Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 29 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 29 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Brodovi i podmornice u drugom svetskom ratu

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Brodovi i podmornice u drugom svetskom ratu

Počalji od digitalmandrak taj Čet Jan 16, 2014 8:30 pm

                                                                    Podmornice Tip IX
            









 
Podmornice klase Tip IX konstruisane su za ratovanje na okeanima. Iako bazirane na daleko manjim podmornicama Tip II, u osnovi su se razlikovale od njih po tome što su imale dupli trup. Ovakva konstrukcija trupa omogućavala je povećanje korisnog prostora podmornice time što su tankovi goriva i tankovi ronjenja bili ugrađeni u međuprostor između čvrstog i mekog trupa. Meki trup je povećao borbenu otpornost podmornice time što je ublažavao udar eksplozija dubinskih bombi na čvrsti trup. Povećanje korisnog prostora unutar podmornice povećao je borbeni komplet torpeda na 22, što je za 50 % više torpeda nego što ih je moglo biti ukrcano na podmornicu klase Tip VIIC. Kalibar topa na palubi je povećan sa 88mm na čitavih 105 mm.

Glavni ciljevi koji su se želeli postići konstrukcijom ovog tipa podmornice bili su povećanje radijusa plovljenja i dejstva. Uvođenjem novih podtipova ove klase podmornica, radijus dejstva je značajno povećavan. Tako su podmornice Tip IXA imale radijus 12 120 M (19 500 km), Tip IXB 13 825 M (22 250 km), Tip IXC i Tip IXC-40 čak čitavih 15 535 milja (25 000 km).

Sa početkom neprijateljstava, podmornicama tipa IX za operacijsko područje određena je akvatorija zapadnog i južnog Atlantika.

Već sa početkom 1940. godine, na scenu je stupila podmornica tipa IXD, sa dodatom sekcijom trupa dužine 10,8 m. U to vreme su izgrađene i dve podmornice tipa IXD, bez naoružanja ali sa mogućnošću krcanja i transporta 250 tona pogonskog goriva za snabdevanje ostalih podmornica.

Podmornica IXD2 se razlikovala od svog prethodnika po ugrađenoj jačoj pogonskoj grupi. Ukupno je izgrađeno 29 podmornica ovog tipa. Bile su karakteristične i po daljini plovljenja koja je iznosila čak 36290 milja, što im je omogućilo da “operišu” u vodama Indijskog okeana i da čak doplove do Japana. U opremu pojedinih podmornica ovog tipa spadao je i žirokopter kako bi poboljšali osmatranje mora. Tip IXD2 je kasnije poboljšana i dobio je oznaku IXD2-42, ali je u toj varijanti izgrađena samo jedna podmornica. 

TT karakteristike Tip IXC
Deplasman 1 120 t (površinski)
1 232 t (podvodni)
Dužina 76,70 m
Širina 6,75 m
Gaz 4,70 m
Pogonska grupa dizel motori snage 4 400 KS (3281 kW), elektromotor snage 1 000 KS (746 kW) sa dva osovinska voda
Brzina plovljenja površinska 18,2 čv 
podvodna 7,5 čv
Daljina plovljenja 15 535 milja u površinskoj vožnji
62 milje u podvodnoj vožnji
Posada 48 članova
Naoružanje top 105mm, 
PAT 37mm, 
PAT 20 mm i 
6 torpednih cevi kalibra 533 mm (4 pramčane i dve krmene) sa b/k od 22 torpeda


                                                                                     Други светски рат © 2012
avatar
digitalmandrak
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 12500
Datum upisa : 22.03.2010
Lokacija : Kruska

Nazad na vrh Ići dole

Re: Brodovi i podmornice u drugom svetskom ratu

Počalji od digitalmandrak taj Čet Jan 16, 2014 8:37 pm

Nosac aviona Kaga


Носач авиона Кага (Kaga) је свој живот започео као бојни брод класе Тоса (Tosa). Након потписивања Поморског споразума из Вашингтона, Јапанци су кренули са конверзијом бојног брода у носач авиона, а као замену за носач авиона Амаги (Amagi). Наиме, Јапанци су након потписивања споразума кренули у конверзију више трупова бојних крсташа и бојних бродова у носаче авиона, што је споразумом било дозвољено. Међу њима су били и трупови бојних крсташа Амаги и Акаги (Akagi). Међутим, у јаком земљотресу 1923. године је дошло до тешког оштећења трупа бојног крсташа Амаги, тако да је његово место заузео бојни брод, тј. носач авиона  Кага. Одлука о томе је потписана 13. децембра 1923, али стварни радови на конверзији почињу тек 1925. јер је требало времена направити нацрте конверзије, али и оспособити бродоградилиште Јокосука, које је такође страдало у земљотресу. Иако је Кага била краћа од Амагија неких 60 метара, шири и продужени хангари су обезбедили да носач по изласку из бродоградилишта има исти изглед као планирани Амаги, и да носи исти број авиона. Носач авиона Кага је имао један велики недостатак, мању брзину у односу на остале носаче авиона. Због ширег трупа и слабијег погона, максимална брзина пловљења је износила свега 27,5 чворова.





Nosač aviona Kaga po izlasku iz brodogradilišta. Uočljive su tri letne palube.




Kaga ulazi u naoružanje japanske mornarice 31. marta 1928, ali je taj datum samo označio početak pomorskih ispitivanja. U sastav Kombinovane flote ulazi 30. novembra 1929, kao treći nosač po redu, a nakon nosača Hošo (Hosho) i Akagi.

Letna paluba na tri nivoa se pokazala kao nepraktična. Posle samo četiri godine u operativnoj upotrebi, kaga se vraća u brodogradilište na veliku rekonstrukciju i remont. Ovi radovi su rađeni pre radova na Akagiju, i bili su širi po obimu. Trup je produžen za nekih 30-ak metara, a podvodna zaštita je poboljšana. Dve niže letne palube su uklonjene, a glavna letna paluba rekonstruisana tako što je produžena do pramca na ukupno 248 metara. Dodat je treći lift, kao imalo ostrvo , a bivši sistem dimnjaka je zamenjen jednim, okrenutim na dole. Kapacitet za nošenje aviona je povećan na 72 aviona plus 18 rezervnih. U stroj Kombinovane flote se vraća sredinom 1935. i u ovoj konfiguraciji ostaje do samog potapanja.

Prvobitno naoružanje bilo je slično naoružanju na Akagiju, ali je značajno modernizovano tokom modernizacije . Osam topova kalibra 203 mm je zadržano, ali su bili ugrađeni u kazamatima svega 4,5 m iznad vodene linije, što je drastično smanjilo njihovu efikasnost. Protivavionsko naoružanje je činilo osam dvocevnih topova Tipa 89, kalibra 127 mm. Ugrađeno je i 11 dvocevnih topova kalibra 25 mm.



Nosač aviona Kaga nakon modernizacije




Kaga je zajedno sa Akagijem formirala 1. divizion nosača aviona, elitnu jedinicu 1. vazduhoplovne flote. Angažovanje Kage bilo je slično angažovanju Akagija, s tom razlikom da Kaga ije učestvovao u ekspediciji u Indijskom okeanu (zbog nasukivanja u februaru 1942.). Popavljen na vreme da učestvuje u bici za Midvej, Kaga je 4. juna 1942. pogođena sa četiri bombe. Požar koji je tom prilikom nastao nije mogao biti ugrašen. Posada je napustila nosač, a razarači iz pratnje su ga potopili torpedima na poziciji 30°23' N 179°17' W.


TT karakteristike
Deplasman 38 813 t
Dužina preko svega 247,65 m
Širina 32,5 m
Gaz 9,48 m
Pogonska grupa 8 kotlova Kampon Tip B,
parne turbine snage 127 400 KS
Brzina plovljenja 27,5 čv
Posada 1 708 članova
Naoružanje 10 × 200 mm 
8 × 127 mm
22 × 25 mm
Avio komponenta 18 Mitsubishi A6M Zero, 
27 Aichi D3A, 
27 Nakajima B5N (+ 9 u rezervi)





                                                             Drugi svetski rat © 2012
avatar
digitalmandrak
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 12500
Datum upisa : 22.03.2010
Lokacija : Kruska

Nazad na vrh Ići dole

Re: Brodovi i podmornice u drugom svetskom ratu

Počalji od digitalmandrak taj Čet Jan 16, 2014 8:50 pm

Nosac avaiona Akagi



Nosac aviona Akagi u leto 1941.

Potpisivanje Vašingtonskog pomorskog sporazuma ostavilo je japansku carsku mornaricu sa nekoliko nedovršenih kapitalnih ratnih brodova koji su morali da idu na rezanje. Kako su Amerikanci i Britanci objavili svoju nameru da izvrše konverziju sličnih nedovršenih brodova u nosače aviona. U svetlu uspeha sa konverzijom nosača aviona Hošo, Japanci su odlučili da nastave sa konverzijom dva slična nosača. Izabrana su dva bojna krstaša, Akagi i Amagi. Oni su projektovani kao brodovi deplasmana 40 000 tona, brzine 30 čvorova. Radovi su započeti 1923, ali je trup Amagija teže oštećen za vreme tokijskog zemljotresa septembra meseca i kao takav je morao biti izrezan u staro gvožđe.




Akagi na probnoj voznji




Akagi je završen marta 1927. Imao je ravnu palubu, sa dva dimnjaka na desnom boku uz ivicu palube, naoružan sa deset topova kalibra 200 mm, od kojih je šest bilo ugrađeno u kazamatima na krmenom delu trupa. Deset godina kasnije je izvršena modernizacija nosača, kada je dobio malo ostrvo na levom boku i letnu palubu celom dužinom broda. Očekivalo se da ostvro na levom boku uprosti operacije kada se nosač nalazi u sastavu sa drugim nosačima aviona, omogućujući pravilo i precizno upravljanje svojim avionima. Ipak, bilo je više udesa nego u varijanti sa ostrvom na levom boku broda.

Akagi se nalazio u 1. divizionu nosača aviona, obavljajući dužnost zastavnog broda admirala Naguma u napadu na Perl Harbur. Potom se nalaziu na čelu nosača aviona u niz uspešnih akcija u Indijskom okeanu, stigavši čak i do Darvina u severnoj Australiji. 

U bici za Midvej 4. juna 1942, vazduhoplovna grupa sa Akagija napala je samo ostrvo i pretrpela manju štetu kada je napao jedan od američkih bombardera koji su bazirali na kopnu. U 1022 je napadnuta avionima sa američkog nosača USS Enterprise i tada trpi dva pogotka. Bomba mase 454 kg je eksplodirala u hangaru i izazvala požar u kome su se našla i torpeda spremna za naoružavanje aviona, kao i gorivo za popunu. Druga bomba je takođe izazvala požar među avionima parkiranim na letnoj palubi. Nakon trideset minuta vatra je bila van kontrole tako da je Nagumo prebacio štab na laku krstaricu. Akagi je napušten i goreo je narednih devet sati. Nakon neuspešnih pokušaja da se zaposedne i požar stavi pod kontrolu, doneta je odluka da se torpeduje i potopi.






TT karakteristike
Deplasman (1941) 36 500 t standardni, 42 000 t puni
Dužina preko svega 260,6 m
Širina 31,32 m
Gaz 8,6 m
Pogonska grupa parne turbine snage 133000 KS, 4 osovinska voda
Brzina plovljenja 31 čv
Posada 1630 članova
Naoružanje 6 topova kalibra 200 mm
6 dvocevnih topova kalibra 120 mm
14 dvocevnih topova kalibra 25 mm
Avio komponenta (jun 1942) 21 Mitsubishi A6M Zero, 
21 Aichi D3A Vall 
21 Nakajima B5N Kate
Posada: 1 340 članova
avatar
digitalmandrak
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 12500
Datum upisa : 22.03.2010
Lokacija : Kruska

Nazad na vrh Ići dole

Re: Brodovi i podmornice u drugom svetskom ratu

Počalji od digitalmandrak taj Čet Jan 16, 2014 8:55 pm

Nosač aviona USS Enterprise (CV-6)




Najistaknutiji nosač aviona rata na Pacifiku, nosač aviona Enterprajz, odigrao je veliku ulogu u pobedi američke mornarice.

Nosač aviona Enterprajz (USS Enterprise CV-6) bio je drugi nosač aviona klase Jorktaun. Ušao je u sastav Pacifičke flote 1938. Srećom je izbegao japanski napad na Perl Harbur, zajedno sa još dva nosača aviona Pacifičke flote. Kada se vratio u Oahu, odmah je stavljen u prvu lniju, jer ratna flota više nije postojala. Nosač aviona Enterprajz je zaslužan i za potapanje prve japanske podmornice u Drugom svetskom ratu, oznake I-170.

Nosač aviona Enterprajz je u napadu na Tokijo aprila 1942. plovio kao podrška nosaču Hornet. Nije imao ukrcane bombardere B-25, već su avioni sa Enterprajza trebali da budu upotrebljeni za uništenje prve linije japanskih brodova – piketa. Ni jedan od ova dva nosača nije se vratio sa zadatka na vreme da uzme učešće u bici u Koralnom moru sledećeg meseca, ali su se priključili nosaču aviona Jorktaun na vrme za bitku za Midvej. U toj bici su avioni Douglas SBD Dauntless potopili nosače aviona Kaga i Akagi, a Dauntlesi iz sastava vazduhoplovne grupe sa Jorktauna uzleteli su sa palube Enterprajza i potopili japanski nosač Hirju. Dva dana kasnije obrušavajući bombarderi sa Enterprajza, zajedno sa avionima sa Horneta, potapaju japansku tešku krstaricu Mikuma, a drugu tešku krstaricu, Mogami, teško oštećuju.

Enterprajz učestvuje i u podršci iskrcavanja na Gvadalkanal, kada njegovi lovački avioni obaraju 17 japanskih aviona. Tokom bitke kod istočnih Solomonovih ostrva 24. avgusta, nosač aviona Enterprajz biva pogođen sa tri bombe i vraća se u Perl Harbur na popravku, koja će trajati dva meseca. U bici kod ostrva Santa Kruz 26. oktobra Enterprajz ponovo zadobija oštećenja, ali uspeva da održi borbenu sposobnost. Mesec dana kasnije, 13. novembra, jurišnik sa Enterprajza dovršava oštećeni japanski bojni brod Hiei, a sledećeg dana uništava konvoj japanskih snaga od 11 brodova.

Nakon toga, Enterprajz odlazi u SAD na popravku, gde ostaje do sredine 1943. Učestvuje u napadu na o. Truk februara 1944, kao i bici u Filipinskom moru. U borbenim dejstvima učestvuje i tokom 1945, kada preživljava napad dva aviona – kamikaze. Treći napad kamikaza 14. maja konačno stavlja tačku na karijeru nosača Enterprajz, kada odlazi u SAD na popravku. Prodat je u staro gvožđe 1958. godine, kada ime prepušta prvom američkm nosaču aviona na nuklearni pogon.

TT karakteristike
Deplasman 19 800 t standardni, 25 500 t puni
Dužina preko svega 246,74 m
Širina 34,75 m
Gaz 8,84 m
Pogonska grupa parne turbine snage 120 000 KS
Brzina plovljenja 33 čv
Posada 2 919 članova
Naoružanje (1942.) 8 h 127 mm, 16 h 27,94 mm i 16 h 12,7 mm
Oklopna zaštita pojas 102 mm; glavna paluba 76 mm; donja paluba 25-76 mm
Avio komponenta (1942.) 27 lovaca, 37 obrušavajućih i 15 torpednih bombardera

Други светски рат © 2012
avatar
digitalmandrak
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 12500
Datum upisa : 22.03.2010
Lokacija : Kruska

Nazad na vrh Ići dole

Re: Brodovi i podmornice u drugom svetskom ratu

Počalji od digitalmandrak taj Pet Jan 17, 2014 12:45 pm

Bojni brodovi klase Bismarck  








Uprkos tvrdnjama pojedinih autora, poreklo dizajna i konstukcije bojnog broda klase Bizmark ne leži u konstrukciji i dizajnu bojnog broda klase Bajern iz Prvog svetskog rata, sem što je, kao i Bajern, imao 8 topova kalibra 380 mm raspoređene u 4 dvocevne topovske kule i tri pogonske osovine. Bojni brodovi klase Bizmark su rezultat iskustava iz razvoja i gradnje džepnih bojnih brodova (nem. Panzerschiffe) klase Dojčland (Deutschland) kasnih dvadesetih i ranih tridesetih godina pod teretom Versajskog mira.
          Prema potpisanom Versajskom miru iz 1919. godine, a po članu 181, nemačke pomorske snage ne mogu u operativnoj upotrebi preći brojku od 6 bojnih brodova, šest lakih krstarica, dvanaest razarača i dvanaest torpednih čamaca, dok član 190 ograničava deplasman bojnih brodova na svega 10 000 tona. 6. februara 1922. godine SAD, Velika Britanija, Francuska, Italija i Japan potpisuju Vašingtonski pomorski sporazum. Prema uslovima iz ovog Sporazuma, pet najvećih pomorskih sila su se složile da limitiraju standardni deplasman kapitalnih brodova na 35 000 tona, dok je kalibar topova ograničen na 406 mm. Ukupna tonaža kapitalnih brodova po državama potpisnicama sporazuma je izgledala ovako:
- SAD 525.000 tona
- Britanija 525.000 tona
- Francuska 175.000 tona
- Italija 175.000 tona
- Japan 315.000 tona

          Londonska pomorska konferencija održana u periodu januar-april 1930. godine je imala nameru da preispita neke odredbe vašingtonskog sporazuma, ali su Francuska i Italija zbog premale tonaže, odbile da isti ratifikuju.
          Ranih tridesetih godina, gradnja ratnih brodova u Nemačkoj je i dalje bilo pod ograničenjima Versajskog mira, i to sve do 18. juna 1935. godine kada je potpisan Anglo-nemački pomorski sporazum kojim su odbačena ograničenja u pogledu gradnje i izgradnje nemačke ratne mornarice. Tako je Nemačkoj dozvoljeno da izgradi površinsku flotu u iznosu od 35 % tonaže britanske flote, dok je limit podmorničarske flote iznosio 45% britanske tonaže u podmornicama. U prevodu, to je značilo da Nemačka može imati 184000 tona u bojnim brodovima (5 bojnih brodova po 35000 tona deplasmana).
          U Londonu je održana još jedna pomorska konferencija u periodu decembar 1935. – mart 1936. godine. Japan se povukao sa konferencije, navodeći kao razlog neprihvatanje uslova da japanska flota po tonaži bude ekvivalent američkoj i britanskoj floti. U sporazum je dodata klauzula da se bojni brodovi grade do tonaže od 45000 tona. Iako sporazum nisu potpisale Italija i Japan, kao standardni deplasman za gradnju bojnih brodova je usvojen deplasman od 45000 tona, i to je samim tim, važilo i za Nemačku.
          Nakon potpisivanja anglo-nemačkog pomorskog sporazuma, i zvanično je naručen bojni brod klase „F“ (kasnije klasa „Bismarck“), ugovorom koji je potpisan 16. novembra 1935. godine između brodogradilišta „Blohm & Voss“ i nemačke mornarice.
          Konstruisan od strane Dr Hermana Burkharta (Hermann Burkhardt), bojni brodovi „F“ i „G“ (Bizmark i Tirpic) su u osnovi bile unapređene verzije bojnih brodova „D“ i „E“ (Šarnhorst i Gnajzenau), i kao takvi imali su dosta sličnih detalja. Zvanično „izmerenom“ težinom od 35000 tona (kako bi se uklopio u Sporazum), njegov pravi deplasman je bio nekih 7000 tona veći. Međutim, uklapao se u Sporazum iz 1937. godine. Kako bilo, niti jedan bojni brod izgrađen pod Londonskim sporazumom iz 1936. godine (italijanski Vitorio Veneto, francuski Richelieu, britanski King Džordž V i američka Severna Karolina) nije poštovao dozvoljen limit.
 
Taktičko tehničke karakteristike
TipBojni brod
KlasaBismarck
Izgrađeno u klasiBismarck, Tirpitz
Deplasman 
- standardni41.700 t
- puni45.950 t
- maksimalni50.900 t
Dimenzije 
- dužina251 m
- širina36 m
- gaz8,70 - 10,2 m
Pogonska grupa12 kotlova Wagner, tri turbine Blohm & Voss, 150.170 KS
Brzina30 čvorova
Daljina plovljenja9.280 milja brzinom od 16 čvorova
Posada2.200 članova
Naoružanje : 
- artiljerijsko8 x 38cm/L52
12 x 15cm/L55
16 x 10.5cm/L65
16 x 3.7cm/L83
18 x 2cm/L65
- torpedno 
Radar3 x FuMO 23
Aero komponenta4 x Arado Ar 196


                                                                                    ~Drugi Svetski Rat.org~
avatar
digitalmandrak
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 12500
Datum upisa : 22.03.2010
Lokacija : Kruska

Nazad na vrh Ići dole

Re: Brodovi i podmornice u drugom svetskom ratu

Počalji od digitalmandrak taj Pet Jan 17, 2014 1:02 pm

HMS Ark Royal



HMS Ark Royal snimljen 1939.



Jedan od uslova Vašingtonskog sporazuma iz 1922. bio je da će se Velika Britanija uzdržati od gradnje novih nosača aviona u narednih deset godina, ali je mogla da izvrši konverziju postojećih ratnih brodova unutar dozvoljene tonaže. Međutim, 1931. britanski Admiralitet je započeo izradu planova za novi nosač aviona – prvi od uvođenja nosača aviona HMS Eagle u operativu početkom 1924. U to vrme, britanska Vlada je pokušavala da isposluje novo sporazumsko ograničenje od 23000 tona za nosače aviona, tako da je ta cifra uzeta kao maksimalna veličina novog broda. Dužina brodskog trupa je takođe bila ograničena na 213 m, ali je to bilo pitanje ograničenja suvih dokova u Gibraltaru i na Malti.

Kao rezultat, dobijen je ratni brod koji je trebaod a postavi nove standarde u konstruisanju britanskih nosača aviona. Ser Artur Džons, direktor Pomorskih konstrukcija od 1930. insistirao je da letna paluba bude glavna strukturna paluba plovila. Takva letna paluba je davala nosaču čvrstinu. Na britanskim flotnim nosačima aviona do tada je glavna paluba bila nekoliko nivoa ispod letne palube, tamo gde se nalazila i kod konvencionalnih ratnih brodova. To je značilo da su se hangar i letna paluba nalazili na vrhu broda. Sa novom konstrukcijom, hangar i letna paluba su trebali da budu integrisani deo broda. Tako je nosač dobio prepoznatljiv izgled, sa dugom letnom palubom koja štrči preko pramca i krme, aerodinamično ostrvo, kosi pramac i krmeno ogledalo, što je omogućilo skraćenje dužine kobilice.



HMS Ark Royal snimljen neposredno nakon porinuća. Uočljive su pozicije liftova i mesta za ugradnju protivavionskih topova




Mere štednje su izazvale kašnjenje u naručivanju novog nosača aviona i posle deset godina od potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, tako da je kobilica u brodogradilištu Cammell-Laird položena tek septembra 1935. Brod je odmah dobio ime Ark Royal, ime koje je pre njega nosio nosač hidroaviona iz Prvog svetskog rata, a koji je „prekršten“ u Pegasus. Kada je reč o ceni, očekivalo se da se za izgradnju nosača aviona potroši blizu 3 miliona funti, što bi ga učinilo najskupljim brodom ikad izgrađenim za potrebe britanske kraljevske mornarice. Ark Royal je porinut aprila 1937, da bi u statusu opremanja proveo još osamnaest meseci. U operativu ulazi novembra 1938, nešto manje od 10 meseci pre izbijanja Drugog svetskog rata. Pored inovativnog dizajna, Ark Royal je prikazao još nekoliko novina, koje su ga razlikovale od prethodnika. Za početak, imao je integrisano protivavionsko naoružanje (osam dvocevnih topova kalibra 110 mm) i direktor za upravljanje vatrom. Topovi su bili višenamenski, ugrađeni na nivou letne palube, čime se postigloda topovi imaju dobre sektore za otvaranje vatre – mogli su da, shodno potrebi, gađaju i preko letne palube. Jedini nedostatak konstrukcije novog nosača ogledao se u tome što su artiljerijske kule bile otvorene, te samim tim nisu pružale zaštitu posluzi. Pored topova kalibra 110 mm, ugrađena su i četiri (kasnije još dva) osmocevna topa kalibra 40mm i osam mitraljeza kalibra 12,7 mm (na uglovima letne palube) koji su služili kao vid poslednje odbrena broda od napada iz vazduha.

Hangar za smeštaj aviona izrađen je u dva nivoa, čime je Ark Royal dobio kapacitete za smeštaj 60 aviona. Prostrana letna paluba, duga 243 i široka 28,6 m je opsluživana sa tri lifta, smeštenih nešto van uzdužnice broda. Avioni su za pomoć pri poletanju imali dva katapulta. Ostale inovacije su se odnosile na ugradnju opreme za kočenje aviona na palubi, svetla za sletanje noću, radio far i sl.

Pogon sku grupu su činila tri Parsons turbine i tri para parnih kotlova, koji su bili smešteni u tri kotlarnice. Međutim, to se pokazalo kao fatalna slabost, jer je nosač ukoliko mu je potopljena strojarnica ili kotlarnica, mogao lako da potone. Oplata je bila dvostruka, jer je to trebala da bude zaštita od udara torpeda. Smatralo se da će se torpedo aktivirati udarcem u spoljnu oplatu i, samim tim, ostaviti unutrašnju oplatu neoštećenu.  Praksa je 14. novembra 1941. opovrgla teoriju, kada je nemačka podmornica torpedovala nosač aviona Ark Royal.


Potapanje nosača HMS Ark Royal nakon torpedovanja













TT karakteristike  
Deplasman 22 000 t standardni, 28 160 t puni
Dužina preko svega 240 m
Dužina na kvl 219,91 m
Širina 28,895 m
Gaz 8,717 m
Pogonska grupa 3 turbine Parsons, 6 kotlova Admiralty
Brzina plovljenja 31 čv
Daljina plovljenja 7 600 milja brzinom od 20 čv
Posada 1 580 članova
Naoružanje 16 h 110 mm
32 h 40 mm
32 h 12,7 mm
Oklopna zaštita pojas 114 mm
paluba 89 mm iznad kotlarnica i municijskih komora
Avio komponenta 72 aviona (projektovana)
50-60 aviona (stvarna) 
1939–40: 26 × Fairey Swordfish, 24 × Blackburn Skua
1940–41: 30 × Fairey Swordfish, 12 × Blackburn Skua, 
12 × Fairey Fulmar
1941: 36 × Fairey Swordfish, 18 × Fairey Fulmar
avatar
digitalmandrak
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 12500
Datum upisa : 22.03.2010
Lokacija : Kruska

Nazad na vrh Ići dole

Re: Brodovi i podmornice u drugom svetskom ratu

Počalji od digitalmandrak taj Pet Jan 17, 2014 1:18 pm

Bojni brod Yamato


Jamato (Yamato), bojni brod Carske japanske mornarice, nazvan po japanskoj provinciji Jamato. To je bio prvi brod iz klase Jamato. Izgrađen je još jedan brod ove klase, bojni brod Musaši. To su bili najveći bojni brodovi ikad konstruisani, sa deplasmanom od 72 802 tona i naoružani sa 9 topova kalibra 460 mm. To je najveći kalibar brodskih topova ikad ugrađenih u jedan brod.



Japanska carevina je bila potpisnica Vašingtonskog pomorskog sporazuma iz 1922, koji je dopunjen Londonskim pomorskim sporazumom. Prema odredbama ovih sporazuma ni jedna država potpisnica nije smela graditi bojne brodove pre 1937. Japan se 1936. na drugoj Londonskoj konferenciji povlači iz potpisanih sporazuma i aktivira projekt izgradnje bojnog broda klase Jamato, započet još 1934. godine. Nakon radova na projektu, marta 1937. biva usvojen projekt izgradnje bojnog broda deplasmana 68 000 tona.

Jamato je građen u najvećoj tajnosti u posebno izgrađenom delu brodogradilišta u Kureu. Gradnja je započela 4.novembra 1937, a porinut je 8. avgusta 1940. U operativnu upotrebu je uveden 16. decembra 1941. Prema prvobitnoj zamisli, trebalo je izgraditi ukupno 5 brodova ove klase. Izgrađena su dva, dok je trup trećeg (trebao je da ponese ime Šinano) iskorišćen za gradnju nosača aviona. Nakon poraza kod Midveja, nedovršeni nosač je isečen u staro gvožđe, dok su planovi za klasu „Super Jamato“ koji je trebao da ima topove kalibra 508 mm nepovratno napušteni.
 

Bojni brodovi klase Jamato: Jamato i Musaši


Јамато је замишљен као брод јачи од било ког брода које би САД била у стању да произведе. Како би збунила непријатељске обавештајце, јапанска морнарица је топове намењене за уградњу на Јамато и Мусаши званично означавала као „топове калибра 406 мм“.
Бродоградилиште је у међувремену још мало „преуређено“. Наиме, продубљен је прилаз и док, капацитет лучких дизалица повећан на 100 тона, део дока је покривен како би се онемогућило аеро фото извиђање. Интензивно је коришћена нова метода спајања челичних плоча - варење.
Главни пројектант брода, Кеиџи Фукуда је пратио тренд уникатних и уопште одличних конструкција јапанских ратних бродова чији је зачетник конструктор Јузуру Хирага. Конструкција Јамата садржи доста уникатних решења, од којих су нека допринела упадљивом изгледу брода. Како и његови претходници, ни Јамато нема главну палубу у једном нивоу. Неправилна линиија главне палубе на прамцу „уштедела“ је на тежини читавог брода, и то без смањења чврстоће трупа. Тестирање модела у базену је допринело усвајању конструкције прамца са булбом који је смањивао отпор кроз воду за 8%. Производња и уградња девет топова калибра 460 мм је представљало велики технолошки изазов. Међутим, уградња топова овог калибра је имала своје недостатке, који су се касније показали као веома велики, можда чак и одлучујући за судбину брода. Приликом дејства примарне артиљерије, на палуби није смело бити никог, поготову на оближњим борбеним станицама бродске противавионске артиљерије. Чак су и чамци за спасавање били смештени у посебно конструисаним спремиштима како би се заштитили од оштећења. Брод је имао један лист кормила ( на ребру број 231), који му је омогућавао мали круг окрета (у односу на величину брода) од свега 640 метара. Ради поређења амерички бојни брод класе Ајова (Iowa) је имао круг окрета од преко 800 метара. Постојало је и мање, помоћно кормило ( на конструктивном ребру број 219) које је у суштини било некорисно. Брод је био погоњен парном турбином која је имала малу снагу а велику потрошњу горива. То је био основни разлог зашто није коришћен у кампањи на Соломоновим острвима и другим операцијама. Труп је био подељен на укупно 1147 водонепропусних простора.
Јамато је био заставни брод адмирала Исорокуа Јамамота од 12. фебруара 1942, када је заменио бојни брод Нагато. Пловио је у саставу који је био намењен за удар на Мидвеј јуна 1942, али није узео активно учешће у сукобу. Остао је заставни брод још 364 дана, до 11. фебруара 1943, када је адмирал прешао на бојни брод Мусаши, истог типа. Маја 1943. је ушао у своје старо бродогадилиште, где су му две крилне куполе 155 мм замењене са два митраљеза 25 мм и додат је радар тип 22. Враћен је у луку Трук 25. децембра 1943. године. На путу ка луци је оштећен торпедом са подморнице USS Skate и није у потпуности поправљен све до априла 1944. године. Током тих поправки су извршене још неке модификације на ПАТ-овима. након тога узима учешће у акцијама у Филипинском мору јуна 1944. године, заливу Лејте октобра 1944. године и битку код Самаре, када је први пут употребио главну артиљерију. Примила је два поготка авио бомбама који су нанели скоро незнатну штету.
Јамато у суштини није много учествовао у биткама, баш због своје енормне потрошње горива. Тако је чуван за одсудну битку, до које никада није дошло.
Коначна мисија овог брода је учешће у операцији „Тен-Го“ при инвазији на Окинаву 1. априла 1945. године. Послат је у самоубилачку мисију (под командом адмирала Сеичија Итоа) да нападне америчку флоту која је пружала подршку америчким инвазионим снагама. 6. априла Јамато и његова пратња (лака крстарица Јахаги и 8 разарача) испловљавају из Токијаме. Већ суутрадан бивају примећени од стране америчких авиона. Са америчких носача креће 386 авиона у пресретање јапанског састава. Окршај је почео у 1230 часова. Јамато је „примио“ 8 авио бомби и 12 торпеда пре него што се у 1423 часова преврнуо и крмене муниционе коморе експлодирале. Од укупне посаде, 2475 чланова је настрадало, док је преживело свега 269 чланова. Неки извештаји показују да су амерички авиони нападали бродоломнике док су били у мору, док други извештаји тврде супротно: да су амерички авиони прекинули напад на разараче док су спашавали преживеле са Јамата.

Eksplozija municijske komore na bb Jamato, 7. april 1945.






Niti jedan američki brod nije učestvovao u potapanju veličanstvenog broda. Potapanje Jamata je pokazalo i dokazalo da bojni brodovi više ne caruju morima. Kapitalni brodovi postaju nosači aviona. Olupina leži na nekih 300 metara dubine i istraživana je 1985. i 1999. Ova istraživanja su pokazala da trup leži u dva komada i da je lom trupa negde kod „B“ kule. Sve tri kupole su poispadale iz ležišta i leže okolo olupine.


TT karakteristike  

Dimenzije  
- dužina preko svega 256 m
- širina 36,9 m
- gaz 11 m
Deplasman 65027 t
Pogonska grupa 12 kotlova „Kampon“, 4 parne turbine ukupne snage 110 MW, 4 trokraka propelera prečnika po 6 m
Brzina 27 čv
Naoružanje (1941.) 9 x 460 mm, 12 x 155 mm, 12 x 127 mm, 24 x 25 mm, 4 x 13 mm
Naoružanje (1945.) 9 x 460 mm, 6 x 155 mm, 24 x 127 mm, 162 x 25 mm, 4 x 13 mm
Posada 2750 članova
Avio komponenta 7 aviona, 2 katapulta
avatar
digitalmandrak
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 12500
Datum upisa : 22.03.2010
Lokacija : Kruska

Nazad na vrh Ići dole

Re: Brodovi i podmornice u drugom svetskom ratu

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu