Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 42 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 40 Gosta :: 2 Provajderi

Brave Heart, Džudi

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Ekologija

Strana 3 od 18 Prethodni  1, 2, 3, 4 ... 10 ... 18  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Feb 11, 2014 8:44 pm

Smile  Svetska nestašica vode – najugroženiji regioni

Ogromne oblasti sveta se suše i milijarde ljudi nemaju pristup svežoj pijaćoj vodi. Američki obaveštajci upozoravaju na opasnost smanjenja ovog resursa a eksperti kažu da „stojimo na ivici propasti“.

Ovo su najugroženiji svetski regioni:

Brazil

Sao Paulo, najveći grad Brazila, je blizu restrikcija vode zbog suše i nestašice su moguće za vreme Svetskog prvenstva u fudbalu ovog leta u Brazilu. Januar je bio najtopliji mesec ikad i voda u glavnom rezervoaru Sao Paula je pala na 20,9% njegovog kapaciteta, što je najniži nivo u prethodnoj deceniji.

Bliski istok

Teheran, glavni grad Irana, se suočava sa nestašicom takvog obima da se zvaničnici razmišljaju o restrikcijama u oblasti gde živi 22 miliona ljudi. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima ima toliko malo vode da se država odlučila za nekonvencionalne resurse, poput desalinizacije, prerade otpadnih voda, sakupljanja kišnice i „sejanja“ oblaka. Šeik Mohamed bin Zajed al-Nahian je rekao da je, za njih, voda sada važnija od nafte. Jordan se suočava sa velikim prilivom izbeglica iz Sirije u vreme kad se u državi sprovode restrikcije struje zbog nestašice vode. Princ Hasan upozorava da bi rat oko vode i energije mogao biti krvaviji od Arapskog proleća.

Severna Afrika

Egipat zahteva od Etiopije da zaustavi izgradnju mega-brane na reci Nil, i zavetovao se da će čuvati svoja istorijska prava na reku po „svaku cenu“. Egipatske vlasti pozivaju na izradu studiju kojom će se ispitati eventualno smanjenje toka reke.

Južna Azija

Oko 600 miliona ljudi živi na 2000 kilometara dugačkom potezu koji se prostire od istočnog Pakistana, preko vrućih i suvih ravnica severne Indije pa do Bangladeša. U pitanju je zemljište koje se najviše navodnjava u celom svetu. Oko 75% poljoprivrednika zavisi od ispumpavanje podzemnih voda.

Kina

U Kini vlada velika konkurencija za zahvatanje iz ugroženih vodenih rezervoara. Više od polovine planiranih termoelektrana koje će raditi na ugalj će biti sagrađene u oblastima koje imaju velikih problema sa nestašicom vode, čime će dodatno ugroziti farme, druge industrijske objekte, pa i običan narod.

Kalifornija

Vodni resursi ove države su na kritično niskom nivou i proglašeno je vanredno stanje zbog suše. Rezervni sistemi podzemne vode su toliko potrošeni da se to može videti i iz satelita sa 400km visine. Na stanovnike Kalifornije se apeluje da smanje potrošnju za 20%.

Guardian
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Feb 11, 2014 8:48 pm

Smile  Obračun pčelara sa falsifikatorima meda

Savez pčelarskih organizacija Srbije uskoro će na tržište plasirati med u univerzalnoj staklenoj tegli, koja će kupcima garantovati kvalitet i bezbednost proizvoda

Posle višegodišnje borbe sa falsifikatima meda, domaći pčelari na dobrom su putu da se već ove godine izbore sa nelojalnom konkurencijom. Dok kraja 2014. godine na tržištu će se u prodaji naći domaći med pakovan u prepoznatljive univerzalne staklene tegle, što će kupcima garantovati bezbednost i kvalitet, a sve ovo deo je projekta Saveza pčelarskih organizacija Srbije koji finansira Evropska unija.

– Potrošači će konačno imati apsolutni uvid u sve segmente proizvodnje i pakovanja ovog meda. Cilj je da i domaći kupci konzumiraju med iz Srbije, a ne kukuruzni sirup ili druge falsifikate ovog proizvoda, kao što je sada slučaj. Srpski pčelari su se konačno organizovali. SPOS je radio na ovom projektu više godina, a intenzivno poslednjih godinu dana, kaže Rodoljub Živadinović – predsednik SPOS-a.

Iz sredstava EU finansiraće se kalupi za teglu, izrada 100.000 tegli, etiketa i plasman 100 tona meda na tržište. Projekat finansira i dobar deo analiza meda, obuku pčelara u navedenih pet opština o dobroj pčelarskoj praksi, obuku o organskoj proizvodnji meda, izradu promotivnog materijala, letaka.

– Projekat traje 18 meseci. U januaru će biti raspisan tender za izradu kalupa za teglu koji može da napravi 3.000.000 tegli (cena takvog kalupa je oko 32.000 evra), a zatim ide tender za izbor staklare koja će praviti tegle. Ako sve bude teklo po planu, sredinom godine već tegla može biti gotova, a onda ide primena dobre pčelarske prakse, otkup meda i plasman na tržište do kraja 2014. godine. Projekat traje do kraja februara 2015. godine – objašnjava naš sagovornik.

Svaka tegla imaće serijski broj i potrošači će putem sajta biti informisani u koji market i kada su poslate tegle sa odgovarajućim serijskim brojevima, te će mogućnost falsifikovanja biti ravna nuli!

– Analize svake ture (svakog lota) meda biće javno objavljivane na internetu, na sajtu namenjenom samo našem medu. Kupili smo domen, ali je još uvek tajna trgovačko ime meda, dok se ne zaštiti – kaže Živadinović.

On očekuje da će i inspekcija bolje raditi ubuduće, jer razloga za to ima mnogo. S obzirom na to da sve više domaćeg meda ide u izvoz, onda se stvara mali vakuum na tržištu, što falsifikatori koriste. Zato u SPOS-u i dalje preporučuju da se med uvek kupuje od poznatog pčelara.

Iz Srbije je 2012. izvezeno 2.967 tona meda, a za prvih 11 meseci 2013. godine čak 3.013 tona. S obzirom na to da se u decembru izvozi dosta meda, može se očekivati da će biti premašen izvoz iz prethodne godine.

Više u Politikinom Potrošaču
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Feb 12, 2014 8:28 pm

Smile  Konkurs za sufinasiranje ekoloških projekata

Cilj konkursa je jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine i realizacija projekata kojima se doprinosi zaštiti i unapredjnju životne sredine, kao i aktivnosti usmerenih na sprovodjenje Arhuske konvencije koja se odnosi na dostupnost informacija, učešće javnosti u donošnju odluka i pravo na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine.

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije objavilo je danas javni konkurs za sufinansiranje projekata udruženja i drugih organizacija civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine, koji su od javnog interesa.

Cilj konkursa je jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine i realizacija projekata kojima se doprinosi zaštiti i unapredjnju životne sredine, kao i aktivnosti usmerenih na sprovodjenje Arhuske konvencije koja se odnosi na dostupnost informacija, učešće javnosti u donošnju odluka i pravo na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine.

Rok za podnošenje prijava je 25. februar 2014. godine.

Ministarstvo je za realizaciju konkursa obezbedilo 26 miliona dinara, od čega je šest miliona dinara predvidjeno za sprovodjenje projekata koji se odnose na realizaciju Arhuske konvencije.

Odobreni projekti sufinansiraće se sa najviše 900.000 dinara po projektu, a Ministarstvo će finansirati projekte najviše do 80 odsto njihove vrednosti.

Okvirni datum za početak realizacije odabranih projekata je maj 2014.

Detalji o konkursu i potrebnoj dokumentaciji mogu se naći na sajtu Ministarstva životne sredine (www.merz.gov.rs).
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Feb 13, 2014 10:03 pm

Smile  Presedan: EU dozvolila GMO kukuruz

Brisel — Evropski ministri odobrili su uzgajanje novog genetski modifikovanog kukuruza tipa TC 1507, američke kompanije “Pionir”.

Uzgajanje je odobreno nakon što protivnici GMO hrane nisu uspeli da zadobiju dovoljno podrške za odbacivanje te mere.

Uzgajanje GMO organizama izaziva sumnje u svih 28 zemalja Unije, dok protivnici GMO hrane tvrde da ona nosi rizike po zdravlje ljudi i životnu sredinu, prenosi Frans pres.

Na sastanku, nekoliko ministara je ukazalo da su pojedini GMO usevi već dobili bezbednosna odobrenja, kao i da se uvoze u EU u velikim količinama, gde se koriste u ishrani životinja i tako ulaze u ljudski lanac ishrane.
Više na B92
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Feb 14, 2014 11:49 pm

Smile Nedovoljno učešće javnosti u zaštiti prirode

Izvršna direktorka Mladih istraživača Srbije Tanja Petrović smatra da će proces pridruživanje EU podstaći državu da sve više uključuje javnost u proces odlučivanja, koji se tiče zaštite životne sredine, a naročito u radne grupe koje formulišu zakonska rešenja.

Učešće javnosti u donošenju odluka vezanim za zaštitu prirode i životne sredine u Srbiji je još uvek nedovoljno i često je praćeno predrasudama da oduzima vreme i košta mnogo, ocenjeno je danas na nacionalnoj konferenciji “Učešće javnosti u zaštiti prirode”.

Na skupu, koji je uz učešće predstavnika organizacija civilnog društva, institucija i resornih ministarstava održan u Beogradu, istaknuto je da učešće javnosti ubrzava proces donošenja odluka vezanih za zaštitu prirode, povećava kredibilitet upravljača zaštićenim područijma i dovodi do toga da lokalno stanovništvo više podržava aktivnosti upravljača.


Pokrajinski sekretar za graditeljstvo, urbanizam i zaštitu životne sredine Slobodan Puzović kazao je da je “nivo svesti o zaštiti životne sredine u Srbiji nizak, jer se ljudi bore za preživljavanje”, i dodao da bez saradnje države, stručnih institucija i nevladinih organizacija “nema boljitka u zaštiti prirode”.

Puzović je istakao i da nema jedinstvenog stava kakvo je stanje prirode u zaštićenim područjima u Srbiji, odnosno da su mišljenja o tome da li je ono zadovoljavajuće ili nije veoma različita.

Direktor kancelarije za jugoistočnu Evropu Medjunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) Boris Erg kazao je da se u mnogim zemljama sveta zainteresovana javnost može uključiti u sve nivoe odlučivanja vezane za zaštitu životne sredine, bez obzira da li se radi o zakonodavstvu, finansiranju ili nekom drugom segmentu.

Erg je kazao da broj zaštićenih područja u svetu raste, a time i potreba za većim uključivanjem javnosti u odlučivanje o tome kako će se na održiv način koristiti i zaštititi prirodni resursi, navodeći da je “oko 10 odsto ukupnog kopna Zemlje trenutno pod nekim vidom zaštite”.

Izvršna direktorka Mladih istraživača Srbije Tanja Petrović smatra da će proces pridruživanje EU podstaći državu da sve više uključuje javnost u proces odlučivanja, koji se tiče zaštite životne sredine, a naročito u radne grupe koje formulišu zakonska rešenja.

Ona je podsetila da je u nedavnim izveštajima EU o napretku Srbije zamereno što ne postoji intenzivnija saradnja države i civilnog sektora u oblasti zaštite životne sredine.

Konferenciju su organizovali Mladi istraživači Srbije, Eko centar i CINA, a u okviru projekta “Zainteresovani za održivost zaštićenih područja”.

Projekat se realizuje u okviru programa SENSE, koje sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu uz podršku Švedske agencije za medjunarodnu pomoć (SIDA).

Izvor: Zelena Srbija
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Ned Feb 16, 2014 11:31 pm

Smile  Deca se ugledaju na vas (video)

Birajte svoje akcije mudro. Deca se ugledaju na vas.


avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Feb 17, 2014 8:26 pm

Smile  PETICIJA: Organizacije traže otkaze zbog plana za pokolj srna i jelena!

Hitno zahtevamo zaustavljanje usvajanja plana za masovni odstrel jelena.

Više organizacija koje se bave zaštitom životinja u Srbiji, ali i Avaaz.org, jedna od najvećih i najefektnijih onlajn zajednica koja vodi kampanje za promene u svetu, usprotivili su se ideji da se po planu odstrela za 2014. godinu u Nacionalnom parku Đerdap izvrši ubistvo 100 jelena!

Povodom nedavne objave Kurira da je istim planom predviđen odstrel 270 srna, što je 32 odsto od ukupnog broja, ali i 16 divokoza, kojih je ukupno svega 30, više organizacija je Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva, šefu odseka za unapređivanje šumarstva i lovišta i načelniku Odeljenja za strateško planiranje i održivi razvoj u šumarstvu i lovištu uputilo sledeći zahtev:

- Hitno zahtevamo zaustavljanje usvajanja plana za masovni odstrel jelena. Tražimo hitan sastanak s načelnikom i šefom odseka i javnu raspravu o tom sramnom planu – napisano je u saopštenju Udruženja za prava i zaštitu životinja MIA, FAPS i Udruženja za zaštitu životinja Pseća sreća iz Niša, HumAnimal iz Beograda, Udruženja za zaštitu, odgoj i proučavanje životinja Zoo-planet, Društva za zaštitu životinja Druid iz Aleksinca, Društva za zaštitu životinja Spaske iz Kraljeva, Udruženja za zaštitu životinja i prirode Najbolji prijatelj iz Vranja.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Feb 18, 2014 9:14 pm

Smile  “Domaća pamet” protiv ambrozije

Miloš Stanković konstruisao je uređaj koji uništava ambroziju u korenu pomoću određene frekvencije i struje, bez pesticida. Krajem godine u Srbiji trebalo bi da počne da se gradi fabrika koja će proizvoditi taj uređaj.

Krajem godine u Srbiji trebalo bi da počne da se gradi fabrika za proizvodnju uređaja za uništavanje ambrozije.

Oni koji su alergični na ambroziju, mogli bi već od ovog leta lakše da dišu, ako se primeni pronalazak Miloša Stankovića, uređaj koji uništava korov u korenu pomoću određene frekvencije i struje, bez pesticida.

Stanković kaže da taj uređaj razvija pet godina, u poslednje vreme sam ga je usavršio i da je atestiran na području Beograda, u Sloveniji i Švedskoj.

“Ove sezone se planira veća primena tog uređaja na površini grada Beograda gde su podršku dali Sekretarijat za zaštitu životne sredine i Gradsko zelenilo, a ako sve bude uspešno prošlo, krajem godine bi trebalo da se gradi fabrika i da se taj uređaj proizvodi”, kaže Stanković.

Uređaj je testiran u međunarodnim institutima, među kojima su i “Švedski univerzitet” i “Institut za poljoprivredu”, a Miloš ga je predstavio na tribini nordijske alijanse, koja promoviše primenu tehnologija koje ne ugrožavaju životnu sredinu. Nordijska poslovna alijansa organizuje tribine posvećene održivom razvoju, kako bi pokazala važnost ekološkog poslovanja u Srbiji.

“Loš uticaj postoji od strane naše kompanije u vidu potrošnje električne energije, goriva i elektromagnetnog zračenja kao i odlaganja različitih vrsta otpada. Ono što mi radimo u cilju zaštite životne sredine i smanjenja lošeg uticaja je reciklaža svog otpada koji sakupljamo”, kaže Kristina Mitrović iz “Telenora”
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Feb 20, 2014 5:45 pm

Smile  (Ne)razuman strah od vakcina

Zbog jačanja pokreta protiv vakcinacije mogle bi da se vrate neke iskorenjene bolesti . Primetan je nagli rast slučajeva boginja, zaušaka i drugih dečjih bolesti koje se lako preveniraju vakcinacijom

Vakcine protiv dečjih zaraznih bolesti u većini država su obavezne, ali poslednjih godina u razvijenim zemljama sve je jači pokret protiv vakcinacije. Čine ga grupe roditelja koji odbijaju da vakcinišu svoju decu. Ako je suditi po medicinskim izveštajima, takvo ponašanje može da nanese nemerljivu štetu, ne samo deci, već i ostatku populacije. Jer, stalan pad procenta vakcinisanih može i u razvijenim zemljama da dovede do porasta zaraznih bolesti poput dečje paralize, difterije ili zaušaka, za koje se mislilo da su zauvek iskorenjene.



Prema izveštaju Saveta za spoljne odnose svetskog zdravstvenog programa, poslednjih godina primetan je nagli rast zabeleženih slučajeva boginja, zaušaka, velikog kašlja i drugih dečjih bolesti koje se lako preveniraju vakcinom, piše „Los Anđeles tajms“.

Kao glavni razlog odbijanja vakcinacije roditelji najčešće navode strah od posledica MMR vakcine (protiv malih boginja, zauški i rubeole), koja se optužuje da je „okidač“ za autizam. Takvi stavovi potiču od istraživanja lekara Endrjua Vejkfilda iz 1998. godine, koje je rađeno na uzorku od samo 12 dece sa autizmom. Ovo ispitivanje je ubrzo naučna javnost osporila, a lekaru je oduzeta licenca i istraživanje je povučeno kao nevalidno.

Iako odbačene od naučne javnosti, ove tvrdnje su sve dublje prihvaćene kod određenih grupa ljudi, naročito onih čija deca imaju autizam. Pojedine teorije zavere koje plasiraju protivnici vakcina idu čak do tvrdnji da su cepiva u stvari čipovi kojima se želi uspostaviti kontrola nad zdravljem ljudi.

Ovakvi stavovi uprkos svemu nalaze sledbenike, što dovodi do konstantnog smanjenja obuhvata vakcinacijom čak i u najrazvijenijim zemljama. I to, posledično do ponovnog javljanja iskorenjenih bolesti, kao i epidemija u zemljama gde su vakcine jeftine, lako dostupne i najčešće obavezne.

Tako je prošle godine u državi Vašington izbila epidemija velikog kašlja, tokom koje je registrovano više od 3.400 slučajeva, a u Kaliforniji 7.800, od čega je umrlo 10 beba mlađih od tri meseca.

Zvanični medicinski krugovi ponavljaju da vakcine svakodnevno spasavaju život i dece, ali i odraslih i da trenutno nema bolje zaštite od vakcine za mnogo zaraznih virusnih bolesti. Jer, izbegavanjem vakcinacije ne ugrožava se samo život te dece, već se dovode u opasnost i ostala deca, pa i odrasli, naročito oni koji nisu vakcinisani kao deca, ili imaju narušen imunitet.

I dok sa jedne strane deo populacije u bogatom delu sveta odbija vakcinu, čak 23 miliona dece uglavnom iz „trećeg sveta“ još nema pristup cepivima koja mogu da im spasu život. Broj umrlih od bolesti poput dečje paralize, difterije, rubeole meri se na svetskom nivou stotinama hiljada. Podaci pokazuju da svake sekunde jedno dete u svetu umre od posledica ovih bolesti, jer nije vakcinisano.

Više u Novostima
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sub Feb 22, 2014 8:07 pm

Smile  Aleksandrovac: Zdravlje od meda i lavande

Porodica Živković napustila prestonicu i potražila novi život u aleksandrovačkom selu Tuleš. Mladi supružnici, sa troje dece, zakupili 1,1 hektara i upustili se u posao, koji im je doneo i mnogo sreće

POSLE četiri godine zajedničkog života u prestonici, Kruševljanka Mirjana (35) i Beograđanin Goran (42) rešili su da se presele u Kruševac, zbog, kako kažu, srećnijeg detinjstva svojih mališana. Mirjanu, po struci pejzažnog arhitektu i Gorana, profesionalnog stolara i kuvara, spojila je ljubav prema prirodi, bilju i začinima.



- Odmah po dolasku u Kruševac 2009. godine došli smo na ideju da uzgajamo lavandu i počeli da tražimo pogodno zemljište – priča za “Novosti” Mirjana Živković. – Dugo smo tragali po Kruševcu i okolini, konsultovali se sa Poljoprivrednom stručnom službom i na kraju, tragom informacije da je nekadašnja “Merima” imala u župskom selu Dobroljupci uzgoj lavande i proizvodnju eteričnih ulja, uputili se ka Aleksandrovcu. Moj stric je radio na tom poslu pa sam imala donekle dodira sa lavandom, makar kroz priču. Tako je sve počelo.

Mladi supružnici smelo su se upustili u posao. Zakupili su 1,1 hektar imanja odgovarajuće kiselosti u selu Tuleš, naručili prvo seme sa Instituta “Josif Pančić” i proizveli sopstvene sadnice. Lavanda odlično uspeva pored vinove loze, pa ne čudi da u župskom vinogorju već daje prve bogate plodove. I dok se Mirjana posvetila izučavanju uzgajanja lavande, suprug Goran učio je o pčelarstvu sa željom da jednog dana proizvode lavandin med.

- Taj med sam prvi put probala na letovanju u Bugarskoj, a u Srbiji se slabo proizvodi – kaže Mirjana. – Imamo 70 košnica i pčele trenutno daju livadski i bagremov med, proizvodimo i mleč, propolis, a za lavandin med pripremamo se naredne godine.

U celom poslu koji nije lak pomažu im deca. Aleksa (6), Danica(4) i dvogodišnji Blagoje uživaju u Tulešu i vredni su radnici porodične firme “Eko cvet” i poljoprivrednog gazdinstva.

- Lavanda cveta već prve godine, ali je potrebno tri godine da postigne traženu bujnost – kažu Goran i Mirjana. – U vreme cvetanja u junu, cele dve nedelje, lavanda je medonosna, pa planiramo da platformu s košnicama odvezemo iz Kruševca u Tuleš.

Više u Novostima
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sub Feb 22, 2014 8:10 pm

Smile  Životinje za koje nismo ni znali da postoje – 2

Babiruse, čije ime u prevodu znači „veprojelen“, su članovi familije svinja koje žive na indonezijskim ostrvima.

Babiruse, čije ime u prevodu znači „veprojelen“, su članovi familije svinja koje žive na indonezijskim ostrvima. Mužjaci se ističu dugačkim gornjim kljovama koje se uvrću ka čelu životinje. Ako babirusa ne brusi svoje kljove (što je regularna aktivnost ove životinje), oni će joj probiti lobanju. U Indoneziji je njihov upečatljiv izgled inspirisao demonske maske, a sama životinja se ponekad poklanja posetiocima. Babiruse su zaštićene u Indoneziji i, iako je lov zabranjen on predstavlja značajnu pretnju ovim čudnim životinjama.



avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Feb 25, 2014 10:30 pm

Smile  Japanski kitolovci ponovo napali ekološke aktiviste u vodama Antarktika

Aktivisti koji se protive lovu na kitove drugi put su ovog meseca bili meta napada japanskih kitolovaca u vodama kod Antarktika

Kapetan broda ekološke organizacije “Si šeperd” Piter Hamerstet rekao je da je od juče ujutru pratio kitolovca “Nišin Maru”, ali da je posada dva manja japanska broda čekala da padne noć da bi krenula u napad.



Japanski brodovi pokušali su da nateraju brod “Si šeperda” da se udalji od ribarskog broda-fabrike “Nišin Maru” tako što su razapeli čeličnu užad da bi zaustavili brodske motore i previše se približili brodu, kršeći pravila o plovidbi.

Hamerstet je rekao da je obavestio japanske brodove da je akcija “Si šeperda” legalna i da će agresivni pokušaji da se osujeti operacija te organizacije biti prijavljeni vlastima Australije i Novog Zelanda.

“Odlučni smo u borbi protiv sve podmuklijih napada krivolovaca, to je poslednja linija odbrane zaštićenih kitova od kriminalaca koji žele da ih ubiju”, rekao je kapetan Hamerstet.

Ekološka organizacija “Si šeperd” godinama šalje svoje aktiviste da spreče lov na kitove, a tokom akcija česti su incidenti. Aktivisti prate “Nišin Maru” i pokušavaju da spreče da kitolovci utovare ulovljenog kita.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Feb 25, 2014 10:34 pm

Smile  Pustinjska geometrija

Gledan odozgo, projekat Pustinjski dah izgleda savršeno. Dve spirale – jedna sa pozitivnim a druga sa negativnim kupama – kreiraju nadrealnu scenu u egipatskoj pustinji

Gledan odozgo, projekat Pustinjski dah izgleda savršeno. Dve spirale – jedna sa pozitivnim a druga sa negativnim kupama – kreiraju nadrealnu scenu u egipatskoj pustinji. Ako bi se spustili na zemlju, pogled bi postao još manje verovatan: spoljašnje kupe su više od ljudi a svetlucavi bazen u centru je širok skoro 30 metara. Sa zajedničkom željom da rade u pustinji, umetnik Dana Stratu, industrijski dizajner Aleksandra Stratu i arhitekta Stela Konstantinides formirali su Arteam 1995.godine. Sledeće dve godine su proveli u gradnji Desert Breath instalacije koja zauzima 100.000 kvadratnih metara i koja je zahtevala razmeštanje 8000 kvadratnih metara peska.

Danas, ova instalacija još uvek stoji i pokazuje protok vremena kroz pesak koji menja izgled pustinje, ali i umetničke tvorevine. Možete je videti na Google Maps.







avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Feb 26, 2014 8:32 pm

Smile  Kina: Tužio državu zbog zagađenja vazduha

Kinez iz smogom okovanog severnog kineskog grada Šiđiadžuanga postao je prva osoba koja je tužio državu koja nije uspela da spreči zagađenje vazduha, piše danas zvanični list Janđan metropolis dejli.



Li Guisin, stanovnik Šiđiadžuanga, lokalne prestonice Hebei provincije, podneo je tužbu okružnom sudu tražeći od Opštinskog biroa za zaštitu životne sredine da “sprovodi svoju dužnost kontrole zagađenja vazduha u skladu sa zakonom”, prenela je agencija Rojters.

Ogorčeni stanovnik severa Kine je takođe zatražio odštetu od nadležnog Biroa za stanovnike koji udišu zagušujući smog koji je obavio Šidijiadžuang, mada je ostalo nejasno da li će sud i prihvatiti tužbu Lija.

Smog je toliko gust da čak i statue nose maske, navodi AP pozivajući se na fotografije studenata iz studenskog kampusa koje cirkulišu socijalnim mrežama, kao deo prilika na severnu Kine koja šesti dan za redom trpi zbog teškog zagađenja vazduha.

Studenti Pekinškog univerziteta stavili su maske na statue španskog romanopisca Migela de Servantesa, koosnivača Komunističke partije Kine Li Dadžaa i pokretača tradicionalne kineske igre Tai Či.

Opasan smog spustio se danas i na Peking, uprkos najavljenom zatvaranju ili smanjenju proizvodnje u 147 gradskih industrijskih postrojenja, pa je Nacionalni meteorološki centar saopštio da je očitano zagađenje od 444 mikrograma po kubnom metru u centru Pekinga.

AP podseća da je Svetska zdravstvena organizacija saopštila da je zagađenje vazduha od 25 mikrograma po kubnom metru – bezbedni nivo za ljude.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Feb 26, 2014 8:37 pm

Smile  Biomasa trune po njivama, a ima ogroman potencijal

Šef delegacije, potpredsednik Skupštine Vojodine Milivoj Vrebalov, rekao je agenciji Beta da Vojvodina ima 38 proizvodjača briketa i peleta, ali je upozorio da oni ne mogu da izvoze svoje proizvode na tržište Evropske unije zbog neusaglašenosti domaćih propisa sa evropskim.

Delegacija Skupštine Vojvodine učestvovaće od sutra do petka na Svetskoj konferenciji o obnovljivim izvorima energije u austrijskom gradu Velsu, gde će predstaviti potencijale pokrajine u ovoj oblasti.

Šef delegacije, potpredsednik Skupštine Vojodine Milivoj Vrebalov, rekao je agenciji Beta da Vojvodina ima 38 proizvodjača briketa i peleta, ali je upozorio da oni ne mogu da izvoze svoje proizvode na tržište Evropske unije zbog neusaglašenosti domaćih propisa sa evropskim.

Vrebalov je rekao da će na konferenciji pozvati investitore koji su zainteresovani za ulaganje u oblast korišćenja biomase za proizvodnju energije, ali je dodao da i u toj oblasti postoje problemi, jer potencijalnim investitorima treba više od godinu dana kako bi dobili sve potrebne dozvole za početak proizvodnje u Srbiji.

On je kritikovao Vladu Srbije i ministarstvo energetike jer nisu usaglasili domaće propise sa evropskim.

“To je kao da gladni sedite na kobasicama, a lenji ste da se sagnete i pojedete ih”, ocenio je Vrebalov.

On je istakao da Vojvodina ima ogroman potencijal u biomasi, zatim u komunalnom otpadu, kao i veliki hidro i geotermalni potencijal, i dodao da se veliki deo tog potencijala danas naprosto “baca u vazduh”, jer se ne koristi kao obnovljivi izvor energije.



“Naša biomasa trune po njivama. Mi je spaljujemo, umesto da je iskoristimo kao značajan resurs za proizvodnju energije. Umesto da učimo od najrazvijenijih zemalja, mi se razbacujemo resursima, kao da smo bogati, a ne siromašni”, istakao je Vrebalov.

Dodao je da bi domaći proizvodjači peleta i briketa, kada bi mogli da izvoze na tržište EU, mogli da osnuju i klaster, po ugledu na sličan koji u Austriji okuplja oko 160 firmi i koji ima godišnji obrt od 1,9 milijardi evra.

Na konferenciji u Austriji govoriće i predstavnici Evropske komisije, Medjunarodne energetske agencije, Evropske investicione banke, predstavnici kompanija iz Nemačke, Austrije, Velike Britanije, SAD, Rusije, Australije, Ukrajine, Francuske, Španije, Danske i Estonije.

Izvor: Zelena Srbija
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Feb 28, 2014 10:50 pm

Smile  Nemački ZDF o chemtrailsima

Pritisak javnosti poslednjih nekoliko godina postao je prevelik za vlasti koje su ćutale i izmišljale razne izgovore kojima su pokušali da zataškaju stvarnost svih ovih godina

NEMAČKA – Na nemačkoj nacionalnoj televiziji ZDF puštena je, u udarnom terminu emisija o tragovima opasnih hemikalija koje ispuštaju neobeleženi avioni.



I dok mnogi i dalje ne veruju da neobeleženi avioni kruže našim nebom i zaprašuju atmosferu raznim otrovima, u evropskim zemljama se o tome otvoreno govori.

Naime, tragovi hemikalija na nebu svakim danom sve su vidljiviji a pritisak javnosti poslednjih nekoliko godina postao je prevelik za vlasti koje su ćutale i izmišljale razne izgovore kojima su pokušali da zataškaju stvarnost svih ovih godina.

Klupko je počelo da se odmotava, vlasti nisu u mogućnosti da ćute pa su zaključili da je bolje polako da se izađe sa činjenicama. Naime, u javnosti je prikazana emisija o tragovima hemikalija u kojima se priznaje njihovo postojanje.

Oni govore o stvaranju mreže otrova oko planete, ali i tvrde da zapravo time sprečavaju Sunce da nas previše greje. U pitanju je globalno zagrevanje, kako kažu, pa moraju da stvore određenu vrstu zaštite koja bi bila između Sunca i Zemlje. I tako uveravaju ljude da su ovi tragovi raznih hemikalija i otrova zapravo humani i da nema njih, Sunce bi nas spržilo.

Oni tvrde da sumpor-dioksidom sprečavaju zagrevanje tj. kako kažu sprečavaju Suncu da preterano zagreje Zemlju. Oni prave takozvani hladni omotač oko naše planete ali i isto tako tvrde da taj nadasve vrlo otrovni sumpor-dioksid i njegove čestice nemaju snagu da padnu na Zemlju.

Reporter se u jednom trenutku pita kako je moguće da u atmosferu ubacujemo sumpor-dioksid koji je užasno otrovan, ali odgovora na to nema. Naime, Nemci govore kako je neophodno braniti Suncu da previše greje ljude i planetu. Oni zapravo ne dozvoljavaju sunčevoj svetlosti i toploti da dođu na Zemlju.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Feb 28, 2014 10:52 pm

Smile  Biogorivo u saobraćaju biće obavezno od 2015. godine

Direktivom 2009/28/EZ definisano je da obavezni cilj energije iz obnovljivih izvora energije u zemljama Energetske zajednice do 2020. godine mora biti bar 20 odsto, dok obavezni cilj za udeo biogoriva u ukupnoj potrošnji benzina i dizela za transport iznosi 10 odsto

Prošle nedelje u Privrednoj Komori Srbije održana je ekspertska radionica „Implementacija Direktive 2009/28/EZ u oblasti biogoriva i saobraćaja u Republici Srbiji“ što je Energetski Portal navelo da svojim čitaocima približi ovu temu.

Republika Srbija je sa Evropskom zajednicom i zemljama Jugoistočne Evrope u Atini 25. oktobra 2005. godine potpisala ugovor o osnivanju Energetske zajednice, koji je stupio na snagu 1. jula 2006. Godine, a kojim se Republika Srbija obavezala da postane deo jedinstvenog tržišta energije zemalja Evropske unije pre nego što dobije članstvo u Evropskoj uniji. Ugovorom je predviđeno da Srbija uskladi svoje zakonodavstvo u oblasti energetike sa zakonodavstvom Evropske unije.



Direktivom 2009/28/EZ definisano je da obavezni cilj energije iz obnovljivih izvora energije u zemljama Energetske zajednice do 2020. godine mora biti bar 20 odsto, dok obavezni cilj za udeo biogoriva u ukupnoj potrošnji benzina i dizela za transport iznosi 10 odsto. Takođe je predviđeno da proizvodnja biogoriva mora biti održiva, a Energetska zajednica bi trebalo da promoviše kriterijume održivosti za biogoriva i razvoj druge i treće generacije biogoriva. Osim toga, u članovima ove Direktive definisano je da podsticaji za proizvodnju biogoriva ne bi trebalo da dovedu do uništavanja zemljišta sa biološkom raznolikošću, kao i da će se biogorivom smatrati samo ona biogoriva koja ne ugrožavaju prirodu na bilo koji način, tako da bi najpogodnije bilo da se za proizvodnju sirovina za biogoriva koriste degradirana zemljišta.

Ova direktiva predviđa i ekstra naknade za biogoriva, kao i trgovinu biogorivima kako bi svaka zemlja mogla da dostigne obavezni cilj od 10 odsto. Predviđeno je i da do 1. juna 2015. godine sve države članice Energetske zajednice moraju podneti izveštaj Evropskom parlamentu i Savetu o mogućnostima povećanja korišćenja energije iz obnovljivih izvora u svakom transportnom sektoru.

Direktiva 2009/28/EZ treba da bude usklađena i sa Direktivom 98/70/EK koja se odnosi na kvalitet goriva za transport. Nacionalnim akcionim planom za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije u skladu sa obrascem predviđenim Direktivom 2009/28/EZ iz 2013. godine, a koji je donelo Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, predviđeno je da udeo biogoriva u saobraćaju u Republici Srbiji bude obavezan u 2015. godini. Ovaj plan predviđa da će do 2020. godine udeo biogoriva iznositi 2,6 odsto umesto 10 odsto jer ne postoje kapaciteti za dostizanje propisanog obaveznog cilja.

Inače, 2007. godine otvorena je prva fabrika biodizela u Srbiji i to u Šidu. Kapacitet fabrike bio je oko 100 hiljada tona biodizela, a prestala je sa radom 2011. godine. Do 2012. godine na pumpama u Srbiji biogorivo se točilo u simboličnim količinama, a od avgusta iste godine oko desetak pumpi u Srbiji počelo sa prodajom biodizela koji je uvezen iz Republike Srpske, iz opštine Srbac. Početkom 2013. godine uvoz biodizela je bio znatno povećan, prvenstveno zbog toga što je ovaj energent bio oslobođen plaćanja akciza koje su iznosile oko 42 dinara. Međutim, krajem maja iste godine akcize su vraćene na zahtev Privredne Komore Srbije i Udruženja naftnih kompanija Srbije, pa je došlo do prestanka uvoza ovog energenta. Jedan od glavnih razloga za ponovno uvođenje akciza je taj što biodizel, usled preteranog korišćenja, može da izazove različite kvarove u uređajima kojima to gorivo nije namenjeno, ali i zbog toga što su prodavci zarađivali naplaćujući kupcima akcize koje oni sami nisu plaćali.

Više na Energetskom portalu
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Mar 07, 2014 11:55 pm

Smile  Vodotok Peka u Majdanpeku zagađen smećem

Na zahtev građana, nezadovoljnih što se u reku Pek, koja prolazi kroz Majdanpek, baca svakojako đubre, uz pomoć ovdašnjeg Rudnika bakra (RBM) i lokalne samouprave, organizovana je akcija čišćenja ovog zlatonosnog vodotoka.



Uz đubre, ogromne količine mulja i otpada koji su se tu godinama taložili, angažovanjem radnika JP „Za puteve i građevinsko zemljište“, dobrim delom su uklonjeni, pa će reka biti čistija i brža, a grad uređeniji. Međutim, na trajnom rešenju ovog problema će tek morati da se radi, jer je neophodna velika i skupa intervencija na kanalizacionoj mreži.

- Pek je ovakav zato što ne funkcioniše kanalizacija, a posebno fekalna pumpna stanica, usled čega dolazi do izlivanja u reku – kaže Duško Banković, v. . direktora JKP „Komunalac“.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Mar 07, 2014 11:59 pm

Smile  Sada znam da recikliram

Školski program reciklaže Udruženje IDA je sprovelo na teritoriji opštine Zemun u dve osnovne škole : O.Š.„Majka Jugovića“ i O.Š. „Gavrilo Princip“.

Projektom „Sada znam da recikliram“ Udruženje IDA je obezbedilo školama reciklažne kontejnere (dva žuta za PET ambalažu i dva plava za papir po školi) koji će da stoje u školskim dvorištima trajno i kutije koje će da stoje u školi za selekciju otpada PET ambalaža i papira.



Učenici (oko 60 đaka odabranih od strane nastavnika u školama) su učestvovali u dizajniranju kartonskih kutija, koje će oni koristiti u školi. Organizovane su radionice gde su deca uz pomoć trenera udruženja crtala po kutijama znakove za reciklažu, planetu, prirodu itd. Nakon toga smo te iste kutije postavili po hodnicima u školama i iznad svake zalepili poster na kome su napisane instrukcije o tome šta ide u koju kantu (PET ambalaža u žutu, a papir u plavu kutiju). Svim đacima bila je obezbeđena obuka u vidu prezentacija o selektivnom odvajanju otpada, toku i značaju reciklaže kao i brošure sa svim potrebnim instrukicjama. Obuka je bila podeljena u dve grupe (od prvog do četvrtog razreda i od petog do osmog), prilagođena uzrastu dece. Najmlađi su imali prilike da gledaju i kratke animirane filmove o reciklaži, a starije smo podsticali da uče mlađe i da im služe kao primer. Školama smo predložili firmu za otkup odpada i ostavili im kontakt firme, ukoliko su zainteresovani da sarađuju sa njima. Takođe decu smo podstakli da sakupljaju (samim time i odvajaju otpad) i time što smo im objasnili da ako mnogo otpada sakupe i neko to kupi oni mogu da traže od škole da im obezbedi lopte, mrežu za koševe itd. Direktore smo zamolili da ispoštuju molbe dece, ukoliko se zaista budu potrudili da prikupe otpad. Svi nastavnici su podržali akciju i podstakli decu svojim primerima da aktivno učestvuju u programu.



Kreativnom edukacijom dece o značaju ekologije, reciklaže, a prevashodno o selektivnom odvajanju otpada, želeli smo da podignemo svest o zaštiti životne sredine kroz kreativne (reciklažne) obuke.



Udruženje IDA dobilo je zahvalnicu od O. Š. “Gavrilo Princip” i uručilo posebnu zahvalnicu nastavnici Nataši Birovljev koja je organizovala i oformila grupu (od 15 mališana) “EKOLOGA” koji su zaduženi za nadzor kanti i kontejnera, kao i samog programa reciklaže.

Ciljevi projekta bili su :

1) Podizanje svesti o zaštiti životne sredine i značaju reciklaže;

2)Obezbeđivanje uslova za odvajanje i transport sakupljenog reciklažnog otpada;

3) Podsticanje i edukacija o selektivnom odvajanju reciklažnog otpada;

4) Kroz učešce dece u reciklažnoj radionici pružili smo im edukaciju o ekologiji na njima zanimljiv način;

5) Kroz prezentaciju projekta obezbedili smo potrebno znanje osoblja, nastavnika i đaka osnovnih škola.

Program je trajao 3 nedelje, a nakon mesec dana Udruženje IDA će obići škole i proveriti kako funkcioniše projekat i program, ukoliko primetimo da se otpad slabo odvaja, ponovićemo obuku.

Posebnu zahvalnicu za nesebičnu podršku u zaštiti životne sredine i pomoć pri realizaciji projekta dobio je donator projekta Millennium Team d.o.o.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sub Mar 08, 2014 5:54 pm

Smile  Dva parka predala nominaciju za Evropski sertifikat

Jedan od najznačajnijih koraka kod nominovanja parka za sertifikat održivog turizma je osnivanje foruma koji uključuje sve zainteresovane strane. Ovo je prvi put da su se zaposleni u parkovima okupili sa zainteresovanim stranama i razgovarali o važnostima razvoja turizma u parku

Nacionalni park Fruška gora i Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje prvi su parkovi u Srbiji koji su predali nominaciju za Evropski sertifikat za održivi turizam, saopštili su danas iz Svetskog fonda za zaštitu prirode (WWF).

Tokom ove godine, Europark Federacija poslaće revizore koji će proveriti nominacije ova dva parka i stanje na terenu.



WWF-Svetski fond za zaštitu prirodu je u okviru projekta “Parkovi Dinarskog luka” učlanio 16 parkova u regionu u Europark Federaciju, te su time parkovi podstaknuti da se nominuju za sertifikat za održivi turizam.

“Jedan od najznačajnijih koraka kod nominovanja parka za sertifikat održivog turizma je osnivanje foruma koji uključuje sve zainteresovane strane. Ovo je prvi put da su se zaposleni u parkovima okupili sa zainteresovanim stranama i razgovarali o važnostima razvoja turizma u parku”, istakla je direktor WWF programa u Srbiji Duška Dimović.

Ona je rekla da je izradjena zajednička strategija održivog turizma koja je prilagodjena ciljevima zaštite prirode unutar parka, a da su ove nominacije potvrda kvaliteta srpskih parkova.

Stručni voditelj u Nacionalnom parku Fruška Gora Goran Mitić izjavio je da bi dobijanje sertifikata koristilo da se turizam razvija na održiv način.

“Posebna prednost sertifikata za JP Nacionalni park Fruška Gora predstavlja mogućnost harmonizacije sa parkovima u EU i omogućava prepoznatljivost po evropskim standardima. Učešće u sertifikatu omogućiće nam i diverzifikaciju prihoda pri čemu očekujemo povećanje prihoda od turističkih usluga”, kazao je Mitić.

Uz dva srpska parka, nominaciju za Evropski certifikat za održivi turizam predali su parkovi prirode Lonjsko polje i Medvednica iz Hrvatske i Nacionalni park Una iz Bosne i Hercegovine.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Mar 10, 2014 7:38 pm

Smile  Većina Evropljana ozbiljno shvata klimatske promene

Građani su svesni da se u borbi sa klimatskim promenama nije daleko otišlo jer su se vlade bavile ekonomskom krizom. To nije (pitanje) rast i konkurentnost ili klima. To su oba i treba da budu oba.

Četvoro od petoro građana Evropske unije svesno je da su borba protiv klimatskih promena i za energetsku efikasnost pozitivni po ekonomiju i zapošljavanje i takav stav najčešće zastupaju u članicama koje su najviše trpele zbog ekonomske i finansijske krize. Istovremeno samo 10% građana ne smatra promenu klime ozbiljnim problemom. Novo specijalno istraživanje Evropske komisije Eurobarometar pokazalo je i da se sedmoro od desetoro Evropljana slaže da bi smanjenje uvoza fosilnog goriva iz zemalja van EU moglo da donese ekonomske koristi Uniji. U borbi sa klimatskim promenama građani recikliraju otpad, smanjuju potrošnju proizvoda za jednokratnu upotrebu, kupuju kućne aparate koji su energetski efikasniji, koriste javni prevoz umesto privatnih automobila.

Gotovo polovina građana EU (48%) misli da odgovornost za borbu sa promenama klime leži na nacionalnim vladama, 41% misli da je odgovornost na biznisu i industriji a 39% na EU dok 25% smatra da ima ličnu odgovornost u sprečavanju klimatskih promena. Tek petina (19%) misli da borbu sa promenama klime treba da predvode regionalne i lokalne vlasti, isti procenat odgovornost pripisuje borcima za čistiju čovekovu okolinu a samo jedan od deset ispitanika (10%) misli da postoji kolektivna odgovornost za taj problem.

Trećina Evropljana (35%) vidi siromaštvo, glad i nedostatak vode za piće kao najozbiljniji problem sa kojim se svet suočava, četvrtina (25%) izdavaja ekonomsku situaciju a 16% Evropljana klimatske promene(20% u prethodnom istraživanju iz 2011. godine). Istovremeno 8% ispitanika u EU kao najveći problem doživljava međunarodni terorizam, 5% sve veće globalno zagađenje a 4% ratove.

Problem klimatskih promena kao najozbiljniji u svetu najčešće izdvajaju građani Švedske (39%), Danske i Malte (30%).

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo istakao je da ne treba birati između dobre ekonomije i zaštite klime jer efikasna borba sa klimatskim promenama predstavlja “zaista dobru ekonomiju”.

Evropska komesarka za pitanje klime Koni Hedegard (Connie Hedegaard) naglasila je da je istraživanje potvrdilo da velika većina Evropljana očekuje od političara da se odmah pozabave pitanjem promena klime.



“Građani su svesni da se u borbi sa klimatskim promenama nije daleko otišlo jer su se vlade bavile ekonomskom krizom. To nije (pitanje) rast i konkurentnost ili klima. To su oba i treba da budu oba. Nadam se da će lideri EU to imati na umu kada Evropski savet kasnije ovog meseca bude razmatrao energetske i klimatske predloge za period do 2030″, rekla je komesarka.

Više na EurActiv
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Mar 10, 2014 7:45 pm

Smile  BAŠTALIŠTE – BEOGRADSKA BAŠT-ORGANSKA OAZA

Do kvalitetne hrane je sve teže doći, a Beograd ima previše neiskorišćenog prostora koji bi mogao da predstavlja dodatni izvor namirnica za sve one koji bi svoje vikende radije provodili sa baštenskim makazama nego sa daljinskim u ruci.

Kako popularizovati uzgajanje hrane i urbano baštovanstvo u Beogradu – tema je o kojoj se razgovaralo na četvrtom Beogradskom festivalu cveća, koji se od 20. do 22. septembra održao u parku Manjež. Tom prilikom predstavljeni su rezultati projekta „Baštalište“, urbane gradske bašte nastale spontanom inicijativnom Beograđana željnih svog parčenceta prirode i zdravog zalogaja proizvedenog sopstvenim trudom.

Mada je Beograd milionski grad, u njemu postoji svega nekoliko gradskih bašti koje su napravili stanovnici koji su samoinicijativno zauzeli javne površine i počeli da na njima uzgajaju voće, povrće, cveće. Gradski urbanistički plan ne definiše urbane bašte, pojedinci ih ne popularišu, zbog čega se i malo zna o njima.

Do kvalitetne hrane je sve teže doći, a Beograd ima previše neiskorišćenog prostora koji bi mogao da predstavlja dodatni izvor namirnica za sve one koji bi svoje vikende radije provodili sa baštenskim makazama nego sa daljinskim u ruci. Urbana poljoprivreda može u gradu da obezbedi svežu, zdravu i jeftinu hranu. Istovremeno, sve generacije gradskog stanovništva dobijaju priliku da se bave fizičkom aktivnošću, nauče kako se biljka gaji, kako se dobija zdrav proizvod, a naravno, da za to vreme i druže. Bašte ne obogaćuju samo gradske opštine zelenim površinama, već podstiču i zajedništvo u komšiluku.



Drugi gradovi i države predano neguju instituciju gradskih bašti. U Njujorku, Berlinu, Beču ili Londonu, svi koji vole baštenske poslove, a nemaju plac, mogu dobiti na korišćenje parče gradske zemlje u okviru projekata zajedničkih bašti i urbanog baštovanstva. Interesovanje je toliko, da su mnogi Njujorčani godinama na listi čekanja za svoj „grumen“ zemlje u gradu.

Jedan od načina da se Beograd promeni na bolje jeste primer Baštališta, urbane gradske bašte koja se nalazi u Slancima, 20 minuta od centra grada. Baštalište su prošle zime osnovale organizacije WWOOF Srbija i Beogradski festival cveća, eko aktivisti i entuzijasti sa željom da njegovi članovi uzgajaju povrće za svoje potrebe, ali i da skrenu pažnju gradske vlasti na ekološki i ekonomski interes pretvaranja zapuštenih urbanih prostora u cvetnjake i povrtnjake, koji bi bili dostupni velikom broju građana.

„Prijateljica i ja smo htele da gajimo povrće za sebe iz potrebe i želje da se zdravo hranimo i provodimo vreme u prirodi sa drugim ljudima i u kontaktu sa javnošću. Shvatili smo da to nije samo naša priča, da ima ljudi koji bi nam se priključili i onda je spontano nastalo Baštalište. Sama reč pokazuje ono što je naša orjentacija, bašta plus igralište – baštalište. Kao gradska deca koja su se odrodila od proizvodnje hrane i, kad kupujemo, uopšte nemamo svest o tome da je za proizvodnju hrane potrebno mnogo energije, volje i strpljenja, nama je bilo bitno da se vratimo počecima i da razumemo proces proizvodnje hrane, bez obzira na rezultate. Obično nas pitaju koliki nam je bio prinos, ali kao da je to važno. Ovde se radi o nečemu drugom – mi smo davno kao društvo izašli iz situacije u kojoj smo bili prinuđeni da radimo za hranu. Sad je ima i previše, pogledajte koliko se hrane baca u svetu, tako da smo mi kao nova generacija baštovana motivisani drugim stvarima“, kazala je na održanom skupu u okviru Beogradskog festivala cveća Katarina Milenković iz Baštališta.

Više na sajtu Detinjarije
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Mar 12, 2014 8:25 pm

Smile  Javni konkurs MERZ

JAVNI KONKURS za finansiranje projekata u okviru teme „Ozonski omotač – uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi“

Predmet konkursa je dodela finansijskih sredstava za realizaciju projekata na temu „OZONSKI OMOTAČ – UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU I ZDRAVLjE LjUDI“ koje realizuju udruženja i druge organizacije civilnog društva koja se bave pitanjima zaštite životne sredine.

Cilj javnog konkursa:
Jačanje javne svesti o značaju i zaštiti ozonskog omotača, sa posebnim osvrtom na uticaj na zdravlje stanovništva.

Opredeljena sredstva:
Ukupan iznos opredeljenih sredstava za projekte po ovom konkursu iznosi 3.200.000,00 dinara (trimilionadvestotoinehiljada) dinara. Realizacija odabranih projekata biće finansirana najviše sa 800.000,00 (osamstotinahiljada) dinara po projektu.
Odabrane projekte finansira UNIDO (donator), iz sredstava Multilateralnog fonda uz Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, u okviru projekta Institucionalnog jačanja.
Donator zadržava pravo da planirana sredstva delimično ili potpuno ne dodeli, ukoliko kvalitet predloženih projekata ne bude zadovoljavajući, odnosno ako ne budu ispunjeni svi navedeni uslovi.
U zavisnosti od toga da li su sve ili samo neke od predloženih aktivnosti direktno povezane sa temom i ciljevima projekta, donator i Ministarstvo zadržavaju pravo da odabrane projekte finansiraju u celosti ili delimično.

Rok za podnošenje prijava je: 17. mart 2014. godine
Više na sajtu Ministarstva
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Mar 12, 2014 8:27 pm

Smile  Alge prete i Uvačkom jezeru

Alge u Uvačkom jezeru za sada nisu vidljive i površinom vode ništa ne pliva, s tim što je zagađenje izraženo u jezeru čiji je nivo dvadesetak metara niži od normalnog. Dugo je bilo toplo za ovo doba godine, nema otapanja snega, priroda čini svoje.

Nova Varoš – Zbog izraženog zagađenja vode i neuobičajeno visokih temperatura ove zime, alge ozbiljno prete i Uvačkom jezeru. One ovde istina još ne cvetaju, kao što se dogodilo u užičkoj vodoakumulaciji Vrutci, ali se u gornjem toku Uvca problem može naslutiti.

– Alge u Uvačkom jezeru za sada nisu vidljive i površinom vode ništa ne pliva, s tim što je zagađenje izraženo u jezeru čiji je nivo dvadesetak metara niži od normalnog. Dugo je bilo toplo za ovo doba godine, nema otapanja snega, priroda čini svoje. Uz to, zagađenja pritoka Uvca doprinose nepovoljnoj slici ovog jezera. Čuvari u rezervatu „Uvac“ obilaze ovaj kraj i prate situaciju – kaže za naš list Branko Bjelić, direktor Specijalnog rezervata prirode „Uvac“.



Na ovom području su tri jezera, jedno nizvodno od drugog: Uvačko, Zlatarsko i Radoinjsko. Vodom iz najnižeg Radoinjskog se, posle njene prerade, snabdeva pribojski kraj. S obzirom da je Uvačko jezero već u opasnosti zbog zagađenja, te da je voda u njemu treće ili četvrte kategorije, da li to znači da i vodosnabdevanje Priboja može biti ugroženo?

– Nešto bolja situacija je u Zlatarskom i Radoinjskom jezeru, merenja su pokazala da je voda u njima druge kategorije. Preuranjene su tvrdnje da je Priboj ugrožen. Naravno, dalje zagađenje Uvačkog dovodi ostala dva jezera u težu situaciju – dodaje Bjelić.

U ovom kraju se zna da su otpadne vode i mnoge divlje deponije glavni uzrok zagađenosti Uvačkog jezera, dugog oko 25 kilometara a čuvenog po lepoti i rečnim meandrima. Rečeno nam je da za sjeničku kanalizaciju ne postoji kolektor i otpadne vode se izlivaju u rečice Jablanicu i Grabovicu koje preko Vape idu dalje u Uvac. Takođe, problem su i otpadne vode rudnika Štavalj čija voda ide u Vapu. Bilo je, kaže naš sagovornik, razgovora o tome u lokalnoj samoupravi Sjenica koja je zainteresovana da reši problem kanalizacije, za šta je potrebno oko tri miliona evra da bi se napravio kolektor. Zato je nužna državna akcija za spas ovih jezera, tim pre što se predviđalo da bi voda sa Zlatarskog jezera mogla da se prebacuje u rzavski sistem i odatle dalje snabdeva centralna Srbija.

Više u Politici
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Mar 13, 2014 10:27 pm

Smile  U Podgorici otvorena pametna zgrada UN

Jednospratna, takozvana “pametna zgrada”, objedinjuje energetski efikasnu, ekološku tehnologiju i moderan dizajn, što je, po oceni crnogorskog predsednika Filipa Vujanovića, čini “jedinstvenom” u jugoistočnoj Evropi.

U Podgorici je danas otvorena eko zgrada Ujedinjenih nacija (UN), jedinstvena energetski efikasna i samoodrživa gradjevina u kojoj će biti smeštene sve agencije UN u Crnoj Gori.



Zgradu su otvorili zamenik generalnog sekretara UN Jan Elijason i predsednik Crne Gore Filip Vujanović, koji su istakli značaj projekta čija je gradnja počela 2010. godine i u čiju je izgradnju crnogorska vlada uložila 3,5 miliona eura.

Zvaničnik UN je ocenio da je zgrada “napravljena na dva jaka oslonca”, na odredjenju Crne Gore da bude ekološka država i na “posvećenosti” UN da pomogne zemlji da “poboljša živote” njenih gradjana.

“Siguran sam da će zgrada poslužiti kao ključno mesto gde će se zajedno osmišljavati nove, kreativne ideje u mnogim oblastima izgradnje ove zemlje. Posebno smo zahvalni i zadovoljni što će sve organizacije UN moći da budu pod istim krovom”, naveo je on.

Jednospratna, takozvana “pametna zgrada”, objedinjuje energetski efikasnu, ekološku tehnologiju i moderan dizajn, što je, po oceni crnogorskog predsednika Filipa Vujanovića, čini “jedinstvenom” u jugoistočnoj Evropi.

Izgradnju zgrade su, medjutim, pratile kontroverze da je zbog kašnjenja izgubljena austrijska donacija vredna 900 hiljada eura, a da je u poslu gradnje učestvovala firma Blaža Djukanovića, sina crnogorskog premijera Mila Djukanovića.

Prema pisanju nedeljnika “Monitor”, Blažo Djukanović je za nabavku i ugradnju fotonaponskih panela iz državne kase uzeo 820.000 eura, iako njegova firma nije ispunjavala uslove tendera.

Prvi tender za ugradnju fotonaponskih panela nije uspeo, dok je na drugom jedini ponudjač bila kompanija premijerovog sina, navodi nedeljnik.

Izvor: Zelena Srbija
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 3 od 18 Prethodni  1, 2, 3, 4 ... 10 ... 18  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu