Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 44 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 42 Gosta :: 2 Provajderi

Brave Heart, Džudi

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Ekologija

Strana 14 od 18 Prethodni  1 ... 8 ... 13, 14, 15, 16, 17, 18  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Jan 28, 2015 7:04 pm

Smile Srpske šume: Nikad gore za dva veka



Šume u Srbiji su samo prošle godine usled suše pretrpele štetu od oko tri miliona evra, izjavio je v.d. direktor Srbijašume Predrag Aleksić.

Aleksić kaže da je to javno preduzeće iz šuma Srbije izvuklo više od 100.000 kubika suvih stabala što je velika ekonomska, ali i ekološka šteta budući da osušena stabla predstavljaju izvor zaraze za druge zdrave biljke.

“To je velika ekonomska šteta nastala usled suša jer skupljanje pojedinačnih stabala na velikom prostoru izaziva velike posledice, a troškovi da se oštećena stabla izvuku iz šuma su veći nego što to drvo vredi”, rekao je on novinarima nakon obilaska šumskog gazdinstva Boljevac na Rtnju.

Inače, najveću štetu od ledenog talasa pretrpela šumska gazdinstava “Južni Kučaj” u Despotovcu, “Severni Kučaj” u Kučevu, “Timočke šume” u Boljevcu, “Niš i Rasina” u Kruševcu.

Štete nastale od leda i snega u ovom kraju Srbije su ekološka katastrofa koja nije zabeležena u poslednja dva veka, naveo je direktor Srbijašuma.

Najveće suše koje su izazvale i velike posledice bile su 2012. godine kada je za krajem avgusta i početkom septembra došlo do sušenja mladih šuma, koje su bile zasađene na teškim i nepristupačnim terenima, i to u Ibarskoj dolini, nedaleko od manastira Žiča.

Aleksić podseća da su temperature u tom periodu godine bile više od 30 stepeni i tokom noći pa su se “biljke predale” i polovina njih se osušila.

Istakao je i da je Javno preduzeća Srbijašume pošumio većinu površina koje je trebalo, ali da problem ostaje na million hektara u privatnom vlasništvu.

Pošumljavanje površina u nadležnosti tog preduzeća podiže šumovitost za svega 1, 5 odsto, kaže Aleksić i dodaje da bi zato trebalo stimulisati privatne vlasnike da to učine na površinama koje su u njihovom vlasništvu.

Srbijašume su, kaže, prošle godine poklonile oko tri miliona sadnica, a to se činilo i prethodnih godina. Ipak, srpske šume su sve više ugrožene zbog klimatskih promena, aerozagađenja, i zračenja.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Jan 30, 2015 10:21 am

Smile SUTRA 34. NOVOSADSKA KRITIČNA MASA



NOVI SAD – Januarska Novosadska kritična masa održaće se u petak 30. januara pod sloganom “Podelimo puteve”. Okupljanje biciklista i biciklistkinja je u 17 časova u Limanskom parku.
Novosadska Kritična masa (Novi Sad Critical Mass) je mesečni događaj kojim se promoviše vožnja biciklom kao zabavan i zdrav način prevoza. Vožnja “CRITICAL MASS” se događa u preko 300 gradova širom planete i koliko je lokalni toliko je i globalni događaj, kaže se u pozivu.

U Novom Sadu Kritična masa je prvi put održana u aprilu 2012. godine, poslednjeg petka u pet u Limanskom parku. Skup je brojao između 150 i 200 prisutnih koji su se provozali ulicama grada izazivajući upitne poglede vozača i prolaznika. Trenutni rekord posećenosti je zabeležen na 30. Kritičnoj masi (avgust 2014. godine) sa oko 752 učesnika vožnje, bez starosnih i drugih ograničenja. Zabeleženo je da je do sada najmlađi učesnik imao svega 11 meseci.

Odlike novosadske Kritične mase su pre svega opuštenost, bezbednost, druželjubivost – kritična masa je društveni događaj koji povezuje ljude.


U toku vožnji mogu se razmenjivati vicevi, slušati muzika, neobavezno ćaskati sa drugim ljudima i slično. Kritična masa nije nekakva konkretna organizacija, u pitanju je pokret koji podržavaju svi učesnici na različite načine. Upravo iz tog razloga, svaki put je masovnija, kaže se u najavi.

Izvor: RTV
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Ned Feb 01, 2015 7:31 pm

Smile Selo je jedina opcija



Za radnike propalih firmi koji imaju kuću i zemlju na selu, poljoprivreda bi mogla da bude rešenje egzistencije.

Radnici koji i dalje imaju imovinu na selu i odluče da se bave povrtarstvom ili voćarstvom, podignu staklenike ili gaje cveće, mogli bi da žive neuporedivo bolje na selu nego u gradu čekajući platu u propaloj firmi. Istina, u oštroj konkurenciji sa ratarima iz EU propašće mnogi koji se odluče za tradicionalne proizvode poput mleka ili živine, a uspeće samo oni koji uzgajaju traženu robu poput povrća, cveća ili voća, odnosno svega što zahteva mnogo rada. Naravno, ko pozajmi novac da bi pokrenuo posao, unapred je osuđen na propast.

Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja poljoprivrede, Privredne komore Vojvodine, objašnjava kako je glavni preduslov za bilo kakvo pokretanje posla na selu – obradiva zemlja u vlasništvu.

– Ukoliko neki radnik ostane bez posla u fabrici, a nema neku zemlju na selu, može samo da radi kao traktorista, kod „situiranog“ poljoprivrednika, naravno, ukoliko zna da vozi traktor – kaže Bugarin.

– Realno, u sadašnjim uslovima približavanja EU, koji podrazumevaju i smanjenje carinske zaštite, i manji poljoprivrednici, koji se ovim poslom bave već godinama, imaće ozbiljnih problema da opstanu, ukoliko izostane državna podrška, koja bi ih pripremila za „nošenje“ sa konkurencijom.

Poljoprivrednici, koji nemaju dovoljno zemlje, moraju, dodaje Bugarin, da se okreću znatno intenzivijim kulturama, odnosno, gajenju povrća, podizanju staklenika ili plastenika, pa i gajenju cveća:

– Zemljište u Srbiji kada se poredi sa cenama u EU, još uvek može da se kupi relativno povoljno, ali, problem je što mali broj poljoprivrednika, u ovakvoj situaciji, kada na selu jednostavno nema dovoljno novca, teško može da ga kupi. Poljoprivrednici, sa manjim posedom, moraju se okretati profitabilnijoj proizvodnji, pre svega stočarstvu, ali ne mlečnom, jer će tu opstati samo oni sa farmama od 100 i više grla.

Oni koji nemaju kapital koji bi uložili u proiozvodnju moraju da budu – kreativni i da na malim površinama uzgajaju atipične biljke. Voće se ne preporučuje, jer se rod čeka godinama. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić početnicima, sa zemljom od 10 ari i blizinom izvora, predlaže – blitvu.

– Povrće daje najbrži obrt kapitala i mogućnost dve-tri berbe – kaže Ševarlić.- Na 10 ari (100 puta 10 metara) u 17 redova na razmaku od 20 centimetara u martu se poseje blitva. Do leta će biti 8.500 stabljika sa po 30 listova. Sa 255.000 listova u sezoni sa 10 listova u vezici, koje će prodavati po 20 dinara, čovek može da zaradi pola miliona dinara ili 40.000 dinara mesečno. To podrazumeva četiri meseca rada i branje na svaka tri dana. Ostatak koji ne proda treba da blanšira i pakuje u zamrzivač, pa ih zimi prodaje restoranima kao prilog uz ribu. Do jeseni će već zaraditi novac da podigne mali plastenik i u njemu posadi ljute papričice koje će od Svetog Nikole do Svetog Jovana imati pet berbi. Blitva će i sledeće godine roditi, jer je dvogodišnja biljka, a za dve godine imaće dovoljno novca da podigne staklenik i počne uzgoj skupljeg povrća.

ŠANSA U ORGANSKOJ HRANI

Da bi živeo od ratarstva, poljoprivrednik treba da ima najmanje 300 hektara zemlje. Prosečan posed u Srbiji ima oko pet hektara, tako da mnogi poljoprivrednici mogu da reše egzistenciju samo kroz plasteničku ili organsku proizvodnju.

Organski proizvodi su i za 30 odsto skuplji od klasičnih, a oni koji su proizvedeni u Srbiji, izuzetno su traženi u svetu.

PLASTENICI

Stručnjaci godinama napominju kako bi, za poljoprivrednike koji imaju male posede, moglo bi da bude upravo podizanje plastenika ili staklenika. Četvoročlana porodica, prema podacima stručnjaka sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, može da se izdržava prihodima koje donosi plastenik od 2.500 kvadratnih metara. Izgradnja plastenika, u zavisnosti od opreme, košta od 12 do 15 evra po kvadratnom metru, a taj novac može da se isplati već za nekoliko godina. Prihodi sa jednog hektara pod plastenikom ili staklenikom mogu da budu veći od prihoda sa čak 150 hektara pod pšenicom. Uprkos tome u Srbiji i dalje postoji mali broj plastenika i staklenika.

Izvor: Centar za prirodnu medicinu
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Feb 02, 2015 7:47 pm

Smile Ivan Karić: Preti nam zaraza



SRBIJA svakodnevno plaća ceh jer ne postoji efikasan sistem upravljanja stočnim otpadom, otpadom od krvi, uginulom stokom. To ne datira od juče. Već više od 20 godina naša država nema kapaciteta da reši ovaj problem.

To je potencijalno veliki rizik po zdravlje ljudi jer je uginula stoka, koja i po nedelju dana truli po farmama i imanjima, izvor zaraze. Postoji opasnost širenja bolesti koje više ne postoje u savremenim društvima.

Mora se pronaći rešenje u boljoj i efikasnijoj saradnji kafilerija sa klanicama, uvoznicima i uzgajivačima, kako bi se došlo do rešenja. Ništa se neće učiniti ukoliko se samo budu tražili krivci i prebacivala odgovornost, bez uspostavljanja novog sistema.

U razvijenim i uređenim zemljama, taj otpad se koristi, na primer, i za proizvodnju električne energije. Dakle, nužno je razmisliti i o alternativnim načinima njegove prerade.

I mi Zeleni stojimo na raspolaganju državi sa svojim kontaktima u sestrinskim organizacijama širom Evropske unije. U Srbiji, kada su ovakve teme u pitanju, ne bismo smeli da budemo u rovovima vlasti i opozicije. Moraju se prevazići političke sujete i naše razlike kako bi se angažovali svi koji znaju i mogu da pomognu.

Izvor: Novosti
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Feb 03, 2015 8:47 pm

Smile Jedan čovek protiv divlje deponije



Ovaj komentar posvećen je Goranu Kajdiću iz Karavukova – malom čoveku koji je učinio veliko delo za Karavukovo.

Godinama unazad svi putnici koji su iz Odžaka išli drumom prema Bogojevu preko Karavukova , državnoj granici sa Hrvatskom i Evropskoj uniji, prešavši most na Kanalu DTD kod Karavukova, na stotinak metara od prvog reda kuća, mogli su da vide ogromnu divlju deponiju neposredno uz drum , koja je i često gorela i stvarala velike stubove gustog dima. Godinama su građani Karavukova sami sebi pravili velike probleme ne poštujući odluku da se smeće odlaže na zvaničnom smetlištu koje se nalazi nekoliko stotina metara dalje i, što je vrlo bitno, do kojeg postoji asfaltiran put. Naravno, bilo je mnogo lakše istovariti smeće neposredno posle skretanja sa druma Karavukovo-Bogojevo. Vremenom se nakupljalo toliko smeća da je postepeno dolazilo do zatvaranja puta prema zvaničnom smetlištu, tako da se smeće praktično nekada istovaralo i na drum Karavukovo -Bogojevo. Veliki ekološki problem je bilo često pojava da su sakupljači sekundarnih sirovina paljenjem smeća pokušavali da dođu do sekundarnih sirovina , najčešće gvožđa i bakra, pa je deponija gorela danima i stvarala nesnosni smrad i otežavala disanje građana Karavukova. Veliki dim , kombinovan sa nepovoljnim pravcem duvanja vetra, često je građanima Karavukova danima i nedeljama stvarao probleme jer praktično nisu smeli da otvore prozore.



Decembra 2013. potekla je inicijativa da se deponija uredi. Tadašnji direktor JKP „Usluge“ Čedomir Jovanović i njegovi saradnici Nikola Orlić i Dragan Hrnjak obezbedili su mehanizaciju da se ružna slika divlje deponije eliminiše, Deo smeća je premešten na zvanično smetlište, a ostatak je razastrt po okolnom terenu. Na ovaj način je ranije „rešavan“ problem ove divlje deponije, ali se , kao i u ranijim periodima ili kao u drugim mestima, dešavalo da priča počne od ovakvog početka, a da kraj bude kao opis na početku ovog teksta.

Ključni „igrač“ u ovoj priči je Goran Kajdić. On je pri uređenju divlje deponije postigao dogovor sa čelnicima JKP „Usluge“ i Mesnom zajednicom Karavukovo da na sebe preuzme obavezu dežurstva na lokaciji divlje deponije, odnosno zvaničnog smetlišta i nikome ne dozvoli da započne deponovanje smeća gde mu nije mesto. Njegovo jednogodišnje angažovanje dalo je odlične rezultate.



Na njegov poziv, predstavnici Ekološkog pokreta Odžaka obišli su pomenutu lokaciju i prosto nisu mogli da veruju očima da je onaj cirkus od smeća uklonjen i da sada teren gde se nekada nalazila velika divlja deponija izgleda sasvim drugačije. Neverovatna je razlika između onoga što je bilo i ovoga što se vidi danas. Teren je skoro idealno čist. Mestimično još uvek postoje ostaci smeća, ali, kako je rekao Goran Kajdić, to će njegovim radom i organizovanjem radnih akcija biti postepeno dovedeno do stanja da niko neće moći da pomisli da je tu bila ogromna divlja deponija koja je pretila da se „ulije“ u Kanal DTD. Goran Kajdić takođe organizuje postepeno prekrivanje terena slojem zemlje i planira pošumljavanje terena sada već bivše deponije. Najvažnije je da svojim prisustvom sprečava česta paljenja smeća i stvaranje dima. To sa desilo samo jednom i to kada su lopovi pokrali prikupljene sekundarne sirovine , pa su paljenjem smeća pokušali da prikriju tragove.



Ovaj komentar pišemo zbog odnosa ljudi iz JKP „Usluge“, Mesne zajednice Karavukovo i lokalne samouprave prema Goranu Kajdiću. Goranu su obećali da će za posao koji obavlja dobijati određenu nadoknadu. Nažalost, jedina nadoknada je mala suma koju on dobija prodajom sekundarnih sirovina koje izvuče iz smeća, a uglavnom je to PET ambalaža. Goran se žali da ga na terenu često biju sunce, vetar, kiša, sneg i da nema gde da se skloni, malo odmori ili sedne da nešto pojede ili popije.

Ovim komentarom želimo da javno pohvalimo angažovanje Gorana Kajdića, da mu odamo priznanje da je svojim angažovanjem doprineo i sprečio ponovno stvaranje dugogodišnje ružne slike iza mosta na Kanalu DTD u Karavukovu i da apelujemo na JKP „Uslugu“, Mesnu zajednicu Karavukovo i lokalnu samoupravu da nađu mogućnost da Goranu Kajdiću obezbedi neku kućicu ili stari kiosk u koji bo mogao da se skloni od nevremena , da se malo odmori ili boravkom u kućici spreči krađu sortiranih sekundarnih sirovina, ali i da mu se obezbedi neka naknada – bilo direktna novčana ( iz prihoda Mesne zajednice Karavukovo, Fonda za zaštitu životne sredine , tekuće budžetske rezerve ili nekog drugog izvora) ili da mu se obezbedi korišćenje i plati vozilo kojim bi se sakupljala PET ambalaža koju građani Karavukova odlažu u namenske kontejnere za odlaganje PET ambalaže. Prodajom ove ambalaže Goran bi sebi priuštio određena finansijska sredstva. Građani Karavukova bi mogli da podrže svog sugrađana tako što bi pre odlaganja PET flaša i balona sa flaša i balona skinuli čep i flaše i balone pre ubacivanja u kontejner gaženjem spljoštili. Čepove mogu da sakupe, daju deci iz komšiluka da odnesu u školu za akciju „Čepom do osmeha“. Mislimo da bi prema ovom čoveku bilo fer da se postupi na ovaj način, jer je on svojim angažovanjem uradio mnogo više od plaćenih lica u JKP „Usluzi“, Mesnoj zajednici Karavukovo ili Odeljenju za zaštitu životne sredine Opštinske uprave opštine Odžaci, koji i ne znaju koliko kontejnera za sakupljanje PET ambalaže i papira ima na teritoriji opštine – što su pokazali na poslednjem sastanku Zelenog saveta. Isto važi i za člana Opštinskog veća opštine Odžaci koji je zadužen za pitanja komunalnih delatnosti i zaštite životne sredine.
Takođe apelujemo da se za ovaj teren obezbede sadnice i da se na proleće izvrši pošumljavanje.

EKOLOŠKI POKRET ODžAKA
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Feb 03, 2015 8:49 pm

Smile Zdravlje u Tegli



Šta je Tegla’s? Kakva je ovo novotarija? Da bismo razumeli, moraćemo da raščlanimo – sloj po sloj.

1.sloj – Cream dressing – Osnova, sastojak koji sve spaja, ono što čini da salata postane celina.

Svaki dan isto – pecivo, burek, pica, burek, kroasani, sendviči, dokle više, burek, šta bih mogao danas, pica, ništa mi se ne jede, žu-žu, pa ovo goji. Ideja, hoćemo nešto drugačije. Hoćemo da se hranimo zdravo. Mladost i entuzijazam. Salate u tegli.

2.sloj –Čeri paradajz – Osveženje, rajsko povrće

U redu, odlučeno je -bez puno razmišljanja.Otvaramo novo mesto u gradu. Tegla’s će se zvati. I biće pravo osveženje za Srbiju kojoj je Holesterol srednje ime.

3.sloj – Piletina –Meso – čvrsta stvar. Oslonac u salati.

Narodnog fronta 25, Novi Sad. Svakog dana. Kućna dostava na 069/1-TEGLAS ili 069/1-843-527. Čitava ponuda na www.teglas.rs. Fejsbuk strana – teglasns. 13 različitih tegli u ponudi. Uživancija.

4.sloj – Slanina – bogatstvo ukusa.

Vladimir Elesin, vlasnik Tegla’s, kaže: „Politika naše kuće je da sve namirnice moraju biti proverene i sveže te da im se zna poreklo. Sve umake pravimo mi sami i tu se trudimo da koristimo sveže začine jer su oni neuporedivo bolji/zdraviji od sušenih začina. Takođe, trudimo se da uzimamo samo najkvalitetniju robu i na taj način našim kupcima obezbedimo vrhunski kvalitet. Džaba je nešto lepo ako nije ukusno. A da bi bilo ukusno, moraš imati kvalitet i tog kvaliteta biti dosledan. To je jedini način da uspeš i oko toga nema kompromisa.“ Aleluja.

5.sloj – Feta sir –idealan za salate, slan i aromatičan.

U ponudi imamo ponešto za sve vas: i za vegetarijance i za mesoždere i za one koji poste i za one koji vole da mešaju slatko i slano i za one koji paze na liniju. 13 različitih ideja, sličnih a ipak jedinstvenih. Tegla’s salad, Tuna salad – posna, Bacon salad, Beetroot chicken, Chicken and broccoli, Cream beam, Fit for fun, Tegla’s pesto, Tuna salad, Italian salad, Tegla’s pikant, Mexican salad, Fit for fun – posna.

6.sloj – Jaja –Dekorativna i smiruju ukuse.

Dizajn je jako bitan za svakog ko želi ozbiljno da se bavi poslom. Svaki detalj smo pažljivo osmislili. Dizajn tegli, logo, sajt, prostor (lampe od tegli i začini zasađeni u teglama) – jednom rečju: brend.

7.sloj – Zelena salata – bez zelenog nema salate.

Naravno da staklena tegla nije slučajan izbor materijala. Zeleni, ekološki način poslovanja je danas jedini ispravan. Za razliku od plastike – staklena tegla može da se reciklira u potpunosti, a vrlo lako joj se može naći i nova namena. Ako skupite deset naših tegli i vratite ih nam prazne – mi vam besplatno damo jednu punu. Po vašem izboru.

8.sloj – Krutoni – Komadići nekada mekani a sada hrskavi. I prošlost i budućnost u jednome.

Proverite šta nudimo na www.teglas.rs, pa dođite kod nas da uživate u bogatstvu boja i ukusa. Dođite da ponekad promenite svoje dosadne obroke. Ako vas mrzi da dolazite, pozovite nas – doći ćemo mi kod vas. A ako nismo u vašem gradu – ne brinite, planiramo da se širimo.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Feb 04, 2015 6:53 pm

Smile Mnogo plastike u morima



Znamo da je zagađenje okeana plastikom veliki problem, ali nedavno objavljeno istraživanje nam pokazuje koliko je taj problem veliki. Naučnici procenjuju da postoji 5 triliona komada plastike koji plutaju morima i okeanima, težine preko 250.000 tona.

Naučnici su sakupljali podatke o zagađenju plastikom širom sveta od 2007.do 2013.godine i svoje zaključke objavili u žurnalu PLOS ONE. Plastika svih veličina, od velikih komada do mikrokomadića, je pronađena u svim oblastima okeana.

Oko 90% od sve plastike je u obliku mikrokomada, ne većih od zrna peska. Ovi mali komadi verovatno potiču od većih plastičnih predmeta koji su se razgrađivali u okeanima. Mikroplastika je naročito podmukla vrsta zagađenja, zato što ih veličina čini skoro nemogućim za uklanjanje iz vode. Takođe, te komadiće ribe i ostale morske životinje konstantno unose u svoj organizam, a toksini koji se u plastici nalaze štete životinjama, a one te otrove prenose kroz čitav lanac ishrane.

Naravno, veći predmeti su takođe problem. Morske životinje se upetljavaju u plastične kese i bačene ribarske mreže.

Izvor: Treehugger
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Feb 06, 2015 7:02 pm

Smile Plutajuća kuća je održivo rešenje za poplavne zone



Nagrađivani arhitektonski biro Carl Turner Architects je nedavno predstavio jedinstveni projekat kuće koja rešava sve veći problem poplava u Velikoj Britaniji i u drugim delovima sveta.

Biro Carl Turner Architects je projektovao Plutajuću kuću koja sarađuje sa svojim okruženjem, umesto da se trudi da radi protiv njega. Projekat je delimično plutajuća kuća, delimično čamac, i 100 odsto samodovoljna, ugljenično neutralna kuća koja generiše sopstvenu električnu energiju sa ugrađenim solarnim panelima.

Plutajuća kuća je stvorena kao odgovor na izazov koji je postavila kompanije Paper Houses. Izazov je pozvao arhitekte i dizajnere da se pozabave sa nedovoljno korišćenim vodotokovima u Velikoj Britaniji i sve većim problemima poplava koji se javljaju u stambenim naseljima.

Dizajn Plutajuće kuće je prilagodljiv tako da dom može biti podržan na velikom broju različitih struktura, u zavisnosti od okruženja. Lagani dom može biti izgrađen na vrhu čvrste baze u poplavnom području, na šipovima, ili na plutajućoj bazi koja je više slična splavu.

Više na Građevinarstvo.rs
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Feb 09, 2015 6:19 pm

Smile Lovci na staze u Japanu



Mat Hanter je profesionalni vozač MTB – planinskih bicikli i avanturista (voleo bih da je to i moja profesija), pronalazi inspiraciju u svetu i traži nove staze. Matova poslednja avantura ga je odvela, zajedno sa fotografom Sterlingom Lorensom i snimateljem Matom Majlsom, do fenomenalne destinacije – Japana. Oni su Lovci na staze.

Njihovu vratolomnu vožnju šumama Japana možete pratiti uz fenomenalnu pesmu Heartless Bastardsa – Only for you.

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Feb 11, 2015 6:57 pm

Smile PREDNOSTI I MANE GREJANJA NA DRVENI PELET



Grejanje na drvene pelete je u poslednjih par godina postalo popularno u svetu i kod nas, prvenstveno zbog svojih ekoloških i finansijskih prednosti, ali ono još uvek nije toliko zastupljeno. Neki ljudi vole grejanje na pelet, dok drugi nisu za ovu opciju. Šta voleti, a šta ne voleti kod peći i kotlova na pelet? U nastavku ćemo izneti primarne prednosti i nedostatke grejanja na pelet.

Prednosti grejanja na drvene pelete

Regionalno gorivo - Gorivo je, ili može biti, lokalnog ili regionalnog porekla. U najmanju ruku to nije gorivo koje dolazi sa Bliskog istoka ili preko nestabilnog tržišta ruskog gasa. Blizina proizvodnje peleta dodatno povećava njihov već, pozitivni, ekološki uticaj. Prilikom kupovine peleta, preporučili bismo vam da kupujete onaj koji je lokalno proizveden, jer tako pospešujete domaću proizvodnju, smanjujete zagađenje planete umanjivanjem razdaljine koju proizvod pređe.

Ugljenična neutralnost - Životni ciklus proizvodnje i korišćenja drvenih peleta može i treba da bude blizu ugljenično neutralnog. Sa prirodnim gasom, propanom ili lož uljem uzimamo ugljenik koji je zaplenjen u podzemlju pre više miliona godina i oslobađamo ga kao gas koji izaziva efekat staklene bašte u atmosferu (gde doprinosi globalnom zagrevanju). Kada sagorevamo drvene pelete mi opet oslobađamo istu količinu uskladištenog ugljenika u atmosferu, ali taj ugljenik je zaplenjen u drvenim vlaknima za samo nekoliko decenija, a ako upravljamo pravilno sa našim šumskim gazdinstvima (menjajući posečeno drveće sa novim), celokupni životni ciklus rezultira gotovo bez neto emisija ugljenika.

Relativno čisto gori - Drvene pelete mnogo čistije gore nego ugalj. To je zato što je sagorevanje peleta potpomognuto sa ventilatorom koji snabdeva stalan tok vazduha do peći. Prilikom pokretanja peći na pelet, kako električni grejni element zagreva pelet kako bi se započelo sagorevanje, proizvodi se malo dima, ali jednom kada je peć na pelet pokrenuta više se ne proizvodi vidljivi dim (ovo je razlog zašto treba podesiti diferencijalne temperature na termosu relativno visoke – kako se ne bi gasio i palio previše često).

Retko loženje - Peći na pelet imaju integrisane kante koje se mogu napuniti svakih nekoliko dana, a većina pelet kotlova imaju samostalne kante koje drže pelete za nekoliko meseci loženja. Redovno loženje nije potrebno – za razliku od peći na drva. Ukoliko je peć na pelet vaš jedini sistem grejanja u prostoru, za koliko vremena ćete morati založiti zavisi od energetske efikasnosti vašeg doma, spoljašnje temperature, zapremine koju vaša peć ili korpa drže, kao i podešavanje termostata.

Mane grejanja na drvene pelete

Buka - nema zaobilaska činjenice da su peći na pelet bučne. Obično postoje dva ventilatora: jedan za snabdevanje vazduha za sagorevanje i drugi za cirkulisanje zagrejanog vazduha u prostoriju. Neki ljudi smatraju tu buku vrlo iritantnom. Svakako je to jako drugačije od tihog pucketanja drveta u peći na drva. Navodno postoje neke peći na pelet koje funkcionišu pasivno, i koje su tiše. Kotlovi na pelet su takođe bučni, ali se oni obično nalaze u podrumu ili u kotlarnici, tako da to nije neki problem.

Zavisnost od električne energije - Kada nestane struja, vaša peć ili kotao na pelet ne mogu da rade (osim ako nemate neku od onih novih pasivnih peći). Ovo je važno za razmatranje ne samo u ruralnim oblastima sklonim nestancima struje, već i uopšte u eri globalnih klimatskih promena. Naravno, uvek možete koristiti akumulator za kola za pokretanje ventilatora peći kako bi zagrejali prostor dok je nestašica struje.

Komfor - Peći na pelet ne dostavljaju toplotno zračenje. Svi mi volimo da približimo stolicu pored kamina ili peći na drva u hladnim zimskim noćima uz čašu vina i knjigu u rukama. Ta zračeća toplota nas nekako greje spolja i unutra. Peći na pelet (većina makar) ne greju na isti način i ne emituju toplotu. Skoro sva toplota se isporučuje preko ventilatora. To jednostavno nije jednako prijatno.

Plastične kese - Osim ukoliko vam se pelet ne isporučuje na veliko, vi proizvodite dosta polietilen plastičnog otpada iz kesa. Kao što smo rekli, većina peleta se dostavlja u pakovanjima od 20 kilograma u plastičnim kesama, koje potom moraju da se bacaju, recikliraju ili spale, što svakako stvara dodatni napor.

Složenost - Za razliku od peći na drva, peći na pelet imaju pokretne delove koji mogu da se istroše i da zahtevaju održavanje. Postoje duvaljke, temperaturni senzori, spirale za isporuku pelete i druge komponente. Većina trgovaca preporučuju godišnje servisiranje, što značajano povećava operativne troškove peći ili kotla na pelet.

Više na portalu za Energetsku efikasnost
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sub Feb 14, 2015 9:47 pm

Smile Francuzi dobijaju 10.000 evra ako zamene vozilo



Francuska eksperimentiše sa raznim idejama za smanjenje zagađenja od transporta, počev od plaćanja ljudima da voze bicikl do građenja novih biciklističkih staza i pešačkih zona. Nova inicijativa, koju je predstavila bivša kandidatkinja za predsednicu Francuske Segolen Roajal, sada ministarka ekologije, daje podsticaj ljudima da se oslobode svojih starih dizel vozila (starijih od 13 godina, dakle čije su emisije velike).

Iznosi su poprilični, i idu do 10.000 evra ako ljudi izaberu da umesto starog automobila kupe električno vozilo, ili do 6.500 evra ako se izabere hibrid. Povrh toga, ako se dizel vozilo zameni vozilom koje ispunjava Euro 6 i emituje manje od 110g CO2/km, dobija se dodatnih 500 evra za domaćinstvo.



Stara dizel vozila zagađuju neproporcionalno u odnosu na njihov broj, tako da ima smisla skloniti ih sa ulica. Ti automobili mogu da se recikliraju u novu, za okolinu mnogo prihvatljiviju formu.

Očigledno je u pitanju jedan mali korak, ali u kombinaciji sa ostalim – nove biciklističke staze, deljenje bicikli, poboljšanje saobraćaja, pešačke zone, možda plaćanje vožnje automobila u nekim delovima grada i boljim upravljanjem parking prostorom, i taj korak može biti značajan.

Izvor: TreeHugger
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Feb 18, 2015 6:09 pm

Smile Društvo za zaštitu ptica traži hitno suzbijanje krivolova



Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apelovalo je danas na nadležne koji odlučuju o državnim strategijama u lovstvu, zaštiti prirode i nadzoru državnih granica da hitno počnu sistematsko suzbijanje krivolova ptica i njihov šverca iz Srbije.

“Ornitolozi se nadaju da je izlazak sa crnog spiska krivolovom obeleženih zemalja minimalni motiv za ovu hitno potrebnu akciju”, navodi se u saopštenju Društva.

Društvo, kao jedan dokaz o razmerama krivolova, u sapštenju prenosi i delove teksta američkog nedeljnika “Njuzvik” (Newsweek) pod naslovom “Ima li granice masakrima i švercu ptica na Balkanu?”.

Kako je navedeno u saopštenju, “Njuzvik” je u izdanju od 7. februara, doneo opširnu reportažu na koji način se love i švercuju zaštićene vrste ptica, izmedju ostalog i u Srbiji, kao i kako se takvi slučajevi sistematski zanemaruju u postupcima organa koji su dužni da ih sprečavaju i sankcionišu.

“Njuzvik” navodi da su širom jugoistočne Evrope, a posebno u Rumuniji, Srbiji, Albaniji i Bugarskoj, italijanski lovci postali javni neprijatelji broj jedan za zaštitare prirode i ptice.

Prema pisanju lista, od sloma komunizma, svake godine raste broj Italijana koji putuju na istok radi ubijanja ptica, i to u organizaciji preduzeća u italijanskom vlasništvu.

“Njuzvik” prenosi kako se procenjuje da se gotovo svaka ptica koja se prošvercuje u Italiju, prodaje na tržištu za do 3.000 odsto veću cenu, ali i da tržište u Italiji ne može da se zasiti specijalitetima kao što su “polenta e osei” – palenta sa grilovanim pticama pevačicama, koji se nude u restoranima širom te zemlje.

Prema podacima mreže za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC iz 2008, lov i šverc divljih ptica u Italiju uključuje veoma organizovane kriminalne aktivnosti u jugoistočnoj i srednjoj Evropi.

Stotine hiljada ptica pevačica, po tim podacima, biva ilegalno ubijeno i izvezeno, a cela industrija “teška” je oko 10 miliona evra godišnje.

U članku “Njuzvika” su detaljno opisane i metode koji koriste lovne agencije koje dovode strane “turiste”, njihove veze s korisnicima lovišta, zapošljavanje domaćih ljudi koji poznaju terene na kojima se sakupljaju ptice.

Naglašeno je i da je lovački lobi blisko povezan a poslovnim, kao i da su mnogi lovci istovremeno i investitori, ili se barem tako predstavljaju od strane državnih vlasti.

Frapanatna činjenica

Iz Društva ističu da je “frapantna činjenica” da službene statistike navode da je tokom 2013. u Srbiji odstreljeno oko 45.000 prepelica, a tim za borbu protiv krivolova Društva našao je samo na fejsbuku objave koje govore o još oko 70.000 odstreljenih jedinki.


Ta ilegalna lovina zakonski ne može da se iznese van granica Srbije, ali je problem šta raditi s takvim podacima ako carinske službe i policija nisu za njih zainteresovane.

U članku se ističe i pozitivan primer inspektora životne sredine Željka Vukovića iz Hrvatske koji pokazuje koliko brzo krivolov i šverc zaštićenih vrsta može da se zaustavi kada su vlasti odlučne da na tome istrajno rade.

Tokom jedne decenije rada, Vuković je uhvatio toliko krivolovaca da sada italijanski lovci tu zemlju zaobilaze. Na granicama je organizovao obuke za carinske inspektore kako bi uočili i istražili moguće slučajeve šverca, čak i kada su ptice odrane, smrznute i kada su im glave odsečene.

Vuković je za “Njuzvik” kazao kako veruje da je šverc mnogo veći problem od samog krivolova i da 80 odsto ptica ubijenih u Rumuniji i Srbiji nadju put do Italije čak i ako ne prelaze preko Hrvatske, i to najčešće preko Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koje gotovo da jedva imaju bilo kakvu carinsku kontrolu.

Izvor: Zelena Srbija
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Feb 20, 2015 11:16 pm

Smile Neverovatan let jastreba kroz gustu šumu



Postavljanje kamere na jastreba omogućilo je snimanje zapanjujućeg leta kroz šumski drvored iz ptičije perspektive, ali video-snimak nije konačna svrha.

U budućnosti, DARPA (agencija Ministarstva odbrane SAD odgovorna za razvoj novih tehnologija za vojsku SAD) želi da poseduje dronove sa identičnim letačkim sposobnostima.

Na snimku se vidi neverovatno brz let jastreba kroz gustu šumu i zapanjujuća sposobnost navigacije ptice. Njena krila povremeno udare u drvo, ali ipak uspeva da prošiša kroz veoma uzak prolaz pri velikoj brzini.



Izvor: National geographic
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Feb 24, 2015 6:39 pm

Smile Kako se pakuje planinarski ranac



Bitno je da pametno izaberemo stvari i efikasno ih spakujemo u ranac.

Spisak potrebnih stvari može se razlikovati od vrste i zahtevnosti staze na koju se ide, kao i od godišnjeg doba. Za planinarsku turu koja uključuje noćenje u šatoru, ovo je spisak stvari koje su nam potrebne:

šator
podloga za vreću
vreća za spavanje
čeona lampa
šibice, upaljač, kresivo ili alkohol za paljenje vatre
metalni pribor za hranu (činija, šolja)
nož/perorez
prva pomoć
rezervni par čarapa
krema za sunčanje
hrana, voda
mapa, kompas
sredstvo za dezinfekciju ruku
kese za smeće
vlažne maramice
pasta i četkica za zube
dodatni slojevi odeće

Pa, nije tako strašno, zar ne?

Kako se pakuje planinarski ranac

Stvari sam na spisku poređala od glomaznijih ka manjim. Sve ove stvari razvrstamo lepo po podu i polako krenemo sa pakovanjem. Kako treba ređati stvari u ranac, najbolje možemo videti na sledećoj fotografiji. Na njoj su crvenom bojom obeležene teške i robusne stvari, a kako se udaljavamo od crvene i idemo ka zelenoj, stvari su lakše i kompresivnije.



Lake a glomazne stvari poput vreće za spavanje pakujemo na dno ranca.

Smeštanjem težih stvari uz sama leđa, bliže kukovima, obezbeđujemo sebi izbalansiran teret. Ovime ćemo imati bolji balans tela pri kretanju po kritičnim delovima staze, posebno po strmim nizbrdicama ili uzbrdicama.

Što se vode tiče, neki rančevi imaju poseban „rukav“ ugrađen u sam ranac za tzv. mehove za vodu. Njegovo crevo se provlači kroz posebno napravljen otvor na rancu, tako da ga imamo na dohvat ruke, da ne kažem, usta.

Drugi rančevi imaju džepove sa strane predviđene za smeštanje vode.

Na vrh pakujemo lake i kompresivne stvari, poput dodatnih slojeva odeće, zaštite od kiše (kabanice), hrane koja nije konzervirana pa joj preti rasipanje, curenje ili gnječenje. Logično je da iste obavezno pakujemo u kese.

Stvari koje će nam biti potrebne na stazi, poput kompasa, mape, čeone lampe, prve pomoći ili kabanice, stavljamo na dohvat ruke. Želećemo da znamo gde su u svakom trenutku i da do njih možemo brzo doći. Zato takve stvari pakujemo u spoljašnje pregrade ili na sam vrh ranca.

Sad kad smo spakovali ranac, stavljamo ga na leđa kako bismo ga podesili. Tek na stazi ćemo zapravo postići željenu formu ranca na leđima, ali evo nekoliko saveta pre nego što kročimo na stazu.

Kako podesiti ranac za planinarenje

Nepisano je pravilo da ne bi trebalo da nosimo više od 1/3 sopstvene težine na leđima. Recimo da o ovome možemo diskutovati, ali najbolje je da se pridržavamo ovog pravila dok ne steknemo iskustvo i snagu. Kod zahtevnijih i vremenski dužih planinarenja nosićemo i više opreme, samim tim na leđima ćemo imati i teži teret.

Dokle god je težište ranca na našim kukovima, nećemo imati većih problema.

Bolji rančevi za planinarenje imaju, pored kaiševa koji idu oko pojasa, i one koji se kopčaju preko grudi i ramena, a služe za bolju ravnotežu. Ukoliko podesimo „pojas“ ranca tako da je on na vrhu kukova, u ravni sa pupkom, trebalo bi da osetimo kako se težina ranca premešta na kukove, što i jeste poenta.

S obzirom na to da su naše noge, kao najveća grupa mišića na telu, sposobne da podnesu najviše tereta, iz tog razloga želimo da celu težinu ranca prenesemo na kukove. Sada, kada smo to postigli, poslednji test je na stazi: ukoliko možemo da stojimo uspravno sa rancem na leđima i bez problema posmatramo okolinu oko sebe dok se krećemo, dobro smo obavili posao.

Više na sajtu Dah planine
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Feb 25, 2015 7:28 pm

Smile Zagađenje vazduha najveće kod semafora



Vožnja sa spuštenim prozorima po divnom danu možda izgleda osvežavajuće. U stvarnosti, taj povetarac je toksičan.

Prema novim istraživanjima, dok čekate na crvenom svetlu izlažete se visokim nivoima štetnog zagađenja. Kočenje na semaforu, davanje gasa kada se pojavi zeleno, čine samo 2% od vremena provedenog u kolima. Međutim, taj kratak vremenski period nam donosi 25% od ukupnog zagađenja kojem je vozač izložen, kaže studija objavljena u Atmospheric Environment. Koncentracija čestica u tim momentima je 29 puta veća od koncentracije dok automobil krstari putevima. „Vreme koje provodimo u automobilima je ostalo konstantno tokom prethodne decenije uprkos naporima da se smanji, a sa još većim brojem automobila na putevima, izloženi smo sve višim nivoima zagađenja u našim svakodnevnim putovanjima.“, kaže Prašant Kumar, vodeći autor studije.

Kumar zapaža da u ovom problemu pomaže ako zatvorite prozore i isključite ventilatore dok stojite na semaforu, jer ventilatori usisavaju spoljašnji vazduh. Takođe je dobra ideja da pokušate da povećate udaljenost između vas i sledećeg automobila, da biste smanjili količinu izduvnih gasova koje ulaze u vaš prostor.

Takođe daje savete pešacima. „Pešaci koji svakodnevno prelaze takve putanje bi trebalo da razmotre druge puteve koji su manje zavisni od semafora.“

SZO je nedavno povezao zagađenje vazduha sa 7 miliona smrti samo u 2012.godini. Kardiovaskularna oboljenja, astma i rak su povezani sa hroničnom izloženošću zagađenom vazduhu. Nedavna studija je dokazala da trudne žene koje su u trećem tromesečju izložene visokim nivoima zagađenja dvostruko češće rađaju decu sa autizmom.

Izvor: Newsweek
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Feb 25, 2015 7:30 pm

Smile Ledeno doba okončano emisijom ugljen-dioksida



Oslobađanjem ugljen-dioksida iz dubina okeana nastupio je kraj poslednjeg ledenog doba, tvrde autori studije objavljene u časopisu „Nature”. Njegovo oslobađanje u atmosferu dovelo je do porasta temperature i postepenog ulaska Zemlje u topliji period, navode istraživači sa Univerziteta u Sauthemptonu koji su analizirali hemijske signale u ljušturama drevnog planktona.

Svetski okeani apsorbuju oko jedne trećine atmosferskog ugljen-dioksida koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva. Kako je izvestio Bi-Bi-Si, naučnici predviđaju da će povećanje temperatura okeana dovesti do slabljenja njihove sposobnosti apsorpcije atmosferskog ugljen-dioksida, a samim tim i do bržeg globalnog zagrevanja.

Koautor studije dr Migel Martines-Boti napomenuo je da njihovi rezultati ukazuju na postojanje veze između visoke koncentracije rastvorenog ugljen-dioksida u delovima okeana i povećanja atmosferskog ugljen-dioksida na kraju poslednjeg ledenog doba.
„Sada smo u stanju da bolje razumemo ulogu okeana u ugljeničnom ciklusu”, kazao je Boti i dodao: „Okean je daleko veći rezervoar ugljenika od atmosfere, pa je način na koji okean i atmosfera međusobno reaguju izuzetno važan”, preneo je Tanjug.

Dr Gevin Foster, jedan od učesnika studije, ističe da podaci do kojih su došli potvrđuju da su prirodne varijacije u atmosferskom ugljen-dioksidu u periodima ledenog doba i toplijim intervalima mahom izazvane promenama u količini ugljenika koji se nalazi u okeanima.

Istraživanje se temelji na proučavanju drevnih morskih organizama koji su živeli na površini okeana pre više hiljada godina.

Naučnici veruju da vode oko Antarktika imaju ključnu ulogu u pomeranju ugljenika između atmosfere, kopna i mora. Oni smatraju da je važno saznati više o načinu na koji okeani utiču na ugljenični ciklus kako bi bolje razumeli klimatske promene. Novi podaci panela o klimatskim promenama govore da se oko 40 odsto ugljen-dioksida, koji je emitovan od preindustrijske ere do danas, zadržalo u atmosferi, a okean je apsorbovao oko 30 odsto.

Izvor: Politika
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Feb 26, 2015 6:53 pm

Smile Dostigli smo vrh proizvodnje hrane



Vode se diskusije o tome da li smo dostigli vrh proizvodnje nafte. Ali za vrhunac proizvodnje mleka se zna da smo dostigli 2004., soje 2009., pilića 2006., a pirinča još 1988.godine.

Nova studija objavljena u Ecology and Society objašnjava da je 21 resurs od kojih čovek zavisi – u najvećem broju slučajeva hrana – već dostigao svoj vrh proizvodnje.

Vrh proizvodnje hrane, u ovom slučaju, ne znači da proizvodimo manje pilića ili mleka nego pre. Umesto toga, naučnici tu situaciju sagledavaju tako što je proizvodnja na istom nivou a broj stanovnika raste.

„Iznenađeni smo što smo pronašli toliko resursa koji su dostigli vrh proizvodnje u poslednjih 10-20 godina.“, kaže Ralf Sepelt, nemački naučnik koji je radio na studiji.

Rast proizvodnje mnogih namirnica usporava u isto vreme velikim delom zato što zavise od istih ograničenih resursa, kao što su zemljište i voda. Neke namirnice zavise jedne od drugih, kao meso, industrija koja u SAD koristi oko 70% proizvedenih žitarica.

Takođe, teško je predvideti inovacije koji bi mogle dramatično da izmene naše sposobnosti da uzgajamo hranu. „Znamo da možemo očekivati povećanje prinosa za 1-2% godišnje istraživanjem novih vrsta“, kaže Sepelt. „Ali niko ne zna da li možemo da očekujemo inovacije koje bi nam donele lakšu proizvodnju životinjskih proteina ili mnogo produktivnije biljke.“

Ipak, on je optimista kad je u pitanju sposobnost društva da se suoči sa izazovom. Svet baca 1.3 milijarde tona hrane godišnje, a najveći deo toga ne mora da se baci. U nekim delovima sveta, prinosi mogu da se dupliraju. Prelazak na ishranu koja više zavisi od povrća bi takođe doneo značajnu razliku.

FastCoExist
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Feb 26, 2015 6:57 pm

Smile Prodajom Mamule, vlast gazi sjećanja na prošlost



Odluka da se ostrvo sa tvrđavom Mamula da u zakup strancima na 49 godina, na koji je predviđeno pretvaranje tvrđavskog kompleksa u hotel s pet zvjezdica, naišlo je na žestoke kritike Ekološkog društva Boke Kotorske.

Ekološko društvo Boke Kotorske kritikovalo je da vlasti zbog ugovora o zakupu Mamule, istakavši da time gazi sjećanja na prošlost i raspodaje najvrijedniju imovinu u zemlji. Oni poručuju da Novljani i Bokelji ne bi smjeli mirno da trpe “još jednu podvalu” vlasti.

“Niko od nas u Novome sigurno nije protiv uređenja, unapređenja i valorizacije graditeljskog nasljeđa ovog memorijalnog kompleksa za sjećanje na više od 2.000 zatočenika, patriota iz Drugog svjetskog rata, i nekoliko stotina najuglednijih Bokelja, iz Prvog svjetskog rata”, napominje se u saopštenju.

U saopštenju se navodi da se prilikom susreta sa ministrom Branimirom Gvozdenovićem pokazalo da ni Ministarstvo ni nadležni za planska dokumenta “nisu ni nogom kročili na ostrvo, niti da barataju istinskim podacima o stanju tvrđave, niti da znaju za memorijalne posjete hercegnovske boračke organizacije, da omalovažavaju prirodne vrijednosti ambijenta”. Dodaje se da je Gvozdenović obećao proceduru obavještavanja javnosti i grupe zainteresovanih građana prije potpisivanja Ugovora sa bilo kime.

Iz Ekološkog društva Boke Kotorske ističu da ministar ništa od obećanog nije ispoštovano.

“Sigurno je da će neko inkasirati novac od zakupnine i zaboraviće i na izvođenje građevinskih radova, na zaštitu graditeljskog nasljeđa, a naročito na sjeni logoraša iz dva svjetska rata”, navodi se u saopštenju.

Oni su na susretu sa Gvozdenovićem u maju 2014. podržali ideje za Mamulu za turističku ponudu i koncerte, pozorišne predstave i savremene performanse, ali ne i hotel visoke kategorije i spa centar, luksuznu marinu, heliodrom, bazen i kockarnice. “Nikako ništa od sadržaja što bi vrijeđalo sjećanje na stradale”, ističe se u saopštenju. “I nikako ne za otuđenje objekta od svih nas domaćih”.

U Ekološkom društvu se pitaju da li to znači da ćemo “ubuduće ići na Lušticu, ili možda u London ili Kairo da pitamo za dozvolu da se okupamo na Mamuli ili da posjemo mjesto gdje su čamili naši preci”.

Više u Vijesti online
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Mar 03, 2015 7:19 pm

Smile Jeftin materijal poboljšava solarne ćelije za 50%



Postavljanje nove vrste fotovoltaičnog materijala na konvencionalne solarne ćelije može povećati proizvodnju energije za 50%. Naučnici sa Stenford univerziteta su ubacili materijal po nazivu perovskit na silikonsku solarnu ćeliju, čime je potvrdu dobila ideja o jeftinom povećanju efikasnosti proizvodnje solarne energije.

Perovskiti su materijali uglavnom kristalne strukture i u sebi sadrže materijale kojih ima u izobilju i jeftini su: amonijak, jod, olovo…

Još od 2009.godine naučnici dokazuju fotovoltaični potencijal perovskita. Zaključci su da perovskiti konvertuju određene delove solarnog spektruma u struju efikasnije od silikona, i obratno, tako da je najveći dobitak u upotrebi perovskita bi bio da pojača a ne da zameni silikon u solarnim ćelijama.

Naučnici su jeftinu silikonsku ćeliju sa njenom efikasnošću od 11,4% povećali na 17% dodavanjem ćelije od perovskita. Ipak, dosta rada je ostalo pre nego što takve ćelije dospu na tržište. Solarne ćelije od perovskita ne traju dugo, a naučnici i dalje pokušavaju da razviju verzije koje ne koriste otrovno olovo.

Perovskiti mogu biti blagodat za solarnu industriju. Naučnici veruju da će ćelije od perovskita i silikona konvertovati preko 30% sunčeve energije u struju. Takav pomak bi smanjio broj instaliranih solarnih panela, čime bi se dosta smanjili i troškovi.

Izvor: Technology review
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Mar 03, 2015 7:22 pm

Smile Srbija dobija plan za adaptaciju na klimatske promene



Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije najavilo je da će do kraja 2015. uraditi prvi Nacionalni akcioni plan za adaptaciju na klimatske promene.

Taj nacionalni plan će sadržati i detaljnu analizu finansijskih potreba i mogućnosti za sprovodjenje mera adaptacije i to pre svega u sektoru voda, a prve procene očekuje se polovinom godine, rečeno je u Ministarstvu za zaštitu životne sredine ekološkom sajtu agencije Beta “Zelena Srbija” (www.zelenasrbija.rs).

Kako bi se na pravi način pripremila za klimatske promene, Vlada Srbije je krajem novembra 2014. obrazovala i Nacionalni savet za klimatske promene čiji će zadatak biti da prati stanje, razvoj i sprovodjenje nacionalne politike u oblasti klimatskih promena i drugih planskih dokumenata, predlaže mere i aktivnosti u toj oblasti, kao i da prati ostvarivanje medjunarodnih obaveza Srbije u oblasti klimatskih promena, predlaže mere za njihovo ublažavanje.

Iz ministarstva su podsetili da je Srbija 2010. uradila svoj prvi izveštaj prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime, koji je dao pregled stanja u toj oblasti na nacionalnom nivou i preliminarne procene ugroženosti i predloge mera potrebnih da bi se pojedini sektori prilagodili potencijalno izmenjenim klimatskim uslovima.

Drugi izveštaj trebalo da bude završen 2016. dopunjen analizama sektora hidrologije i vodnih resursa, poljoprivrede i šumarstva uz definisanje mera adaptacije.

Pored toga, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine počelo je da radi na pripremi zakonodavstva i institucionalnih organizacija od značaja za prikupljanje i izveštavanje po pitanju emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali svih ostalih informacija od značaja za borbu protiv klimatskih promena.

Plan je da se sa sprovodjenjem tog dela zakonodavstva započne od 2018. godine, do kada bi trebala da bude izradjena i Strategija borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom.

Docent na Institutu za meteorologiju na Fizičkom fakultetu u Beogradu Vladimir Djurdjević upozorio je da bi promena klime mogla biti “drastična, ozbiljna i nepovrtana”.

“Ukoliko se ne postigne i ne primeni medjunarodni dogovor o redukciji emisija gasova staklene bašte, koji su osnovni uzročnik promena klime, do kraja veka nas očekuje kontinuirani porast temperature, tako da bi krajem veka prosečna godišnja temperatura u Srbiji bila veća za oko četiri stepena Celzijusa u odnosu na vrednosti iz sredine 20. veka”, kazao je on za “Zelenu Srbiju”.

Kako je dodao, u drugoj polovini veka sve projekcije pokazuju da će klima u na teritoriji Srbije biti značajno sušnija nego što je bila sredinom 20. veka, posebno u toku letnjih meseci, kada je prema nekim projekcijama moguć manjak padavina i do 50 odsto.

Djurdjević je ukazao da promena klime predstavlja multisektorski problem, jer utiče na sve grane društva i ekonomije.

“Procena EU je da bi tokom zadnjih decenija 21. veka, ukoliko bi izostala sva akcija po pitanju redukcije emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagodjavanja na nove klmatske uslove, godišnji troškovi za celu EU bili oko 190 milijardi evra EU godišnje, što je oko dva odsto trenutnog bruto domaćeg proizvoda EU”, naveo je on.

Za Srbiju ovakve procene direktne ekonomske štete trenutno ne postoje, ali istraživanja, kako je dodao, pokazuju da su negativne posledice mnogobrojne.

“Na primer, poljoprivredna proizvodnja bi trpela značajne pritiske, pa u slučaju da se ne razvije ozbiljan sistem navodnjavanja, prosečni godišnji gubici u drugoj polovini 21. veka mogu biti i par desetina procenata u odnosu na trenuti obim proizvodnje”, rekao je on, dodajući da će ozbiljan izazov za poljoprivredu biti i povećani rizik od bolesti i štetočina.

Djurdjević je naveo da je problem prilagodjavanja na klimatske promene relativno nov, ne samo u Srbiji, a razlog je izmedju ostalog i loša i spora primena Kjoto protokola koji je trebao da reguliše emisiju gasova staklene bašte.

“Čak deset zemalja EU, što je više od jedne trećine članica, i dalje nema nacionalne strategije o prilagodjavanju”, rekao je on.

Djurdjević je kao razlog zašto se Srbija nalazi na 73. mestu po spremnosti da se suoči sa klimatski promenama, medju 192. zemlje potpisnice Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama, naveo to što ocena u sebi sadrži i meru potencijalne ugroženosti i obima mogućih promena, i po tom pitanju je Srbija u lošijem položaju u odnosu na neke druge zemlje regiona i Evrope.

“Severne EU zemlje kao moguće negativne posledice imaju ‘kraći spisak’ potencijalnih problema što za posledicu ima relativno jednostavnije i manje zahtevne promene. Na primer u severnim zemljama potencijalni negativni uticiji na poljuprivredu su znatno manji jer će ove zemlje prema projekcijama verovatno imati suficite padavina u budućnosti”, rekao je on.

Djurdjević je ukazao da je problem prilagodjavnja prilčno složen s obzirom da zahteva intersektorsku saradnju, navodeći da se na primer ako bi za poljoprivredu bilo potrebno intenzivno navodnjavnje, postavlja pitanje kako obezbediti dovoljno resursa za tako nešto a ne ugroziti vodosnabdevanje.

“Procene cene prilagodjavnja za Srbiju trenutno ne postoje, ali na osnovu medjunarodnog iskustva to bi moglo da iznosi nekoliko procenata BDP-a”, rekao je on.

Predsednik nevladine organizacije “Jedan stepen” Djordje Samardžija kazao je da Srbija još nije spremna za adaptaciju na klimatske promene, što se najbolje videlo tokom suše 2012. godine i poplava 2014. godine.

“Mi u Srbiji ne moramo da čekamo 50 ili 100 godina da bi shvatili kakve će biti posledice klimatskih promena. One su već tu. Klimatske promene su naša nova realnost”, kazao je Samardžija za “Zelenu Srbiju”.

On je podsetio da klimatske promene, ošim što utiču na sve sektore ekonomije, značajno ugrožavaju i funkcionisanje zdravstvenog sistema, a imaju i negativan uticaj na biodiverzitet, jer životinjske i biljne vrste ne mogu da se prilagode tako brzim klimatskim promenama i nestaju.

Samardžija smatra da prilagodjavanje na klimatske promene ne košta.

“Sve što budemo uradili sada na prilagodjavanju višestruko će se isplatiti pri pojavi neke buduće poplave ili suše. A prema projekcijama naučnika nećemo morati dugo da čekamo da se investicija u prilagodjavanje isplati”, kazao je on.

Samardžija je ukazao da jedan od izvora finansiranja adaptacije može biti taksa na ugljenik koju bi plaćali proizvodjači fosilnih goriva na svaku tonu emitovanog CO2 nastalog spaljivanjem fosilnih goriva.

Deo sredstava iz prihoda od takse na ugljenik, prema njegovim rečima, može da se iskoristi za prilagodjavanje na klimatske promene i sanaciju već učinjene štete, a deo može da se kroz poreske olakšice vrati gradjanima kako bi mogli da finansiraju svoje prilagodjavanje na teže posledice.

On smatra da Srbiji ne trebaju nove strategije, već primena mera koje su već dokazane u svetu, pre svega značajno unapredjenje insfrastrukture (pojačavanje nasipa, izgradnja akumulacionih kapaciteta i sistema za navodnjavanje), obezbedjivanje stabilnih izvora finansiranja projekata, različiti izvori snabdevanja energijom, kao i osnaživanje i povezivanje loklanih zajednica za prilagodjavanje promeni klime.

Ocenio je i da nije dovoljno da se radi samo adaptacija na klimatske promene, već je nužno paralelno primenjivati i metode kojim se, pored ostalog, suzbija emisija gasova sa efektom staklene bašte.

“Ukoliko ne budemo smanjili emisiju gasova sa efektom staklene bašte klima će se nepovratno promeniti i nećemo ni moći da se prilagodimo. Kapacitet prilagodjavanja na svet topliji za četiri stepena Celzijusa ne postoji i ako dozvolimo toliki porast globalne temperature civilizacije kakvu sada poznajemo neće biti”, rekao je Samardžija.

Istakao da su projekti ublažavanja i prilagodjavanja u većini slučajeva praćeni velikim brojem pozitivnih sporednih efekata i da su od višestruke koristi društvu u celini.

“Klimatske promene ne treba posmatrati isključivo kao pretnju već kao priliku da izgradimo bolji svet”, kazao je Samardžija.

Izvor: Zelena Srbija
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Mar 04, 2015 9:06 pm

Smile Zakon o hemikalijama i njegovo (ne)sprovođenje



Na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije su u utorak, 03.03. 2015. godine bila tri ekološka zakona – izmene zakona o hemikalijama, biocidnim proizvodima i o integrisanom sprečavanju i kontroli zagadjivanja životne sredine. Predsednik Zelenih Srbije i narodni poslanik Ivan Karić ukazao je na razgradnju sistema zaštite životne sredine od 2012. godine koja se sve više produbljuje, a posebno na neprimenjivanje dva osnovna načela – načelo zagađivač plaća i načelo predostrožnosti. Ukinuto je Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Fond za zaštitu životne sredine i Agencija za hemikalije. Situacija je vrlo loša i oko toga se i pozicija i opozicija slažu, a malo toga se radi da bi se ta situacija promenila. Stanje u oblasti upravljanja hemikalijama je očigledan primer. Nakon ukidanja te Agencije za hemikalije 2012. njene nadležnosti je preuzelo ministarstvo nadležno za oblast životne sredine i to odeljenje za hemikalije. Zeleni Srbije smatraju da je to danas daleko ispod onoga što se očekuje od administracije koja treba da odgovori na potrebe da iskontroliše preko 30 000 hemikalija koji se godišnje stave na tržište Republike Srbije kao i druge proizvode koji sadrže te hemikalije.

Sistem administrativne organizacije, znanja i načina rada koji je imala Agencija za hemikalije je trebalo preslikati na ostale delove izvršne vlasti. U novom sistemu, nema mesta za kvalitetne stručnjake koji rade na proceni rizika od hemikalija, kasni se sa izradom rešenja o upisu hemikalija u Registar hemikalija, gubi se na uspostavljanju sistema za efikasan rad inspekcije, ne izdaju se uputstva za industriju radi razjašnjenja, itd. U vremenu kada se svake godine povećava broj obolelih od karcinoma i drugih teških bolesti, kada imamo sve više alergične dece i dece sa smanjenim imunološkim odgovorom smatramo da je uređenje ove oblasti od neprocenjive važnosti za buduće generacije i da zbog toga postojanje stručnog tela kao što je agencija za hemikalije je veoma važno.

Primeri koji slede oslikavaju neadekvatno upravljanje hemikalijama u Srbiji.

„OPLATOL“

Primer oplatola je klasičan primer kako se Zakon o hemikalijama ne sprovodi. Prema izveštajima iz vazduha i samog materijala tretiranom oplatolom vidi se da je ona sadržala benzen, veoma opasnu supstancu koja izaziva rak i genetske poremećaje. Benzen je zabranjen prema Zakonu o hemikalijama, što znači da i nije smeo da se nađe na tržištu.

Takođe prema propisima pojedinih zemalja EU (Nemačka, Francuska, itd), a koji uređuju građevinske materijale (za koje je nadležno ministarstvo građevine i saobraćaja) propisane su i koncentracije isparljivih organskih jedinjenja koji pojedini građevinski materijali smeju da ispuste. Zna se zašto se to propisuje, zato što je štetno boraviti u prostoru gde postoje ovakva isparenja.

Naša zemlja nije ni započela proces preuzimanja Uredbe EU o građevinskim proizvodima niti je ministarstvo građevine shvatilo da je ono odgovoreno jer ovakva vrsta (ne)uređenja oblasti građevinskih proizvoda izazvala ogromne probleme i stanarima tih zgrada i investitorima.

„NARUKVICE OD GUMICA“

Negde pred kraj leta pojavila se još jedna priča u vezi sa Zakonom o hemikalijama. Govorilo se da se u od gumica od kojih su naša deca pravila narukvice u Velikoj Britaniji pronađeni ftalati (zabranjena hemikalija). Počela je prava (ne)stručna debata u medijima. Ona je potekla od lošeg prevoda gde se u originalnom članku može videti da ftalati nisu pronađeni u gumicama (iako nisu ni mogli biti pronađeni u njima, jer se ftalati dodaju u PVC plastiku, a te gumice su najviše od silikona ili eventualno lateksa) već u plastičnim privescima koji se nakače kada je narukvica već napravljena. Najviše zabrinjava izjava, u medijskom predstavljanju problema, je izjava sanitarne inspekcije da je proverila sve gumice. Gumice nije ni trebalo proveravati na sadržaj ftalata!

Takođe, poslednjih dana opet se povela priča preko medija o informacijama o prisustvu štetnih hemikalija u proizvodima za decu. Iako informacije nisu sledljive i ne daju sve elemente koju su potrebni za ovakvu vrstu informacija (da li su ovi proizvodi kupljeni u Srbiji, koje su firme stavile ove proizvode na tržište, koje su koncetracije hemikalija pronađene, šta piše u propisima Srbije i EU u vezi ovih hemikalija).

Opet dolazimo do izjava nadležnih gde se kaže da su svi naši proizvodi koji se legalno carine i pregledaju bezbedni.

Nakon svega dolazimo do sledećih pitanja: Šta je sa proizvodima koji su se nelegalno našli na tržištu, ko njih kontroliše i proverava, koji je njihov udeo na tržištu? Prema kom propisu se oni kontrolišu s obzirom da Ministarstvo zdravlja još nije donelo Pravilnik o dečijim igračkama kojim su preuzete odredbe EU.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Ned Mar 08, 2015 6:01 pm

Smile Za zeleni kineski zid i protiv njega



Zeleni pojas uz Put svile kineska vlada gradi u partnerstvu sa Ujedinjenim nacijama. Ali, u poslednje vreme, naučnici su počeli da se protive „neprirodnom” gomilanju drveća kao dugoročnom rešenju

Pored Kineskog zida, Kinezi duž čuvenog Puta svile grade impozantni zeleni kineski zid od 1,3 milijarde sadnica drveća u pustinjama Gobi i Taklamakan. Time žele da zauzdaju i ublaže peščane oluje koje donose nevolje severu zemlje. Kako stvari sada izgledaju, Kina uspeva da se izbori sa svojim pustinjama. Grandiozni zeleni zid koji krase sadnice drveća radi svoj posao. Zelenilo je sada u pustinjama redovnija pojava, a peščane oluje su proređene. U jednom od najvećih ekoloških poduhvata na planeti otpočetom 2003. godine, do 2050. biće posađeno više od sto milijardi stabala, pretežno bresta, čija će dužina biti više stotina hiljada kilometara. Zeleni pojas uz Put svile, mrežu karavanskih puteva, kineska vlada gradi u partnerstvu sa Ujedinjenim nacijama. Ali, u poslednje vreme, naučnici su počeli da se protive „neprirodnom” gomilanju drveća kao dugoročnom rešenju.

Minghong Tan sa pekinškog Instituta za istraživanje prirodnih resursa kaže da se vegetacija poboljšala, a da su se peščane oluje znatno proredile u regionu velikog zelenog zida u odnosu na ostala područja. Ali, on ističe da valja videti hoće li veštačko podizanje zelenog pojasa u pustinjama opstati kao stalno rešenje problema sušnih predela.

Gobi i Taklamakan najveći su peščani predeli Azije. Otuda oluje stalno prašinom prekrivaju Peking. Kineske vlasti smatraju pošumljavanje pravim rešenjem, ali mišljenja o projektu su različita. Geografi su izrazili sumnju da je sama ideja dobra, dok neki naučnici pojavu većih količina padavina u Kini pripisuju baš smanjenju peščanih oluja širom severne Kine u protekle tri dekade. Ali Ten i njegov saradnik Sjubin Lji naglašavaju da analiza padavina, satelitski snimci i indeks peščanih oluja pokazuju da je zeleni zid doneo poboljšanja.

„Vegetacija slabi daleko od zida, a intenzitet peščanih oluja jača i opada zajedno s padavinama, dok je u blizini drveća vegetacija oživela a peščane oluje se proredile, posmatrano u periodu od 1981. do 1998. Poboljšanje je nastavljeno i posle 1998”, naglašava Ten, a naučnici misle da je životna sredina na severu Kine osetno bolja.

Protivnici zelenog zida, kao što je Hong Đang sa Univerziteta Havaja u Manoi, upozorili su da će priroda zbog intenzivnog, gotovo agresivnog pošumljavanje „uzvratiti udarac”. On je ubeđen da prirodu valja pratiti, a ne kontrolisati, pa je neophodno ostaviti mesta i za pustinje. Ten predlaže da se umesto šuma sade trava i žbunje jer su efikasniji protiv erozije.

B. Jakšić – Politika
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Mar 09, 2015 7:44 pm

Smile Zbog šverca zaštićenih vrsta godišnje nestane oko 200.000 ptica!



SVAKE godine, tokom prolećne i jesenje selidbe ptica, iznad Balkana, mediteranskih ostrva, Bliskog Istoka i severne Afrike, krivolovci ubiju ili uhvate oko 300 miliona ptica! Deo ovog selidbenog puta vodi i preko Srbije gde se godišnje krivolovi između 125.000 i 170.000 divljih ptica. Gotovo polovina su prepelice i grlice, koje šverceri potom krijumčare, uglavnom, u Italiju. Osim toga, na meti su i mnogobrojne ugrožene vrste koje se nalaze na svetskim crvenim listama.

Ove alarmantne podatke Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, predočilo je nadležnim državnim institucijama, zahtevajući da se spreči krivolov i šverc zaštićenih ptica. Prema rečima Milana Ružića iz ovog Društva povod za ovaj apel je sve češće pisanje štampe na Zapadu o porastu broja Italijana koji preko raznih agencija dolaze u Srbiju radi ubijanja ptica. Ova “industrija”, ukazuje naš sagovorni, godišnje je “teška” oko 10 miliona evra, pa se dolazi do zaključka da je na crnom tržištu Srbije, danas unosniji šverc ptica nego droge!

– Srbija je, nažalost, uz Albaniju, Rumuniju, Bugarsku, Grčku i druge balkanske države, među najgorim primerima organizovanog krivolova na divlje ptice u svetu. Ogroman problem su takozvani lovni turisti, poput Italijana, Maltežana i Grka koji masovno ubijaju ptice van svojih država. Glavnica ovog “turizma” odvija se u sivoj zoni gde vlada velika korupcija. Organizatori takvih lovova dovode neprijavljene goste, pa im dozvoljavaju lov na zaštićene vrste ili da dozvoljene odstrelne kvote lovnih vrsta višestruko prebace – tvrdi Ružić.

Tokom 2001. godine Evropu i Srbiju tresla je afera “Balkanske ptice”. Naime, italijanska policija je godinama pratila i na kraju uhapsila organizovanu grupu krivolovaca i švercera na divlje ptice koja je samo iz Srbije, tokom godina, iznela oko 2.000.000 ubijenih ptica! Pojedinci su, tvrdi Ružić, uhapšeni, ali ništa značajno nije urađeno.

– Tokom 2014. Ministarstvu za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine i Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, poslali smo 28 prijava za krivolov, šverc divljih ptica i nezakonitu trgovinu zaštićenim vrstama ptica. Uputili smo devet zahteva za asistenciju nadležnim policijskim upravama i stanicama kada smo na licu mesta utvrđivali krivolov. U nekoliko slučajeva nadležni inspektori za lovstvo nisu želeli da izađu na teren, ili nisu želeli da podnesu prijave za krivolov – tvrdi Ružić.

Za lovstvo na teritoriji Srbije, koje je uređeno Zakonom o divljači i lovstvu, nadležna je Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Oni, pak, tvrde da je u lovstvu uspostavljena višestepena kontrola i nadzor lova koje sprovode, pre svega, lovočuvari i lovni inspektori.

– Po podacima Uprave za šume, većina registrovanih nezakonitih radnji u prometu odstreljenih ili uhvaćenih ptica odnosila se prvenstveno na ptice pevačice, koje ne spadaju u lovnu divljač, pa zato nisu u direktnoj nadležnosti Uprave za šume – kažu u Ministarstvu. – Hvatanje i ubijanje takvih zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta ptica ne smatra se lovom, i podleže drugim zakonima. Zaštita i upravljanje ostalim vrstama divljih životinja, koje su u statusu zaštićenih ili strogo zaštićenih vrsta, u direktnoj je nadležnosti sektora za zaštitu životne sredine.

U Ministarstvu, takođe, naglašavaju da Lovna inspekcija po svakoj prijavi o krivolovu izlazi na teren i da je tokom minule dve godine, obavila 4.366 inspekcijskih nadzora u lovištima. Podnete su 32 prekršajne i 14 prijava za privredni prestup kao i 17 prijava za krivično delo. Po ovim prijavama bilo je devet kažnjenih.

U “Vojvodinašumama” navode da u njihova lovišta godišnje dolazi oko 450 inostranih lovaca na ptice, a da obim lova koji izlazi iz granica zakonskih propisa ne prelazi pet procenata. Među lovcima preovlađuju, tvrdi Branislav Stankov, pomoćnik direktora “Vojvodinašuma” za lovstvo i ribarstvo, oni izuzetno disciplinovani iz Nemačke i Austrije kojih je oko 350, a i preostalih stotinak iz Italije se, za razliku od prethodnih vremena, takođe pridržava lovnih pravila.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Mar 16, 2015 8:46 pm

Smile Zeleni energetski preobražaj: toplotna pumpa kao primer dobre prakse



Centar za zelenu ekonomiju Zelenih Srbije održao je prvu u nizu tribina posvećenih predlogu Zelenog energetskog preobražaja Srbije. U narednom periodu Zeleni će predstaviti niz predloga javnih politika kao i praktičnih rešenja koje će ići u pravcu povećanja energetske efikasnosti i prelaska na obnovljive izvore energije. Ovom kampanjom želimo da pokažemo da je Srbija spremna za smanjenje korišćenja fosilnih goriva, i da će taj preobražaj ići u korist i životne sredine i građana. Na prvoj tribini održana je prezentacija primene toplotne pumpe u energetskoj efikasnosti pod nazivom „Velike toplotne pumpe – Izvor energije grejanja i hlađenja, primer dobre prakse – izveden projekat (pumpa od 5.5 MW)“.

Direktor Centra za zelenu ekonomiju Goran Mitić istakao je da su Zeleni Srbije u svojoj politici identifikovali Beograd kao veliko „energetsko gubilište“ zbog lošeg načina upotrebe energije. Takva situacija vrlo brzo može da dovede svakog pojedinca i svakog preduzetnika u bezizlazan položaj. Mitić je istakao da je toplotna pumpa jedan od mogućih odgovora šta to znači obezbediti energiju na efikasan način. Najjeftinija energija je ona koju nismo ni morali da proizvedemo. Postavlja se pitanje da li imamo odgovor na to? Naš zeleni energetski preobražaj polazi od studije slučaja. Zeleni Srbije su prepoznali da su građani ti koji su predvodnici u zelenoj ekonomiji i energetici, oni se nalaze pred izazovom očuvanja svojih života i energetskih zajednica. Srbija često kasni u tome da neke stvari primeni u javnoj politici. Naš zadatak je da kažemo da Zeleni imaju rešenja i da to promenimo.

Goran Mitić je dao je primer stambene zgrade koja je napustila daljinski sistem grejanja u Jagodini, koja je uz primenu toplotne pumpe obezbedila sistem i grejanja i hlađenja uz istu cenu. Kao primer loše prakse u Srbiji naveo je javni objekat Palatu Srbije koja troši energiju mazuta samo za grejanje. Nameće se pitanje šta je sa koncepcijom zelene, održive energije?

Daljinski sistemi će izumreti. Jer je nemoguće održati sistem koji gubi 40% energije u dovodu za toplu vodu, 20% u odvodu i da 45% energije izlazi kroz prozore i stanove. Zeleni Srbije grade energetski održivu politiku, koja se bazira na znanjima i dostupnim tehnologijama i inovacijama i imaju rešenja. Promene u politici su neophodne.

Inž. Đurađ Čvokić iz kompanije Energynet je prikazao jednu studiju slučaja sa velikom toplotnom pumpom baziranu na blizini reke i primeni energije iz vode. On je na primeru grada Duindorpa u Holandiji koji je bio nerentabilan i trošio puno energije na grejanje i hlađenje pokazao na koji se način može izvesti energetski preobražaj. Grad je izvršio građevinsku rekonstrukciju izolacije zgrada, koja je bila preduslov. Potom je uz subvencije države razvio projekat sistema grejanja i hlađenja uz primenu obnovljivih izvora energije (Severno more). Cena investicije je bila oko 10 miliona evra, a cena uštede na godišnjem nivou oko milijardu evra. Pored ekonomske uštede i nezavisnosti od energenata prednosti ovog sistema je smanjena emisija CO2, koji doprinosi razvoju klimatskih promena i efekat staklene bašte. Primeri primene toplotne pumpe karakteristični za naše podneblje su stambena zgrada u Sremskoj Kamenici i Manastir Vaskrsenja Hristova.

Direktorka Zelenih Srbije Žaklina Živković je izjavila da se kampanja koju su Zeleni Srbije pokrenuli oslanja i na veliku evropsku kampanju Zelenih partija širom Evrope. Zbog problema između Rusije i Ukrajine, Evropa se suočila sa činjenicom da njena zavisnost od uvoznih energenata utiče i na geostratešku poltiku. Strah koji se širi Evropom utiče na sve zemlje da razmišljaju o eksploataciji škriljaca, otvaranju novih termoelektrana i nuklearnih elektrana. Zeleni imaju drugačija rešenja. Osnova zelene energetske unije je decentralizacija. Obnovljivi izvori energije su demokratski, pored toga što su ekološki, i na duži rok su isplativiji. Kada Zeleni razmišljaju o energetici oni razmišljaju o naseljima i pojedincima koji samostalno proizvode svoju energiju. Najveći problem koji Zeleni vide su klimatske promene, efekat staklene bašte i velike emisije u atmosferu, ali energetika je sve više i jedan ekonomski izazov. Sve veći računi za struju najviše idu na štetu građana a ne velikih kompanija, koje su u Srbiji najveći dužnici. Donosioci odluka moraju da stoje uz svoje građane. Moramo se izboriti sa socijalnim izazovom i izazovom energetske ovisnosti. Zato su ovakvi primeri iz prakse veoma važni.

Član IO Zelenih Srbije dr med. Dejan Pavlović je istakao da primena ovakvih rešenja treba da bude pozdravljena od svakog mesta i svake ustanove i institucije uzimajući u obzir da je ušteda emisije CO2 oko 50%. On veruje da će se promovisanje ovakvih rešenja vršiti od strane Centra za zelenu ekonomiju i sprovoditi kroz politiku Zelenih Srbije.

Direktor centra za zelenu ekonomiju Zelenih Srbije Goran Mitić je na kraju skupa istakao da je u oblasti definisanja javne politike tehnologija dostupna, ljudi su usvojili mehanizme i spremni su da ponude alternativna rešenja. Suština je u tome da lična i javna sredstva treba da koristimo u svrhu ozelenjavanja naših života. Činjenica je da je 60% naloga za prinudno izvršenje iz oblasti naplaćivanja javnih usluga za grejanje u Republici Srbiji. Nije dovoljno imati samo predstavu o Strategiji energetike. U prilog tome je primer Palata Srbije koja se greje na mazut, a svi ministri energetike pričaju o tome da će grejanje i hlađenje rešiti alternativnim izvorima energije. Suština je više od ličnog primera. Tu počinje naša promena javne politike u Srbiji i primena u praksi – pritiskom na donosioce odluka. Jer je nemoguće da ako Srbija nema kredibilitet na sopstvenim primeru da ga primenimo na nekom drugom sistemu – zaključio je Mitić.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Mar 18, 2015 6:39 pm

Smile Od ledene vode – gradsko grejanje



Stanovnici Dramena u Norveškoj najveći deo toplote za grejanje kuća, kancelarija i fabrika dobija iz vode lokalnog fjorda. Godišnja prosečna temperatura te vode je 8C, što je čak i za plivače iskusne u plivanju u hladnoj vodi – prilično ekstremno. Međutim, oblasna kompanija zadužena za grejanje je, uz podršku gradskih vlasti, izgradila sistem koji zadovoljava grejne potrebe i stanovnika i firmi Dramena.

Toplotne pumpe nisu nikakva novotarija, ali je tehnologija veoma napredovala u odnosu na prototipe nastale u 19.veku. Stotine hiljada toplotnih pumpi se proda svake godine širom Evrope, ali su to uglavnom sistemi namenjeni za individualna domaćinstva sa priličnim troškovima i, ponekad, lošom efikasnošću.

Do 2009.godine populacija Dramena je toliko narasla da postojeći sistem grejanja nije mogao da odgovori na taj rast. U istraživanjima načina kako da prošire svoje kapacitete, čelnici gradske toplane su shvatili da je temperatura vode u fjordu idealna za toplotne pumpe. Ako bi takav sistem proradio, kompanija ne bi morala više da kupuje i koristi prljavo fosilno gorivo za generisanje toplote. Do 2011.godine odrađeno je sve po planu, raspisani su tenderi, posao je dodeljen škotskoj kompaniji Star Renewable energy i od tada njihove pumpe obezbeđuju za oblast Dramen 85% od ukupne neophodne tople vode za grejanje grada. Godišnje se uštedi oko 2 miliona evra a takođe, spreči se emisija 1,5 miliona tona ugljenika u atmosferu.

Kako Dramen pumpe rade
Voda iz fjorda sa svojom temperaturom od 8C zagreva tečni amonijak pod pritiskom od 4 bara, sve dok ne proključa na 2C i ispari. Povećanjem pritiska na 50 bara, para se zagreje na 120C. Gas se onda iskoristi za zagrevanje vode u grejnom sistemu sa 60C na 90C (voda iz toplane izlazi sa temperaturom od 90C a vraća se sa 60C) Kada se toplota prebaci sa gasa na vodu, amonijak se vraća u tečno stanje Proces počinje iz početka.


A ako radi u Dramenu, ovaj sistem će biti funkcionalan na bilo kom mestu koje ima stalan izvor vode, bilo stajaće ili tekuće. U Velikoj Britaniji, Star već radi sa udruženjima privatnih preduzimača – građevinaca u Glazgovu, Njukaslu, Duramu, Mančesteru i Stouku. Takođe, radi se na projektima u Cirihu i na jugu Francuske, i što je vrlo interesantno – kako tvrdi BBC – učestvuje na tenderu u Beogradu.

Iako postoji niz barijera, od slabih lokalnih vlasti preko nedostatka grejne mreže do straha od nepoznatog, očigledno je da ovaj sistem ima ogroman potencijal: kompanija je izračunala da reka Temza može da generiše 1,25GW što je dovoljno za pola miliona domova.

Uz činjenicu da se oko 40% globalne energije utroši na zgrade, i većina od toga ode za grejanje, ekolozi apeluju da se što pre probudimo i počnemo da koristimo čistu energiju.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14267
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 14 od 18 Prethodni  1 ... 8 ... 13, 14, 15, 16, 17, 18  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu