Sep 2014 - 12:03

Ikarus S-49
Posle rezolucije Informbiroa 1948. godine i diplomatskog razlaza sa Sovjetskim Savezom, Jugoslavija je bila primorana da se osloni na domaću vojnu industriju. Konstruktori Kosta Sivčev, Slobodan Zrnić i Svetozar Popović, iskoristili su već postojeću tehničku dokumentaciju aviona Rogožarski IK-3, na izradi čijeg projekta su radili pre rata, kako bi konstruisali novi borbeni avion Ikarus S-49A. Prvi prototip S-49A je poleteo u Junu 1949. dok su prvi operativni primerci isporučeni Ratnom vazduhoplovstvu početkom 1950. godine.

S-49A je bio mešovite konstrukcije, sa motorima ruske proizvodnje koji su postali nedostupni posle 1948. godine. Zbog toga je odlučeno da se proizvede nova varijanta aviona sa francuskim motorima tipa Hispano-Suiza HS-127 Z-17. Zbog većeg i težeg motora, konstrukcija novog aviona je morala biti izgrađena u potpunosti od metala i sa primetno dužim nosem. Naoružanje je ostalo isto kao i kod Ikarusa S-49A, i sastojalo se od jednog nemačkog topa MG-151, kalibra 20 mm i dva mitraljeza engl. Colt Browning kalibra 12,7 mm. Kao dodatak ispod krila su dodati nosači za dve bombe težine po 50 kg ili četiri projektila tipa HVAR.

Početkom 1952. godine, novi avion Ikarus S-49C je isporučen jedinicama Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. U toku pedesetih godina proizvedeno je oko 130 primeraka aviona, koji su ostali u operativnoj upotrebi do 1961.

Karakteristike

Posada: 1
Dužina: 9.06 m (29 ft 8¾in)
Raspon krila: 10.30 m (33 ft 9½ in)
Visina: 2.90 m (9 ft 6 in)
Površina krila: 16.65 m2 (179 ft2)
Težina prazan: 2,818 kg (6,200 lb)
Težina opterećen: 3,568 kg (7,850 lb)
Pogon: 1x Hispano Suiza 12Z-17 tečno hlađen V-12, 1,104 kW (1,500 hp)

Performanse

Maksimalna brzina: 628 km/h
Maksimalna visina: 10,000 m (33,000 ft)
Brzina upona: 15,2 m/s

Naoružanje

1 × 20 mm MG-151/20 top
2 × .50 Colt Browning M2 mitraljeza sa 650 metaka po mitraljezu
2 × 50 kg (110 lb) bomba ili 4 × 5 in HVAR raketa

Thabit
Član
Član

Broj poruka : 2476
Datum upisa : 28.04.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Ned 21 Sep 2014 - 16:44

Smile 21. SEPTEMBAR

-19. - Umro je Publije Vergilije Maron (Publius Vergilius Maro), proslavljeni pesnik carskog Rima, autor nacionalnog junačkog epa "Eneida". Smatra se najvećim pesnikom antike i uzorom latinskog i zapadnoevropskog stvaralaštva. Dante ga je uzeo za vodiča kroz podžemlje ("Pakao") u Božanstvenoj komediji ("Georgike", "Bukolike", "Ekloge).
1327. - Engleski kralj Edvard II (Edward) ubijen je u zamku Berkli. Smatra se da su zločin izvršili kraljica Izabela (Isabella) i njen ljubavnik Rodžer de Mortimer (Roger), koji je potom vladao u ime prestolonaslednika Edvarda III.
1452. - Rođen je italijanski verski i politički reformator Đirolamo Savonarola (Girolamo), dominikanski kaluđer koji je zbog sukoba sa papom Aleksandrom VI spaljen kao jeretik 1498. Njegov lik inspirisao je mnoga književna dela i kontroverzne rasprave - smatran je mračnim fanatikom, pretečom reformacije, mučenikom i svecem.
1792. - Na prvoj javnoj sednici Konventa (revolucionarnog parlamenta) ukinuta je monarhija u Francuskoj.
1832. - Umro je škotski pisac Valter Skot (Walter Scott), autor istorijskih romana "Rob Roj", "Ajvanho", "Veverli"... Skupljao je i narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. Izdao je u engleskom prevodu i našu narodnu pesmu "Hasanaginica". Izvršio je značajan uticaj na evropski roman.
1846. - Rođen je srpski političar i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Pokrenuo je prvi socijalistički list u Srbiji "Radenik" (1871). Njegove ideje su imale veliki uticaj na razvoj socijalističke ideologije i politike u Srbiji i na Balkanu ("Srbija na istoku", "Načela narodne ekonomije", "Pevanje i mišljenje").
1860. - Umro je nemački filozof Artur Šopenhauer (Arthur Schopenhauer). Njegovu duboko pesimističnu filozofiju prihvatila je generacija razočarana neuspehom nacionalnih pokreta 1848 u Evropi, a u filozofiji i književnosti našla je odraza u delima Fridriha Ničea (Friedrich Nietzsche) i Tomasa Mana (Thomas Mann) ("Svet kao volja i predstava", "Parerga i paralipomena").
1866. - Rođen je engleski književnik Herbert Džordž Vels (George Wells), koji je svojim prvim romanom "Vremeplov" utemeljio naučnu fantastiku ("Nevidljivi čovek", "Rat svetova").
1938. - Vlada Čehoslovačke prihvatila je britansko-francuski plan o prepuštanju Sudetske oblasti nacističkoj Nemačkoj.
1939. - Rumunski fašisti, pripadnici "Gvozdene garde", ubili su premijera Rumunije Armanda Kalineskua (Calinescu).
1949. - U Kini je formirana Centralna narodna vlada na čelu sa Mao Cedungom, koji je 1. oktobra proglasio Narodnu Republiku Kinu.
1956. - U atentatu je smrtno ranjen nikaragvanski diktator Anastazio Somoza. Umro je osam dana kasnije, a nasledio ga je sin Luis.
1957. - Umro je norveški kralj Hakon VII (Haakon) koji je vladao od 1905, kada ga je, nakon ukidanja norveško-švedske unije, norveški parlament izabrao za kralja. U Prvom svetskom ratu održao je neutralnost Norveške, a kada su Nemci u Drugom svetskom ratu okupirali Norvešku, izbegao je u London i formirao izbegličku vladu. Nasledio ga je sin Olaf V.
1964. - Malta je postala nezavisna posle 164 godine britanske vladavine.
1972. - Predsednik Filipina Ferdinand Markos (Marcos) zaveo je vanredno stanje u zemlji i stavio u zatvor hiljade protivnika njegovog režima. Markos je ostao na vlasti do 1986.
1973. - Jugoslavija je prekinula diplomatske odnose sa Čileom, deset dana posle puča generala Augusta Pinočea (Pinochet), u kojem je ubijen predsednik Salvador Aljende (Allende).
1974. - Umro je američki filmski glumac Volter Brenan (Walter Brennan), prvi glumac koji je dobio tri Oskara, a poznat pre svega po brojnim epizodnim ulogama u vestern-filmovima ("Moja draga Klementina", "Crvena reka", "Rio Bravo").
1992. - Meksiko i Vatikan su uspostavili pune diplomatske odnose posle prekida od 130 godina.
1993. - Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je parlament pod optužbom da poslanici u parlamentu blokiraju ustavne reforme i izbore. Pobunjeni poslanici zabarikadirali su se u zgradi parlamenta, odakle su isterani uz pomoć vojske 4. oktobra.
1996. - Na aerodromu u Bogoti, u avionu predsednika Kolumbije Ernesta Sampera, koji je bio spreman da poleti u SAD, posle anonimne prijave, pronađeno je oko četiri kilograma heroina. Predsednik je osumnjičen za veze sa narko-mafijom, dok je njegova vlada saopštila da se radi o namestaljci.
1999. - Na Tajvanu je u zemljotresu poginulo više od 2.100 ljudi, a ranjeno oko 8.700.
2000. - Ruska vlada je odlučila da zamrzne ugovor sa Iranom o prodaji laserske tehnologije, nakon što su SAD izrazile zabrinutost zbog mogućnosti njenog korišćenja u izradi nuklearnog oružja.
2003. - Nakon 14 godina osmatranja planete Jupiter i njenih satelita, NASA je uništila posmatrački brod Galileo.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pon 22 Sep 2014 - 23:17

Smile 22. SEPTEMBAR

1241. - Ubijen je Sturulson Snori (Snorri), najznačajniji pisacstare islandske književnosti, autor dela "Snorra Edda" koje sadrži legende iz drevne severnjačke mitologije i "Orbis terrarum", sage o norveškim mitskim počecima. Smatra se da je ubistvo naručio norveški kralj Hakon VI iz političkih razloga.
1499. - Mirom u Bazelu okončan je Švapski rat između Švajcarske lige i nemačkog kralja Maksimilijana I (Maximilian), a Švajcarska je stekla nezavisnost.
1735. - Robert Volpol (Walpole) postao je prvi britanski premijerkoji se uselio u rezidenciju u Dauning stritu broj 10 u Londonu.
1789. - Rusko-austrijske snage pod komandom ruskog vojskovođe Aleksandra Suvorova nanele su težak poraz Turcima u bici kod Rimnika.
1791. - Rođen je engleski fizičar i hemičar Majkl Faradej(Michael Faraday), koji je 1831. otkrio zakon elektromagnetske indukcije, a 1833. dva osnovna zakona elektrolize.
1792. - Dan posle obaranja monarhije, Francuska je proglašena republikom i na snagu je stupio novi kalendar, kojim je za početak računanja nove ere uzet jesenji ekvinocij - 23. septembar 1792.
1862. - Oto fon Bizmark (Otto von Bismarck) postao je pruski kancelar. Pod geslom "krv i gvožđe" ujedinio je 25 nemačkih država u Nemačko Carstvo, osnovano 1871. sa Vilhelmom I Hoencolernom (Wilhelm Hohenzollern) kao carem.
1862. - Predsednik SAD Abraham Linkoln (Abraham Lincoln) objavioje dekret prema kojem svi američki robovi postaju slobodni građani od 1. januara 1863.
1882. - Umrla je srpska slikarka Katarina Ivanović, prva ženačlan Srpskog učenog društva. Slikala je portrete, istorijske žanr-kompozicije i vrlo uspešne mrtve prirode. Neke njene slike su među najboljima u srpskom klasicizmu, poput "Portreta knjeginje Perside Karađorđević", "Autoportreta", "Korpe s grožđem".
1885. - Rođen je američki filmski režiser i glumac austrijskog porekla Erih fon Štrohajm (Erick von Stroheim), jedan od najvećih režisera nemog filma ("Kraljica Keli", "Velika iluzija", "Nestali iz Sent-Ažila", "Bulevar sumraka").
1918. - Rođen je meksički violinista poreklom poljski JevrejinHenrik Šering (Henryk Szeryng), jedan od najvećih majstora violine 20. veka. Emigrirao je kada je nacistička Nemačka 1939. napala Poljsku i do 1945. u Londonu je bio oficir za vezu poljske izbegličke vlade i prevodilac premijera, generala Vladislava Sikorskog. Od 1945. je profesor na Muzičkom fakultetu u Meksiku.
1923. - U Ljubljani je održana skupština feminističkih društava Kraljevine Jugoslavije na kojoj je osnovana Feministička alijansa (kasnije Alijansa ženskih pokreta Jugoslavije).
1934. - U eksploziji u rudniku Gresford u Velsu poginulo je višeod 260 rudara.
1940. - Japanske trupe ušle su u Drugom svetskom ratu u Francusku Indokinu.
1949. - Vlade SAD, Velike Britanije i Kanade saopštile su da je SSSR izveo prvu eksploziju atomske bombe 29. avgusta 1949.
1955. - U Velikoj Britaniji je počela da radi komercijalna televizija. Prvi plaćeni oglas bila je reklama za pastu za zube.
1960. - Proglašena je nezavisnost afričke države Mali (bivši Francuski Sudan) sa predsednikom Modibom Keitom.
1974. - U uraganu u centralno američkoj državi Honduras poginuloje oko 5.000 ljudi.
1980. - Kopnene snage Iraka ušle su u Iran sa namerom da preuzmu kontrolu nad Šat-el-Arabom, čime je iračko-iranski sukob prerastao u pravi rat, koji je trajao narednih osam godina.
1985. - Francuski premijer Loran Fabijis (Laurent Fabius) priznaoje da su francuski tajni agenti, na osnovu naređenja vlade, potopili u Novom Zelandu brod organizacije "Grinpis", "Dugin ratnik". "Grinpis" je vodio kampanju protiv francuskih nuklearnih proba.
1989. - Irving Berlin, the famous American composer, died
1989. - U 101. godini umro je američki pevač Irvin Berlin(Irving), autor više od 1.000 šlagera. Njegova pesma "White Christmas" iz filma "Holiday Inn" (1942) ubraja se i danas u bestselere američkog muzičkog tržišta.
1992. - SAD su uputile zahtev generalnom sekretaru UN da seformira komisija za ispitivanje ratnih zločina u Jugoslaviji. U priloženom izveštaju, rukovodstva Srbije i Jugoslovenske narodne armije, kao i srpske oružane snage u Hrvatskoj i BiH, optuženi su za teške zločine počinjene tokom 15 meseci rata u bivšoj Jugoslaviji.
1993. - U jeku jedne od najvećih inflacija zabeleženih u svetu,SR Jugoslavija je donela zakon o denominaciji nacionalne valute, prema kojem je od 1. oktobra milion dinara vredelo jedan dinar.
1998. - Na planini Ćićevici obnovljene su borbe između srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, a ministar pravde u Vladi Srbije Dragoljub Janković saopštio je da su protiv 178 kosovskih Albanaca podignute optuznice zbog terorizma, da je pod istragom 927, a u pritvoru 538 Albanaca sa Kosova.
2000. - Apelacioni sud u Londonu doneo je odluku o razdvajanju devojčica, sijamskih bliznakinja, uprkos protivljenu njihovih roditelja, katolika, čija religija ne dozvoljava ovakve rizične operativne zahvate.
2001. - Umro je Isak Štern (81), jedan od najvećih violinista dvadesetog veka. Poznat je i po tome što je spasao Karnegi Hol od propasti 60-tih godina prošlog veka.
2001. - SAD su ukinule sankcije Indiji i Pakistanu, uvedene 1998,kada su te dve zemlje izvršile nuklearne probe.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Uto 23 Sep 2014 - 18:48

Smile 23. SEPTEMBAR

-63. - p.n.e - Rođen je Cezar Oktavijan Avgust, usvojeni sin Julija Cezara, prvi rimski car. Nakon što je pobedio vojsku Marka Aurelija i Kleopatre kod Akcija 31. godine p.n.e, preuzeo je svu vlast i zaveo novi oblik vladavine - principat i ustanovio Pax Romana - mir u celom Rimskom carstvu. Njegova vladavina smatra se najsjajnijim periodom rimske istorije i naziva Avgustov ili Zlatni vek.
1687. - U borbi sa Turcima, prilikom napada na Duvno, poginuo je uskočki vojvoda Stojan Janković, vojni starešina Ravnih Kotara u mletačkoj službi. Za podvige u borbama protiv Turaka, mletačke vlasti su ga odlikovale titulom "kavalijera" i dale mu imanje u Kotarima. Opevan je u narodnoj pesmi "Ropstvo Janković Stojana".
1719. - Lihtenštajn je postao nezavisna kneževina u okviru Svetog rimskog carstva.
1817. - Španija i Velika Britanija potpisale su sporazum o zabrani trgovine robljem.
1819. - Rođen je francuski fizičar Arman Fizo (Armand Fizeau), koji je 1849. prvi izračunao brzinu svetlosti bez primene astronomskih proračuna.
1840. - Crnogorci su na Mljetičku, na Durmitoru, ubili 80 turskih vojnika i muselima Smail-agu Čengića, koji je krenuo da skuplja harač. O tom događaju hrvatski pesnik Ivan Mažuranić ispevao je herojski ep "Smrt Smail-age Čengića".
1846. - Nemački astronom Johan Gotfrid Gale (Johann Gottfried Galle) otkrio je planetu Neptun.
1848. - Žvakaća guma se prvi put pojavila u prodaji u SAD.
1866. - Srpski knez Mihailo Obrenović i crnogorski knez Nikola I Petrović zaključili su ugovor o zajedničkoj borbi za oslobođenje od Turaka i ujedinjenje srpskih zemalja. Knez Nikola se obavezao da će se u slučaju ujedinjenja dve države odreći prestola u korist kneza Mihaila.
1870. - Umro je francuski pisac Prosper Merime (Merimee). Kao veliki erudit, poznavalac istorije, arheologije i arhitekture, postao je 1834. inspektor u Upravi istorijskih spomenika, a od 1844. je član Francuske akademije. Njegova novela "Karmen" inspirisala je francuskog kompozitora Žorža Bizea (Georges Bizet) da napiše istoimenu operu. ("Gusle", "Hronika vremena Šarla IX", "Tamango", "Ertrurska vaza").
1893. - U Beogradu je stavljena u pogon prva javna električna centrala u Srbiji.
1914. - U prvom vazdušnom napadu na Nemačku, britansko vazduhoplovstvo bombardovalo je u Prvom svetskom ratu grad Diseldorf.
1916. - Rođen je italijanski političar Aldo Moro, premijer Italije (1963-68. i 1974-76), lider Hrišćansko-demokratske stranke. Teroristička grupa "Crvene brigade" kidnapovala ga je u martu 1978, a u maju je ubijen.
1920. - Rodjen je Miki Runi (Mickey Rooney), američki filmski glumac.
1930. - Rodjen je Rej Čarls (Ray Charles), slepi američki pevač i klavirista.
1932. - Nedžd, Hedžas i više drugih oblasti koje je pod patronatom Velike Britanije na Arabijskom poluostrvu pripojila dinastija Saudita, ujedinilo se u državu Saudijska Arabija.
1939. - Umro je austrijski psihijatar Sigmund Frojd (Freud), osnivač psihoanalize, posebno zaslužan za istraživanja podsvesne psihe i njene povezanosti sa seksualnim nagonom ("Tumačenje snova", "O psihoanalizi", "Psihopatologija svakodnevnog života").
1940. - Japanske trupe su ušle u Indo-Kinu.
1943. - Rodjen je Hulio Iglesias (Julio Iglesias), širom sveta poznati španski pevač.
1949. - Rodjen je Brus Springstin (Bruce Springsteen), američki rok pevač radničke klase, ('blue collar class')
1956. - Velika Britanija i Francuska prepustile su Savetu bezbednosti UN problem Sueckog kanala.
1957. - Grčka je odbacila zahtev Bukurešta da se Rumunija priključi Balkanskom savezu, koji su ugovorima 1953. u Ankari i 1954. na Bledu zaključile Jugoslavija, Grčka i Turska. Balkanski savez osnovan je kao odgovor na vojni pritisak zemalja istočnog bloka na Jugoslaviju.
1973. - Huan Peron (Juan) izabran je treći put za predsednika Argentine. Njegova žena Izabela postala je potpredsednik.
1973. - Umro je čileanski pisac i diplomata Pablo Neruda (70) jedan od najvećih pesnika Latinske Amerike i španskog jezika, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1971. ("Praznična pesma", "Dvadeset ljubavnih pesama i jedna očajna", "Španija u srcu").
1987. - U Beogradu je održana 8. sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, na kojoj je došlo do prekretnice u idelogiji i politici srpskih komunista. U sukobu dve frakcije pobedila je tvrda struja tadašnjeg predsednika CK SK Srbije Slobodana Miloševića, nad umerenom politikom predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića. Milošević je potom izvršio čistke u partiji i medijima i obezbedio osnov za svoju nacionalističku politiku.
1991. - Jermenija je proglasila nezavisnost od SSSR-a.
1997. - Na mirovnim pregovorima u Severnoj Irskoj, protestanski unionisti su prvi put posle 75 godina razgovarali direktno sa vođama Šin Fejna, političkog krila Irske republikanske armije.
1998. - Savet bezbednosti UN doneo je rezoluciju 1199 kojom se zahteva prekid vatre između srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, preduzimanje mera za sprečavanje humanitarne katastrofe i nastavljenje pregovora o okončanju krize na Kosovu. Najavljene su dalje akcije i dodatne mere ukoliko rezolucija ne bude poštovana.
2001. - Levičarska partija, koja potiče iz bivšeg poljskog komunističkog režima, osvojila je većinu glasova na parlamentarnim izborima u Poljskoj.
2003. - Tropski uragan Džin koji je pogodio Haiti odneo je najmanje 1.147 života, a oko 1.250 ljudi se vode kao nestali.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Čet 25 Sep 2014 - 9:48

Smile 25. SEPTEMBAR

1345. - Nakon tri godine bezuspešnih pokušaja, srpski car Dušan osvojio je Ser, čime je došao u posed puteva koji su vodili u Trakiju i ka poluostrvu Halkidiki, gde se nalazi Sveta Gora.
1493. - Kristofor Kolumbo (Cristoforo Colombo) isplovio je iz luke Kadiz na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492.
1513. - Španski istraživač Vasko Nunjes de Balboa (Vasco, Nunez) prešao je Panamski zemljouz i postao prvi Evropljanin koji je video Tihi okean.
1555. - Sklopljen je Augsburški verski mir između nemačkog kralja Ferdinanda I i luteranskih knezova kojim su izjednačena prava luterana (protestanata) i rimokatolika. Usvojen je zakon o slobodi veroispovesti po principu "Cuius regio, illius religio" (čija je zemlja, onoga je i vera).
1744. - Rođen je pruski kralj Fridrih Vilhelm II (Friedrich Wilhelm), koji je tokom vladavine (1786-97) ratovao protiv Francuske Republike (1792-95), a u drugoj i trećoj podeli Poljske (1793, 1795) anektirao je velike delove poljske države.
1818. - The first human blood transfusion took place at Guy's Hospital in London
1823. - Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Stefanoviću Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.
1849. - Umro je austrijski violinist, dirigent i kompozitor Johan Štraus Stariji (Johann Strauss), koji je bečkom valceru dao klasični oblik i učinio ga popularnim širom Evrope. Komponovao je više od 150 valcera (najpoznatiji "Zvuci Rajne"), kadrile, marševe ("Radetzky-marš") i polke.
1866. - Rođen je američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan (Thomas Hunt), osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava.
1896. - Rođen je italijanski državnik Alesandro Pertini, predsednik Italije (1978-1985), najpopularniji italijanski političar posle Drugog svetskog rata. Član Socijalističke partije Italije postao je 1918, niz godina proveo je u fašističkim zatvorima, u Drugom svetskom ratu učestvovao u pokretu otpora, a potom bio poslanik i senator.
1897. - Britains first motor bus service began operating
1897. - Rođen je srpski pisac Aleksandar Vučo, jedan od osnivača nadrealističkog pokreta u Srbiji između dva svetska rata, tvorac moderne poezije za decu. Njegova poema "Podvizi družine 'Pet petlića'" smatra se najznačjanijim delom srpske dečije poezije posle Jovana Jovanovića Zmaja. Pisao je i filmske scenarije i bavio se filmskom kritikom.
1897. - Rođen je američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949, koji je bio zaokupljjen problemima zla.
1906. - Rođen je ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, koji je prvi među muzičkim umetnicima sovjetske Rusije stekao međunarodnu slavu. U svom delu je uspešno spojio rusku tradiciju i modernu zapadnoevropsku muziku i razvio vlastiti muzički izraz. Napisao je monumentalnu "Petu simfoniju", a u najtežim danima blokade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu "Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju".
1907. - New Zealand became a dominion within the British Empire
1927. - Colin Davis, British conductor
1929. - Ronnie Barker, Comedian
1932. - Španska pokrajina Katalonija dobila je autonomiju - pravo na zastavu, lokalnu skupštinu i jezik. Autonomija je ukinuta 1939. kada je Franko došao na vlast.
1943. - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od poslednjih značajnih uporišta nemačkih nacističkih snaga na teritoriji SSSR-a.
1944. - Michael Douglas, American film actor
1946. - Felicity Kendal, British actress
1952. - Christopher Reeve, US actor; 'Superman' in the recent films
1954. - 'Papa' Doc Duvalier became the President of Haiti
1956. - U upotrebu je pušten prvi transatlantski telefonski kabl, postavljen između Obena u Škotskoj i Njufaundlenda u Kanadi.
1957. - The US National Guard were deployed in Little Rock, USA, to enforce desegregation in schools
1959. - Razočaran politikom vlade jedan budistički monah izvršio je u Kolombu atentat na cejlonskog premijera Solomona Bandaranaikea, koji je narednog dana podlegao povredama.
1962. - Soni Liston (Sonny) postao je svetski bokserski šampion teške kategorije kada je u Čikagu u prvoj rundi nokautirao Flojda Patersona (Floyd Patterson).
1963. - Vojska je u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Boša Gavinja (Juan Bossh Gavino), formiranu sedam meseci ranije i suspendovala Ustav.
1970. - Umro je nemački pisac Erih Marija Remark (Erich Maria Remarljue), koji se proslavio antimilitarističkim romanom "Na zapadu ništa novo". Njegovi romani bili su zabranjeni u nacističkoj Nemačkoj, a on je bio prisiljen da emigrira i od 1947. je bio amrički državljanin ("Trijumfalna kapija", "Crni Obelisk").
1972. - Norway voted not to join the European Community
1973. - Američki vasionski brod "Skajlab 2" spustio se u Pacifik sa tri člana posade, koji su proveli 59 dana u orbiti oko Zemlje.
1977. - The Skytrain airliner service to New York started
1983. - 38 IRA prisoners escaped from the Maze prison, Northern Ireland
1990. - Savet bezbednosti UN uveo je vazdušni embargo nad Irakom i okupiranim Kuvajtom, kojim se zabranjuju svi letovi osim humanitarnih.
1991. - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o embargu na oružje Jugoslaviji i pozvao jugoslovenske lidere da prekinu sukobe.
1992. - Moskva i Vašington su odbacili jedan od poslednjih ostataka "hladnog rata", dozvolivši slobodu putovanja ruskim i američkim novinarima i poslovnim ljudima koji rade u Rusiji, odnosno u SAD.
1994. - Švajcarci su na referendumu prihvatili plan vlade o donošenju zakona protiv rasizma.
1995. - New M.O.T emission tests were introduced in the UK
1997. - Britanski supersonični automobil postavio je u Nevadi novi svetski rekord postigavši brzinu od 1.142 kilometra na čas.
2001. - Visoki oficir Armije Bosne i Hercegovine, jedan od komandanata u Bosanskom ratu (1992-95) Sefer Halilović, dobrovoljno se predao Međunarodmom sudu za ratne zločine u Hagu. On je optužen da je u septembru 1993. učestvovao u masakru više od 60 civila, bosanskih Hrvata.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pet 26 Sep 2014 - 18:30

Smile 26. SEPTEMBAR

1186. - Dubrovnik je sklopio mir sa srpskim velikim županom Stefanom Nemanjom, koji je u dva navrata pokušao da zauzme taj grad (1184. i 1185.). Sporazum o miru bio je osnov za kasnije ugovore Srbije i Dubrovnika.
1371. - U bici na reci Marici, kod Črnomena, Turci su porazili srpsku vojsku braće Mrnjavčević, kralja Vukašina i despota Uglješe, koji su u boju poginuli. To je bila jedna od presudnih bitaka u turskom pohodu na Balkan.
1580. - Engleski moreplovac i gusar Frensis Drejk (Francis Drake) uplovio je u luku Plimut na završetku svog putovanja oko sveta, koje je trajalo 33 meseca. Drejk je bio prvi Englez koji je oplovio zemlju, za šta je dobio titulu viteza od kraljice Elizabete.
1687. - U bici s Turcima topovsko tane mletačke vojske izazvalo je eksploziju u kojoj su teško oštećeni Partenon i Propileji na Akropolju, gde je turska vojska držala skladište municije.
1815. - Rusija, Austrija i Pruska formirale su Svetu alijansu, koju su kasnije potpisali svi evropski vladari osim britanskog regenta, pape i turskog sultana. Cilj saveza bio je da uguši revolucionarne pokrete u Evropi nakon Francuske revolucije i Napoleonovih ratova.
1826. - Rođen je Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, autor čuvenih putopisa i jedan od najčitanijih srpskih pisaca druge polovine 19. veka ("Pisma iz Italije", "Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Švajcarske", "O Crnogorcima").
1849. - Rođen je ruski fiziolog Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1904. Na osnovu eksperimenata na psima postavio je teoriju uslovnog refleksa, a značajni su i njegovi radovi o inervaciji srca i funkciji jetre.
1907. - Novi Zeland, koji je bio kolonija Velike Britanije, postao je dominion u okviru Britanskog komonvelta.
1918. - Saveznici su u Prvom svetskom ratu počeli opštu ofanzivu koja je početkom oktobra dovela do sloma Centralnih sila i završetka rata.
1945. - U Njujorku je umro mađarski kompozitor i pijanista Bela Bartok, čije je delo otvorilo nove pravce razvoja mađarske muzike. U svetskim razmerama jedan je od začetnika "nove muzike" 20. veka (simfonijska poema "Košut", opera "Dvorac Modrobradog", baleti "Drveni princ" i "Čudesni mandarin" i brojna simfonijska i kamerna dela).
1960. - Održan je prvi TV duel između predsedničkih kandidata. U okviru kampanje za predsednika SAD, na nacionalnoj televiziji suočili su se tadašnji potpredsednik Ričard Nikson (Richard Nixon) i senator Džon Kenedi (John Kennedy).
1969. - U Boliviji je vojna hunta pod vođstvom generala Alfreda Ovanda Kandije (Candia) oborila predsednika Silesa Salinasa.
1980. - U Minhenu je na festivalu piva u eksploziji podmetnute bombe poginulo 13, a ranjeno više od 200 ljudi.
1980. - U Minhenu je na festivalu piva u eksploziji podmetnute bombe poginulo 13, a ranjeno više od 200 ljudi.
1984. - Velika Britanija i Kina su se sporazumeli o vraćanju Hongkonga 1997. pod suverenitet Kine. Hongkong je pripao Britancima na osnovu mirovnog ugovora u Nankingu 1842, nakon Opijumskog rata (1839-42).
1989. - Vijetnam je povukao svoje trupe iz Kambodže, koje su u toj zemlji bile od kraja 1978, ostavivši snage vlade Hun Sena da se same bore protiv maoističke gerilske organizacije "Crveni Kmeri".
1990. - U Rimu je u 83. godini umro italijanski književnik Alberto Moravija (Moravia), jedna od najzanačajnijih ličnosti italijanske književnosti 20. veka ("Rimske priče", "Čočara", "Rimljanka").
1994. - Alžirske snage bezbednosti ubile su šefa najjače islamske terorističke organizacije GIA Šerifa Guzmija (Sherif Gousmi), poznatog kao Abu Abdala (Abou Abdallah).
1995. - Počelo je suđenje bivšem premijeru Italije Đuliju Andreotiju (Giulio Andreotti), pod optužbom da je imao bliske veze sa mafijom. Andreoti je sedam puta biran za premijera Italije i bio je jedan od simbola posleratne Italije.
1997. - Italijanski sud osudio je mafijaškog bosa Salvatora Rina i 23 njegova najbliža saradnika na doživotni zatvor zbog ubistva sudije Đovanija Falkonea (Giovanni Falcone) 1992.
1997. - U zemljotresu u centralnoj Italiji, 11 ljudi je izgubilo život i teško je oštećena srednjovekovna bazilika Svetog Franje Asiškog (Francesco d'Assisi) u Asiziju.
2000. - Grčki feribot "Ekspres Samina" naleteo je na podvodni greben kod ostrva Paros i potonuo za 20 minuta. U udesu broda koji je prevozio preko 500 putnika, život su izgubile 72 osobe.
2001. - Belgija je predala Međunarodnom sudu za Ruandu bivšeg ruandskog ministra za finansije Emanuela Ndindabahizija, optuženog za umešanost genocid.
2002. - U nesreći senegalskog feribota u vodama Gambije u Atlanskom okeanu utopilo se oko 1.034, a preživelo 64 osobe.
2003. - Nakon 11 godina prekida, zbog izbijanja rata u bivšoj Jugoslaviji, avion srpske aviokompanije Jat ervejz sleteo je na sarajevski aerodrom, čime je ponovo uspostavljena direktna avionska linija između Beograda i Sarajeva.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Ned 28 Sep 2014 - 16:12

Smile 28. SEPTEMBAR

-48. - U Egiptu je ubijen Gnej Pompej Veliki, jedan od najvećih rimskih državnika i vojskovođa, koji je 69. godine pre nove ere ugušio Spartakov ustanak, a 61. osvojio Jerusalim. Rimski Senat izabrao ga je za konzula 52, a vlast je izgubio nakon poraza od Gaja Julija Cezara u bici kod Farsale, posle čega se sklonio u Egipat.
1066. - Normanski vojvoda Vilijam (William), budući engleski kralj Vilijam I Osvajač (the Conljueror), iskrcao se sa vojskom kod Pevensija u južnoj engleskoj pokrajini Saseks i počeo osvajanje Engleske.
1841. - Rođen je francuski državnik Žorž Benžamen Klemanso (Georges Benjamin Clemenceau), premijer od 1906. do 1909. i od 1917. do 1920, kada se povukao iz političkog života. U vreme Drajfusove afere objavio je u svom listu "L'Oror" (L'Aurore) poznato Zolino pismo predsedniku Republike "Optužujem".
1864. - U Londonu je osnovana Prva internacionala (Međunarodno udruženje radnika), za koju je osnivački dokument pod nazivom "Inauguralna adresa i Statut" napisao Karl Marks (Marx).
1895. - Umro je francuski hemičar i biolog Luj Paster (Louis Pasteur), pronalazač vakcina protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Otkrio je i postupak konzerviranja hrane sprečavanjem razmnožavanja bakterija, koji je kasnije nazvan "pasterizacija". Osnivač je naučnih grana mikrobiologije i stereohemije. Organizovao je 1888. čuveni institut u Parizu, nazvan po njemu.
1902. - Umro je francuski pisac Emil Zola (Emile), tvorac i najizrazitiji predstavnik naturalističkog romana, autor "Tereze Raken", "Žerminala", "Nane" i drugih romana. Poznat je i po otvorenom pismu (1898) predsedniku Francuske pod naslovom "Optužujem" u kojem je otkrio mahinacije najviših vojnih krugova u "Drajfusovoj aferi".
1914. - Umro je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac, član Srpske kraljevske akademije i horovođa Beogradskog pevačkog društva. Njegovo delo smatra se najznačajnijom etapom u razvoju srpske nacionalne muzike u 19. veku ("Rukoveti", "Primorski napjevi", "Liturgija").
1944. - Jedinice Crvene armije su u Drugom svetskom ratu prešle u Srbiju na osnovu jugoslovensko-sovjetskog dogovora.
1949. - Moskva je jednostrano otkazala ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći SSSR i Jugoslavije, što su potom učinile i ostale zemlje "socijalističkog lagera" - Mađarska 30. septembra, Bugarska i Rumunija 1. oktobra, Čehoslovačka 4. oktobra.
1958. - U Francuskoj je održan referendum na kojem je prihvaćen novi ustav, čime je počelo razdoblje Pete Republike. Novim ustavom ojačana je predsednička vlast.
1965. - Prilikom erupcije vulkana na Filipinima, 56 kilometara južno od Manile, 184 osobe izgubile su život.
1966. - Umro je francuski pisac Andre Breton, teoretičar i osnivač nadrealističkog pokreta. Svoje stavove o psihoanalizi i automatizmu podsvesti kao osnovi umetničkog stvaralaštva izneo je u Manifestima nadrealizma (1924, 1930) ("Nadrealistička revolucija", "Nađa", "Sjaj zemlje", "Izgubljeni koraci", "Praskozorje", "Fatamorgana", "Nadrealizam i slikarstvo").
1970. - Umro je egipatski državnik Gamal Abdel Naser (Nasser). Jedan od inicijatora vojnog udara kojim je 23. jula 1952. svrgnut kralj Faruk I (Farouk), proglasio se premijerom dve godine kasnije, a 1956. izabran je za predsednika Egipta. Nacionalizovao je Suecku kompaniju, što je u jesen 1956. dovelo do neuspešnog anglo-francusko-izraelskog napada na Egipat, a u junu 1967. vodio je i isgubio šestodnevni rat sa Izraelom. Bio je jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.
1989. - U izbeglištvu na Havajima umro je bivši filipinski diktator Ferdinand Markos (Marcos). Predsednik Filipina postao je 1965, kao jedan od najpopularnijih političara, a 1986. je na talasu masovnih protesta zbačen sa vlasti, posle čega je izbegao na Havaje.
1990. - U Skupštini Srbije usvojen je novi Ustav, uveden je višestranački politički sistem, a pokrajine Vojvodina i Kosovo izgubile su atribute državnosti i postale teritorijalne autonomije.
1994. - U nevremenu u Baltičkom moru u blizini finske obale potonuo je feribot "Estonija". U toj najvećoj mirnodopskoj pomorskoj nesreći u Evropi, poginulo je više od 900 ljudi.
1996. - U Vučitrnu, na Kosovu, bačene su dve eksplozivne naprave u krug vojne kasarne, a u selu Rudnik i mestu Podujevo napadnute su policijske stanice. Oružani napadi kosovskih Albanaca na punktove srpske policije učestali su u narednim mesecima, što je početkom 1998. dovelo do otvorenih sukoba.
1996. - U Vučitrnu, na Kosovu, bačene su dve eksplozivne naprave u krug vojne kasarne, a u selu Rudnik i mestu Podujevo napadnute su policijske stanice. Oružani napadi kosovskih Albanaca na punktove srpske policije učestali su u narednim mesecima, što je početkom 1998. dovelo do otvorenih sukoba.
1998. - Nakon dve nedelje uličnih nemira i nasilja koji su zapretili da će oboriti vladu silom, albanski premijer Fatos Nano podneo je ostavku.
2000. - Savezna izborna komisija saopštila je konačne rezultate predsedničkih izbora u SR Jugoslaviji, prema kojima Slobodan Milošević i Vojislav Koštunica idu u drugi izborni krug. Smatrajući da su rezultati falsifikovani, pristalice Demokratske opozicije Srbije počele su masovne proteste širom zemlje, a narednih 11 dana Srbija prolazi kroz najtežu političku krizu od dolaska Miloševića na vlast.
2000. - Počeo je palestinski ustanak (intifada). Neposredan povod bila je poseta tadašnjeg lidera izraelske opozicije svetim mestima u jerusalimskom starom gradu. U naredne dve godine poginulo je više od 1.000 Palestinaca i više stotina Izraelaca.
2001. - Savet bezbednosti UN ukinuo je sankcije Sudanu, uvedene 1996. nakon što je ta zemlja odbila da isporuči osumnjičene za pokušaj atentata na egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka, 1995. u Etiopiji. Ukidanje sankcija su tražile i Egipat i Etiopija.
2003. - Umro je Altea (Althea) Gibson (76), prvi teniski igrač tamne puti koji je osvojio Vimbldon i državno prvenstvo SAD.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Brave Heart taj Pon 29 Sep 2014 - 18:32

Smile 29. septembar

1399. - Kralj Ričard II (Richard) postao je prvi engleski monarh koji je abdicirao. Na abdikaciju su ga primorali plemići koji su se pobunili protiv njegove apsolutističke vladavine.
1518. - Rođen je italijanski slikar Jakopo Tintoreto (Jacoppo, Tintoretto), jedan od najvećih majstora 16. veka, čuven po veštini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata. Imao je veliki uticaj na evropsko slikarstvo, posebno na impresioniste ("Tajna večera", "Poslednji sud").
1758. - Rođen je engleski admiral Horacio Nelson (Horatio), jedan od najvećih stratega u istoriji pomorskih ratova. Odneo je ključne pobede nad Napoleonovom flotom, a 1805. je naneo katastrofalan poraz udruženoj špansko-francuskoj floti kod Trafalgara.
1854. - U Valjevu je umro prota Matija Nenadović, vojvoda i jedan od vođa Prvog srpskog ustanka. Bio je prvi diplomata obnovljene Srbije i tvorac i prvi predsednik Praviteljstvujušćeg sovjeta. Njegovi "Memoari" dragoceno su svedočanstvo o ljudima i događajima iz tog vremena.
1901. - Rođen je italijanski nuklearni fizičar Enriko Fermi (Enrico), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1938. Zaslužan je za niz osnovnih otkrića u fizici atomskog jezgra, a 2. decembra 1942. u Čikagu pustio je u pogon prvi nuklearni reaktor. Taj datum uzima se i kao početak atomskog doba.
1911. - Italija je objavila rat Turskoj i upala u libijsku provinciju Tripolitaniju.
1913. - Rudolf Dizel (Diesel), nemački inženjer, konstruktor prvog motora sa unutrašnjim sagorevanjem na principu samopaljenja (1893), nestao je u moru u kanalu Lamanš prilikom putovanja iz Antverpena u London.
1918. - Bugarska je nakon poraza na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu potpisala primirje sa saveznicima ("Solunsko primirje").
1923. - Na osnovu mandata Društva naroda, Velika Britanija je uspostavila vlast u Palestini.
1930. - Umro je ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin, glavni predstavnik realizma u ruskom slikarstvu. Izvršio je veliki uticaj na umetnike svoga vremena i bio je uzor sovjetskih socijalističkih realista ("Burlaci na Volgi", "Litija", "Ivan Grozni i njegov sin Ivan", "Hapšenje propagandista").
1938. - Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka potpisale su sporazum u Minhenu kojim je Nemačkoj dozvoljeno da pripoji Sudetsku oblast, deo Čehoslovačke sa nemačkom nacionalnom manjinom. Minhenski sporazum smatra se presudnim aktom kojim je Hitleru otvoren put za otpočinjanje Drugog svetskog rata.
1940. - Rumunija je u Drugom svetskom ratu istupila iz Balkanskog pakta koji je 9. februara 1934. u Atini zaključila s Jugoslavijom, Turskom i Grčkom.
1941. - U Babi Jaru, kod Kijeva, Nemci su u Drugom svetskom ratu u masakru nad Jevrejima, koji je trajao dva dana, pobili 33.771 civila, uključujući žene i decu.
1957. - U Zapadnom Pakistanu je poginulo oko 300 ljudi kada je ekspresni voz udario u kompoziciju cisterni sa naftom.
1958. - Emitovan je prvi zajednički program TV odašiljača u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani.
1967. - Međunarodni monetarni fond okupio je svojih 106 članica na sastanku u Rio de Žaneiru, gde je odobrena reforma svetskog monetarnog sistema.
1970. - Potpredsednik Egipta Anvar el Sadat (Anwar) preuzeo je dužnost šefa države posle smrti Gamala Abdela Nasera (Nasser), a 5. oktobra je formalno postao predsednik države.
1972. - Japan i Kina su normalizovali diplomatske odnose.
1979. - Papa Jovan Pavle II je, tokom prve papske posete Irskoj, uputio apel za mir u Severnoj Irskoj pred više od milion ljudi u Dablinu.
1979. - Predsednik Ekvatorijalne Gvineje Fransisko Masijas Nguema (Francisco Macias) zbačen sa vlasti u avgustu 1979, a potom streljan pod optužbom da je kriv za "genocid, izdaju, proneveru i sistematsko kršenje ljudskih prava".
1988. - Mirovne snage UN su za svoj 40-godišnji rad dobile Nobelovu nagradu za mir.
1993. - Jedan od komunističkih veterana i predstavnik tvrde linije evropskih komunista Žorž Marše (George Marshais) povukao se, zbog lošeg zdravlja, sa mesta predsednika Komunističke partije Francuske, na čijem čelu je bio dve decenije.
1994. - Ministri odbrane članica NATO na sastanku u Sevilji odlučili su da NATO pojača vazdušne napade na položaje bosanskih Srba.
1999. - Specijalne policijske snage za razbijanje demonstracija brutalno su pretukle demonstrante u Beogradu kada su pokušali da dođu do rezidencije predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i izraze nezadovoljstvo njegovom devetogodišnjom vladavinom.
2000. - Pozivu lidera Demokratske opozicije Srbije na građansku neposlušnost i generalni štrajk zbog pokušaja režima da falsifikuje izborne rezultate od 24. septembra, prvi su se odazvali srednjoškolci u Gornjem Milanovcu i rudari kolubarskog rudnika Tamnava. U narednim danima talas štrajkova zahvatio je celu Srbiju, počela je blokada magistralnih puteva.
2000. - Bivši kanadski premije Pjer Trido (Pierre Trudeau) umro je u 80. godini. Premijer Kanade od 1968. do 1979. i od 1980. do 1984, Trido je nakon prvog izbora za premijera pokrenuo pravu "tridomaniju", koja je političarima donela, za njih do tada nedostižan, status zvezda.
2001. - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o borbi protiv terorizma i sprečavanju finansiranja terorista. Rezolucijom je predviđeno uvođenje sankcija svakoj zemlji koja ne bude poštovala antiterorističke mere.
2002. - Učešće avganistanskih sportista na 14. Azijskim igrama, koje su počele u Pusanu u Južnoj Koreji, označilo je njihov povratak na međunarodna takmičenja, posle osam godina odsustva.
2003. - Sud u Beogradu osudio je haškog begunca Milana Lukića i Olivera Krsmanovića iz Višegrada (obojica u bekstvu) i Dragutina Dragičevića iz Srebrenice na 20 godina, a Đorđa Ševića iz Rume na 15 godina zatvora za ubistvo 16 Muslimana iz mesta Sjeverin oktobra 1992. godine.
2004. - Sultan Hasanl (Hassanal) Bolkiah od Bruneja potpisao je novi Ustav koji će omogućiti održavanje prvih izbora od 1962. godine u ovom, naftom bogatom, kraljevstvu.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dogodilo se na današnji dan

Počalji od Sponsored content Danas u 21:02


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 5 od 17 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 11 ... 17  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu