Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 22 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 22 Gosta :: 1 Provajder

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Izložba “Dosijei o svakodnevnom” Uroša Đurića i Milana Antića, 19.09-14.10.
http://https://s23.postimg.org/jq15wtlp7/vostok.png
https://s28.postimg.org/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
http://https://s23.postimg.org/jq15wtlp7/vostok.png
https://s26.postimg.org/vwdqtqr5l/biogen_DVA.png
https://s26.postimg.org/4ohd5ry7t/Art_CENTAR-header.png
https://s23.postimg.org/tipvwi28r/ruska_kultura_u_srbiji.png
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Ekologija

Strana 2 od 18 Prethodni  1, 2, 3 ... 10 ... 18  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Jan 15, 2014 6:29 pm

Smile  Prebrojano 750 orlova belorepana duž celog toka Dunava

Kada je reč o Srbiji, u Gornjem Podunavlju ove zime izbrojana su 22 para orla belorepana. Kako bi se broj ovih ugroženih ptica povećao, WWF u Srbiji intenzivno radi na obnavljanju vlažnih stanista uz Dunav koja su ključni izvor hrane za orla belorepana

Hajnburg, Austrija 14. januar 2014 - Ukupno 300 ornitologa volontera iz devet zemalja u regionu učestvovalo je u prvom međunarodnom prebrojavanju orla belorepana. Duž celog toka Dunava prebrojano je 750 orlova što dokazuje da je Dunav idealno stanište za ove veličanstvene vrste.

“Kada je reč o Srbiji, u Gornjem Podunavlju ove zime izbrojana su 22 para orla belorepana. Kako bi se broj ovih ugroženih ptica povecao, WWF u Srbiji intenzivno radi na obnavljanju vlaznih stanista uz Dunav koja su ključni izvor hrane za orla belorepana,” izjavila je Duška Dimović, direktorka programa WWF u Srbiji.

Orao belorepan je najveća ptica grabljivica u Dunavskom regionu. Nalazi se na samom vrhu lanca ishrane, tako da njegovo stanište mora biti u dobrom stanju kako bi populacija ove vrste rasta. Nažalost već neko vreme broj primeraka ove vrste izuzetno je nizak. U Austriji je orao belorepan bio istrebljen. Intenzivni napori nekoliko evropskih zemalja i WWF-a omogućili su oporavak vrste od 2001. u ovoj zemlji.

Predeo uz Dunav utočište je brojnih ugroženih vrsta. Staništa uz reku i njene pritoke su bitna kako za populaciju belorepana iz jugoistočne Evrope, tako i za one populacije sa severa koje zimu provedu u dunavskoj regiji. Zaštićena područja igraju izuzetno važnu ulogu u zaštiti ovih staništa.

DANUBEPARKS, međunarodna mreža u kojoj učestvuju sve zemlje dunavskog sliva, izradila je akcioni plan za očuvanje orla belorepana duž Dunava 2009. godine. Ovaj plan je usvojio i Savet Evrope. Prvi korak u sprovođenju plana je bolje upoznavanje sa zimovalištima orla belorepana – koja su najbolja područja i kako ih zaštiti?

Kako bi se odgovorilo na ova pitanja, duž celog toga Dunava istovremeno je organizovan prvi međunarodni zimski cenzus. Događaj su organizovali WWF, BirdLife i DANUBEPARKS (inače organizacije koje godinama sarađuju na zaštiti orlova duž Dunava). Rezultat prebrojavanja – 750 orlova belorepana – pokazuje važnost reke Dunav kao bitnog evropskog staništa.

Jedna od najvažnijih oblasti za belorepana u dunavskom slivu nalazi se na tromeđi između Srbije, Mađarske i Hrvatske gde je uočeno 200 jedinki. Očuvanje Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje u Srbiji, Parka prirode Kopački rit u Hrvatskoj, kao i Nacionalnog parka Duna-Drava u Mađarskoj, od ključnog su značaja za opstanak ove populacije. Ova tri prirodna bogatstva, poznatija kao deo “Evropskog Amazona” uskoro će postati deo prekograničnog UNESCO rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav.

Najveći broj orlova prebrojan je u Donjem Podunavlju i to 360 jedinki u bugarskom i rumunskom delu (prevashodno u delti Dunava).
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 16, 2014 7:40 pm

Smile  Pregovori s EU i zaštita životne sredine: 14 gnevnih ljudi

U poslednjem izveštaju Evropske komisije jasno je upozoreno da je oblast očuvanja životne sredine u Srbiji potpuno zapuštena, i da smo ocenjeni jedinicom

U poslednjem izveštaju Evropske komisije jasno je upozoreno da je oblast očuvanja životne sredine u Srbiji – poglavlje o kojem naša zemlja, u okviru predpristupnih pregovora, treba da započne razgovore u drugoj polovini iduće godine – potpuno zapuštena, i da smo ocenjeni jedinicom. Za Beograd to znači da će svaka divlja i neodgovorno napravljena kanalizaciona mreža i nerešeno prečišćavanje otpadnih voda doći pod lupu 14 zemalja koje pripadaju slivu Dunava i koje ga koriste kao izvorište. Ali, možda je ipak najbolje da počnemo od Save…

Izvorište Beograda a možda u budućnosti i šireg regiona jeste reka Sava. Nekada domaća reka, na čije se očuvanje u tom periodu moglo uticati sa vrha tadašnjih nadležnih državnih institucija, danas je ovo međunarodna reka jednog haotičnog regiona, gde će proces “evropeizacije“, odnosno svest o očuvanju vodotoka koji život znače, potrajati po svoj prilici do duboko u 21.vek. A šta to u suštini znači ?

Ako se u gradovima na obalama pritoka reke Save pa i neposredno pored nje izgrade objekti za potrebe prljavih tehnologija, sa visokim procentom toksičnog otpada – i taj otpad bez prečišćavanja završi u vodotocima – onda je jasno da će se mnogostruko povećati zahtevi za doradom postojećih tehnologija za prečišćavanje tih voda do nivoa zdrave, pitke vode. A to sve ima svoju veoma, veoma visoku cenu.

Ne treba smetnuti s uma ni činjenicu da su i u ranijim vremenima prostorni planeri pravili neoprostive propuste, kao što je slučaj izgradnje postrojenja bazne hemije (Prva iskra- Barič), koja je bukvalno bila Damoklov mač nad beogradskim sistemom vodosnabdevanja. Da “Milosrdni Anđeo” nije bio “milosrdan” i da je neka “zalutala” raketa pogodila neko od postrojenja u Bariču, u Beogradu i nizvodno od njega ništa više ne bi bilo isto.

Barič je bio samo jedan od brojnih propusta i promašaja. Koliko smo ostali zarobljeni u istim suženim vidicima političkog slepila govore i brojna iskustva u ovim vremenima. Naime, u prethodnim decenijama (70-te i 80-te prošlog veka), Beograd je imao institucije na nivou grada koje su se brinule o prostornom planu izgradnje, kako samog užeg dela grada tako i prigradskih naselja. Političko slepilo proizvelo je prvo veliko divlje naselje – Kaluđericu, koja je postala paradigma za sva ostala divlja naselja oko Beograda. Ratovi i sela bez življa zatekli su Beograd nespremnim za proširenja rubnih područja, pa su po običaju počeli da cvetaju svi vidovi divlje gradnje. Od objekata stanovanja, preko putne infrastrukture, pa sve do neizbežnih komunalnih objekata, gde su dominantnu ulogu imale nelegalne (divlje) vodovodne i kanalizacione mreže.

Baš takve, loše izvedene mreže, prevashodno spojevi cevi i pripadajućih armatura, kada je i najčešće moguća infiltracija zagađenih voda, najčešće recidiva raznih zagađivača iz okruženja, osnovni su razlozi pada kvaliteta vode. Nažalost, jedan od tih potencijalnih zagađivača, i to veoma ozbiljnih, jeste nelegalno i tehnički neispravno izvedena kanalizaciona mreža.

Još je starim Rimljanima bilo dobro poznato koliko je ovaj sistem bitan za opstanak urbanih sredina, a naš slavni naučnik Milutin Milanković je rekao da jedan grad ne čine ni lepe zgrade ni široke ulice, koliko ga čini uredna i bezbedna kanalizacija. Danas, na početku 21. veka, u Srbiji se sprovodi legalizacija svega i svačega, od objekata stanovanja, privrednih objekata, saobraćajnica, do mreža vodovoda i kanalizacije, a pritom je struka u ovakvim slučajevima u zapećku.

Zato u amanet budućim generacijama, kao jedan od velikih problema ostavljamo nelegalno, nestručno i nadasve loše izvedene mreže vodovoda i kanalizacije, i to posebno u prigradskim naseljima. Niske zone grada, Novi Beograd i naselja na levoj obali Dunava su pod stalnim pritiskom mogućeg izlivanja kanalizacije i pravog ekološkog buma, pogotovo ako se izlivaju kanalizacione mreže opšteg sistema, gde su pomešane upotrebljene vode i prispele kišne vode.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sub Jan 18, 2014 7:09 pm

Smile  Strawberry drvo pušta svoje korenje i u SAD

Očekujemo da će Strawberry Drveće prelepog dizajna i inovativni duh Strawberry energy kompanije izazvati veliko inetersovanje kod gradova, univerziteta i velikih kampusa koji žele da budu energetski efikasniji i održiviji

Naš prvi na svetu javni solarni punjač Strawberry Drvo možda uskoro osvoji i područje SAD-a! Distributerski ugovor sa kompanijom 3fficient je potpisan, a nadamo se da će se rezultati naše zajedničke saradnje videti vrlo uskoro, svakako u 2014. godini koja je pred nama.

“Vrlo smo uzbuđeni zbog ovog prvog koraka širenja na američko tržište, gde je tehnologija u sve većem poletu, a građani sve više voljni da prihvate čiste izvore energije. Vrlo nam je drago što ulazimo u partnerstvo sa 3fficient, kompanijom koja obiluje ekspertizom u oblasti čistih izvora energije, produktivnosti i održivih rešenja”, rekao je Miloš Milisavljević, osnivač i direktor Strawberry energy-a. ”

“Očekujemo da će Strawberry Drveće prelepog dizajna i inovativni duh Strawberry energy kompanije izazvati veliko inetersovanje kod gradova, univerziteta i velikih kampusa koji žele da budu energetski efikasniji i održiviji”, rekao je Doug Poffinbarger, predsednik 3fficient kompanije.

Prvi zadatak je već urađen, obzirom da je “California Community College” prepoznao vrednost naših “čistih i zelenih” tehnoloških rešenja i potpisao Pismo o namerama.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Ned Jan 19, 2014 10:42 pm

Smile  EU očekuje polovičan uspeh u smanjenju emisije CO2

Izveštaj je naglasio potrebu da EU postavi nove ciljeve u borbi za smanjenje štetne emisije za 2030, na šta ukazuju i pristalice “čiste” energije.

Napori Evropske unije usmereni na smanjenje zagađenja ugljen dioksidom u energetskom sektoru daće samo polovične rezultate jer će štetna emisija biti smanjena samo za polovinu potrebne količine da bi se globalno zagrevanje do 2050. godine ograničilo na dva stepena Celzijusa. Kako bi do sredine veka smanjila emisiju ugljen dioksida (CO2) za 80-95% u poređenju sa nivoom iz 1990. godine i tako izbegla katastrofalne klimatske promene, Evropa, slažu se naučnici i lideri EU, mora da štedi energiju i proizvodi što više “zelene” energije. Međutim, prema izveštaju Evropske komisije “Trendovi do 2050″, EU je na putu da do 2030. smanji štetnu emisiju za trećinu i za 44% do 2050. godine.

Procene iz izveštaja zasnovane su na važećim šemama za smanjenje emisije CO2 i isključuju nove energetske i klimatske politike za period posle 2020. godine.

Izveštaj je naglasio potrebu da EU postavi nove ciljeve u borbi za smanjenje štetne emisije za 2030, na šta ukazuju i pristalice “čiste” energije.

“S obzirom na očekivanje da energetski sektor EU i dalje ispušta u atmosferu gotovo 400 miliona tona CO2 godišnje do 2050. i da je EU u još goroj situaciji kada je reč o energetskog bezbednosti, ambiciozni klimatski i energetski ciljevi, uključujući u proizvodnji obnovljive energije, potrebniji su nego ikad”, smatra zamenik direktora Evropskog udruženja za energiju vetra (EWEA) Džastin Vilks (Justin Wilkes).

Vilks je istakao da bez ambicioznih ciljeva energetska bezbednost i energetika sa nultom emisijom CO2 neće biti mogući.

Borci za zaštitu čovekove okoline kažu da smanjenje gasova koji izazivaju efekte staklene bašte za 40% do 2030, o kome će se Evropa, kako se čini, dogovoriti, predstavlja put ka smanjenju te emisije za 80% do sredine 21. veka.

Međuvladin panel o klimatskim promenama UN ocenio je da bi takvo smanjenje bilo u skladu sa ciljanim smanjenjem koncentracije CO2 u atmosferi na 450 delova na milion. Ipak, time bi šanse planete da zadrži rast globalne temperature na ispod dva stepena Celzijusa bile tek pola-pola, smatraju u Međunarodnoj agenciji za energiju.

U prethodnom izveštaju iz 2009, pre nego što je EU objavila ciljeve za 2020, projektovano je smanjenje štetne emisije za 20% do 2030.

U novom izveštaju Komisije zasnovanom na očekivanjima da se u EU posluje uobičajenim tempom prognozira se da će do 2050. godine gas, vetar i nuklearna energija pokrivati po četvrtinu evropske ponude energije.

I na polju efikasnosti potrošnje očekuju se znatni rezultati.

“Iako će osetan ekonomski rast učiniti da ekonomija EU 2050. godine bude za 78% veća nego 2010, ukupna potrošnja energije će opasti za 8%”, prognozira se u novom dokumentu.

Međutim, borci za zdraviju i čistiju prirodnu sredinu smatraju da to nije dovoljno.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od furija taj Ned Jan 19, 2014 11:21 pm

Reka Gradac je jedna od najčistijih reka u Evropi. Klisura reke Gradac, sa njegovim izvornim pritokama, po izuzetnim odlikama i po stepenu očuvanosti, pripada izuzetnim prirodnim vrednostima Srbije. Sliv ove reke je stanište većeg broja retkih biljnih i životinjskih vrsta.

avatar
furija
Prijatelj foruma
Prijatelj foruma

Broj poruka : 8033
Datum upisa : 09.08.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 20, 2014 7:51 pm

Smile  OTVOREN POZIV ZA UČEŠĆE U PROGRAMU JAČANJA KAPACITETA OCD U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Evropski pokret u Srbiji, Beogradska otvorena škola, Centar za razvoj građanskog društva Protecta i UNECOOP pozivaju Vas da se prijavite za učešće na Programu jačanja kapaciteta organizacija civilnog društva u okviru projekta „Znam kako da delujem“.

Program jačanja kapaciteta organizacija civilnog društva(OCD) unaprediće znanja i veštine predstavnika OCD za aktivno učešće u kreiranju i sprovođenju politike životne sredine u Srbiji. Program jačanja kapaciteta sastoji se od dve komponente:

1) Znanja

Ovaj deo Programa posvećen je upoznavanju predstavnika OCD sa najznačajnijim aktima domaćeg i zakonodavstva EU u oblasti politike životne sredine i energetske politike; procesom usklađivanja politike životne sredine u Srbiji sa pravnim tekovinama EU i konkretnim pravnim i drugim mehanizmima koji omogućavaju učešće javnosti u koncipiranju, upravljanju i praćenju politike životne sredine (primena mehanizama predviđenih Arhuskom konvencijom, Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonom o dostupnosti informacijama od javnog značaja i sl.)

2) Veštine

Ovaj deo Programa ima za cilj da ojača kapacitete predstavnika OCD za planiranje i sprovođenje kampanja koje doprinose aktivnom učešću građana u donošenju odluka u oblasti životne sredine. Polaznice i polaznici obuke će imati priliku da steknu praktična i primenljiva znanja i veštine o tome kako da unutar jednog praktično-političkog ciklusa učestvuju u definisanju lokalne politike životne sredine, energetskom planiranju i infrastrukturnim projektima sa uticajem na životnu sredinu.

Sa zadovoljstvom Vas pozivamo da uzmete učešće u Programu jačanja kapaciteta OCD ukoliko ispunjavate sledeće kriterijume:

Ø Predstavnik ste organizacije civilnog društva koja deluje u oblasti unapređenja i zaštite životne sredine, energetske politike, ublažavanja efekata i adaptacije na klimatske promene;

Ø Vaša organizacija je registrovana na teritoriji jednog od navedenih okruga: Borskog, Braničevskog, Zaječarskog, Podunavskog, odnosno sledećih opština i gradova: Bor, Kladovo, Majdanpek, Negotin, Požarevac, Veliko Gradište, Golubac, Malo Crniće, Žabari, Petrovac na Mlavi, Kučevo, Žagubica, Zaječar, Boljevac, Knjaževac, Sokobanja, Smederevo, Smederevska Palanka i Velika Plana;

Ø Motivisani ste da svojim delovanjem unapređujete politiku životne sredine na lokalnom nivou kroz aktivno učešće u njenom kreiranju i sprovođenju kroz dijalog svih zainteresovanih strana u ovom procesu.

Prijavljivanje

Prijavljivanje traje od 14. januara do 14. februara 2014. godine, a zainteresovani kandidati treba da pošalju popunjen prijavni formular elektronski na adresu: knowhow2act@bos.rs

Prijavni formular možete preuzeti ovde.

Četvorodnevni Program jačanja kapaciteta organizacija civilnog društva biće realizovan u periodu od 3 do 6. marta 2014. godine na Borskom jezeru. Sve troškove učešća na Programu snose organizatori.

Projekat „Znam kako da delujem“ se izvodi uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji u okviru programa „Jačanje organizacija građanskog društva“.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Jan 22, 2014 9:26 pm

Gradovi širom sveta na putu ka obnovljivoj budućnosti

Cilj projekta je mobilisanje akcije i podrška gradovima u globalnoj tranziciji prema održivoj budućnosti koja će se temeljiti na obnovljivim izvorima energije.

Gland, Švajcarska – Gradovi širom sveta dobili su posebno priznanje od WWF-a za zalaganje u oblasti klimatskih promena. Odabrano je ukupno 34 finalista iz 14 zemlja od 163 grada koji su učestvovali u ovogodišnjem nadmetanju za prestonicu „Sata za našu planetu“ (Earth Hour City Challenge).

Stručni žiri će pregledati aktivnosti i obaveze iskazane u izveštajima gradova finalista i odabrati vodeće „održive“ gradove u svakoj od zemlja, koji će dobiti nagradu za prestonicu „Sata za našu planetu“ (Earth Hour Capital Award) 27. marta u Vankuveru u Kanadi.

Cilj projekta je mobilisanje akcije i podrška gradovima u globalnoj tranziciji prema održivoj budućnosti koja će se temeljiti na obnovljivim izvorima energije.

„Vrlo je inspirativno videti sve veći broj gradova koji nastoje da smanje upotrebu fosilnih goriva i rade velike korake u tranziciji prema obnovljivoj budućnosti“, izjavila je direktorka WWF Earth Hour City Challenge dr. Karina Borgström-Hanson.

„Međutim, uprkos svim naporima, gradovi to ne mogu učiniti sami. Ako želimo da zaštitimo svet od klimatskih promena i istovremeno zadovoljimo sve ljudske potrebe, neophodna je radikalna promena u globalnim ulaganjima. Pored lokalnih vlasti deo ove tranzicije moraju biti i donosioci odluka unutar država, kompanije i velike finansijske institucije“, dodala je Borgström-Hanson.

U mobilisanju gradova da se pridruže izazovu, WWF je blisko sarađivao sa organizacijom ICLEI-Lokalne vlade za održivi razvoj (Local Governments for Sustainability).

„Kao glavni partner, ICLEI je ponosan na saradnju sa WWF-om i podržava Earth Hour City Challenge koji raste u značajnu globalnu inicijativu kojom se nagrađuju postignuća gradova na polju održivosti. Većina gradova koji su članovi naše organizacije, a i naše regionalne kancelarije, aktivno su se uključili u inicijativu i ispunili svoja obećanja,“ izjavio je Gino Van Begin, generalni sekretar ICLEI.

Sama inicijativa Sat za našu planetu biće i ove godine obeležena širom gradova u Srbiji 29. marta u 20.30h.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 23, 2014 8:19 pm

Smile  Svaka vest je ekološka vest!

Dokumentarni tv serijal “Zelena patrola na delu” na nemačkom jeziku

Lepe vesti stižu iz Austrije Vojvođanskoj zelenoj inicijativi, u čijoj se produkciji snima dokumentarni tv serijal “Zelena patrola na delu”. Naime, od ponedeljka, 20. januara 2014. godine serijal će emitovati, na nemačkom jeziku, TV OKTO iz Beča.

- Na našoj televiziji “Okto” nastojimo uglavnom prikazati komplementarne sadržaje. S obzirom da ekološke teme nisu dovoljno prisutne u programima austrijskih televizija, naša je obaveza uvrštavati u program serijale koji nude rješenja kako ne učestvovati u iskorištavanju naše zajedničke planete i na koji način se boriti protiv toga. S toga nam je čast što smo mogli da uvrstimo u naš program serijal “Zelena patrola na delu” u produkciji Vojvođanske zelene inicijative. – kaže Senad Hergić, programski koordinator na TV OKTO iz Beča.
U međuvremenu je serijal emituje premijerno na TV B92 info, ali i na još na 55 nacionalnih, regionalnih i lokalnih i stranih TV. Uskoro počinje emitovanje serijala na makedonskom jeziku na TV TERA, Bitola (Makedonija).

- Cilj serijala je da se problemi u oblasti zaštite životne sredine učine vidljivim kako bi se izvršio pritisak na donosioce odluka i stručnu javnost radi bržeg i kvalitetnijeg rešavanja. Ovo je primer kako se aktuelna realty forma može koristiti na dobrobit novinarskog izveštavanja. Ovde imamo autentično iznošenje problema, s kojima se građani suočavaju, a koji direktno ugrožavaju njihovo zdravlje i kvalitet života. Naše je iskustvo da oni koji ne vode računa o zaštiti životne sredine, ne ispunjavaju ni ostale obaveze prema zaposlenima i državi. Zato bi svaka investicija moralo da zadovolji sledeće uslove, da je: ekološki održiva, ekonomski opravdana i socijalno pravedna! – ističe koordinatorka projekta Milica Alavanja, master inženjerstva zaštite životne sredine.

- Uloga Zelene patrole na delu je upravo da pomogne onima koji se dugo i opravdano bore tako što će im omogućiti pristup medijima i inspekcijama. Nama se veruje! Naše informacije su pouzdane i pravovremene. Takođe je važno istaći činjenicu da mi pratimo šta se dešavalo na terenu gde smo već snimali. U međuvremenu, od prvog snimanja, smo nastavili da dajemo podršku građanima kroz animiranje stručne javnosti, zatim vraćanje problema u medije na različite načine. Rezultati našeg delovanja su bili različiti. Bilo je rešenih problema na pr. zatvorena ciglana u Gornjoj Rogatici, zatvorena fabrika namešaja u Surduku, zatvorena Livnica 034 u Kragujevcu, napravljen put za stanovnike Palića,…ali bilo je i pogoršanja kao što je slučaj s devastacijom obale reke Nere. – kaže Rade Ivanović, saradnik i snimatelj, student na FTN-smer Upravljanje rizikom od katastrofalnih događaja i požara.

Kraj 2013. godine bio je uspešan za Vojvođansku zelenu inicijativu, jer je, za Dokumentarni tv serijal “Zelena patrola na delu”, dobila nagradu na medijskom konkursu “Drugačiji od drugih” u organizaciji SKGO i Specijalno priznanje na konkursu UNS-a.

- Kad se radi o priznanjima i nagradama mislim da ona više govore o žiriju nego o nagrađenima! Ovde smo imali žiri koji se nije povodio za trendovima već za vrednostima! Žiri koji se odlučio dati priznanje za projekat Dokumentarni tv serijal “Zelena patrola na delu” je kao vrednost označio angažovano novinarstvo, novinarstvo koje poziva na akciju! Zašto je važno kome će dobiti priznanje? Priznanje je kao putokaz! U bespuću novinarskih pristupa i načina ovaj žiri predlaže vraćanje životnim temama bez patetike i s pozivom na delovanje. – kaže Ruža Helać, autorka serijala.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Jan 24, 2014 8:42 pm

Smile  Srbiju čekaju suše i poplave

Klimatske promene, odnosno globalno zagrevanje utiču na povećanje temperature, što će dovesti do promena u padavinama, ne u smislu njihove zapremenine, već raspodele padavina, tako da ćemo imati periode ekstremnih suša i poplava

Klimatske promene će u narednim godinama u Srbiji izazvati periode ekstremnih suša i poplava, pokazala je studija Hidrometeorološkog zavoda Srbije koja je 22. januara predstavljena u Beogradu. U Republičkom hirdometeorološkom zavodu kažu da je predviđanje promena klime važno da bi se bolje planirale aktivnosti i izgradnja na određenim područjima i izbegli problemi.

“Klimatske promene, odnosno globalno zagrevanje utiču na povećanje temperature, što će dovesti do promena u padavinama, ne u smislu njihove zapremenine, već raspodele padavina, tako da ćemo imati periode ekstremnih suša i poplava”, kazao je za agenciju Beta šef projekata Slavimir Stevanović.

Stevanović je naveo da se studija odnosi na period od 2000. do 2030, a potom na periode od 2030. do 2060. godine, i do kraja 21 veka. Studija je jedan od projekata koje od 2006. godine Zavod sprovodi uz finansijsku pomoć Norveške.

Prema rečima Stevanovića, suše i poplave neće biti česte, ali će ti ekstremni periodi dugo trajati.

“Zato je važno da se takve situacije prate i dobro prognoziraju, da lokalne samouprave procene da li će baš blizu te reke praviti fabriku ili naselje, ili da li će se u Nišu gajiti vinova loza ukoliko će doći do suše kada bude trebalo da sazri plod”, kazao je Stevanović.

Prema njegovim rečima, bolje prognoziranje omogućiće tri digitalna uređaja koja su postavljena na slivovima reka Kolubare, Toplice i Jasenice.

“Ti uređaji mogu u bilo kom trenutku da izmere koliko je količina vode ušla u reke, a podaci o tome se putem mreže šalju u Zavod”, objasnio je Stevanović.

Predstavljanju studije prisustvovao je i ambasador Norveške u Srbji Nils Ragnar Kamsvag, koji je kazao da su klimatske promene globalni problem i da je sprečavanje njihovog uticaja izazov za svaku državu.

“Nama treba znanje, stručnost, kako da se izborimo sa klimatskim promenama. Taj plan mora da bude i u svakoj političkoj agendi,” ukazao je Kamsvag i dodao da će Norveška nastaviti da pomaže Zavod.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Jan 24, 2014 8:48 pm

Smile  CEKOR: Srbija dobila kritiku EU zbog obnovljivih izvora

“Pozivamo Vladu Srbije i Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije da i ovoj temi pridju s maksimalnom pažnjom, te da razvoj Srbije i u ovom sektoru bude u skladu sa standardima Evropske unije”, ukazuje CEKOR u saopštenju.

Evropski parlament kritikovao je Srbiju zbog kašnjenja i izostanka napretka u korišćenju obnovljivih izvora energije, zaštite životne sredine i klimatskih promena, saopštio je danas Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

Ta organizacija civilnog društva je saopštila da je Evropski parlament u današnjoj rezoluciji o napretku Srbije izrazio žaljenje zbog izostanka napretka i stalnog kašnjenja primene okvira za obnovljive izvore energije u Srbiji.

“Primećuje se da Srbija zaostaje za drugim zemljama-kandidatima po korišćenju obnovljivih izvora energije i izražava se zabrinutost zbog toga što u Srbiji neće biti ispunjeni ciljevi za obnovljive izvore energije za 2020. godinu”, navodi se u rezoluciji.

U rezoluciji se naglašava potreba za transparentnošću u postupcima savetovanja vlade i žali zbog neuspeha vlasti Srbije u uvažavanju stavova medjunarodnih finansijskih institucija pri usvajanju Modela ugovora o otkupu električne energije.

Evroparlament žali i zbog toga što je u Srbiji postignuto vrlo malo napretka u oblasti životne sredine i klimatskih promena i poziva vlasti da što pre donesu sveobuhvatnu strategiju za klimu u skladu s ciljevima EU, navodi se u saopštenju.

Kako je naglasio CEKOR, ne sme se dozvoliti da Srbija “usled slavodobitnosti povodom pokretanja pregovora o članstu u EU”, zaboravi na obaveze u sektoru energetike.

CEKOR je pozvao sve domaće institucije da svojim radom ne dozvole da Srbija nastavi propuste i predložio da se nastavi raspravo o Strategiji razvoja energetike Srbije do 2025. kako bi se taj dokumet poboljšao.

“Pozivamo Vladu Srbije i Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije da i ovoj temi pridju s maksimalnom pažnjom, te da razvoj Srbije i u ovom sektoru bude u skladu sa standardima Evropske unije”, ukazuje CEKOR u saopštenju.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sub Jan 25, 2014 10:52 pm

Smile  Gigantski glečer se nezaustavljivo topi

Još 2013. se sa jednog lednika na Antarktiku odlomila džinovska santa. Neki naučnici uvereni su da je pokrenut nezaustavljivi proces topljenja koji bi mogao da ima posledice na porast nivoa mora u svetu.

Naučnici već 15 godina posmatraju proces koji se odvija na i u glečerima na Antarktičkom poluostrvu. Od njih se stalno odlamaju nove sante, a njihove ivice i dalje se povlače ka unutrašnjosti Antarktika. Sve više leda završava u vodama okeana.
Jedan od glečera je i onaj pod imenom Pajn (Pine-Island), koji važi za jedan od najvećih svoje vrste. Sa njega se odlama najviše leda. Naučnici okupljeni oko Gaela Duranda sa univerziteta u Grenoblu u Francuskoj su na osnovu tri moguća modela tog glečera napravili i prognozu njegove budućnosti. Bez obzira na izabrani model, prognoze pokazuju isti trend.
„Taj glečer nastaviće da se topi i u narednim godinama – i to bez obzira na okolnosti. Dakle, bez obzira na temperaturu okeana ili vazduha. Radi se o unutrašnjoj dinamici. Od glečera će se i dalje odlamati sante što će doprineti daljem rastu nivoa mora“, tvrdi glaciolog (stručnjak za glečere) Durand.

Posledice po nivo mora

Durand računa da će zbog takvog razvoja događaja u narednih 20 godina nivo mora porasti za jedan centimetar: „To su kolosalne posledice za neki glečer.“ Poređenja radi: 2010. je globalni nivo mora porastao za 3,2 milimetra, što je dvostruko više nego u proteklih 20 godina.
Angelika Humbert sa instituta „Alfred-Vegener“ u Bremerhavenu te procene naziva „ekstremno visokim“. I ona je glaciolog, takođe se bavi istraživanjem glečera Pajn, i upozorava da su modeli razvoja događaja u neku ruku apstraktni. Ipak, i ona je sigurna da će topljenje glečera u narednom periodu sigurno doprineti porastu nivoa mora.

Nema povratka

Humbert novu studiju naziva „korakom dalje od dosadašnjih“. Sa kolegama sa instituta u Bremerhavenu i sa Univerziteta u Kajzerslauternu ona je protekle godine posmatrala proces odlamanja santi leda sa glečera. Glečer je zaista izgubio dosta od svoje mase koja se poput plivajućeg jezika pružala s kopna u slobodno more. Čitav tim stručnjaka posmatrao je taj proces.
„Glečer Pajn jedan je od onih koji se pruža u more preko stijena, tako da je jedan dio na kopnu, a drugi pliva u vodi“, kaže Humbert. Ona objašnjava da nju i njen tim saradnika zanima šta se dešava u unutrašnjosti glečera, u delu koji je na kopnu, a šta u onom delu koji je u vodi. Da bi se shvatili mehanički procesi i tok ledene mase pokušavaju se konstruisati modeli glečera.
Nova studija pokazuje da masa leda glečera Pajn klizi tolikom brzinom da je taj proces nezaustavljiv, kaže Gael. On se topi velikom brzinom i zbog toga što masu leda koja je u moru odozdo greje topla struja vode. Topljenje i klizanje se tako još više ubrzava, što dovodi do povećanja količine leda koji se transportuje ka moru.
„Čak i da se temperatura vode i vazduha vrati na nivo koji je vladao pre 100 godina, taj proces se neće zaustaviti“, tvrdi Durand. Angelika Humbert ipak kaže da je relativno teško proceniti da li je došlo do ireverzibilnog procesa.
Njena procena glasi da je naučnicima potrebno još pet do deset godina, ali i mnogo snažniji računari da bi kreirali nove modele glečera i tako došli do pouzdanijih prognoza. Za naučnike je i sada veliki izazov da dođu do pouzdanih podataka koji bi bili osnova za model glečera Pajn. Na primer, veoma je skup i zahtevan proces merenja temperature na donjoj ivici nekog glečera.

Dostignuta prelomna tačka

Gael Durand u novoj studiji vidi i važne pokazatelje za istraživače klime u celom svetu: „Ovaj glečer je dostigao dinamiku koja je nezaustavljiva. To znači da našim ponašanjem mi menjamo klimu. Te promene će se nastaviti. Mislim da je ovo jedna od prvih stvari kod koje možemo da kažemo da smo prešli prelomnu tačku.“
Durand poredi tu situaciju sa vozačem bicikla koga je, kada je prešao najvišu tačku na brdu, neko gurnuo niz brdo i on ne može da se zaustavi. „Imamo razloga da strahujemo da će se takav razvoj događaja nastaviti, da će se i ostali glečeri u regionu ponašati slično i da će se cela ledena ivica na tom delu Antarktika naći u vodi. To je proces koji bi mogao da potraje i stotinama godina, ali bi on podigao nivo mora u svetu za nekoliko metara.“
U poslednjem izveštaju Saveta za klimu UN već je upozoreno na moguću destabilizaciju glečera na zapadnom delu Antarktika. „Kod glečera Pajn dokazali smo da je taj proces počeo“, zaključuje Durand.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 27, 2014 9:07 pm

Smile  Upoznajte najzeleniji evropski grad

Grejanje i topla voda obezbeđeni su zahvaljujući centralnom pogonu za proizvodnju energije u kojem se kao gorivo koriste drvni otpaci, a to je samo jedan od ambicioznih projekata u gradu sa 60 hiljada stanovnika na jugu Švedske.

Vikua na jugu Švedske oslanja se na obnovljive izvore energija, čist saobraćaj i očuvanje energije a zahvaljujući tim inicijativama nazivaju ga “najzelenijim evropskim gradom”.

Član Skupštine Henrik Johanson objašnjava kako su “političari još šezdesetih godina prošlog veka shvatili da, ukoliko žele da razvijaju jezera po kojima je Vikua poznata, moraće da očiste grad”. Upravo to je i inspirisalo brojne, vrlo ambiciozne projekte.

Tako je sedamdesetih godina u Vikui razvijen sistem grejanja i energije za koji se pumpa vrela voda iz centralnog kotla za čitav grad. Devedesetih, mnogo pre nego što je globalno zagrevanje postalo opšteprihvaćena tema razgovora, gradska skupština je objavila plan da prekine s korišćenjem fosilnih goriva do 2030. godine i da za manje od 20 godina smanji emisiju ugljenmonoksida.

Lokalni farmeri dobili su jak podstrek da pređu na proizvodnju organske hrane, dok su građani usmerili sve napore da smanje proizvodnju papira…

Premda se slični napori ulažu širom Švedske, ovaj grad je ponovo svima odmakao tako što je prešao na najnoviji izvor energije – biomasu, tako da je drvna industrija postala izvor potpuno čiste energije. Šišarke, mahovina, drvni otpaci… to je sada izvor grejanja i tople vode za oko 90 odsto stanovnika.

Jedini izazov s kojim se sada suočava ovaj grad sa oko 60 hiljada žitelja je saobraćaj. Naime, oko 60 odsto njih vozi i to je navika koju teško uspevaju da iskorene. “Koliko god želimo da se promenimo, ne možemo da izbacujemo ljude iz kola”, objašnjava Henrik Johanson, koordinator za pitanja ekologije u Skupštini Vikue.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 27, 2014 9:10 pm

Smile  Počinje korišćenje sredstava za energetsku efikasnost

Prema programu finansiranja aktivnost i mera unapređenja efikasnog korišćenja energije u 2014. za lokalne samouprave namenjeno je 180 miliona dinara, za građane 100 miliona dinara, a 20 miliona dinara za finansiranje analiza, studija i projektne dokumentacije.

Prve isplate iz budžetskog Fonda za energetsku efikasnost, za koji je u 2014. izdvojeno 300 miliona dinara, očekuju se u aprilu ili maju, izjavila je 22. januara ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović. Prema njenim rečima, fond postoji od 1. januara 2014, a za sredstva će moći da konkurišu lokalne samouprave, skupštine stanara, domaćinstva i građani. Obaveza Srbije je da uštedi najmanje 9% bruto finalne potrošnje energije do 2018. godine.

Mihajlovićeva je na konferenciji za novinare kazala da će do kraja februara biti rapisan javni poziv za banke koje žele da učestvuju u programu kreditiranja stanovništva za povećanje energetske efikasnosti, a da će lokalne samouprave sa projektima konkuristati kod Ministarstva.

Ona je precizirala da će novac moći da se koristi na primer za zamenu prozora, izolaciju, nabavku efikasnijih kotlova za grejanje, poput kotlova na biomasu, postavljanje solarnih kolektora.

Prema programu finansiranja aktivnost i mera unapređenja efikasnog korišćenja energije u 2014. za lokalne samouprave namenjeno je 180 miliona dinara, za građane 100 miliona dinara, a 20 miliona dinara za finansiranje analiza, studija i projektne dokumentacije.

Predviđeno je da se za stanovništvo obezbede krediti sa subvencionisanim kamatama, a za lokalne samouprave učešće u finansiranju pojedinih mera.

Procedura za lokalne samouprave predviđa prvo raspisivanje javnog poziva za projekte, formiranje liste projekata, zatim raspisivanje tendera, evaluaciju ponuda i izbor najboljeg ponuđača. Nakon toga će se zaključiti ugovor sa izvođačem radova i pristupiti radovima.

Lokalna samuprava može dobiti za projekat do 100% potrebnih sredstava u devastiranom području, a do 70% za razvijenije sredine.

Procedura za građane i skupštine stanara predviđa objavljivanje javnog poziva bankama, izbor banaka i objavljivanje javnog poziva građanima i skupštinama zgrada. Sledi formiranje liste projekata i zaključivanje ugovora sa bankama nakon čega se pristupa izvođenju radova.

Očekivano smanjenje potrošnje od 3% u periodu 2014-2015

Mihajlovićeva je izrazila očekivanje da će u naredne dve godine Ministarstvo uz pomoć fonda povećati energetsku efikasnost u Srbiji za 3%. “Ovo je početak. Očekujemo da će se u 2015. godini raširiti aktivnosti”, kazala je ona.

Mihajlovićeva je rekala da se razgovara i sa međunarodnim finansijskim isnstitucijama koje bi obezbedile dodatni novac za finansiranje Fonda.

Uspostavljanje budžetskog fonda za energetsku efikasnost od 1. januara 2014. predviđeno je Zakonom o efikasnom korišćenju energije koji je usvojen sredinom marta 2013. Zakon predviđa i uvođenje naplate energije prema potrošnji.

Po novom zakonu, zahtevaće se ekodizajn, a energetska efikasnost biće uvedena kao kriterijum u javne nabavke. Uvode se i organizovano upravljanje energijom, energetski pregledi objekata, označavanje proizvoda koji znatno utiču na potrošnju energije, kao i minimalni zahtevi u pogledu energetske efikasnosti.

Srbija ima međunarodnu obavezu da uštedi najmanje 9% bruto finalne potrošnje energije do 2018. godine, a planirano je i smanjenje emisije ugljen dioksida za oko 9% do 2030. godine.

Srbija uveliko zaostaje za EU u racionalnoj potrošnji energije iako troši manje energije po stanovniku zbog nerazvijene industrije, ali je kasnila sa donošenjem tog zakona.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Jan 28, 2014 9:32 pm

Smile  Poziv na drugi trening eko dizajna

Univerzitet u Novom Sadu – kancelarija Evropske preduzetničke mreže, sa agencijama za marketing, konsalting i eko dizajn „Total Idea“ i „Ecodesign“ organizuje drugi po redu trening „EKO DIZAJN KONCEPT”

Cilj treninga je obuka preduzeća o inovativnom pristupu poslovanja i ekološke podobnosti proizvoda koji teži SMANJENJU TROŠKOVA, krozEFIKASNIJU UPOTREBU MATERIJALA I ENERGIJE, OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE i ŠIRENJE NA TRŽIŠTE, uvođenjem NOVIH ODRŽIVIH PROIZVODA i sa POVEĆANJEM KONKURENTNOSTI malih i srednjih preduzeća.

Sadržaj i benefiti treninga:

· Edukacija - jasno razumevanje suštinskih osnova eko dizajna, procene životnog ciklusa proizvoda (LCA) i karbonskog otiska proizvoda,
· Eko alat - praktične vežbe sa alatom MET matrica (materijal, energija, toksičnost) i osnovna obuka na platformi EKODIZAJN +,
· Umrežavanje - povezivanje preduzeća/organizacija, kroz promotivne događaje i okrugle stolove,
· Razmena iskustva - na treningu ćete imati priliku da čujete iskustva i rešenja drugih firmi,
· Sertifikat - potvrda učešća na treningu izdata od strane Evropske preduzetničke mreže i UNESCO katedre Univerziteta u Novom Sadu,
· Mogućnost učešća u studijskoj poseti,
· Mogućnost detaljne analize jednog proizvoda preduzeća u okviru elektronske platforme za analizu proizvoda,
· Besplatno učlanjenje u najveću preduzetničku mrežu na tlu Evrope – Evropska preduzetnička mreža EEN.
Datum održavanja i vreme trajanja treninga:

· PETAK, 28. FEBRUAR 2014. godine, Svečana sala centralne zgrade Univerziteta u Novom Sadu (Dr Zorana Đinđića bb, I sprat).
· Ukupno trajanje jednodnevnog treninga je 3,5 časa, od 11 do 14.30 h.
Trening je namenjen:

· Preduzećima koja posluju u oblastima povezanim sa ambalažom, pakovanjem i štampom, kao i onima koja posluju u svim proizvodnim sektorima a imaju potrebu za unapređenjem primene eko dizajn pristupa u svom poslovanju i žele da se uključe u besplatan trening eko dizajna.
Trening “Eko dizajn koncept” je BESPLATAN za sva preduzeća koja se prijave za učeće na obuci.
Krajnji rok za prijavu je petak, 21. februar 2014. godine u 15 časova!

Način prijave:

· Preduzeća koje žele da se prijave za prijave za trening o eko dizajnu treba da popune formular o učešću na projektu – u prilogu mejla, a takođe mogu da preuzmu flajer sa informacijama o projektu - u prilogu mejla.
· Ukoliko imate pitanja ili nedoumice u vezi sa popunjavanjem formulara možete kontaktirati predstavnike tima koji može posetiti vaše preduzeće radi zajedničkog popunjavanja istog. Rok za prijavu posete vašem preduzeću je petak, 31. januar 2014. godine.
Važne napomene i šire infomacije o treningu se nalaze u prilogu mejla.

Informacije o projektu možete pratiti na facebook stranici www.facebook.com/DanubePIE, a za sve dodatne informacije obratite se na sledeće kontakte:

Doc. dr Mladen Radišić, član projektnog tima: 064 144 70 48

Vladimir Nikić, član projektnog tima: 063 11 33 012

e mail: danubepie@uns.ac.rs
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 30, 2014 10:18 pm

Smile  Zašto treba jesti organsko

Ukoliko jedete organsku hranu u sebe unosite manje hemikalija. Kada unosite manje hemikalija manje su šanse za rak i druge teške bolesti.

Mnogi misle da kupovinom organskih proizvoda pomažu svoju okolinu. Što manje hemikalija upotrebljenih u proizvodnji – bolje za okolinu, zar ne? Međutim, isto važi i za vaš organizam – ukoliko jedete organsku hranu u sebe unosite manje hemikalija. Kada unosite manje hemikalija manje su šanse za rak i druge teške bolesti.
Naravno, danas je vrlo teško izvodljivo hraniti se samo organskom hranom, što zbog nemogućnosti da se nabavi stvarno netretirana hrana, što iz finansijskih razloga. Takođe, ne tvrdimo da su sve hemikalije koje se mogu naći u voću i povrću podmukle ubice. Ali, ukoliko možete smanjite njihov unos u organizam, gajite svoje neprskano voće i povrće ukoliko ste u mogućnosti. Bar pokušajte – bićete zdraviji.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 30, 2014 10:26 pm

Smile  Otrov u dečjoj odeći

Grinpis je pronašao opasne hemikalije u dečjoj odjeći – u onoj jeftinoj, ali i u skupoj odeći poznatih marki. O kojim hemikalijama je reč, koliko su opasne i kako se odnositi prema tom problemu?

Aktivisti Grinpisa su krenuli u veliku kupovinu. Obišli su 25 zemalja i u raznim buticima kupili ukupno 82 dečja odevna predmeta. Istraživanja u laboratoriji su pokazala da se u toj odeći – bez obzira na njenu cenu i proizvođača – u tragovima nalazi čitav niz otrovnih hemikalija. „Toksikolozi smatraju da kod te koncentracije u odeći nema akutnog rizika po decu“, kaže za DW Manfred Santen, hemičar iz Grinpisa. Ipak, kupcima, odnosno roditeljima, preporučuje da budu oprezni pri kupovini. Mnogo veća opasnost je za one koji rade na proizvodnji odeće. U pogonima za tkanje, šivenje ili farbanje odeće zaposleni su svakodnevno u direktnom kontaktu s otrovima. Osim toga, hemikalije u velikim količinama završavaju u prirodi, godmilaju se u ekosistemu i preko vode i tla se vraćaju u prehrambeni lanac. Posebno loša situacija je u Aziji, gde većina kompanija ima proizvodne pogone.

Pet najčešćih hemikalija

FTALATI: Ftalatna kiseline se inače koristi kao veštački omekšivač. Grinpisov stručnjak pojašnjava da su najveću koncentraciju ftalata našli u odeći na kojoj je nešto odštampano. Ftalati su poznati kao endokrini disruptori, odnosno supstance koje remete hormonsku ravnotežu. Utiču na plodnost i povećavaju rizik od urođenih anomalija. Također raste rizik od raka dojke. Ftalati su doduše biološki razgradivi, ali taj proces može potrajati dugo, tako da je moguće da ih telo prethodno upije.

NPE: Nonilfenol etoksilati se koriste za pranje odeće nakon bojenja. I te supstance mogu poremetiti hormonski sistem. Za razliku od ftalata, nonilfenol etoksilati nisu biološki razgradivi i mogu se nagomilati u tkivu živog organizma. Nonilfenol je ekstremno otrovan za vodene životinje. Santen pojašnjava da, za razliku od Azije, u Evropi ta hemikalija ne sme dospeti u otpadne vode. „Ali čim se ta odeća opere u bilo kojoj veš mašini u Evropi, NPE ipak dospe u vodu.“

PFC: Tekstili se obrađuju i perfluoriranim i polifluoriranim hemikalijama, skraćeno PFC, kako bi se učinilo vodootpornim. PFC se pre svega može naći u kabanicama i obući. Grinpis je tu hemikaliju pronašao i u kupaćim kostimima. Santen pojašnjava da čak ni gigantska kompanija poput Adidasa nije mogla da objasni kako je ta hemikalija dospela u kupaće kostime. Još uvek nisu poznate sve negativne strane te hemikalije, ali stručnjaci sumnjaju da bi ona mogla biti uzročnik raka i bubrežnih oboljenja.

ORGANOMENTALNA JEDINJENJA: Koriste se kao biocid pre svega u pamučnoj odeći. Uništavaju bakterije i gljivice i tekstile štite za vreme dugog transporta iz zemalja proizvodnje do konačnog tržišta.

ANTIMON: Ovaj hemijski element služi kao katalizator u proizvodnji poliestera. U većim koncentracijama može biti otrovan. Udeo antimona koji je Grinpis pronašao u odeći doduše nije opasan, ali Santen ipak upozorava da bi antimon mogao biti štetan za okolinu pri proizvodnji i uklanjanju odeće.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Jan 31, 2014 10:46 pm

Smile  Ulaganje u vetroparkove podstiče domaće gradjevinarstvo

Cilj izgradnje vetroparkova je da se u narednih nekoliko godina iz energije vetra omogući proizvodnja 10 odsto ukupnih energetskih potreba Srbije.


Projekti vetroparkova u Srbiji, vredni više od milijardu evra, podstaći će domaću gradjevinsku industriju koja učešćem u njihovoj izgradnji može zaraditi više stotina miliona evra u naredne dve do četiri godine, ocenili su u Srpskom udruženju za energiju vetra (SEWEA).
“Izgradnja jednog vetroparka, snage veće od 100 megavata, omogućava direktno ulaganje od 50 miliona evra u srpsku gradjevinsku industriju, a do sada je u Srbiji pripremljeno nekoliko takvih projekata”, rekla je direktorka kompanije Kontinental vind Serbija (Continental Wind Serbia), jedne od članica SEWEA, Ana Brnabić.

Brnabićeva je za ekološki sajt agencije Beta “Zelena Srbija” (www.zelenasrbija.rs) navela je da su firme iz tog udruženja do danas u Srbiju i pre početka gradnje vetroparkova uložile više od 25 miliona evra.

“Devedeset ovog novca je otišlo direktno u ekonomiju Srbije kroz kupovinu zemlje, izradu tehničke dokumentacije od strane lokalnih gradjevinskih, elektro i projektnih kompanija, geotehnička ispitivanja i analize, studije uticaja na životnu sredinu, i direktno u budžet Srbije kroz dozvole, takse, uslove, saglasnosti i mišljenja relevantnih državnih institucija i javnih preduzeća”, kazala je ona.

Brnabićeva je istakla da će novac za izgradnju vetroparkova biti iskorišćen za domaću privredu pre svega kroz gradjevinske i transportne usluge, ali i angažmanom lokalnih firmi na izgradnji i ojačanju prenosnog i distributivnog sistema elektromreže Srbije.

“Samo je Kontinental vind Srbija i pre početka gradnje vetroparka Čibuk 1 kod Kovina, vrednog 290 miliona evra, uložio 6,5 miliona evra u pripremne radnje, obavezali smo se da izgradimo i 55 kilometara lokalnih puteva, a sama izgradnja doprinela bi osavremenjivanju i proširenju luke Pančevo do koje bi se dopremali neophodni delovi za vetrenjače”, rekla je Brnabićeva.

Prema njenim rečima, cilj izgradnje vetroparkova je da se u narednih nekoliko godina iz energije vetra omogući proizvodnja 10 odsto ukupnih energetskih potreba Srbije, a u energetskom smislu, njihov najveći značaj je što čak 70 odsto električne energije proizvode u zimskim mesecima kada je Srbiji energija najpotrebnija i kada je uvoz struje najskuplji.

Ona je ocenila da je trenutno najveći problem za početak izgradnje vetroparkova u Srbiji, dogovor države i medunarodnih finansijskih institucija oko modela Ugovora o otkupu električne energije, o čijoj se izmeni pregovara od prve polovine prošle godine.

Brnabićeva je podsetila da Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Medjunarodna finasijska kopropracija (IFC) i američka vladina banka za podršku američkim privatnim investicijama (OPIC), kao budući kreditori izgradnje vetroparkova u Srbiji, nisu zadovoljni trenutno važećim ugovorom, zbog čega nisu odobrile neophodna sredstva za početak izgradnje.

Kako je pojasnila, mišljenje tih medjunarodnih finansijskih instucija je važno, jer one obezbedjuju oko 70 odsto neophodnih sredstava za takve kapitalne investicije, zbog čega su im, kako je istakla, “važne ozbiljne garancije i čvrst Ugovor o otkupu električne energije”.

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Jan 31, 2014 10:47 pm

Smile  Slovenija i Bugarska pred sudom zbog otpada

Evropska komisija je odlučila da izvede Sloveniju i Bugarsku pred Evropski sud pravde jer ne poštuju propise EU o odlaganju otpada čime ugrožavaju zdravlje svojih građana i životnu sredinu.

Evropska komisija je odlučila da izvede Sloveniju i Bugarsku pred Evropski sud pravde jer ne poštuju propise EU o odlaganju otpada čime ugrožavaju zdravlje svojih građana i životnu sredinu. Slovenija, iako je rekla da će to učiniti, nije očistila dve deponije od opasnih materija iz metalurško-hemijske industrije Cinkarna u Celju, dok Bugarska ni posle četiri i po godine od isteka roka nije zatvorila deponije koje nisu u skladu sa standardima EU. Evropska komisija je u januarskom paketu odluka o kršenju evropskih propisa u zemljama članicama donela ukupno 134 odluke, od kojih se 7 odnosi na izvođenje pred Evropski sud pravde.

Evropska komisija je izrazila zabrinutost jer Slovenija nije rešila pitanje dve deponije na koje se odlaže opasan otpad iz Cinakrne Celje. Jedna deponija se nalazi samo 500 metara od centra Celja a druga nedaleko od mesta Bukovžlak, saopštila je 22. januara Komisija.

Na deponijama se nalaze velike količine zgađenog zemljišta a na obe lokacije je registrovan visok nivo toksičnih teških metala, dodaje se u saopštenju.

Komisija je prvo pokrenula proceduru zbog kršenja propisa protiv Slovenije u novembru 2012, a mišljenje je dala u junu 2013. Slovenija je priznala razmere problema i potrebu da se pitanje deponija reši. Obavestila je Komisiju o planovima za rešavanje pitanja deponija dostavivši i vremenski raspored za uklanjanje otpada.

Slovenija, međutim, nije poštovala plan pa je Komisija odlučila da zbog dugog perioda tokom koga su krše propisi, prisustva teških metala na deponijama i opasnosti koje to predstavlja po ljudsko zdravlje i životnu sredinu da tu članicu EU izvede pred Sud pravde.

Komisija je navela da je Slovenija prekršila Okvirnu direktivu o otpadu i Direktivu o deponijama.

Komisija je izrazila zabrinutost jer Bugarska nije zaštitila građane od posledica lošeg upravljanja otpadom, odnosno jer, i pored upozorenja iz Brisela, nije zatvorila deponije koje nisu skladu propisima EU o odlaganju otpada. Prema Direktivi o deponijama, članice su morale da zatvore deponije koje nisu u skladu sa standardima EU do 16. jula 2009.

Po isteku tog roka, Komisija je pisala Bugarskoj zatraživši da je izvesti o usklađenosti sa propisima EU.

Prema podacima koje su dostavile bugarske vlasit, 130 deponija nije radilo u skladu sa evropskim propisima. Zbog sporog napretka Komisija je odlučila da u aprilu 2012. pokrene prostupak zbog kršenja propisa protiv Bugarske, jer su još 124 takve deponije i dalje bile otvorene.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Ned Feb 02, 2014 8:42 pm

Smile  Stižu prvi kilovati iz solarnog parka

Ukupno 4260 fotonaponskih panela, pojedinačne snage 425 vati, prikuplja sunčevu svetlost i daje prve kilovate.

Proizvodnja električne energije uz pomoć sunčane svetlosti polako uzima maha u prvom solarnom parku u Srbiji. Nakon priključenja na 35-kilovatni dalekovod elektromreže Jugoistok, stigli su i prvi kilovati za Elektroprivredu Srbije. Ukupno 4260 fotonaponskih panela, pojedinačne snage 425 vati, prikuplja sunčevu svetlost i daje prve kilovate. Za sada u Srbiji postoji samo jedan solarni park i on se nalazi na teritoriji Kladova, u mestu Velesnici, koji raspolaže instalisanom snagom od jednog megavata. U prvu fazu radova koja je počela u julu prošle godine, kompanija „Solaris energy“ je uložila 1,7 miliona evra. Početak druge faze radova planiran je za proleće, a do tada će u radu biti 8.000 kvadrata panela.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Ned Feb 02, 2014 8:51 pm

Smile  Nagradni konkurs za novinare koji se bave životnom sredinom

Cilj nagradnog konkursa je da se podrže novinari i urednici koji prate oblast životne sredine i aktivnosti civilnog sektora u Srbiji, kao i da se doprinese boljem i inkluzivnijem upravljanju u toj oblasti.

Regionalni centar za životnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu (REC), Kancelarija u Srbiji, raspisala je danas nagradni konkurs za novinare i urednike koji se bave oblašsću zaštite životne sredine i održivog razvoja.

Cilj nagradnog konkursa je da se podrže novinari i urednici koji prate oblast životne sredine i aktivnosti civilnog sektora u Srbiji, kao i da se doprinese boljem i inkluzivnijem upravljanju u toj oblasti.

Ukupan iznos nagradnog fonda je 15.000 evra, a iznos tri pojedinačne nagrade je po 5.000 evra.

Rok za podnošenje radova je 1. mart ove godne, a imena dobitnika nagrada biće objavljena u aprilu.

Radove će ocenjivati nezavisna komisija stručnjaka iz oblasti medija i tema pokrivenih konkursom.

Na konkurs se mogu kandidovati štampani, TV, radio, ili onlajn radovi koji su objavljeni u zvaničnim medijima u Srbiji.

Svaki učesnik može predati najviše dva različita rada, a kao jedan rad može se predati serija članaka, emisija ili drugih radova koji zajeno čine celinu.

Radovi moraju da obradjuju jedno ili više pitanja povezanih s temama koje su u fokusu Programa podrške civilnom društvu u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji (SENSE).

Te teme se odnose na civilni sektor u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja, kao i uključivanje javnosti u proces donošenja odluka u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja u svetlu evropskih integracija.

Radovi mogu biti i na teme projekata podržanih u okviru grant komponente SENSE programa (politika u oblasti zaštite životne sredine, zaštita prirode, biodiverzitet Srbije, energetska efikasnost, upravljanje otpadom i reciklaža).

Nagradni konkurs se realizuje u okviru SENSE programa koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu, a finansira Švedska agencija za medjunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Feb 03, 2014 7:56 pm

Smile  Preporuke EK za eksploataciju gasa iz škriljaca

Ekološkim uticajem i rizicima vađenje gasa iz škriljaca mora se upravljati na odgovarajući način, ukazuju stručnjaci i navode da, s obzirom da na širem području mora da se eksploatiše više bušotina kako bi se dobila količina gasa kao iz konvcencionalnih bušotina, ukupne efekte treba pravilno proceniti i ublažiti.

Evropska komisija usvojila je preporuke koje treba da obezbede adekvatnu zaštitu prirodne sredine i klime na mestima gde se gas iz škriljaca eksploatiše u velikom obimu tehnikom hidrauličnog lomljenja. Preporuke su usmerene ka proizvođačima gasa iz škriljaca ali i investitorima koji traže predvidljivost. U EU još nema komercijalne proizvodnje gasa iz škriljaca a početak se očekuje za dve-tri godine. Gas iz škriljaca Uniji neće doneti samodovoljnost ali će delom nadoknaditi smanjenje proizvodnje konvencionalnog gasa i umanjiti rast zavisnosti od uvoza. Vodeći proizvođači gasa iz škriljaca u svetu su SAD i Kanada.
Usvojene preporuke treba da pomognu članicama Evropske unije koje žele da eksploatišu gas hidrauličnim lomljenjem stena da umanje zdravstvene i rizike po životnu sredinu i unaprede transparentnost za građane. Te preporuke postavljaju osnove za industriju, ali i za investitore.

Ekološkim uticajem i rizicima vađenje gasa iz škriljaca mora se upravljati na odgovarajući način, ukazuju stručnjaci i navode da, s obzirom da na širem području mora da se eksploatiše više bušotina kako bi se dobila količina gasa kao iz konvcencionalnih bušotina, ukupne efekte treba pravilno proceniti i ublažiti.

Veći deo zakona EU u oblasti životne sredine donet je pre nego što je počelo hidraulično lomljenje stena velikog obima radi vađenja gasa pa stoga neki aspekti tog procesa nisu obuhvaćenu u punoj meri u važećem zakonodavstvu. Upravo zbog toga se evropska javnost zabrinula i zatražila reakciju na nivou EU.

Preporuke prati mišljenje u kojem su razmotrene mogućnosti i izazovi korišćenja tzv. frakinga (fracking), odnosno lomljenja stena, u vađenju ugljovodonika. Oba dokumenta u sklopu su šire inicijative Komisije da postavi okosnicu klimatske i energetske politike za period do 2030. godine.

“Gas iz škriljaca budi nadu u nekim delovima Evrope ali je i izvor bojazni u javnosti. Komisija je odgovorila minimalnim principima koje članice treba da poštuju kako bi umanjile strahovanja za čovekovu okolinu i klimu i obebzedila operaterima i investitorima predvidljivost koja im je potrebna”, istakao je evropski komesar za prirodnu sredinu Janez Potočnik.

Preporuke su u skladu sa važećim zakonima EU, uz dopune gde je to neophodno. Njima se članice pozivaju da planiraju razvoj i preispitaju moguće efekte vađenja gasa iz škriljaca pre nego što daju dozvole za eksploataciju, kao i da pažljivo analiziraju ekološke efekte i rizike.

Članicama se preporučuje i da eksploatišu gas u skladu sa standardima najbolje prakse i da osiguraju da se ta najbolja praksa konstantno primenjuje.

Takođe se od zemalja EU traži da provere kvalitet vode, vazduha i zemljišta pre nego što počnu projekat eksploatacije gasa iz škriljaca kako bi mogle da prate promene i reaguju u slučaju rizika.

Tu je i preporuka koja se tiče kontrole emisije štetnih gasova u atmosferu, uključujući onih sa efektima staklene bašte, i to putem izdvajanja gasova.

Konačno, Komisija preporučuje da se javnost obavesti o hemikalijama koje se koriste na svakom pojedinačnom izvoru.

Sa svoje strane, Komisija će nastaviti da podstiče razmenu infromacija sa članicama, industrijom i organizacijama civilnog društva o ekološkim performansama projekata vađenja gasa iz škriljaca.

Članice EU Komisija je pozvala da primene preporučeno u roku od šest meseci i da od decembra 2014. nadalje svake godine obaveštavaju Komisiju o merama koje su preduzele.

Komisija će pratiti primenu preporuka i objavljivati u javnosti uporedive podatke o primeni u pojedinim članicama. Za 18 meseci Komisija će takođe preispitati efikasnost preporuka.

  www.ekologija.rs
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Feb 06, 2014 8:54 pm

Smile  Maslinovo ulje jača kosti

Zbog opasnosti od osteoporoze, maslinovo ulje je izuzetno važno u ishrani žena.

Maslinovo ulje je dobro za kosti, pokazala je studija sprovedena na univerzitetu u Madridu, prenosi Tanjug 4. februara 2014. godine.
U okviru dvogodišnjeg projekta istraživači su otkrili da su ljudi koji su konzumirali više maslinovog ulja imali viši nivo osteokalcina, odnosno proteina koji pomaže jačanje kostiju.

Jedna od teorija je da osteokalcin može da pomogne u sprečavanju insulinske rezistencije, gde telo postaje imuno na posledice hormona, a što je povezano sa slabljenjem kostiju. U drugoj studiji, sprovedenoj na univerzitetu u Atini, ustanovljeno je da je učestalost osteoporoze manja na Mediteranu, gde je tradicionalna ishrana bogata maslinama i maslinovim uljem.

Više na sajtu Sense
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Feb 06, 2014 8:56 pm

Smile  Inicijativa za podizanje vetrozaštitnih pojaseva – neophodnost hitnog delanja

Inicijativa Zelenih Srbije

Povodom vremenskih nepogoda koje su proteklih dana paralisale saobraćaj na pojedinim putnim deonicama u Vojvodini i snežnih smetova u kojima je satima i danima stotine građana bilo zarobljeno, a njihova bezbednost i zdravlje ugroženi, narodni poslanik i predsednik Zelenih Srbije Ivan Karić poslao je Vladi Republike Srbije Inicijativu za donošenje Republičkog plana za podizanje i razvoj vetrozaštitnih pojaseva, kako bi se slične situacije u budućnosti sprečile.
Zeleni Srbije žele da skrenu pažnju javnosti da, iako količina snežnih padavina nije bila neuobičajena za ovo doba godine, jak vetar je nanoseći sneg sa okolnih polja prouzrokovao visoke nanose na putevima u Vojvodini, što je prvenstveno posledica neadekvatne zaštite putnih pravaca. U prošlosti su se putevi štitili gustim drvoredima koji su imali više zaštitnih funkcija: zaštita od snega u zimskim mesecima, u letnjim zaštita od sunca i visokih temperatura, a istovremeno i zaštita ratarskih useva od prašine, štetnih gasova, a naselja i od buke. Vetrozaštitni pojas pre svega sprečava eroziju, kojom se odnosi humus i tako slabi plodnost zemljišta. Nažalost, u proteklih nekoliko decenija sadnja zaštitnih drvoreda je zaboravljena praksa, ne retko se događalo da se i postojeći drvoredi seku zbog ogreva ili zbog bolesti stabala, a nije se vodilo računa o potrebi obnavljanja posečenih drvoreda.

Vojvodina je i dalje najmanje pošumljena regija Evrope sa svega 7 odsto površine pod šumama, dok standardi predviđaju minimalnu pošumljenost od 14 odsto (toliki je prosek u ostatku Evrope). I trenutna situacija na putevima po Vojvodini, posebno po Banatu, pokazuje da bi u narednim godinama najvažnija stvar trebalo da bude pošumljavanje vetrozaštitnih pojaseva, koji su devastirani nebrigom u prošlim decenijama.

Prema procenama stručnjaka i njihovim upozorenjima iz prethodnih nekoliko godina Vojvodini nedostaje 130.000 hektara šuma, jer je ona trenutno, pored Engleske, najmanje pošumljena regija u Evropi.

Za podizanje drvoreda potrebno je koristiti bujnije i prema bolestima i štetočinama otpornije sorte, a naša je preporuka da se koriste brzorastuće energetske biljke koje se mogu koristiti i kao biomasa u energetske svrhe. Ovim bi osim zaštitne i ekološke funkcije, ovi drvoredi imali i veliki ekonomski značaj.

Zeleni Srbije podsećaju da se izgradnja i održavanje putne infrastrukture u Srbiji mora realizovati u skladu sa standardima očuvanja zaštite životne sredine. Briga o prirodi je uvek istovremeno i briga o čoveku.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Ned Feb 09, 2014 8:55 pm

Smile  Koliko je grejanje na pelet ekološko?

Evropska unija uvozi sve više peleta za loženje iz SAD. Istovremeno raste i otpor ekologa u SAD koji tvrde da proizvodnja peleta šteti okolini. Da li je pelet zaista ekološko gorivo, kao što to tvrde proizvođači?

Derb Karter je od detinjstva strastveni posmatrač ptica. Njemu danas to više nije samo hobi, već i poslovna obaveza tog advokata pri organizaciji SELC (Southern Environmental Center), koja se u američkoj saveznoj državi Virdžiniji bori za zaštitu okoline.
Raj u opasnosti

Kartera trenutno najviše zabrinjava sudbina šuma i rita uz reku Roanoke u saveznoj državi Severnoj Karolini. „Neko mora da zaštiti prirodu i životinje koje tu žive“, objašnjava Karter. A životinjski svet je više nego bogat. Uz reku žive medvedi, divlji ćurani, vodomari, rečni orlovi i mnoštvo drugih ptica koje se retko susreću u Severnoj Americi. Međutim, taj životinjski raj je ugrožen.
„Rastuća industrija peleta za loženje velika je opasnost za budućnost tog prirodnog dragulja“, objašnjava Karter. Teško se boriti protiv „gladi“ te industrije sirovina u porastu. „Jedan deo tog područja proglasili smo državnim parkom i stavili ga pod zaštitu. Ali, većina tog jedinstvenog područja je u privatnom posedu i vlasnici će industriji da daju ono što joj je potrebno – a to je drvo“, kaže Karter.

Održivo gorivo
Industrija peleta za loženje, a radi se o sitnom materijalu od presovanog drveta, jedna je od najbrže rastućih industrijskih grana u SAD – i to zahvaljujući ogromnoj potražnji za „održivim gorivim materijalom“ u Evropi. Na Starom kontinentu loženje peletom od drveta sve je popularnije, i to ne samo među privatnim korisnicima: danas i elektrane i toplane koriste to gorivo. Korišćenje peleta, čije sagorevanje izbacuje manje količine štetnog ugljen-dioksida u atmosferu, deo je strategije Evropske unije za smanjenje emisije tog gasa do 2030. Zagovornici tog relativno novog goriva, osim toga u prvi plan ističu održivost te sirovine: šume koje se poseku kako bi se proizveo pelet, ponovno izrastu.

Najveći proizvođač peleta u SAD je firma „Enviva“ koja u svom pogonu u Northemptonu u Severnoj Karolini godišnje proizvede oko 500.000 tona tog materijala. I „Enviva“ najveći deo svoje proizvodnje izvozi u Evropu. „Enviva“, kao i ostali proizvođači peleta, zaklinju se u svoj „zeleni“ imidž. „Mi za proizvodnju koristimo otpadni materijal od drveta, piljevinu, tanke grane iz krošnje i grane koje drvna industrija ne može da iskoristi“, kaže portparolka „Envive“ Elizabet Vudvort. Jednu četvrtinu sirovina čine i čitava stabla koja su, kako dalje objašnjava Vudvort, „suviše mala i suviše iskrivljena“ za normalnu eksploataciju i koja se seku „kako bi zdrava stabla imala više svetla“.

Industrija ne posustaje
Međutim, nakon intenzivne istrage koja je uključivala i posmatranje pogona „Envive“ iz vazduha, SELC je došao do drugačijih saznanja od onih koje u javnost plasira portparolka kompanije. Oni tvrde da „Enviva“ za proizvodnju peleta seče zdrava stabla od kojih su poneka stara i preko 100 godina i potiču iz područja uz reku Roanoke. SELC je dokaze poslao i odgovornima u Evropskoj uniji, koja je najveći korisnik „Envivinog“ peleta. Na fotografijama se vide nepregledne kolone kamiona natovarenih zdravim trupcima. Ali ta debla se, kako tvrdi u firmi, ne upotrebljavaju za proizvodnju peleta već druge drvne građe. I Ministarstvo šuma Severne Karolina ne veruje da se zdravi trupci ne koriste za proizvodnju peleta jer to „ne bi bilo isplativo“.
Potražnja za peletom raste i dalje, i to ne samo u Evropskoj uniji već i širom sveta. Tvrdnjama da se radi o ekološkom gorivu zaštitnici prirode suprotstavljaju podatke o opasnim emisijama fine prašine u blizini elektrana i toplana koje koriste pelet. Ekolozi SELC-a takođe tvrde da u krajnjoj liniji pelet prouzrokuje mnogo veće emisije ugljen-dioksida jer tu, osim same emisije prilikom sagorevanja, treba ukalkulisati i količinu ugljen-dioksida nastalog tokom energetski intenzivne proizvodnje, ali i prevoza peleta s jednog kraja sveta na drugi.
Bez obzira na sve sumnje ekologa, političari i industrijalci sa juga SAD istrajavaju na daljem širenju proizvodnje peleta. U Morhed sitiju upravo niče novi pogon u kojem će biti otvoreno 150 novih radnih mesta.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Feb 10, 2014 8:21 pm

Smile  Zelene strane – novo mesto na internetu

U Zelenim stranama ćete pronaći sveobuhvatan vodič kroz vrlo sistematično kategorizovane proizvode i kompanije koji će vam pomoći da donesete izbor odgovoran i prema sebi i prema okolini. Zelene strane će korisnike voditi do kvalitetnijeg i zdravijeg života, boljeg okruženja i energetski efikasnije sredine.

Zelene strane su nastale kao ideja 2011.godine u formi Eko kataloga na jednom od najčitanijih i najobjektivnijih ekoloških sajtova u Srbiji – e-magazinu Ekologija. Zamisao da na jednom mestu pronađete sve firme, organizacije, događaje i proizvode koje su značajne na polju ekologije i zdravlja je bila i ostala jedinstvena na srpskom tržištu.

Nakon toga, ideja Eko kataloga je prerasla u nezavisan sajt koji nazivamo Zelene strane. U njemu ćete pronaći sveobuhvatan vodič kroz vrlo sistematično kategorizovane proizvode i kompanije koji će vam pomoći da donesete izbor odgovoran i prema sebi i prema okolini. Zelene strane će korisnike voditi do kvalitetnijeg i zdravijeg života, boljeg okruženja i energetski efikasnije sredine. Zbog toga će klijentima Zelenih strana biti veoma važno da se nađete na mestu koje propagira dve trenutno najvažnije stvari – zdrav život i zdravu životnu sredinu.
Ponuda za pozicioniranje na Zelenim stranama je vrlo povoljna i raznovrsna, s obzirom da se nudi i pozicioniranje na e-magazinu Ekologija koji je u proteklih godinu dana čitalo preko 110.000 redovnih čitalaca i pročitalo preko 220.000 stranica. Takođe, Zelene strane su dvojezični sajt, pa će ponuda biti dostupna i stranim turistima kojima je veoma bitan zeleni način života. U poslovnom planu za 2014.godinu je i Android aplikacija u kojoj će vaša ponuda biti besplatno dostupna širokom krugu korisnika smart telefona i tablet računara.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 18 Prethodni  1, 2, 3 ... 10 ... 18  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu