Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 27 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 27 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Sloboda ...
Danas u 1:22 am od Davidova

» Džudi i njeno pisanije
Danas u 1:05 am od Džudi

» Bekstvo od realnosti
Danas u 1:01 am od Davidova

» Preporučite film
Danas u 12:46 am od Davidova

» Preporuči mi pjesmu
Juče u 11:52 pm od Johnny-Azra

» Čudni su putevi gospodnji...
Juče u 11:37 pm od Mesrine

» Poklanjam ti pjesmu...
Juče u 11:36 pm od Davidova

» Misao
Juče u 11:19 pm od Davidova

» Vesti iz sveta astronomije...
Juče u 8:56 pm od Brave Heart

» Peščanik - analiza dnevnih događanja
Juče u 8:31 pm od Brave Heart

» Filmske novosti...
Juče u 8:30 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta umetnosti
Juče u 8:25 pm od Brave Heart

» Moje otkriće
Juče u 8:06 pm od Johnny-Azra

http://https://s23.postimg.org/jq15wtlp7/vostok.png
https://s1.postimg.org/2jaw3c4r7j/logo-cir.png
https://s28.postimg.org/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
http://https://s23.postimg.org/jq15wtlp7/vostok.png
https://s26.postimg.org/vwdqtqr5l/biogen_DVA.png
https://s26.postimg.org/4ohd5ry7t/Art_CENTAR-header.png
https://s23.postimg.org/tipvwi28r/ruska_kultura_u_srbiji.png
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Hod po staklu

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

15022014

Počalji 

Hod po staklu




Bila je na prvi pogled sasvim obicna... nije se dizala prasina za njom, nije bila deo tinejdzerskih pohotnih pogleda i testosteronskih snova... hodala je nespretno kao da stoji na ribarskom camcu koji se ljulja pod udarima maestrala... sa bokovima kao kod nasih baka, uredno ih je pakovala u dugacke suknje koje su prekrivale jake mesnate butine... u starim holivudskim filmovima donela bi posluzenje aristokratama i brzo nestajala iz kadra...

Ipak, imala je nesto u ocima... krupni bademi koji se stavljaju na vrh slavskih kolaca, u dubini je titrala svetlost Aleksandrijskog svetionika... u januaru kad Kalemegdan prostre beli tepih, izgledale su kao vruce kestenje skinuto sa zara... kao poligraf su skenirale i najmanju glupu laz zasto sam zakasnio 12 minuta...

Sa njom sam bio Svoj... nije bilo potrebe za poziranjem, dzekiranjem i mangupiranjem... odmah smo preskocili te uvodne decije bolesti... uvek je kupovala poklon za koji joj i nisam nagovestio koliko bi me obradovao, znala je da savije pitu krompirusu koju dobro zalijemo jogurtom, legnemo u krevet i gledamo neki glupi film, dodirujuci se stopalima, uz precutnu saglasnost da pita treba prvo da se svari...

U jednom momentu, kao grom iz vedrog neba mi je predlozila zajednicki zivot, da idemo do kraja, da imamo klince... kao vanserijski glupan sam odreagovao, zatecen sam poceo da bistrim kako jos ima vremena, kako smo mladi... nikad mi nije to oprostila, otisla je uz prasak snazno zalupljenih vrata od taxija...

Proslo je neko vreme, zove me zajednicki prijatelj, posle neke lagane zvake mi kaze - znas, Ljilja se udala... muk... kako to, aj ne seri... prozborim tiho kao zaverenik... mozak odbija ono sto cuje, a srce je baceno u friz na duboko smrzavanje... "ma, nasla nekog tipa..."..."a neka je, ionako nismo jedno za drugo"... lazem i ne trepcem, zagledan u glupi beli zid prekoputa mene...

Od tad hodam po slomljenom staklu... odbijam svaku ozbiljnu devojku... ne mogu, nesto je tog dana puklo... nasao sam nacin da to potisnem, ali posle cetvrtog piva nije pozeljno da naleti neka dobra pesma... napustam front do sledece borbe... a bice ih jos mnogo...


Poslednji izmenio Strelac dana Sub Feb 15, 2014 3:45 am, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
Strelac
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2632
Datum upisa : 19.11.2012

Nazad na vrh Ići dole

Share this post on: Excite BookmarksDiggRedditDel.icio.usGoogleLiveSlashdotNetscapeTechnoratiStumbleUponNewsvineFurlYahooSmarking

Hod po staklu :: Komentari

avatar

Počalji taj Sub Feb 15, 2014 3:21 am od Avramova

Ova ispovest me je vratila nekoliko godina unazad i shvatih da su najsrećnij oni koji pogreše jer... da nije greške, ne bi bilo ni sećanja i važno je da samo to i ostane.

Život nas čeka, neka sutrašnjica, možda neka bolja krompiruša koju će neka nekome spremiti s puno ljubavi, tada i nikada više.

Neka je za utehu svima koji "hodaju po slomljenom staklu", a šta im preostaje do ono što samo retkima pripada? Možda je rano za tebe, Strelac, i ko bi to znao, i da li je to uopšte važno za ovu noć?

Koliko je moćno reći "Ostaje mi to što se volimo, što se još uvek volimo..."

Hajde Đole, ovo je trenutak da zapevaš.  Smile 

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Sub Feb 15, 2014 3:27 am od Strelac

Dodje takav dan Mico Smile

Sutra ce vec biti sve regularno... mozda ovaj glupi Dan Zaljubljenih je uradio svoje... mozda se Sveti Trifun napio... ko ce gi znati...

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Sub Feb 15, 2014 3:31 am od Avramova

Eh, pa zar si morao baš tu, zamalo će me ubiti ili ću propasti kroz najveću pukotinu na staklu po kome hodam.

Ne treba ništa zameriti danu ni Sv. Trifunu, jer uvek je najbolje onako kako jeste.  Smile 

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Sub Feb 15, 2014 3:36 am od Strelac

To je ta pesma, nema sta...   

Ko ne prodje taj rostilj i dobro se ne ispece...taj i ne zna za sta je ziveo... "snovi vrede tek kad s tobom osede"...

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Sub Feb 15, 2014 3:47 am od Avramova

Dobro je da se po neki san ostvari, da imamo o čemu novom sanjati.

Postoji jedna priča koju je ispisao Borhes. Neću se udaljiti od teme, jer sve što živimo i jesu snovi.

Trenuci

Kad bih svoj život mogao
Pokušao bih u sledećem da proživim.
Ne bih se trudio da budem tako savršen, opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego što bejah, zaista vrlo malo stvari
Bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
Više sutona posmatrao,na više planina popeo, više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao,
Jeo manje boba a više sladoleda, imao više stvarnih
A manje izmišljenih problema.

Ja sam bio od onih što razumno i plodno prožive
Svaki minut svog života; imao sam, jasno, i časaka radosti.
Al' kad bih mogao nazad da se vratim, težio bih samo
Dobrim trenucima.
Jer ako znate, život je od toga sačinjen, od trenova samo
I nemoj propuštati sada.

Ja sam bio od onih što nikad nigde nisu išli bez toplomera
Termofora, kišobrana i padobrana;
Kad bih opet mogao da živim,
S proleća bih počeo bosonog da hodam i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao, više sutona posmatrao
Sa više dece igrao, kad bih život ponovo pred sobom imao.

Ali vidite imam osamdeset i pet godina i znam da umirem.

~~~~~~~~~~~

Koliko puta kažemo sebi "Eh, da sam..."?

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Sub Feb 15, 2014 3:52 am od Strelac

Sjajan je Borhes... iz njega govori mudrost i iskustvo...

Kakav bi bio zivot kad ni za cim ne ceznemo, i za necim se ne kajemo... prazan...

Kad bi ispunili sve ono o cemu smo sanjali, mogli bi sami da legnemo u grob, i da nas zive zatrpaju... jer tad vise i nismo zivi, ugasena je iskra nade i iscekivanja, vreme je za nove dimenzije i druge svetove...

Poslednji izmenio Strelac dana Sub Feb 15, 2014 3:56 am, izmenjeno ukupno 1 puta

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Sub Feb 15, 2014 3:56 am od furija

Samo neki su imali srecu da sretnu svoju drugu polovinu i bar na kratko spoznaju taj osecaj potpune celine. Oni koji to nisu doziveli, nikad nece ni znati o cemu pricamo... Izetno retki su uspeli da to i sacuvaju. Ipak, treba se pomiriti sa tim da se kristalna casa raspukla, zauvek razdvojila na dve polovine ili mozda na bezbroj komadica... Ne treba se i ne moze bosonog gaziti po komadicima proslosti. Treba to spakovati u jednu finu satensku kutijicu i sa radoscu je otvarati samo u retkim trenucima, onda kad pozelis da si uz nekog svog, zaista bliskog. A oni koji su se na ovaj nacin jedan put prepoznali, nikad ne mogu biti stranci i nikad ne treba da bude ruzne nego lepe uspomene  Smile 

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Sub Feb 15, 2014 4:00 am od Avramova

Da, prazni su svi koji grabe sve što im se nudi, koji ne znaju da se kaju, da osvajaju; koji ni za čim ne streme i koji ni zbog ne strepe.

Spremna sam da zgazim svaku pukotinu pa neka se sručim, možda me baš tu čeka nešto skriveno i tajno.

Da sam ono što nisam, ili ono što sam želela biti, ko zna da li bih baš ovako sanjala.

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Sub Feb 15, 2014 4:07 am od Strelac

furija ::Samo neki su imali srecu da sretnu svoju drugu polovinu i bar na kratko spoznaju taj osecaj potpune celine. Oni koji to nisu doziveli, nikad nece ni znati o cemu pricamo...  Izetno retki su uspeli da to i sacuvaju. Ipak, treba se pomiriti sa tim da se kristalna casa raspukla, zauvek razdvojila na dve polovine ili mozda na bezbroj komadica... Ne treba se i ne moze bosonog gaziti po komadicima proslosti. Treba to spakovati u jednu finu satensku kutijicu i sa radoscu je otvarati samo u retkim trenucima, onda kad pozelis da si uz nekog svog, zaista bliskog. A oni koji su se na ovaj nacin jedan put prepoznali, nikad ne mogu biti stranci i nikad ne treba da bude ruzne nego lepe uspomene  Smile 

Odlicno napisano Furka  

Bilo sta da dodam bilo bi visak...

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Sub Feb 15, 2014 4:14 am od furija

Da sam ono što nisam, ili ono što sam želela biti, ko zna da li bih baš ovako sanjala. . ::

Ti jesi takva kakva si  Very Happy  I da si ono sto si zelela biti, nikad ne bi izgubila snove... Samo bi imala neke nove, drugacije ... Covek sa dusom nikad ne prestaje da sanja, nikad nije ispunio sve zelje, samo se one vremenom i pod uticajem raznih okolnosti menjaju.... i uvek ima jos neki cilj kome stremi...

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Sub Feb 15, 2014 4:41 am od Avramova

Nekada nam se učini da smo dotakli san pa kada nekoga sretnemo hiljadu stvari vežemo za snove i s nevericom kažemo - da, to je onaj san; stotinu stvari se poklopilo. A onda vreme pokaže nešto drugo pa umesto što smo sanjali, mi smo zapravo san pretvorili u zabludu i to nije dobro.

Ostavimo snove baš onakve kakvi jesu, neka žive, imamo šta drugo smiriti i pomiriti.

Moj drug Dragan i "Slomljena stakla".

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Uto Feb 25, 2014 3:38 am od Avramova

Ne odolevam ove noći Čuturi.

Nazad na vrh Ići dole

Počalji  od Sponsored content

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu