Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 24 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 24 Gosta :: 1 Provajder

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Izložba “Dosijei o svakodnevnom” Uroša Đurića i Milana Antića, 19.09-14.10.
http://https://s23.postimg.org/jq15wtlp7/vostok.png
https://s28.postimg.org/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
http://https://s23.postimg.org/jq15wtlp7/vostok.png
https://s26.postimg.org/vwdqtqr5l/biogen_DVA.png
https://s26.postimg.org/4ohd5ry7t/Art_CENTAR-header.png
https://s23.postimg.org/tipvwi28r/ruska_kultura_u_srbiji.png
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Ekologija

Strana 1 od 18 1, 2, 3 ... 9 ... 18  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Dec 20, 2013 8:38 pm

Smile  Budućnost bez automobila

Cilj je da se pronađu načini podsticanja hodanja i vožnje bicikle, a panel eksperata se okupio da dođe do novih ideja i vizija kakva će budućnost evropskih ulica izgledati. Došlo se do tri različite vizije za 2030.godinu

Iako veliki evropski gradovi teže ka budućnosti bez automobila, mesta za poboljšanje ima još dosta. Skoro dve trećine putovanja je kraće od 8km (38% kraće od 3km), dok je 6% vožnji automobilom ispod 1,6km. U ovim slučajevima je efikasnost automobila najmanja, a mogućnost zamene za druge vidove transporta najveća.

Cilj je da se pronađu načini podsticanja hodanja i vožnje bicikle, a panel eksperata se okupio da dođe do novih ideja i vizija kakva će budućnost evropskih ulica izgledati. Došlo se do tri različite vizije za 2030.godinu:

1.EVROPSKA PRAKSA

Prva slika budućnosti je ona u kojoj se 45% putovanja obavlja pešice i biciklom, veliko povećanje u odnosu na sadašnjih 30% Velike Britanije. Ovakva vizija podrazumeva primenu svih najboljih evropskih praksi vezanih za hodanje i biciklizam u gradovima. Način transporta se deli na: 32% hodanje, 13% bicikla, 25% javni prevoz i 30% automobili.

2.TRANSPORT BEZ AUTOMOBILA

Ova vizija cilja na menjanje društvenih vrednosti koje bi podstaklo stanovnike urbanih područja na što veći udeo, osim hodanja i bicikle, javnog prevoza. Ovakva budućnost predstavlja veliku promenu u stavovima i otklon od društva zavisnog od automobila. Vlada je drugačija, više decentralizovana i sa politikama koje se koordiniraju pretežno na lokalnom nivou. Podela je sledeća: 37% hodanje, 23% bicikl, 35% javni transport i 5% automobili.

3.LOKALNA ENERGETSKI EFIKASNA BUDUĆNOST

Ovo je odgovor na ozbiljnu dugoročnu nestašicu goriva ili njegove visoke cene, gde nametnuto korišćenje nogu i pedala uzima 80% od svih putovanja. Jaka državna vlast nalaže pravac promena, ali i daje više moći decentralizovanim lokalnim vlastima. Podela u ovoj viziji: 40% peške, 40% bicikl, 15% javni prevoz i 5% automobili.

Ova studija je, osim stručnih pogleda na budućnost, pružila uvid u probleme sa kojima se danas susreću pešaci i biciklisti. Duge distance, složeni rezidencijalni kompleksi koji odmažu u nameri da se hodanjem ili biciklom stigne do cilja, loša bezbednost na putevima, strah od kriminala na ulicama… sve su to problemi koji utiču na povećanje procenta vožnji automobilom.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Dec 20, 2013 8:39 pm

Smile  Monsanto dolazi u komšiluk

Zagreb — Kompanija Monsanto na hrvatskom portalu “Moj posao” je objavila oglas u kojem traži predstavnika za prodaju na području cele Hrvatske.

Zadatak predstavnika Monsanta u Hrvatskoj biće, kako je navedeno, stvaranje veza s poljoprivrednicima, organizovanje sastanaka s poljoprivrednom zajednicom, skupljanje informacija i plasman Monsantovih proizvoda, preneo je portal Index.hr.

Budući prodajni predstavnik Monsanta morao bi da ima diplomu iz oblasti agronomije, tri godine iskustva u poljoprivrednoj industriji i bar godinu do dve iskustva u prodaji.

Američka kompanija Monsanto, u svetu najpoznatija po kontroverzama u vezi sa njenim genetski modifikovanim proizvodima, ime je izgradila u 20. veku kao proizvođač plastike, ali se kasnije okrenula drugim poslovnim poduhvatima.

Monsanto je 1980-ih godina među prvima počeo da proizvodi genetski modifikovane biljke i vrlo brzo se u potpunosti okrenuo biotehnologiji. Rezultat njihovih eksperimenata bio je čitav niz pesticida i GMO proizvoda koji su, prema navodima njihovih protivnika širom sveta, izuzetno štetni po zdravlje.

Protiv Monsanta su zbog toga, kako u SAD, tako i širom sveta, često pokretane istrage, kao i privatne sudske tužbe. Godine 2003. ova firma morala je da plati 300 miliona dolara odštete zbog toga što su proizvodnjom i nestručnim odlaganjem toksičnih hemikalija naneli štetu zdravlju stanovnika američke savezne države Alabame.

U Argentini je, na primer, gajenje Monsantove GMO soje mnoge farmere gurnuo na ivicu egzistencije, jer su drastično pali prinosi mnogih drugih kultura, poput pirinča, kukuruza i krompira.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sub Dec 21, 2013 6:44 pm

Smile  PLAVO-ZELENA MAPA U ŠUMI ZNANJA

Platforma “Plavo-zelena mapa” biće predstavljena u okviru izložbe “Šuma znanja”, koja će biti održana u periodu od 17. decembra do 25. januara u Galeriji Robne kuće “Beograd” u Knez Mihailovoj ulici broj 5.

Platforma “Plavo-zelena mapa” biće predstavljena u okviru izložbe “Šuma znanja”, koja će biti održana u periodu od 17. decembra do 25. januara u Galeriji Robne kuće “Beograd” u Knez Mihailovoj ulici broj 5. Posetioci izložbe „Šuma znanja“, koju je Centar za promociju nauke postavio u saradnji sa Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, imaće priliku da na listovima skrivenim među šumskim biljkama i životinjama otkriju i pronađu najveće ideje čovečanstva. Uz 13 naučnih ideja, izložba sadrži obilje informacija, kao i filmova i šumskih zvukova.

Na otvaranju izložbe svi posetioci su mogli da se bolje upoznaju sa zaštićenim prirodnim dobrima grada Beograda kroz upotrebu ove platforme sastavljene od internet prezentacije i aplikacije za mobilne telefone. U okviru izložbe su postavljeni i prostorni markeri iz Plavo-zelene mape, koji ukazuju na zaštićena stabla na teritoriji grada Beograda.

Više informacija o platformi “Plavo-zelena mapa” se može pronaći na www.bgmap.rs. Platformu “Plavo-zelena mapa” je pripremio Centar za unapređenje životne sredine uz podršku Telenor fondacije i Grada Beograda – Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 22, 2013 8:56 pm

Smile  Udruženje “Hrabri čistač” postao član FEAD-a

Udruženje industrije otpada Srbije „Hrabri čistač“, sada kao deo FEAD-a će intezivno raditi na stvaranju evropskog reciklažnog društva koje bi moglo da stimuliše privatni sektor, da unapredi ekspertizu, resurse i konkurentnost u privrednom okruženju.

Beograd, 17.12.2013. – Danas je na redovnoj sednici Skupštine udruženja „Hrabri čistač“ u prisustvu rukovodstva i redovnih članova usvojeno da će ovo udruženje od 01. Januara 2014. godine postati član FEAD-a, prestižnog udruženja evropske privatne industrije otpada. Ovom prilikom, usvojen je i novi statut udruženja čime je udruženje promenilo svoju organizacionu strukturu i dosadašnji naziv u Udruženje industrije otpada Srbije „Hrabri Čistač“.

„Odluka o pristupanju Udruženja industije otpada Srbije „Hrabri čistač“, prestižnom evropskom udruženju FEAD, za nas je veliki i značajan korak, jer će nam iskustvo 19 zemalja članica nacionalnih udruženja industrija otpada u velikoj meri pomoći da poslovanje našeg udruženja u Srbiji podignemo na viši nivo. O tome, koliko je pristupanje FEAD-u značajno govori i podatak da kompanije, članice udruženja koja su deo FEAD-a, uklanjaju čak 60 % komunalnog otpada i više od 75 % industrijskog i privrednog otpada u Evropi, a njihov promet iznosi 54 milijarde evra.“ istakao je Miodrag Mitrović, predsednik Udruženja industije otpada Srbije „Hrabri čistač“.

Udruženje industrije otpada Srbije „Hrabri čistač“, sada kao deo FEAD-a će intezivno raditi na stvaranju evropskog reciklažnog društva koje bi moglo da stimuliše privatni sektor, da unapredi ekspertizu, resurse i konkurentnost u dovoljno definisanom konkurentnom privrednom okruženju. Takođe, od ove saradnje se mogu očekivati i smernice za usaglašavanje regulative iz oblasti industrije otpada kako bi se uskladili zakoni koji su značajni u procesu pristupanja EU.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Dec 26, 2013 9:45 pm

Smile  Industrija prešla na palmino ulje

Prošle godine Srbija uvezla palminog ulja u vrednosti od oko 21 milion dolara, što je približno vrednosti uvezenog svinjskog mesa. – Koriste ga proizvođači slatkiša, peciva, margarina a sve češće i ribarnice, restorani brze hrane…

Srbija je tokom prošle godine uvezla palminog ulja gotovo koliko i svinjskog mesa. Prema podacima Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije tokom 2012. godine uvezli smo palminog ulja u vrednosti od 21,2 miliona dolara i to uglavnom iz Malezije.

Ovaj podatak ukazuje na to da ovu vrstu ulja konzumiramo i više nego što nam je poznato. Koristi se u svim prehrambenim industrijama, ima ga u gotovo svim slatkišima, pecivima, margarinu, grickalicama… Sa druge strane o palminom ulju se gotovo ništa ne zna, o njemu se objavljuju oprečne studije. Dok jedni tvrde da je zdravo, druga naučna istraživanja pokazuju da može biti opasno ukoliko se preterano koristi, posebno za osobe sa srčanim problemima.

„Potrošač” je istraživao kakve su karakteristike ovog ulja u odnosu na druge vrste i koje su njegove prednosti i mane. Prema nezvaničnim podacima u svim državama u kojima posluje „Mekdonalds” je jedan od većih potrošača palminog ulja. Ipak, kako saznajemo, domaći restorani brze hrane, ribarnice i pekare uveliko prelaze na ovu vrstu ulja jer im je jeftine i postojanije u proizvodnji i može više puta da se koristi. Čak se i pržene grickalice u prodavnicama zdrave hrane sve češće pripremaju na palminom ulju.

Zbog neutralnog mirisa i ukusa palmino ulje smatra se idealnim za termičku obradu namirnica, a naročito za prženje u fritezama. Ohlađeno ovo ulje se steže, pa svi ostaci hrane od prženja padaju na dno. Kako za „Potrošač” kaže jedan od zaposlenih u restoranu brze hrane, kada stegnuto ulje izvadite iz friteze, odstrani se „prljavi deo”, a ostatak ulja može odmah da se koristi, čak i za spremanje drugih namirnica. Palmino ulje sadrži 40-50 odsto zasićenih masnih kiselina, vitamine A, E i antioksidante, koji su neophodni za normalno funkcionisanje organizma.

– Po obimu proizvodnje palmino ulje je na drugom mestu u svetu, posle sojinog. Proizvodi se više podvrsta i svaka ima svoju namenu.

Dobija se iz mesnatog dela ploda uljane palme, dok se iz koštice istog ploda dobija ulje koje je drugačijih fizičko-hemijskih karakteristika, ali i namene – objašnjava dr Biljana Rabrenović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Najveći proizvođači sirovog palminog ulja su Malezija i Indonezija. Kako kaže, s obzirom na to da palmino ulje ima gotovo podjednaki udeo zasićenih i nezasićenih masnih kiselina, lako se razdvaja na dva dela: tečan (u kojem su dominantne nezasićene masne kiseline – palm olein) i čvrst (gde su dominantne zasićene masne kiseline – palm stearin). Zbog različitih tački topljenja ove dve vrste, ali i rafinisanog palminog ulja, imaju različitu namenu.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Dec 26, 2013 9:48 pm

Smile  Evropski sud poništio odluku o uzgajanju GMO krompira

Drugi najviši evropski sud poništio je danas odluku Evropske komisije kojom je dozvoljeno uzgajanje genetski modifikovanog krompira nemačke kompanije BASF

BRISEL – Drugi najviši evropski sud poništio je odluku Evropske komisije kojom je dozvoljeno uzgajanje genetski modifikovanog krompira nemačke kompanije BASF, uz obrazloženje da nije poštovana odgovarajuća procedura.

“Komisija je odstupila od propisa koja važe u procesu autorizacije”, saopšio je Opšti sud EU, koji je odmah po važnosti iza Evropskog suda pravde, a prenosi Frans pres.

Na zahtev BASF-a, Komisija je 2010. godine odobrila uzgajanje genetski modifikovanog krompira “amflora”, što je izazvalo oštro protivljenje Mađarske, Francuske, Austrije, Poljske i Luksemburga, koje su zatražile njeno poništavanje.
Nakon što je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) u svom mišljenju iz 2009. godine ukazala da “amflora” ne predstavlja pretnju po zdravlje ljudi niti okruženje, Komisija je dala “zeleno svetlo” za njegovo uzgajanje.

Taj izveštaj EFSA, Komisija međutim nije dostavila dvama savetodavnim odborima sačinjenim od predstavnika iz članica EU, koji obično u takvim situacijama budu konsultovani.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Dec 27, 2013 8:39 pm

Smile  Top 5 klimatskih i energetskih priča iz 2013.

Bilo je svačega ove godine koja prolazi, ali energija i zagađenje ostaju u fokusu. To su teme koje će sasvim sigurno ostati bitne još dugo vremena.

1.Zagađenje vazduha u Kini

Slika smoga na pekinškim ulicama je postala konstanta 2013.godine. U januaru, Peking je dostigao neverovatnih 755 na Indeksu kvaliteta vazduha, duplo više od vrednosti koju SZO smatra „opasnom“. Sa više zagađenih dana u 2013.godini nego u bilo kojoj od poslednjih pedeset godina, problem zagađenja Kine neće skoro biti zaboravljen. U avgustu je vlada objavila da smanjuje broj novih termoelektrana na ugalj i 275 milijardi dolara za investicije u poboljšanje kvaliteta vazduha.

2.SAD postaje najveći proizvođač nafte i gasa

U jednom od najvažnijih geopolitičkih zaokreta ove godine, od SAD se očekuje da prestigne Rusiju i Saudijsku Arabiju i postane svetski proizvođač broj jedan nafte i gasa. Predviđa se povećanje od 56% u proizvodnji prirodnog gasa do 2040.godine. Iako se prirodni gas nameće kao čistiji izvor energije, ova korist nestaje ako se ispušta metan za vreme njegove ekstrakcije i distribucije.

3.Obama je najavio klimatski akcioni plan

U june je predsednik SAD, Barak Obama, najavio sveobuhvatni klimatski akcioni plan – prvi njihov nacionalni plan koji je u vezi sa klimatskom promenom. U njemu se poziva na smanjenje zagađenja iz američkih termoelektrana. Taj sektor ima najviše potencijala za smanjenje emisija i ako se planirano i implementira, ta pravila će pomoći da SAD smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 17% od nivoa iz 2005.godine.

4.Ugalj u fokusu

Svetska banka, EBRD, i US Export Import banka su odlučile da zabrane finansiranje novih elektrana na ugalj. I pored takve politike, nižih cena gasa, zastarelih elektrana… ugalj se i dalje u svetu traži – i troši. SAD izvozi 120 miliona tona, a World Resources Institute procenjuje da je trenutno u svetu u opticaju oko 1200 novih predloga za termoelektrane na ugalj.

5.Obnovljiva energija sa preprekama na putu

Iako smo u 2013. bili svedoci pada investicija u obnovljivu energiju, bilo je i nekih dobrih vesti. Solarne instalacije u SAD su prvi put prestigle Nemačku. Voren Bafet je najavio investiciju od jedne milijarde dolara u vetroturbine za vetropark u Ajovi. U Španiji je postavljena prva velika solarna instalacija bez subvencija, a Brazil takođe povećava proizvodnju energije od vetra sa ciljem da do 2021.godine dostigne 10% od ukupne proizvodnje energije. Da pomenemo i Srbiju, i mi smo dobili prvi solarni park u Kladovu, a NIS je počeo izgradnju prvog vetroparka u Srbiji.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Dec 27, 2013 8:41 pm

Smile  Da li je ovo energent budućnosti?

Metan-hidrat se sve češće pominje kao supstanca sa još većim energetskim potencijalom i eventualnom isplativošću.

Iako je u poslednje vreme u fokusu energetskih istraživanja i eksploatacije gasa i nafte iz škriljaca, sada se pominje i metan-hidrat kao supstanca sa još većim energetskim potencijalom i eventualnom isplativošću.

Hidrat metana ima strukturu “salate”: smrznuti molekuli vode opkoljeni su oko metana i formiraju naizgled neobično parče leda. Međutim, kada približite šibicu ovom “ledu” on počne da gori. Konoko Filips u svojoj laboratoriji oko bušotine na Arktiku pokušava da ustanovi najbolji način eksploatacije ovog materijala.

“Geolozi su uzbuđeni zbog ovog hidrata zbog načina na koji zaleđena voda zarobljava metan i skladišti njegov energetski potencijal”, kaže profesor geoloških nauka sa Univerziteta u Teksasu Piter Flemings. Osim hladnih vremenskih uslova za formiranje ovih hidrata potrebno je i okruženje visokog pritiska, pa se oni najviše mogu pronaći ispod sedimenata pod dubokim ledenim vodama Arktika.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 29, 2013 9:25 pm

Smile  Užice, voda nije za piće ni za spremanje hrane

Izolovane alge u vodi za piće gradskog vodovoda u Užicu. Republička sanitarna inspekcija zabranila korišćenje te vode za piće i pripremu hrane.

Republička sanitarna inspekcija donela je odluku o zabrani korišćenja vode za piće i pripremu hrane na području grada Užica, saznaje RTS.

Voda se može koristiti za sanitarno-tehničke potrebe. Užički Zavod za javno zdravlje potvrdio je danas da su u vodi za piće gradskog vodovoda izolovane alge.

Povodom problema sa kvalitetom vode u Užicu večeras je zasedao Štab za vanredne situacije.

Zamenik gradonačelnika Vidoje Drndarević rekao je za RTS da je grad obezbedio cisterne za snabdevanje građana pijaćom vodom, kao i da su stigle dodatne količine flaširane vode. Prema njegovim rečima, Užice su sa cisternama pomogle i okolne opštine, Čačak, Gornji Milanovac, Kraljevo, Požega, Čajetina, Bajina Bašta i Višegrad.

Drndarević je rekao da zdravlje ljudi nije ugroženo, što govori i činjenica da se u bolnicu nisu javljali pacijenti sa simptomima koje bi mogla izazvati ovakva voda.

Zavod za javno zdravlje Užica ranije danas je saopštio da će sutra po završetku bioloških ispitivanja vode za piće saopštiti eventualne preporuke o korišćenju vode iz gradskog vodovoda, jer su u vodi koja se distribuira iz akumulacije Vrutci, izolovane alge.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Dec 30, 2013 8:36 pm

Smile  Ugrožen park u Banji Koviljači

Drvo iznutra truli i najčešće strada pod teretom snega. Dešava se da stablo nema suvih grana, ali mu truli koren i može ga izvaliti i slabiji vetar

Prema rečima pejzažnog arhitekte iz Direkcije za upravljanje i razvoj Banje Koviljače Branka Miloševića, najveći problem je što su drveće napali trulež i gljive.

U parku je pre četvrt veka bilo 1.660 stabala, naveo je on i dodao da je danas, od preostalih 960, većina bolesna i da pedesetak suvih treba poseći.

“Drvo iznutra truli i najčešće strada pod teretom snega. Dešava se da stablo nema suvih grana, ali mu truli koren i može ga izvaliti i slabiji vetar”, rekao je Milošević za lokalne medije.

U parku je još 1987. registrovan napad potkornjaka, insekta koji se uvlači u deblo i jede ga iznutra.

U najvećoj meri napadnuti su borovi, koji su podložniji štetočinama a kako se tada nije ništa konkretno preduzelo, ova stabla su pri kraju životnog veka.

U poslednje vreme Direkcija za upravljanje i razvoj Banje Koviljače, počela je obnovu i ulepšavanje parka.

“Postavljen je sistem za navodnjavanje zelenih i površina pod cvećem, pokrenuta je rasadnička proizvodnja, planira se sadnja 30.000 sadnica različitog cveća – vrsta kojima odgovaraju uslovi staništa, kako se to ne bi više dešavalo”, naveo je Milošević.

Gornji deo parka je pod šumom – grabom, cerom i bukvom, a u donjem delu raste više od stotinu vrsta, 30 četinarskih, 49 lišćarskih i oko 30 vrsta žbunja, medju kojima su i retke vrste jedinstvene u Srbiji.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Dec 30, 2013 8:43 pm

Smile  Užice – ekološka paradigma Srbije

Zagađenje u Užicu nije elementarna nepogoda

Povodom zagađenja hidroakumulacije Vrutci, sa koje se Užice snabdeva vodom, Zeleni Srbije žele da skrenu pažnju javnosti na nekoliko činjenica. Prvo, ova pojava se ne može smatrati prirodnim fenomenom, niti elementarnom nepogodom, kako se predstavlja već je posledica nebrige i neodgovornosti, kao i slabe ekološke kontrole. Jedini uzrok cvetanja algi vrste Planktothrix rubescens u ovoj količini može biti neravnoteža ekosistema jezera, izazvana zagađenjem organskog porekla u većim količinama.
Zaključak je da ekološka, vodoprivredna, komunalna i zdravstvena inspekcija nisu radile svoj posao. Nadležne službe hitno moraju istražiti šta je izvor zagađenja (nitrati, nitriti, fosfati…) i dalje zagađivanje hitno zaustaviti. Samo na taj način bi se ponovo uspostavila ekološki prihvatljiva ravnoteža, a učešće algi u vodi vratilo na prihvatljiv nivo, i za vodosnabdevanje i za zdravlje naših građana.

Apelujemo na sve nivoe vlasti u Srbiji – i na republički i lokalni – da pod hitno odpočnu rad na uspostavljanju sistema ekološke kontrole i prevencije, a ne da se incidenti skrivaju i javnost obmanjuje.

Ekološka istina je prvi korak do rešenja, a zagadjenje vode u Srbiji je jedan od najvećih ekoloških problema. U oblasti zaštite voda Srbija još uvek nije donela kvalitetnu i primenjivu zakonsku regulativu, što samim tim eliminiše i neophodnu infrastrukturu. Zaštite životne sredine jeste najskuplja oblast, ali je i najvažnija za rešavanje, jer ima dalekosežne implikacije na zdravlje stanovništva. Ako ne otpočnemo rešavanje tih problema, nećemo ispuniti uslove iz pregovaračkog poglavlja 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine. U ovom stanju, nismo odgovorni ni svojim građanima i građankama niti smo spremni za Evropsku Uniju.

Saopštenje Zelenih Srbije
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Dec 31, 2013 8:49 pm

Smile  Vojvodina podržava ekološke projekte sa 36 miliona dinara

Za projekte efektivnijeg korišćenja geotermalnih resursa izdvojeno je 26 miliona dinara, a za projekte uvodjenja novih tehnologija u oblast eksploatacije i prerade mineralnih sirovina namenjeno je 10 miliona.

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine potpisao je danas ugovore vredne više od 36 miliona dinara, koji su namenjeni poboljšanju korišćenja geotermalnih resursa i mineralnih sirovina u Vojvodini.

Za projekte efektivnijeg korišćenja geotermalnih resursa izdvojeno je 26 miliona dinara, a za projekte uvodjenja novih tehnologija u oblast eksploatacije i prerade mineralnih sirovina namenjeno je 10 miliona, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za energetiku.

Predvidjena je realizacija projekata korišćenja geotermalnih izvora u turističke svrhe, za grejanje turističkih apartmana, analizu mogućnosti uzgoja afričkog soma, korišćenje podzemnih voda za navodnjavanja i grejanja objekata poljoprivrednih gazdinstava.

Novac je odvojen i za na unapredjenje procesa eksploatacije sirovina za pravljenje cigle i automatizaciju ciglana.

Cilj ovih ulaganja je smanjenje potrošnje energije i emisije štetnih gasova prilikom proizvodnje.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 06, 2014 9:35 pm

Smile  Novi poziv za izgradnju mini hidroelektrana

Ukupna instalisana snaga mini hidroelektrana koji se mogu graditi na ponuđenim lokacijama je 57 megavata, a vrednost investicija je oko 130 miliona evra.

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine objavilo je 30. decembra drugi javni poziv za dodelu 143 lokacije za izgradnju malih hidroelektrana, ukupne instalisane snage 57 megavata. Ponuđene lokacije se nalaze u 20 lokalnih samouprava u Srbiji, a najviše na teritoriji Vranja, Krupnja, Čajetine i Knjaževca. Ministarstvo energetike je saopštilo i da su ponuđene samo lokacije koje su u potpunosti spremne za izgradnju, a potencijalni investitor će moći da se prijavi za najviše 10 lokacija. Prvi javni poziv za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija objavljen je u februaru 2013. i na njega se javilo više od 1.400 investitora.

Ukupna instalisana snaga mini hidroelektrana koji se mogu graditi na ponuđenim lokacijama je 57 megavata, a vrednost investicija je oko 130 miliona evra.

Najviše lokacija nalazi se na teritoriji Vranja (22), Krupnja (13), Čajetine (13) i Knjaževca (12).

Potencijalnim investitorima ponuđene su samo lokacije koje su u potpunosti spremne za izgradnju, bez izdatih obavezujućih dokumenata kao što vodni akti, energetske dozvole ili saglasnosti, lokacijske ili građevinske dozvole.

“U odnosu na prethodni javni poziv uvedene su i određene novine koje će omogućiti da se kvalitenije sagledaju potencijalni investitori i olakša pribavljanje dokumentacije za dobijanje energetske dozvole, odnosno saglasnosti i otpočinjanje izgradnje, navelo je Ministarstvo energetike.

Obavezan deo prijave je kratak elaborat za svaku lokaciju, kojim investitor pokazuje da je zaista obišao lokaciju za koju je zainteresovan, kao i prezentacija kompanije koja se prijavljuje.

Potencijalni investitor će moći da se prijavi za najviše 10 lokacija, a rok za podnošenje potrebne dokumentacije za dobijanje energetske dozvole je produžen sa šest na 12 meseci. Rok za podnošenje prijava je 60 dana, odnosno do kraja februara 2014. godine, a plan je da se memorandumi za svaku lokaciju potpišu do kraja maja 2014. godine.

Detaljne informacije o javnom pozivu i formulari za prijavljivanje nalaze se na sajtu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

To ministarstvo je 19. februara ove godine objavilo javni poziv za dodelu saglasnosti i energetskih dozvola za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija u 17 opština i gradova.

Na taj poziv se javilo 173 domaćih i stranih investitora, koji su podneli ukupno 1.464 prijave.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 06, 2014 9:40 pm

Smile  Tamna strana palminog ulja

Osim što je očigledno da je korišćenje suncokretovog i maslinovog ulja dosta zdravije od palminog, izgleda da je zdravije jesti hranu prženu na ozloglašenoj svinjskoj masti nego na palminom ulju.

Nedavno sam objavio tekst Politikinog Potrošača u kome se istražuje podatak da je Srbija tokom 2012.godine uvezla palminog ulja u vrednosti od 21 miliona evra. Zašto se prehrambena industrija preorijentisala na ovo ulje koje prelazi ogromne distance da bi došlo do naših trpeza? Prvenstveno zato što je, pogađate, jeftinije. Osim toga, postojanije je u proizvodnji i može više puta da se koristi. Ne znam ni za jednu sirovinu koja je danas idealna i za proizvođače i za potrošače, pa sam se zapitao ima li palmino ulje svoju tamnu stranu. I naravno da ima.

Kada se povećan broj bolesnih i umrlih od srčanih oboljenja povezao sa trans mastima, inače predstavljanim kao zdravom zamenom za puter i mast, otvorio se prostor za nove vrste ulja. Palmino ulje je počelo da se koristi kao zdravija zamena i danas je jedno od najkorišćenijih jestivih ulja na svetu. Evo, za nas, interesantne tabele:

Vrsta ulja Polinezasićene masne kiseline Mononezasićene masne kiseline Zasićene masne kiseline
Mast 11% 45% 40%
Suncokretovo ulje 66% 20% 10%
Maslinovo ulje 8% 74% 13%
Palmino ulje 9% 37% 49%
A evo i objašnjenja:

Polinezasićene masne kiseline smanjuju nivoe holesterola.

Mononezasićene masne kiseline smanjuju LDL holesterol („loš“ holesterol)

Zasićene masne kiseline povećavaju nivoe holesterola.

Osim što je očigledno da je korišćenje suncokretovog i maslinovog ulja dosta zdravije od palminog, izgleda da je zdravije jesti hranu prženu na ozloglašenoj svinjskoj masti nego na palminom ulju. Problem je što tu vrstu izbora mi nemamo jer se ulje proizvedeno u dalekoj Indoneziji ili Maleziji kod nas koristi u pekarama, gotovim proizvodima i pri spremanju brze hrane.

S druge strane, postoji i još jedan aspekt proizvodnje palminog ulja – ogromne površine isečenih tropskih šuma da bi se stvorio prostor za plantaže palmi. Seča šuma, po pravilu dovodi do smanjenja biodiverziteta i gubitka staništa za mnoge vrste životinja – u ovom slučaju orangutane, sumatranske nosoroge i tigrove, pigmejske slonove Bornea. Urođenicima korporacije oduzimaju zemljište bez kompenzacije ili dogovora što dovodi do konflikta. Plantaže definitivno donose nove poslove i izvlače iz potpunog siromaštva jedan broj stanovnika (3.7 miliona zaposlenih u industriji), ali postoje i problemi hiljada zaposlene dece i radnika koji su suočeni sa jako teškim i opasnim uslovima rada. Novinari istraživači iz Blumbergovog Biznisvika su izneli neverovatne primere eksploatacije ljudi koji uz prazna obećanja odlaze od svojih kuća na daleke plantaže palmi gde se faktički nađu u robovskom odnosu bez mogućnosti da pobegnu.

Dakle, i palmino ulje stoji rame uz rame sa ostalim proizvodima čija je svrha da održe postignute lažne civilizacijske nivoe, tj. da stanovnici pojedinih delova sveta mogu da uđu i izađu iz prodavnica nasmejani i srećni zbog izobilja u kome žive, nezapitani šta je sve moralo da se uništi i koliko ljudi radi u očajnim uslovima da bi se taj proizvod našao u njihovoj korpi.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Jan 08, 2014 7:17 pm

Smile  Izuzetna energetski efikasna kuća u Austriji koja proizvodi više energije nego što troši

Na krovu se nalazi 48m2 monokristalnog fotonaponskog sistema i 9m2 solarno-termalnog sistema za zagrevanje vode. Ova kuća proizvodi više električne energije nego što troši, čime smanjuje emisiju štetnih gasova i ukupan uticaj na životnu sredinu.

U malom gradu Presbaumu u Austriji izgrađena je porodićna “Kuća Sunca“ koja je pravi primer energetske efikasnosti, upotrebe solarne energije i dnevne svetlosti. Smeštena na ne baš idealnom placu, ova kuća je preplavljena sunčevom svetlošću i preko krovnog solarnog sistema i geotermalne toplotne pumpe generiše više električne energije nego što joj potrebno.

Kuću je izradio arhitektonski studio Juri Troy u saradnji sa kompanijom Velux i Univerzitetom u Kremsu. Plac na kome se nalazi nije bio idealan za pravilnu orijentaciju kuće ka južnoj stani kako bi se primenio pasivno solarni dizajn. Takođe, mnoga okolna drveća i dve komšijske kuće pravile su senke koje su stvarale dodatan problem. Zbog toga je tim arhitekata morao da bude veoma kreativan kako bi osigurao da kuća prima dovoljno dnevne svetlosti i pravilno iskoristi pogodnosti fotonaponskog i solarno-termalnog sistema. Krajnji rezultat je nastao iz pažljive analize placa, orijentacije prozora i solarnog sistema, uzimajući u obzir i pogled na okolne planine.

Za odličnu izolaciju ove kuće korišćene su ovčija vuna i reciklirana celuloza. Ukupna površina prozora jednaka je 42% površine cele kuće, pa dnevna svetlost dopire u svaku prostoriju. U enterijeru je koriščeno drvo iz šuma kojima se održivo upravlja i premazano je pigmentovanim prirodnim uljima. Sistem geotermalne toplotne pumpe je povezan sa sistemom za kontrolu vazduha pomoću rekuperatora i prirodne ventilacije. LED osvetljenje i energetski efikasni uređaji pomažu u smanjenju potrošnje električne energije.

Na krovu se nalazi 48m2 monokristalnog fotonaponskog sistema i 9m2 solarno-termalnog sistema za zagrevanje vode. Ova kuća proizvodi više električne energije nego što troši, čime smanjuje emisiju štetnih gasova i ukupan uticaj na životnu sredinu.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Jan 08, 2014 7:19 pm

Smile  Šta je odlazak klime?

Moguć odgovor na probleme koji nastaju u razumevanju klimatskih promena je „odlazak klime“, nova ideja koja dolazi sa Univerziteta na Havajima

U sprovođenju mera protiv štetnog ljudskog uticaja na globalno zagrevanje se, od devedesetih godina prošlog veka, tradicionalno uzima brojka od dva stepena Celzijusa kao limit: ako je moguće ograničiti prosečnu svetsku temperaturu na za dva stepena veću od prosečne temperature iz preindustrijskog doba, onda bi najgore posledice ljudskih aktivnosti bile izbegnute. Ovakvo privremeno zaustavljanje globalnog zagrevanja bi omogućilo ekosistemima da se adaptiraju na klimatske promene, a prevashodno bi bilo postignuto smanjivanjem emisije ugljen-dioksida u atmosferu. Međutim, različiti klimatski pojasevi imaju drastično različite prosečne temperature i nisu jednako pogođeni postepenim globalnim zagrevanjem; takođe, ekosistemi direktno zavise od prisutnih klimatskih prilika, i nejednako su adaptirani na moguće promene.

Moguć odgovor na probleme koji nastaju merenjem apsolutog porasta temperature je „odlazak klime“, mera u istraživanju klimatskih promena koju je uvela grupa naučnika sa Univerziteta na Havajima. Godina odlaska klime je pretpostavljena godina nakon koje će, u određenom geografskom prostoru, prosečna temperatura svake godine biti veća od prosečne temperature na tom prostoru bilo koje godine između 1865. i 2005. Ova mera bi time identifikovala godinu nakon koje se klima određenog lokaliteta permanentno izmešta iz svojih istorijskih okvira, što može imati katastrofalne ekološke i društvene posledice.

Mera odlaska klime bi se mogla pokazati kao robustnija od merenja porasta prosečne temperature upravo zato što je osetljiva na lokalne prilike. Naučnici sa Univerziteta na Havajima ponudili su dve projekcije odlaska klime za lokacije širom sveta: jednu u slučaju da ljudski uticaj na globalno zagrevanje nastavlja da raste, i drugu, koja označava godinu odlaska klime u slučaju da se ljudski uticaj stabilizuje.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 09, 2014 7:24 pm

Smile  Satelitom prate beloglave supove

Rezervat Uvac, jedno od najvećih staništa beloglavog supa u svetu, sa preko 600 jedinki, uveo je sistem mikročipovanja po kome će znati svakog trenutka gde se koji beloglavi sup nalazi

Beloglavi sup, još u srednjem veku nazvan „kraljevska ptica“, odavno je retka i vrlo ugrožena vrsta a stručnjaci u Specijalnom rezervatu prirode Uvac se odnedavno o njemu brinu na najsavremeniji način.

Specijalni rezervat prirode „Uvac“, koji se prostire na razmeđu opština Nova Varoš i Sjenica, na obodima Peštera i Zlatara, u jednom od najvećih staništa beloglavog supa u svetu, sa preko 600 jedinki, uveo je sistem mikročipovanja po kome će znati svakog trenutka gde se koji beloglavi sup nalazi.

Nekoliko beloglavih supova iz Specijalnog rezervata prirode „Uvac” kod Nove Varoši, neko vreme imaće ugrađene specijalne mikroodašiljače, pa će se satelitskim putem pratiti njihovo kretanje.


Prostor Srbije i Balkana, za ovu pticu neverovatne lepote je mali, pa orlovi iz kanjona Uvca u svojim kretanjima dospevaju do Izraela, Estonije, Turske, Poljske, Crne Gore, pa čak i do Jemena na Arabijskom poluostrvu, ali bivaju vraćeni „svojoj kući“ u rezervat „Uvac“.

Kako kažu u rezervatu, u ovom naučnom projektu savremena oprema će pomoći ornitolozima da proniknu u tajne kretanja ovih orlova i da mapiraju lokalitete koji su najoptimalniji za život ove vrlo korisne vrste, poznate kao čistači prirode.

“Da bi došao do hrane, beloglavi sup dnevno preleti i stotinak kilometara, vrlo je teško obezbediti njihovu potpunu zaštitu na širem području i oni su veoma ugrožena ptičja vrsta. Praćenjem njihovog kretanja dobićemo jasnu sliku o lokalitetima koji pružaju idealne uslove za njihov život”, kaže ornitolog dr Saša Marinković sa Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković“ iz Beograda.

Ovi visokoletači dosegnu visinu i do tri hiljade metara, jedreći na toplim vazdušnim strujama prelete i po 3500 kilometara daleko od svojih gnezda u kanjonu Uvca kod Nove Varoši.

Od kada je Srbija 1992. godine zvanično proglasila zaštićena gnezdilišta orlova beloglavog supa, njihov broj je porastao sa deset parova na 600 jedinki.

Najznačajnija kolonija je u kanjonu reke Uvac kod Nove Varoši, manje su Mileševka kod Prijepolja i Trešnjica kod Valjeva, a ova vrlo korisna i lepa ptica ne ubija svoj plen i hrani se samo lešinama, rekao je dr Marinković.

On je napomenuo da je od četiri vrste lešinara koje su nekada živele na prostoru Srbije, izumiranje za sada izbegao samo beloglavi sup, koji je u našoj zemlji oduvek smatran za kraljevsku pticu.

Prema njegovim rečima, ovaj orao nalazi se na grbovima srpskih kraljevskih porodica Nemanjića, Mrnjavčevića, Lazarevića i Crnojevića, stilizovani prikazi su i na rozetama manastira Žiče i LJubostinje, našao se na američkim i drugim grbovima u svetu, a u Egiptu ima status svete ptice.

Marinković je najavio i pokretanje programa reintrodukcije beloglavog supa na Staroj planini kod Pirota, a srpski ornitolozi pomažu i uspostavljanju gnezdilišta i u okolnim zemljama, Rumuniji i Bugarskoj.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pet Jan 10, 2014 8:22 pm

Smile  Evropa nema dovoljno pčela za oprašivanje useva

“Evropa ima samo dve trećine od potrebnog broja rojeva pčela, odnosno nedostaje joj 13,4 miliona rojeva ili, ukupno, sedam milijardi pčela”, navodi se u istraživanju.

Evropi nedostaje 13,4 miliona gajenih rojeva ili sedam milijardi pčela da bi se oprašivanje poljoprivrednih kultura odvijalo kako treba, ocenili su naučnici sa univerziteta Reding u Velikoj Britaniji. Ukupan broj rojeva povećao se u periodu od 2005. i 2010. ali i površina pod usevima, pre svega uljarica koje se koriste za biogorivo. Istraživanje je pokazalo i da na jugu Evrope raste broj rojeva dok je na severu sve više površina pod usevima. Dostupnost rojeva po hektaru useva bila je najveća u Sloveniji, što se objašnjava geografski ograničenim prostorom za uzgoj useva, dok je potražnja ili potreban broj rojeva po hektaru bio najviši u Holandiji zbog rasprostranjenosti voćnjaka kojima treba i više oprašivanja.

Prema zaključcima studije objavljene 8. januara u američkom časopisu Plos uan (PLOS One – Public Library of Science), zbog sve većeg gajenja uljarica za biogorivo potreba za oprašivanjem je od 2005. do 2010. godine rasla pet puta brže od umnožavanja gajenih rojeva pčela.

“Evropa ima samo dve trećine od potrebnog broja rojeva pčela, odnosno nedostaje joj 13,4 miliona rojeva ili, ukupno, sedam milijardi pčela”, navodi se u istraživanju.

Polovina od 41 zemlje, obuhvaćene istraživanjem, nema dovoljno pčela za odgovarajuće oprašivanje poljoprivrednih kultura, a taj problem je izažen u Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Italiji. Stanje u Velikoj Britaniji je posebno zabrinjavajuće jer je tamo preostalo manje od jedne četvrtine broja neophodnih pčela. Stanje je nešto bolje u Francuskoj i Nemačkoj gde ima 25 do 50% neophodnih rojeva pčela.

U celini, pokazala je studija, broj rojeva u 41 zemlji obuhvaćenoj istraživanjem povećao se za 7% od 2005. do 2010 sa 22,5 miliona na 24,1 milion kolonija, a trend rasta je posebno bio izražen na jugu Evrope gde se i inače više gaje. I 2010. i pet godina ranije 45% rojeva u Evropi nalazilo se u Turskoj, Ukrajini i Španiji.

Iako se broj rojeva više nego udvostručio u Gruziji, Danskoj i Malti, u 15 zemalja je došlo do smanjenja broja rojeva i to u rasponu od 4% u Sloveniji do 47% u Švajcarskoj.

Istovremeno, ukupna površina pod usevima koje oprašuju pčele povećao se sa 23,1 milion hektara na 27,1 miliona hekatara. Površine pod usevima su se povećale u većini zemalja obuhvaćenih studijom, ukupno 32, a posebno na severu Evrope.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 13, 2014 9:14 pm

Smile  Ministarstvo: Krajem marta sanacija zemljišta u Zajači

Za potpunu sanaciju jalovišta Zajača uradjen je glavni projekat, a tokom naredne sedmice biće započete pripremne radnje za sprovodjenje tog projekta.

Sanacija jalovišta rudnika olova u Zajači počeće najkasnije u martu i njome će biti sprečeno dalje ugrožavanje zdravlja ljudi, pre svega dece kod kojih je bio utvrdjen povišen nivo olova u krvi, saopštilo je večeras Ministarstvo energetike Srbije.
Kako je navedeno, država Srbija je za sanaciju jalovišta u Zajači izdvojila 285 miliona dinara, a radovi će trajati najmanje osam meseci.

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije je krajem godine sprovelo prvu fazu sanacije, koja je podrazumevala deo hidrogradjevinskih radova.

Za potpunu sanaciju jalovišta Zajača uradjen je glavni projekat, a tokom naredne sedmice biće započete pripremne radnje za sprovodjenje tog projekta.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 13, 2014 9:18 pm

Smile  Energija od kokosa na Tajlandu

Bangkok — Na Tajlandu, u provinciji Samut Sakon, gradi se elektranu na biomasu snage 9,5 megavata, koja će raditi na kokosov otpad, ljuske i lišće.


Elektranu gradi kompanija DP Klintek, a novi dizajn posebno je prilagođen za kokosov otpad, kako bi se obezbedila efikasna potrošnja goriva, kao i fleksibilnost da se meša nekoliko vrsta goriva.

Proizvedena struja, prema pisanju časopisa “kWh” prenosiće se na javnu mrežu, a sama elektrana će imati koristi od tajlandskih podsticajnih, fid-in tarifa za biomasu.

Elektrana će, takođe, imati sisteme za čišćenje dimnih gasova da bi se njihova emisija svela ispod predviđenih standarda.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Kementari taj Pon Jan 13, 2014 10:10 pm

Brave Heart ::Smile  Evropski sud poništio odluku o uzgajanju GMO krompira

Drugi najviši evropski sud poništio je danas odluku Evropske komisije kojom je dozvoljeno uzgajanje genetski modifikovanog krompira nemačke kompanije BASF

ako se smijem uključiti...

tako mi je drago zbog ove odluke. prokleti Monsanto i prokleti profit zbog kojeg su spremni upropastiti cijelu Zemlju.   

avatar
Kementari
Član sa idejama
Član sa idejama

Broj poruka : 637
Datum upisa : 07.09.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 13, 2014 10:15 pm

Smile  Poželjno je svako uključivanje u diskusiju, to je i poenta ove oblasti koja se tiče svih nas   . Što se tiče Monsanta, bojim se da se "običnom" narodu ne prezentuju sve potrebne informacije.
GMO je nešto što je poprimilo globalne razmere, veliki su interesi a samim tim i veliki je novac u pitanju, tako da mnogim jakim igračima ne ide u prilog da neke informacije odu u javnost...
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Kementari taj Pon Jan 13, 2014 10:27 pm

naravno.
Bogu hvala, internet se ne može zaustaviti. Smile
moram priznati da sam ja nekad vjerovala da biotehnologija može popraviti svijet i pomoći ljudima. pet godina u dobrom laboratoriju navelo me da promijenim stranu.
previše pohlepe, previše kalkulacija...sve za profit.
avatar
Kementari
Član sa idejama
Član sa idejama

Broj poruka : 637
Datum upisa : 07.09.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Uto Jan 14, 2014 7:35 pm

Smile  Proizvodnja mesa ugrožava životnu sredinu

Poljoprivreda u svetu, kako se navodi, troši 70% raspoložive slatke vode od čega trećina odlazi na stočarstvo.

Intenzivna proizvodnja mesa i mleka širom sveta nanosi sve veću štetu društvu i prirodnoj sredini, upozorava se u novom izveštaju “Atlas mesa” i napominje da način na koji se danas proizvode i troše proizvodi od mesa i mleka treba radikalno promeniti. Intenzivno stočarstvo odnosi znatne resurse u zemljištu i vodi i 40% svetske proizvodnje žitarica završi u stočnoj hrani. Potrošnja mesa u SAD i Evropi stagnira dok u azijskim i drugim zemljama koje beleže brz privredni rast i povećanje srednje klase vrtoglavo raste. Godišnja potrošnja mesa po stanovniku u svetu nešto je veća od 40 kilograma ali je u razvijenim zemljama više od dva puta veća nego u zemljama u razvoju.

Autori “Atlasa mesa” – Prijatelji Zemlje Evropa i Fondacija Hajnrih Bel (Heinrich-Böll-Stiftung), ocenjuju da je sistem proizvodnje mesa i mleka loš jer zavisi od oskudnih resursa zemljišta i vode i prenosi prikrivene troškove na potrošača.

Poljoprivreda u svetu, kako se navodi, troši 70% raspoložive slatke vode od čega trećina odlazi na stočarstvo.

Sve intenzivnije stočarstvo takođe je jedan od najvećih potrošača zemljišta i jestivih kultura i više od 40% godišnje proizvodnje pšenice, raži, ovsa i kukuruza upotrebi se za stočnu hranu a trećina od 14 milijardi hektara koliko se obrađuje u svetu koristi se za proizvodnju hrane za stoku.

Za proizvodnju kilograma govedine utroši se 15.500 litara vode, koliko i za proizvodnju 12 kilograma pšenice ili 118 kilograma šargarepe.

Istovremeno je da bi se napravio jedan hamburger potrebno više od 3,5 kvadratnih metara zemljišta, navodi se u “Atlasu mesa”.

Cilj izveštaja je da se pokrene debata o potrebi bolje, bezbednije i održivije poljoprivrede i proizvodnje hrane.

“Intenzivna proizvodnja mesa ne znači samo torturu životinja. Ona uništava čovekovu okolinu … Evropa je, posle Kine, najveći uvoznik soje. Argentina i Brazil znatno povećavaju proizvodnju soje koja se koristi kao hranivo za životinje za klanje. Sve veća potrošnja mesa za posledicu ima i skok cena zemljišta. Gotovo trećina svetskog zemljišta koristi se za proizvodnju hraniva”, kaže predsednica Fondacije Barbara Unmisig (Unmüßig).
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Brave Heart taj Sre Jan 15, 2014 6:25 pm

Smile  Izum Piroćanca uštedi 50% goriva

Pirot — Piroćanac Jovica Pešić izumeo je uređaj koji omogućava uštedu goriva u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i do 50 procenata

Uz to, kako kaže, njegov izum emisiju štetnih gasova, poput ugljen-monoksida, smanjuje skoro tri puta u odnosu na klasične savremene motore.

Kako je Tanjugu izjavio Pešić, kome ovo nije prvi pronalazak, uređaj je prošao brojna ispitivanja na Mašinskom fakultetu u Nišu čiji su rezultati veoma ohrabrujući pa ga uskoro očekuje i serijska proizvodnja.
“Interesantno je da su rezultati ovog uređaja bolji na starijim motorima, koji se najviše i voze na našem području. Tako sam ugradnjom ovog uređaja na starom traktoru ‘IMT’ uspeo da ostvarim uštedu goriva od preko 50 posto što je zaista izvanredan rezultat”, priča Pešić.

“Reaktor se ugrađuje u izduvni sistem motora. Sastavni deo je i posuda u koju se sipa destilovana voda koja je neophodna za rad reaktora, a ugrađuje se i sistem termootpornih creva i specijalni usisnik koji se montira u usisnu granu automobila”, kaže on i dodaje da su rezultati takođe impresivni i kada je reč o emisiji štetnih gasova.

“Za vreme rada motora imate sijaset gasova koji nastaju, koji su zapaljivi, a ne koriste se za dobijanje energije u samom motoru. Ovaj uređaj potpomaže da i ti gasovi budu spaljeni u samom cilindru motora tako da na izduvu skoro da nema nikakvog dima. Prilikom ispitivanja na Mašinskom fakultetu u Nišu emisija ugljen-monoksida u motoru u kome je ugrađen reaktor od 9 procenata, smanjena skoro tri puta na 3,14″, objašnjava Pešić, koji je završio Elektrotehničku školu u Nišu i studirao na Elektronskom fakultetu u Nišu.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 13255
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 49
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ekologija

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 18 1, 2, 3 ... 9 ... 18  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu