Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 48 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 46 Gosta :: 2 Provajderi

Davidova, Tomtom

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Ekologija

Strana 6 od 18 Prethodni  1 ... 5, 6, 7 ... 12 ... 18  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Maj 16, 2014 7:26 pm

Smile  Stara planina – nacionalni park dinosaurija?

Na Staroj planini nalazi se jedinstveno nalazište fosila, kakvog nema u Evropi, ali i u svetu zbog čega srpski geolozi smatraju da Staru planinu treba proglasiti za srpski nacionalni park dinosaurusa, zaštititi, detaljno istražiti.

Naučnu studiju pod nazivom “Fosilni tragovi starih dinosaurija u donjem trijasu Stare planine” čiji su autori geolozi prof. dr Aleksandar Grubić i Mihajlo Galečić, Zavod za zaštitu prirode Srbije publikovao je još 2001. godine, ali je ona malo poznata široj javnosti.

U ovoj studiji autori su opisali nalaze fosilnih tragova nogu tekodontosaurusa koji su pronađeni u Gornjem Visoku na Staroj planini, a pretpostavlja se da su stari oko 250 miliona godina.



Kako se navodi u ovoj naučnoj studiji, prvi fosilni tragovi pronađeni su još osamdesetih godina prošloga veka.

“Na gornjim površinama slojeva utvrđeni su mnogobrojni tragovi nogu sa otiscima dva, tri, četiri ili pet prstiju i prema tome nesumnjivo pripadaju tetrapodnim kičmenjacima. Na terenu je konstatovano da postoje tri vrste tragova i to sitni, dužine od dva do tri centimetara, srednji, od tri do šest centimetara i veliki kod kojih samo jedan prst može biti dugačak 10 centimetara i debeo dva centimetara”, piše u studiji.

“Bolje očuvani tragovi i njihov izgled upućuju na sigurno dvonožno kretanje životinja od nekih grupa Thecodontosaurusa, koji su živeli u donjem trijasu, a možda već i u permu. Nalazak fosilnih tragova Thecodonata u donjem trijasu Stare planine je jedinstven u ovom delu Evrope, a i u svetu.

Zbog toga se veoma ozbiljno nameće potreba da se ovo izuzetno fosilonosno područje proglasi za nacionalni park dinosaurija, zatim, da se otkriveni tragovi temeljno prouče i prikažu svetu. I na kraju, da se Stara planina sa svojim izuzetnim bio i geodiverzitetima zaštiti na odgovarajući način primeren svom navedenom izuzetno značajnom prirodnom sadržaju”, zaključuje se u studiji.

Interesantan je podatak da je pre nekoliko godina, takođe na Staroj planini, grupa naučnika sa niškog Prirodno-matematičkog fakulteta na čelu sa prof. dr Pavlom Premovićem, u okolini Zavojskog jezera pronašla dokaze da se na ovom području pre oko 210 miliona godina nalazilo toplo tropsko more. Na to upućuje pronalazak skamenjenog morskog mulja u kome su pronađeni fosili školjki, morskih glista drugih praistorijskih životinja.

Kako je Pirotskim vestima izjavio planinarski vodič Planinarskog kluba “Vidlič” iz Pirota Dejan Ćirić, pirotski planinari neretko po bespućima jedne od najlepših planina u ovom delu Evropu nabasaju na fosilne ostatke.

“Ima dosta ostataka koji ukazuju na davnu geološku prošlost. Ja nisam geolog, međutim, na mnogim mestima sam nailazio na kamenje koje ima otisak školjke, i to na predelima koji su ponekad i na preko 1.800 ili 1.900 metara nadmorske visine, što znači da je ovaj predeo nekada, sasvim sigurno, bio na dnu mora”, kaže Ćirić.

Aleksandar Ćirić – Pirotske vesti
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Maj 16, 2014 7:30 pm

Smile  Pokušaj da se zaštiti morska obala

Ministarstvo finansija Grčke objavilo je polovinom aprila da morska obala Grčke ima ogromnu ekonomsku važnost i da bi trebalo pojednostaviti procedure kojima se dobijaju dozvole za njenu eksploataciju.

Grčke asocijacije za zaštitu životne sredine uputile su oštre kritike nacrtu zakona kojim treba da se pojednostave procedure za dobijanje dozvola za eksploataciju morskih obala.



Ministarstvo finansija Grčke objavilo je polovinom aprila da morska obala Grčke ima ogromnu ekonomsku važnost i da bi trebalo pojednostaviti procedure kojima se dobijaju dozvole za njenu eksploataciju.

Nacrtom zakona se izmedju ostalog predvidja ukidanje ograničavanja površina privatnih plaža i legalizovanje nelegalno izgradjenih objekata na obalama, uz prethodno plaćanje novčanih kazni.

“Pokušavamo da poslanike ubedimo da zakon umesto da ga unapredi, uništava turistički potencijal Grčke. Stranci koji dolaze u Grčku ne žele da vide uništene plaže i beton, već naše prirodno bogatstvo”, navele su asocijacije u svom zajedničkom saopštenju.

Grčka, koja pokušava da izadje iz šestogodišnje recesije, nada se da će ostvariti privredni rast uspešnom turističkom sezonom, koja je prošle godine zabeležila najveći uspeh do sada.

Premijer Antonis Samaras nedavno je izrazio nadu da će Grčka ove godine, sa 20 miliona turista, postići još veći uspeh i tako prevazići svoj prošlogodišnji rekord.

Izvor: Zelena Srbija
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Ned Maj 18, 2014 8:09 pm

Smile  Važno: Kako da pomognete

Potrebna je pomoć ugroženima od poplava u Srbiji. Najpotrebniji su hrana, voda, odeća i ćebad. Otvoreno više punktova za prikupljanje pomoći.

ŽIRO RAČUNI ZA POMOĆ (dinarski i devizni računi Vlade Srbije za pomoć ugroženima):

Dinarski račun: 840-3546721-89. Svrha uplate: Otklanjanje posledica vanrednih okolnosti – poplave.
Devizni račun: 01-504619-100193230-000000-0000, namenski devizni račun za uplatu sredstava za otklanjanje posledica od poplava
Za slanje iz inostranstva: Uputstvo na sajtu Vlade Srbije.
OTVOREN SMS BROJ ZA POMOĆ (za sve mreže, cena 100 dinara): 1003

ŽIRO RAČUN ZA POMOĆ (Grad Beograd):

Namenski devizni račun: 01-504103-100000300-000000-0000 – Grad Beograd – Sekretarijat za finansije. IBAN: RS35908504103000030058. Instrukcije za uplatu su na sajtu Grada Beograda, na adresi www.beograd.rs.

CRVENI KRST – UPLATE IZ INOSTRANSTVA, DEVIZNA SREDSTVA: Sve instrukcije na ovom linku -www.redcross.org.rs

Informacije o pomoći možete dobiti putem telefona Kol-centra MUP-a Srbije: + 381 11 312 0741 + 381 11 312 0741+ 381 11 312 0739 + 381 11 312 0739+ 381 11 312 9939 + 381 11 312 9939+ 381 11 312 0742 + 381 11 312 0742+ 381 11 312 0646 + 381 11 312 0646. Ili na mejl:pomoc.vanrednasituacija@mup.gov.rs

LEKOVI: Hitne potrebe za snabdevanje lekovima, saniteskim i medicinskm materijalom na telefone 011/3616-256, 011/3614-540 i mejl hitno@zdravlje.gov.rs.
BEOGRAD: Pomoć u odeći, obući, novcu se prikuplja na punktu u “Ateksu”, Milorada Jovanovića 7.
BEOGRAD: Pomoć u hrani i vodi se prikuplja u “Interkomercu”, Omladinskih brigada 31.
BEOGRAD: Pomoć se prikuplja na Starom DIF-u (Deligradska 27). Radi celu noć ima i smeštaj.
BEOGRAD: Pomoć prikupljaju i studenti u holu PMF-a.
BEOGRAD: OBAVEŠTENJE - Punkt Sajam Hala 11 ima dovoljno potrepština za naredna dva-tri dana. Pomoć bi trebalo da se preusmeri na druge punktove.
NIŠ: Crveni Krst - Obrenovićeva 39 – subota od 8 do 14h.Studentski kulturni centar - Dvorište Univerziteta u Nišu, ulaz iz Šumatovačke ulice – subota od 12-18h. (Zahvaljujemo se ekipi “Južnih vesti”, posetite njihov sajt za još informacija o punktovima na jugu Srbije).
VRANJE: Crveni Krst - Trg Bratsva i jedinstva 22 – dežurstvo 24h – dodatne informacije na telefon: 017 74-16-633
KRAGUJEVAC: Crveni krst, Svetozara Markovića 7, dežurstva od 9h-19h.
DIMITROVGRAD: Opština i Crveni krst prikupljaju pomoć u Sportskoj hali, dežurstva od 7h-19h svaki dan.
PARAĆIN: Zgrada opštine Paraćin, Tome Živanovića bb – kol-centar u Paraćinu 063367100
Spisak punktova i na www.poplave.rs (NAPOMENA: Nisu sve lokacije proverene)
Zasad nema više informacija o zvaničnim punktovima van Beograda, građanima se savetuje da se obrate lokalnim samoupravama i Crvenom krstu (ukoliko imate informacija, pošaljite mejl na pomoc.poplave@b92.net)
Fond B92 i Radio B92 prikupljaće pomoć u Rexu (Jevrejska 16). Dežurstvo u subotu od 10h-20h. Apelujemo na sve da donesu pomoć: vodu, konzerve hrane, garderobu, ćebad, sredstva za higijenu. Opširnije o akciji u posebnoj vesti.
Akcija dijaspore. Organizacija “Srbi za Srbe” pokreće akciju prikupljanja pomoći. Sve informacije i brojevi računa u posebnoj vesti.
APEL ZA SMEŠTAJ: MUP apeluje na hotele u Srbiji da otvore kapacitete za spasioce iz inostranstva. Telefoni su: 064 8921 021 064 8921 062. Najpotrebniji su hoteli u Beogradu i Nišu i ostali u blizini ugroženih područja.
Srpska pravoslavna crkva će kao prvu pomoć najugroženijima u poplavljenim područjima izdvojiti 10 miliona dinara i osnovaće specijalni fond za učešće u saniranju posledica.
Opština Novi Beograd: Pomoć se prikuplja u zgradi Opštine i tokom vikenda. Broj za informacije 3106-872. Pomoć će biti raspoređena u celoj Srbiji.
Beogradska opština Stari grad: Pomoć se može doneti u hol zgrade Gradske opštine Stari grad, Makedonska 42, gde i tokom vikenda, u subotu i nedelju, tokom 24h dežuraju starogradski volonteri. Neophodne informacije mogu se dobiti na telefon opštine Stari grad 011/3220-721.
Crveni krst: Informacije za pružanje pomoći 011/ 3032-125, lokali 217 i 215. Prijem pomoći u opštinskim štabovima 9h-15h, a kasnije u sedištu CK u Beogradu u Siminoj 19.
Vlada Srbije apelovala je na vlasnike čamaca sa motorom, koji su voljni da ih ustupe za evakuaciju ljudi iz poplavljenih područja, da dovezu svoja plovila kopnenim putem do hotela u Obrenovcu.
Beogradska opština Vračar: Volonteri opštine Vračar pridružili se akciji pomoći Šapcu. Gradska opština Vračar pozvala je sve građane spremne da pomognu u evakuaciji ugroženog stanovništva da se prijave na broj telefona 0113081400.
Hrvatski Crveni krst je pokrenuo prikupljanje pomoći za stanovništvo ugroženo katastrofalnim poplava koje su pogodile područja Bosne i Hercegovine i Srbije. Prikuplja se isključivo novčanapomoć on-line donacijama.
Beograd: Pomoć za Svratište u Krfskoj je prikupljeno u dovoljnoj meri. Iz Svratišta poručuju da se pomoć preusmeri na druge strane: Informacije i pomoć u Krfskoj 7 ili na telefon 011/641-4928.
Odeća i sredstva za higijenu potrebni Prihvatilištu za odrasle u Beogradu Kumodraška 226A, 011 2463-987, pomoć potrebna i Prihvatilištu i prihvatnoj stanici Beograd, Bulevar oslobođenja 219, 011/309 – 6741 (dostupan 24h).
Informacije o pojedinačnim inicijativama možete naći koristeći hashtag na Twitteru #poplava i #poplave. Apelujemo da se ovi hashtagovi koriste samo u svrhu pomoći i informisanja.


INFORMACIJA O POTREBNOM ZA EVAKUISANE IZ OBRENOVCA: Potrebni prvenstveno ćebad i dušeci, sredstva za higijenu, pelene, mleko u prahu. Voda i konzervirana hrana i gotova jela. Odeća i obuća nisu prioritet u centrima u Beogradu.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Maj 21, 2014 8:01 pm

Smile  Kako zaštititi zdravlje tokom i posle poplava?

Zbog vanredne situacije izazvane poplavama širom Srbije, Institut zа јаvnо zdrаvljе objavio je preporuke za stаnоvništvо u tоku pоplаvnоg tаlаsа i nаkоn pоvlаčеnjа vоdе.

Nа svim pоdručјimа ugrоžеnim pоplаvаmа nакоn prоglаšеnjа vаnrеdnоg stаnjа nа tеritоriјi cеlе Srbiје uvеdеnа su dvаdеsеtčеtvоrоčаsоvnа dеžurstvа u institutimа i zаvоdimа zа јаvnо zdrаvljе. Tакоđе, fоrmirаni su i Кrizni štаbоvi zа vаnrеdnе situаciје u čiјеm sаstаvu su prеdstаvnici rеgiоnаlnih institutа i zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе, којi prеduzimајu svе nеоphоdnе higiјеnsко-еpidеmiоlоšке mеrе rаdi sprеčаvаnjа pоslеdica izаzvаnih pоplаvаmа.

U cilju sprеčаvаnjа pојаvе crеvnih zаrаznih bоlеsti „u tокu pоplаvnоg tаlаsа“ prеdlаžu sе slеdеćе mеrе:

U slučајu pојаvе zаmućеnjа vоdе i prоmеnе bоје vоdе zа pićе prеpоruка је dа sе tакvа vоdа nе коristi zа pićе, priprеmаnjе hrаnе i ličnu higiјеnu, vеć dа sе u tој situаciјi коristе коntrоlisаni izvоri vоdоsnаbdеvаnjа (cistеrnе i flаširаnа vоdа).
U slučајu dа sе vоdоsnаbdеvаnjе vrši iz individuаlnih vоdnih оbјекаtа (bunаri, lокаlni vоdоvоdi, šкоlе sа individuаlnim vоdоsnаbdеvаnjеm) prеpоruка је dа sе uкоliко nе pоstојi lаbоrаtоriјsка pоtvrdа о higiјеnsкој isprаvnоsti vоdе zа pićе tакvа vоdа nе коristi zа pićе, vеć dа sе u štо кrаćеm rокu izvrši lаbоrаtоriјsко ispitivаnjе.
Uкоliко sе vоdа sкlаdišti u кućnim uslоvimа zа pićе i priprеmu nаmirnicа prеpоruка је dа sе tо čini u аmbаlаžаmа mаnjе zаprеminе (dо 2L) i vоdа isкоristi u štо кrаćеm rокu uz pоštоvаnjе mеrа higiјеnе.
Pојаčаti коntrоlu sаnitаrnо-higiјеnsкih uslоvа prоstоriја, оprеmе, pribоrа i zdrаvstvеnоg stаnjа оsоbljа које rаdi nа priprеmi hrаnе u rеstоrаnimа društvеnе ishrаnе, оbdаništimа i šкоlаmа.
Pојаčаti коntrоlu zdrаvstvеnе isprаvnоsti nаmirnicа.
Акtivirаti оbјекtе којi su оdrеđеni zа јаvnu ishrаnu u slučајu vаnrеdnе situаciје i еvакuаciје stаnоvništvа iz svојih dоmоvа.
Nе коristiti lако кvаrljivе hrаnljivе nаmirnicе (mеsо, mlеко i јаја, svеžе vоćе i pоvrćе), vеć коnzеrvirаnе nаmirnicе, tеrmičкi оbrаđеnо pоvrćе, suvо vоćе, коnditоrsке prоizvоdе.
Svе nаmirnicе које bi mоglе dа dоđu u коntакt sа vlаgоm držаti u stакlеnim i mеtаlnim dоbrо zаtvоrеnim pоsudаmа.
Svе nаmirnicе које su dоšlе u коntакt sа vоdоm iz pоplаvnоg tаlаsа (pоplаvljеni frižidеri, zаmrzivаči, оstаvе) ni u коm slučајu nе коristiti zа ishrаnu.
Uz svе nаvеdеnе mеrе nеоphоdnа је striкtnа higiјеnа ruкu pоsеbnо pri priprеmi i коnzumirаnju hrаnе.
U slučајu pојаvе simptоmа као štо su mučninа, pоvrаćаnjе, prоliv, pоvišеnа tеmpеrаturа оbаvеznо sе јаviti lекаru.

Pоstupаnjе nакоn pоvlаčеnjа vоdе

Nакоn pоvlаčеnjа vоdе pоtrеbnо је izvršiti dеzinfекciјu, dеzinsекciјu i dеrаtizаciјu nа pоdručјu које је bilо ugrоžеnо pоplаvаmа (svе pоvršinе u dоmаćinstvimа i prоstоrimа оd јаvnоg znаčаја које su bilе u коntакtu sа pоplаvnоm vоdоm). Оvе pоstupке pоvеriti stručnоm оsоblju ili uкоliко окоlnоsti zаhtеvајu dа sе оvi pоstupci оbаvе sаmоstаlnо, pоštоvаti strоgо uputstvа zа primеnu hеmiјsкih srеdstаvа ili sаvеt stručnоg licа.
Držаti dеcu dаljе оd trаvnаtih pоvršinа које su bilе pоplаvljеnе nеdеlju dаnа оd dаnа pоvlаčеnjа vоdе.
U slučајu pојаvе plеsni u zаtvоrеnоm prоstоru (stаnоvi, кućе i drugi оbјекti) zаtrаžiti stručnu pоmоć.
Priliкоm čišćеnjа, pоtrеbnо је nоsiti nеprоmоčivе ruкаvicе i gumеnе čizmе i, uкоliко u tокu čišćеnjа dоlаzi dо prsкаnjа vоdоm, nоsiti i кеcеlju i zаštitnе nаоčаrе i mаsкu zа licе, ако је tо mоgućе.
U tокu čišćеnjа, nе mеšаti izbеljivаčе i dеtеrdžеntе, zbоg riziка zа nаstаnак оpаsnih ispаrеnjа.
Nе dоzvоliti dеci dа sе igrајu sа zаgаđеnim igrаčкаmа. Igrаčке bi trеbаlо оprаti u tоplој vоdi (60 °C) sа dеtеrdžеntоm.
Оčistiti svе кuhinjsке аpаrаtе i stvаri iz кuhinjsкih еlеmеnаtа које su dоšlе u коntакt sа pоplаvnоm vоdоm.
Оprаti svu оdеću коntаminirаnu каnаlizаciоnоm (оtpаdnоm) vоdоm, pојеdinаčnо u tоplој vоdi (60 °C) sа dеtеrdžеntоm.

Hrаnа, priprеmа hrаnе i ličnа higiјеnа

Tеmеljnо оprаti ruке pоslе svакоg čišćеnjа, i uvек prе јеlа ili prе priprеmе hrаnе.
Nакоn коntакtа sа zаgаđеnоm vоdоm ili zеmljištеm, окupаti sе ili istuširаti, i, оčistiti еvеntuаlnе rаnе, оdеću i ličnе stvаri.
Uкоliко pоstоје zаlihе piјаćе vоdе nе upоtrеbljаvаti dок sе vоdа prеdhоdnо nе prокuvа u trајаnju оd 15 minutа ili hlоrisаti nа аdекvаtаn nаčin uz stručnu pоdršкu.
Uкоliко sе vоdоsnаbdеvаnjе vrši iz individuаlnih vоdnih оbјекаtа (bunаri, lокаlni vоdоvоdi, šкоlе sа individuаlnim vоdоsnаbdеvаnjеm), gdе је prisutnо zаmućеnjе vоdе tакvu vоdu nе upоtrеbljаvаti zа pićе i priprеmu nаmirnicа dо sаnirаnjа i pоtvrdе dа је vоdа higiјеnsкi isprаvnа.
Zа sаnirаnjе indivividuаlnоg vоdnоg оbјекtа zаtrаžiti stručnu pоmоć u institutimа i zаvоdimа zа јаvnо zdrаvljе.
Uкоliко sе vоdоsnаbdеvаnjе vrši iz individuаlnih vоdnih оbјекаtа (bunаri, lокаlni vоdоvоdi, šкоlе sа individuаlnim vоdоsnаbdеvаnjеm) gdе nisu prisutnе vidljivе prоmеnе vоdе (bоја, uкus i miris) prеpоruка је dа sе vоdа dеzinfiкuје uz stručnu pоmоć ili sаvеt institutа i zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе.
Svе nаmirnicе које su bilе u коntакtu sа vоdоm iz pоplаvnоg tаlаsа (pоplаvljеni frižidеri, zаmrzivаči, оstаvе) ni u коm slučајu nе коristiti zа ishrаnu.
Prеduzеti dоdаtnе mеrе prеdоstrоžnоsti pri priprеmi nаmirnicа štо pоdrаzumеvа tеmеljnu tеrmičкu оbrаdu hrаnljivih nаmirnicа živоtinjsкоg pоrекlа (mеsо, јаја, mlеко), а vоćе i pоvrćе које sе коristi u sirоvоm оbliкu оprаti u mlакој vоdi, оčistiti, pоnоvо оprаti i tеrmiči оbrаditi.

U slučајu pојаvе bilо коg pоrеmеćаја zdrаvljа оbrаtiti sе nајbližој zdrаvstvеnој ustаnоvi.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Maj 23, 2014 8:48 pm

Smile  Apel medijima i stanovništvu u vezi sa ZMIJAMA koje se pojavljuju na poplavljenim područjima

Ukoliko primetite zmiju, zaobiđite je, pustite je da prođe ili je, ako je baš neophodno, uklonite sa puta – dovoljno je pomeriti je štapom. Nijedna zmija neće napasti čoveka osim u samoodbrani (vodene zmije čak veoma retko pokušavaju i da se brane).

Molimo sve štampane i elektronske medije, kao i građane, dobrovoljce koji su preko tvitera, fejsbuka i drugih mreža uključeni u razmenu životno važnih informacija, da ne podižu i ne šire paniku: dosta je muke i ovako, nema ni potrebe ni razloga da se stvara atmosfera histerije zbog zmija koje ljudi sve češće sreću. Kako navode izvori na internetu, ljudi u pomoć zbog zmija već zovu i vojsku. To je zaista neracionalno i samo dodatno komplikuje spasavanje ljudi, domaćih životinja i domova. U situaciji koja je zadesila zemlju potpuno je razumljiva panika i histerija, ali nemojmo otežavati rad spasiocima.

Zmije u ravničarskim područjima Srbije su neotrovne i potpuno bezopasne – ako se izuzme nekoliko lokaliteta u Vojvodini na kojima ima šarki. Najčešće se sreću smukovi i vrste vezane za vodu – ribarice i belouške. Sve navedene vrste mogu da narastu do 1,5 ili čak 2 metra, pa mogu delovati zastrašujuće, ali potpuno su bezazlene. Moguće je videti i smukulju, ali ova vrsta je relativno retka. Dosta je i sitnija od ostalih. Nažalost, ljudi je, zbog riđe boje i šara, često mešaju sa šarkom. Neretko se i od ribarice pomisli da je šarka. U stvari, ljudi najčešće bez pardona ubijaju sve što makar i liči na zmiju.

Sve zmije mogu da plivaju i uglavnom se dobro penju po vegetaciji – i po kućama.











Koliko smo uspeli da ispratimo vesti na društvenim mrežama, sve do sada fotografisane (viđene ili ubijene) zmije bile su smukovi i ribarice.

Od otrovnih zmija, u užoj Srbiji su prisutni šarka i poskok. Ne tvrdimo da ih nije moguće sresti u poplavljenim područjima, posebno uz reku Savu – neke su mogle i doplutati iz uzvodnih predela – ali čak ni od njih ne preti neminovno smrtna opasnost.

Naše otrovnice se od drugih vrsta zmija lako razlikuju: duž smeđih ili sivih leđa imaju tamnu cikcak šaru. Šarke mogu biti i potpuno crne.





Kao i druge životinje, zmije samo pokušavaju da se spasu i pobegnu na suvo. Nisu se naprasno pojavile niotkud, uvek su bile oko nas. Nisu donete odnekud i puštene da bi nam dodatno zagorčale život. I njih voda isteruje iz skloništa; uplašene su, dezorijentisane i nervozne, baš kao i mi.

Već se u poplavljenim područjima pojavio i veliki broj glodara – koji takođe samo pokušavaju da se spasu od vode. Mnogima su gnezda upravo u nasipima pored reka, i sad su potopljena i razrušena. I glodara je uvek bilo svuda oko nas, ali ih u uslovima kakvi su sada ima više na neuobičajenim mestima.

Glodari prenose zarazne bolesti koje mogu biti pogubne po ljude; često su pacovi osnovni, presudni faktor u izbijanju i širenju strahovitih epidemija. Zmije ne prenose nijednu bolest na ljude. Zmije se hrane glodarima.Mogu da se zavuku i tamo gde mačke i psi ne mogu. Odrasli smuk može da pojede čitavo leglo pacova. Zmije mogu pomoći da se umanji broj pacova i miševa.

U uslovima kada se na potopljenim područjima nalazi veliki broj lešina, kada su izlivene septičke jame i raznete deponije, a temperature rastu, vrlo je verovatno da će doći do pojave i širenja infekcija. Glodari će se svakako hraniti otpacima i lešinama na koje budu nailazili, i kretaće se po naseljima. I oni će, možda, biti izbezumljeni i agresivni. Najezda glodara je ono što treba da nas brine. Takozvana najezda zmija je pojava kojoj zapravo treba da se radujemo. One su nam pravi – u stvari jedini – prirodni saveznik u borbi sa glodarima.

Ukoliko primetite zmiju, zaobiđite je, pustite je da prođe ili je, ako je baš neophodno, uklonite sa puta – dovoljno je pomeriti je štapom. Nijedna zmija neće napasti čoveka osim u samoodbrani (vodene zmije čak veoma retko pokušavaju i da se brane). Ako vas smuk ili ribarica i „napadnu“, ništa vam se ne može dogoditi. U slučaju da zaista naiđete na otrovnu zmiju, takođe je prosto zaobiđite ili sklonite. Ako vas ipak ujede otrovna zmija, pod uslovom da ste potpuno sigurni da ste dobro prepoznali vrstu, potrebno je primeniti mere prve pomoći i obratiti se lekarima, koji treba da daju protivotrov.

Sve vrste zmija u Srbiji su zaštićene zakonom i ne smeju se ubijati.

Ispred Srpsko herpetološkog društva „Milutin Radovanović“,

dr Ljiljana Tomović, vanredni profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu

dr Sonja Đorđević, naučni saradnik na Biološkom fakultetu u Beogradu

Aleksandar Simović, student Biološkog fakulteta u Beogradu
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Maj 27, 2014 12:06 am

Smile  Ekološka pretnja lozničkom kraju: Izliva se toksična masa iz rudnika

U rudniku “Stolice” u Kostajniku kod Krupnja pukla je brana usled čega je počelo izlivanje toksične jalovine iz odlagališta prerađene rude antimona

Pokrenuta toksična masa je formirala “sivu reku” koja preti da ugrozi životnu sredinu u slivu reke Korenite koja se uliva u Jadar, a Jadar u Drinu, saopštio je Gradski štab za vanredne situacije u loznici, koji je o tome obavestio Republički štab za vanredne situacije.

O izlivanju jalovine koja preti da ugrozi rečne slivove grada Loznice iz Operativnog centra Gradskog štaba su informisali preduzeće “Farmakom” i rukovodstvo opštine Krupanj na čijoj teritoriji je došlo do ekološkog akcidenta, koji je usledio posle velike poplave i pojave klizišta u tom kraju.

Prve informacije ukazuju da je potrebno hitno sanirati stari ili izgraditi novi kolektor otpadne vode ispod jalovine na Stolicama. U okviru ranije započetog preventivnog delovanja na zaštiti zdravlja građana, u lozničkom kraju je ubrzana aktivnost na dezinfikovanju objekata domaćinstava zahvaćenih poplavama.

Uz pomoć ABHO jedinice Vojske Srbije taj posao je juče završen u 156 kuća u Runjanima i Klupcima, a do sada je dezinfekcija obavljena na više od dve hiljade domaćinstava.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Maj 27, 2014 8:52 pm

Smile  Ko je na današnjem Gugl dudlu

Na današnji dan je rođena Rejčel Karson – rodonačelnica ekološkog aktivizma.



Na današnji dan je rođena Rejčel Karson – rodonačelnica ekološkog aktivizma. Najzaslužnija za zabranu upotrebe DDT-a zbog njegovog pogubnog uticaja na čoveka i okolinu. Njena veoma popularna knjiga Silent spring (Tiho proleće) u kojoj opisuje štetne posledice upotrebe DDT-a na zdravlje čoveka je postala tačka okupljanja novih društvenih pokreta šezdesetih godina prošlog veka. U isto vreme, Rejčel se smatra i direktnim krivcem zbog ponovnog širenja malarije u siromašnim zemljama u kojima je DDT bio jedino sredstvo zaštite. 2008.godine SZO je dozvolio upotrebu DDT-a u unutrašnjosti kuća u područjima u kojima je malarija veliki problem.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Maj 28, 2014 7:45 pm

Smile  Novo ekološko oružje sa Filipina

Nova biljna vrsta, Rinorea niccolifera, može da nagomila i do 18.000 ppm metala u svom lišću, a da se ne otruje, piše Nacionalna geografija.

Biljna vrsta “Rinorea niccolifera” sa Filipina, uskoro bi mogla da postane novo ekološko oružje zbog sposobnosti da upije veliku količinu metala. Može da nagomila i do 18.000 ppm metala, a da se ne otruje, za šta naučnici i dalje nemaju tačno objašnjenje.



Veličina ppm upotrebljava se za izražavanje koncentracije u relativnim proporcijama i bezdimenzionalna je veličina.

Jedan ppm predstavlja jedan deo na 1.000.000 delova, ili jedan deo na 106 delova, ili vrednost 10-6. To je 100 do 1000 puta više od nivoa nikla u većini ostalih biljaka.

Ova nova vrsta pronađena je na ostrvu Luzan na Filipinima, na području poznatom po tlu bogatom metalima.

Sposobnost gomilanja tako velike količine nikla veoma je retka u biljnom svetu – zasad je poznato samo 450 biljaka koje imaju tu moć hipergomilanja. Čak i u područjima koja su bogata niklom, manje od jedan posto biljaka ima sposobnost hipergomilanja.

Ova biljka zanimljiva je ne samo u naučnom smislu, već ima i praktičnu upotrebu.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Maj 28, 2014 7:47 pm

Smile  Formiran savet za zeleni rast područja obuhvaćenih elementarnim nepogodama

Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) formirao je Savet za saniranje posledica na životnu sredinu u ugroženim područjima koja su zahvaćena poplavama u Srbiji.

Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) formirao je Savet za saniranje posledica na životnu sredinu u ugroženim područjima koja su zahvaćena poplavama u Srbiji. Zadatak ovog tela biće da utvrdi potrebe i koordinira projektnim aktivnostima, u cilju sanacije posledica elementarnih nepogoda i tehničko-tehnoloških nesreća na životnu sredinu, prirodu i klimatske promene. Koordinaciono telo omogućiće stručnu pomoć i uspostaviti komunikaciju između donatora i korisnika donacija na loklanom, regionalnom i nacionalnom nivou.

Ovaj savet čine predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstva rudarstva i energretike, Ministarstva građevine i saobraćaja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva zdravlja, Ministarstva prosvete i nauke, kao i Privredne komore Srbije, Agencije za zaštitu životne sredine, JP Srbija Vode, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije, Republički hidrometorološki zavod, Privredna komora zelene Srbije i Kancelarija Ujedinjenih nacija u Srbiji.

- Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC), u koji je uključeno 40 država, do sada je u Srbiju investirao oko 36 miliona evra za različite projekte. Srbija može da utiče na sprovođenje politike zaštite žiovotne sredine i unapređenje saradnje, kao i prelazak sa socijalne na zelenu ekonomiju, samim tim i da omogući nova radna mesta – istakao je Dejan Novaković, predsednik generalne skupštine REC-a.

Sinergija domaćih i stranih stručnjaka u oblasti upravljanja životnom sredinom, kao i angažovanje stručnjaka iz brojnih međunarodnih organizacija, garantuje da će ovo telo predstavljati bitan oslonac u svrhu stabilizacije unapređenja i održivog razvoja ugroženih područja.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Ned Jun 01, 2014 11:05 pm

Smile  Anonymous uhakovali Monsanto, Syngentu, Bayer, Dow, Dupont

Operacija zelena prava – saopštenje za javnost: 1800 naloga, Monsanto, Bayer, Dow, Dupont i mnogih drugih koji su UHAKOVANI!

Građani i građanke sveta,
Anonymous operacija zelena prava želi da objavi svoje protivljenje svim oblicima poslovnih praksi koje su destruktivne po životnu sredinu. Mi smo pripremili odmazdu protiv svih industrijskih giganata koji su odgovorni za zagađenje i uništavanje prirodnih resursa sa više od 1800 imejlova i šifri Monsanta, Syngente i Bayera, da navedemo neke. Ipak, zbog restriktivnih pravila za postavljanje videa, mi nismo u mogućnosti da postujemo ove podatke u ovom videu. Mi ćemo objaviti te podatke putem nekoliko drugih medija koji će omogućiti maksimalnu izloženost.



Vama koji vidite sve što postoji kao robu koja se kupuje i prodaje u ime profita i isticanja mi kažemo: vi ste sledeći. Sav novac ovog sveta nikada neće zameniti lepotu netaknute prirode, nikada. Vaš prljavi novac nikada neće moći da ima prvenstvo u odnosu na naše pravo da budemo zaštićeni od eksploatacije živih bića i same Zemlje.

Mi ne bismo smeli da budemo izloženi i da živimo na unakaženoj, iskorišćenoj i otrovanoj zemlji, samo zbog zahteva korporacija i upotrebe genetički modifikovanog semena i hemikalija poput herbicida RoundUp, radi osvajanja što većeg dela na tržištu.

Malim poljoprivrednicima se uskraćuju prava, uništavaju im se životi i posao u ime korporativnog profita. Naša životna sredina se uništava i zagađuje zbog interesa velikih industrija koje se očigledno nemilosrdno protive našem osnovom pravu na bezbednu hranu i zdrav ekosistem, i misle samo na svoje finansijske interese.

Pročitaj više ►
operationgreenrights.blogspot.com/
anonymousvideo.eu/anonymous-monsanto-leaks.html

AnonOps IRC Network (Anonymous Operations) ►
anonymousvideo.eu/anonymous-join-us.html

Radio AnonOps » Zvanična radio stanica ►
anonymousvideo.eu/anonymous.php?page=anonymous-radio-anonops

Izvor: Kontrapunkt
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Jun 02, 2014 7:20 pm

Smile  Otkrivena najduža kopnena migracija životinja u Africi!

Istraživači su otkrili najdužu kopnenih migraciju divljih životinja u Africi – nekoliko hiljada zebri prelazi dužinu od čak 500 km, saopštava WWF.

Istraživači su otkrili najdužu kopnenih migraciju divljih životinja u Africi – nekoliko hiljada zebri prelazi dužinu od čak 500 km, saopštava WWF.

Koristeći GPS ogrlice na osam odraslih zebri (Equus quagga), WWF i Ministarstvo životne sredine i turizma Republike Namibije, u saradnji sa organizacijom Elephants Without Borders (EWB) i Odeljenjem za divlje životinje i nacionalne parkove Republike Bocvane, tokom dve uzastopne godine registrovali su migraciju zebri između Čobe u Namibiji i Nxai Pan Nacionalnog Parka u Bocvani. Dužina puta između ova dva lokaliteta iznosi 250km, tako da zebre tokom ukupne migracije do jedne tačke i nazad pređu ukupno 500km. Ova otkrića su objavljena u najnovijoj studiji u časopisu Oryx.



Do otkrića se došlo u trenutku kada su brojne vrste širom sveta ugrožene, a migracije zebri u ostalim delovima Afrike prekinute usled fizičkih barijera kao što su ograde.

„U vremenima u kojima čovek teži da dominira, ovo otkriće je potpuno neverovatno. Mi često mislimo da znamo sve o prirodnom svetu, no pokazalo se da je važno nastaviti sa naučnim istraživanjima kako bi unapređivali naš rad na zaštiti prirode“, izjavio je dr Robin Naidoo, viši ekspert za zaštitu prirode pri WWF-u.

Implikacije ovog otkrića su od velikog značaja za unapređenje zaštite prirode u ovoj oblasti. Sama migracija se u potpunosti dešava unutar Prekograničnog rezervata Kavango Zambezi (KAZA), koji predstavlja jedini zaštićeni predeo u svetu kojim zajednički upravlja pet zemalja. Prostirući se na području od 109 miliona hektara širom Namibije, Bocvane, Zimbabvea, Zambije i Angole, KAZA predstavlja primer velikog predela koji mora biti pod zaštitom kako bi se velike kopnene migracije očuvale.

„Nalazi ove studije naglašavaju važnost prekograničnih napora u očuvanju ove oblasti”, smatra Pjer Du Preez, glavni ekspert za zaštitu prirode pri Ministarstvu životne sredine i turizma Republike Namibije. “Ova studija je odigrala ključnu ulogu u utvrđivanju ključnih migratornih koridora divljih životinja u KAZA-i”.

„U vreme kada su vesti iz oblasti zaštite prirode uglavnom negativne, otkriće ovog nepoznatog fenomena trebalo bi da odjekne širom sveta. Sve vlade bi trebalo da se pozabave zaštitom migratornih puteva jer samim tim obezbeđuju i rast u ovoj oblasti turizma. Nastavićemo praćenje ovih kretanja kako bi sačuvali ove retke prirodne fenomene”, izjavio je Majkl Čejs, osnivač EWB-a.

Nastavak istraživanja biće neophodan kako bi se utvrdila učestalost migracija na godišnjem nivou, kao i genetska prenosivost ovog ponašanja sa majke na potomostvo.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Jun 02, 2014 7:22 pm

Smile  Bove: Definitivno smo pregrejali planetu

Evropski poslanik Žoze Bove, moderni Asteriks, za „Novosti“, o klimatskim promenama: Na Zemlji će biti za dva stepena toplije 2030, a odgovorni su industrija i fosilna energija. Realnost sada traži odgovornu kolektivnu politiku

ŽOZE Bove, moderni Asteriks, s karakterističnim brkovima i odlučnošću u odbrani svojih ideja, postao je poznat u svetu po beskompromisnoj borbi za kvalitetan sadržaj tanjira i očuvanje planete. Čupao je rasade na poljima genetski modifikovane hrane, igrao se noću mačke i miša s žandarmerijom po francuskom poljima, stavljale su ga vlasti i iza rešetaka, ali nije odustajao, niti je to umanjilo njegovu harizmu. Jednakom energijom, u akcijama na terenu, ili kao evropski poslanik, Bove se tuče s vetrenjačama mondijalizma, pokušavajući da planetu vrati na ispravan put.



- Poslednji izveštaj Međuvladinog panela za promenu klime pod pokroviteljstvom UN dao je veoma zabrinjavajuće podatke – kaže Bove u intervjuu za „Novosti“. – Definitivno je potvrđeno da je pregrevanje planete vezano za ljudsku delatnost i da su za to u velikoj meri odgovorni industrija i fosilna energija. Na Zemlji će u proseku biti za dva stepena toplije već 2030. godine, iako je to prethodno bilo predviđeno tek za 2100. godinu. Tim ritmom, na kraju veka povećaćemo temperaturu na planeti za 4,6 stepeni. Ušli smo u potpuno samodestruktivnu logiku, koju uopšte nećemo moći da kontrolišemo ako se nešto odmah ne promeni. To sada više nije problem ove ili one države, već je obaveza čitave međunarodne zajednice da pronađe rešenje i smanji pritisak.

* Jesu li obični građani toga svesni?

- Mnogi vide da postoji problem, ali ne znaju šta da rade. To se danas često događa kada je reč o velikim izazovima. Građani se osećaju nemoćni u odnosu na svoje vlade, čiji izbor će direktno uticati na njihove živote. Nekada se mislilo da je rešenje u individualnom gestu. Istina je da je neophodan lični angažman i da svako treba da uradi sve što može da bi se spasla planeta. Ali, realnost je takva da sada treba da se uspostavi odgovorna kolektivna politika. Mora da postoji strateški izbor energije, da se povežu energetski izvori, da se napravi investicioni plan za transport, izolaciju stanova, proizvodnju obnovljive energije. Ne može svaki građani to spontano sam da uradi.

* Šta savetujete građanima Srbije koji žele da odbrane tradicionalni način proizvodnje hrane i kada uđu u EU?

- Zemlje kao što je Srbija i druge države u regionu na neki način su, dosad, imale sreću da budu zaštićene od globalizacije u ishrani. To treba održati. Treba biti ponosan na svoju prehrambenu kulturu. Hrana je najvažnija kultura. Ono smo što jedemo. I to ostaje suština. Ulaskom u EU treba odbraniti sopstvenu poljoprivrednu politiku, da većina malih gazdinstava nastavi da živi i da mladi ostanu na zemlji. Ovde je reč o politici koja se vodi na dva nivoa. Vlada svoj stav treba veoma jasno da nametne u pristupnim pregovorima, ali, građani, takođe, moraju da budu sastavni deo te debate.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Jun 03, 2014 8:26 pm

Smile  Treći konkurs NLB banke za projekte organske proizvodnje

Za autora najboljeg projekta, po mišljenju stručnog žirija, NLB banka je pripremila nagradu u iznosu od milion dinara.

NLB banka najavila je danas da treću godinu za redom organizuje konkurs za izbor najboljeg projekta iz oblasti organske proizvodnje i prerade hrane u Srbiji.



Pravo da učestvuju na konkursu, koji će trajati tri meseca i biti zatvoren krajem avgusta, imaju individualni poljoprivredni proizvodjači s registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom, a projekti moraju biti u skladu sa svim načelima sertifikovane organske proizvodnje i prerade hrane, precizirano je u saopštenju.

Za autora najboljeg projekta, po mišljenju stručnog žirija, NLB banka je pripremila nagradu u iznosu od milion dinara.

Projekat su podržala stručna udruženja i organizacije koje se bave organskom proizvodnjom i organizacijom proizvodjača – Serbija organika (Serbia Organica) i Centar za organsku proizvodnju Selenča.

Više informacija o konkursu može se videti na sajtu NLB banke (www.nlb.rs).
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Jun 03, 2014 8:28 pm

Smile  Solarni putevi

Solarroadways planira da prikupi sredstva za ponovnu izgradnju putne mreže u SAD, ovog puta od solarnih panela.

Od aprila traje crowdsourcing kampanja za prikupljanje novca čija bi namena bila za verovatno novu energetsku revoluciju. Solarroadways planira da prikupi sredstva za ponovnu izgradnju putne mreže u SAD, ovog puta od solarnih panela, čime bi se postojanje elektrana učinilo izlišnim jer bi se na ovaj način proizvodilo tri puta više struje nego što se danas koristi u Americi. Pogledajte na video klipu detaljniju priču:



Do sada su od donacija prikupili 1,8 miliona dolara, što zvuči kao prilična svota. Međutim, popločati čitavu putnu mrežu SAD zahteva mnogo više ulaganja, godine ubeđivanja i lobiranja i prilično sreće. A opet, od nečega mora da se krene.

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Jun 04, 2014 9:15 pm

Smile  Istorijat borbe protiv plastičnih kesa

Plastika, materijal koji je u isto vreme čudo i prokletstvo, i pogotovo plastična kesa sa sobom nose pečat simbola potrošačke kulture koji iza sebe ostavlja planine otpada.

Širom sveta se godišnje upotrebi trilion jednokratnih plastičnih kesa, iliti 2 miliona svakog minuta. Plastične kese se proizvode od prirodnog gasa ili nafte bez kojih svet polako ali sigurno ostaje, a koristimo ih ponekad samo nekoliko minuta. U prirodi ostaju stotinama godina, cepkajući se na sitne komade, ali nikad ne nestaju u potpunosti.

Plastika, materijal koji je u isto vreme čudo i prokletstvo, i pogotovo plastična kesa sa sobom nose pečat simbola potrošačke kulture koji iza sebe ostavlja planine otpada. Obzirom na današnju svest o problemu plastičnih kesa, mnoge zajednice širom sveta pokušavaju da se oslobode ove zavisnosti primenjivanjem zabrana kesa ili njihovim naplaćivanjem.



Najstarija taksa na kese iz 1993.godine potiče iz Danske, kada su proizvođači plaćali taksu na težinu kese. Prodavnice su mogle da se odluče da li će da naplate kese ili će trošak da uračunaju u cenu proizvoda. Početni efekat je bio impresivnih 60% smanjenja u korišćenju plastičnih kesa.

Jedna od najpoznatijih donetih mera u vezi kesa je irska nacionalna taksa na kese, usvojena 2002. Prvo se naplaćivalo 15 evrocenti direktno od kupaca, a rezultat toga je smanjenje korišćenja kesa za 90%. Vremenom su kese počele da se vraćaju u upotrebu pa je taksa povećana na 22 evrocenta. 2011.godine je donet zakon da se ograniči broj kesa po čoveku na 21 godišnje. Irski uspeh nije ostao neprimećen, pa se očekuje da će i mnoge zemlje članice EU krenuti njihovim stopama.

Dok je Evropljanima jedan od glavnih razloga za smanjenje upotrebe plastičnih kesa količina plastike u morima, gde izveštaj Evropske komisije tvrdi da u Severnom moru 94% svih ptica u svojim stomacima ima plastiku, na drugoj strani sveta u Keniji, Kamerunu, Bangladešu i Filipinima razlog je ogromna količina kesa koja je uzrok začepljenjima kanalizacije i samim tim izbijanju malarije. U Teksasu, Mauritaniji i Indiji problem je sa stokom koja se guši od pojedenih plastičnih kesa.

Nastrožija politika protiv kesa je verovatno u Ruandi, gde je potpuna zabrana stupila na snagu 2008.godine. Nije poznato koliko je uspešna ova akcija, obzirom da postoji crna berza kesa. U Južnoj Africi je bilo toliko kesa zakačeno za stabla i grmove da su dobile naziv nacionalnog cveta. 2003.godine je uvedena zabrana na korišćenje tankih plastičnih kesa a deblje kese se naplaćuju.

U Kini, gde je zagađenje plastičnim kesama rašireno, nekoliko gradova i provincija je pokušalo da uvede politiku ograničenja korišćenja plastičnih kesa devedesetih godina ali je loša implementacija dovela do ograničenih rezultata.

SAD – 133 gradova ili okruga je uvelo zakonske regulative u vezi sa kesama. Zabrane kače svakog trećeg stanovnika Kalifornije i bukvalno sve stanovnike Havaja. Čikago je uveo zabranu aprila 2014., a Dalas i Vašington su među gradovima koji naplaćuju 5-10 centi po kesi.

Kanada – anti-bag akcije su uglavnom na dobrovoljnoj bazi. Provincije Kvebek i Ontario su prepolovile upotrebu kesu nizom mera, uključujući popuste na kupovinu ukoliko se koriste kese za višekratnu upotrebu.

Plastične kese očigledno predstavljaju trošak za društvo koji još nije u potpunosti plaćen. Verovatno će ga plaćati naša deca i životinje – oni koji za taj trošak nisu krivi. Smanjenje korišćenja plastičnih kesa je samo jedan korak od konzumentske ekonomije u kojoj uživamo ka skromnijem, racionalnijem korišćenju resursa, ka društvu koje neće bez razmišljanja bacati stvari na otpad već će promisliti o njihovom ponovnom korišćenju.

Izvor: Sustainablog
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Jun 06, 2014 10:42 pm

Smile  ZELENI RADIO – ekološki doprinos godine

Oдлукa о добитнику награде Зелени радио биће донета на јавној седници, у емисији “Чекајући ветар Радио Београда 2″, 8. 6. 2014. године.

Новинарски жири у саставу:

1. Јадранка Марчок, директорка часописа “Еко-лист” из Бачког Петровца и Душан Миловановић, одговорни уредник ревије “Зов”;
http://www.radiobeograd.rs/download/Emisije/cekajuci/zr0903.mp3

2. Божидар Мандић, оснивач “Породице бистрих потока” и Едиб Хонић, дописник Регионалне РТВ Нови Пазар;
http://www.radiobeograd.rs/download/Emisije/cekajuci/zr1603.mp3



3. Ружа Хелаћ, уредница серијала “Зелена патрола на делу” из Новог Сада и Жељко Станковић, уредник сајта ” Екологија” из Пожаревца ; http://www.radiobeograd.rs/download/Emisije/cekajuci/zr2303.mp3

4. Марина Ценић, уредница еколошког сајта “Зелена Србија “, агенције БЕТА и Јованка Станојевић, дописница РТВ Бор из Неготина; http://www.radiobeograd.rs/download/Emisije/cekajuci/zr3003.mp3

5. Драгана Вучићевић, новинарка Информативне редакције РТС-а и Славица Тувић, новинарка ТАНЈУГ-а ; http://www.radiobeograd.rs/download/Emisije/cekajuci/zr0604.mp3
6. Милисав Пајевић, уредник електронског гласила “Еко-нец” из Крагујевца ; http://www.radiobeograd.rs/download/Emisije/cekajuci/zr1304.mp3
7. Тања Комарица, новинарка ТВ Студио Б и Владимир Вукасовић, новинар “Политике”;http://www.radiobeograd.rs/download/Emisije/cekajuci/zr2004.mp3
8. Љиљана Ментус, уредница Другог програма Радио Београда и Невена Кљајић, уредница емисије “Зелени сат” на РТВ Нови Сад; http://www.radiobeograd.rs/download/Emisije/cekajuci/zr2704.mp3

9. Драгана Васиљевић, уредница РТС-а ( председница жирија ) и Александра Вукићевић, аутор и водитељ емисије “Чекајући ветар”, Радио Београда 2 http://www.radiobeograd.rs/download/Emisije/cekajuci/zr0405.mp3

донеће одлуку о победнику биће донета на јавној седници, у емисији “Чекајући ветар Радио Београда 2“, 8. 6. 2014. године.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sub Jun 07, 2014 11:43 pm

Smile  Fruška gora i Gornje Podunavlje dobijaju Evropski sertifikat za održivi turizam

Verifikatorka Europark federacije od ponedeljka obilazila Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, a danas započinje obilazak Nacionalnog parka Fruška Gora

NERADIN – Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje i Nacionalni park Fruška gora ove nedelje posećuje Europarkova verifikatorka Marja van Loef, koja će na osnovu viđenoga i strategije koju je dobila još u februaru, prilikom nominacije tih parkova za Evropski sertifikat za održivi turizam, sa svojim stručnim timom doneti odluku da li će ovi parkovi biti prvi parkovi u Srbiji sa ovim prestižnim sertifikatom, saopšteno je danas u Neradinu na Perkovom salašu, prvom mestu u NP Fruška gora koje je van Loef posetila, nakon povratka iz Gornjeg Podunavlja koje je obilazila od ponedeljka.

„Veoma mi je drago što sam u Srbiji kao Europark verifikator u Gornjem Podunavlju i Fruškoj Gori, prva dva nacionalna parka u Srbiji koja će biti verifikovana po principima održivog turizma. Održivi razvoj u turizmu je bitan jer uzima u obzir životnu sredinu, ljude i privredu. Posebno je bitno da se u ovim inicijalnim fazama razvoja turizma postave visoki standardi jer se na taj način daje primer i ostalim parkovima slede ove principe“, istakla je van Loef u sredu novinarima nakon dolaska u NP Fruška gora iz Sombora.



Parkovi su u proces nominacije za ovaj sertifikat ušli kao deo WWF-ovog projekta „Parkovi Dinarskog luka“, nakon što su osnovali Forum za turizam svih zainteresiranih strana tenapravili akcioni plan i strategiju turizma za period od pet godina. Nominacije su predali pre tri meseca.

„Naš region je neopisivo mesto, a održivi turizam je neophodan za opstanak fenomenalnog biodiverziteta koji nalazimo u našim parkovima. Srećan sam što smo kroz ‘Parkove Dinarskog luka’ nominovali pet parkova za sertifikat! Dobijanje sertifikata odlična je promocija za celi region: parkovi se povezuju, poslovni partneri se povezuju i svi zajedno radimo na promociji regiona kao destinacije na kojoj želimo kvalitetne turiste. Nameravamo dado kraja godine nominujemo još najmanje pet parkova iz regiona“, rekao je dr. Deni Porej iz WWF-a Mediterana.

Nacionalni park Fruška gora i Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje će se dobijanjem sertifikata upisati na mapu svetski priznatih parkova kao što su parkovi Provanse ili Velike Britanije. „Ova potvrda nam neopisivo mnogo znači! Naporno smo radili da ispunimo sve uslove za dobijanje sertifikata i srećan sam da je verifikatorka prepoznala naš trud prepoznala verifikatorka“, kaže Miljan Velojić, koordinator iz JP Vojvodinašume.

„Naša vizija je promovisanje raznovrsnosti najstarijeg nacionalnog parka u Srbiji kroz integralni turistički proizvod uz snažnu lokalnu zajednicu ka očuvanju biodiverziteta, razvoju održivog turizma i međunarodne prepoznatljivosti. Unapređujemo zaštitu prirode i održivi turizam kroz edukaciju, kreiranje turističkog proizvoda, uređenje i promociju lokaliteta a sve sa ciljem dobrobiti lokalne zajednice i očuvanja prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti Nacionalnog parka Fruška gora“, izjavio je Radovan Durutovića, direktor Nacionalnog parka Fruška Gora.

Glavni cilj sertifikata za održivi turizam je povećati kvalitet usluga u turizmu s ciljem zaštite prirode u parku. Održivi turizam zadovoljava potrebe sadašnjih turista i domaćina, a štiti i poboljšava prilike za budućnost. To je način upravljanja svim resursima tako da su ekonomske, socijalne i estetske potrebe turista zadovoljene,a istovremeno zadržan kulturni identitet, bitni ekološki procesi i biodiverzitet. Turizam je jedan od glavnih ekonomskih pokretača, a dobijanje sertifikata za održivi turizam nezamislivo je bez partnerstva i dobre saradnje sa svim korisnicima parka.

Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje i Nacionalni park Fruška Gora jedina su zaštićena područja u Srbiji koja su nomininovana za sertifikat za održivi turizam zajedno sa još tri parka iz regiona: NP Una (BiH), te PP Lonjsko polje i PP Medvednica (Hrvatska). Srbija je prva zemlja koju je verifikatorka posetila. Rezultat njene posete biće saopšten na Evroparkovoj konferenciji u septembru u Irskoj, kada će biti proglašeni parkovi koji dobijaju sertifikat.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Jun 09, 2014 9:24 pm

Smile  Petar Lalović – dobitnik nagrade Zeleni radio

Ovogodišnji dobitnik nagrade “Zeleni radio – ekološki doprinos godine” je reditelj Petar Lalović. To je na javnoj sednici, u emisiji “Čekajući vetar” Radio Beograda 2, svojim glasovima odlučio novinarski žiri, sastavljen od 17 novinara iz čitave Srbije.

I ove godine je urednik e-magazina Ekologija i Zelenih strana, Željko Stanković, učestvovao u novinarskom žiriju koji je birao dobitnika nagrade “Zeleni radio - ekološki doprinos godine”.



Ovogodišnji dobitnik nagrade “Zeleni radio – ekološki doprinos godine” je reditelj Petar Lalović. To je na javnoj sednici, u emisiji “Čekajući vetar” Radio Beograda 2, svojim glasovima odlučio novinarski žiri, sastavljen od 17 novinara iz čitave Srbije.
Petar Lalović je više od pola veka posvetio prirodi u kojoj je snimio oko dvesta filmova. Šira javnost najbolje pamti njegove filmove “Ptice koje ne polete” i “Poslednja oaza”.

Nevidljivi intimni svet životinja učinio je bliskim čoveku. Lalović je gledaocima poklonio najlepši pogled na prirodu izbliza – da je razumeju, ponove zavole, vrate joj se i sačuvaju je.
Najnoviji film “Beogradska oaza”, koji je publika imala priliku prošle godine da vidi, ovaj neumorni ljubitelj prirode snimio je u svojoj devetoj deceniji na Velikom ratnom ostrvu, želeći da prikaže carstvo životinja, rezervat biljnog sveta i fabriku zdravog vazduha usred beogradske metropole.
Za svoj opus, koji čine dokumentarni, igrani filmovi i TV serije, dobio je više od 150 priznanja kod nas i u svetu.
Nagrada “Zeleni radio – ekološki doprinos godine” svečano će biti uručena 17. juna, na Svetski dan borbe protiv isušivanja i poplava.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Jun 12, 2014 8:45 pm

Smile  Otrovi nekontrolisano teku iz ugašenog rudnika

“Dešavalo se i pre, kada su jake kiše, da poteče siva voda, ali ovoliko mulja i peska nikada nije bilo.”

Siva voda koja teče koritom reke Korenita i dalje brine meštane sela Kostajnik kod Krupnja.

Oni tvrde da iz jalovišta ugašenog rudnika antimona „Stolice“ nekontrolisano ističe otrovna materija.

Rašo Milosavljević, čija je kuća udaljena par stotina metara od jalovišta, kaže da mutna voda teče od polovine maja, kada je kraj zahvatilo nevreme, ali da niko od zvaničnika nije došao da im objasni kad će to prestati.



- Dešavalo se i pre, kada su jake kiše, da poteče siva voda, ali ovoliko mulja i peska nikada nije bilo. Meni je do polovine dvorišta stigao nanos peska i jalovine. Evo, kuče se napilo vode sa reke i već tri dana se rastaje s dušom. Dolazili su neki ljudi da uzimaju uzorke, ali posle toga ništa – kaže Milosavljević.

Mada su pre desetak dana radnici RT „Zajača“, u čijem nadzoru je i rudnik u Stolicama, uz pomoć kolega iz Bora uspeli da saniraju posledice klizišta koje je pokidalo kolektor, voda i dalje teče.

- Sa drugog kolektora, za koji smo iz projektne dokumentacije rudnika saznali da postoji, neko je odavno poskidao cevi i tu se stvorila močvara, koju smo ovih dana otkrili. Ta močvara se dodatno napunila vodom, a mulj smo pokušali da izmerimo štapom dugim tri metra i nismo uspeli da dohvatimo dno – objašnjava Jasmina Milutinović, direktorka RT „Zajača“.

Ona kaže da su od meštana saznali da su cevi poskidali građani koji su gradili kanalizacionu mrežu pa je sve ostalo oštećeno i bez kontrole.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Jun 12, 2014 8:47 pm

Smile  Ovo su nezamenjiva mesta na Zemlji

Naučnici su napravili listu lokacija na Zemlji koje nikada nećemo moći da zamenimo ako dozvolimo da one nestanu.

U svom izveštaju naučnici navode više od 100 mesta ili regiona koji su nezamenjivi i unutar kojih se nalaze brojne biljne i životinjske vrste kojih nema nigde drugde na svetu.

Ovo su neki od najraznovrsnijih ekosistema na svetu ali su isto tako i najugroženiji i konstantno izloženi pretnjama:

Planine ravnih vrhova u Kanaima Nacionalnom parku u Venecueli predstavljaju najstarije planinske formacije na Zemljui. Kanaima je takođe dom najvišem vodopadu – Anđeoskim vodopadima koji su 15 puta viši od Nijagarinih vodopada.



Vlažne tropske šume Kvinslenda su dom za 13 vrsta sisara koji se ne mogu naći nigde drugde na planeti.

Palvan rezervat za divljač i ptice na Filipinima je dom brojnim ugroženim vrstama, ali ovu prirodnu šumu uništavaju rudarstvo i produkcija palminog ulja.

Lorenc Nacionalni park u indonežanskoj provinciji na Papui predstavlja najveće zaštićeno područje u južnoistočnoj Aziji. Proteže se kroz brojne ekosisteme, od glečera do šuma mangrova pa sve do ravničarskihšuma.

Siera Nevada de Santa marta, predstavlja planinsko utočište za stotine vrsta u Kolumbiji. U ovom regionu može se naći više od 600 ptičijih vrsta, samo ovde i nigde drugde na svetu. Tu su i brojni reptili čije stanište je vezano za ovaj deo sveta. Međutim, ovom prirodnom rezervatu preti opasnost od ilegalnog uzgajanja droge i ljudske populacije koja je u porastu.

Ostrva Galapagos u blizini Ekvadora smatraju se najraznovrsnijim podvodnim ekosistemom na svetu. Tu žive životinje koje ne možemo videti bilo gde drugde poput džinovskih kornjača koje su ovde evoluirale poslednjih 4 miliona godina. Danas ostrvima prete invazije drugih invazivnih vrsta kao što su svinje, pacovi i mravi.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Jun 13, 2014 9:00 pm

Smile  Nemci se okreću škriljcima

Nemačka vlada bi mogla da dozvoli hidrauličko lomljenje škriljaca na 86 odsto svoje teritorije, što je prvi korak ka ekspoataciji gasa iz ovih resursa.

To bi bar donekle moglo da smanji zavisnost prve ekonomije evrozone od ruskog gasa, preneo je AP.



Ukupan udeo uvoza ruskog gasa u Nemačkoj iznosi 35 odsto.

Izmena zakona koja se odnosi na eksploataciju gasa iz škriljaca na predlog ministarstva ekonomije mogao bi da stupi na snagu od 2015.

Nemački ministar ekonmije, Sigman Gabrijel, izložio je u pisanoj formi predlog vladi da dozvoli primenu metode hidrauličkog lomljenja škriljaca posle preispitivanja uslova zaštite životne sredine van zaštićenih zona koje se prostiru na 14 odsto ukupne nemačke teritorije. Za sada je još teško proceniti potencijal gasa iz škriljaca u Nemačkoj. Prema oceni američkog ministarstva za energetiku iz 2013, Nemačka poseduju 476 mlijardi kubnih metara rezervi gasa iz škriljaca, što je šest puta manje od francuskih rezervi.

Pristalice eksploatacije gasa iz škriljaca nadaju se da će u narednim godinama biti otkrivana nalazišta. S druge strane, protivnici ove metode, na čelu sa strankom zelenih, smatraju da će rezerve biti male na nemačkoj teritoriji i da neće biti interesa za ekspoloatacijom ovih resursa.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Jun 13, 2014 9:02 pm

Smile  Za vodosnabdevanje i prečišćavanje voda 60,8 miliona evra

Gradonačelnici i direktori komunalnih preduzeća nadležni za vodovod i kanalizaciju Kruševca, Užica i Vranja potpisali su danas u Beogradu sa Nemačkom razvojnom bankom KFW ugovor o sprovodjenju programa vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda

radonačelnici i direktori komunalnih preduzeća nadležni za vodovod i kanalizaciju Kruševca, Užica i Vranja potpisali su danas u Beogradu sa Nemačkom razvojnom bankom KFW ugovor o sprovodjenju programa vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda ukupne vrednosti 60,8 miliona evra.

“Nemačka razvojna banka KFW dala je zajam od 46 miliona evra sa kamatom od dva odsto na godišnjem nivou, dok je iz fondova EU dobijeno 14,8 miliona evra bespovratne pomoći”, kazala je na ceremoniji potpisivanja ugovora u Palati Srbija ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Snežana Bogosavljević Bošković.

Ona je najavila i realizaciju programa unapredjenja vodosnabdevanja i kanalizacije u Valjevu, Staroj Pazovi, Kikindi, Paraćinu, Arandjelovcu, Prokuplju, Vrbasu i Knajževcu ukupne vrednosti 26 miliona evra, što, kako je dodala, predstavlja deo saradnje Srbije i Nemačke u cilju obezbedjenja vode za piće u tim mestima.

“Taj projekat će obuhvatiti i hitne investicione mere kojima bi se delimično ili u celosti sanirale štete od poplava”, kazala je ona.

Boškovićeva je istakla da Srbija i Nemačka imaju intenzivnu saradnju u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i da je Nemačka jedan od najznačajnihih ekonomskih partnera Srbije, što, kako je dodala, pokazuje i poseta premijera Aleksandra Vučića Berlinu.

“Od velike je važnosti za Srbiju da gradjanima obezbedi održivo i kvalitetno snabdevanje vodom za piće, zbog čega je saradnja sa KFW-om, koja datira od 2005. bitna”, kazala je ona i podsetila da je do sada u razne programe uloženo 150 miliona evra.

Ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm istakao je da je njegova zemlja jedan od najvećih investitora u Srbiji i izrazio zadovoljstvo što KFW ulaže u projekte vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda.

Prema njegovim rečima, danas potpisani ugovori su važni za čitavu zemlju, a poseta premijera Srbije Aleksandra Vučića Berlinu u isto vreme simbolično predstavlja “vetar u ledja” ovom projektu.

On je podsetio i da Beograd kao grad sa više od dva miliona stanovnika nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje se ulivaju u Dunav.

Predstavnik Delegacije EU u Beogradu zadužen za medije Ramunas Janušauskas ocenio je da su potpisani ugovori važni, imajući u vidu da se u Srbiji preradjuje samo pet do 10 odsto otpadnih voda.

On je podsetio da je EU u sektor voda i otpada u Srbiji do sada uložila 133 miliona evra.

Janušaukas je precizirao da je uloženo 56 miliona evra za prečišćavaje otpadnih voda, 32 miliona evra u oblast vodosnabdevanja, a planirano je da se u upravljanje čvrstim otpadom uloži 45 miliona evra.

Izvor: Zelena Srbija
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Jun 16, 2014 8:41 pm

Smile  Dinosaurusi nisu bili ni hladnokrvni ni toplokrvi, već nešto između

Naši rezultati pokazuju da stope rasta i metabolizma dinosaurusa zapravo ne odgovaraju ni hladnokrivnim ni toplokrvnim organizmima.

Pitanje koje je naučnike dugo mučilo: da li su dinosaurusi bili toplokrvni, kao ptice i sisari, ili hladnokrvni, kao današnji gmizavci, ribe i vodozemci, konačno je dobilo odgovor, i to vrlo zanimljiv.

Dinosaurusi, životinje koje su eonima dominirale našom planetom, da bi ih pre oko 65 miliona godina zbrisao asteroid koj je udario u Zemlju, nisu bili ni hladnokrvni ni toplokrvni, već nešto između.



Naučnicima je pošlo za rukom da procene metabolizam brojnih dinosaurusa, uz pomoć formule koja se zasniva na telesnoj masi izračunatoj pomoću debljine bedrenih kostiju i brzine rasta koju pokazuju prstenovi na fosilnim kostima, nalik onima na stablu drveća.

Studijom koja je objavljena u stručnom časopisu “Sajens” obuhvaćena je 21 vrsta dinosaurusa, među kojima su se našli i super-grabljivci kao što su tiranosaurus i alosaurus, dugovrati apatosaurus, tenontosaurus sa pačjim kljunom i pticoliki trodon, kao i čitav niz sisara, ptica, košljoriba, ajkula, guštera, zmija i krokodila.

- Naši rezultati pokazuju da stope rasta i metabolizma dinosaurusa zapravo ne odgovaraju ni hladnokrivnim ni toplokrvnim organizmima. Drugim rečima, oni senisu ponašali ni kao hladnokrvni ni kao toplokrvni organizmi koje dnaas pozanjemo, odnosno imali su fiziologiju kakva u današnjem svetu nije uobičajena- kaže Brajan Enkvist, evolutivni biolog sa Univerziteta Arizone.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Jun 16, 2014 8:43 pm

Smile  Svet bez nafte

Koliko se vozite do posla? 15, 20 minuta? Sat vremena? Sve sad postaje mnogo komplikovanije. I sporije.

Niko ne želi da o tome razmišlja, ali neminovno dolazi. Neki kažu da smo vrhunac proizvodnje nafte već dostigli, drugi licitiraju sa datumima u bliskoj budućnosti, ali se svi slažu u jednome – 10 miliona godina geoloških i bioloških procesa je bilo potrebno da se formira nafta, a jedva nešto više od 150 godina je bilo dovoljno da čovek potroši najveći deo svih naftnih rezervi na planeti. Vrhunac proizvodnje nafte (ili Peak oil) je pojam koji označava početak kraja – posle tog momenta nosioci odluka će morati da prelome, ili ćemo da ulažemo u omasovljenje korišćenja obnovljivih izvora energije ili ćemo se otkotrljati u propast. Ovde ćemo opisati šta sve može da nas očekuje u hipotetičkom, a ipak sasvim realnom, svetu bez nafte.

Deo prvi – transport

Skoro tri četvrtine sve potrošene nafte danas u svetu odlazi na naše automobile, kamione, autobuse, avione… Prvo gde bismo osetili nestanak nafte su naši rezervoari i putevi bi vrlo brzo ostali prazni.



Koliko se vozite do posla? 15, 20 minuta? Sat vremena? Sve sad postaje mnogo komplikovanije. I sporije. Od Požarevca do Beograda imam oko 80 kilometara ili nešto manje od sat vremena vožnje. U svetu bez nafte, moj put do Beograda bi sasvim sigurno bio avantura (ili maltretiranje, zavisi od vašeg pogleda na situaciju) koja bi trajala:

- Biciklom (brzina oko 20 km/h) bar četiri sata vožnje bez pauze

- Peške (brzina oko 5 km/h) oko 16 sati hoda

More verovatno više ne bih video.

Svi bi verovatno pojurili za električnim automobilima, koji bi dostigli astronomske cifre a i izvori napajanja bi bili diskutabilni. Druga mogućnost je da prebacimo automobile da rade na prirodni gas, međutim, potrebno je vreme da svet obezbedi dovoljne količine gasa i infrastrukturu za pumpe i promenu sistema u automobilima.

Bilo bi previše jednostavno kada bi samo transport zakazao pri nestašici nafte, ali o tome u sledećim nastavcima…
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Jun 24, 2014 2:32 pm

Smile  Sportska oprema za škole – pobednice u konkursu Eko Paket

EKO-PAKET je edukativna aktivnost odlaganja upotrebljene Tetra Pak kartonske ambalaže za školsku i predškolsku decu, koja se sprovodi u okviru međunarodnog programa Eko škola.

Škole, pobednice kreativnog konkursa Eko Paket koji se od školske 2013./2014. godine sprovodi u školama i vrtićima u Srbiji, dobiće sportsku opremu za celu školu, a tri najbolja, najkreativnija pojedinca dobiće – po bicikl.

EKO-PAKET je edukativna aktivnost odlaganja upotrebljene Tetra Pak kartonske ambalaže za školsku i predškolsku decu, koja se sprovodi u okviru međunarodnog programa Eko škola. Nacionalni operater akcije je udruženje Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, a nosilac projekta je kompanija Tetra Pak . Aktivnost, koja obuhvata informisanje i podizanje svesti dece u vrtićima i školama (i njihovih roditelja i nastavnika) o potrebi pravilnog odlaganja upotrebljene Tetra Pak ambalaže, prvi put je održana u Srbiji u školskoj 2013./2014. godini, a pratio ju je i kreativni konkurs za predškolce i đake iz cele Srbije. Cilј projekta Eko-Paket je da deca nauče da pravilno odlažu višeslojnu kartonsku ambalažu kako bi na taj način naučili kako mogu sredine i sopstvenog zdravlјa.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 6 od 18 Prethodni  1 ... 5, 6, 7 ... 12 ... 18  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu