Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 34 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 1 Skrivenih i 33 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Check 123 i Europeana - kultura, umetnost, istorija...
Juče u 7:34 pm od Brave Heart

» Peščanik - analiza dnevnih događanja
Juče u 7:31 pm od Brave Heart

» Filmske novosti...
Juče u 7:29 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta umetnosti
Juče u 7:26 pm od Brave Heart

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 7:23 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 7:09 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta astronomije...
Juče u 5:57 pm od Brave Heart

» Corax - slika današnjice
Juče u 5:36 pm od Brave Heart

» Vesti - književnost...
Pon Sep 18, 2017 7:04 pm od Brave Heart

» Ljubav je...
Pon Sep 18, 2017 11:03 am od andjeo01

» Delovanje LGBT lobija u svetu i kod nas
Ned Sep 17, 2017 11:29 pm od andjeo01

» Lične fotografije
Ned Sep 17, 2017 3:28 pm od Davidova

» Beograd
Ned Sep 17, 2017 3:25 pm od Davidova

Izložba “Dosijei o svakodnevnom” Uroša Đurića i Milana Antića, 19.09-14.10.
http://https://s23.postimg.org/jq15wtlp7/vostok.png
https://s28.postimg.org/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
http://https://s23.postimg.org/jq15wtlp7/vostok.png
https://s26.postimg.org/vwdqtqr5l/biogen_DVA.png
https://s26.postimg.org/4ohd5ry7t/Art_CENTAR-header.png
https://s23.postimg.org/tipvwi28r/ruska_kultura_u_srbiji.png
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Ekologija

Strana 4 od 18 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5 ... 11 ... 18  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Mar 13, 2014 10:29 pm

Smile  Lampa – peščani sat

Podna lampa – peščani sat radi koristeći kinetičku energiju padajućeg peska

Dizajner Daniel Trofe je prošle godine predstavio seriju off-the-grid LED lampi koje umesto električne struje pokreće sila padajućeg peska. Osmišljene u obliku peščanog sata, ove lampe moraju da se okrenu da bi nastavile da rade i zahtevaju učešće korisnika da bi se stimulisala svest o konačnosti izvora energije.



Podna lampa – peščani sat radi koristeći kinetičku energiju padajućeg peska. Preko metar dugačka podna lampa se rotira oko šarke i lako se može okrenuti kada pesak iscuri. Stona verzija radi na sličnom principu i zahtevala je manje dizajnerske ispravke zbog pozicioniranja i optimalnog usmeravanja osvetljenja.

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Mar 14, 2014 7:09 pm

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sub Mar 15, 2014 6:09 pm

Smile  „Lady Emilly“ – carski sapun

Svi naši sapuni zbog svojih sastojaka imaju kozmetička svojstva što znači da deluju veoma povoljno na kožu, čiste je, regenerišu i hidriraju, odstranjuju mrtve ćelije i sprečavaju ispucalost, koža je lepa, mekana i svilenkasta.

Sapuni "Lady Emilly" su ručno pravljeni sapuni čiji su sastojci isključivo prirodni, kvalitetna hladnoceđena biljna ulja sa dodatkom čistih, prirodnih etarskih ulja i svežih ili suvih biljaka. To su prirodni sapuni za celo telo i za celu porodicu od 100% prirodnih i zdravih sastojaka koji povoljno deluju na kožu, čiji mirisi podižu raspoloženje i koji traju duže od klasičnih sapuna.

Svi naši sapuni zbog svojih sastojaka imaju kozmetička svojstva što znači da deluju veoma povoljno na kožu, čiste je, regenerišu i hidriraju, odstranjuju mrtve ćelije i sprečavaju ispucalost, koža je lepa, mekana i svilenkasta.



Legenda kaže da je rimski car Gaj Galerije Valerije Maksimijan, rođen kod mesta Gamzigrad nadomak grada Zaječara, za života obožavao da se kupa u termama. Seljani iz njegovog rodnog mesta su čuli da se on redovno kupa vodom posutom travama sa timočkih pašnjaka. Čuli su i da mu sluge redovno donose maslinovo ulje kojim je voleo da se maže pa su odlučili da ga iznenade. Napravili su sapun, u njega stavili malo svojih tajni, malo mirišljavog ulja, biljaka, obojili ga laticama svežeg nevena i poslali ga Galeriju. Car je toliko bio oduševljen da je naredio da seljane redovno snabdevaju maslinovim uljem kako bi mu pravili sapune u kojima je uživao do svoje smrti.

Od tada pa do dana današnjeg recept se prenosio sa kolena na koleno i mi vam pružamo mogućnost da uživate u kupanju poput cara Galerija.

Posedujemo sertifikat kojim se dokazuje da se radionica „Lady Emilly“ zaista bavi ručnom proizvodnjom sapuna na tradicionalan način, tj. da se bavi starim zanatom pravljenja sapuna. Svi naši proizvodi, osim što su 100% prirodni i čisti, kompletno su ručno napravljeni i spakovani u, pored klasičnog kartonskog pakovanja, i u keramičko pakovanje koje može da bude i sjajan suvenir.

Uskoro ćemo predstaviti liniju organskih sapuna i organske kozmetike.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Mar 18, 2014 8:16 pm

Smile  Po vodu u središte Zemlje

Kanadski naučnici otkrili su u dijamantu iz Brazila neobičan mineral – ringvudit. On bi mogao da bude dokaz da duboko u unutrašnjosti Zemlje postoje velike rezerve vode.

Izgleda da duboko u Zemlji ima vode. Ali ne malo vode, već onoliko koliko je ima u svim okeanima sveta zajedno. A duboko znači oko 500 kilometara ispod nas, u zoni koju geolozi opisuju kao prelaz između donjeg i gornjeg Zemljinog omotača. Razumljivo, do tih slojeva izuzetno je teško dopreti.

Kako kanadski naučnici sa Univerziteta u Alberti koji su došli do tog otkrića, mogu da budu tako sigurni u postojanje tolikih količina vode? „To se već dugo pretpostavlja, a sada imamo i dokaz“, kaže geolog Hans Kepler iz Bajrojta u razgovoru za Dojče vele. Naime, sada je po prvi put mineral ringvudit, koji snažno vezuje vodu, pronađen na zemljinoj površini.



Inače, ringvudit je ime dobio po australijskom geologu Tedu Ringvuditu. Do sada su taj mineral naučnici mogli jedino da sastave u laboratoriji, bilo ga je i u meteoritima iz svemira, ali nikada na Zemlji. Naime, ringvudit nastaje samo pod ogromnim pritiskom i u najekstremnijim uslovima kakvi postoje u spomenutoj zoni Zemljinog omotača.

Čim pritisak popusti, na primer kada je mineral, usled vulkanske erupcije izbačen na površinu Zemlju, on postaje običan i sasvim neprimetan. „U tom slučaju ne bismo ga ni otkrili“, kaže Kepler. Ali splet srećnih okolnosti pobrinuo se, najverovatnije tokom neke ekstremne vulkanske erupcije pre otprilike 100 miliona godina, da mineral ostane zarobljen u tvrdom dijamantu. Sve se odigralo neopisivo brzo – iz Zemljinog omotača izbačen je do njene površine za samo nekoliko sati. I tako je ostao sačuvan.

Dijamant je otkriven jer nije bio sasvim čist, pa zato nije bio prikladan za izradu nakita. U sebi je imao zelenkaste delove, kaže Kepler, „a takvi, drugačiji komadi, obično se daju naučnicima da se njima pozabave“. I bio je to pun pogodak, „prava mala senzacija“, ali i dokaz da u središtu Zemlje postoje velike zalihe vode, potvrđuje geolog sa Univerziteta u Bajrojtu. „Još pre nekih 20 godina utvrdili smo u laboratorijskim uslovima da ringvudit za sebe može da veže veoma mnogo vode“. I upravo zbog toga postoji velika verovatnoća da na prelazu Zemljinih omotača postoje gomile vode.

Više na DW
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Mar 18, 2014 8:34 pm

Smile  Životinje za koje nismo ni znali da postoje – 3

Ružičasti vilinski oklopnik

Ružičasti vilinski oklopnik je dugačak 8-12 centimetara bez repa i ružičaste je boje. Sposoban je da se potpuno zakopa u roku od nekoliko sekundi ako oseti opasnost. Ovaj oklopnik je noćna životinja i kopa male rupe u blizini mravinjaka, jer njegovu ishranu čine uglavnom mravi i larve oko tih rupa. Koriste velike prednje kandže da sklanjaju pesak, što im omogućava da plivaju kroz zemlju kao da je u pitanju voda. Ružičasti oklopnik ima telo nalik na torpedo i oklop iznad glave i leđa.





avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Mar 19, 2014 7:18 pm

Smile  Ograničen saobraćaj u Parizu

U jutarnjim satima Državni centar za informacije o putevima saopštio je da u pariskom regionu ima ukupno 90 kilometara zakrčenja na putevima, što je prema rečima portparola tog centra oko dva puta manje nego što je uobičajeno.

Ulicama Pariza 17. marta mogu da se voze samo automobili čija registarska tablica se završava neparnim brojem, a narednog dana oni sa parnim tablicama. Ova mera uvedena je prvi put od 1997. godine zbog povećanog zagađenja vazduha, koje može da dovede do alergija i astme, dok se prisustvo najsitnijih čestica povezuje čak i sa rakom. Prema prvim izveštajima, vozači su dobro prihvatili ovu meru, koju je opozicija kritikovala. Ovakve mere u Evropi nisu tako retke, a primer je Italija u čijim gradovima se povremeno primenjuje.



U jutarnjim satima Državni centar za informacije o putevima saopštio je da u pariskom regionu ima ukupno 90 kilometara zakrčenja na putevima, što je prema rečima portparola tog centra oko dva puta manje nego što je uobičajeno. Ministri su došli do policijske prefekture u Parizu u automobilima sa neparnim tablicama. “Moramo da pokažemo primer”, izjavio je jedan od njihovih vozača.

Veliki deo građana morao je da pronađe alternativni način za prevoz: zajednička vožnja s kolegama, rad od kuće ili javni prevoz.

Osim onih sa neparnim tablicama, u Parizu smeju da voze automobili sa više od 3 putnika, vozila auto-škola, taksi prevoznika, kao i vozila na struju i hibridni automobili.

Ovakva mera, koja je prethodni put u Parizu primenjena 1997. godine, izazvala je oprečne reakcije političkih stranaka, koje se pripremaju za lokalne izbore 23. marta, Predsednik desničarske opozicione Unije za narodni pokret (UMP) Žan-Fransoa Kope (Jean-Francois Cope) ocenio je da je ta mera doneta čisto radi promocije.

Vladajuća levica ima drugačiji pogled na stvari. “Prvi put je jedna vlada preuzela odgovornost”, rekla je ministarka zdravlja iz Socijalističke Partije Marisol Turen (Touraine).

Da bi se ublažila neugodnost za građane, javni saobraćaj se ne naplaćuje, kao ni parkiranje u Parizu za vozila s parnim tablicama. Za nadzor primene ove mere angažovano je 700 policajaca na oko 60 kontrolnih punktova. Prekršioci se izlažu kaznama od 22 evra ukoliko plate na licu mesta, i 35 evra nakon tri dana. Ukoliko odbiju da se vrate kući, zabraniće se kretanje automobilom. Pored naizmenične vožnje, već nekoliko dana je, takođe zbog zagađenja, smanjena dozvoljena brzina za 20 ili 10 kilometara na čas, u zavisnosti od saobraćajnice.

Čestice u vazduhu mogu da izazovu astmu, alergi respiratorina i kardiovaskularna oboljenja, dok se smatra da su najsitnije čestice kancerogene. Ministarka zadravlja Marisol Turen rekal je da je u francuskim klinikama od petka povećana poseta pacijenata usled zagađenja, posebno među malom decom, i da je to uticalo na odluku da se smanji saobraćaj.

Više na sajtu EurActiv
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Mar 20, 2014 8:50 pm

Smile  Fotokonkurs „Objektivom kroz svet oko nas 2014“

Cilj je ukazivanje na stanje okoline u kojoj živimo, suprotnosti i krajnosti koje uočavamo svuda oko nas, te je ovogodišnja tema “Srbija: Među javom i međ snom”.

Zavod za javno zdravlje Pančevo evo već četvrtu godinu za redom, pod pokroviteljstvom Fotosaveza Srbije (2014/33), organizuje fotokonkurs i izložbu fotografija „Objektivom kroz svet oko nas“ posvećenu Danu planete Zemlje i Svetskom danu zaštite životne sredine u cilju ukazivanja na stanje okoline u kojoj živimo, suprotnosti i krajnosti koje uočavamo svuda oko nas, te je ovogodišnja tema “Srbija: Među javom i međ snom”.



Zamišljeno je da izložba bude koncipirana kao prikaz suprotnosti:

starog i novog (ruralno i urbano),
industrijskog nasleđa i kulture (naprimer industrijska zona Pančeva i manastir Vojlovica u njemu),
uređeno i zapušteno (kao reciklaža i divlje deponije),
održivi razvoj i neodrživo ponašanje,
lepota Srbije koju treba sačuvati nasuprot nemaru i zapuštenosti koje trebamo iskoreniti.
Dakle, očekujemo fotografije koje se odnose na sve segmente životne sredine, uz uslov da su načinjene u Srbiji.

Izložba će se realizovati u dva segmenta:

Izložba fotografije mladih do 16 godina i

Izložba fotografije odraslih autora

Konkurs je otvoren do 6.maja 2014. Selekciju radova obaviće ispred Fotosaveza Srbije, selektor Željko Đurić MF FSS

Fotografije u digitalnom obliku slati na mirjanaostojin.pancevo@gmail.com ili kvalitet@zjzpa.org.rs

Izložba će biti realizovana u periodu 26.05-06.06.2014. u Kulturnom centru Pančeva, kao deo ekološkog segmenta V Međunarodnog bijenala umetničkog izraza BUDI 2014.

Propozicije konkursa i prijavni list mogu se naći na sajtu Zavoda www.zjzpa.org.rs i Fotosaveza Srbije www.fotoss.org

Pozivamo Vas da svojim radovima učestvujete na konkursu i prosledite ovu informaciju javnosti i tako nam pomognete u zajednickom cilju – promovisanju zaštite životne sredine i lepše, čistije i zdravije Srbije.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Mar 20, 2014 9:02 pm

Smile  Sat za našu planetu po šesti put u Srbiji 29. marta

Centralne manifestacije u okviru akcije „Sat za našu planetu“ biće održane u subotu 29. marta 2014. godine, od 20.30 časova do 21:30, na Trgu Republike u Beogradu, Trgu Slobode u Novom Sadu i u Nišu na niškom keju.

WWF – Svetski fond za prirodu organizovao je danas konferenciju za medije kojom je najavio akciju „Sat za našu planetu“ u koju se uključuju pojedinci, organizacije, institucije i kompanije i šalju snažnu poruku kako je moguće preduzeti nešto po pitanju ublažavanja klimatskih promena. Najpoznatija globalna volonterska akcija ove godine biće održana 29. marta u 20.30h, kada će na sat vremena, škole, javne institucije i spomenici širom sveta isključiti rasvetu. U Beogradu će ovom prilikom na Trgu Republike nastupiti dečiji hor RTS-a Kolibri, kao i akustični bend Sambansa.

“Sat za našu planetu je jedinistvena inicijativa koja motiviše kako na individualnu, tako i na kolektivnu akciju u koju svako može da se uključi i da svoj doprinos. Nadam se da će ova akcija, koja se u našoj zemlji organizuje već šest godina, nastaviti da inspiriše građane Srbije da će osim što isključe svetla, održivo koristiti prirodne resurse i uključiti se u projekte zaštite prirode. Verujem da ćemo ove godine putem društvenih mreža uključiti još veći broj ljudi u Srbiji”, izjavila je Duška Dimović, direktor programa WWF-a u Srbiji.

Inicijativa Sat za našu planetu nastala je 2007. godine u Sidneju, a već 2009. i Srbija se priključila ovoj manifestaciji. Prošle godine kampanju je podržalo preko 2 milijarde ljudi iz 154 zemlje i preko 7000 gradova, dok se u Srbiji priključilo 60 gradova i opština, kao i brojne škole, kompanije i organizacije civilnog društva.

“Poenta Sata za našu planetu nije isključivo u uštedi energije tih sat vremena, već u simbolici. Ovo je jedna od retkih prilika kada su političke i druge razlike među nama nebitne i kada briga za budućnost planete i onoga što ostavljamo budućim naraštajima postaje prioritet,” smatra Biljana Filipović, načelnik Odeljenja za Evropske integracije, međunarodnu saradnju i projekte pri Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja.



Akciju je i ove godine podržalo Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Gradska uprava Grada Beograda, Gradska uprava Grada Novog Sada kao i brojne organizacije civilnog društva, kompanije, škole i pojedinci.

“Životna sredina naše planete nije u dobrom stanju, ali kolektivna svest i pozitivna energija onih koji se bave ovom problematikom uliva optimizam. Otuda je veoma važno da se u rešavanje problema uključe svi: od nevladinog sektora, preko vlada, do pojedinaca. Beograd pokazuje kako ta saradnja treba da izgleda i naši odnosi sa nevladinim sektorom su odlični. Tako se grad Beograd i ove godine sa velikim zadovoljstvom uključio u kampanju Sat za našu planetu”, izjavio je Filip Abramović, pomoćnik gradskog sekretara za zaštitu životne sredine.

“Pored podrške ovoj akciji i WWF-u, kao našem dugogodišnjem strateškom partneru, želimo da kao kompanija pokažemo svoju posvećenost informisanju javnosti o značaju energetske efikasnosti. Coca-Cola sistem u Srbiji će tokom ovogodišnje kampanje dodatno motivisati svoje zaposplene, kupce i partnere da se “isključe” u subotu 29.marta i samim tim uključe u akciju Sat za našu planetu”, saopštila je Jovana Tufegdžić iz kompanije Coca-Cola sistem u Srbiji.

Centralne manifestacije u okviru akcije „Sat za našu planetu“ biće održane u subotu 29. marta 2014. godine, od 20.30 časova do 21:30, na Trgu Republike u Beogradu, Trgu Slobode u Novom Sadu i u Nišu na niškom keju.

WWF-Svetski fond za prirodu u Srbiji poziva sve građane da se uključe u akciju i daju svoj doprinos i to prisustvovanjem javnim događajima u gradovima širom Srbije, ali i uključivanjem u Fejsbuk kampanju “Najlepše stvari se uvek dešavaju u mraku” (www.facebook.com/WWFSerbia), gde će uz brojne poznate ličnosti moći da učestvuju kako u književnom, tako i u foto konkursu.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Mar 21, 2014 7:21 pm

Smile  Priroda kao vajar

Otvaranje mini izložbe Priroda kao vajar

Priroda kao vajar I deo : geomorfološki dizajn prirode na primeru vršačkih ostenjaka
Autora Dragoljuba Tašlića i Dragane Vučićević, kustosa
Zeleni salon Galerije Prirodnjačkog muzeja, Mali Kalemegdan 5, otvaranje utorak, 25.03.2014.u 14.00



Ciklus mini izložbi pod nazivom priroda kao vajar ima za cilj da lepote prirode na jednostavan i nepretenciozan način približi široj publici i da ukaže na manje poznata mesta koja su atraktivna i značajna ne samo sa suvoparnog naučno-istraživačkog aspekta, već i kao interesantna u smislu razvoja turizma, osnivanja umetničkih kolonija i obilaska u okviru organizovanih planinarskih tura. Prva u nizu izložbi posvećena je ostenjacima od škriljaca i gnajsa, koji predstavljaju posebnu geografsku, geološku i potencijalnu turističko-umetničku atrakciju vršačkih planina
geomorfološki oblici ostenjaka u prirodi su podložni stalnoj promeni tokom vremena i na ovoj izložbi je korišćena fotografija, kao muzejski predmet i kao sredstvo, u cilju da se neki prirodni, originalni u svojoj lepoti, zoomorfni i antropomorfni oblici ,ovekoveče i sačuvaju u digitalnom obliku za sledeće generacije.

Ulaz na ovu izložbu tokom celog trajanja iste je slobodan.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Mar 21, 2014 7:24 pm

Smile  Jedan punjač za sve telefone

“Novi propisi nam omogućavaju da koristimo jedinstveni punjač za mobilne telefone i slične uređaje. To je veoma dobra vest za sve građane i životnu sredinu”, rekao je potpredsednik Evropske komisije Antonio Tajani.

U Evropskoj uniji bi za nekoliko godina svi mobilni telefoni trebalo da se pune istim punjačem, budući da je Evropski parlament 13. marta podržao takav predlog, o kojem je sa Savetom ministara već postignut neformalni dogovor. Ovakav propis osmišljen je da bi se stvorili pogodniji uslovi za korisnike, ali i sprečilo stvaranje 51.000 tona elektronskog otpada godišnje.

“Novi propisi nam omogućavaju da koristimo jedinstveni punjač za mobilne telefone i slične uređaje. To je veoma dobra vest za sve građane i životnu sredinu”, rekao je potpredsednik Evropske komisije Antonio Tajani.

Ova izmena deo je šireg paketa za promenu propisa o radio opremi, koji je Komisija predložila 2011. godine. U radio opremu spadaju između ostalog mobilni telefoni, prijemnici GPS ili Galileo sistema pozicioniranja u prostoru, modemi kao i centralna brava na automobilima.



U saopštenju Komisije navodi se da će novi propisi omogućiti da se izbegnu problemi zbog sve većeg broja korisnika i radio opreme. Svi proizvođači moraće da primene utvrđene standarde, a smanjiće se i troškovi prilagođavanja opreme za mala i srednja preduzeća.

Nacrtom direktive uspostavljaju se usklađena pravila za puštanje radio opreme na tržište, kako bi se sprečilo da jedan drugog ometaju, ali i da narušavaju standarde u pogledu zdravlja i bezbednosti.

“Ovakav ishod glasanja postavlja osnovu za dalje inovacije i rast u oblasti mobilnih komunikacija. Ovaj sektor i dalje ima ogroman potencijal”, naveo je Tajani.

Izvestilac Evropskog parlamenta za ovu oblast Barbara Vajler rekla je da je nova Direktiva o radio opremi efikasan način da se spreči ometanje između različitih radio uređaja. One je takođe istakla poseban značaj odredbi o jedinstvenom punjaču, rekavši da će se time sprečiti bacanje velikog broja nepotrebnih punjača.

Više u EurActiv-u
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Ned Mar 23, 2014 6:47 pm

Smile  Vršac: Prerada đubreta dobar biznis

Kompanija „Hjundai enerdži“ iz Južne Koreje gradi sortirno-reciklažni centar u Vršcu. Centar, „težak“ 14 miliona evra, rešiće problem Vršca, Alibunara, Bele Crkve

VRŠAC – Kompanija „Hjundai enerdži“ iz Južne Koreje uložiće 14 miliona evra u izgradnju modernog sortirno-reciklažnog centra na deponiji u Vršcu, koji će rešiti problem otpremanja čvrstog otpada iz četiri južnobanatske opštine – Vršac, Alibunar, Bela Crkva i Plandište. Kako je najavljeno, u novoj fabrici će se prikupljena sirovina prerađivati u vakuumu, bez emisije štetnih gasova i zagađenja životne sredine, a kad fabrika bude radila punim kapacitetom tu će biti uposleno 216 ljudi.



Iako je međuopštinski ugovor za rešavanje ovog velikog ekološkog problema potpisan još 2008. godine, sa realizacijom projekta se krenulo tek kad su se pojavili Korejci. Oni su bili uporni u nameri da svoj kapital i znanje prošire i na prostore Balkana, a Vršac je već imao pripremljenu dokumentaciju za to, što je, između ostalog, uticalo na to da prvo dođu u Srbiju.

- Uvideo sam da vaša zemlja ima velikih problema sa ekologijom. Zato smo došli da novom i modernom tehnologijom, koja nije skupa, na najkvalitetniji način zaštitimo životnu sredinu. Verujem da ću posle ovog pilot-projekta u Vršcu dobiti podršku svoje kompanije da nastavimo sa ulaganjima u Srbiji i na Balkanu – rekao je Marek Klimeš, direktor „Hjundai enerdži“ za Evropu.

Korejska kompanija će ovaj projekt realizovati u saradnji sa Društvenim komunalnim preduzećem „Drugi oktobar“ iz Vršca, koje gazduje vršačkom deponijom. Prva faza projekta, vredna 5,5 miliona evra, predviđa izgradnju objekta u kojem će, u početku, biti smeštena oprema za sortiranje i recikliranje 24 tone smeća prikupljenog samo iz opštine Vršac, dok će se kasnijim ulaganjima i uključivanjem ostale tri opštine kapacitet proširiti na obradu 100 tona smeća dnevno.

- Objekat će biti površine oko 2.000 kvadratnih metara i biće podeljen u dve celine. U prvoj će biti linije za sortiranje smeća, a u drugoj će naši partneri iz Koreje instalirati najsavremeniju opremu za recikliranje. Ovom vrednom investicijom ćemo rešiti važno ekološko pitanje upravljanja čvrstim otpadom u četiri opštine, a usput od recikliranih sirovina napraviti i dobar posao – istakao je Ljubisav Šljivić, direktor DKP „Drugi oktobar“.

Ovo preduzeće se, inače, već bavi reciklažom, jer poslednjih godina od starog papira prave podloške za jaja, a od biljne mase brikete.

Više u Novostima
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Mar 24, 2014 9:29 pm

Smile  Kukuruzna zlatica počela da pustoši GMO kukuruz!

Kukuruzna zlatica počela da pustoši GMO kukuruz!

OVAJ KUKURUZ TRENUTNO ČINI ČAK TRI ČETVRTINE UKUPNOG UZGOJA KUKURUZA U SAD-U, A SAM NEDOSTATAK RAZNOVRSNOSTI USEVA PRIZIVA NEVOLJE UKOLIKO DOĐE DO ŠIRENJA OTPORNIH ZLATICA.

Naime, zlatice su evoluirale i počele se hraniti GMO kukuruzom. Stručnjaci tvrde da nije kriv kukuruz, nego rasipnost i pogrešno korišćenje i sejanje kukuruza od strane farmera, korporacija i zastupnika što se dogodilo zbog nekontrolisanog uzgoja GMO kukuruza.



Aron Gasman, naučnik sa Državnog univerziteta Ajova za Wired je rekao sledeće: Ukoliko se praksa korišćenja ne promeni samo će postati još gore. Mora se napraviti fundamentalna promena u načinu primene tehnologije.

Bt kukuruz je prvi put predstavljen na tržištu 1996. godine. Od tada se pokazao kao izuzetno popularan, ali i prema velikom broju studija i izuzetno otrovan. Ali, od početka njegovog uzgoja broj zlatica se naglo smanjio.

Da bi sprečili zlatice da razviju otpor prema otrovu iz Bt kukuruza, farmerima je rečeno da moraju imati „dodatne“ prirodne useve na plantažama da bi zlatice mogle preživeti i neometano se hraniti, te zaobilaziti GMO kukuruz, ali, nekontrolisano korišćenje i nepoštovanje tih pravila zbog što veće zarade, obilo se farmerima u glavu.

Zlatice su postale otporne i uništavaju GMO kukuruz u velikim razmerama. Izveštaji iz većine mesta gde se sadi Bt kukuruz u SAD-u pokazali su kako su zlatice postale otporne na čak tri vrste Bt kukuruza.

Takvoj evoluciji zlatica niko se nije nadao. Naime, GMO kukuruz sam po sebi prepun je otrova i pesticida koji se i ovako naveliko koriste, što je do sada odbijalo i zlatice i druge štetočine, a obezbeđivalo sigurnu zaradu i nesmetano trovanje plantaža i ljudi širom sveta.

Ali, ovi korporacijski giganti vođeni novcem nauštrb čovečanstva, nisu očekivali ovakvo prilagođavanje i otpornost prirode. Zlatice su se vratile i napale GMO polja, a zbog toga se širi panika i od nestašice hrane, ali i od gubljenja megalomanske zarade.

Više na Dnevne.rs
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Mar 24, 2014 9:32 pm

Smile  Uputstvo za snalaženje po brdima i planinama Srbije

Borisav Čeliković napisao prvo pravo uputstvo za upoznavanje čudesnih tajni naših brda i planina

NAJZAD je napravljeno prvo uputstvo za snalaženje, tabananje i pentranje po brdima i planinama Srbije. Kao što dobar kuvar proverava recepte pre nego što ih unese u kulinarski priručnik, tako je i Borisav Čeliković, pisac “Planinarskih transverzala po Srbiji” prepešačio hiljade kilometara opisanih staza i bogaza u svim godišnjim dobima i popisao čudesne prirodne i istorijske znamenitosti koje kriju srpski visovi.



- Planinarenje je svojevrsno kulturno hodočašće. Smisao planinarskih transverzala jeste da se stazama koje povezuju vrhove, prevoje i vidikovce planina upoznaju prirodne, kulturne i istorijske znamenitosti. Na tim putevima čovek bolje spozna i samog sebe – kaže istoričar Čeliković, pasionirani planinar, etnolog, pisac i fotograf.

On se ispeo na više od 70 vrhova viših od 2.000 metara i prepešačio više od 70 specijalnih planinarskih puteva – transverzala.

- Svet se bolje razume kad se prepešači i gleda odozgo. Planinarske transverzale po Srbiji otkrivaju njenu skrivenu lepotu. Na primer, na Vlasinskoj transverzali, koja je deo evropskog pešačkog puta E-7, možete da vidite mahovinu tresetnicu i maljavu brezu, koje potiču iz ledenog doba i postoje još samo na jedinstvenim plutajućim ostrvima Vlasinskog jezera. Usput možete da jedete divlje jagode, maline, kupine i borovnice… Na Velikom Vetrenu, vrhu Juhora, otkrićete keltsku tvrđavu, a stazu Drugog srpskog ustanka započećete u manastiru Vraćevšnica iz 15. veka gde je 1812. održana velika ustanička skupština. Staza vodi do kuće Miloša Obrenovića u Gornjoj Crnući, selu u kom je do 1817. bila prestonica obnovljene Srbije – nadahnuto priča Čeliković.

Planinarenje transverzalama u svetu ima sve više pobornika, a države ga podstiču zbog velikog socijalnog i privrednog značaja za stanovništvo planinskih krajeva.

- Slovenija je primer zemlje koja je spojila lepo i i korisno, ona je premrežena dobro obeleženim i održavanim planinarskim stazama s mnoštvom planinarskih domova koji su puni tokom cele godine. Kod nas se i ne zna da kroz Srbiju prolaze dva međunarodna planinarska puta, za koje vlada veliko interesovanje. Nažalost, mnoge transverzale su zapuštene, nedostaju im signalizacija i planinarski domovi. Planinarski savez radi na uređivanju evropskih ruta, ali mnogo je važnije da uredimo svoje transverzale zbog sebe – kaže Čeliković.

Više u Novostima
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sub Mar 29, 2014 7:08 pm

Smile  Balkanskim rekama preti “cunami” brana

Generalni direktor Rivervoča Ulrih Ajhelman ocenio da “Balkanu preti cunami brana” i dodao da je u planu da se na Zapadnom Balkanu izgradi još 573 srednjih i velikih hidrotelektana.

Izgradnja brana sve više ugrožava reke i rečni biodiverzitet na Zapadnom Balkanu koji je izuzetno očuvan i mora se zaštiti, rečeno je danas na predstavljanju istraživanja o stanju balkanskih reka.

- Želimo da skrenemo pažnju na ovo ogromno bogatstvo – balkanske reke - rekao je generalni direktor nevladine organizacije EuroNatur Gabriel Švaderer (Gabriel Scwaderer) na konferenciji za novinare u Beogradu.



Švaderer je rekao da je istraživanje koje su sproveli Euronatur i nevladina organizacija Rivervoč (RiverWatch) pokazalo da područje Zapadnog Balkana ima izuzetno očuvane reke i rečni biodiverzitet, ali da ih sve više ugrožava izgradnja brana u okviru energetskih projekata.

Istraživanjem su obuhvaćeni hidormorfološko stanje, odnosno očuvanost rečne strukture oko 35.000 kilometara reka, postojeće i planirane hidroelektrane i očuvanost biodiverziteta – slatkovodnih riba i mekušaca, dodao je on.

Švaderer je istakao da je, prema klasifikaciji EU koja je korišćena u istraživanju, većina reka na Zapadnom Balkanu u prve tri od ukupno pet klasa, što znači da im je očuvano prirodno stanje ili malo do umereno izmenjeno.

- Čak 30 odsto reka je u klasi 1 odnosno prirodno očuvano, dok je 50 odsto u klasi 2 i 3 (malo i umereno izmenjeno) - dodao je on i naveo da se u Nemačkoj teško mogu naći tako očuvane reke.

On je ocenio da se je to “zaista izuzetno” i da su se EuroNatur i Rivervoch zbog toga opredelili da to područje nazovu “Plavo srce Evrope” i pokrenu kampanju za njegovu zaštitu.

Švaderer je rekao da 151 ugrožena vrsta slatkovodnih mekušaca u svetu i 40 odsto ugroženih takvih vrsta u Evropi živi u rekama tog dela Balkana, kao i 69 endemskih vrsta slatkovodnih riba što je 28 odsto vrsta u Evropi, od kojih su 39 ugrožene vrste u svetu.

Generalni direktor Rivervoča Ulrih Ajhelman ocenio da “Balkanu preti cunami brana” i dodao da je u planu da se na Zapadnom Balkanu izgradi još 573 srednjih i velikih hidrotelektana.

- To se kamuflira potrebom za razvojem zelene energije ali ona nije zelena jer narušava prirodnu sredinu - upozorio je on.

Ajhelman je rekao da je potrebno napraviti “master plan” pre nego što se krene u izgradnju brana kako bi se pored energetskih potreba uvažile i ekološke vrednosti i omogućilo sistemastično planiranje.

Više u Blicu
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sub Mar 29, 2014 7:11 pm

Smile  Đakonije Filipa Ćirića u Satu za našu planetu

Filip Ćirić je ovogodišnji ambasador akcije Sat za našu planetu, koju će u Srbiji 29. marta s početkom u 20.30h na sat vremena, po šesti put, organizovati WWF – Svetski fond za prirodu.

Možete ga videti u emisiji na TV B92 Moja kuhinja – moja pravila. Već 20 godina gradi svoje iskutsvo u raznim poznatim restoranima Srbije….. Ako ste ikada bili u restoranu Homa na Dorćolu, gde je šef i vlasnik, sigurno ste se zapitali ko je genije koji stoji iza svih delicija u vašem tanjiru. U pitanju je Filip Ćirić, trenutno najaktuelniji kuvar u regionu.



Strast prema kuvanju, kako kaže Filip, datira još od detinjstva. Iako se nije obrazovao u “skupim, inostranim školama za kuvare”, njegovi recepti, uglavnom nastali iz glave, apsolutno pariraju onima iz opusa najpoznatijih svetskih kuvara.

Kažu da su ruke dobrog kuvara baš kao i ruke umetnika. Kuvarsko umeće često se poredi sa umetnošću, a umetnici su oni koji nam skreću pažnju na stvari i pojave o kojima ne razmišljamo.

Baš zbog toga, Filip Ćirić je ovogodišnji ambasador akcije Sat za našu planetu, koju će u Srbiji 29. marta s početkom u 20.30h na sat vremena, po šesti put, organizovati WWF – Svetski fond za prirodu.

Ambasador ovogodišnjeg Sata za našu planetu smatra da svaki pojedinac može učiniti mnogo: „Svi možemo dati mali doprinos planeti. Počnite od sitnih, svakodnevnih navika – od smanjenja upotreba kesa, pa do kupovine hrane od lokalnih uzgajivača.

U našem restoranu često odgovaramo upitima za hranu bez mesa. Gostima se sviđa ideja da pored osnovne ponude u meniju mogu imati savršeno ukusan obrok i bez mesa, kao i da sirova hrana nudi poseban doživljaj obroka.“

U okviru akcije Sat za našu planetu, restoran Homa na Dorćolu, organizovaće romantičnu večeru uz sveće. Kao i obično, najlepše stvari se dešavaju u mraku!

Za romantične duše koje žele da se priključe akciji iz svog doma, Filip predlaže recept za salatu sa homoljskim sirom. Prijatno!

RECEPT

“Škripavac”- zapečen koziji sir na krostinima sa senfom i medom u mix salati sa orasima i grožđicama

Odaberite što više različitih vrsta salata.

Napravite krem od senfa i meda: 2 kašike senfa, 1 kašika meda, par kapi vinskog sirćeta, so i biber po ukusu.

Za dresing za salatu je potrebna supena kašika slatkog aćeta iz Modene i 2 kašike maslinovog ulja, so i biber po ukusu. Umešati sve žicom za mućenje da bi postigli kremasti preliv.

20 grama oraha isušiti u rerni na 80 stepeni – peći 5 minuta. Suvo grožđe potopiti u slatkom kuvanom vinu sa karanfilićem na par minuta da nabubri.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Ned Mar 30, 2014 5:54 pm

Smile  Recikleri traže ministarstvo ekologije

Udruženje reciklera Srbije zalaže se za formiranje samostalnog ministarstva za zaštitu životne sredine, jer smatra da će to omogućiti predvidivo poslovanje u narednim godinama i dobijanje podsticajnih sredstava.

Udruženje navodi da je reciklažna industrija i dalje u jako teškoj situaciji, da preduzeća još nisu dobila podsticajna sredstva za tri kvartala 2013. godine, kao i da javni konkurs za sredstva za ovu godinu još nije objavljen, iako je rok, po važećim propisima bio 28. februar.



Oni napominju da i dalje ne postoje uslovi za predvidivo poslovanje u 2014. i narednim godinama, podsećajući da je ta industrija investirala oko 50 miliona evra u opremu, kako bi odgovorila zahtevima za reciklažu opasnog i neopasnog otpada.

“Reciklažna industrija je samim implementiranjem reciklaže po evropskim standardima spremna da ispuni preduslove za započinjanje pregovora o pristupanju EU, sadžanih u poglavlju 27″, navodi se u saopštenju, uz konstataciju da se ne radi na rešenju opstanka reciklažne industrije, koje bi se rešilo formiranjem zelenog fonda.

Recikleri traže posebno ministarstvo, podsećajući da je to najavila ministrka Zorana Mihajlović, na otvaranju međunarodnog sajma ekologije Eko-Ekspo.

Ona je tada izjavila da su u toj oblasti potrebne ozbiljne investicije i projekti vredni više od 10 milijardi evra, u kontekstu početka pristupnih pregovora i usklađivanja sa zahtevima predviđenim u najzahtevnijem Poglavlju 27 vezanom za životnu sredinu kako sa finansijskog tako i sa tehničkog i tehnološkog aspekta .

Više u Mondu
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Ned Mar 30, 2014 5:55 pm

Smile  Goldman Saks predviđaju veliko smanjenje cene solarne energije

Naše uobičajeno viđenje stvari je da investicioni bankari sa Vol strita predstavljaju sve što je neekološko. Međutim, istina je da njih interesuje samo novac.

Poznati su kao jedna od najpohlepnijih firmi na Volstritu, ali ne može se poreći da Goldman Saks zna da prepozna dobru investiciju. Kompanija je nedavno objavila izveštaj u kome tvrde da se solarna energija brzo približava trenutku u kome će ta struja koštati isto ili biti jeftinija od struje dobijene iz fosilnih goriva. Kao glavni faktori za takvo viđenje obnovljivih izvora energije kao puta u budućnost se ističu vizija Elona Maska, direktora kompanije Tesla, o smanjenju troškova baterija za 30% i pad cena solarnih panela.



Naše uobičajeno viđenje stvari je da investicioni bankari sa Vol strita predstavljaju sve što je neekološko. Međutim, istina je da njih interesuje samo novac. 2012.godine, Goldman Saks je iznenadio svet ulaganjem od 40 milijardi dolara u čistu energiju. A pre samo nekoliko meseci, iz ove kompanije je izletela informacija da je sektor obnovljivih izvora energije jedno od najatraktivnijih tržišta.

Njihovo predviđanje kazuje da će solarna energija dostići paritet cena oko 2033.godine. Sa daljim pojeftinjenjem možemo očekivati sve veću energetsku nezavisnost domaćinstava koja će se isključivati sa zastarele mreže i sama proizvoditi električnu energiju.

Budućnost u kojoj će svako imati malu solarnu elektranu koja će proizvoditi dovoljno energije za kuću i za električni automobil parkiran u garaži? Zvuči sjajno.

Izvor: Inhabitat
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Apr 02, 2014 7:25 pm

Smile  Rekordan broj učesnika u ovogodišnjem Satu za našu planetu!

Akcija obeležena u preko 80 gradova i opština širom Srbije

Sat za našu planetu 2014 po broju učesnika nadmašio je sve rekorde: akcija je obeležena u 160 zemalja u preko 7000 gradova. U Srbiji je učestvovalo 87 gradova i opština i 126 škola, brojne kompanije, mediji, organizacije civilnog društva i pojedinci.

„Veliko mi je zadovoljstvo da vidim sve veći broj učesnika ove akcije. U trenutku kad se svetla isključe, nadam se da će ova akcija sve da nas motiviše da se aktiviramo daleko više od tih 60 minuta i da svako od nas može dati sopstveni doprinos u ublažavanju klimatksih promena“, izjavila je Duška Dimović, direktorka programa WWF-a u Srbiji.



Na centralnom događaju u Beogradu na Trgu Republike nastupili su dečiji hor RTS-a Kolibri i akustični bend Sambansa. Posetioci su zajedno sa volonterima formirali simbol akcije od sveća 60+. Na štandu WWF-a mogli su da izračunaju sopstveni ekološki otisak i saznaju kako da promenom svakodnevnih navika smanje potrošnju prirodnih resursa i emisiju ugljen-dioksida. Građani su se uz zvuke horova, akustične bendove i sveće pridružili akiciji i na keju u Nišui Trgu Slobode u Novom Sadu.

“Zvanična podrška grada Beograda ovoj globalnoj akciji, na našu veliku sreću događa se šestu godinu za redom. Pozitivna energija onih koji se bave ovom problematikom, profesionalno ili volonterski, i činjenica da smo u tih sat vremena deo milijonskog broja koji razmišlja i deluje u istom pravcu uliva optimizam i novu energiju”, smatra Nataša Đokić, pomoćnik sekretara, Sekreterijat za zaštitu životne sredine grada Beograda.



Večeras su širom Srbije isključena svetla na brojnim zgradama i znamenitostima. U Beogradu je isključena dekorativna rasveta na zdanjima Starog dvora, Skupštine i Vlade Srbije, na Kalemegdanskoj tvrđavi, Trgu Republike, Hramu Svetog Save, Tornju na Avali, na mostovima i mnogim drugim zgradama. U Novom Sadu, ukrasna rasveta je isključena na zgradi Srpskog Narodnog Pozorišta, Petrovaradinskoj tvrđavi, Novosadskom univerzitetu, mostu Duga i drugim zdanjima, a u Nišu na Narodnom pozorištu, Tvrđavi, trgovima i drugim objektima.

U svetu, pored Ajfelovog tornja, Bakingemske palate, zgrade opere u Sidneju, Tajms skvera, Keopsove piramide, Statue Hrista Spasitelja na brdu Korkovado iznad Rio de Žaneira i mnogih drugih građevina, ove godine je po prvi put isključena rasveta na Sultan Ahmedovoj Džamiji u Istanbulu.

Akciju je i ove godine podržalo Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Gradska uprava Grada Beograda, Gradska uprava Grada Novog Sada kao i brojne opštine, organizacije civilnog društva, kompanije, škole, ali i brojne poznate ličnosti – bend Zemlja gruva, hor Kolibri, glumci iz emisije Državni posao, Veslački savez Srbije i mnogi drugi.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Apr 02, 2014 7:32 pm

Smile  Jednostavni načini da “ubijete” korov

Ništa ne može da uništi vaš vrt kao korov. Možete se probati boriti protiv njega pesticidima, ali oni su štetni i za vaše biljčice. Probajte na potpuno prirodan način.

Donosimo vam nekoliko ideja kako da uništite korov sa stvarima, koje sigurno već imate u kući, a da pri tom ne koristite jaka, štetna toksična sredstva.

Novine
Znamo, malo je čudno, ali nastavite čitati i biće vam jasno. Ukoliko je korov već dobro izrastao i nadvisio vaše biljčice vreme je da ga dokrajčite “dnevnim vestima” (nije bitno da li je žuta štampa, tračevi ili ozbiljan list – sve deluje). Nakvasite nekoliko listova novina i stavite ih na vrhove “korov biljki”. Preko toga dodajte još malo zemlje, kojom zagrćete biljke. Ta kombinacija će onemogućiti “dolazak” sunčeve svetlosti do korova, biljka neće imati kiseonika i umreće. I ne brinite za čišćenje, novine same od sebe istrunu.

Votka
Tradicionalno rusko piće može biti odličan ubica korova. U manju bocu sa raspršivačem uspite jedan čep votke, dve šolje vode i malo deterdženta za suđe. Našpricajte tu smesu direktno na korov, na listove i ostavite da deluje. Pazite samo da slučajno ne tretirate i svoje omiljeno cveće ili biljčice.



Razblažena sirćetna kiselina
Najbolje ju je koristiti na mestima gde nemate mnogo svog drugog omiljenog cveća. Znači, obično oko i na stazama, prilazima, oko ograda. U “sprej bocu” uspite sirće i našpricajte korov. To će ga ubiti za 24 sata. Samo pazite da u blizini nema drugog bilja, koje ne želite uništiti, jer sirće ubija sve biljke – ne bira. Možda je bolje da sva sredstva koja koristite sa “sprej bocama” ne upotrebljavate na vetrovit dan.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Apr 02, 2014 7:34 pm

Smile  Zdrava hrana samo u reklami

Sve više prostora na rafovima bio-špajzeva u našoj zemlji zauzimaju industrijski proizvodi. Brojne namirnice daleko od prirodnih. Radnje su veoma retko na putanji inspektora

REKLAMIRAJU svoje proizvode kao – zdravu hranu, ali većina ovih namirnica je „zdrava“ samo na papiru. Na policama „bio-špajzeva“ sve je više industrijskih proizvoda, prepunih aditiva, konzervanasa, emulgatora… U Srbije se termin „zdrava hrana“ odomaćio, ali je najčešće zloupotrebljen, a potrošače najviše brine to što su ovakve radnje veoma često van vidokruga inspekcija.



Nedovoljno znanje potrošača, moderni trendovi za svim onim što nosi predznak „zdrav život“, brojne reklamne kampanje koje propagiraju dijete, vegetarijansku ishranu, koja obezbeđuje zdrav i dug život, sve veći broj obolelih na specijalnom režimu ishrane, samo su neki od razloga ekspanzije pomenutih tipova radnji. S druge strane, nedovoljno znanje onih koji takve radnje otvaraju, uslovili su, kažu u Centru potrošača Srbije CEPS-u, da u prodavnicama „zdrave hrane“ najmanje ima upravo takvih proizvoda.

- Poslednjih godina otvoreno je mnogo prodavnica „zdrave hrane“, ipak, u većini njih znatan deo njihovog asortimana čine proizvodi koji se nikako ne bi mogli podvesti pod proizvode koji pomažu da se poboljša zdravlje – kaže Vera Vida, predsednik CEPS. – Na svakom proizvodu obavezna je deklaracija, a na njima obično piše da je to keks „za dijabetičare“ ili da „sadrži voćni šećer“, što izaziva asocijacije da se radi o hrani koja je prirodna.

Poljoprivredna inspekcija Srbije u svom radu, kako kažu, ne pravi razliku između objekata u kome se prometuju namirnice biljnog porekla, bez obzira na pojedinačna isticanja naziva tih radnji, kao što su termini „zdravo“.

- Iako do sada nismo dobijali pritužbe građana o prodajnim mestima „zdrave hrane“, najčešće nepravilnosti sa kojima se inspekcija susreće u redovnim kontrolama su nepropisno deklarisanje robe i nedozvoljena prodaja u rinfuzu za one proizvode kod kojih to nije dozvoljeno – objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije. – Najmanje problema bilo je sa isteklim rokovima trajanja.

Više u Novostima
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Apr 03, 2014 9:11 pm

Smile  Samoodrživa solarna farma hrane

Dizajner Michael Jantzen je projektovao samoodrživu urbanu solarnu farmu na kojoj će se proizvoditi hrana.

Dizajner Michael Jantzen je projektovao samoodrživu urbanu solarnu farmu na kojoj će se proizvoditi hrana. Namenjena je urbanim sredinama i koristiće solarnu energiju.



Cela konstrukcija je cilindričnog oblika i napravljena je od čelika. Unutar nje se nalazi bazen sa vodom u kome se uzgajaju ribe dok se riblji izmet se koristi za đubrenje biljaka. Zgrada ima stakleni deo i deo koji pravi zasenu. U toku toplih dana, zgrada se otvara, kako bi se sprečilo pregrevanje.

Zimi i u toku hladnijih dana, farma se može zatvoriti kako bi se sprečilo smrzavanje biljaka i ribnjaka unutar nje.

Centralni deo zgrade zauzima veliki akvarijum sa ribama. Dok se po rubu zgrade sade biljne kulture.

Centralni deo, takođe, sadrži i cilindre sa materijalom koji skladišti toplotu u toku dana, pa se ta toplota kasnije može koristiti za održavanje konstantne temperature unutar farme.

Više na sajtu Energetska efikasnost
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Ned Apr 06, 2014 7:24 pm

Smile  Vakcine van domašaja

Pedijatri već desetak godina smatraju svojom profesionalnom obavezom da roditelje stave pred dilemu da li će da se opredele za zastarelu, ali besplatnu ili za bolju, ali skupu vakcinu.

Lekari, posebno pedijatri i epidemiolozi, već godinama insistiraju da i u Srbiji deca dobijaju iste vakcine kao i njihovi vršnjaci u Evropskoj uniji. Naročito im je bilo važno da se uvede takozvana petovalentna vakcina koja istovremeno štiti od difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize i infekcije klicom HiB (stručnim jezikom, to su bakterije iz grupe hemofilus). Brojni su razlozi za prelazak na savremene vakcine.



Pre svega, tako se za trećinu smanjuje broj dolazaka lekaru zbog vakcinacije. Važno je i što su reakcije mnogo blaže, najviše zato što komponenta protiv velikog kašlja sadrži samo 3-5, umesto nekoliko hiljada supstancija, koliko ih ima u staroj vakcini sa celim mrtvim klicama. Dodatna prednost je što komponenta protiv dečje paralize isključuje bilo kakva iznenađenja koja, doduše sa učestalošću znatno manjom od jedan na milion, mogu da uslede posle korišćenja takozvane žive vakcine.

Pedijatri već desetak godina smatraju svojom profesionalnom obavezom da roditelje stave pred dilemu da li će da se opredele za zastarelu, ali besplatnu ili za bolju, ali skupu vakcinu. Tako se došlo do apsurda da skoro 40% roditelja plaća ono što im je država nametnula (vakcinacija dece je zakonska obaveza). Mnogo gora je surova socijalna stratifikacija odojčadi prema porodičnom imovnom stanju, uz usađivanje osećanja krivice roditeljima što svojom nemaštinom izlažu prinove izbežnom bolu.

Sigurno je da jedna siromašna zemlja ne može svojim građanima da pruži sve blagodeti medicine XXI veka. Međutim, imajući u vidu paritetnu kupovnu moć, u Srbiji se godišnje po glavi stanovnika troši oko 1000 evra, što je mnogo više nego u nizu zemalja iz okruženja. Mi smo, nažalost, na evropskom vrhu po necelishodnosti trošenja zdravstvenog dinara. Uz to, čak i najsiromašnije zemlje moraju da odrede prioritete, a vakcinacija je najbolja i, s tačke gledišta koristi po zdravlje, najisplativija mera koju nudi savremena medicina.

Suočeni s argumentima, vrhovi naših zdravstvenih vlasti su konačno odustali od anahronog programa imunizacije i tu promenu podržali odgovarajućim propisima. Tek tada su se obelodanili problemi. Država nije izdvojila sredstva za nabavku vakcina, a svoju nespremnost da poštuje zakonske odredbe pravda providnom taktičkom akrobatikom. Po već ponavljanom scenariju, tender se raspiše u poslednjem trenutku, uz uslove koji su neprihvatljivi, a onda se konstatuje da nema ponuđača.

Nevolja je što se pritom podgrevaju ksenofobične strasti porukom da strane kompanije baš nama neće da prodaju vakcine, uz alternativnu konstrukciju za manje naivne kako postoji navodna nestašica vakcina u svetu, te da mi, kao malo tržište, nismo važni. Nestašica, naravno, postoji ukoliko je rok „odmah“, ali je svakom proizvođaču cilj da proizvede i proda što više svojih proizvoda.

Kuriozitetom se smatra što su vlasti mesecima ignorisale apele predstavnika industrije, pa su tek 26. decembra prošle godine, samo pet dana pre planiranog prelaska na petovalentne vakcine, s „čuđenjem“ konstatovale da je proizvođačima važniji božićni odmor od jednog, bilo iz neznanja ili namere, nerealnog zahteva. Anegdotski zvuči i odluka da se 17. januara ove godine raspiše tender za drugu polovinu tekuće godine. Kako bi se isključila moguća iznenađenja, predviđeno je da se isporuka obavi u roku od tri dana posle potpisivanja ugovora. Taj uslov bi, naravno, jedino mogao da se ispuni trljanjem Aladinove čarobne lampe.

Planovi proizvodnje prave se prema izraženim potrebama kupaca. Sama proizvodnja vakcine zahteva 22 sedmice, a tome je potrebno dodati još bar šest sedmica za pripreme. Evo zato izazova našim zdravstvenim vlastima: raspišite odmah tender za 2015. godinu, pa će se lako razjasniti misterija „nedostatka“ vakcina na tržištu!
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Apr 07, 2014 9:19 pm

Smile  Zaštitimo pčele

Ministarstvo je podsetilo i da se najstrožije zabranjuje tretiranje voćnjaka u punom cvatu, uljane repice i suncokreta, a ugroženim se smatraju i svi pčelinjaci na udaljenosti od pet kilometara od tretirane površine.

BEOGRAD – Višestruke koristi pčela u poljoprivredi svake godine ugrožavaju nesavesni korisnici sredstava za zaštitu bilja, koji, bez obzira na zakonske odredbe i visoke kazne, ne sprovode mere zaštite bilja i tako ugrožavaju pčele i pčelarstvo.
Zbog toga je Ministarstvo poljoprivrede apelovalo na sve korisnike da, u vreme cvetanja voća kada su pčele najaktivnije, preduzmu sve mere kako bi se zaštitili ovi insekti.



Ministarstvo je podsetilo i da se najstrožije zabranjuje tretiranje voćnjaka u punom cvatu, uljane repice i suncokreta, a ugroženim se smatraju i svi pčelinjaci na udaljenosti od pet kilometara od tretirane površine.
Ukoliko dođe do kršenja odredbi Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, protiv nesavesnih korisnika biće preudzete adekvatne zakonske mere.
Za nepoštovanje odredbi Zakona o sredstvima za zaštitu bilja za pravna lica previđene su kazne od 700.000 do 3.000.000 dinara, za preduzetnike od 300.000 do 500.000 dok su za fizička lica od 35.000 do 50.000 dinara.
Sredstva za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele mogu se primeniti samo u slučaju suzbijanja karantinski štetnih organizama i to samo nakon pisanog odobrenja ministra poljoprivrede ako su 48 sati pre primene odgajivači pčela obavešteni o primeni i ako se pčelinja društva nalaze na rastojanju od najmanje pet kilometara od mesta tretiranja.
Korisnici sredstava za zaštitu bilja su dužni da vode evidenciju o svakom tretiranju bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata.
Za nepoštovanje ovih odredbi propisane su takođe, novčane kazne.

Više u Dobrim vestima
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Apr 08, 2014 9:19 pm

Smile  IPCC: Mnogi rizici globalnog zagrevanja

“Kako se pojačava zagrevanje tako su verovatnije ozbiljne, svuda prisutne i trajne posledica”, upozorava se u izveštaju pod nazivom “Klimatske promene 2014: uticaji, prilagođavanje i rizici”.

Posledice klimatskih promena već su tu i samo će se pogoršavati ako se nešto brzo ne učini, ocenjuje se u najnovijem izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC). U izveštaju koji je objavljen 31. marta u japanskom gradu Jokohama upozorava se na moguće suše, poplave, bolesti, migracije, probleme u snabdevanju hranom i rizike od izbijanja sukoba usled ekonomskih problema, siromaštva i nedostatka resursa zbog otopljavanja. Evropa, kao i mnogi delovi sveta, već se suočava sa topljenjem glečera, ranijim cvetanjem biljaka i požarima, a u budućnosti bi mogla da se suoči sa poplavama, restrikcijama vode i promenama u poljoprvredi. Jedan od izazova za Evropljanje će biti prilagođavanje stanovništva na vrućine.



“Kako se pojačava zagrevanje tako su verovatnije ozbiljne, svuda prisutne i trajne posledica”, upozorava se u izveštaju pod nazivom “Klimatske promene 2014: uticaji, prilagođavanje i rizici”.

Izveštaj je rezultat obimnog rada stručnjaka IPCC-a, koji su proučili oko 12.000 izveštaja, i predstavlja najpotpuniju naučnu ocenu stanja od prethodnog izveštaja iz 2007.

Od tog izveštaja predstavnici zemalja u svetu su se bez većeg uspeha sastali u Kopenhagenu, Kankunu i Durbanu kako bi pokušali da postignu dogovor o obavezujućem međunarodnom sporazumu za borbu protiv klimatskih promena. Sledeća konferencija održaće se u Parizu u 2015.

Rad IPCC-a koji okuplja 195 zemalja služi kao osnova za teške međunarodne pregovore o finansiranju aktivnosti u prilagođavanju promenama i za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Cilj tih napora jeste da se zagrevanje ograniči na 2 stepena Clezijusa u proseku u odnosu na period pre industrijalizacije.

Prosečna temperatura već je za 0,8 stepeni viša, a prognozira se da će temperatura do kraja veka porasti za 4 stepena u proseku.

Uz povećanje temperature za 4 stepena rizici su “povišeni i vrlo visoki”, poput “značajnog izumiranja vrsta” i problema u snabdevanju hranom, ali neki rizici se javljaju i sa otpoljavanjem od 1 ili 2 stepena. Zagrevanje od 2 stepena u odnosu na period pre industrijalizacije mogao bi da nanese gubitke od 0,2 do 2% svetskih godišnjih prihoda.

Promene na svim kontinentima

U izveštaju IPCC-a se navodi da su u proteklih nekoliko decenija klimatske promene uticale na sve kontinente i okeane, pre svega na ekosisteme. U mnogim oblastima promene u količini padavina i topljenje snega i glečera uticale su i na hidrosloške sisteme i kvantitet i kvalitet vodnih resursa.

Klimatske promene “više negativno” nego pozitivno utiču na proizvodnju hrane, a njihovom uticaju su izloženi “svi aspekti snabdevanja hranom”, kao što su pristup resursima i stabilnost cena. Rezultat toga će biti povećanje potražnje, što će se posebno osetiti na jugu.

Na proizvodnju pšenice, kukuruza i pirinča uticaće povećanje temperature od 2 stepena u odnosu na nivo zabeležen krajem 20. veka, iako bi “neke oblasti mogle imati koristi” od tog otopljenja, ocenjuje se u izveštaju i dodaje da će se situacija pogoršati posle 2050.

Klimatske promene će usporiti ekonomski rast i otežati smanjenje siromaštva, stanovništvo će se češće seliti pa će se povećavati rizici od izbijanja sukoba. Upozorava se na mogućnost izbijanja sukoba među državama oko resursa, poput vode ili ribljeg fonda.

Poplavama će biti izloženi priobalni delovi i nizije zbog povećanja nivoa mora, a zdravstveni problemi se očekuju u mnogim oblasitma, posebno u zemljama u razvoju (češći toplotni talasi, loša ishrana i bolesti izazvane zaraženom vodom i hranom).

U izveštaju se navodi da su se promene javile u rasporstranjenosti i broju jedinki, kao i migratornim praksama mnogih kopnenih i morski vrsta. Promene će uticati na “znatan deo kopnenih i morskih vrsta”, od kojih mnoge neće moći da dovoljno brzo presele u potrazi za odgovarajućom klimom.

Ključni morski ekosistemi, poput onih na polovima i koralni grebeni, posebno su izloženi promenama kako raste kiselost okeana, a u mnogim oblastima sveta će se javiti problem sušenja stabala.

Više na sajtu EurActiv
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Apr 10, 2014 9:11 pm

Smile  Počelo sadjenje prvog parka-lavirinta u Srbiji

Posle akcije u kojoj su učestvovale i poznate ličnosti, kao i zaposleni u Telenoru, u “Supernatural parku” – kako se sada naziva špic Ade Huje, održane su ekološke radionice za decu, o reciklaži, čaju, lekovitom bilju i organskoj hrani.

Posle akcije u kojoj su učestvovale i poznate ličnosti, kao i zaposleni u Telenoru, u “Supernatural parku” – kako se sada naziva špic Ade Huje, održane su ekološke radionice za decu, o reciklaži, čaju, lekovitom bilju i organskoj hrani.



Prve biljke su posadili generalni direktor kompanije Telenor Uve Fredhajm i osnivač “Supernatural pokreta” Srdjan Stanković.

Posle akcije u kojoj su učestvovale i poznate ličnosti, kao i zaposleni u Telenoru, u “Supernatural parku” – kako se sada naziva špic Ade Huje, održane su ekološke radionice za decu, o reciklaži, čaju, lekovitom bilju i organskoj hrani.

Stanković je agenciji Beta kazao da se sadjenjem ligustruma i sedam “kovrdžavih vrba” koje su najidealnije drvo za podunavski pojas, nastavlja revitalizacija Ade Huje.

Naglasio je da je prvi park-lavirint i umetničko delo – u sredini je skuptura Viktora Kiša, a u lavirintu će biti i sedam klupa za odmor.

Biće potrebna jedna ipo do dve godine da danas zasadjeno žbunje koje je i najbolje rešenje za živu ogradu na Adi Huji, dostignu punu formu – do dva metara.

Stankovičh je podsetio da će 27. aprila na Adi Huji biti “Osmi Supernatural festival” na kojem će se govoriti o Dunavskoj strategiji, kulturi Podunavlja.

Organizovaće se i mali sajam ekoloških organizacija, i pijaca lokalnih proizvodjača autentičnih domaćih proizvoda.

Izvor: Zelena Srbija
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13158
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 4 od 18 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5 ... 11 ... 18  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu