Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 48 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 46 Gosta :: 2 Provajderi

Davidova, Tomtom

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Ekologija

Strana 5 od 18 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 11 ... 18  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sub Apr 12, 2014 6:40 pm

Smile  Otvoren konkurs za inovativne eko-projekte „Zelene ideje“

Svaka inovativna ideja koja je zasnovana na principima održivog razvoja imaće priliku da dobije podršku u vidu donacije Fonda braće Rokfeler, Trag fondacije i Erste Banke, a ove godine nagrade će obezbediti i novi partner na projektu – Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u saradnji sa Institutom za održive zajednice (ISC).



Konkurs „Zelene ideje“, koji nagrađuje najbolje inovativne preduzetničke eko-projekte, otvoren je drugu godinu zaredom. Svaka inovativna ideja koja je zasnovana na principima održivog razvoja imaće priliku da dobije podršku u vidu donacije Fonda braće Rokfeler, Trag fondacije i Erste Banke, a ove godine nagrade će obezbediti i novi partner na projektu – Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u saradnji sa Institutom za održive zajednice (ISC).

Na konkursu, koji je otvoren do 15. maja, tri najbolje ideje biće nagrađene sa po 7.000 dolara, a dobiće i priliku da osvoje dodatnu nagradu od 10.000 dolara na Regionalnom forumu. Udruženja, mala preduzeća, preduzetnici i pojedinci moći će da konkurišu prijavljivanjem svojih „zelenih“ ideja, bez potrebe za pripremom biznis plana. Cilj konkursa „Zelene ideje“ je da postakne razvoj preduzetničkih ideja koje bi trebalo ravnomerno da obuhvate sve elemente održivog razvoja i da podjednako imaju društveni, ekološki i ekonomski uticaj u zajednici, a da istovremeno koriste lokalne resurse.

Na jednodnevnom Nacionalnom forumu, koji će biti održan u Beogradu u junu, preduzetnici koji uđu u uži krug predstavljaće svoje ideje od kojih će biti odabrane pobedničke tri. Pored nagrade na Nacionalnom forumu, sve tri nagrađene ideje učestvovaće u julu 2014. godine na Regionalnom forumu Fonda braće Rokfeler (RBF) zajedno sa učesnicima iz Makedonije, Kosova, Albanije i Crne Gore uz mogućnost da se takmiče za dodatnu nagradu od 10.000 dolara.

Na prošlogodišnjem Regionalnom forumu za „Zelene ideje“, održanom u Makedoniji, nagrađena su čak dva projekta iz Srbije koja su osvojila nagradu na Nacionalnom forumu – solarna mobilna sušara Anice Simović iz Raške osvojila je prvo, a solarni tricikl braće Grabarević iz Subotice treće mesto.

Podnosioci projektnih ideja se na konkurs mogu prijaviti putem Prijavnog formulara, koji se može preuzeti na www.tragfondacija.org i na www.superste.net.

Popunjen prijavni formular potrebno je poslati do 15. maja 2014. godine u 17 časova, elektronskim putem na adresu: zeleneideje@tragfondacija.org.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sub Apr 12, 2014 6:43 pm

Smile  Čudo u pustinji

U Turkani, pustinjskom području na severu Kenije, život se oduvek svodio na preživljavanje. Ali to sada može da se promeni. Ispod suve zemlje upravo je pronađeno ogromno podzemno jezero pitke vode.

Četiri žene koračaju kroz suvi, pusti krajolik. Na nebu nema ni oblačka, a vrućina jedva da može da se izdrži. Ali žene veselo koračaju po prašnjavoj stazi, jer ona vodi do čuda koje je otkriveno u njihovom kraju na severu Kenije: nove pumpe koja dovodi najveće blago o kojem su njihovi preci samo mogli da sanjaju: svežu, hladnu i pitku vodu.



Ekai Amase dobro se seća i drugih vremena. „Voda je ovde uvek bila veliki problem“. Ona sama često je morala da hoda kilometrima do mesta gde bi bilo bar nekakve vode, često prljave i pune klica. Jer i divlje životinje su koristile te izvore koji su se pod vrelim suncem brzo pretvarali u tek nešto malo vlažnog blata.

„Kada smo kretali u potragu za vodom, to je ponekad trajalo i po tri dana da je nađemo“, seća se Amase. „A na povratku smo često izgubili poneku tovarnu životinju koja je uginula od žeđi.“ Zato je ova nova pumpa čudo i stanovnici ne mogu da veruju da im je praktično pod nogama, sve vreme bilo pravo jezero najvećeg blaga. Radosno pune kante, kanistere i sve što koliko-toliko drži vodu i odnose dragocenu tečnost kućama.

Čudo u Turkani, jednom od najsušnijih i najsiromašnijih područja čitave Afrike zasluga je UNESKO. Svetska organizacija, uz pomoć vlade Kenije, tamo je dovela firmu „Radar Tehnologies International“ koja je pod pustinjom pronašla ogromnu zalihu pitke vode. Prema procenama stručnjaka, reč je o oko 250 milijardi kubnih metara pitke vode koja bi mogla potpuno da promeni tamošnji život.

Do sada se na tom području često čak i ginulo – za vodu i zbog vode. Zbog vode jer su stanovnici, prema svojim skromnim mogućnostima, kopali bunare koji su neretko sezali samo do zagađenih i otpadnih voda, tako da su i bolesti poput kolere bile gotovo normalne.

Za vodu se ginulo jer se stoka vodila tamo gde se mislilo da ima vode, preko granica i na područja na kojima su druga plemena pomno čuvala svoje malobrojne izvore. A u zaštiti tečnosti koja život znači, brzo je znalo da „progovori“ i oružje.

Ipak, treba naučiti i kako se koristi to novootkriveno blago. Pre dve godine u tom regionu pronađena je i nafta, i još tada su se svi ponadali da će to doneti blagostanje tamošnjem stanovništvu. Ali koncesiju je dobila međunarodna kompanija koja jedva da je nešto učinila za dobrobit stanovništva. Iako je ona ubirala dobit, sve je uglavnom ostalo kao što je bilo nekad.

„Prvi zadatak svakako će biti da se pitka voda obezbedi lokalnom stanovništvu koje do sada nikada nije bilo sigurno da će pronaći dovoljno vode za svoje potrebe“, objašnjava ministarka okoline Kenije Džudi Vakungu. „To i samo područje Turkane stavlja u sasvim drugačiji položaj kada je reč, i o poslovanju vlade, i o razvoju prirodnih resursa“, dodaje ministarka.

Dosadašnja pustinja sa lakoćom bi mogla da snabdeva svežom vodom čitavu Keniju: samo ta zaliha koja je pronađena dovoljna je da svi stanovnici zemlje punih sedamdeset godina ne moraju da brinu za pitku vodu. Ali to je kalkulacija napravljena prema dosadašnjoj potrošnji i tek bi trebalo naučiti kako da se to blago mudro koristi.

više na DW
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Apr 15, 2014 9:09 pm

Smile  Američka pomoć Evropi mogla bi skuvati planetu

Dok se ranije govorilo o riziku po zemljište, vodu i vazduh od “frakovanja”, ovih dana se govori smo o važnosti obezbedjivanja “energetske sigurnosti”,a ona bi dovela do stvaranja energetske zavisnosti Evrope od SAD

Američke kompanije za eksploataciju gasa iz stenja “svrbe dlanovi” zbog krize u Ukrajini zbog koje SAD nude Evropi svoj gas umesto ruskog, ali to donosi veliku ekološku opasnost – “Zemlja bi se mogla skuvati” – piše kanadska analitičarka Naomi Klajn u londonskom “Gardijanu”.

“Način na koji se Vladimir Putin može pobediti jeste da se evropsko tržište preplavi prirodnim gasom ‘frakovanim’ u SAD, ili bi bar industrija koja se time bavi, htela da nas uveri u to”, a američki Kongres je već pripremio dva zakona da bi ubrzao odobravanje te kontroverzne tehnološke procedure.

“Frakovanje” (skraćenica od: “hydraulic fracturing” ili “hydrofracturing” – hidraulično razbijanje) je “ekstra prljava tehnologija” trajnog usitnjavanja stenja u dubokom podzemlju ubrizgavanjem velike količine vode i hemikalija. Iz stenja izlazi gas – metan koji se hvata na površini, zatim se skupom tehnologijom “super-hladjenja” prevodi u tečno stanje i potom se cevovodima i brodovima može transportovati i do Evrope.



Zbog velikih rizika koji obuhvataju zemljotrese i trajne geološke i hidrološke poremećaje, kao i zbog visoke cene, ta tehnologija se malo koristi, ali se smatra neizbežnom za budućnost kada bude nestalo nafte i gasa iz konvencionalnh izvora.

Medjutim sada, u vreme “jačanja antiruske histerije”, na tome posebno medju američkim poslanicima rade kompanije “Šel” i “Ševron” da bi održale profit.

Dok se ranije govorilo o riziku po zemljište, vodu i vazduh od “frakovanja”, ovih dana se govori smo o važnosti obezbedjivanja “energetske sigurnosti”,a ona bi dovela do stvaranja energetske zavisnosti Evrope od SAD, primećuje Klajn.

Izgradnja objekata za toliki izvoz prirodnog gasa iz SAD bi trajala godinama i bila veoma skupa jer samo jedan terminal za tečni prirodni gas – “LNG” (“liquid natural gas”) košta sedam milijardi dolara. Za dopremanje gasa do terminala potrebna je tolika mreža gasovoda i kompresorskih stanica, da bi samo za taj posao trebalo izgraditi i električnu centralu.

“Dok svi ti masivni industrijski objekti budu u pogonu, Nemačka i Rusija bi mogle postati prijatelji, a malo ko bi se sećao da je krimska kriza bila izgovor kojeg se uhvatila gasna industrija da bi ostvarila davnašnji san o izvozu, bez obzira na to što će ‘frakovati’ i naselja, i što će skuvati planetu”, ukazuje Klajn.

“Frakovanje” – piše u članku, “u atmosferu oslobadja masivne količine metana koji destabiilizuje klimu. Metan je jedan od najmoćnijih ‘gasova staklene bašte’ jer on toplotu zarobljava u atmosferi 34 puta više nego što to čini ugljen-dioksid – najnovija je procena Medjuvladinog panela o promeni klime iz septembra 2013. Ta posledica bi trajala više od 100 godina, dok ne opadne koncentracija metana u atmosferi”.

Jedan od vodećih svetskih stručnjaka za metan, biohemičar Robert Hauart, sa Univerziteta Kornel, izjavio je u sredu da je u prvom periodu, od 15-20 godina, potencijal metana za globalno zagrevanje šokantnih 86-100 puta veći neko ugljen-dioksida: “To je rok u kojem nam preti opasnost da sami sebe zaključamo u procesu vrlo brzog zagrevanja”.

Pošto se objekti vrednosti milijardi dolara grade da bi se koristili bar 40 godina, te proizlazi da “mi na krizu naše planete koja se već zagreva, odgovaramo izgradnjom mreže ultra-jakih atmosferskih rerni. Jesmo li poludeli?” – pita Naomi Klajn.

Već se zna da svet tehnološki može do 2030. godine u potpunosti preći na obnovljive izvore energije što je takodje konstatovano na Medjuvladinom panelu o promeni klime.

“Znajući to, na Evropljanima je da svoju žellju za oslobadjanje od ruskog gasa preokrenu u zahtev za ubrzan prelazak na obnovljive izvore energije… na šta su se obavezali Prokolom iz Kjota” koji važi do 2020 godine, piše Klajn.

Ipak, “to se lako može sabotirati ako svetsko tržište bude preplavljeno jeftinim fosilnim gorivom ‘frakovanim’ iz dubokog američkog stenja”, upozorava Naomi Klajn koja ukazuje da, je “odgovor na opasnost katastrofalnog zagrevanja naš najhitniji enegetski imperativ jer mi jednostavno ne možemo podneti da nam s toga pažnju skrene najnovija marketinška obmana industrije gasa”.

Kanadjanka Naomi Klajn (44) je spisateljica i društvena aktivistkinja, najpoznatija po političkoj analizi i kritici “korporativne globalizacije” u knjizi “No Logo” koja je 2000. godine postala svetski bestseler, i u knjizi “The Shock Doctrine” (2007.) – kritičkoj analizi itorije neoliberalne ekonomije.

Izvor: Zelena Srbija
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Apr 16, 2014 5:26 pm

Smile  Pijemo vodu punu otrova!

Dragana Jovanović, specijalista higijene Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, kaže da su ispitivanja pokazala da je u Srbiji oko 65 odsto vodovoda s higijenski ispravnom vodom za piće

Voda za piće u Srbiji je veoma lošeg kvaliteta, najčešće zbog prisustva arsena, koji je kancerogen.

To pokazuju i poslednji podaci sanitarne inspekcije Ministarstva zdravlja, prema kojima je trenutno na snazi zabrana korišćenja vode za piće u dva lokalna vodovoda u Beloj Crkvi i Krupnju, u lokalnom vodovodu u Zajači, vodovodu u Mladenovcu, Čačku, Užicu, Smederevu, dok već 10 godina vodu sa česme ne piju građani Zrenjanina, upravo zbog ogromne količine arsena.



Dragana Jovanović, specijalista higijene Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, kaže da su ispitivanja pokazala da je u Srbiji oko 65 odsto vodovoda s higijenski ispravnom vodom za piće.

- Zbog povećanog sadržaja arsena u pojedinim vodovodima možemo reći da je u Vojvodini voda najugroženija. U Zrenjaninu je voda za upotrebu zabranjena još 2004. godine, baš zbog povećane količine arsena, za koji se zna da je kancerogena materija – kaže Jovanovićeva i dodaje da se procena higijenske i zdravstvene ispravnosti vode za piće obavlja na osnovu fizičko-hemijskih i mikrobioloških parametara.

- Kada se desi da voda u pojedinim uzorcima pokazuje higijensku neispravnost, to ne znači da može ugroziti zdravlje – kaže Jovanovićeva.

Dragana Jovanović
NAROČITO UGROŽENA DECA

Specijalista higijene Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ Dragana Jovanović kaže da se deci do treće godine ne savetuje upotreba mineralne vode.
- Njihov bubrežni sistem je još nezreo da bi mogao da se suoči s većom količinom minerala. Oni s povećanim krvnim pritiskom takođe ne treba da konzumiraju vodu koja ima povećan sadržaj natrijuma – zaključuje Jovanovićeva.

Užice
BAKTERIJE U VODI

Užičani su ostali bez vode u decembru 2013. godine jer je u vodi iz jezera Vrutci pronađena alga identifikovana kao cijanobakterija. U Užicu je odmah proglašeno vanredno stanje, a narod je s praznim flašama izašao na ulice. Bilo je i onih koji su čašu vode prodavali za 10 dinara. Izgradnja cevovoda sa Sušičkih vrela, koji je omogućio snabdevanje vodom za piće za 60.000 Užičana, završena je u januaru, da bi u martu opet bili pronađeni crvi u vodi. Poslednje ispitivanje Zavoda za javno zdravlje pokazalo je da je voda bezbedna.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Avramova taj Sre Apr 16, 2014 5:40 pm

Bolje da ovo nisam pročitala. Čula sam da na kvalitet vode utiču i vodovodne cevi u starim zgradama koje u sebi imaju azbesta. Ali crvi.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Apr 23, 2014 7:30 pm

Smile  Volonteri čistili Frušku goru za Dan planete

Direktor Nacionalnog parka Fruška gora rekao je na konferenciji za novinare da su se za posao volonterskog čišćenja u najvećem broju odazvali kadeti Policijske akademije iz Sremske Kamenice, potom radnici Pokrajinski zavoda za zaštitu prirode i resorni sekretarijat.

Više od 300 volontera učestvovalo je danas u čišćenju Fruške gore na 47 punktova, od Čortanovačke šume do Šida, organizovanom povodom obeležavanja Dana planete Zemlje, saopšteno je iz Nacionalnog parka Fruška gora.

Direktor Nacionalnog parka Fruška gora rekao je na konferenciji za novinare da su se za posao volonterskog čišćenja u najvećem broju odazvali kadeti Policijske akademije iz Sremske Kamenice, potom radnici Pokrajinski zavoda za zaštitu prirode i resorni sekretarijat.



Durutović je dodao da je povod za čišćenje ujedno i održavanje Fruškogorskog maratona, koji će ove godine biti održan u subotu, 26. aprila, kao i predstojeći prvomajski praznici.

On je apelovao na gradjane koji će 1. maj provesti na Fruškoj gori, da vode računa o njenom izgledu i da “izletišta ostave čista kako su ih i zatekli”.

Pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine Slobodan Puzović izjavio je da Vojvodina nema veće šumovito područje od Fruške gore, pa da će u narednom periodu ovaj sekretarijat preduzeti finansijske i druge mere kako bi promovisao njen značaj.

“Šume Fruške gore su pluća Vojvodine, i sredstva koja ćemo uložiti biće namenjena za promociju Nacionalnog parka, zaštitu prirodnih ekosistema i vrsta, kao i za pomoć da ovo šumsko bogatsvo i dalje funkcioniše”, kazao je Puzović.

On je kazao da je Dan planete Zemlje trenutak kada sve institucije treba da se udruže u promociji brige za životnu sredinu, jer se poboljšanju situacije može doprineti i “malim aktivnostima i postupcima ukoliko se ljudi udruže”.

Medjunarodni Dan planete Zemlje, 22. april obeležava se danas širom sveta različitim manifestacijama u cilju skretanja pažnje gradjanima na značaj očuvanja prirode.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Kementari taj Čet Apr 24, 2014 6:27 pm

u Hrvatskoj unatrag par godina postoji kampanja "Zelena čistka". ove godine čišćenje divljih odlagališta otpada provodi se u subotu, 26.4.

evo njihove stranice, koga zanima: http://www.zelena-cistka.org/zelena-cistka/opce-informacije-o-projektu/
avatar
Kementari
Napredni član
Napredni član

Broj poruka : 637
Datum upisa : 07.09.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Apr 25, 2014 8:53 pm

Smile  Ekoregistar – Nacionalna elektronska baza podataka

Ekoregistar je istovremeno i baza podataka i portal ka postojećim bazama i dokumentima sa informacijama o životnoj sredini koji se nalaze na Internetu.

Građani Srbije su dobili novu elektronsku bazu podataka, koja omogućava da se na lak, brz i jednostavan način može saznati koje dokumente iz oblasti životne sredine poseduju različite institucije, kompanije i organizacije u zemlji, kao i kako se može izvršiti uvid u ta dokumenta. Ova baza podataka je nazvana „Ekoregistar“, odnosno „Nacionalni metaregistar za informacije o životnoj sredini“, i dostupna je na Internetu na sledećoj adresi: www.ekoregistar.sepa.gov.rs.



Ekoregistar je istovremeno i baza podataka i portal ka postojećim bazama i dokumentima sa informacijama o životnoj sredini koji se nalaze na Internetu. U bazi su obrađeni podaci koji su u posedu državnih institucija, opštinskih i gradskih uprava za životnu sredinu, zaštićenih prirodnih dobara, privrednih subjekata i nevladinih organizacija, sa osnovnim ciljem da se unapredi opšta dostupnost informacija o životnoj sredini. Po pitanju informacija koje nisu dostupne u elektronskom ili drugom obliku, Ekoregistar pruža informacije o tome koja institucija je nadležna za njihovo prikupljanje i objavljivanje, i daje prikaz kontakt podataka nadležnih osoba u datoj instituciji, kao i opis procedure za podnošenje zahteva za pristup traženoj informaciji.

Nastanak Ekoregistra predstavlja rezultat saradnje Misije OEBS-a u Srbiji, Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije i Agencije za zaštitu životne sredine. Ekoregistar je uspostavljen još u decembru 2012. godine, dok je tokom prošle godine sprovedeno detaljno ažuriranje podataka, kao i izrada novog sistema u Ekoregistru pomoću koga će predstavnici institucija i svi zainteresovani građani moći da i sami vrše ažuriranje podataka, tako što će predlagati izmene podataka u bazi, kao i unos novih institucija i dokumenata. Ekoregistar takođe sadrži jednostavan sistem pretrage po više kriterijuma.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Apr 25, 2014 8:55 pm

Smile  Vetrenjače u Kikindi vrteće se 2016

Kikinda — Francuska kompanija IEL priprema investiciju u dva vetroparka u Srbiji.

Izgradnja prvog postrojenja krenuće 2015. godine u Bašaidu kod Kikinde, a nakon toga francuski investitor će početi i izgradnju vetroparka u Malom Crniću, piše eKapija.

Za oba vetroparka obezbeđeno je zemljište za izgradnju. U Bašaidu će biti postavljene vetrenjače ukupne instalisane snage 50 MW, dok će vrednost investicije dostići 70 mil EUR. Kada je reč o vetroparku u Malom Crniću, IEL će uložiti 50 mil EUR u postrojenje snage 36 MW.

“IEL se odlučio da investira u Srbiji jer su prirodni potencijali vetroenergije veliki, postoji dobar zakonodavni okvir, a nema još izgrađeno nijedno postrojenje što daje prostora za investitore. Naš vetropark u Malom Crniću je u fazi razvoja, dok za postrojenje u Bašaidu radimo na pripremi lokacijske i energetske dozvole”, kaže u razgovoru za “eKapiju” Nataša Lazarević, direktorka kompanije IEL u Srbiji i savetnica za spoljnu trgovinu Francuske.

Ako dobiju sve neophodne dozvole, izgradnja vetroparka kod Kikinde bi trebalo da počne 2015. godine.

“Broj vetrogeneratora će zavisiti od proizvođača koga odaberemo. Sada smo u pregovorima sa nekoliko kompanija. Procedura u Srbiji nas obavezuje da se pre dobijanja građevinske dozvole opredelimo za tip vetrogeneratora“, napominje Lazarević.

Kako najavljuje sagovornica eKapije , prve vetrenjače će se kod Kikinde zavrteti u 2016. godini.

Ulaganje u vetroparkove zavisi od modela Ugovora o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora, kojim su banke nezadovoljne pa investitori ne mogu da zatvore finansijsku konstrukciju. I u francuskoj kompaniji kažu da očekuju neke izmene ovog modela ugovora koji je usvojen prošle godine.

“Očekujemo da Ugovor o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora doprinese sigurnošću investicije kako bi se investitori i banke odlučili na ulaganja i time došlo do realizacije projekta. Verujemo da će državne instance doneti adekvatna rešenja.

Više na B92
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Apr 29, 2014 7:38 pm

Smile  Besplatni ekološki dokumentarci na internetu

Belgijska ekološka organizacija Vejk ap (Wake up!) – Probudi se! ponudila je na internetu besplatno 10 dokumentarnih filmova na temu zaštite životne sredine.

Belgijska ekološka organizacija Vejk ap (Wake up!) – Probudi se! ponudila je na internetu besplatno 10 dokumentarnih filmova na temu zaštite životne sredine. Filmovi su deo internet filmskog festivala Grin ap film (Green up) – Ozeleni, a na internetu će biti besplatni za gledanje u celosti do 30. aprila.

Američka porodica koja pokušava da živi bez hemijskih proizvoda, svet mesa “kakav nikada niste videli” ili suša na jugu Etiopije, teme su samo nekih od 10 filmova koji su odabrani za besplatno prikazivanje.

Zamisao organizatora je da se poveća svest o ekološkim pitanjima. Filmovi su podeljeni po temama – biodiverzitet, prehrana i poljoprivreda, zagađenje, voda, zelena ekonomija i energija. Pored filmova, koje su gledaoci odabrali od ponuđenih 19 na osnovu isečaka iz filmova, posetioci sajta mogu da pogledaju i savete kako da svojim životom doprinesu zaštiti životne sredine.

“Njujork, zelena revolucija” pruža priču o gradu sutrašnjice, “Tajne polja” otkriva način na koji uzgajane biljke žive uporedo sa drugim živim bićima, a “LoveMEATender” postavlja pitanja o stvarnom trošku naše potrošnje mesa.

Film “Bacanje u svetu” stavlja u prvi plan činjenicu da trećina svetske proizvodnje hrane završi u đubretu, dok je sa druge strane milijarda ljudi gladna.

“Elektronska zemlja otpada” (E-Wasteland) pruža pogled na 50 miliona tona elektronskog otpada koliko se svake godine stvori i nakon toga otpremi u siromašne delove sveta, dok film “Hemerikal” (Ćemerical) prati američku porodicu koja pokušava da se odvikne od hemijskih proizvoda za čišćenje i kozmetike.

“Bunar” prati život uzgajivača Borana tokom sušne sezone na jugu Etopije, “Nogo, nečistoća” daje pregled svakodnevnog života u jednoj četvrti u glavnom gradu Malija Bamaku, u kojem je teško doći do vode, dok film “Zajedno” pruža uvid u funkcionisanje četiri zadruge u Evropi, koje su jedan od odgovora na krizu.

Najzad, “Klimatski haos na jugu” daje svedočanstvo o već vidljivim posledicama globalnog zagrevanja.

Zainteresovani mogu po temama pretraživati savete kako da svojim potezima doprinesu očuvanju planete. Saveti su često veoma jednostavni, poput kupovine lokalnih proizvoda i izbegavanja prekomernih pakovanja. Filmovi i saveti dostupni su na sajtu festivala.

Izvor: EurActiv
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Apr 29, 2014 7:41 pm

Smile  Otvoren nacionalni konkurs “Arhiton”

Studenti i mladi stručnjaci do 15. maja ove godine mogu prijaviti svoja idejna rešenja na temu uređenja gradskih krovova i urbanih džepova, za učestvovanje na nacionalnom konkursu “Arhiton”

Studenti i mladi stručnjaci do 15. maja ove godine mogu prijaviti svoja idejna rešenja na temu uređenja gradskih krovova i urbanih džepova, za učestvovanje na nacionalnom konkursu “Arhiton”, saopšteno je danas iz Centra za unapređenje životne sredine.

Konkurs ima dve eliminacione runde. U prvoj rundi, stručni Žiri će izabrati do 20 najboljih idejnih rešenja u obe kategorije. U drugoj rundi, 05. juna u Domu omladine Beograda, autori izabranih radova će prezentovati svoja idejna rešenja Žiriju i publici. Na osnovu kriterijuma Konkursa, Žiri će izabrati pobednike u obe kategorije, nakon čega će biti održana ceremonija dodele nagrada koje je obezbedila kompanija Lenovo.

Najbolja idejna rešenja će biti publikovana i izložena u Domu omladine Beograda, u okviru 5. Međunarodnog festivala zelene kulture “Green Fest” (28-31. oktobar 2014).

“Namera Centra za unapređenje životne sredine je da, kroz konkurs i projekat, promoviše primenu savremenih tehničko-tehnoloških rešenja i napredne koncepte u ozelenjavanju urbanih lokacija kako bi se povećao adaptivni kapacitet lokalnih urbanih zajednica, ali i unapredilo znanje i iskustvo mladih stručnjaka u borbi protiv klimatskih promena.” – izjavila je Ivana Jovčić, izvršni direktor Centra za unapređenje životne sredine.



Kompletna konkursna dokumentacija može biti preuzeta sa internet prezentacije www.cuzs.org.

Realizaciju nacionalnog konkursa “Arhiton” i projekta “Klima se menja. A ti?” podržali su Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda, Arhitektonski i Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, EU info centar, Dom omladine Beograda i kompanija Lenovo.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Apr 30, 2014 7:46 pm

Smile  Nisan izmislio uvek čist automobil

Stvaranjem zaštitnog sloja vazduha između farbe i okruženja efektivno se sprečava zaustavljanje vode i blata i kreiranje mrlja na haubi

Šta biste rekli za automobil koji se nikad ne prlja? Zahvaljujući Nisanu ovo će uskoro postati realnost. Japanci trenutno testiraju hidrofobnu nanotehnologiju za farbanje automobila. Kada se premaže ovom haj tek farbom, Nissan Note postaje otporan na prašinu, blato i čak na masnu vodu. Prljavština koja se inače lepi i suši na školjci automobila sa ove farbe jednostavno sklizne kao da je u pitanju obična voda.



Ovu hidrofobnu nanotehnologiju, poznatu pod nazivom Ultra-Ever Dry, prvo je upotrebio Nissan u auto industriji. Stvaranjem zaštitnog sloja vazduha između farbe i okruženja efektivno se sprečava zaustavljanje vode i blata i kreiranje mrlja na haubi, objašnjava se u Nissanovom saopštenju za štampu.

Na testiranju se ova tehnologija dobro pokazala: osujetila je kišu, blato, mraz i susnežicu da se zaustavi na automobilima. Pravo je pitanje da li će da farba da traje koliko i automobil. Za sada nema planova da se ova tehnologija uvede kao standard, ali zamislite koliku bi uštedu vode i energije donela ako milioni automobila i kamiona ne bi morali da se peru.

Izvor: Inhabitat
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Apr 30, 2014 7:50 pm

Smile  Gajenje biljaka u kući ili stanu

Iskonska je potreba čoveka da bude u kontaktu sa prirodom, a gajenje hrane odvajkada je bio deo svakodnevnih ljudskih aktivnosti.

Ukoliko imate kuću i baštu, pred zimu deo bilja uneti u zaštićeni prostor. Te prostorije mogu da budu hladnije sobe, zatvorene terase, kuhinje ili staklenik.



Osnovni preduslov za njihovo gajenje je dovoljna količina svetla u izabranim prostorijama. Najbolje je biljke postaviti pored prozora ili na prozorsku dasku sa unutrašnje strane. Svetlo je veoma važno i pojedine biljne vrste traže dodatno osvetljavanje u toku zime. Voditi računa da pri jakim mrazevima dolazi do spuštanja temperature u blizini prozora tako da tada biljke treba odmaći od prozorskog stakla.
Začinsko bilje, neke vrste povrća i ukrasno bilje mogu se preneti iz bašte i gajiti u saksijama i žardinjerama. Kada se sadi, tj. presađuje biljka iz bašte u saksiju, obavezno na dno staviti drenažni sloj. Biljke se sade u pripremljeno zemljište koje najčešće čine 2 dela baštenske zemlje i jedan deo sitnog, rečnog peska. Voditi računa o vlažnosti zemljišta u saksijama jer su kuće i stanovi zimi pregrejani tako da se preko gornjeg sloja zemljišta stavlja vlažni pesak.

Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Maj 01, 2014 3:50 pm

Smile  Borba za seme i u Evropskoj uniji

Obavezno licenciranje semena je kontroverzno, kako u okviru Evropske unije tako i u Kolumbiji. Kritičari strahuju da od toga profitiraju samo velike korporacije.

Od 2010. godine i stupanja na snagu uredbe 970, seljacima u Kolumbiji zabranjeno je da na svojim poljima jednostavno seju seme koje su sami proizveli, već samo ono koje je registrovano kod vlasti. Ta stroga mera rezultat je lobiranja velikih kompanija, kažu u mreži koja se u Kolumbiji bori za očuvanje domaćih sorti semena.

„Od tog zakona profitiraju veliki koncerni – Monsanto, Singenta i Dipont. Samo oni mogu da registruju seme. Mali zemljoradnik nema pristup tržištu“, kaže aktivistkinja Osorio Tores. „Zbog novog propisa, uništeno je više od 4.000 tona semena malih i srednjih poljoprivrednika, a vlasnici su optuženi. Zbog toga je bilo velikih štrajkova i demonstracija u Kolumbiji.“



Takav scenario je u ovom trenutku u Evropi malo verovatan. Ali, sertifikacija semena problem je i u Evropskoj uniji. Evropska komisija planira da reformiše sistem odobravanja semena, tako da bi ono ubuduće moglo da se prodaje širom Evrope tek posle upisa u centralni registar. Planovi su našili na veliku kritiku, jer bi time mogle biti ugrožene stare i retke sorte, a mali farmeri i hobi baštovani bili bi primorani da kupuju novo seme.

Osorio Tores situaciju u Evropi smatra mnogo gorom u odnosu na Kolumbiju, jer Evropa skoro da više i nema sopstveno seme. Iga Niznik, referent za politiku semena u Društvu za očuvanje i širenje biljne raznolikosti „Nojeva barka“ potvrđuje „da u jako industrijalizovanim zemljama EU, sopstveno seme skoro više ne postoji“. Ona međutim tvrdi da u zemljama u kojima i male farme imaju svoje mesto, to izgleda drugačije: „U Poljskoj, na primer, procenjuje se da 80 odsto farmera ne koristi komercijalno seme. Oni sami proizvode seme i međusobno ga razmenjuju. Takav oblik neformalnog širenja nekog semena bio bi zabranjen novim propisima Evropske unije.“

Evropski parlament je u martu velikom većinom odbio predlog nove regulative za seme. Sledeći koji treba da se izjasni o regulisanju semena jeste Savet ministara EU u kojem je predstavljeno svih 28 država-članice. Andreas Rikeberg iz inicijative „Semenska kampanja“ strahuje da industrijski lobi pokušava da utiče na donošenje odluka i kritikuje netransparentnog rada te institucije: „Javnosti se malo prenosi o tome kako su pozicionirane pojedine članice Evropske unije.“

Novi zakon mora biti uravnotežen. S jedne strane, ima poljoprivrednika koji se industrijski bave poljoprivredom i žele da putem registra imaju garanciju dobrog kvaliteta semena. S druge strane, ima malih porodičnih gazdinstava i organskih farmera koji žele da sade seme malo poznatih vrsta.

I Garlih fon Esen, generalni sekretar Evropske asocijacije za seme (ESA) zalaže se za kompromis. Ta asocijacija koja predstavlja brojna udruženja i velike kompanije kao što su Monsanto, Dipon, Singenta i Bajer, i oni smatraju da je obavezno registrovanje semena dobro „radi zaštite potrošača“. U ovom slučaju, poljoprivrednici su u ulozi potrošača, jer oni kupuju seme. Registrovanje, odnosno licenciranje semena takođe je važno zbog transparentnosti i istih uslova konkurencije, posebno za „mnogo naših malih i srednjih preduzeća“.

Više u DW
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Maj 02, 2014 8:52 pm

Smile  Preporuka magazina Ekologija

dokumentarac Collapse

Majkl C Rupert je bio kontroverzni novinar-istraživač i politički aktivista koji je bio na meti američkih vlasti dugo vreme. Povod je bio njegov istup u javnosti kojim je želeo da dokaže umešanost CIA u prodaju narkotika. Jedan od problema je što je u to vreme Rupert bio policajac zadužen za narkotike u Los Anđelesu.

Do svoje smrti govorio je o tmurnoj budućnosti koja čeka čovečanstvo. Iako su ga često bacali u koš teoretičara zavera, skoro sve što je, kroz gust duvanski dim, izrekao Rupert u dokumentarnom filmu Krisa Smita Kolaps ima logike. Suština ovog razgovora je predviđanje kolapsa sistema kakvog poznajemo jer fosilnih goriva ponestaje, a bukvalno svaki aspekt naših života je čvrsto povezan sa njima. U svom monologu je često vidno uzbuđen jer ljudi ne vide ono što je očigledno – potrošnja na kakvu je razvijeni svet navikao nije održiva i upravo će ti delovi planete doživeti najveći pad jer su i najviše zavisni od nafte. Čekaju nas socijalni nemiri, nasilje na ulicama, nestašice pojedinih namirnica…



Obzirom da ga mnogi ne uzimaju za ozbiljno, Majkl Rupert se opredelio da govori onima koji žele da ga saslušaju. Govori nam da tražimo signale početka kolapsa, da ne paničimo, da tražimo svoje parče zemlje na kome ćemo da gajimo hranu za svoju porodicu, da se polako pripremamo za potpuno drugačiji društveni poredak. Ono što će čoveka održati u tom poretku je ono što ga je i izdiglo iznad životinja – zajednica. Ali ne u današnjem otuđenom, sebičnom obliku već u obliku komuna – zajednica ljudi koji su spremni da pomognu jedni drugima.

Majkl C Rupert zvuči kao prorok (sa žalošću se hvali predviđanjem velike svetske ekonomske krize 2008.godine) ali i kao čovek sa ozbiljnom opsesijom. I sam autor filma izjavljuje da “se nadao da će otkriti… da je njegova opsesija kolapsom industrijske civilizacije dovela do kolapsa njegovog života. Na kraju, to (film) je studija njegove opsesije.” Upravo onih dana kad sam odgledao ovaj film iz 2009.godine, Majkl C Rupert je sam sebi okončao život. Pronađen je 13.aprila 2014. u svojoj kući sa metkom u glavi. Razlozi njegovog samoubistva su potpuno neuobičajeni i da vam ne bih kvario volju da odgledate film, možete a i ne morate da kliknete na ovaj link gde je objavljeno njegovo oproštajno pismo i na ovaj link gde njegov prijatelj objašnjavu Rupertovu odluku.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Maj 05, 2014 8:47 pm

Smile  Loše vreme za ptice

Nedopustiv je nemar stručne javnosti Srbije po pitanju sve učestalijeg pomora ptica kao i ignorantski stav relevantnih institucija, službi i inspekcija. Nakon pomora orlova beloperana, 24. aprila se dogodio pomor jata sivih ždralova. Jato se sastojalo od 19 ptica koje su bile u preletu nad Srbijom

Evropski pokret, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Vojvođanska zelena inicijativa kao organizacije civilnog društva, brojni pojedinci i pojedinke koje se bave zaštitom životne sredine zahtevaju hitno preispitivanje pesticida koja su u upotrebi u Srbiji kao i zabranu svih pesticida koji su zabranjeni za upotrebu u EU.

Nedopustiv je nemar stručne javnosti Srbije po pitanju sve učestalijeg pomora ptica kao i ignorantski stav relevantnih institucija, službi i inspekcija. Nakon pomora orlova beloperana, 24. aprila se dogodio pomor jata sivih ždralova. Jato se sastojalo od 19 ptica koje su bile u preletu nad Srbijom, pronađeni su na državnoj parceli kukuruza, koja je izdata u zakup na oko 8 kilometara severoistočno od Čoke. Inspekcije za zaštitu životne sredine, veterinarska i fitosanitarna inspekcija su izašle na teren. Analizom uzorka u akreditovanoj laboratoriji „Sojaprotein“ u Bečeju, utvrđena je desetostruko veća doza Furadana (karobofuran) od dozvoljene (91 miligram po kilogramu semena), rezultati su prosleđeni ministartstvu Poljoprivrede i zaštite životne sredine.



I ako je promet ovog pesticida zabranjen od 1. januara 2014. a zabrana primene stupa na snagu 30 juna ove godine, i dalje se ogromne količine nalaze u prometu i dostupne su na pijacama i vašarima. Ostaje pitanje čime se bave inspekcijske službe Republike Srbije i zašto se promet istih ne evidentira pri prodaji imenom i prezimenom kupca. Da li se relevantne institucije bave uticajem na zagadjenja tla, da li imamo procenu uticaja na podzemne vode? Zapanjujuća je nemarnost i odsustvo podataka sa kolikim procentom ulaze pesticidi (i sa kakvim efektima) u proizvodnju stočne a time i ljudske ishrane. Šta je sa zagađenjem rečnih tokova?

Poraženi smo najnovijim trovanjem orla beloperana kod Svilojeva, koji je pronađen mrtav, sa glavom patke otrovane furadanom u kljunu. Šta bi još trebalo da se desi i koliko udruženja i građana treba da stoji iza apela da bi se pokrenule nemarne i neodgovorne nadležne službe!?
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Maj 08, 2014 6:58 pm

Smile  Arsena najviše ima u vodovodima Banata

Više od 100.000 ljudi na teritoriji Srednjobanatskog okruga pije vodu lošeg kvaliteta.

Više od 100.000 ljudi na teritoriji Srednjobanatskog okruga pije vodu lošeg kvaliteta.

U mnogim vojvođanskim mestima koncentracija arsena prelazi dozvoljenu granicu, a najugroženiji su stanovnici banatskih opština jer ga tamo ima u mnogim vodovodima. Najbolju vodu piju u Apatinu, gde je u gradnju fabrike vode uloženo oko 300 miliona dinara.



Iz ove fabrike se vodom snabdevaju Apatin, Banja Junaković, Prigrevica i Svilojevo, a svoja postrojenja imaju i Kupusina i Sonta.
Nakon višemesečnih polemika, zrenjaninska vlast je odustala od gradnje fabrike vode i odlučila da raspiše javnu nabavku za kupovinu zdrave vode. Razlog za odustajenje od gradnje fabrike vode bila je, osim cene, i rasprava o budućem kvalitetu vode.

Iako je voda iz zrenjaninskog vodovoda već deset godina zabranjena za piće i pripremu hrane, to ne smeta JKP „Vodovod i kanalizacija“ da građanima naplaćuje potrošnju. Cena kubika je 30,6 dinara s PDV-om, te prosečno domaćinstvo plaća mesečno oko 300 dinara.
Voda za piće u Kikindi je godinama hemijski neispravna na izvorištima. U vodi je povećana koncentraciju amonijaka, utvrđeno je i prisustvo organskih materija, a analize pokazaju da nema arsena.
Jedino rešenje za obezbeđenje zdrave vode je izgradnja postrojenja za prečišćavanje, odnosno fabrike vode.

Prethodna vlast nameravala je da fabriku vode izgradi kreditnim zaduženjem opštine kod nemačke KFW banke od šest miliona evra, a taj predlog podržava i JKP „Šesti oktobar“.

- Kredit je veoma povoljan jer je KFW banka odobrila šest miliona evra, mada će se konačan iznos znati kada se raspiše međunarodni javni tender. Kredit je uz 30 odsto sume gratis i s grejs periodom od tri godine.

Ostatak od 4,2 miliona dinara otplaćivao bi se na period od 15 godina, uz 2,5 odsto fiksne kamate godišnje. Ispitivanje i projektovanje je takođe gratis, a postrojenje za preradu pod ovim uslovima moglo bi da bude izgrađeno za četiri godine.

- Ovo je naš predlog, a konačnu odluku doneće lokalna samouprava – kaže Milan Karać, direktor Komunalnog preduzeća.
Međutim, predsednik opštine Pavle Markov (SNS) smatra da to nije dobro rešenje.

- Suma od 4,2 miliona evra je veoma visoka. Mislim da sredstva treba obezbediti na drugi način, a ne iz kredita.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Maj 08, 2014 7:01 pm

Smile  Domaća preduzeća prećutkuju zagađenje

Za nedostavljanje podataka predviđena je kazna od 500.000 do milion dinara, a Agencija za zaštitu životne sredine najavila je da će 9. maja pokrenuti akciju kako bi se u naredna dva meseca sakupili svi podaci koji nedostaju.

Agencija za zaštitu životne sredine Srbije upozorila je juče da više do 7.000 preduzeća nije dostavilo izveštaj za Nacionalni registar izvora zagađivanja. Najveći broj izveštaja nisu dostavila preduzeća koja na tržište plasiraju proizvode koji nakon upotrebe postaju poseban otpad – gume, baterije i ulje.

Za nedostavljanje podataka predviđena je kazna od 500.000 do milion dinara, a Agencija za zaštitu životne sredine najavila je da će 9. maja pokrenuti akciju kako bi se u naredna dva meseca sakupili svi podaci koji nedostaju u njenom informacionom sistemu. Kako su najavili, u istrazi bi trebalo da učestvuju sve nadležne inspekcijske službe, pre svega inspekcije zaštite životne sredine i komunalne inspekcije, koje će naložiti preduzećima da Agenciji dostave tražene podatke u roku od pet do sedam radnih dana.

Ovaj podatak pokazuje da je sistem životne sredine potpuno urušen u poslednje dve godine. Ministarstvo životne sredine ne postoji, već se godinama unazad ekologija pripaja nekom od ministarstava. Stručnjaci su upozoravali da to nije dobro rešenje, kao i da segment kontrole gotovo i da ne postoji odnosno da broj inspektora treba povećati.

Narodni poslanik i predsednik stranke Zeleni Srbije Ivan Karić ocenjuje za Danas da to što 7.000 preduzeća nije dostavilo podatke o zagađivanju jeste frapantan podatak, ali nije iznenađujući.

- Agencija uz najbolju volju nije mogla dovoljno dobro da radi svoj posao. Ukinuta je Agencija za hemikalije, pa je deo obaveza prebačen na teret Agencije za zaštitu životne sredine. Sistem informisanja privrednih subjekata gotovo da ne postoji, a ukinut je i Fond za zaštitu životne sredine, gde su se sakupljala sredstva od naplate ekoloških taksi – ukazuje Karić. To je, dodaje, logičan rezultat nepostojanja ekološke politike u protekle dve godine. Prema njegovim rečima, situacija će u narednom periodu biti još gora.

- Ako premijer u trosatnom ekspozeu nijednom ne pomene životnu sredinu, zašto bi se firme brinule o ekologiji i izlagale trošku? Kontrola gotovo da ne postoji. Ipak, verujem da će većina preuzeća dostaviti izveštaje da ne bi platila kaznu, ali to je samo kratkoročno rešenje, a ne sistemsko – zaključuje Karić.

Više u Danasu
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Maj 09, 2014 8:36 pm

Smile  Napravljeno prvo solarno gorivo

Voda i ugljen-dioksid se tada propuštaju kroz reaktor na 700 stepeni Celzijusa, pri čemu se dele i formiraju sintetički gas od hidrogena i ugljen-monoksida.

Evropski naučnici uspeli su da sintetišu prvo svetsko obnovljivo gorivo iz sunčeve svetlosti, vode i ugljen-dioksida. Ukoliko uspeju da sprovedu eksperiment na većem nivou i proizvedu veću količinu goriva to bi moglo da označi početak energetske revolucije.

Do velikog dostignuća otkrili su naučnici na projektu „Solar džet“, koji već četiri godine pokušavaju da naprave solarni reaktor koji koristi usmerenu sunčevu svetlost da zagreje okside metala.



Voda i ugljen-dioksid se tada propuštaju kroz reaktor na 700 stepeni Celzijusa, pri čemu se dele i formiraju sintetički gas od hidrogena i ugljen-monoksida.

„Osnovna zamisao nam je da proces sagorevanja vratimo unazad“, ističe Patrik Leklerk, vođa projekta u Institutu za tehnologije sagorevanja u Štutgartu.

„Uzeli smo ugljen-dioksid i vodenu paru i energiju da bi stvorili gorivo“,

Nakon toga, Fišer-Tropš procesom gas se transformiše u hidrokarbonsko gorivo slično kerozinu.

Projekat je i dalje u eksperimentalnoj fazi, a dosad je tek jedna posuda veličine čaše proizvedena u laboratoriji. Ali naučnici smatraju da bi ovaj proces mogao da postane jeftin izvor čistog i obnovljivog goriva.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Maj 09, 2014 8:38 pm

Smile  Da li biljke osećaju bol?

Preduslov za osećanje bola je posedovanje centralnog nervnog sistema. Međutim, biljke nemaju nerve i mozak. Da li to znači da one ne osećaju bol?

Kada povredite životinju, pogotovo sisara, njena grimasa i ponašanje jasno vam pokazuju da pati. To nije slučaj sa biljkama, iako – možda će vas to začuditi – neki ljudi brinu o tome kada jedu povrće, a brinu i o dobrobiti svoje sobne biljke.

Biljke, čini se, ne strahuju zato što ćete ih ubiti i pojesti, ili bar mi to ne primećujemo. Ali, da li je zaista tako?

Preduslov za osećanje bola je posedovanje centralnog nervnog sistema. Međutim, biljke nemaju nerve i mozak. Da li to znači da one ne osećaju bol?



Kada dodirnete biljku nedirak (Mimosa pudica), ona će momentalno skupiti svoje listove pokušavajući da se spasi od napada predatora. Ova lepa biljka sa roze cvetovima i sitnim duguljastim listićima štiti se tako što otpušta hemikaliju koja pokreće brzu reakciju: voda se povlači iz ćelija peteljke pa lišće deluje kao da je uvelo.

Kada su naučnici isprskali ovu biljku etrom, koji je jak anestetik, i prekrili je staklenim zvonom, ona se vrlo brzo umrtvila. Nakon sat vremena više nije reagovala na dodir skupljanjem listića. Etar na ljude inače deluje tako što nervnim ćelijama onemogući slanje signala. Ali biljka nema nerve pa je pitanje zašto je onda isto reagovala na etar.

Profesor Edgar Vagner sa Univerziteta u Frajburgu eksperimentiše sa elektricitetom. Dugo se smatralo da biljke ne emituju električne signale, ali je profesor Vagner pokazao kako oni prolaze kroz biljku. Biljka se povezuje elektrodama i signal koji emituje se prati na kompjuteru. Kada je profesor Vagner prineo upaljač lišću i upalio ga, povređena biljka počela je da šalje signal i on se pojavio na kompjuteru. Mada on mnogo sporije putuje nego kod ljudi, postojanje električnog signala kod biljaka definitivno je dokazano. Upravo taj signal tera biljku Mimosa pudica da savije listiće kada joj preti opasnost.

Iako biljke nemaju nerve poput ljudi, istraživači sa Državnog univerziteta u Mičigenu, SAD, otkrili su da ipak poseduju nekakav rudimentarni nervni sistem koji im omogućava da osete bol.

Reklo bi se i da biljkama nije baš svejedno da li ćete ih povrediti i pojesti ili ne.

Više u Elementariumu
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Ned Maj 11, 2014 7:15 pm

Smile  Ptice iz blizine Černobila savladale problem radijacije

U visokim dozama radijacija može imati užasne i smrtonosne posljedice na ljudi ali i životinje. No, da li se organizam može prilagoditi niskom nivou radijacije?

U studiji istraživači su analizirali dugoročne efekte niskog nivoa radijacije na populaciju ptica blizu Černobila u Ukrajini u kojem se 1986. godine dogodila nuklearna katastrofa. Prethodne studije pokazale su da ptice iz te oblasti imaju veći procenat preživljavanja od onih koje žive blizu japanske Fukushime koja je doživjela nuklearnu katastrofu 2011. godine.



Istraživači misle da je razlog taj što su ptice imale više vremena da se naviknu na radijaciju, tako da su odlučili da testiraju teoriju uzevši uzorke perja i krvi 13 vrsti ptica u zonama visoke i niske radijacije u blizini ukrajinskog reaktora. Otkrili su kako ptice koje žive u području visoke radijacije imaju mnogo veći nivo glutena u krvi koji pomaže životinjama da se oslobode šetnih molekula koje se stvaraju kada radijacija dolazi u kontakt s biološkim tkivom.

Više na Klix.ba
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Ned Maj 11, 2014 7:17 pm

Smile  AIRpod – automobil budućnosti

Mali, jeftin, ne zagađuje, zabavan, futuristički dizajniran – sve su to opisi AIRPod-a

Mali, jeftin, ne zagađuje, zabavan, futuristički dizajniran – sve su to opisi AIRPod-a, automobila koji može da bude prekretnica urbanog transporta. Vozi se džojstikom, troškovi su evro na 200 kilometara i ne ostavlja nikog ravnodušnim u okolnom saobraćaju.



Pokreće ga komprimovani vazduh i pravi je dašak svežeg vazduha na zagađenim gradskim ulicama. Lako se parkira, a opet ima dovoljno unutrašnjeg prostora.

Pogledajte snimak koji bolje opisuje ovaj novi koncept:

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Maj 13, 2014 8:49 pm

Smile  Velika kriza reciklažne industrije

Beograd — Reciklažna industrija suočena je sa velikim problemima, upozoravaju iz Udruženja reciklera Srbije.

Kako navode u Udruženju, u pojedinim firmama smanjen je broj radnika i količine prerađenog otpada jer i dalje nisu dobile nadoknade za sav otpad prerađen u protekloj godini, što ambijent za dalje poslovanje čini veoma nepredvidivim.

Nadoknade za otpad koji je prerađen u prvom kvartalu prošle godine su isplaćena, a ugovori za dodelu podsticajnih sredstava za prerađen otpad u drugom, trećem i četvrtom kvartalu su potpisana, ali novac još uvek nije isplaćen, rekla je Tanjugu predsednica Udruženja Ana Petrović Vukićević.



Problem predstavlja i to što konkurs za dodelu nadoknada za 2014. godinu još nije objavljen.

Ana Petrović Vukićević je rekla da su predstavnici udruženja bili u stalnom kontaktu sa Ministarstvom energetike i zaštite životne sredine, da su dobili obećanja da će sredstva biti isplaćena nakon rebalansa budžeta, kao što je definisano u ugovorima koji su potpisani sa reciklerima za prerađeni otpad u drugom, trećem i četvrtom kvartalu 2013 godine.

Petrović Vukićevićeva je rekla da je od velike važnosti imenovanje državnog sekretara u sada nadležnom ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine koji će biti zadužen za tu oblast kako bi recikleri mogli da nastave sa radom i rešavanjem problema koji ih muče već duže vreme.

“Reciklažna industrija se polako gasi i nalazi se u stanju hibernacije, a nije lako zatvoriti fabrike kad postoje dugoročne obaveze na godišnjem novou, u prikupljanju sirovina i kada postoji obaveza prema partnerima, a nove količine sakupljenog otpada se ne otkupljuju od sakupljača niti se ugovaraju novi poslovi”, rekla je ona.

Ona je navela da će neke firme biti prinuđene da radnike šalju na prinudne odmore, a da se nada da krajnji ishoh neće biti zatvaranje fabrika.

“Naš ključni problem je nepredvidivo poslovanje, radimo bez ikakve sigurnosti da ćemo dobiti nadoknadu, i u tom smislu očekujemo da će administracija ubrzati proces usaglašavanja seta zelenih zakona što bi stvorilo mogućnost za formiranje Fonda zelene ekonomije koji je preduslov za bilo kakav dalji razvoj”, kazala je ona.

Udruženje reciklera još ranije je upozorilo da firme više nemaju novca ni da servisiraju obaveze prema bankama, niti za plate i doprinose zaposlenih.

“Situacija je i dalje jako teška i krajnje nepredvidiva”, upozorila je sagovornica Tanjuga.

Reciklažna industrija je u protekloj godini preradila otpad u vrednosti od oko 1,8 milijardi dinara, odnosno sakupljeno je oko 60,5 miliona kilograma opasnog otpada, odnosno 20 odsto manje nego 2012. godine.

Predstavnici reciklera su i ranije ukazivali da je važno da se što pre objavi konkurs o dodeli podsticajnih sredstava za tretman otpada u 2014. godini, upozorivši da ako do toga ne dođe reciklažna industrija će “raditi u apsolutnom minusu”.

Petrović Vukićevićeva je upozorila i da je važno da se reguliše i pitanje naplate eko-takse.

“Država je imala blagonaklon stav prema nesavesnim zagađivačima i tako je oštetila kako industriju, tako i građane koji su platili naknadu za eko taksu”, rekla je ona. Objasnila je i da to može vrlo jednostavno da se reši tako što bi prilikom uvoza morala da plati uz carinu i eko taksa.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Maj 13, 2014 8:51 pm

Smile  Životinje za koje nismo ni znali da postoje – 4

Fosa je sisar grabljivac nalik na mačku koji živi samo na Madagaskaru. Iako je najveći sisar grabljivac na Madagaskaru i najpre liči na malu pumu, najbliži rođaci su mu mungosi. Imaju kandže koje se ne uvlače sasvim i fleksibilne zglobove koje im omogućavaju da se penju i spuštaju niz drveće sa glavom napred a takođe, fose su sposobne da skaču sa stabla na stablo.





avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Maj 14, 2014 7:32 pm

Smile  Naučnici se približili revoluciji u korišćenju energije vetra

Ruski stručnjaci su razradili nove morske turbine, koje mogu da naprave radikalni preokret u korišćenju energije vetra. Nestabilnost vetrovitih vremenskih uslova – više nije problem. Novi generatori sa vertikalnom osovinom rotiranja postaće naša svakodnevnica i biće svuda prisutni, iznose naučnici svoje uverenje.Vetar – obnovljivi izvor energije, ima naizgled beskrajne mogućnosti. U svakom slučaju u mnogim […]

Ruski stručnjaci su razradili nove morske turbine, koje mogu da naprave radikalni preokret u korišćenju energije vetra. Nestabilnost vetrovitih vremenskih uslova – više nije problem. Novi generatori sa vertikalnom osovinom rotiranja postaće naša svakodnevnica i biće svuda prisutni, iznose naučnici svoje uverenje.

Vetar – obnovljivi izvor energije, ima naizgled beskrajne mogućnosti. U svakom slučaju u mnogim zemljama sveta ova energija se efikasno koristi. U nizu oblasti u Nemačkoj, na primer, do 40% energije proizvode upravo vetrenjače. Ali ipak razvoj proizvodnje energije sa vetrenjača nema visoku dinamiku. Razlog je veoma jednostavan: cena energije vetra je visoka, a ekološki rizik od infrazvuka je dovoljno visok. Najzad, vremenski uslovi nisu stabilni, prema tome ne može se potpuno sve prepustiti vetrenjačama. Naučnici iz Vladivostoka, na ruskoj obali Tihog okeana, ponudili su novo tehnološko rešenje. Ono će omogućiti da se izbegne niz problema u korišćenju energije vetra.



Većina vetrenjača imaju turbine sa osovinom u vertikalnoj ravni. To omogućava povećanje njihove efikasnosti i razmeštanje turbine visoko iznad zemlje, gde je vetar snažniji. Alternativa je vertikalna osovina, kada turbina rotira kao vrteška, blizu površine zemlje. Ranije se to smatralo neracionalnim, jer je vetar kod površine zemlje slabiji, a proizvodnja energije od turbine smanjuje se proporcionalno brzini vetra. Međutim, docent katedre tehnologije industrijske proizvodnje Dalekoistočnog federalnog univerziteta Viktor Čeboksarov i njegov tim, predlažu upravu takvu konstrukciju, a da pritom budu eleminisani nedostaci.

Cela stvar je u izboru mesta postavljanja generatora. Vladivostokski naučnici predlažu da se razmeštanje izvrši na morskoj površini: to će omogućiti povećanje snage savremenih konstrukcija 10 i više puta. „Nove konstrukcije su u prednosti zbog lokacija iznad morske površine, gde je vetar jači i stabilniji“,- ističe Viktor Čeboksarov.

- Konstrukcija vetrenjače, koju nude dalekoistočni stručnjaci, instališe se na ponton. Njenu horizontalnu stabilnost obezbeđuju lengeri na morskom dnu. U centru konstrukcije iznad vode nalazi se kula manje visine, a okolo se polako rotira rotor sa lopaticama. Energija se prenosi preko vuče na centralnu glavčinu, koja je povezana sa generatorom.

To je nešto kao niz jahti poredanih u krug, gde su lopatice – jedra. Prečnik tipskog uređaja snage 10 megavati je oko 200 metara, a raspon lopatica oko 40 metara. Za naš uređaj nema tehnoloških ograničenja za snagu. Može se konstruisati generator snage 100 megavati.

Više na sajtu Vostok
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 14283
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 5 od 18 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 11 ... 18  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu