Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 12 korisnika na forumu: 1 Registrovan, 0 Skrivenih i 11 Gosta :: 1 Provajder

Electronique Terminator

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Misli velikih
Juče u 11:09 pm od Храст

» Lepe žene prolaze kroz grad
Juče u 9:23 pm od Храст

» Check 123 i Europeana - kultura, umetnost, istorija...
Juče u 8:05 pm od Brave Heart

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 6:54 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:46 pm od Brave Heart

» Fotografija nedelje
Juče u 6:33 pm od Храст

» Misao dana
Juče u 6:15 pm od Храст

» Filmske novosti...
Juče u 6:13 pm od Brave Heart

» Vesti - književnost...
Juče u 6:10 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta umetnosti
Juče u 6:06 pm od Brave Heart

» Crtež
Juče u 6:05 pm od Poli

» Moj izbor
Juče u 5:54 pm od Poli

» Bekstvo od realnosti
Juče u 5:54 pm od Храст

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Srbi skitalice, od Crnjanskog do Velikića

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Srbi skitalice, od Crnjanskog do Velikića

Počalji od Avramova taj Čet Feb 27, 2014 4:38 pm

PREISPITIVANJA
Srbi skitalice, od Crnjanskog do Velikića

Sa nedavnog međunarodnog simpozijuma u Bordou o „Srpskoj književnosti u evropskom kontekstu“ „Politikin” Kulturni dodatak preneće u narednim brojevima nekoliko saopštenja. U ovom broju prenosimo delove izlaganja poljskog slaviste „Mitologizacija prostora srednje Evrope u savremenoj srpskoj književnosti”(skraćenje je redakcijsko) koje je izazvalo polemiku.


Dr Boguslav Željinski

U književnostima zemalja srednje Evrope ispoljavaju se najčešći načini shvatanja pojma kulture srednje Evrope:

– kao ARKADIJE, odnosno prostora kulturno poistovećivanog s područjem zemalja srednjoevropske regije kojima se pripisuje posebna specifika identiteta i koju konstituišu odabrani (selektivni) elementi nacionalnih i nadnacionalnih kultura (tokova, pravaca, estetskih kategorija i vrednosti) i delimično se podudaraju s modelom nacionalnih kultura, a delimično postoje naporedo s njima ili grade paralelni kulturni model, koji je situiran nadredno u odnosu na pojedine modele nacionalnih kultura;

– kao ATLANTIDE, odnosno kulturnog prostora koji je u funkciji suprotstavljanja sovjetskoj dominaciji, kao svojevrsne Atlantide nestale u komunističkom potopu. Taj pojam pojavio se u publikacijama emigranata i disidenata (Havela, Konrada, Miloša, Mihnjika i dr.). U apelu objavljenom 1993. central Europe redivivus Konrad je proglasio trijumfalni „povrat” srednje Evrope;

– kao JERUSALIMA, odnosno mitologizovane kategorije, čija se modelska slika pojavljuje u stvaralaštvu Šulca, Kafke i Kiša, prezentujući nostalgični prostor Austrougarske monarhije u vreme Apokalipse, istrebljenja ili proročki predviđajući uništenje.

Srpska srednja Evropa,refleks međuprostora

SrednjaEvropaniječestoiskustvosavremene srpskeknjiževnosti, premda jedna od regija – Vojvodina čini njen sastavni deo. Ne postoji nijedno savremeno književnodelo, mislisenavremeposle 1990. godine,kojebi (auto)tematizovaloidejusrednjeEvrope. U prilog tezi o slabo izraženom prisustvu mita srednje Evrope u srpskoj književnosti možemo navesti i činjenicu o nedovoljnom broju istraživačkih radova koji bi tretirali srpsku, a posebno književnost Vojvodine kao integralni deo nadnacionalnog kulturnog prostora srednje Evrope. Neretko navođena u funkciji Jerusalima, srednja Evropa Danila Kiša kao simbol mnoštva jezika, kultura i tradicija, ali gledana iz perspektive „civilizacije na izmaku“, koja otkriva okrutno lice savremenosti, u principu čini izuzetak. Srpski put književnog i kulturnog komuniciranja sa Evropom nije vodio kroz srednju Evropu, nego nekako direktno od izvora – zapadne Evrope. Srednja Evropa u stereotipnom srpskom diskursu predstavlja periferni prostor. D. Kiš u Gorkom talogu iskustva naziva sebe srednjoevropskim piscem, ali istovremeno, povlačeći paralelu između srednjoevropskog i jugoslovenskog prostora, piše:

Mi, Jugosloveni, smo marginalni i marginalni ćemo ostati. Kao kultura, književnost, ne postojimo ni u Parizu, ni nigde u svetu. To je sudbina malih naroda, a tačnije malih jezika. Tako je. Mi smo egzotika i svet zanimamo kao takvi(D. Kiš, Gorki talog... Beograd 1990, s. 91).

Od holokausta do „ženskog kontinenta”

Stvaralaštvo Danila Kiša je – preko struktura različitih motiva, ideja i metafora – duboko ukorenjeno u semantičku strukturu multikulturalne stvarnosti srednje Evrope koja se javlja kao okrenuta Atlantida koja je potonula u Panonskom moru, a Nova zemlja se pokazala kada je more otišlo preko Dunava. (Predstava o Dunavu kao stubu i kičmi ovoga multikulturalnog prostora je svojstvena piscima okrenutim ideji srednje Evrope). Sem toga, u stvaralaštvu ovoga pisca u kojem srećemo srednju Evropu baroka, bečke secesije, psihoanalize, ekspresionizma i otpora protiv totalitarizma, ona postoji i kao bogat registar partikularizama čija su ilustracija sledeći pisci: Kafka, Broh, Muzil, Krleža, Karl Kraus, Frojd, Oto Vajniger, a iza toga Kundera, Konrad, Miloš.

U srcu srednje Evrope nalazi se jezgro evropskog košmara – Aušvic. Kiš je pisac „efekta holokausta” kojiposmatra kroz prizmu porodice, srednjoevropskog jevrejskog autsajderstva (Hans Mejer) i biblijske metafore. Veoma retko, samo u nekim intervjuima, Kiš je upotrebio termin holokaust.....

Nasilje, zlo i ništavilo –ključne su teme stvaralaštva Aleksandra Tišme, koji u više svojih romana poklanja pažnju progonu Jevreja u srednjoj Evropi. „Hladni dani” su takođe tema njegovog romana Knjiga o Blamu, a Upotreba čoveka i Kapo se odnose na stvarnost fašističkih logora. Nasilje i poniženje određuju život velikog broja likova u prozi toga pisca. Realističan postupak Aleksandra Tišme završava dosadašnji način tematizacije holokausta u srpskoj književnosti. JuditaŠalgou romanuPutuBirobidžannapušta temu holokausta a vraća se na jevrejskimitopotrazizaObećanom zemljom (zajedničkomdržavom) kojispajasautopijskimprojektomoženskomkontinentu. ...

Između Arkadije i tamnice naroda

Put od kritike Austro-Ugarske kao tamnice naroda sledi ogled Jugoslavije koji ide u suprotnom pravcu. Nostalgičnoj slici Austro-Ugarske se pridružuje kritika Jugoslavije, jer njezin identitet prima oblik hibridskog mozaika i utopijskog jedinstva. SrednjaEvropakodgrupesrpskihsavremenihpisaca (DraganVelikić, SvetislavBasara, RadoslavPetković) javlja se u figuri putovanja koja otvara nove puteve kulturnog komuniciranja, trudi se da nađe partnere za srpski dijalog.

Dragan Velikić, u romanu Astragan i Slučaj Bremen, na nostalgičan i aprobativan način gleda na tradiciju Austro-Ugarske. Glavni junak romana Astragan Marko Delić povezan je s dvema kulturama i tradicijama. Za to je presudno bilo poreklo roditelja, dinarsko poreklo oca i srednjoevropsko/sredozemno majke. Napušta mračni, prljavi i demoralizovani Beograd, započinjući višegodišnje lutanje po evropskim gradovima. Putovanje omogućava ne samo bekstvo od brutalne stvarnosti, negoje i izvor samoidentifikacije.

Za druge junake Velikićeve proze putovanje postaje jedini cilj života. Za Ivana, junaka romana Slučaj Bremen, putovanje je još od detinjstva imalo ogroman značaj. Zamišljena putovanja izazivaju proces postepenog gubljenja kontakta sa stvarnošću. Ivanovo putovanje je put nikuda.

Sledeći način funkcionalizacije prostora srednje Evrope u prozi Velikića odnosi se na suprotstavljenje mitologizovane srednje Evrope kao Arkadije i Balkana kao proklete zemlje rata, nasilja i smrti. Ovaj diskurs je upleten u kritiku režima Slobodana Miloševića i izražava angažovanost pisca. Velikić uromanuAstraganoštrosuprotstavljadvagradskasimboličkaprostora, PuluiBeograd. Nostalgična Pula je mesto njegove mladosti, a Beograd mesto potpune demoralizacije, grad njegovog zrelog doba.

Sličnu sliku Beograda nalazimo i u kasnijem romanu Severni zid. Grad na ušću Save i Dunava podleže eroziji i raspadu, ugrožava svoje stanovnike i okolinu. Njegove funkcije se redukuju, postaje podvodni grad.

Pula, grad piščevog detinjstva, prezentovana je u kategorijama izgubljene Arkadije, to je nepovratno izgubljen svet zbog silovite kataklizme istorije. Melanholična slika Pule funkcioniše kao mesto mističnih promena, prostor povratka životnih brodolomnika; onih koji traže vlastite korene i žele da dostignu duhovni mir.

Treća karakteristika proze Velikića odnosi se na promenu figure Srba skitalice. Politika i istorija su dve stihije koje prete subjektivnosti junaka. Upravo one ih primoravaju da napuste kuću, osuđuju ih na političku emigraciju i na kraju su izvor problema s prihvatanjem vlastite egzistencije i identiteta. Ta pitanja su na poseban način predstavljena u romanu Severni zid. Taj roman donosi savremenu viziju nacionalne srpske sudbine – Srba skitalica – koju je razvijao Miloš Crnjanski. Velikićevi junaci su, kao junaci Crnjanskog, apolitička bića, upletena protiv svoje volje u vrtlog istorije. Emigracija junaka romana koji su često dezerteri prokletstvo je koje ih lišava vlastite kuće, otežava im prilagođavanje novoj sredini i onemogućava povratak u Beograd. Osećaju se kao u okruženju i neshvaćeni su i od strane Austrijanaca i od Srba koji ih smatraju izdajnicima. Ovde nam nema života. U Beču samo preživljavam bez snage i motiva da započnem novi život. (D. Velikić, Severni zid. Beograd 1995, s. 60). Glavna reka Evrope, Dunav, postaje granica koja odvaja emigrante od otadžbine, postajući i metaforična granica Srbije izbačene iz Evrope.

Mi ne možemo tek tako niz Dunav otići u drugi svet. Stalno smo negde između, i zujimo kao muve izbečenim očima sa obe strane stakla (D. Velikić, Severni zid. Beograd 1995, s. 61).

Kako bi savladali izolaciju, bol i odbačenost, junaci Velikićeve proze stvaraju prostor vlastite bezbednosti.

***

Prakse mitologizacije prostora u savremenoj srpskoj prozi skreću pažnju na vezu pitanja identiteta sa promenama i revalorizacijom kulturnih krugova, kao i teritorijalnim aspektima individualnog i kolektivnog identiteta u srednjoj Evropi i na terenu Balkanskog poluostrva. Pojam srednje Evrope je ne samo izdiferenciran u analiziranim primerima i vrši različite funkcije u nacionalnim diskursima, ali takođe evoluira. U srpskom slučaju trudi se da pobegne od presije nacionalnih tema i traži put za interkulturalni dijalog. Srednjoevropske mitologizirajuće naracije vidno podležu procesima evropeizacije, decentralizacije i globalizacije, a umesto velikih naracija pojavila se perspektiva pojedinca. Književnost malih otadžbina smešta čoveka u njegov najbliži, poluprivatni kulturni, istorijski domen, oslobađa jedinku od društvenih imperativa, oduzima literaturi njen etnocentrički i državni karakter. U savremenom političkom, naučnom i publicističkom diskursu naziv srednja Evropa, kao ideologizovan i mitologizovan pojam, ispoljava tendenciju zamiranja i širi se neutralan i podoban naziv srednjoistočna Evropa.

Dr Boguslav Željinski
objavljeno: 16/10/2010, Politika online, 27. februar 2014.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67364
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu