Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 44 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 42 Gosta :: 2 Provajderi

Brave Heart, Džudi

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Razvoj likovne umetnosti, stvaralačko izražavanje i značaj

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Razvoj likovne umetnosti, stvaralačko izražavanje i značaj

Počalji od ttooma taj Sub Mar 08, 2014 9:20 pm

Razvoj likovne umetnosti, stvaralačko izražavanje i značaj


Likovna umetnost kao i ostale naučne discipline , zauzima vema značajno mesto u dečjoj psihologiji i podsticanje dece ka maštovitosti i razvijanju divergencije i prikazivanju svog ličnog života, kako u emocionalnom, tako i u psihološkom smislu. Većina naučnih oblasti su veoma važne za likovnu umetnost u kojoj se sjedinjavaju ili stapaju unutrašnji mehanizmi čovečjeg delovanja koje ispoljavaju određene manifestacije.Treba se boriti za vrednosti ovog vremena i ne dozvoliti da se potsinu umetnost i snatiželjnost kod dece, a pogotovu u ispoljavanju intelektualnih sposobnosti u kojima će uvideti kvalitet i potrebu ka iskazivanju i realizovanju svojih umetničkih poduhvata. Likovna umetnost je podjednako važna za ostvarivanje dečje ideologije koja podrazumeva i ostvarivanje umetničkih potencijala. Treba težiti ka motivisanju dece ka likovnom izražavanju. Značaj likovne umetnosti je veoma veliki i ima veoma veliki uticaj na sagledavanje dečjih stavova i razmatranja pojedinih situacija koje će se manifestovati na dečjim crtežima.Mogu slobodno reći da likovnna umetnost ima podjednako istu važnost i podjednaki značaj za psihološku strukturu i zatiželjnost kao i svi ostali predmeti koje učenici izučavaju u školi. Veoma je važno vrlo ozbiljno sagledavanje u tumačenje likovne umetnosti koja sadrži u sebi mnoge značajne elemente koji su značajni i važni za dečji psihički razvoj.Ne treba praviti digresiju i smatrati da je likovna umetnost manje važnija od ostalih nauka ili predmeta koji se izučavaju u školi , jer će takva razišljanja i takvi stavovi prosvetnih radnika negirati dečje sposobnost i zapostaviti isticanje intelektualnih potencijala svakog učenika. Dakle, sagledavanje likovne umetnosti zahteva veoma obazrivo tumačenje i podsticanje učenika ka oslobađanju unutrašnje energije koja će se manifestovati na cretežu koju ima veoma veliku važnost i značaj jednog takvog pojedinca.Takva veoma važna naučna oblast prožima se sa svim ostalim naućnim oblastima. Zašto je to važno uočiti? Pojedine elemente naučne oblasti ispoljavaće se u likovnoj umetnosti i na osnovu likovnih radova moći ćemo da uočimo značaj likovne umetnosti i dečjeg stvaralaštva.Treba reći da deca od veoma ranog detinjstva pokazuju sklonost ka crtanju i umetničkom izražavanju. Zato je veoma važno podstaći takvu ideologiju u ostvarivanju umetničkih stvaralaštva. U ranom detinjstvu većina roditelja prave vrlo ozbiljnu digresiju kada je u pitanju likovno izražavanje i podsticanje likovne umetnosti. Zašto to kažem? Iz objektivnih i vrlo realnih razloga. Vrlo često se dešava da dete ima veoma neobuzdanu potrebu za likovnim izražavanjem, tj. da nešto nacrta i oboji. U ranim periodima dečjeg sazrevanja dečje izražavanje implicira veoma jednostavne elemente likovnog izražavanja, i takvo izražavanje za odraslu osobu označava vrlo jednostavno i „smešno“ dečje izražavanje. Tu je veoma nepravilno sagledavanje i većina roditelja će dečji rad smatrati vrlo jednostavnim i prostim radom. Treba negirati takva shvatanja i treba shvatiti svaki dečji rad vrlo ozbiljnim delom i vrlo ozbiljno izražavanje koje će direktno implicirati psihološku strukturu i raspoloženje jednog pojedinca.Najteži oblik razmatranja dečjeg crteža jeste ono razmatranje sa elementima „podsmeha“ koje će vrlo negativno delovati na submistivnost i kreativnost i pokretačku snagu jednog pojedinca ka iskazivanju umetničkih sklonosti ka umetnosti. Zato je je veoma važno podsticati dete dok je još u početnoj fazi likovnog izražavanja da vrlo umetnički i vrlo pedagoški prihvati likovno izražavanje kao sastavni deo ličnosti. Satisfakcija jednog mladog deteta koje još nije krenulo u školu je presudno za prihvatanje i razvijanje ljubavi prema umetnosti. Dakle, potrebno je podržavati i motivisati dete za crtanje i likovnim izražavanjem, jer u suprotnom dete će smatrati sebe vrlo nepodozrivim i veoma manje vrednim i shvatiće sebe kao nemogućnost realizovanja likovnog stvaralaštva.
Vrlo često se dešva da pojedinci imaju sklonosti ka likovnim izražavanjem i da su do nekog perioda školovanja podstaknuti likovnim izražavanjem i da se tokom kasnijih perioda školovanja ili po završetku školovanja sklonost ka umetnosti doživljava kao manje značajno i da se likovno izražavanje manje ili više zapostavi i to će veoma negativno delovati na dalje likovno izražavanje i razvijanje kreativnosti kod dece. Umetnost i likovno izražavanje postoji još iz davnina i jednostavne crteže nilazimo još i praistorijskom periodu. Još u tom periodu crteži su imali smisao i značaj za čoveka u tom periodu. Crteže smo nailazili na pojedinim predmetima ili na pojedinim mestima. Dakle, čovek je crtežom predstavljao stvaranje još od davnina. Od nekih najranijih perioda pa do danas umetnost se razvijala i sticala je važnost za čoveka i njegovo likovno izražavanje koje je veoma značajno.Likovno izražavanje kao oblik ostvarivanja dečje znatiželjnost je veoma značajna za celokupni razvoj pojedinca. Cilj likovne umetnosti ili bilo kog drugog predmeta jeste razvijati ljubav prema umetnosti, izražavanje dečjih mašta i sagledavanje dečjih motiva koje će se prenositi na crtežu.
Svaki nastavni predmet koji se izučava ima svoje zadatke i svoje ciljeve koji su veoma važni i veoma značajni.
Glavni zadaci likovnog vaspitanja su:
• Razvijanje i oplemenjivanje doživljajnih i stvaralačkih sposobnosti i učenika kao osnove za sticanje likovne kulture. Dečji doživljaj stvarnosti i sagledavanje realnih doživljaja su veoma značajne i veoma je bitno kako će dete realnost predstaviti likovnim stvaralačim radom.
• Negovanje i razvijanje učenikova likovna stvaralaštva različitim tehnikama grafičkog, slikarskog , vajarskog izražavanja koji su prilagođeni uzrastu dece. Veoma je važno negovati i podsticati dečja stvaralaštva i dečju kreativnost kako bi ih usmeravali u ostvarivanju prikazivanju umetničkog doživljaja.
• Razvijanje učenikove sposobnosti opažanja ili percepcije i prosuđivanja likovnih vrednosti izraženih u umetničkim delima slikarstva, grafike, vajarstva, arhitekture i u predmetima dnevne upotrebe. Veoma je važno da kod učenike razvijamo percepciju : vizuelnu, auditivnu i audiovizuelnu,kao bi učenici ono što doživljavaju iliosećaju mogli da prenesu kao umetničko likovno izražavanje.
• Razvijanje estetske vrednosti i razvijanje umetničkog duha likovnog izražavanja.
• Upoznavanje učenika sa najpoznatijim umetničkim stvaraocima , odnosno, slikarskih umetnika i njihovim životom, radom i njihovim delima.
• Razvijajnje potrebe za dalje likovno usavršavanje i stvaranje navika za posećivanje izložbi , muzeja, galerija, dom kultura, i sličnih ustanova.

Glavni ciljevi likovnog vaspitanja su:
• Upoznavanje sopstvene likovne mogućnosti i svoj likovni izraz.
• Ostvarivanje mogućnosti detetu da se što više slobodno, kreativno, samostalno likovno izražava.
• Ostvarovati mogućnostiu kreiranju i uspostavaljanje slobodnih vizuelnih asocijacija
• Stvarati estetsku osetljivost kod dece i otvoreni duh za nove likovne ideje.
• Razvijanje interesovanja i ljubavi prema likovnom vaspitanju . Dete upoznaje različite likovne materijale.
Da bi smo nešto nacrtali ili naslikali potrebni su nam određeni limovni materijali. Osnovni likovni materijali su : olovka, četkice, boje(uljane,vodene, tempere, akrilne, gvaš itd), uljani pastelšpahtle,paleta,papir,platno,tuš itd.
Evo jednog primera slikanje gvašom i temperom
Potrebno je uzeti list hrapavijeg papira. Ravne četke koristi se za pokrivanje većih površina a špicaste ya detalje. Ukoliko nemamo ravnu četku, upotrebićemo špicastu četkicu crednje debljine. Telom četke pokrivamo veće površine, a špicem islikavamo detalje, lagano dodirujući papir. Kod pokrivnih tehnika, kao što su gvaš i tempera, preko jednog sloja boje mogu se nanositi i novi slojevi. Potrebno je slikati sa manje vode a više boje. Čistim bojama dobićemo jasne tonove, a mešanjem s belom dobićemo nežnije tonove.
Materijal koje se upotrebljava je sledeći:
-kutija sa bojama u tubama ili čančićima;
-četke od meke dlake(jazavca, konjske, začje) različitih debljina, špicastog i ravnog vrha
-krpica
-posuda s vodom i
-hrapav papir
Boje koje koristimo se mešaju. Osnovne boje su: žuta crvena i plava. Kada pomešamo plavu i žutu dobijamo zelenu, plavu i crvenu dobijamo ljubičastu, crvenu i žutu dobijamo narandjastu i kada hoćemo da dobijemo sivu boju, mešamo crnu i belu boju.Zavisno od toga koliko boje stavimo, dobićemo i različite tonove.Ako želimo da dobijemo lepu sivu boju, mešavini bele i crne boje dodajemo malo plave, crvene, žute ili zelene boje. Na iznanađenje boja će se promeniti.

Značenjem likovne umetnosti i likovnog stvaralaštva bavili su se mnogi psiholozi kako bi uvedeli značaj i važnost likovnog vaspitanja . Psdiholoyi su se najčešće bavili unutrašnjomstrukturom dečjeg uzrasta I njihovo sagledavanje realnosti. Najvažnija pitanja kojim su se bavili jesu pre svega: emocionalna struktura, uticaj porodičnih odnosa , struktura porodice( da li je porodica potpuna ili nepotpuna, odnosno, deficijentna ili produžena ili modifikovana itd), zatim dečja,konaktivna komponenta, razvoj divergencije, uzrocima određenih ponašanja i prikazivanja unutrašnje psihološke strukture itd.

Emocionalna struktura(afektivna), predstavlja veoma važnu osobinu unutrašnjeg stanja dečje individualnosti. Uticaj dečjeg raspoloženje se itekako reflektuje na dečje izražavanje u umetničkom smislu. Dete doživljava razne emocije: veselo je, žalosno, egzaltirano,razdraženo,uzbuđeno, potišteno, nezadovoljno. Sva ova raspoloženja su normalna i susreću se u svakodnevnom životu i kod svakog deteta i nastaju kao proizvod određenih situacija. Ukoliko se dete likovno izražava postoji verovatnoća da će svoje raspoloženje u većoj ili manjoj meri preneti na likovni rad. To je veoma značajno i potrebno je razmatrati uticaje emotivnih svojstava na stvaralačke likovne podvige.Postavlja se pitanje da li dete koje ima kontrast u emotivnom pogledu(veselost ili potištenost) , da li će se manje ili više slično izražavati? Naravno je veliki uticaj emotivne strukture na razvoj i ostvarivanje likovnih stvaralaštva.Ukoliko ima više veselosti to će direktno reflektovati i povećanu kreativnost i kreativnije stvaralaštvo što će veoma uticati na likovno izražavanje.
avatar
ttooma
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1253
Datum upisa : 26.12.2012
Godina : 34

Nazad na vrh Ići dole

Re: Razvoj likovne umetnosti, stvaralačko izražavanje i značaj

Počalji od ttooma taj Uto Mar 11, 2014 9:48 pm

U slobodno crtanje dete uvek iznosi ono što ga emocionalno najviše privlači ili odbija. Ono što ga privlači stavlja u prednji plan, crteže oboji svetlim bojama. A ono prema čemu oseća antipatiju obično nacrta maleno I tamnim bojama. Ako njegove slike prikazuju borbu, uvek pobeđuju oni  za koje dete oseća simpatiju. Impulzivna energična deca crtaju smelo, dok plašljiva povlače tanke, nesigurne crte , uokviruju crtež ili ga nacrtaju u uglu hartije. U mnogim dečjim crtežima pojavljuje se sunce. Neki autori misled a deca koja često crtaju sunce ne pokazuju emocionalne smetnje.
Uticaj porodičnih odnosa na likovno izražavanje ima veoma veliki značaj. Klima porodice I klima porodičnih odnosa je veoma važna u ispoljavanju dečjih stvaralačkih mogućnosti.Ukoliko supružnici provode vreme često u svađi ili ukoliko nisu u kontaktu I nema ljubavi u porodici dete će nacrtati odvojeno roditelje ili ne suviše blizu, jer će imlicirati njihovu udaljenost. Ukoliko dete ima pojedine strahove u porodice , najčešće pojedine detalje će ctrati u uglu svog rada ili će pojedini detalji biti znatno manji.Daćemo jedan primer dečaka, učenika prvog razreda osnovne škole, koji živi u harmoničnoj porodici. Svi članovi njegove porodice drže se na slici za ruke. Kad mu je rečeno da objasni crtež, kazao je da je to njihova kućai da se drže za ruke jer se vole. Vrlo često se događa da porodični odnosi nisu usklađeni I da vrlo često dete bude prisutno sukobima u porodici i takva interakcija vrlo negativno se odnosi na ponašanje deteta koje je vrlo često agresivno i vrlo često takvi likovni radovi od dece koje trpe porodične sukobe su neuredni, nedovoljno i nepotpuno obojeni itd. Ukoliko je otac ili majka „glava“ porodice tj. da li je u pitanju materijarhat ili patrijarhat veoma je važno za likovno umetničko izražavanje. Ukoliko dete provodi često vreme sa ocem i taj odnos je prožet ljubavlju, toplinom, razumevanjem itd, dete će svog oca cretti uvećano kao glavnog lika crteža i trudiće se da ga što pedantnije oboji i da predstavlja centralnu ličnost na crtežu, to se isto odnosi za mamu ili ostale članove u porodici. Ukoliko dete živi sa jednim roditeljem ono će vrlo često, gotovo, na svim crtežima predstavljati svog roditelja u najboljem svetlu. U koliko živi sa bakom i dekom, i njih će predstavljati crtežom. E, sad oko ovog pitanja treba da razmotrimo pojedine situacije. Ukoliko dete živi sa bakom i dekom i provodi vreme u svakodnevnom kontaktu, vrlo često će se nalaziti u crtežima, ali ukoliko oni ne žive sa roditeljima ili nemaju prisnu komunikaciju dete će ih zanemarivati.
Konativna ili voljna komponenta ili struktura ličnosti je veoma važna i značajni element u psihičkom pogledu. Veoma je važno razvijati kod dece volju za umetničkim izražavanjem i podsticati dete da se likovno, odnosno, umetnički izražava. Kako možemo razvijati volju za likovnim izražavanjem? Potrebno je vreme motivacije i podržavanja dece u likovnom izražavanju. Svako dete u vrlo ranom uzrastu počinje da nešto crta,i da tim crtežom pokuša nešto da prikaže. I taj početak umetničkog stvaralaštva je veoma važan za početak likovnog izražavanja. Ukoliko podržavamo dečji trud, mi smo sa jedne strane omogućili detetu da se bavi umetnošću i likovnim izražavanjem i dete će prihvatiti likovno kao sastavni deo ličnosti. Ukoliko dete pokazuje trud u realizaciji likovnih radova to je direktno implicirati težnju i volju za likovnim stvaranjem. Dete će u kasnijem periodu odrastanja, vrlo često postavljati pitanja tipa: da li je lepo? Da li sam lepo nacrtao ili obojio, da roditelji daju odgovore i mišljenja o likovnom dečjem izražavanju. Važno je da roditelji podržavaju decu, da ih motivišu da se bave umetnošću.
Razvoj divergencije ili razvoj kreativnosti je veoma značajno za likovno izražavanje. Veoma je važno da roditelji razvijaju kreativnost kod dece i da probude maštu za likovnim izražavanjem.Detetu treba davati ideje o crtaju, pričati im o poznatim slikarima kao što su: Leonardo Da Vinči,  Rembrant Harmeson van Rajn,Pablo Pikaso, Večeli Ticijan, Mikelanđelo Buonaroti itd. Potrebno je da čitaju o njima i da steknu ljubav prema umetnostti i likovnom izražavanju.
Uzroci određenog ponašanja i prikazivanje unutrašnje psihološke strukture su veoma značajni za podsticanje likovnog izražavanja. Dete će najčešće svoja interesovanja i svoju maštu preneti na crtežu i ispoljiće svoju psihološku strukturu i duševno stanje.Što dete pomoću reči ne može, ne zna ili ne sme da izrazi, to izražava u svom crtežu. I kada ga komentariše, može se dobiti prilično veran uvid u njegovu ličnost. Svakako je pored ovoga , potrebno je uvideti I dečju životnu istoriju I dete posmatrati I u drugim situacijama.
Pravilno gledanje na dečji crtež otkriva niz pojedinosti koje doprinose boljem razumevanju detetove ličnosti. Dete je u svom crtežu iskrenije I ličnije nego na drugim prodručjima svog izražavanja. Prema crtanju I likovnoj umetnosti oseća posebnu naklonost, dok su druga sredstva izražavanja za njega mnogo teža, na primer govor, sviranje, pisanje. Crtajući dete razvija kreativnost, oplemenjuje ličnost I neguje ličnost sa sa područja likovnog izražavanja. Crtajući dete stvara brzo, spontano, bez većeg razmišljanja.

Psihološke osobenosti deteta od 7- 15 godine
Dete od 7 godina ulazi u novi fazu razvoja koja ima svoje psihološke specifičnosti, I o kojima je u likovnom vaspitanju nužno posebno voditi računa. U toj fazi razvija se fina mišićna motorika , a posebno mišićna struktura šake, motorna spretnost itd. Koordinacija sitnih mišića je sve uspešnija I dete postaje sposobnije za manipulisanje predmetima, za držanje olovke, četkice I pera. Veoma je kontradiktorno to da se veoma često dečja kreativnost I dečja mašta koja se implicira dečjim crtežima  zamenjuju kompjuterima I kompjuterskim crtežima gde se suzbija dečja kreativnost, dečje stvaralaštvo I nemogućnosti razvijanja fine motorike.
To je veoma pogrešno I takvi načini odvikavaju decu od kreativnosti, likovnog umetničkog izražavanja, navodeće decu na jedan vrlo prost I “prazan” način stvaranja I prikazivanja crteža. Zato je veoma važno da se deca umetnički izražavaju  kroz crtež koji će obojiti svako na svojstven način.
U početku školovanja može I mora da tražimo od deteta veću preciznost pokreta nego kod predškolskog deteta, a isto tako I veću motornu istrajnost.
Veće intelektualne sposobnosti osposobljavaju dete za usvajanje novog iskustva I za sticanje sistematskog školovanja znanja I školskih veština.

Dete od 7 godina pokazuje živ interes  za konkretne sadržaje svoje okoline. Vrlo često će dete ono što ga okružuje I što se nalazi u njegovoj socijalnoj sredini preneti na crtež. Ono je senzorno-motorno I vrlo aktivno biće pa ga lako možemo podstaći na razne aktivnosti,a I impresionirati. Stečeno iskustvo predškolskog deteta sada se sređuje, bogate se saznanja o raznim kvalitetima realnostma kojima se prilagođava I koja ga okružuje( boja, oblik, veličina  itd), ali njegova percepcija I pedstava još uvek nosi osnovno obelažje sinkretizma u kom emocionalno naglašena komponenta dominira I dalje obeležje u celini.
S obzirom na to da dete bez posebne intervencije odrasle osobe pronalazi put  za likovno stvaranje I potrebno je osigurati mu  s jedne strane što više mogućnosti da se likovno izražava i da istražuje likovne materijale , ali s druge pak strane potrebno je nenametljivo mu ukazivati na mogućnosti koje nam likovna umetnost može pružiti , povećavajući kod deteta senzibilitet za svet umetnosti i njegove specifičnosti.
Nekoliko je osnovnih aspekata rada kad je u pitanju likovna umetnost u ranoj predškolskoj dobi:
- Uvažavanje i prihvatanje dečjeg autentičnog likovnog izraza u skladu sa razvojnim karakteristikama dobi deteta;
- Omogućavanje pristupa raznim likovnim materijalima i tehnikama likovnog stvaralaštva;
- Osiguravanja vremena i prostora za likovne aktivnosti;
- Omogućavanje detetu da usvoji  posebne likovne veštine kad su u pitanju likovni materijali i likovne tehnike;
- Upoznavanje deteta sa likovnom umetnošću putem slikovnica, reprodukcija,poseta galerijama i muzejima.
-
Dete od 9- 12 godina pokazuje sve veću samostalnost u radu I odnosu prema okolini. Opaža se veća težnja za realističnima. Deca su u opažanju I prikazivanju zauzeta manjim detaljima , vole upoređivati , uočavati međusobne odnose boja oblika I veličine. Ravija se smisao za međusobne proporcije. Dete poseduje veću sposobnost logičkog mišljenja te je sposobnije za kritičniji stav prema rezultatima vlastite aktivnosti I ne zadovoljavaju se uvek vlastitim realizacijama. Već pokušavaju da ono što nacrtaju ili prikažu crtežom da to izgleda što realnije.
Ne treba ga suviše kritičnim stavom I ocenama sputavati u kreativnom izražavanju , već mu pomoći da što uspešnije savlada teškoće na koje nailazi: bogatiti ga u sadržajima , voditi ka učavanju detalja I međusobnih odnosa boja, oblika, veličine I proporcija.
Naročiti je nužno bogatiti dete snažnim emocijama koje će nesputano tražiti  izraz u likovnom izražavanju I stvarati radost.

Dete od 12-15 godina prelazi iz dečeštva u doba predpuberteta I puberteta što u dečji razvoj I dečji život unosi mnoge nove promene u fiziološkom I psihološkom pogledu.
Dečaci I devojčice postaju mnogo svesniji svoje ličnosti I svojih vlastitih mogućnosti, I kritičniji su prema rezultatima drugih. Često upoređuju svoje likovne radove, “pozajmljuje” ideje I pojedine detalje koje crtaju itd.To je doba većih misaonih sposobnosti , ozbiljnijeg odnosa prema vlastitim aktivnostima, doba kad dečak I devojčica već raspolažu prilično  sistematizovanim  znanjem o prirodi I društvu I o čitavom nizu područja ljudskog iskustva.
To znanje I stečene veštine daju osnovu za sistematičnije ovladavanje pojedinim područjima ljudskog znanja I ljudskih veština I za jedan kritičniji odnos prema vlastitom znanju I veštinama.
To jedoba povišene ambicije  velikih planova , traženja primene stečenog znanja u praksi , doba vlastite životne orjentacije I postavljanja mnoštva terijskih pitanja na nivou veće sposobnosti  apstraktnog mišljenja.
avatar
ttooma
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1253
Datum upisa : 26.12.2012
Godina : 34

Nazad na vrh Ići dole

Re: Razvoj likovne umetnosti, stvaralačko izražavanje i značaj

Počalji od ttooma taj Pon Mar 17, 2014 6:06 pm

Dete u tom periodu izražava vlastitu ličnost, odnosno, osobine ili crte ličnosti. Svoje sposobnosti koje razvija u periodu detinjstva. Ukoliko dete redovno radi na razvijanju pojedinih sposobnosti, u ovom slučaju likovnih sposobnosti imaće veće rezultate od one dece koja nisu posvećivala pažnju i nisu radila na razvijanju likovnih sposobnosti , pa čak i da su im veće sposobnosti za takvu vrstu izražavanja. Dakle, nije dovoljno samo intelektualna sposobnost ili veština za obavljanje likovnog stvaralaštva, već je potreban rad na razvijanju pojedinih sposobnosti koje će dete izražavati u svojim likovnim radovima.
Uspešna primena likovne kulture i likovnog izražavanja pojedinih učenika može svakom pojedincu pružiti pedagoški poželjnu radost u likovnom stvaralaštvu koje ima svoj specifični izraz, svoju sadržinu, svoj psihološki i pedagoški značaj, a naročito u vezi s tehničkim, muzičkim, fizičkim vaspitanjem.
Pravilno gledanje na dečji crtež otkriva nam niz pojedinosti koje doprinose boljem razumevanju detetove ličnosti kao što su: emocionalno stanje deteta, porodičnu klimu, razvoj intelektualnih mogućnosti itd.
Možemo reći da je dete u svom crtežu iskrenije i ličnije nego na drugim područjima svog izražavanja. Prema crtanju oseća posebnu naklonost, dok su druga sredstva izražavanja za njega mnogo teža, na primer govor, sviranje, pisanje. Crtajući dete stvara brzo, spontano, bez većeg razmišljanja.
Zato možemo zaključiti da je likovna umetnost veoma važan indikator dečje ličnosti. Jedan od glavnih elemenata za psihološki razvoj i podsticanje ljubavi prema likovnoj umetnosti jeste porodica , ali , takođe, kao motivacija i satisfakcija pojedinca da se bavi likovnoj umetnosti važna je socijalna sredina i uticaji društva i vršnjaka koji će motivisati pojedinca da se bavi takvom vrstom umetnosti. Zato je veoma važno podsticati učenika da se bave likovnim izražavanjem i likovnom umetnošću. Jer će na taj način uvideti na mnoge znaačajne strukture i važnosti dečje ličnosti.
Ukoliko se dete motiviše za likovnu umetnost, teži će da se likovno izražava i da svoje osobine prenosi na crtež. Zato je veoma važno znanje nastavnika koji će razmatrati dečja stvaralaštva i motivisati ih ka likovnom izražavanju. Ukoliko dete nema motivaciju za likovno izražavanje od strane svojih drugova koji će upoređivati radove i jedni druge motivisati ka sledećim umetničkim radovima.Likovno izražavanje je vrlo važno kao i svaki predmet u školi. Zato je potrebno posvetiti dovoljno pažnje shvatiti likovno izražavanje kao veoma važnu stavku dečje ličnosti. Roditeljima i vaspitačima se savetuje da paze na to da dečji likovni izraz pri crtanju kao zabavi treba da izvire iz deteta i njegovog celokupnog gledanja i opažanja, a ne iz naučenih šablona. Imamo pojedine primere gde su deca bojila svoje radove i uvideli smo da postoje različiti načini pristupanja bojenju. Neka deca, crtaju i boje vrlo lagano, precizno, pokušavajući da oboji svaki detalj i ne žureći. Dok, pojedini učenici crtaju i boje vrlo brzo, ne obazirajući se na način crtanja, i bojenja. Imamo primere pojedine dece da dok su bojila svoje radove, toliko su olovkom pritiskala papir da se pocepao. Svi ti načini dečjeg pristupa omogućava nam uvid u dečju psihološku strukturu i emocionalno stanje.Detetu je dovoljno ako mu damo u ruke olovku, hartiju i bojice. Sve što dete ostvari , treba da primimo s pohvalom i oduševljenjem kao njegov uspeh. Važno je da dete stvori ljubav prema likovnom izražavanju i likovnom stvaralaštvu i omogućiti detetu pedagoški pristup koji će zavoleti likovno stvaralaštvo.
Ne treba dete prisiljavati da nacrta pojedine predmeta koji ga okružuju onako kao one izgledaju, da to izgleda precizno i realno, već je potrebno motivisati učenike, a ne kritikovati zbog toga što nije nacrtalo predmete onakve kakve ih vidimo u stvarnosti, besmisleno je jer se dete pre vremena ne može prisiliti da realistički crta.. Posledice takvog ponašanja odražavaju se u bojažljivosti i neodlučnosti pri likovnom izražavanju, a u školskom periodu dolazi čak i do otpora prema njemu. Zao je veoma važno prihvatiti dečja sagledavanja i dečja likovna izražavanja i prihvatiti njihov trud i likovno stvaralaštvo.
17.03.2014. god.
avatar
ttooma
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1253
Datum upisa : 26.12.2012
Godina : 34

Nazad na vrh Ići dole

Re: Razvoj likovne umetnosti, stvaralačko izražavanje i značaj

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu