Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 22 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 22 Gosta :: 1 Provajder

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Izložba “Dosijei o svakodnevnom” Uroša Đurića i Milana Antića, 19.09-14.10.
http://https://s23.postimg.org/jq15wtlp7/vostok.png
https://s28.postimg.org/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
http://https://s23.postimg.org/jq15wtlp7/vostok.png
https://s26.postimg.org/vwdqtqr5l/biogen_DVA.png
https://s26.postimg.org/4ohd5ry7t/Art_CENTAR-header.png
https://s23.postimg.org/tipvwi28r/ruska_kultura_u_srbiji.png
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Ekologija

Strana 16 od 18 Prethodni  1 ... 9 ... 15, 16, 17, 18  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Apr 20, 2015 7:20 pm

Smile OTVOREN POZIV ZA KOMENTARISANJE MODELA – SOUTH EAST EUROPE 2050 ENERGY MODEL



Model koji pokazuje pravičniji, čistiji i efikasniji energetski sistem cele jugoistočne Evrope

Centar za ekologiji i održivi razvoj (CEKOR) zajedno sa drugim partnerskim organizacijama okupljenih u okviru projekta South East Europe Sustainable Energy Policy (SEE SEP) poziva sve zainteresovane da komentarišu urađen Energetski model za jugoistočnu Evropu koji pokriva čak 7 zemalja: Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Kosovo*, Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju. U toku zadnjih 18 meseci ovog projekta razvijen je jedan model za ceo region kao i posebni modeli za svaku zemlju partnera u regionu.

Ovaj alat predlaže scenarije koji uključuju značajno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) radi stvaranja niskougljenične energetske strategije. Kao input za proračun scenarija, uključeni su bili sledeći parametri: istorijski trendovi, pretpostavke i nivo ambicije pri pretpostavljanju kako buduće potrošnje (za sektore zgradarstva, saobraćaja, industrije cementa, čelik i aluminijum) tako i snabdevanja (za naftu, gas, ugalj, hidroenergiju i ostale obnovljive izvore energije).

Na Javnom slušanju Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije na temu: “Klimatske promene kao realnost u Srbiji i EU – izazovi, odgovori, mogućnosti”, koje će se održati 20.4.2015. godine u Maloj sali u Domu NS, sa početkom u 11.00 časova i prenositi javno, Zvezdan Kalmar ispred Centra za ekologiju i održivi razvoj će kratkim izlaganjem predstaviti kako ovaj model može pomoći Srbiji pri izradi budeće Energetske strategije Srbije, kao i Nacionalne strategije za klimatske promene i pozvati sve zainteresovane da komentarišu predloženi model preko interneta do 30. aprila.

Svako ko želi da učestvuje komentarisanju modela, može to učiniti putem pristupnice na sledećem linku:http://seechangenetwork.org/call-for-evidence/

Takođe, postoje sledeći korisni dokumenti (na engleskom jeziku):

1. opšti podaci o energetskom modelu : http://seechangenetwork.org/wp-content/uploads/2014/11/2050-Energy-Model-for-South-East-Europe-Fact-Sheet.pdf

2. podaci o biografijama osoba koji izrađuju model:http://seechangenetwork.org/wp-content/uploads/2014/11/2050-Energy-Model-for-South-East-Europe-Biographies-of-Team.pdf

Vaše učešće nam je od velike pomoći!
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Apr 20, 2015 7:23 pm

Smile RADIOAKTIVNA VODA IZ FUKUŠIME TRUJE CEO OKEAN



U ovom trenutku, radioaktivna voda u ogromnim količinama ističe u Tihi okean iz ruševina uništene nuklearne elektrane u Fukušimi. To se dešava po ceo dan, svakog dana već dve godine unazad. Velike količine tricijuma, cezijuma i stroncijuma prenose vetar, kiša i struje okeana po čitavoj severnoj hemisferi. Voda ili hrana kontamirane radioaktivnim česticama, mogu da budu oko nas dugo vremena. Narednih godina, ova katastrofa može da utiče na zdravlje miliona ljudi koji žive na severnoj polulopti, a veliki deo neće ni biti svestan koji je pravi uzrok njihovih zdravstvenih problema.

Količina vode o kojoj se govori je neverovatna. Po Yahoo, 400 metričkih tona vode se upumpa u podrume Fukušime svakog dana… Po tome, 40 triliona bekerela radioaktivnog tricijuma ulazi u Pacifik. A to je podatak koji se daje javnosti – stvarnost je verovatno mnogo gora.

Važno je znati da je procenjeno da svaki bazen goriva u nuklearnom kompleksu Fukušima ima 24.000 puta više cezijuma od nuklearne bombe koja je bačena na Hirošimu. Sveukupno, Fukušima je imala 1760 tona nuklearnog materijala. Za podsećanje, Černobil je imao samo 180 tona.

Izvor: Above top secret
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Apr 22, 2015 5:59 pm

Smile DANAS SE OBELEŽAVA DAN PLANETE ZEMLJE



Danas se obeležava Dan planete Zemlje, 22. april, sa ciljem da ljude u čitavom svetu podseti u kakvom je stanju priroda planete na kojoj žive.

Dan planete Zemlje će u Srbiji biti obeležen akcijama čišćenja, izložbama, predstavama i predavanjima u organizaciji institucija i ekoloških organizacija.

Cilj je da se gradjanima ukaže na probleme ekosistema, na zagadjenje naseljenih mesta i na to kako poboljšati kvalitet životne sredine.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije pozvalo je gradjane da ličnim angažovanjem na zaštiti životne sredine učine koliko mogu i tako obeleže Dan planete Zemlje.

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković kazala je da obeležavanje Dana planete Zemlje podrazumeva da svaki pojedinac doprinese svojim primerom, nekom svojom akcijom ili konkretnim delom, poput čišćenja smetlišta, sadjenja drveća, vožnje bicikla umesto automobila.

Dan planete Zemlje ustanovljen je 1970. godine nakon jedne ekološke akcije u SAD.

Širom sveta se obeležava od 1992. godine kada je na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini u Rio de Žaneiru ustanovljen dugoročni Program za promociju održivog razvoja (Rio Declaration on Environment and Development).

Izvor: Zelena Srbija
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Apr 23, 2015 7:34 pm

Smile Važno unapređenje energetske efikasnosti zgrada



Glavne prepreke za unapređenje energetske efikasnosti u zgradama u Srbiji su siromaštvo i nedostatak svesti o uštedama koje to donosi, rečeno je 22. aprila na Drugom međunarodnom sajmu obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Poboljšanje energetskih kvaliteta zgrada ključno je za ostvarenje ciljanih ušteda energije u Srbiji za 9% do 2018. u odnosu na 2008. Osim propisa i drugih koraka na nacionalnom nivou, pomaci se čine i u lokalnim zajednicama, a na skupu su predstavljeni rezultati u četiri opštine u Srbiji.

U planiranoj uštedi energije u Srbiji do 2018. od 9% u odnosu na 2008. jedna trećina treba da se ostvari u zgradarstvu rekla je tim lider projekta Energetska efikasnost u zgradarstvu Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju Giz Renate Šindlbek.

“To je neophodno u javnim, ali i privatnim stambenim objektima” koji čine 95% zgrada, dodala je ona.

GIZ ovaj proces podržava sedmogodišnjim projektom koji se sprovodi u 169 opština u Srbiji kroz koji pruža savete za donošenje zakona i podzakonskih akata, podržava uspostavljanje sistema za upravljanje podacima i pomaže lokalnim samoupravama da primene propise.

U ovom projektu pokazalo se da su najveći problemi na lokalnom nivou nedostatak tehničke i operativne stručnosti, menadžerskih veština i informacija neophodnih za sprovođenje zakona, propisa i nacionalnog akcionog plana energetske efikasnosti.

U GIZ-u navode i da nema ni javnih podsticaja za efikasno korišćenje energije, kao ni uputstva za procenu i unapređenje potencijala u oblasti energetske efikasnosti.

Šefica odseka za energetsku efikasnost Ministarstva rudarstva i energetike Antonela Solujić rekla je da u Srbiji cena i sistem naplate ne podstiču korisnike na štednju energije i da je potrebno uspostaviti mehanizam podsticaja za unapređenje energetske efikasnosti.

Navela je da je za korišćenje budžetskog fonda za finansiranje energetske efikasnosti koji je počeo da radi 2014. godine potpisano 11 ugovora o finansiranju unapređenje energetske efikasnosti za javne zgrade i dodala da se nada da će u narednih par godina biti izgrađen funkcionalan sistem finansiranja.

Ona je rekla da se radi na primeni Zakona o energetskoj efikasnosti iz 2013, da se pripremaju podzakonski akti i izrazila nadu da će time biti postavljeni jasni ciljevi i biti ostvaren napredak u primeni.

Izneti su podaci da je sanacija zgrade vrtića Lane u Kučevu za koju je izdvojeno 5,89 miliona dinara donelo uštede od 13.400 evra godišnje, dok je u Kraljevu postavljanje izolacije i zamena vrata i prozora na porodičnoj kući od 70 kvadratnih metara donela uštedu od 51,35%.

Izvor: EurActiv
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Apr 24, 2015 6:55 pm

Smile LOŠA VEST SA ANTARKTIKA



Prikaz knjiga: Antarktik: Intimni portret misterioznog kontinenta, Gabrijela Voker ; Šta znamo:Stvarnost, rizici i odgovor na klimatske promene, izveštaj Klimatološkog panela Američkog udruženja za unapređenje nauke; Uticaj klimatskih promena u Sjedinjenim Državama: Treća nacionalna klimatska procena, izveštaj Američkog programa istraživanja globalnih promena.

Bill McKibben, The New York Review of Books, 10.07.2014.

Izgleda da nas čeka krajnje neizvesna završnica klimatskih promena. S jedne strane, tehnološke, a verovatno i političke figure su konačno na svom mestu za brz i efektan potez koji bi nas konačno skinuo sa fosilnih goriva. Nažalost, igrači bi mogli da se odluče na prosto premeštanje piona napred-nazad još par decenija, što može biti fatalno. Što je najgore, svet prirode svakodnevno sve jasnije pokazuje da sat otkucava brže nego što smo mislili. Kraj čitave igre je sve bliži.

Počnimo sa Antarktikom, najslabije naseljenim kontinentom na kojem ljudi gotovo nisu ostavili nikakvog traga. U svojoj knjizi o ovom području, Gabrijela Voker opisuje šta se trenutno dešava na prostranom ledenom pokrivaču – od neprestanih otkrića novih oblika podvodnog života do tekuće potrage za meteoritima, relativno lako uočljivim na beloj pozadini. Ko god se pitao kakva je to zima od 70 Celzijusa ispod nule, Voker pruža odličnu sliku. Opis počinje citatom Sare Kraj koja je radila u centru za kontrolu vazdušnog saobraćaja na čitavom kontinentu, koordinirala letove i služila kao „glas Antarktika“. Predeo je na nju ostavio upečatljiv utisak već na prvi pogled:

„Nije bilo ničeg za poređenje… Predeo je tako ogroman, tako prelep. Mislila sam da me čeka obična golet, ni na kraj pameti mi nije palo. Antarktik je tako prepun sebe.“

Dok opisuje šetnju padinama planine Erebus, najjužnijeg aktivnog vulkana na planeti, Kral dodaje: „Tako je organski osećaj da me ova zemlja čini malom. Ne smanjenom, već malom. Dopada mi se to.“

U nekom drugom smislu, međutim, Antarktik je mesto gde smo zapravo saznali koliko smo veliki, ako ne kao pojedinci onda svakako kao vrsta. Naučnici su odavno pretpostavili da sagorevanjem uglja i nafte gušimo atmosferu karbon dioksidom; i, zaista, prvi instrumenti dizajnirani da izmere njegovu koncentraciju – postavljeni krajem 1950-tih na havajskoj Mauna Loa – pokazali su da se sve više CO2 akumulira svake godine. Ta merenja nisu nam rekla mnogo o prošlosti. Da bi se razumelo u kakvoj smo opasnosti bilo je potrebno ustanoviti kako je planeta u dalekoj prošlosti reagovala na ugljenik u atmosferi. Ako se uzme dubinski uzorak iz ledenog pokrivača, mali džepovi vazduha zarobljeni u svakom sloju mogli bi pružiti dobar uvid u uzastopne količine CO2 tokom velikih vremenskih razdoblja – a daleko najveći uzorak može se uzeti na Antarktiku.

Voker s posebnim zanimanjem piše o teškoćama prilikom bušenja glečerskog leda, vađenja neoštećenog uzorka i njegovog čuvanja za analizu. Kada se mašina zaledi tokom procesa, evropski tim koji vrši istraživanja baca „konjak-bombe“ alkohola u rupu ne bi li otkravio mehanizam. Nagrada za napor je savršen, providan cilindar, dužine oko jednog metra, ispresecan jasno vidljivim kristalnim linijama. Ljudsko oko nikada ranije nije videlo najstariji komad iz najstarijeg ledenog sloja na Zemlji. Približila sam se pažljivo da ga ne dodirnem, zaustavljajući dah.

Kada je konačno izvadio uzorak, tim je pred sobom imao zapis o planetarnoj klimi od pre 800.000 godina – kroz mnoga ledena doba i interglacijalne periode. Okriće je, jednostavno i neporecivo, glasilo:

Čak i kada je naša klima bila u nekoj drugoj fazi, nekom drugom modusu balansiranja mnogih suptilnih uticaja koje stvaraju vetar, vremenski uslovi i toplota koje osećamo, temperatura i gasovi staklene bašte uvek su bili usklađeni. Više temperature su uvek pratile viši nivo CO2. Sa nižim CO2 i temperatura je padala.

Tokom čitave te duge, duboke istorije, nikada nismo bili ni blizu koncentraciji CO2 u atmosferi koju imamo danas. Prema Voker, „u čitavom zapisu [iz ledenog jezgra] najviša vrednost CO2 bila je oko 290 delova na svakih milion delova vazduha. Sada smo blizu 400 i nastavlja da raste“. To znači da nam Antarktik, zahvaljujući svom netaknutom prostranstvu, omogućava najbolji uvid u bizarni geološki trenutak u kom se nalazimo.

Naravno, ni Antarktik više nije nedirnuta oblast. Tragovi ljudskog uticaja na atmosferu i klimu mogu se lakše čitati na Južnom polu nego bilo gde na planeti, a rezultati su zaista zastrašujući. Prosto rečeno, masivni ledeni pokrivači počinju da se kreću jezivom brzinom. Na uzanom antarktičkom poluostrvu, okrenutom ka Južnoj Americi, gde dolazi većina turista, topljenje se odvija brzo ili brže nego igde na planeti. Upravo tu se 2002. odlomio veliki komad ledenog brega „Larsen B“.

Poluostrvo sadrži relativno malu količinu leda; većina svetske sveže vode vezana je u gigantskim ledenim pločama istočnog i zapadnog Antarktika. Po prirodi konzervativni, naučnici su dugo mislili da su ovi divovi relativno stabilni, bar u hiljadugodišnjim okvirima: nije lako istopiti par kilometara leda, naročito ako temperatura vazduha retko kad prelazi iznad tačke mržnjenja. Međutim, kako Voker sugeriše pri kraju svoje priče, istraživači su sve više zabrinuti za stabilnost posebno zapadnog Antarktika.

Sa ledenog pokrivača zapadnog Antarktika ogromni glečeri se pružaju u Amundsenovo more na Južnom Pacifiku. To je možda najudaljeniji deo najudaljenijeg kontinenta, ali njegov najzanimljiviji deo nalazi se ispod vode. Naučnici su pod talase slali „autonomne podmornice“ da proučavaju geologiju, a uz pomoć satelita ispitivali promene u visini leda. Njihov posao još nije bio završen kada je Voker poslala svoju knjigu u štampu, ali njen izveštaj daje kompletan kontekst potreban za razumevanje verovatno najdepresivnije najave ere globalnog otopljavanja.

Sredinom maja ove godine objavljena su dva članka u časopisima Science i Geophysical Research Letters, i iz je postalo jasno da veliki glečeri okrenuti ka Amundsenovom moru više nemaju „potporu“. Ispostavlja se da geološki ova oblast ima oblik zdele: tlo je ispod glečera iskošeno ka unutra, što znači da voda nadire ispod njih. Nagriza ih odozdo i odvaja ih od veza sa tlom. Voda je sve toplija jer se naši okeani postepeno zagrevaju. Ovaj spori kolaps, izvestan tokom narednih decenija, „nezaustavljiv“ je u ovom trenutku, kažu naučnici; stvar je prešla „tačku posle koje nema povratka“.

To znači da ranijim predviđanjima treba dodati još čitavih tri metra rasta nivoa mora. Ne znamo koliko brzo će se to desiti, samo da hoće. A to nije sve. Nekoliko dana posle antarktičke objave, drugi naučnici su otkrili da veći deo ledenog pokrivača na Grenlandu ima slične geološke karakteristike, jer i njega topla voda odozdo topi. Druga studija objavljena iste sedmice pokazala je da čađ iz velikih šumskih požara, koji su sve češći usled globalnog zagrevanja, utiče na topljenje grenlandskog pokrivača, što čini osobito zli krug.

Na izvestan način, ništa od ovoga nije novost. Vodeći glaciolog, Džejson Boks iz Geološkog istraživanja Danske i Grenlanda (GEUS) izračunao je da su, s obzirom na paleoklimatske podatke, naši trenutni atmosferski nivoi gasova staklene bašte verovatno dovoljni da izazovu i čitavih 20 metara rasta nivoa mora. Međutim, jedno je znati da je oroz povučen a sasvim drugo videti kako metak zaista leti; vesti sa Antarktika bile su tačka preokreta. To ne znači da treba da dignemo ruke od napora da usporimo klimatske promene: ako išta, kako su naučnici odmah naglasili, trebalo bi žestoko da zalegnemo, jer još uvek ima šansi da utičemo na brzinu kojom se promene odvijaju, a samim tim i na nivo haosa koji izazivaju. Biće lakše savladavati posledice ako na raspolaganju imamo vekove, a ne decenije.

Možemo sanirati i mnoge druge oblike štete izazvane rastom nivoa mora (od intenziteta suše do množenja insekata koji prenose bolesti), ako odmah strogo ograničimo emisije ugljenika. Ipak, vesti sa Antarktika nesumnjivo ukazuju da „zaustavljanje globalnog zagrevanja“ nije moguće. Nema načina da se ohlade tople vode koje tope glečere. Fizika nam neće dati da se lako izvučemo. Od sada, svi naši napori moraju biti uloženi da sprečimo da stvari budu još gore.

Dramatično otkriće na Antarktiku ovog maja stiglo je kao vrhunac sve strožih naučnih upozorenja, dok istraživači pokušavaju da prenesu poruku do javnosti i političara. Marta ove godine, Američko udruženje za unapređenje nauke objavilo je uprošćen manifest pod naslovom„Šta znamo“, koji počinje ovako:

„Ubedljivi dokazi klimatskih promena, izazvanih ljudskim dejstvom, ukazuju i na aktuelne posledice sa značajnom štetom i vanredne buduće rizike po društvo i prirodne sisteme.“

Klimatske promene, kaže se dalje, „dovode u opasnost dobrobit ljudi svih zemalja“.

Nekoliko nedelja kasnije, Bela kuća je objavila svoju Nacionalnu klimatsku procenu, „Uticaj klimatskih promena u Sjedinjenim Državama“, na sajtu Globalchange.gov na kojem građani SAD mogu da prate kako porast temperature utiče na njihovu državu ili region. Novina ove procene jeste u tome što štetu od klimatskih promena ne prikazuje kao neku udaljenu opasnost, već kao tekuću realnost:

„Klimatske promene za koje smo mislili da su stvar daleke budućnosti, nesumnjivo su postale deo sadašnjice… Amerikanci primećuju promene svuda.“

U ovom trenutku, na primer, polovina stanovništva SAD trpi sušu koja je Kaliforniju pogodila teže nego ikada, uz rasprostranjene šumske požare.

Nacionalna klimatska procena nije toliko važna zbog svog sadržaja koliko zbog poruke koju nosi: čini se da će Obamina administracija, makar retorički, konačno ozbiljno shvatiti klimatske promene. To ukazuje na izvestan zaokret. Na samom početku prvog mandata predsednika Obame, zvaničnici administracije okupili su lidere ekološkog pokreta na sastanak gde su rekli da neće pričati o globalnom zagrevanju: fokus grupe su, naime, pokazale da je popularnije pričati o „zelenim poslovima“. I održali su svoje nakazno obećanje: na propalim pregovorima tokom Konferencije o klimatskim promenama u Kopenhagenu 2009. (što je bio najveći fijasko spoljne politike Obamine vlasti) i propalom kongresnom pokušaju naredne godine da se ograniči ugljenik, Bela kuća jedva da je izgovorila reč „klima“.

Više na sajtu Peščanika
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Apr 28, 2015 6:17 pm

Smile ZELENI SRBIJE – 29 GODINA OD ČERNOBILJA



Danas se širom sveta obeležava 29 godina od katastrofalne nuklearne nesreće, koja se dogodila 26. aprila 1986. godine u Černobilju. Posledice ove katastrofe osetile su se širom Evrope, a stručnjaci ističu da je preko 600 miliona ljudi bilo izloženo radijaciji. I danas nuklearna elektrana u Černobilju predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, kako u neposredno radijacijom pogođenom području Ukrajine, Belorusije, Rusije, tako i širom severne hemisfere. Ovaj dan se obeležava širom sveta kao podsećanje na tragediju u Černobilju ali i kao antinuklearni, zeleni protest kojim se zahteva zatvaranje reaktora i prelazak na zelene, obnovljive izvore.

Zeleni Srbije će iskoristiti godišnjicu da ukažu na pogubnost korišćenja nuklearne energije. Narodni poslanik i predsednik Zelenih Srbije Ivan Karić će u ponedeljak uputiti zahtev za produženje dvadesetpetogodišnjeg moratorijuma, odnosno podneće predlog za usvajanje novog Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Republici Srbiji. Moratorijum je istekao krajem prošle godine. Ovakva zabrana omogućila bi odlučniji fokus donosioca odluka na obnovljive izvore energije.

Zeleni Srbije tvrde da nam je potreban energetski sistem koji može da se bori sa klimatskim promenama, zasnovan na obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. U Srbiji ne postoji naučni ni stručni kadar za izgradnju i rad ovakvih postrojenja, a morali bi i da uvozimo gorivo. Najveći problem je uticaj na životnu sredinu i zdravlje, jer nauka još uvek nije našla način za bezbedno odlaganje nuklearnog otpada. Od 50-ih godina XX veka identifikovano je preko 30 incidenata u nuklearnim elektranama što nam pokazuje da je ovakav način dobijanja energije vrlo nebezbedan.

Zalažemo se za prestanak širenja nuklearnih elektrana i za zatvaranje postojećih, a za širenje čistih, bezbednih, obnovljivih izvora energije. Nuklearna energija globalno već ima manji udeo nego obnovljivi izvori energije, a taj udeo će nastaviti da opada u narednim godinama. Nakon nesreće u Fukušimi usledio je novi talas gašenja nuklearnih elektrana.Zeleni su se širom sveta uvek borili – i nastaviće da se bore – energično protiv nuklearne energije, jer smatramo da je ona neprihvatljiv rizik po životnu sredinu i čovečanstvo, da je neisplativa i nepotrebna.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Apr 30, 2015 7:17 pm

Smile ZRENJANIN DOBIJA PIJAĆU VODU DO KRAJA GODINE



U utorak 21. aprila grad Zrenjanin usvojio je odluku o davanju u zakup neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini kompaniji „Gruppo Zilio“ za izgradnju fabrike za prečišćavanje pijaće vode.

Gradonačelnik Zrenjanina gospodin Čedomir Janjić istakao je da je donošenjem ove odluke grad Zrenjanin bliže realizaciji projekta za prečišćavanje pijaće vode.

Podsetimo, sredinom marta 2015. godine započela je realizacija ovog projekta prikupljanjem potrebne dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje pijaće vode. Tada je direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Zrenjanina gospodin Goran Tajdić istakao da italijanska kompanija „Gruppo Zilio“ ima obavezu da najpre uradi građevinski projekat nakon čega se može krenuti u realizaciju projekta vrednog 6,5 miliona evra. On je dodao da će u prvoj fazi projekta biti obezbeđen sedimentacioni tank, zatim tank flokulacije za smanjenje organske materije, a primenjivaće se hlor dioksid, dok će se ultrafiltracija obavljati preko cevastih membrana. U drugoj fazi prečišćavanja biće uključeni sudovi za tretman bora i filteri za smanjenje arsena i natrijuma, a postupak se završava reverzibilnom osmozom. Naveo je da će kapacitet postrojenja biti devet miliona kubika vode godišnje, kao i da je ugovorom predviđena godišnja potrošnja 6,5 miliona kubika.

Inače, prvi tender za prečišćavanje pijaće vode u Zrenjaninu raspisan je u septembru 2014. godine, a Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki početkom decembra prošle godine poništila je tender zbog povrede prava potrošača. Drugi tender za prečišćavanje pijaće vode u Zrenjaninu raspisan je sredinom decembra 2014. godine, a jedina kompanija koja se prijavila je kompanija „Gruppo Zilio“ iz Italije.

Izvor: Energetski portal
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Apr 30, 2015 7:20 pm

Smile EU ODOBRILA 19 GM KULTURA



Evropska komisija dala je dozvole za deset novih genetski modifikovanih kultura za ishranu ljudi ili životinja i za dve GM kulture koje nisu za ishranu (cveće), i takođe produžila dozvole za sedam GM kultura. To su prve dozvole za GM kulture nakon više od dve godine preispitivanja procesa izdavanja dozvola koje je blokiralo nova odobravanja. Dozvole se odnose na uvoz a ne na proizvodnju. U Evropi su aktivisti za zaštitu prirodne sredine protiv GM kultura jer nisu uvereni da su dobre za ishranu i brinu ih posledice njihovog gajenja po životnu sredinu dok proizvođači nastoje da ih uvere da su GM kulture bezbedne.

Genetski modifikovani organizmi koji su dobili dozvole prošli su potpunu proceduru autorizacije, uključujući dobijanje povoljne naučne ocene Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), navela je Evropska komisija napominjući da se dozvole ne odnose na proizvodnju.

Komisija ističe da je za sve odobrene GM kulture utvrđeno da su bezbedne. Procenu rizika radila je EFSA u saradnji sa članicama na čijem tržištu će se naći određena GM kultura.

GM hrana i hraniva koja su dobila odobrenje Komisije 24. aprila naći će se na listi na kojoj je već 58 GMO dozvoljenih u EU za ishranu ljudi ili životinja (kukuruz, pamuk, soja, uljana repica, šećerna repa).

Dozvole se daju na deset godina i za svaki produkt koji bude proizveden od tih GMO važiće propisi Evropske unije o označavanju i sledljivosti.

Nove dozvole dobili su kukuruz MON 87460, soja MON 87705, MON 87708, MON 87769, 305423, BPS-CV127-9, uljana repica MON 88302, pamuk T304-40, MON 88913 i LLCotton25xGHN614. Proizvođači tih kultura su Monsantno, BASF i Bajer kropsajens (Bayer CropScience).

Dozvole su dobile i dve GM vrste sečenog cveća – karanfili IFD-25958-3 i IFD-26407-2. Njih proizvodi Santori holdings (Suntory Holdings).

Istovremeno su produžene dozvole za kukuruz T25 i NK603, uljanu repicu GT73, pamuk MON 531xMON1445, MON 15985, MON 531 i MON 1445. Te kulture proizvode Monsanto, Dipon pajoner (Dupont Pioneer), Dau agrosajansis (Dow AgroSciences) i Bajer.

U EU se gaji samo jedna GM kultura – Monsantov kukuruz MON 810, i to u Španiji i Portugaliji.

Mišljenja o GMO u Evropi podeljena su dok se u obe Amerike i Aziji gaje na velikim površinama.

Borci za čistiju čovekovu okolinu zabrinuti su zbog efekata gajenje GM kultura na okolinu i pitaju se da li su zdravi za ishranu ljudi i životinja. Takođe smatraju da će uvođenjem GM kultura korporacije preuzeti kontrolu nad lancem ishrane.

Proizvođači GM kultura tvrde da su one bezbedne za upotrebu i pozivaju se na rezultate mnogobrojnih istraživanja.

Odobrenje za nove GM kulture je prvo od novembra 2013. godine. Tada su predložene izmene propisa o odobravanju GMO kojim se članicama EU pojedinačno daje pravo da dozvole ili zabrane uvoz iako je neka GM kulutura već dobila dozvolu na nivou EU.

Izvor: EurActiv.rs
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Maj 04, 2015 7:07 pm

Smile USKLAĐIVANJE EKOLOGIJE SA EU SKUPLJE NEGO ŠTO SE MISLILO



Usklađivanje ekologije sa standardima zaštite životne sredine EU iziskivaće znatno više novca od 10,6 milijardi evra koliko je predviđeno akcionim planom iz 2011. godine, izjavila je 29. aprila šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević. Najviše novca potrebno je za sektor voda, otpada i industrijskog zagađenja. Iako Srbija još čeka na izveštaje sa skrininga, izvesno je da je Srbija dobra u prilagođavanju propisa, a treba više da radi na primeni, rečeno je na skupu na kojem je predstavljena studija o primeni procene uticaja infrastrukturnih i industrijskih projekata i planskih dokumenata na životnu sredinu.

Troškovi će biti jedan od ključnih problema u prilagođavanju EU u oblasti životne sredine, budući da ionako veliki iznos od 10,6 milijardi evra koliko je inicijalno predviđeno neće biti dovoljan.

“U toku skrininga smo pričali jako puno o tome i shvatamo da je taj iznos (predviđen akcionim planom za usklađivanje) svakako premašen i da će biti mnogo veći”, rekla je Miščević na skupu energetici i ekologiji u kontekstu pristupanja EU u Domu Skupštine Srbije.

Naglasila je da prilagođavanje predstavlja i veliku priliku zbog ulaganja u životnu sredinu, zelenu ekonomiju i cirkularnu ekonomiju.

Navela je da su energetika i životna sredina tesno povezane jer se više ne može razvijati industrija bez vođenja računa o standardima životne sredine. Vreme razvoja zasnovanog na teškoj industriji je prošlo i moraju se razvijati druge opcije, kazala je ona.

Podsetivši da su okončani skrininzi u svim oblastima, ona se posebno osvrnula na potrebu boljeg sprovođenja propisa u poglavljima 27 o životnoj sredini i 15 i 21 o energetici i transevropskim mrežama.

Životna sredina i energetika, kako je navela, čine između 40 i 43% pravnog nasleđa EU, ali mnogo veći problem od pripreme zakona, strategija i akcionih planova predstavljaju troškovi na uvođenju standarda.

“Nije tajna da smo u ovim oblastima u smislu transponovanja, u smislu pisanja zakona jako dobri, ali isto tako nije tajna da ono što moramo dalje dokazivati jeste sprovođenje i kontrola nad sprovođenjem”, rekla je Miščević.

Procena uticaja – značajan aspekt

Pregovori donose novu dimenziju u ispunjavanje zahteva EU. Kako je podsetila Miščević, Srbija se tada obavezuje kroz rokove u pogledu pravnog nasleđa EU.

Dodala je da je Srbija “dobila dodatnu mogućnost” da Briselu predstavi planove implementacije za poglavlje 27 o životnoj sredini i za obaveze u vezi sa energetikom. Tu će se istaći potrebe za prelaznim periodima, budući da je reč o oblastima u kojima je prilagođavanje jako skupo i pretpristupni fondovi nisu dovoljni, navela je ona.

Jedna od obaveza je, kako je Miščević rekla, i procena uticaja infrastrukturnih i industrijskih projekata i planskih dokumenata na životnu sredinu.

Na skupu je predstavljena studija Centra za evropske politike o ovoj oblasti i iznet je niz preporuka za unapređenje.

Predsednik Centra Nebojša Lazarević rekao je da je jedan od zaključaka da javnost nije bila dovoljno uključena u izradu propisa, i da se to odnosi i na zakone proceni uticaja i strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.

Pregovori sa EU, tokom kojih će se razni propisi menjati, prilika su da se to ispravi i javnost uključi, rekao je Lazarević.

Učešće javnosti je, kako se navodi u zaključcima studije, potrebno garantovati i učešće javnosti u proceni uticaja, i to određivanjem minimuma od 30 dana za konsultacije sa zainteresovanom javnošću, što podrazumeva javni uvid i javnu raspravu.

Lazarević je kao jednu od ključnih preporuka naveo da se u manjim opštinama, u kojima nema kapaciteta za procenu, ovaj problem prevaziđe povezivanjem sa drugim opštinama i sa nekim većim regionalnim centrom. TIme bi se, kako je naveo, rešio i problem sukoba interesa, budući da su u manjim sredinama najčešće iste vlasti investitori i zadužene za procenu uticaja.

Koristi od prilagođavanja EU standardima

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković podsetila je da oko 30% usklađivanja sa standardima EU je u životnoj sredini, pri čemu se propisi stalno menjaju što je dodatan izazov.

Kao problem je navela velike troškove, precizirajući da su najzahtevniji u tom pogledu su vode, otpad, i industrijsko zagađenje.

Prilagođavanje evropskim standardima, kako je navela, donosi “velike koristi koje se ogledaju kroz poboljšanje zdravlja ljudi, nižu stopu smrtnosti, duži i kvalitetniji život”, a korist će imati i privreda.

Navela je i da će za usklađivanje sa evropskim standardima morati da se poboljšaju institucionalni kapaciteti, što podrazumeva poboljšanje međusektorske saradnje, bolje korišćenje mehanizama pretpristupne pomoći i jaču saradnju sa stručnom i naučnom zajednicom i nevladinim sektorom.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović rekao je da u pogledu zaštite životne sredine velika pažnja mora biti poklonjena energetici i u prilog tome izneo podatak da je 90% emisija ugljen dioksida iz energetika i da je od 8,2 miliona tona otpada godišnje 6,2 miliona tona iz prozivodnje energije.

On je rekao da je Agencija, ohrabrena dobrim rezultatima u saradnji sa Briselom, podnela zahtev za pristupanje Evropskoj agenciji za životnu sredinu, što bi joj omogućilo dodatnu pomoć za ostvarivanje ciljeva.

“Naišli smo na delimično razumevanje” rekao je on, dodavši da je rečeno da se ta ideja mora realizovati na nivou Zapadnog Balkana.

Izvor: EurActiv
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Maj 04, 2015 7:09 pm

Smile NASA OTKRILA NOVI REVOLUCIONARAN OBLIK ŽIVOTA



NASA je objavila svoje otkriće koje je razdrmalo čitavu naučnu zajednicu i njeno razumevanje života na Zemlji. Opšte je prihvaćeno saznanje da je svemu živom neophodan kiseonik, vodonik, azot, sumpor i fosfor da bi preživeli. Tim NASA stručnjaka je proučavanjem bakterija u Mono jezeru u Kaliforniji otkrio mikroorganizam kome arsen – element koji je toksičan za skoro sve žive organizme – menja sve delove ćelije koje u drugim organizmima formira fosfat.

Fosfor igra tri bitne uloge: sačinjava strukturu koja drži DNK i RNK zajedno, centralna je komponenta adenozin trifosfata (molekul koji prenosi energiju u ćelijama) i formira fosfolipide koji sačinjavaju zidove ćelije. Kod novog mikroorganizma – po imenu GFAJ-1 – fosfat je suvišan jer umesto koristi arsen.

Osim potpuno novog pogleda na razumevanje života, neki naučnici tvrde da ovo saznanje može mnogo značiti za razvoj zelene tehnologije. Prvo, ovaj mikroorganizam se možda može iskoristiti za čišćenje područja sa otrovnim otpadom koji se sastoji od arsena. Samo ubacite ove male organizme i oni će pojesti sav arsen. Drugo otkriće se povezuje sa zelenom energijom.

Fosfor je od suštinskog značaja za proizvodnju đubriva i deo je razloga što je etanol – koji veoma zavisi od fosfora – izbačen iz razmatranja kao izvor alternativne energije. Potrebna je ogromna količina fosfora da se odgaje usevi od kojih se dobija etanol, a fosfora je sve manje. Takođe, velike količine arsena su svuda oko nas – a ne želimo ga oko nas – pa naučnici očekuju da će da se radi na iznalaženju načina da se proizvede etanol zasnovan na arsenu. Osim toga što bi takav etanol bio dobro alternativno gorivo, usevi bi bili vrlo atraktivni jer bi zbog svoje hemijske strukture bili potpuno neinteresantni štetočinama – u prevodu: neće biti neophodni ni pesticidi ni fungicidi.

Izvor: Inhabitat
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Maj 05, 2015 6:41 pm

Smile UZROK NAJVEĆEM IZUMIRANJU IKADA – ACIDIFIKACIJA OKEANA



Pre 252 miliona godina, velike vulkanske erupcije su izbacile ogromnu količinu lave na zemlju i ugljen dioksida u vazduh, i tako hemijski izmenili okeane da je i život na Zemlji zauvek promenjen.

Iako zvuči previše dramatično, to su zaključci nove studije objavljene u Science časopisu u kojoj se navodi da je acidifikacija okeana uzrok najvećem masovnom izumiranju vrsta na planeti.

Jedan od vodećih autora, Metju Klarkson, kaže: „Naučnici odavno pretpostavljaju da se acidifikacija okeana desila za vreme najvećeg masovnog izumiranja svih vremena, ali direktan dokaz je nedostajao sve do sada. To je zabrinjavajući nalaz, obzirom da već danas možemo videti povećanje kiselosti okeana usled emisije ugljen dioksida.“

Klarkson i njegove kolege su ispitivale stene u Ujedinjenim Arapskim Emiratima koje su bile u okeanu stotinama miliona godina. Na njima su pronašli dokaz da su okeani u geološki kratkom vremenskom periodu prešli od bazne do kisele sredine. Toliko je ugljen dioksida ubačeno u atmosferu u drugom velikom ciklusu vulkanskih erupcija da su okeani brzo postali kiseli, i tako stvorili negostoljubive uslove za morske biljke i životinje, uništivši lance ishrane i uništivši veći deo života u sebi.

Kao ishod velikih erupcija imamo 90% izumrlih morskih živih bića i preko 66% kopnenog života u periodu od 66.000 godina. Život se na Zemlju vratio, ali životinje koje su nastale posle Velikog izumiranja su bile veoma drugačije od onih koje su postojale pre. Pobednici? Preci dinosaurusa, čiji će potomci biti ubijeni u sledećoj katastrofi posle 200 miliona godina.

Danas naučnici otkrivaju da kiselost već utiče na živi svet u okeanima. Da podsetimo, okeani naglo postaju kiseli zbog emisija CO2 izazvanih ljudskim uticajem.

Popsci
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Maj 07, 2015 7:46 pm

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Maj 07, 2015 7:50 pm

Smile Međunarodni volonterski kampovi



Pokret gorana Vojvodine, u saradnji sa Mladim Istraživačima Srbije, organizuje razmenu volontera tokom čitave godine u okviru programa međunarodnih volonterskih kampova. Programi razmene su otvoreni uvek, a najviše kampova je otvoreno u periodu od marta do juna. Međunarodni volonterski kampovi predstavljaju jedinstven način volontiranja gde se okuplja grupa ljudi iz različitih zemalja i kultura, radi na projektu koji doprinosi razvoju lokalne zajednice. Međunarodni volonterski kampovi promovišu toleranciju, razumevanje različitosti, utiču na prevazilaženje predrasuda.

Svake godine se realizuje više od 2.500 kampova širom Evrope i Sveta i preko 10 kampova u Srbiji i oni traju od 2-4 nedelje. Gornja granica za odlazak na kampove ne postoji, ali su to najčeće osobe koje imaju od 18-65 godina. Pored kampova za odrasle, postoje i tinejdžerski kampovi (14-17).

Tokom kampa, obavljaju se poslovi koji su veoma različiti (realizacija festivala, pomoć starijima, rad sa decom, ekološki kampovi, renoviranje kulturnih i istorijskih dobara, pomaganje životinjama). Takođe, na kampu su obično organizovane aktivnosti u slobodnom vremenu, gde volonteri mogu nešto da nauče, vide, posete i da se druže. Volonteri na kampu stvaraju kontakte između učesnika iz inostranstva i lokalnog stanovništva, čime se doprinosi razumevanju naroda, kultura, prijateljstva i mira.

Ostvarivanjem kontakta sa učesnicima iz inostranstva i građanima lokalne zajednice, volonteri imaju priliku da dobiju potpuno drugačiju sliku zemlje u kojoj borave posmatranu iz ugla samih stanovnika, i u mogućnosti su da bolje upoznaju njihovu kulturu i običaje.

Godišnje Međunarodni volonterski kampovi prime oko 600 učesnika, najviše tokom leta kada je i aktuealna sezona kampova.

Za više informacija možete se javiti koordinatorki za razmenu volontera Nikolini Petrović na broj telefona 064/9935777 ili putem mejla petrovicnikolina7@gmail.com.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Maj 11, 2015 11:10 pm

Smile Najveće prirodne katastrofe

http://www.seecult.org/vest/beldoks-na-bis
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Maj 12, 2015 8:08 pm

Smile URUČENA PRIZNANJA ZELENI I CRNI LIST ZA 2014.



U svečanoj sali Gimnazije u Sremskim Karlovcima uručena su priznanja “Zeleni list” i etiketa “Crni list”, u akciji “Tražimo zagađivača i zaštitnike životne sredine”, koju zajedno sprovode Radio Beograd 2 i Pokret gorana Vojvodine.

Najstarije ekološko priznanje na Balkanu, sa tradicijom dužom od tri decenije – “Zeleni list”, za aktivan doprinos zaštiti životne sredine u prošloj godini, dobili su:

Slobodan Aranđelović i Kompanija za preradu opasnog otpada “Yunirisk”, za odgovornost u poštovanju ekoloških zakona koja prelazi granice propisanog; Dragana Vasiljević, dugogodišnja autorka emisije “Eko karavan” na RTS-u, za visokokvalitetno predstavljanje prirodnih lepota Srbije, kao i ukazivanje na ekološke probleme koje odgovorni ne rešavaju; Sreten Đorđević, advokat, za aktivnu borbu u ostvarivanju ekoloških prava građana; Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi”, za pokazanu stručnost i brzo delovanje u smanjenju posledica katastrofalnih poplava; JP Nacionalni park “Tara”, za uspešno otklanjanje posledica požara pošumljavanjem na nepristupačnim terenima; Dejan Maksimović i Ekološki centar “Stanište” iz Vršca, za osnaživanje lokalnih zajednica da reše probleme koji ometaju aktivan rad na zaštiti životne sredine; Zoran Martinov i Udruženje paraplegičara i kvadriplegičara “Banat” – akcijom “Čep za hendikep” pomažu osobama u kolicima i podižu svest gražana o važnosti reciklaže; Dragana Milićević iz Kruševca, za posvećenost radu sa decom i mladima, brojne publikacije na temu ekologije i mentorstvo u domaćim i evropskim projektima; Harun Fijuljanin iz Novog Pazara, za višedecenijsku zaštitu i oplemenjivanje životne sredine kroz mnoge akcije koje je organizovao i u kojima je učestvovao; prof. dr Miladin Ševarlić, agroekonomista, za uporno, dosledno i argumentovano protivljenje prometu i uzgoju GMO u Srbiji.

Posthumno specijalno priznanje “Zeleni list” dodeljuje se prof. dr Miodragu Radulovačkom, velikom obnovitelju kulturne baštine i zadužbinaru Ekološkog centra u Sremskim Karlovcima, koji nosi njegovo ime.

Etiketu “Crni list “za najvećeg zagađivača godine, dobila je Komunalna policija Beograda zato što i posle pet godina njenog postojanja nije uspostavljen komunalni red u glavnom gradu.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Avramova taj Uto Maj 12, 2015 11:23 pm

Baš me zanima da li će ih etiketa stimulisati odnosno naterati da po nešto i urade.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Vukota taj Uto Maj 12, 2015 11:37 pm

Niko da pomene najveceg zagadjivaca za 99-tu... Ekoloska lepota Srbije u duhu osiromasenog uranijuma i kancerogenih oboljenja... A ja mislio da ce se problemi resiti kada se na Vincu stavi katanac... Moracemo da reaktiviramo Nadu Ajdacic...
Jebote, koja komeNdija od drzave...

Vukota
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 3854
Datum upisa : 06.01.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Avramova taj Sre Maj 13, 2015 1:31 am

Ne za 99. već 99. jer posledice još uvek traju. Čini mi se da više odgovara naziv tragikomeNdija.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Vukota taj Sre Maj 13, 2015 3:18 pm

Vrhunac komeNdije vidi se po tome sto su sa neverovatnom lakocom uspeli da ovaj osamucen narod (citaj: ovce) ubede da vreme poluraspada osiromasenog uranijuma traje 15-20 godina...

Vukota
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 3854
Datum upisa : 06.01.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od digitalmandrak taj Sre Maj 13, 2015 3:37 pm

Sta te to cudi...Sloba i Mira su ubedili celu Srbiju da ce da oslepi od pomracenja sunca tamo negde devedesetih.
avatar
digitalmandrak
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 12500
Datum upisa : 22.03.2010
Lokacija : Kruska

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Maj 13, 2015 7:13 pm

Smile MONSANTOV SLUŽBENIK PRIZNAO DA POSTOJI ČITAVA SLUŽBA ZA „DISKREDITACIJU“ NAUČNIKA



Ako se usudite da objavite naučnu studiju [čiji rezultati govore] protiv krupnog biotehnološkog biznisa, Monsanto će vas oklevetati i diskreditovati. Po prvi put, Monsantov službenik priznaje da postoji čitava služba unutar korporacije sa prostim zadatkom da „diskredituje“ i „uništi ugled“ naučnicima koji progovore protiv GMO.

SZO je nedavno klasifikovala glifozat, hemikaliju koja se nalazi u Monsantovom najbolje prodavanom herbicidu „Roundup“, kao kancerogenu – što su vesti koje su atmosferu dovelo do usijanja kada je u pitanju biotehnologija. Dakle, Monsanto je zahtevao da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Međunarodna agencija za istraživanje raka (MAIR) povuku svoje izjave o toksičnosti ovog otrova po ljudsko zdravlje.

Kompanija to zahteva čak iako je recenzirano istraživanje koje je objavljeno u martu 2015. u respektabilnom časopisu, The Lancet Oncology, svoju analizu zaključilo dokazujući da je glifozat zaista „verovatno karcinogen“.

Monsantov podpredsednik globalnih regulacionih poslova Filip Miler (Philip Miller) u intervjuu za Rojters rekao je sledeće:

„Mi dovodimo u pitanje te procene. SZO će morati to da objasni.“
Već je objašnjeno, gosn. Miler. U istraživanju se kaže:

„Glifozat je herbicid širokog spektra, trenutno sa najvećim obimom proizvodnje od svih herbicida. Koristi se u više od 750 različitih proizvoda za poljoprivredu, šumarstvo, urbanu i kućnu primenu. Njegova upotreba je naglo porasla sa razvojem genetički modifikovanih vrsta useva koji su otporni na glifozat. Glifozat je detektovan u vazduhu tokom prskanja, u vodi i u hrani. BILO je ograničenih dokaza za karcinogenost glifozata kod ljudi.
Glifozat je detektovan u krvi i urinu poljoprivrednih radnika, što ukazuje na apsorciju. Mikrobi iz zemlje degradiraju glifozat na aminometilfosforičnu kiselinu (AMPA). Detekcija AMPA-e u krvi nakon trovanja sugeriše intestinalni mikrobski metabolizam kod ljudi. Glifozat i glifozatna jedinjenja izazvala su oštećenja hromozoma i DNK sisara, i u ljudskim i životinjskim ćelijama in vitro. Jedna studija navodi rast krvnih markera hromozomskih oštećenja (mikrojezgra) stanovnika nekoliko zajednica nakon prskanja glifozatnim jedinjenjima.“
U nedavno održanom govoru kom su prisustvovali uglavnom studenti koji se nadaju da će dobiti pristojno plaćeni posao u svojoj struci, student je pitao šta kompanija radi da bi negirala „lošu nauku“ koja se odnosi na njihov rad.

Monsantov službenik, Dr Vilijam „Bil“ Mor (Dr. William ‘Bill’ Moar), koji drži govore o Monsantovim proizvodima sa ciljem da sve uveri u njihovu bezbednost, možda je zaboravio da je ovo dešavanje javnog karaktera kada je otvoreno otkrio da Monsantno ima:

„Čitavu službu“ (mašući rukom da da to naglasi) posvećenu ‘diskreditaciji’ naučnih istraživanja koja se ne slažu sa njihovim.“
Po svoj prilici, ovo je prvi put da je Monsantov službenik javno priznao da imaju ogromna politička i finansijska sredstva za vršenje pritiska na naučnike koji se usude da objave [rezultate svojih istraživanja] koja govore protiv njih. Naravno oni na svom sajtu nigde ne navode ovu službu za diskreditaciju.

Kompanija ne preza ni od čega kada je u pitanju diskreditacija i obezvređivanje doprinosa neosporno poštovanog Lanceta i međunarodnih naučnih tela poput SZO i MAIR-a, između ostalih.

Više u Kontrapunktu
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Vukota taj Sre Maj 13, 2015 11:30 pm

digitalmandrak ::Sta te to cudi...Sloba i Mira su ubedili celu Srbiju da ce da oslepi od pomracenja sunca tamo negde devedesetih.

Secam se toga, bilo je to veselih 90-ih... U 1 popodne su poceli sa spustanjem roletni, navlacenjem zavesa, bezanija u jazbine samo da te zraci umiruceg sunca ne dotaknu... Ne daj Boze da se neko usudio i pogledao u nebo... Ili jesi ili nisi - Kremansko prorocanstvo...

Vukota
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 3854
Datum upisa : 06.01.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sub Maj 16, 2015 6:02 pm

Smile Nemci spasavaju Ludaš i Palić





Subotica – Strategija spasavanja jezera Palić i susednog Ludaša za sada je jedan od najboljih projekata kojim neka opština konkuriše za novac kod KFV-a, razvojne banke Nemačke zadužene da sprovodi finansijsku pomoć u Srbiji. Nakon godinu i po dana istrajnog rada oko toga kako najbolje sačuvati oba jezera, Subotica je na korak od dobijanja 5,8 miliona evra u okviru programa „Zaštita biodiverziteta”. Očekuje se još da projekat odobri Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke, pa bi ugovor o donaciji bio potpisan ove jeseni.

– U fokusu programa je zaštita jezera Ludaš, koje je uvršteno i u Ramsarsku konvenciju, i od međunarodnog je značaja. Kako se ovo jezero napaja iz Palića, briga o njemu neodvojiva je od zaštite Palića. Razgovori između KFV-a i subotičke strane, predvođene Radnom grupom za unapređenje ekološkog stanja Palića i Ludaša, sa Jožefom Hužvarom na čelu, odvijali su se u tri navrata. Spremnost da se odmah pruže kvalifikovani odgovori na mnogobrojna pitanja nemačkih investitora prevagnuli su u ocenjivanju ovog projekta – kaže za „Politiku” hidrolog Mišel Roman, koji je u okviru programa GTZ-CIM već četiri godine u Srbiji angažovan kao stručna pomoć.

Prema njegovim rečima, saradnici KFV banke su posebno pozitivno ocenili činjenicu da se ovde nije samo govorilo o problemima već da postoji plan unapređenja ekološkog stanja jezera, te i strategija koju je usvojila Skupština grada. Sve to, smatra nemački partner, predstavlja presedan u Srbiji. Zbog toga su od početnih zahteva za pomoć od 1,3 miliona evra nakon godinu i po dana razgovora stigli do niza investicija koje Subotica kandiduje za realizaciju iz nemačke donacije.

Cilj donacije određen je uz pomoć dr Joahima Firsta i Erhara Bolendera, stručnjaka koje je angažovao KFV, a on glasi: smanjiti unos fosfora, kao glavne hrane algi koje opterećuju vodu oba jezera. Prevedeno na jezik laika, to znači da iz Palića i Ludaša treba odstraniti kanalizacione vode i zaštiti ih od posrednog zagađivanja sa poljoprivrednog zemljišta u okolini. Trenutno kanalizacija sa Palića nije priključena na gradski prečistač i direktno se izliva u Ludaš.

Zbog toga donacija treba da omogući izgradnju kanalizacionog potisnog voda i crpne stanice kojim bi se otpadne vode Palića pogurale na višu kotu prema gradskom prečistaču, što košta oko 1.350.000 evra. Završetak kanalizacione mreže na Paliću staje 1,6 miliona evra, izgradnja zaštitnog pojasa, koji podrazumeva stazu i zelenilo u širini od 20 metara, i izgradnja biciklističke staze oko oba jezera koštaju 1,2 miliona evra, a predviđeno je da se uloži oko pola miliona evra i u poboljšanje rada subotičkog prečistača kako bi se dodatno snizile vrednosti fosfora u prečišćenim otpadnim vodama.
Izvor: Politika – A. Isakov
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Maj 18, 2015 6:42 pm

Smile Smederevo – Otvoren objekat za preradu otpada



Gradonačelnica Smedereva i ambasador Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport pustili su u rad objekat za preradu životinjskog otpada na teritoriji Smedereva i Kovina.

Objekat je izgrađen u okviru projekta “Sistem za sakupljanje sporednih proizvoda životinjskog porekla na teritoriji grada Smedereva i opštine Kovin”, a njegovu izgradnju je finansirala Evropska unija u okviru projekta grada Smedereva i Austrijske razvojne agencije (ADA).

“Ovo je veoma moderan objekat koji odgovara najvišim standardima Srbije i EU. On odgovara svim ekološkim očekivanjima, dobar je primer veoma efikasnog načina i uspešne saradnje Delegacije EU sa Gradom Smederevom, Opštinom Kovin i Austrijskom razvojnom agencijom”, rekao je Devenport i dodao da je klanični otpad često završavao u zemlji ili čak u reci, a da će novi objekat omogućiti efikasnu preradu otpada na ekološki prihvatljiv način.

Predstavnik Austrijske razvojne agencije i ataše u Ambasadi Austrije Klaus Kaper istakao je da je ovo prvi objekat za preradu otpada takve kategorije u Srbiji koji će, osim zaštite životne sredine, omogućiti zapošljavanje novih ljudi. Objekat u Smederevu trenutno zapošljava petoro ljudi.

Tokom prethodnih 18 meseci izgrađeno je postrojenje za preradu, nabavljeni su kontejneri za odlaganje otpada, kao i dva specijalizovana vozila za transport otpada.

Na teritoriji Smedereva i Kovina godišnje nastane 978 tona sporednih proizvoda životinjskog porekla koji su završavali na neadekvatnim mestima, sa negativnim uticajem na životnu sredinu i rizikom po zdravlje ljudi i životinja.

Projekat je finansirala EU i Austrijska razvojna agencija kroz program “Društveno ekonomski razvoj u Dunavskoj regiji”, a sufinansiran je od Nacionalne agencije za regionalni razvoj grada Smedereva i opštine Kovin.

Ukupna vrednost projekta je oko 357.000 evra, a Grad Smederevo je učestvovao u finansiranju sa 20,2 odsto, Nacionalne Agencija za regionalni razvoj sa 5 odsto i Evropska Unija – Austrijska razvojna Agencija sa 74,98 odsto sredstava.

Izvor: Boom93
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Maj 18, 2015 6:44 pm

Smile U 2015. za energetsku efikasnost 180 miliona dinara



Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti u ovoj godini raspolaže sa 180 miliona dinara koji će biti upotrebljeni za projekte javnog sektora, dok bi građani od sledeće godine mogli da očekuju tu podršku. Prema rečima stručnjaka, ključni korak za unapređenje energetske efikasnosti u zgradama u Srbiji je da se dopre do pojedinaca, koji zbog nedostatka novca ili nedovoljnog znanja o mogućim uštedama ne unapređuju svoje kuće. Krajem prošle godine sklopljeni su ugovori sa 11 lokalnih samouprava za adaptaciju javnih zgrada iz tog fonda. Uvođenje energetskih menadžera treba da pruži uvid u pravo stanje u oblasti energetske efikasnosti u opštinama koje će morati da ostvare propisane uštede energije, da ih prate i izveštavaju resorno ministarstvo.

Zvaničnica Ministarstva rudarstva i energetike Antonela Solujić je rekla za EurAktiv Srbija da će ovogodišnja sredstva iz fonda biti iskorišćena za dovršetak projekata za koje su prošle godine sklopljeni ugovori sa lokalnim samoupravama, a ostatak za novi javni poziv u ovoj godini.

“Za 2015. godinu smo u budžetu dobili 180 miliona da završimo te projekte i za novi javni poziv. Sada čekamo da jedinice lokalne samouprave završe javne nabavke da bismo videli kolika su nam sredstva ostala za javni poziv u ovoj godini”, rekla je ona.

Ona je podsetila da su krajem 2014. godine potpisani ugovori za finansiranje iz budžetskog fonda za energetsku efikasnost sa 11 jedinica lokalne samouprave i navela da je reč uglavnom o projektima uštede energije u javnim zgradama.

Dodala je i da je prošle godine iz fonda za energetsku efikasnost izdvojeno oko 100 miliona dinara, da je u planu bilo da se deo tih sredstava nameni građanima, ali da su to onemogućile poplave.

Antonela Solujić, koja je u ministarstvu šefica Odseka za energetsku efikasnost, rekla je da ni ove godine neće biti dovoljno sredstava u fondu da bi se finansirali i projekti građana i izrazila nadu da će to biti moguće od naredne godine.

“Ove godine nažalost ne, ali nadam se da će sledeće godine biti dovoljno sredstava da se tako nešto uradi”, rekla je ona.

Antonela Solujić je rekla da se “u ovom trenutku fond fokusira na javni sektor jer je to izvodljivo i može da daje rezultate”, naglasivši da je reč o veoma složenom mehanizmu koji uključuje i proveru trošenja sredstava.

Projekti za koje su izdvojena sredstva iz fonda birani su na osnovu više kriterijuma, poput toga kolike su uštede po dinaru uložene investicije, rekla je ona i dodala i da se bodovalo i ako je lokalna samouprava bila spremna da uloži više sredstava.

Zvaničnica Ministarstva rudarstva i energetike je podsetila da se iz fonda subvencioniše do 70% investicije, da su izuzetak bile tri jedinice lokalne samouprave koje se vode kao devastirane i da će u njihovom slučaju biti izdvojeno do 100% sredstava.

Prema njenim rečima, omogućeno je da se konkuriše za “širi i uži spektar mera”, odnosno da se u celini urade “izolacija i termotehničke instalacije” ili da se rade samo segmenti.

Antonela Solujić je rekla da fond za energetsku efikasnost budžetska linija na nivo ministarstva, da su njegove mogućnosti ograničene, odnosno da se pare ne vraćaju u fond niti mogu da se stave u banku kao garancija.

Ona je dodala da Srbija u narednom periodu treba da radi na razvijanju kvalitetnih mehanizama za energetsku efikasnost, podsetivši da Srbija nema posebnu instituciju za tu oblast za razliku od zemalja u okruženju koje imaju i prihode iz ekoloških taksi.

“Biće nam sigurno potrebno neko vreme i, ako bismo imali stalne izvore prihoda, to bi omogućilo da fond radi na ‘rivolving’ bazi, to bi bilo korisno”, rekla je ona.

Nema ekonomskog motiva za štednju

Solujić je rekla da ne postoji ekonomski motiv za štednju energije, s obzirom da je cena struje niska, i da nema sistema naplate grejanja po potrošnji. “Teško će se neko opredeliti da ulaže u mere energetske efikasnosti ako nije motivisan – što bi uložio kad ćemu račun biti isti”, rekao ona.

Ona je rekla da je, s druge strane, uvođenje sistema naplate po potrošnji izazov jer će u tom slučaju porasti troškovi građana čije su zgrade u lošem stanju.

Ocenila je su to procesi koji se moraju razvijati posetepeno, kao i da treba raditi i na razvijanju mehanizma finansiranja.

Sa ovim se složila tim lider projekta Energetska efikasnost u zgradarstvu Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ Renate Šindlbek, koja je za EurAktiv ocenila je da je loša materijalna situacija najveći izazov za unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu u Srbiji, budući da stambeni objekti čine većinu zgrada.

“U ovom trenutku je teško, cene energije su niske, motivacija je time manja, ali ima i primera da ljudi primenjuju mere energetske efikasnosti u svojim stambenim kućama”, rekla je ona, dodavši da opštine treba da se to isplati jer se troši manje energije, pa samim tim i novca.

Dodala je da mora da se razmisli o tome kako će se, dugoročno gledano, primeniti mere energetske efikasnosti u zgradama.

Ukazala je da nema još fondova na lokalnom nivou, ali da GIZ u okviru projekta podržava nekoliko opština da razviju strateško planiranje i razmisle kako može situacija može da se unaperdi u njihovim zajednicama, što uključuje i obaveštavanje o koristima poput povraćaja novca.

“Imamo sada 1.400 obučenih inženjera za energetsku efikasnost, oni mogu da daju savet vlasnicima kuća i da proračunaju troškove u odnosu na određenu stopu povraćaja ili vreme povraćaja novca”, kazala je Špindeleger.

Program podrške opštinama

Solujić iz Ministarstva rudarstva i energetike je rekla da su neke opštine vrlo aktivne na planu unapređenja energetske efikasnosti, da se neke “možda nisu probudile” i da bi uvođenje sistema energetskog menadžmenta trebalo da pruži uvid u stanje na lokalu i poboljša ga.

Ona je rekla da će za sve jedinice lokalne samouprave sa preko 20.000 stanovnika na jesen početi obuke za energetske menadžere koji će steći licence.

Opštine će, prema njenim rečima, morati da imaju određen broj energetskih menadžera, da ostvare određene uštede energije koje će vlada propisati uredbom, kao i da prate i na godišnjem nivou izveštavaju resorno ministarstvo o uštedaama.

“Onda ćemo tek imati pravu sliku o tome koliko su neke opštine napredovale ili ne”, rekla je Solujić.

Ministarstvo rudarstva i energetike je, kako bi pomoglo opštinama, zajedno sa Programom za razvoj UN (UNDP) pripremilo predlog projekta čiji bi cilj bio da se opštinama sa između 30.000 i 50.000 stanovnika pomogne u uvođenju sistetma energetskog menadžmenta.

Ona je izrazila nadu da će taj projekt koji će finansirati Globalni fond za životnu sredinu (GEF), uskoro biti odobren kako bi na jesen počela njegova primena.

Napisale: Maja Poznatov i Smiljana Vukojičić Obradović
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 16 od 18 Prethodni  1 ... 9 ... 15, 16, 17, 18  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu