Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 46 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 44 Gosta :: 2 Provajderi

laza, Храст

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Dunav
Danas u 3:05 pm od Храст

» Origami
Danas u 1:54 pm od Poli

» Израелски "рецепт" за Косово
Danas u 12:19 pm od Храст

» Srbija u NATO?
Danas u 11:45 am od Храст

» Lepota dolazi iznutra
Danas u 10:54 am od Храст

» Tajne koje žene ne žele da otkriju
Danas u 10:11 am od Avramova

» Brak kao institucija sve nepopularniji
Danas u 10:06 am od Avramova

» Ogledalo
Danas u 9:55 am od Avramova

» Seljačka politika...
Juče u 10:31 pm od laza

» Dvorci i tvrđave
Juče u 7:53 pm od Poli

» Phantasy Photos
Juče u 7:45 pm od Poli

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 6:54 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:29 pm od Brave Heart

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Filmske novosti...

Strana 2 od 32 Prethodni  1, 2, 3 ... 17 ... 32  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Ned Jan 26, 2014 11:18 pm

Smile  Pobednici 30. Sandensa

Čileanski film “To Kill a Man” Alehandra Fernandeza Almendrasa, porodična drama o osveti za ubistvo, proglašen je najboljim u međunarodnom programu 30. Sandens filmskog festivala, dok je Gran pri za najbolju američku dramu osvojio film “Whiplash” mladog reditelja i scenariste Demijena Čazelea o talentovanom mladom bubnjaru koji stremi savršenstvu po bilo koju cenu. Čazeleov film osvojio je i nagradu publike 30. Sandensa, koji je završen 26. januara, a prikazao je za deset dana više od 120 dugometražnih ostvarenja, od kojih 35 u trci za nagrade.

Najboljim dokumentarcem u međunarodnoj konkurenciji proglašen je sirijsko-nemački film “Returns to Homs” Talala Drekija o golmanu koji postaje lider demonstranata i mladom kamermanu koji je kritičan i pacifista sve dok ne padne u ruke režimskih snaga bezbednosti.
Najboljim američkim dokumentarcem proglašen je “Rich Hill” Endrjua Droza Palerma i Trejsi Droz Tragos o odrastanju pubom izazova u ruralnom gradiću.

Australijska rediteljka Sofi Hajd dobila je nagradu za režiju filma “52 Tuesdays” - emotivnu dramu o želji, odgovornosti i transformaciji kroz priču o devojci čija majka želi da promeni pol.

U međunarodnom programu filmova-drama bio je, inače, i debitantski film “Neposlušni” scenaristkinje i rediteljke Mine Đukić iz Srbije, priča o odrastanju dvoje mladih ljudi u Vojvodini. Film “Neposlušni”, kao i 2013. godine “Krugovi” Srdana Golubovića, bio je jedini iz regiona u takmičarskom programu 30. Sandensa, a nastao je u produkciji kuće “Kiselo dete” iz Beograda, nakon nagrađivanog prvenca “Tilva Roš” Nikole Ležaića.

U američkoj konkurenciji dramskih ostvarenja 30. Sandensa za režiju je nagrađen Kater Hodiern za film “Fishing Without Nets” o somalijskim piratima iz ugla mladog ribolovca.

Nagradu za režiju u međunarodnom programu dokumentarnih filmova osvojili su Ijan Forsajt i Džejn Polard za britanski film “20,000 Days On Earth” koji kombinuje dramske elemente i stvarnost u fiktivnih 24 sata života legendarnog australijskog muzičara i svetske kulturne ikone Nika Kejva. Intiman portret umetničkog procesa, film Forsajta i Polardove, dugogodišnjih Kejvovih saradnika, istražuje šta nas čini onima koji jesmo, slaveći ujedno transformativnu snagu kreativnog duha.
Kejvov film “20,000 Days On Earth” dobio je i nagradu za montažu (Jonathan Amos), a posle svetske premijere na Sandensu, imaće uskoro i evropsku na 64. Berlinalu.

Nagradu Sandensa za režiju američkog dokumentarnog filma dobili su Ben Kotner i Rajan Vajt za “The Case Against 8” o petogodišnjim pokušajima ukidanja kalifornijske zabrane istopolnih brakova.

Publika Sandensa samo se delimično složila sa žirijem, pa se u međunarodnoj dramskoj konkurenciji gledaocima najviše svideo etiopijski film “Difret” (Zeresenay Berhane Mehari) o mladoj advokatkinji i izazovima sa kojima se susreće pomažući ženama i devojkama.

Uz film “Whiplash”, jedini za koji se složila sa žirijem, publika je nagradila i dokumentarni triler “The Green Prince” (Nadav Schirman), zasnovan na istinitoj špijunskoj priči, a u programu američkih dokumentaraca “Alive Inside: A Story of Music & Memory” (Michael Rošato-Bennett) o lekovitom dejstvu pesmei muzike među obolelima od Alchajmera i demencije, kojih je u SAD, inače, oko pet miliona.

Nagradu žirija za najbolji scenario u međunarodnoj konkurenciji dobio je Eskil Vogt za norveško-holandski film “Blind” o ženi koja ostaje bez vida, dok su u američkoj konkurenciji nagrađeni Kreg Džonson i Mark Hejmen za scernario Džonsonovog filma “The Skeleton Twins”.
Nagrada žirija za novog autora otišla je u ruke američkom reditelju Maliku Vitalu za “Imperial Dreams”.

Dodeljene su i nagrade za montažu i fotografiju, te specijalna priznanja žirija u više kategorija, kao i nagrada publike kratkih filmova prikazanih na festivalskom YouTube kanalu, koju je, u konkurenciji 15 naslova, osvojio američki film “Chapel Perilous” Metjua Lesnera, metafizička komedija o prodavcu koji ide od vrata do vrata, a nema ništa za prodaju.

Ranije su dodeljene i nagrade za kratke filmove, a Gran pri je osvojio sirijski “Of God and Dogs”, čiju režiju potpisuje kolektiv Abounaddara.
Među nagrađenima su i kratki filmovi iz SAD, Kanade, izraela, Rusije i Velike Britanije.

Posebno su nagrađeni i projekti novih nezavisnih reditelja iz vijetnama, Danske, Australije i Indije, a nagradu Sandens instituta dobio je Mark Rozenberg za film “Ad Inexplorata”.

Jubilarni Sandens, čiji je osnivač Robert Redford, prikazao je 121 dugometražni film iz 37 zemalja širom sveta, od kojih je 35 bilo u takmičarskim programima.

Među autorima je bilo posebno zapaženo prisustvo mladih - čak 54 filma bila su debitantska.

Filmovi za 30. Sandens odabrani su među ukupno 12.218 prijavljenih (72 više nego 2013), od kojih je bilo 4.057 dugometražnih, a čak 8.161 kratak film.

Među igranim filmovima, 2.014 je bilo američkih, a 2.043 iz drugih zemalja.

Čak sto filmova prikazanih na 30. Sandensu imalo je svetsku premijeru.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Ned Jan 26, 2014 11:21 pm

Smile  Nagrada Arte za Rabbitland

Animirani film “Rabbitland” Ane Nedeljković i Nikole Majdaka Jr. iz Srbije osvojio je nagradu Arte televizije na festivalu Premiers Plans u Anžeu u Francuskoj, čime je obezbedio emitovanje na toj francusko-nemačkoj televiziji, čiji je program posvećen kulturi i umetnosti.

“Rabbitland” je učestvovao u takmičarskom programu animiranog filma na 26. festivalu Premiers Plans, koji je održan od 17. do 26. januara. Gran pri žirija za najbolji evropski dugometražni film dobio je kazahstanski “Econs D’Harmone” Emira Baigazina, dok je nagradu publike osvojio slovenački “Klasni neprijatelj” Roka Bičeka.

Osim u Anžeu, “Rabbitland” je učestvovao tokom januara i na 25. Međunarodnom filmskom festivalu u Trstu, kao i na drugom izdanju Luxor festivala egipatskog i evropskog filma u Egiptu.

Od premijere na 63. Berlinalu 2013. godine, na kojem je dobio nagradu Kristalni medved, “Rabbitland” je uspešno prikazan na mnogobrojnim festivalima širom sveta.

Kroz priču o zemlji u kojoj žive zečevi bez mozga, "Rabbitland" predstavlja brutalnu sliku savremenog društva i preispituje neke od njegovih centralnih tema, kao što su sloboda govora, lični i kolektivni identitet, kao i modeli uspostavljanja normalne svakodnevnice u stanju društvenog kolapsa.

Film je nastao u produkciji kuća Baš čelik i Arhitel, uz podršku Filmskog centra Srbije i Sekretarijata za kulturu grada Beograda.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Ned Jan 26, 2014 11:24 pm

Smile  Film o Grejs Keli otvara Kan

Kontroverzni film o princezi Grejs Keli, sa Nikol Kidman (Nicole) u naslovnoj ulozi, otvoriće 67. Filmski festival u Kanu 14. maja, najavili su organizatori nakon što je taj film francuskog reditelja Olivijea Dana (Olivier Dahan) iznenada povučen iz američke bioskopske distribucije.

Film “Grace of Monaco” izazivao je mesecima kontroverzne reakcije, uključujući tvrdnje princa Alberta i princeza Karoline i Stefani da sadrži niz istorijskih neistina. Deca Grejs Keli - bivše holivudske zvezde koja je postala princeza u Monaku, optužila su američkog producenta Harvija Vajnštajna (Harvey Weinstein) da je snimio taj film bez njihove dozvole.

Danov film, u kojem britanski glumac Tim Rot (Roth) igra princa Renijea (Rainer), biće premijerno prikazan na 67. Kanu van takmičarskog programa, a istog dana će se naći i u bioskopima u Francuskoj i u još nekoliko gradova širom sveta.

Film prikazuje period života Grejs Keli nakon “venčanja veka”, odnosno udaje za princa Renijea III 1956. godine.

Oskarovka i velika filmska zvezda, koja je radila sa rediteljima kao što su Džon Ford (John), Alfred Hičkok (Hitćcock) i Fred Zineman (Zinnemann). Šest godina kasnije, Hičkok ju je ponovo pozvao u Holivud kako bi igrala u njegovom novom filmu “Marnie”. Francuska je u to vreme pretila novim porezima, pa čak i aneksijom Monaku, čija je Grejs Keli postala vladarka.

Kraljevska porodica Monaka saopštila je početkom 2013. godine da je tražila izmene u scenariju, ali da taj zahtev nije ispunjen. Danov film, kako je tada navedeno, prikazuje priču koja je nepotrebno glamurizovana i koja sadrži “značajne istorijske neistine i seriju pukih izmišljotina”.

“Ovo nikako nije biografski film”, poručila je porodica Grejs Keli.

I sam reditelj Dan, poznat po biografskom filmu o Edit Pjaf (Edith Piaf) “La Vie en Rose”, izjavio je nekoliko meseci kasnije izjavio da je Vajnštajn odobrio promene koje on sam nije dozvolio.

“Postoje dve verzije filma - moja i njegova, što je katastrofalno”, rekao je tada Dan u intervjuu francuskom listu “Liberasion”.

Film je prvobitno trebalo da se nađe u bioskopima u novembru 2013. godine, ali je premijera odložena, a potom je najavljeno da će se film naći u američkim bioskopima 14. mart. Kompanija Vajnštajn je ovih dana bez objašnjenja odložila distribuciju tog filma u SAD do daljeg.

Kanski festival ranije je najavio da će žirijem ove godine predsedavati novozelandska filmska autorka Džejn Kempion (Jane Campion), jedina žena koja je osvojila Zlatnu palmu.

Najpoznatija po filmu “Klavir”, kojim je 1993. ušla u istoriju kao prva i za sada jedina žena koja je dobila Zlatnu palmu, Džejn Kempion je izjavila da je oduševljena što će predsedavati žirijem 67. Kana, koji će biti održan od 14. do 25. maja.

Kanski festival dobio je i novog predsednika - Pjera Leskura (Pierre Lescure), ali će on preuzeti dužnost tek 1. jula, pa će i 67. festivalsko izdanje biti održano pod predsedništvom Žila Žakoba (Gilles Jacob), koji je na toj funkciji od 2001. godine, a ostaće počasni predsednik.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 27, 2014 10:03 pm

Smile  Kinematografska poezija

Jugoslovenska kinoteka predstavlja 27. i 28. januara izbor filmova Žana Koktoa (Jean Cocteau), proslavljenog francuskog režisera i scenariste, pesnika i dramaturga, slikara i esejiste, koji je rad na filmu definisao kao “kinematografsku poeziju” (poésie cinématographique).

Program u Muzeju Kinoteke obuhvata filmove “Užasni roditelji” (1948), “Lepotica i zver” (1946), “Krv pesnika” (1932), kojim je Kokto debitovao kao reditelj, te “Orfej” (1950) i “Testament Orfeja” (1960), u kojem i sam igra.

Isprobavajući se u više umetničkih pokreta 20. veka, Kokto je ujedno potvrđivao sopstvenu specifičnost koja se drži izvan konformizma modernog, pridržavajući se ideje o poeziji kao šifre za stil koja se oslikava u vidljivosti dela kako bi pokazala onu “nevidljivu, irealnu” stranu. Definišući svoj rad na filmu kao “kinematografska poezija”, u nameri da poezija “kruži” ili da se izrazi poetsko stanje duha, Kokto je predlagao koncept filma kao sredstvo koje može da osvetli tamu duševnog života i zastarele mračne mitove, podsetio je Marjan Vujović u programu Kinoteke. Koktoov eklektični i rapsodični doprinos filmu ostavio je trag jednog formalnog i tematskog kontinuiteta koji se ispoljio u čestim motivima: metafora ogledala, okrutna zagonetnost detinjstva, mitološka prerušavanja, prostorno-vremensko produživanje i skraćivanje, svakodnevica prožeta natprirodnim, anđeoska i androgena lepota, fatalnost tragičnog mehanizma, barokni prizvuk čudesnog i na kraju utisak zagonetne solidarnosti između erosa i smrti.

Rođen 5. jula 1889. godine u uglednoj porodici u Mezon-Lafitu (Ivlin), Kokto se 1898. preselio u Pariz, gde je, kao buntovan učenik, napušta liceje Kondorse i Fenlon. Vrlo rano se posvetio poetskom i dramskom pisanju: naklonost bajkovitom i klasicizmu mitova nazire se već u “Aladinovoj lampi” (1909), njegovoj prvoj zbirki pesama, kao i u “Penelopinom strpljenju” (1910), njegovom prvom komadu, prikazanom u jednom pariskom salonu.

Već dobro upoznat sa književnim i mondenskim ambijentom, Kokto upoznaje Marsela Prusta, Alfonsa Dodea , Edmona Rostana, Andrea Žida... i mladog pisca Rajmona Radigea, sa kojim je započeo prijateljstvo koje je uticalo na njegovu naklonost prema figuri pesnika-dečaka, nalik anđelu i predodređenom na prerani i mračni odnos sa smrću. Dosta se kretao u krugu dadaista, kubista i nadrealista, dok ga je susret sa avangardnim muzičarima, kao što su Erik Sati i Igor Stravinski, naveo da sprovede u delo jedan eksperiment, pa je baletska predstava “Parada” (1917), na muziku Satija, za koju je Kokto napisao libreto, a Pablo Pikaso osmislio scenu i kostime, izazvala skandal među publikom Teatra Šatle.

Po izbijanju Prvog svetskog rata, iako oslobođen vojske, Kokto stiže na front i postaje vozač ambulantnih kola. Iz tog iskustva nastao je materijal za roman “Tomas varalica” (1923) koji je 1965. inspirisao Žorža Franžija za istoimeni film.

Kokto 1925. pobija optužbe nadrealista, sa kojima je započeo jednu polemiku, podržavajući povratak redu, tvrdeći da je neophodna sloboda koju stvara služeći se klasičnim kanonima. Iz tog konteksta nastao je jedan od njegovih najuspešnijih pozorišnih komada “Orfej” (1927), moderna obrada mita, koja Orfeja i Euridiku predstavlja kao nemirne savremene figure. Tako se, kako podseća Vujović, stiglo do glavnog obeležja Koktoovog stila: taj halucinantni realizam, proistekao od izmenjene percepcije i kao posledica ekstremne pažnje usmerene na plastični prikaz slika, u cilju da se u potpunosti povrati dinamika klasičnog/eksperimentalnog, haosa/reda, jasnoće/misterije, što je sve konstantni element Koktoovog rada kako na sceni tako i na platnu.

Nakon eksperimenta sa filmom “Krv pesnika”, Kokto se posvetio pozorištu.

Napisao je 1930. godine “Ljudski glas” (La voix humaine), o posesivnom delirijumu jedne žene koja telefonira ljubavniku, a koji je Roberto Roselini snimio 1948. (kao epizodu filma Ljubav) sa Anom Manjani.

Kokto se filmu vratio tek 1939. godine - dijalogom za film “Komedija sreće” iz 1942. godine, u režiji Marsela Erbijea, “Fantomski baron” Serža de Polinjija, u kojem je i glumio, kao i “Dame iz Bulonjske šume” Robera Bresona. Radio je kao scenarista i na filmu Žana Delanoja “Besmrtna legenda” iz 1943, modernoj obradi mita o Tristanu i Izoldi.

Režiji se vratio 1946. godine, uz tehničku podršku Rena Klemana (Clement) - filmom “Lepotica i zver”, koji je osvojio nagradu Luj Deluk.

Iste godine Kokto je napisao i delo “Dvoglavi orao”, prema kojem je Mikelanđelo Antonioni 1980. godine snimio “Misteriju Obervald”. Prema tom delu snimio je 1948. film, naglašavajući inscenaciju, uz pregršt melodrame, teatralnosti. Film kroz jedinstvenu geometriju planova prikazuje okrutnu alegoriju fatalne ljubavi između jedne kraljice i njenog ubice, prikazanog kao anđela pravednika u kom se odražava senka pokojnog kralja. Takođe iz 1948. godine je i “Užasni roditelji”, još jedno delo preneseno sa scene na film, ovoga puta bez tragova teatralnog, snimljeno okom kamere, oštrim i neumoljivim poput hirurškog noža.

Kokto je 1949. u svojoj vikendici snimio neobjavljeni film na 16mm traci, “Koriolan”, a između 1959. i 1953. dokumentarac “ La villa Santo Sospir ” u kojem je prikazao sopstvene freske u Saint Jean-Cap Ferrat.

Vraćajući se pisanju scenarija za “Corona negra” (1951) Luja Saslavskija, sarađivao je i na “Glasu tišine” (1953), francusko-italijanskom filmu Vilhelma Pabsta, a pisao je i za “Princezu iz Klavea” (1961) za Delanoja, filmsku adaptaciju romana spisateljice Madam de La Fajet.

Pedesetih godina, sa Žak Doniol-Valkrozeom, Kokto je osmislio Festival filma Maduit (1950) koji je mladim stvaraocima novog talasa (Nouvelle vague), počev od Fransoa Trifoa, bio od velike pomoći za dalji razvoj.

Koktoovi filmski spisi sakupljeni su u izdanju “Du cinematographe” (1973), a njegovi intervjui u “Entretiens autour du cinematographe” (1951).

Odlikovan je titulom akademika u Francuskoj 1955, a iste godine i počasnom titulom Univerziteta Oksford. Ipak, klonio se svakog vida konformističkih svečanosti, nepopustljiv u odabiru uvek originalnog stila i pogleda na umetnički svet.

Preminuo je 11. oktobra 1963. u Mili-la-Foreu (Eson).

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 27, 2014 10:08 pm

Smile  Crna dama, beli kralj

Dokumentarni film “Crna dama, beli kralj” Branislava Todorovića Klinića, posvećen prvom srpskom šahovskom velemajstoru Bori Kostiću i njegovoj kćerki, čuvenoj skadarlijskoj kafanskoj pevačici Divni Kostić, biće premijerno prikazan 31. januara u Kući Đure Jakšića, u prisustvu autorske ekipe.

Beli kralj, Bora Kostić, bio je prvi srpski velemajstor, učesnik četiri šahovske Olimpijade, nezaustavljivi putnik koji je dva puta proputovao svet, odmeravajući snage sa svetskim prvakom Kapablankom, Ataturkom, Trockim… Podučavao je šahu prvaka Metropoliten opere Karuza…

Crna dama, Divna Kostić, nedostižna je kafanska pevačica koja je stolovala u Skadarliji, gde su dolazili da je slušaju ugledni gosti Beograda, kao što su Luj Armstrong, filmske zvezde, fudbaleri Mančester Junajteda…
Prema svedočenju, Divna Kostić bila je Borina kćer sa lepom Cigankom Marijom Kerčovom, koja je u Vršac stigla sa grupom izbeglica iz Rusije. Nazivali su je Vršačka Koštana.

Beli kralj i Crna dama bili su razdvojeni čitavog života - Divnu je odgajala i školovala Borina rođena sestra.
Scenarista i reditelj Branislav Todorović Klinić uvrstio je u svoj dokumentarac i scene iz dva igrana filma.

Bora Kostić je dao podstrek Štefanu Cvajgu da ispiše “Novelu o šahu” prema kojoj je 1960. godine snimljen film, a režiser Vojislav Nanović je 1953. uzeo Divnu Kostić da u filmu “Ciganka” igra majku Koštaninu, pored Raše Plaovića i Milivoja Živanovića.

Projekciji u Kući Đure Jakšića u Skadarliji prisustvovaće 31. januara u 19 sati, osim autora filma i saradnika, i Olga Gaković, kći Divne Kosić.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 30, 2014 9:33 pm

Smile  Nagrađivani italijanski filmovi

Smotra najboljih italijanskih savremenih filmova u Jugoslovenskoj kinoteci, organizovana od 29. januara do 3. februara, nudi nagrađivana ostvarenja reditelja kao što su Marko Belokjo, braća Tavijani, Silvio Soldini, Ema Dante, Bernardo Bertoluči, Đanfranko Rozi, Đuzepe Tornatore…

Reč je o deset filmova koji su dobili brojna i prestižna priznanja na raznim italijanskim i međunarodnim festivalima, koji pružaju panoramu najbolje aktuelne italijanske kinematografije, potvrđujući vitalnost velikih majstora kao što su Bertoluči i Paolo i VitorioTavijani, ali mlađih režisera afirmisanih na međunarodnom nivou, kao što su Tornatore i Rozi, te perspektivnih režisera mlađih generacija: od Danijela Vikarija do Soldinija i Saverija Kostanca, od Đanija Di Gregorija, do Mikelanđela Framartina i Eme Dante.

Želja za promenom i potraga za novim vrednostima, politički i društveni problemi savremenog doba, duhovna beda mladih u potrazi za poslom i odnos između mladine, odraslih i starih, predstavljaju nit koja povezuje veliki deo odabranih filmova, saopštio je Italijanski institut za kulturu povodom te smotre.

Za svečano otvaranje u zgradi Kinoteke u Uzun Mirkovoj odabran je film “Rigoleto u Mantovi” (2010) Marka Belokija, u produkciji RAI - opera koja je emitovana putem mondovizije u 148 zemalja prema zamisli Andree Andermana. Posle “Toske” 1992. u Rimu i “Travijate u Parizu”, u režiji Đuzepea Patroni Grifija, “Rigoleto u Mantovi” zatvara trilogiju “Put muzike”.

Rigoleta interpretira Plasido Domingo, tenor u ulozi napisanoj za baritona, a slavni Zubin Mehta diriguje Nacionalnim simfonijskim orkestrom RAI koji svira u Teatru Bibijena. U skadu sa mestima i vremenom iz libreta i uz uvažavanje ritma pripovedanja, kakav je zamislio libretista Frančesko Marija Pjave, putem mondovizije direktno su preneti magija i atmosfera Verdijeve opere.

Program se od 30. januara nastavlja u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj, a obuhvata nagrađivane filmove “Usamljenost prvih brojeva” (2010) prema istoimenom romanu Paola Đordana, u režiji Saverija Kostanca, te “Avgustovski ručak” (2008) Đanija Di Gregorija, zabavno i osećajno razmišljanje o prostoru koji u današnjim porodicama imaju stare osobe.

Smotra obuhvata i filmove “Diajz: Nemojte čistiti ovu krv” (2012) Danijela Vikarija, “Četiri puta” (2010) Mikelanđela Framartina , te dramu “Cezar mora umreti” (2012) Paola i Vitorija Tavijanija, dobitnika Zlatnog medveda i još niz nagrada.

Publika će videti i dramu “Sve što pozelim” (2010) Silvija Soldinija, “Ulicu u Palermu” (2013) Eme Dante, prema njenom romanu “Ulica Kastelana Bandijera”. Taj film, za koji je Elena Kota proglašena najboljom glumicom na Mostri, prikazan je u Beogradu i na 19. Festivalu autorskog filma (FAF).

Bićee prikazan i Bertolučijev film “Ja i ti” (2012), snimljen prema istoimenom romanu Nikola Amanitija, a u završnici će biti prikazani “Sveti G.R.A.” (2013) Đanfranka Rozija, pobednik 70. Mostre i ujedno prvi dokumentarni film koji je osvojio Zlatnog lava, te nagrađivana drama “Najbolja ponuda” Đuzepea Tornatorea.

Rozijev film, prikazan na 19. FAF-u u prisustvu reditelja, istražuje društveni mikrokosmos koji se vrti oko velikog rimskog kružnog auto-puta, sa čitavom plejadom neobičnih likova. Svako od njih ima sopstvenu, drugačiju i nesvakidašnju priču koja, međutim, nije ni u kakvoj vezi sa pričama i događajima drugih stanovnika tog malo poznatog dela italijanske prestonice.

Svi filmovi biće prikazani na italijanskom jeziku sa titlovima na srpskom.

Smotru organizuju Italijanski institut za kulturu u Beogradu i Jugoslovenska kinoteka, uz podršku RAI-a i kuće MegaComFilm, povodom početka pregovora za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 30, 2014 9:43 pm

Smile  Prodaja ulaznica za 42. FEST

Ulaznice za 42. FEST u Beogradu, koji premijerno predstavlja 75 filmova, biće u prodaji od 1. februara po ceni od 220 do 350 dinara.

Za svečano otvaranje 28. februara u Sava centru, kada će premijerno biti prikazan domaći film “Top je bio vreo” Slobodana Skerlića, ulaznica košta 500 dinara, kao i za provokativni film “Nimfomanka” Larsa fon Trira, koji će 7. marta biti prikazan u Sava centru integralnoj verziji od 240 minuta (samo za punoletne).

Od 1. do 7. februara važi popust od 10 odsto na komplete karata po terminskim linijama.

Karte su mogu nabaviti na blagajnama Sava centra, Doma omladine, Dvorane Kulturnog centra Beograda, Doma sindikata i bioskopa Fontana.

Pod sloganom “Nije sve crno-belo”, 42. FEST će predstaviti od 28. februara do 9. marta 75 premijernih filmova u različitim programskim celinama, među kojima su nova ostvarenja Džima Džarmuša, Romana Polanskog, Terija Gilijama, braće Koen, Stivena Soderberga, Andžeja Vajde…

Među atrakcijama 42. FEST-a su i nagrađivani filmovi sa svetskih festivala, kao i filmovi nominovani za Oskara, ali i dela mladih autora i manje afirmisanih kinematografija.

Uz Glavni program, koji predstavlja festivalske pobednike, oskarovce i velike autore, te takmičarski “Evropa van Evrope” sa filmovima evropskih kinematografija izvan EU, presek američkog repertoarskog filma u programu “Holivud” i selekciju “Evropa” sa filmovima iz zemalja EU, 42. FEST predstaviće i daleke kinematografije u selekciji “Panorama svetskog filma”, kao i fokus na dela iz Skandinavije i Rusije.

Prateći program u Jugoslovenskoj kinoteci čine filmovi Patrisa Lekonta, Fransoa Ozona i Stivena Frirsa, kao i glumaca Vensana Kasela i Franka Nera.

Novina FEST-a je da prvi put filmovi neće biti prikazivani sa filmske trake - sve projekcije biće u digitalnom DSP formatu.

FEST se ove godine ponovio i mobilnom aplikacijom pomoću koje posetioci koji su vlasnici “pametnih” telefona mogu pristupiti kompletnom programu, pogledati sinopsis i trejler filma koji ih interesuje, termine projekcija ili pročitati vesti u vezi sa festivalom.

Aplikacija je besplatna i moguće ju je preuzeti skeniranjem koda na promo materijalima ili je naći pod imenom “FEST 2014” u Play store za android i App store za iOS uređaje.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Pet Jan 31, 2014 10:16 pm

Smile  Život u logoru i u komuni

Dokumentarni film “Svet nije naš”, koji je na programu desetog festivala “7 veličanstvenih” 31. januara, opisuje život u jednom od velikih palestinskih izbegličkih logora u Libanu, dok 1. februara publika ima priliku da upozna i život u Fridrihshofu kod Beča - najvećoj slobodnoj komuni u Evropi, koja je postojala od početka 70-ih do kraja 80-ih.

Britansko-dansko-libanski film “Svet nije naš” (A World Not Ours) Mahdija Fleifela, reditelja i vizuelnog umetnika koji je odrastao u palestinskom izbegličkom kampu, a sada živi i radi u Londonu, najavljen je kao dokumentarac majstorski vođene naracije, duboko iskren, ličnog autorskog angažmana i vrhunskog, dosad retko zabeleženog autorskog podviga probijanja zida predrasuda i ideološki obojenih priča o sudbini jednog naroda.

Film sadrži niz arhivskih snimaka isprepletenih sa snimcima subjektivnog autorskog pogleda, koji stvaraju jedinstvenu hroniku različitih, malih i velikih događaja nastalih u periodu od više od 20 godina.

Fleifel uvodi publiku u bogatu porodičnu video arhivu koju je u početku stvarao njegov otac, a onda je preuzeo i on sam. Zahvaljući tome, ta hronika je eksluzivni ulazak u prostore kojima je najstrože zabranjen pristup strancima i dragoceni izvor dosad neviđenih saznanja o životu u jednom od velikih palestinskih izbegličkih logora u Libanu.

Duhovit, pun života i neverovatnih prizora, “Svet nije naš” je dokumentarac jedinstvene atmosfere i delikatne narativnog toka, koji otkriva u iznenađujućem svetlu prostor i ljude čiji je život prožet kolektivnim tragedijama i traumama. U sudaru zabavnog i melanholičnog, nadrealnog i apsurdnog, “Svet nije naš” je svedočanstvo o jednom odbačenom mračnom kutku sveta, ali ujedno i velika apologija života i radosti.

Prema rečima selektora festivala “7 veličantsvenih” Tue Stin Milera, “Svet nije naš” je “još jedan film o izbegličkom logoru, ali sa pristupom koji vrlo lično i topo i humoristički boji i informacije i emocije. O ljudima kao vi i ja”.

Film “Svet nije naš” i njegov mladi autor doživeli su velike počasti već od prvog koraka: premijere na Berlinalu, glavne nagrade na vodećim festivalima umetničkog filma - u Edinburgu, Jamagati, Njujorku i dva proglašenja za vodećeg mladog talenta na Kopenhagen Doks festivalu i na Nordijskoj panorami 2013. godine.

Mahdi Fleifel, rođen 1979. u Dubaiju, odrastao je u palestinskom izbegličkom kampu u Libanu i kasnije u predgrađu danskog grada Helsinger. Diplomirao je 2009. na britanskoj Nacionalnoj filmskoj i televizijskoj školi u Londonu. Film koji je snimio na prvoj godini studija “Arafat i ja” prikazan je na više od stotinu festivala širom sveta i osvojio je brojne nagrade, kao i njegovi drugi kratki studentski filmovi. Sa irskim producentom Patrikom Kembelom 2010. u Londonu osnovao je producentsku kuću “Nakba Filmworks”.

Publika desetog festivala “7 veličanstvenih” ima priliku 1. februara da upozna i život u komuni koju je početkom 70-ih pokrenuo kultni austrijski avangardni umetnik Oto Mil, a u određenim periodima je okupljala i više od 600 ljudi iz čitave Evrope.

Austrijski film “Moja mama, moje tate i ja” (Meine Keine Familie) Pol-Žilijena Robera zasnovan je na ličnoj priči autora koji je poželeo da sazna ko je njegov pravi otac i stoga je pokrenuo malu ličnu istragu, preispitujući ujedno sopstveno detinjstvo.

Rober je rođen i prvih 12 godina je živeo u najvećoj slobodnoj komuni u Evropi, zasnovanoj na principima “samoizražavanja, zajedničkog vlasništva, slobodne seksualnosti, kolektivnog rada, zajedničkog podizanja dece i direktne demokratije”.

U toj utopiji, u velikim grupama bezbrižne i razigrane dece, gledaoci otkrivaju i Robera, zahvaljujući arhivskim snimcima za koje je ekskluzivno dobio dozvolu da ih prvi javno prikaže, i da se sam suoči sa delom potisnute i zaboravljene prošlosti.
Film je zasnovan na pažljivom preispitivanju sećanja, analizi arhivskih snimaka i dramatičnom suočavanju autora prvo sa sopstvenom majkom, a zatim i sa “očevima” i drugovima i drugaricama iz “najslobodnijeg” dečjeg vrtića u Evropi.

Eksluzivan, šokantan i potresan, film “Moja mama, moje tate i ja” je vanserijska kreacija dva posvećena filmska majstora: Robera, angažovanog, hrabrog, analitičnog i emotivnog autora i Olivera Nojmana, montažera koji gradi dramaturgiju te potrage, pretvarajući je uzbudljivu dramu izuzetne gradacije i ritma.

Film je 2013. godine osvojio u Londonu jedno od najznačajnijih priznanja u svetu za bioskopski dokumentarac - nagradu koja nosi ime Džona Grirsona.

Filmski autor i fotograf Rober, rođen 1979. u Parizu, odrastao je u Austriji i Švajcarskoj, studirao je konceptualnu umetnost u Beču na Akademiji lepih umetnosti i na Fakultetu umetnosti u Berlinu. Autor je više fotografskih izložbi i kratkih filmova.

Festival evropskog dokumentarnog filma “7 veličanstvenih” počeo je 30. januara u Sava centru potresnim ostvarenjem “Levijatan” Verene Paravel i Lisijena Kastenj-Tejlora, vizuelno upečatljivim filmom koji bez ijedne reči govori o borbi na život i smrt ribljeg sveta na obali Nju Bedforda, najvećoj luci za ribolovce.

Na programu su do 5. februara i filmovi “Kuća radija” Nikole Filibera, “Svakodnevna pobuna” braće Raihi, “Moje stvari” Petrija Lukainena i “Veze vere” Pana Nalina.

U čast jubileja, specijalan gost je direktor Evropske dokumentarističke mreže, belgijski producent Pol Pauels.

Među gostima su najavljeni i režiseri filmova “Svet nije naš”, “Kuća radija”, “Moje stvari”, “Svakodnevna pobuna” i “Moja mama, moje tate i ja”, sa kojima i publika ima priliku da razgovara posle projekcija, a održaće i radionice za mlade filmske autore i studente filma.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Ned Feb 02, 2014 9:25 pm

Smile  Napadnuta Merlinka, nastavak projekcija

Program beogradskog festivala queer filma “Merlinka” u Sarajevu nasilno je prekinula 1. februara grupa maskiranih mladića, za vreme diskusije u bioskopu Kriterion, kada su povređene tri osobe, među kojima i direktor tog festivala Predrag Azdejković. Uprkos nasilju, organizatori su najavili filmske projekcije i za poslednji dan gostovanja u Sarajevu, 2. februar.

Grupa od dvadesetak maskiranih mladića upala je u Kriterion za vreme diskusije “Transseksualnost u tranziciji” u kojoj su učestvovali, između ostalih i Predrag Azdejković i Gordana Mitrović iz Beograda.

Prema navodima organizatora, policija je bila obaveštena o događaju, ali se nije pojavila da osigura prostor, iako su postojale najave napada na Fejsbuku.

Uprkos napadu na učesnike i goste, festival “Merlinka” biće nastavljen projekcijama u planiranim terminima, uz “dodatno privatno i policijsko obezbeđenje”.

“Očekujemo prijatelje i podržavatelje od 16:00 sati u Art kinu Kriterion u Sarajevu. Bitno je da zajedno pokažemo da nas nasilje neće zaustaviti u borbi za bolje društvo i ljudska prava za sve, kao i da pokažemo da ljudi koji podržavaju borbu za LGBT prava ima više od onih koji se toj borbi nasilnim metodama suprotstavljaju”, poručili su organizatori “Merlinke”, čije je drugo gostovanje u Sarajevu počelo 31. januara.

Cilj diskusije u Kriterionu bilo je preitpitivanje transeksualnosti iz šireg društveno-ideološkog konteksta zemalja u regionu od perioda socijalizma do kapitalizma. Diskusija je trebalo da pokaže i koliko i da li politički procesi imaju veze sa pravnim i svakodnevnim životom trans osoba.

Festival “Merlinka” je dobio ime po legendarnom beogradskom transvestitu Vjeranu Miladinoviću Merlinki, koji je brutalno ubijen 2003. godine, a poznat je široj publici po glavnoj ulozi u filmu “Marble Ass” Želimira Žilnika.

“Merlinka” je prvi put gostovao u Sarajevu u martu 2013. godine, kada je predstavio izbor filmova, uz razgovore sa Jasmilom Žbanić i Žilnikom.

U organizaciji Gej lezbejskog info centra i Doma omladine Beograda, festival “Merlinka” je prvi put održan krajem 2009. godine u DOB-u.

Peto izdanje festivala "Merlinka" održano je u decembru 2013. u Beogradu pod sloganom “Život je kabare”, kojim je poručeno da je, uprkos homofobiji, nasilju, netoleranciji i diskriminaciji, život lep i pun događaja za pamćenje.

Novo gostovanje "Merlinke" u Sarajevu organizovano je u saradnji sa Sarajevskim otvorenim centrom.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Ned Feb 02, 2014 9:30 pm

Smile  Pobednici 43. IFFR-a

Nagrade Tigar 43. Međunarodnog filmskog festivala u Roterdamu (IFFR), vredne po 15.000 evra, osvojili su japanski film “Anatomy of a Paper Clip” (Ikeda Akira), južnokorejski “Han Gong-Ju” (Lee Su-Jin) i švedski “Something Must Break (Ester Martin Bergsmark)

U konkurenciji 43. IFFR-a bilo je 15 dugometražnih filmova, koji su prva ili druga ostvarenja svojih autora, a među njima je bio i dokumentarac “Ljubavna odiseja” (Happily Ever After) hrvatske rediteljke Tatjane Božić, koja živi na relaciji Zagreb-Amsterdam. Njen film, nastao u holandsko-hrvatskoj (Factum) koprodukciji, predstavlja pokušaj autorke da preispitivanjem prošlih ljubavnih veza očuva onu u kojoj se trenutno nalazi.

I pobednički filmovi se, svaki za sebe, bave ljudskim odnosima.

Japanski “Anatomy of a Paper Clip” neobična je romantična komedija o bezličnom radniku fabrike papira, stoičkom gubitniku, koji dopušta razne nepravde, a jednog dana pronalazi leptira u stanu i ubrzo se ženi.

Žiri je istakao “izazovnu narativnu formu” koja doprinosi opisu apsurdnosti ljudskog ponašanja, dižući film istovremeno na poetski nivo.

Južnokorejski film “Han Gong-ju” socijalna je drama o tinejdžzerki koja menja školu posle jedne nesreće, uklapa se u novo društvo, počinje da peva u horu, ali je prošlost ne ostavlja na miru…

Žiri je istakao da taj film predstavlja izvanrednu narativnu slagalicu, utičući i na gledaoce da u njoj učestvuju.

Švedski film “Something Must Break”, za koji je autor Ester Martin Bergsmark rekao da puca od snage emocija, neobična je ljubavna priča koja se događa za vreme leta u Stokholmu između androginog Sebastijana, koji voli da oblači žensku odeću, i Andreasa, koji nije gej.

Bergsmarkov film delom je zasnovan i na njegovom iskustvu, a pruža intimnu i energičnu sliku ljudi koji istražuju šta mogu biti i šta im je dozvoljeno da budu.

Prema navodima žirija, film “Something Must Break” predstavlja lično putovanje kroz bol i zadovoljstvo intimnosti.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Pon Feb 03, 2014 7:51 pm

Smile  Svakodnevna pobuna

Dokumentarni film braće Riahi “Svakodnevna pobuna”, koji je na programu desetog festivala “7 veličanstvenih” 3. februara u Sava centru, govori o novim buntovnicima protiv režima širom sveta - od subverzivnih ilegalnih kulturnih dešavanja u Iranu i nemih demostracija u Egiptu, preko gologrudih provokacija aktivistkinja u Ukrajini do “Okupirajmo” protesta u SAD…

Austrijsko-švajcarski dokumentarac prati pionire novih formi protesta u fazama priprema i dramatičnih javnih događaja.

U nizu dinamičnih epizoda presecanih usmeravajućim i duhovitim komentarima, film Araša i Armana Riahija priča je o moći ideja i duha, o savremenom Davidu koji nesagledivo velikog Golijata nepogrešivo pogađa i uzdrmava kamenom ne većim od zrna mudrosti.
Zanimljivo je i da je jedan od junaka filma Beograđanin koji svedoči o tome šta se to dešavalo u Srbiji što je prethodilo svemu što danas potresa svet.

Film “Svakodnevna pobuna” miljenik je svetskih festivala, posebno publike koja ga doživljava kao veliko magično ogledalo u kojem se precizno ocrtava svačiji lik i svačije mesto.

Jedan od najvećih produkcionih poduhvata u prethodnih nekoliko godina, “Svakodnevna pobuna” je prevazišao svoju filmsku formu i postao aktivna internet platforma u kojoj su svi anonimni i “mali” pozvani da učestvuju.

Prema rečima selektora “7 veličanstvenih” Tue Stin Milera, “čini vam se da ste to već videli, ali ovde je to smešteno u inteligentni kontekst i otelotvoreno u stvarnim ljudima”.
Festival evropskog dokumentarnog filma “7 veličanstvenih” počeo je 30. januara u Sava centru potresnim ostvarenjem “Levijatan” Verene Paravel i Lisijena Kastenj-Tejlora, a protekla tri dana prikazao je filmove “Svet nije naš”, o životu u palestinskom izbegličkom logoru u Libanu i austrijski "Moja mama, moje tate i ja” o najvećoj slobodnoj komuni u Evropi, koja je postojala od početka 70-ih do kraja 80-ih, te “Kuća radija” Nikole Filibera - sagu o danu u životu francuske nacionalne radijske kuće, jedne od moćnih medijskih tvrđava savremene Evrope.

Na programu su do 5. februara i filmovi “Moje stvari” Petrija Lukainena i “Veze vere” Pana Nalina.

Među gostima je većina režisera filmova koji su na programu, pa publika ima priliku da razgovara sa njima posle projekcija.

Festivalski sajt je www.magnificent7festival.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE (pdf).

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Uto Feb 04, 2014 8:56 pm

Smile  Sramota za pamćenje

Predstavnici Narodnog pozorišta u Beogradu, Udruženja dramskih umetnika Srbije i Ministarstva kulture i informisanja Srbije, položili su 4. februara vence na spomen-ploču glumcu Draganu Maksi Maksimoviću na Zelenom vencu, povodom 13 godina od smrti tog značajnog glumca koji je podlegao povredama koje mu je nanela grupa huligana.

Na sramotni napad na Maksimovića i potrebu da se taj čin mržnje ne zaboravi podsetili su v.d. upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić i predsednik UDUS-a Vojislav Brajović, koji su sa državnim sekretarom Ministarstva kulture Dejanom Ristićem položili vence na spomen-ploču na zidu pored nekadašnjeg restorana “Beli grad”, gde je Maksimovića brutalno pretukla grupa desnih ekstremista 18. novembra 2000. godine, misleći da je Rom.

“Iako je ljudskoj prirodi svojstveno da se trudi da zaboravi one ružne i neprijatne stvari, neke od njih, ipak, teško mogu da padnu u zaborav. Jedan ovakav strašan razlog, koji je Maksu koštao života, svakako ne smemo nikad da zaboravimo, između ostalog, i zbog toga da se takav bezumni i ludački čin nikad više ne bi ponovio”, poručio je Savić kod spomen-ploče koja je postavljena 2006. godine.
Predsednik UDUS-a Voja Brajović, glumac i bivši ministar kulture, konstatovao je sa žaljenjem da nije trenutak za radosno prisećanje na sjajnog glumca koji ni jednom ulogom nije ostavljao publiku ravnodušnom.

“Ja ovaj trenutak doživljavam kao trenutak velike sramote koja se desila ovom gradu, koja se desila u ovom društvu. Ljudi inspirisani osionošću i mržnjom učinili su ovo delo koje je, nažalost, bilo delo koje je koštalo života našeg Maksu i koje može da košta svakog prema kome je ta satanistička mržnja uperena. Žalim sve njegove rane koje su ga koštale života i sa neverovatnom ljubavlju gledam svaki njegov trenutak koji je ostao zabeležen u našim sećanjima”, rekao je Brajović, saopštilo je Narodno pozorište.
Uz Gorana Markovića, koji je pre osam godina inicirao postavljanje spomen-ploče Maksimoviću, obeležavanju 13-godišnjice smrti tog velikog glumca prisustvovali su i v.d. direktora Drame Narodnog pozorišta Spasoje Ž. Milovanović, glumci Tihomir Stanić, Dimitrije Ilić i Željka Bašić, pozorišni producent Milovan Zdravković...

Spomen-ploča Maksimoviću nalazi se na zidu koji je, na žalost, prepun grafita i drugih poruka.
Maksimović je preminuo u bolnici od povreda zadobijenih u napadu grupe skinheda, a njegova smrt gotovo da nije zabeležena u medijima, niti je bilo ikakvih reakcija.

Pretučen je naočigled prolaznika, a prema navodima njegovih prijatelja, koji su ga posećivali u bolnici, pretukla ga je grupa navijača Rada, revoltirana zbog gubitka meča sa Obilićem.

Maksimović je rođen 7. februara 1949. godine u Podujevu, a ostvario je više od 60 uloga u pozorištu, na filmu i televiziji.

U Narodnom pozorištu u Beogradu debitovao je 1971. godine ulogom Vojnika u predstavi "Majka Hrabrost i njena deca".

Tokom tri decenije, na sceni matičnog teatra ostvario je veoma zapažene role u predstavama "Sarajevski atentat", “Mandragola", "Britanik", "Lenjin, Staljin, Trocki", "Kosovska hronika", "Ribarske svađe", "Poslednja potera za zlatom", "Kraj partije", "Mesec dana na selu", "Suđenje gospođi Bovari", "Dugo putovanje u noć", "Maksim Crnojević"...

Glumio je u filmovima "Petrijin venac", "Šmeker", "Vreme čuda", “Poslednji krug u Monci”, “Rane”, "Pad Italije", "Nož", "Mi nismo anđeli", “Crni bombarder”, “Stršljen”, "Lepa sela, lepo gore"... kao i u TV serijama "Otpisani", "Duvanski put", "Priče iz majstorske radionice", "Četrdeset osma - Zavera i izdaja", "Otvorena vrata", "Gore dole"...

Prema rečima reditelja Arsenija Jovanovića, koji je na scenu Krug 101 Narodnog pozorišta postavio svojevremeno predstavu “Sarajevski atentat”, to je bio jedan od prvih javnih nastupa Maksimovića i drugih mladih glumaca iz njegove klase, među kojima su bili i Miki Manojlović, Goran Sultanović…

Kako je rekao Jovanović za SEEcult.org, iz “Makse je nešto toliko snažno zračilo” da su ga “ljudi pitali odakle je taj mladić i da li je uopšte glumac, jer je delovao kao neki čudesni naturščik”.

Jovanović je snimio 1972. godine i istoimeni film, u kojem je takođe igrao Maksimović, koji je, dok još nije bio afirmisan, dobio i naslovnu ulogu u Jovanovićevoj TV dokumentarnoj drami ”Zašto je pucao Alija Alijagić”.

Maksimović je bio i jedan omiljenih glumaca slavnog Pitera Bruka, koji ga je iz Pariza pozvao da igra naslovnu ulogu Gurđijeva u filmu “Susreti sa izuzetnim ljudima” (Meetings with Remarkable Men) iz 1979.

Prema rečima Jovanovića, šest meseci trajala je Maksimovićeva obuka u Parizu pre nego što je počelo snimanje. Jovanoviće se prisetio i da je prethodno, u vreme kastinga za film, dao jednu Maksimovićevu sliku Bojani Makavejev, i ne sluteći da će biti dovoljna Bruku da ga angažuje, i to za glavnu ulogu.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Avramova taj Uto Feb 04, 2014 9:05 pm

Kako je rekao Jovanović za SEEcult.org, iz “Makse je nešto toliko snažno zračilo” da su ga “ljudi pitali odakle je taj mladić i da li je uopšte glumac, jer je delovao kao neki čudesni naturščik”.
Upavo sam tako doživljavala Maksimovića i mogla bih ga svrstati u red retkih kao što je to bio i Pavle Vujisić.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67334
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Sre Feb 05, 2014 7:27 pm

Smile   Sa Berlinala u bioskopima

Film “Grand Budapest Hotel” reditelja Vesa Andersona, koji otvara 64. Berlinski filmski festival, beogradska publika imaće priliku da vidi premijerno u okviru 42. Festa, a potom i publika u bioskopima u Srbiji, najavio je MegaCom Film, koji će tokom proleća prikazati sa Berlinala i filmove “Visina” Klaudije Ljose, “Lepotica i zver” Kristofa Gansa, “Operacija: Čuvari nasleđa” Džordža Klunija i “Dva čoveka u gradu” Rašida Bušareba.

Priča filma “Grand Budapest Hotel”, kojim 6. februara počinje 64. Berlinale, događa se u imaginarnom, raskošnom hotelu negde u istočnoj Evropi, gde se prepliću živopisni karakteri i njihove ljubavi i mržnje, a u ulogama se pojavljuje plejada glumaca kao što su: Ralf Fajns, Edvard Norton, Džud Lou, Adrijen Brodi, Bil Marej i Tilda Svinton.

Film rekonstruiše avanture Gustava H, legendarnog nastojnika čuvenog evropskog hotela između dva rata, i belboja Mustafe, dečaka koji postaje njegov najverniji prijatelj. Film prikazuje krađu i povratak neprocenjivo vredne renesansne slike, kao i bitku za ogromno porodično bogatstvo u vreme dramatičnih promena u Evropi.
Andersonov film, snimljen u britansko-nemačkoj produkciji, biće prikazan 5. i 6. marta na 42. FEST-u, koji će biti održan od 28. februara do 9. marta.

Iz takmičarskog programa 64. Berlinala u bioskopima u Srbiji najavljen je i novi film peruanske rediteljke Klaudije Ljose “Visina” (Aloft), u kojem glume Dženifer Koneli i Silijen Marfi, a govori o majci odvojenoj od bolesne ćerke. Ljosa je poznata po nagrađivanom ostvarenju “Mleko tuge” koje je osvojilo Zlatnog medveda 2009. godine i bilo nominovano za Oskara.

Kuća MCF najavila je u bioskopima i film “Dva čoveka u gradu”, u režiji francusko-alžirskog reditelja Rašida Bušareba, u kojem se suočavaju Forest Vitaker, kao bivši robijaš, i Harvi Kajtel, kao šerif opsednut osvetom.
Iz netakmičarskog programa 64. Berlinala najavljen je i film “Operacija: Čuvari nasleđa” koji je režirao i ujedno u njemu glumi Džordž Kluni. U akciji koja se odvija na kraju Drugog svetskog rata igraju i Met Dejmon, Bil Marej, Džon Gudman i Kejt Blančet.

Film “Operacija: Čuvari nasleđa” biće u bioskopima u Srbiji već od 13. februara.
Najavljena je i francuska fantazija “Lepotica i zver” Kristofa Gansa, koja će imati internacionalnu premijeru na 64. Berlinalu van konkurencije, a u bioskopima u Srbiji biće od 20. marta. U toj ekranizaciji jedne od najpoznatijih francuskih bajki igra francuska glumica Lea Sejdu, koja ima i epizodnu ulogu u filmu “Grand Budapest Hotel”, a u ulozi Zveri je Vansen Kasel.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Pet Feb 07, 2014 9:59 pm

Smile  Sky Lines AFC-a na Berlinalu

Eksperimentalni film “Sky Lines” autorke Nadin Pulen (Poulain), u produkciji Akademskog filmskog centra Doma kulture Studentski grad u Beogradu, jedini je iz Srbije koji učestvuje na 64. Berlinalu, a imaće tri projekcije u takmičarskom programu kratkog filma.

Film “Sky Lines” biće prikazan 11. februara u bioskopu Cinemaxx 5, a potom 12. februara u Colosseumu 1 i dva dana kasnije u Cinemaxxu 3. Kako je najavio AFC, producent Milan Milosavljević i autorka tog filma Nadin Pulen prisustvovaće projekcijama tog formalističkog filma o prostoru, vremenu i percepciji, koji pomoću ponavljanja i ekstremnog dizajna zvuka evocira strah od ništavila, kraja svih stvari.

Nadin Pulen je studirala umetnost i film u Londonu i Novom Zelandu, a njen raniji film našao se 2011. na listi značajnih ostvarenja Festivala “Alternative film/video” u Beogradu, čime je dobila priliku da, kroz rezidencijalni program, realizuje film “Sky Lines” u produkciji AFC DKSG-a, koji je organizator tog festivala. Na 64. Berlinalu će biti prikazan u konkurenciji sa jos 24 kratka filma iz dvadesetak zemalja.

Prošle godine u glavnom takmičarskom programu kratkometražnih filmova 63. Berlinala bio je dokumentarni film Ivane Todorović “Ja, kad sam bila klinac, bila sam klinka”, takođe u produkciji AFC-a.

Uz film Ivane Todorović, prošle godine je na 63. Berlinalu prikazana i drama “Krugovi” Srdana Golubovića, inspirisana herojskim delom mladog Srđana Aleksića iz Trebinja. Golubovićev film je, posle nagrade na Sandensu, na kojem je imao svetsku premijeru, dobio na 63. Berlinalu nagradu ekumenskog žirija kao najbolji film u programu “Forum”.

Takođe, u programu “Forum Expanded”, koji predstavlja avangardne, eksperimentalne, politički angažovane filmove i još neistražene filmske forme, veliku pažnju izazvao je dokumentarni film Marte Popivode iz Beograda “Jugoslavija, kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo”, u produkciji Teorije koja hoda (TkH).

U programu “Generacija”, kao jedini iz regiona, prikazan je kratki animirani film "Rabbitland" Ane Nedeljković i Nikole Majdaka mlađeg, ironični prikaz savremenog društva. Taj animirani film u produkciji beogradske kuće Baš čelik, koja stoji i iza Golubovićevih “Krugova”, dobio je na 63. Berlinalu nagradu Kristalni medved kao najbolji kratki film u programu “Generacija 14plus”.

Jedan od zapaženih glumaca Golubovićevog filma, mladi Nikola Rakočević, učestvuje na 64. Berlinalu u okviru manifestacije “Shooting Stars" (Zvezde u usponu) Evropske filmske promocije (EFP), kao jedan od deset novih filmskih talenata 2014.

Filmska produkcija iz Srbije zastupljena je na 64. Berlinalu i kroz program Evropskog filmskog marketa, na kojem će, prema najavi Filmskog centra Srbije, biti predstavljeni filmovi “Montevideo, vidimo se” Dragana Bjelogrlića, “Mali Budo” Danila Bećkovića, koprodukcija sa Švajcarskom, Slovenijom i Bosnom i Hercegovinom (Republikom Srpskom), te “Varvari” Ivana Ikića.

Na Berlinale talent kampu iz Srbije učestvuje samo reditelj Igor Simić.

Berlinski filmski festival poceo je 6. februara svetskom premijerom filma Vesa Andersona “The Grand Budapest Hotel”, a narednih deset dana predstavlja ukupno oko 400 igranih i dokumentarnih filmova iz celog sveta, od kojih su 23 u glavnom programu, a 20 su u trci za Zlatnog medveda.

Glavni takmičarski program nudi 18 svetskih premijera, među kojima je i originalna verzija kontroverznog filma “Nimfomanka” Larsa fon Trira, koji je van konkurencije. Fon Trirov film imaće priliku da vidi početkom marta i punoletna publika 42. FEST-a u Beogradu, koji će prikazati i Andersonov film “The Grand Budapest Hotel”.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Ned Feb 09, 2014 7:32 pm

Smile  Kad svane dan u Hrvatskoj

Film “Kad svane dan” nagrađivanog srpskog reditelja Gorana Paskaljevića o koncentracionom logoru na Starom sajmištu u Beogradu za vreme Drugog svetskog rata, počinje naredne nedelje da se prikazuje u Hrvatskoj, nakon svečane premijere 10. februara u bioskopu Europa u Zagrebu.

Paskaljevićev film, nastao u srpsko-francusko-hrvatskoj koprodukciji, priča je o 72-godišnjem profesoru muzike Miši Brankovu, koji pod neobičnim okolnostima otkriva svoje pravo poreklo.

Prilikom iskopavanja na mestu nekadašnjeg koncentracionog logora (Judenlager Semlin) na Starom sajmištu u Beogradu, radnici pronalaze kutiju s dokumentima koju je daleke 1941. zakopao logoraš Isak Vajs (Isaac Weiss). Profesor saznaje da su njegovi pravi roditelji Vajsovi, koji su ga, pre nego što su odvedeni u logor, dali na čuvanje prijateljima, porodici Brankov. U kutiji je i nedovršena muzička partitura “Kad svane dan”, koju je komponovao njegov otac Isak Vajs.
Tragajući za istinom o sebi, profesor traga i za malo poznatom istinom o logoru. Istovremeno, postaje opsednut dovršavanjem započete kompozicije i izvođenjem maestralne molitve za mrtve na mestu nekadašnjega logora.

Hrvatska premijera filma “Kad svane dan” bila je još u maju 2013. godine na otvaranju sedmog Festivala tolerancije - Festivala jevrejskog filma (JFF) u Zagrebu.

Paskaljević se tada predstavio publici posle projekcije s glavnim glumcem Mustafom Nadarevićem i hrvatskim koproducentom Damirom Terešakom, ističući da mu je izuzetna čast što je njegov film odabran da otvori JFF i da je, iako je trebalo da bude u Kanu, radije došao u Zagreb.
Od naredne nedelje film “Kad svane dan” biće u ograničenoj distribuciji u odabranim nezavisnim digitalizovanim bioskopima u Hrvatskoj, najavio je Hrvatski audiovizuelni centar (HAVC), čijim je sredstvima sufinansiran Paskaljevićev film.

Uz Nadarevića, u filmu “Kad svane dan” igraju i Predrag Ejdus, Meto Jovanovski i Mira Banjac.

Scenario je s Paskaljevićem potpisao Filip David. Muziku je komponovao Vlatko Stefanovski, scenograf je Milenko Jeremić, a kostimografkinja Marina Vukasović-Medenica.
Film “Kad svane dan” bio je kandidat Srbije za nominaciju za Oskara za najbolji strani film. Nakon svetske premijere na Filmskom festivalu u Torontu u septembru 2012, prikazan je na festivalima širom sveta i osvojio je više nagrada, uključujući posebno priznanje na Međunarodnom filmskom festivalu u Palm Springsu 2013, Gran pri Međunarodnog filmskog festivala u Klivlendu 2013, Gran pri Festivala naroda i vera u Terniju 2012, te nagrade publike na Međunarodnom filmskom festivalu u Méridi 2012. i Festivalu evropskog filma u Lez Arku u Francuskoj 2012.

Goran Paskaljević jedan je od najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih redatelja srednje generacije. Filmovi su mu učestvovali u zvaničnim programima Berlina, Kana i Venecije. Između ostalog, dva puta je nagrađen u Puli Zlatnom arenom za režiju, a Milena Dravić je za sporednu ulogu u njegovom filmu “Poseban tretman” nagrađena u Kanu 1980. godine.

Hrvatskoj publici, kako navodi HAVC, Paskaljević je poslednjih dvadesetak godina najprepoznatljiviji po kultnom filmu “Bure baruta” iz 1998. godine.

Autor je i filmova "San zimske noći" (2004), "Tango argentino" (1992), "Vreme čuda" (1989), "Varljivo leto ‘68" (1984), "Zemaljski dani teku" (1979), "Pas koji je voleo vozove" (1977), "Čuvar plaže u zimskom periodu" (1976)...

Hrvatski koproducent filma “Kad svane dan” je kuća MaXima Film, a distribuira ga 2i Film.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Pon Feb 10, 2014 8:15 pm

Smile  Provokacija bez reči

Danski reditelj Lars fon Trir (Von Trier) izazvao je 9. februara burne reakcije na 64. Berlinalu, na kojem je svetsku premijeru imala neskraćena verzija prvog dela njegove četvoročasovne erotske sage “Nimfomanka”. Osim Fon Trira, koji je održao obećanje da neće komunicirati s medijima, ali je poslao poruku majicom sa natpisom “Persona non grata” i logotipom Kanskog festivala, svojevrsnu scenu koja se različito tumači napravio je i glumac Šaja Labaf (Shia LaBeouf) koji je napustio konferenciju za novinare nakon pitanja o scenama eksplicitnog seksa u “Nimfomanki”. Kasnije se pojavio na crvenim tepihu sa papirnom kesom na glavi na kojoj je pisalo: “Više nisam slavan”.

Fon Trir je pojavljivanjem na foto-sešnu u majici sa znakom Kana aludirao na odluku organizatora tog francuskog festivala da ga 2011. godine protera zbog izjava koje su protumačene kao simpatije prema nacistima. Fon Trirov film “Melanholija” ostao je tada u trci za Zlatnu palmu, a on sam je napustio Kan i kasnije se izvinio, podvlačeći da nema bilo kakve antisemitske ili rasne presdrasude i da nije nacista.

Uoči svetske premijere filma “Nimfomanka 1 deo” na Berlinalu, medije je iznenadio i Labaf koji je samo kratko rekao: “Galebovi prate ribara, jer misle da će sardine biti bačene u more”, a potom napustio pres-centar i ostale članove ekipe - Umu Turman, Kristijana Slejtera, Stelana Skarsgarda i Stejsi Martin. Labaf je ponovio reči koje je 1995. godine izgovorio na konferenciji za novinare fudbaler Erik Kantona, a prema nekim tumačenjima zbunjenih svetskih medija, aludirao je na nedavne optužbe za plagijat zbog kojih se našao u centru pažnje javnosti.

“Nimfomanka” je strasna, poetska priča o životnom putu jedne žene od njenog rođenja do 50. godine - svojevrsna odiseja samootkrivanja i istraživanja ljubavi, smrti i usamljenosti. Glavnu junakinju Džo, koja sebi postavlja dijagnozu nimfomanke, igra u prvom delu Stejsi Martin, a u drugom Šarlota Gensbur, koja je bila zvezda i Fon Trirovog “Antihrista” i “Melanholije”.

Oba dela tog filma, inače, imaju dužu i skraćenu, bioskopsku verziju. Kraća verzija prvog dela u bioskopima je u Evropi od kraja decembra, a prikazana je nedavno kao film iznenađenja i na američkom festivalu Sandens.

Prema rečima direktora Berlinala Ditera Koslika, Fon Trirova estetika u “Nimfomanki” je “impresivna i radikalna”.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Pon Feb 10, 2014 8:17 pm

Smile  Evropske zvezde u usponu

Evropska filmska promocija (EFP) predstavila je na 64. Berlinalu ovogodišnji izbor najtalentovanijih mladih glumaca iz deset zemalja, među kojima je i Nikola Rakočević iz Srbije, jedan od glavnih aktera u filmu “Krugovi” Srdana Golubovića koji je 2013. prikazan u Berlinu u programu “Forum”, a odneo je nagradu ekumenskog žirija.

Osim Rakočevića, među “evropskim zvezdama u usponu” (European Shooting Stars) ove godine su i Danica Ćurčić iz Danske, koja je poreklom iz Srbije, te Maria Dragus iz Nemačke, Miriam Karlkvist iz Italije, Marvan Kenzari iz Holandije, Jakob Oftebro iz Norveške, Mateuš Košćjukevic iz Poljske, Kozmnia Stratan iz Rumunije, Eda Magnason iz Švedske i Džordž Makej iz Velike Britanije.

Program “Shooting Stars” EFP-a - mreže promotivnih i marketinških organizacija iz 35 zemalja u Evropi, započet je na Berlinalu 2008, a ove godine je startovao prijemom koji je priredio glavni sponzor nagrade za mlade talente - kineska kompanija nakita Tesiro.

Dodela nagrada je 10. februara u Berlinale Palastu, nakon čega je najavljena i žurka u čast mladih talenata koji imaju priliku da se na Berlinalu sa uticajnim direktorima kastinga, agentima, režiserima, producentima i međunarodnim medijima.
Mlade talente odabrao je žiri koji su činila poznata imena iz sveta evropskog filma, među kojima su norveški glumac i bivši nosilac tog priznanja “Zvezda u usponu” Anders Basmo Kristijansen, filmski kritičar Čarls Grant iz Velike Britanije, nemačka režiserka Hermina Huntgeburt, hrvatska kasting direktorka Oriana Kunčić i producent Jani Tiltges iz Luksemburga.

Nikolu Rakočevića nominovao je Filmski centar Srbije, ističući njegove uloge u filmovima “Krugovi” Srdana Golubovića, “S/Kidanje” Koste Đorđevića i “Travelator” Dušana Milića.

Projekat “Evropske zvezde u usponu” deo je EFP-ovog godišnjeg programa koji je finansijski podržan od programa “Mediji” Evropske komisije i organizacija-članica EFP, a njegov cilj je predstavljanje novih evropskih glumačkih talenata i unapređenje vidljivosti i značaja evropskog filma na međunarodnom nivou.

Proces selekcije za program “Shooting Stars” počinje nominacijom zemalja članica EFP-a, nakon čega žiri, sastavljen od filmskih profesionalaca, bira deset najperspektivnijih glumaca i glumica, mlađih od 35 godina, koji dobijaju priliku da se predstave profesionalnoj i široj javnosti na Berlinalu.

Podršku tom projektu svake godine pružaju i promotivni partneri, čime se odabranim glumcima omogućava da na Berlinalu učestvuju u širokom spektru aktivnosti.

*Foto: Cosmnia Stratan, Mateusz Kosciukiewicz, Jakob Oftebro, Miriam Karlkvist, Maria Dragus, Richard Shen (predsednik Tesiro), Danica Ćurčić, Marwan Kenzari, Nikola Rakočević, Edda Magnason i George MacKay

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Uto Feb 11, 2014 8:27 pm

Smile  Preminula Širli Templ

Nekadašnja velika holivudska zvezda Širli Templ (Shirley Temple), koja se proslavila kao dete 30-ih godina 20. veka, a kasnije se bavila i diplomatijom, preminula je u 86. godini u Kaliforniji.
Širli Templ preminula je 10. februara u svojoj kući u Vudsajdu, okružena najbližima, preneli su američki mediji saopštenje njene porodice, koja je istakla da joj se divi zbog uspeha koji je postigla kao glumica i kao diplomata.

Širli Templ je bila jedna od najpopularnijih američkih glumica 30-ih godina prošlog veka, zahvaljujući hit filmovima kao što su “Sjajne oči”, “Ustani i navijaj”, “Mala gospođica Marker”, “Vi Vili Vinki”, “Mali pukovnik”, “Mala princeza”..

Rođena 1928. godine, postala je zvezda već posle prve uloge koju je odigrala kao trogodišnjakinja. Njeno pevanje, igranje i gluma osvojili su ljubitelje filma širom sveta.

Dodeljen joj je specijalni Oskar 1935. godine, a do danas je ostala najmlađa dobitnica nagrade Američke filmske akademije.

Bila je toliko popularna da ju je američki predsednik Fenklin Ruzvelt nazvao “Malom gospođicom čudo”, ističući njen doprinos podizanju morala za vreme ekonomske krize i spasavanja holivudskog studija 20th Century Fox od bankrotstva.

Glumila je u 43 filma, ali se povukla iz filmske industrije 50-ih - u svojim 20-im godinama. Nastavila je da se pojavljuje na televiziji, ali je i to njeno angažovanje brzo zamrlo.

Kasnije se vratila na scenu, ali kao političarka i diplomata.
Bila je kandidat republikanaca za Kongres, ali je izgubila izbornu trku. Ričard Nikson ju je kasnije angažovao kao člana američke delegacije u Generalnoj skupštini UN, a predsednik Džerald Ford kasnije ju je imenovao za američkog ambasadora u Gani 1974.

Potom je 1989. godine postala američki ambasador u Čehoslovačkoj, i to neposredno uoči pada komunističkog režima.

Smatrala je da joj je glumačko iskustvo pomoglo i u političkoj karijeri. “Političari su glumci, takođe, zar ne?”, izjavila je svojevremeno.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Sre Feb 12, 2014 8:43 pm

Smile  Integralna Nimfomanka

Publika 42. FEST-a u Beogradu imaće jedinstvenu priliku 7. marta da pogleda integralnu, četvoročasovnu verziju filma “Nimfomanka” Larsa fon Trira, koji je izazvao veliku pažnju i proteklih dana na 64. Berlinalu, na kojem je prikazan prvi deo duže verzije tog provokativnog filma.

Postoji nekoliko verzija filma, ali reditelj je odobrio svaku i istakao da je razlika samo u dužini i intenzitetu scena koje su izbačene da bi film bio odobren za bioskope. Na Berlinalu je prikazan samo prvi od planirana dva dela koja će biti plasirana u bioskope, a publika 42. FEST-a ima jedinstvenu priliku da u istom danu odgleda integralnu verziju od 240 minuta.

Fon Trir je dosad svoje filmove grupisao u svojevrsne trilogije koje povezuje stilsko ili tematsko jedinstvo, a “Nimfomanka” je završni film trilogije “Depresija”. U sva tri filma, “Antihrist”, “Melanholija” i “Nimfomanka” glumi Šarlot Genzbur i sva tri se bave likovima koji se bore sa depresijom i tugom na različite načine.
I sam Fon Trir je ovom trilogijom pokušao da prikaže svoju depresiju od koje, kako sam priznaje, pati ceo život.

“Nimfomanka” je priča o životu jedne žene, samoproglašene nimfomanke, a u retrospekciji pripoveda o njenim erotskim iskustvima od rane mladosti do zrelog doba. Iako je još od prve najave izazvao veliko interesovanje i burne reakcije zbog eksplicitnih scena, glumci i kritičari stali su u odbranu filma ističući da je sve što je prikazano u službi onoga što je Fon Trir hteo da kaže.
Ideja za film “Nimfomanka” nastala je na snimanju “Melanholije”, tokom koga je direktor fotografije u razgovoru sa rediteljem izrazio svoju brigu i zamolio ga da ne upadne u zamku u koju brojni reditelji upadaju što su stariji - da žene u njihovim filmovima postaju sve mlađe i sve ogoljenije.

“To je sve što sam želeo da čujem”, rekao je Fon Trir, dodajući da definitivno namerava da žene u njegovim filmovima “postaju sve mlađe i sve ogoljenije”.

Uz Genzburovu, u filmu igraju i Stelan Skarsgard, Kristijan Slejter, Uma Turman, Šaja LaBaf, Vilijam Defo… Većina glumaca gostovala je na 64. Berlinalu povodom svetske premijere prvog dela neskraćene, rediteljeve verzije “Nimfomanke”. I Fon Trir se pojavio, ali nije učestvovao i na konferenciji za novinare, u skladu sa odlukom da ne daje izjave i intervjue, nakon što je 2011. proteran sa Filmskog festivala u Kanu zbog izjave o nacistima i Hitleru koja je protumačena kao antisemitska.
Na taj događaj aludirao je i na 64. Berlinalu, na kojem se pojavio u majici na kojoj je pisalo “Persona non grata”, uz logotip Kana.

Fon Trir je čak osam puta učestvovao u trci za Zlatnu palmu, a jednom ju je i osvojio, ali su njegove politički nekorektne šale bile dovoljne da postane nepoželjan na tom francuskom festivalu. Njegov film “Melanholija” tada je ostao u konkurenciji. Fon Trir se kasnije izvinio, podvlačeći da nema bilo kakve antisemitske ili rasne presdrasude i da nije nacista.
U bioskopima u Evropi skraćeni prvi deo filma "Nimfomanka" prikazuje se od kraja 2013. godine, a startuje i drugo, pa će tako i publika u Hrvatskoj, recimo, moći da ga vidi od 20. februara u bioskopima, u distribuciji kuće Discovery.

"Nimfomanka" je na programu 42. FEST-a 7. marta u 22 sata u Sava centru, a samo za taj film, kao i za film “Top je bio vreo” Slobodana Skerlića, koji će biti prikazan na svečanom otvaranju u Sava centru, karte koštaju 500 dinara. Ostale ulaznice su od 220 do 350 dinara.

FEST će u 42. izdanju - od 28. februara do 9. marta - prikazati premijerno 75 filmova, među kojima su nova ostvarenja Džima Džarmuša, Romana Polanskog, Terija Gilijama, braće Koen, Stivena Soderberga, Andžeja Vajde…

Karte za 42. FEST u prodaji su na blagajnama Sava centra, Doma omladine, Kulturnog centra Beograda, Doma sindikata i bioskopa Fontana.

Sajt FEST-a je www.fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE (pdf).

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Čet Feb 13, 2014 10:11 pm

Smile  Refleksije promena realnosti


Međunarodna putujuća selekcija umetničkih filmova i videa “Difference Screen” gostovaće 17. februara u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, a obuhvata i filmove troje umetnika iz regiona - Brede Beban (1952-2012), Renate Poljak i Marka Grbe.

Biće prikazan film Brede Beban “Walk of Three Chairs” - evokacija porodične zgode kroz performans na splavu koji plovi beogradskim Ušćem, zatim “Staging Actors / Staging Beliefs” Renate Poljak i “Bledo / Pale” Marka Grbe Singha.

Najavljeni su i eksperimentalni film “A Drone Wrapped Up in Flying Carpets” Rijaza Mehmuda (Riaz Mehmood), animacija u kojoj avganistanski ratnik-igračka dobija mnogo složeniju ličnost, te “My Love For You Egypt” Hebe Amin, inspirisan pobunom u Egiptu.

U razgovoru će učestvovati kurator projekta “Difference Screen” Brus Alan (Bruce Allan), gost-urednik CZKD bioskopa Ognjen Glavonić, Aleksandra Sekulić i publika.

“Difference Screen” otkriva skrivene, neočekivane poglede na različite zemlje, mesta i pejzaže oblikovane nedavnim događajima. Umetničkim odgovorima pokazuje životnu, stvaralačku vrednost i potencijal različitosti. Česta tema je kretanje i migracija preko granica i kultura. Kolekciju filmova za “Difference Screen” čine radovi umetnika iz raznih zemalja, a mnogi od njih i sami žive u državama iz kojih ne potiču.

“Difference Screen” je pokrenut u julu 2013. duboko pod zemljom, u starim rudnicima gvožđa Klervel Kejvz u Velikoj Britaniji.

Planirano je da za dve godine proputuje kroz više od 20 zemalja, završno sa programom u Bristolu, u Galeriji Arnolfini krajem 2015.

U Beograd stiže posle Sarajevske zime, a planirano je da gostuje i na leto na Filmskom festivalu u Puli.

Zbirka radova će rasti kako se u putovanju filmovi budu priključivali, reflektujući razvoj odnosa između umetnika, kuratora i publika.

Ulaz na program u CZKD-u je besplatan.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Čet Feb 13, 2014 10:21 pm

Smile  Kristof Gans gost 42. FEST-a


Reditelj filma “Lepotica i zver” Kristof Gans, nakon premijere te nove verzije poznate bajke na Berlinalu, biće gost 42. FEST-a u Beogradu, koji će biti održan od 28. februara do 9. marta.

Gans je poznat kao majstor horora, a film “Lepotica i zver”, koji će predstaviti na FEST-u, snimio je posle osmogodišnje pause.

Snimljen budžetom od 33 miliona evra, “Lepotica i zver” je spektakl, blokbaster, a ne ono što prvo padne na pamet kada se spomene francuski film.

Postavu čine Vensan Kasel, Eduardo Noriega i Lea Sejdu, koju će biti zanimljivo gledati u potpuno drugačijoj ulozi od one koju tumači u filmu “Plavo je najtoplija boja” Abdelatifa Kešiša, kanskog pobednika 2013.

Gans je jedinstvena pojava u francuskom filmu. Rođen 1960. na vrhuncu francuskog novog talasa, tokom odrastanja se okrenuo potpuno drugačijoj estetici i rediteljima koji su slavu sticali 70-ih - Karpenteru, Kronenbergu, Linču. Još kao dečak krenuo je da snima kratke filmove sa drugovima na kung-fu tematiku. Osnovao je i časopis Starfix, u kojem je pisao o filmovima koji ga fasciniraju i pokušao da ih približi nezainteresovanoj francuskoj publici.

Istrajan u svom usmerenju, Gans se posvetio horor filmovima i jedan od njegovih prvih profesionalnih poduhvata bio je režija filma “Nekromikon”, rađenog na osnovu dela H.P. Lovkrafta. Potom je režirao adaptaciju japanske mange “Crying Freeman”, a svetsku slavu stekao je filmom “Pakt sa vukovima”, po kome ga zna i beogradska publika. Taj blokbaster videlo je više od pet miliona ljudi širom sveta, što je omogućilo Gansu da ode u Holivud i snimi adaptaciju video igre “Silent Hill”.

Gansov scenario za film “Lepotica i zver” baziran je na najranijoj poznatoj verziji tradicionalne bajke iz zbirke Gabrijel-Suzan Vilnev "La Jeune Ameriquaine et les Contes Marins" (Mladi Amerikanac i morske priče) iz 1740. godine. Reč je o višeslojnoj bajci za decu i odrasle koja govori o snazi snova i sukobu ljubavi i materijalnih vrednosti, zbog čega je izuzetno aktuelna i danas. Pre Gansovog filma, jedna od najznačajnijih ekranizacija ove priče bila je Koktoova iz 1946. godine. Gans se potrudio da pruži novu verziju tog filmskog klasika.

Film “Lepotica i zver” na programu je 42. FEST-a 5. i 6. marta u Sava centru.

Među gostima 42. FEST-a ranije su najavljeni i francuski reditelj Patris Lekont, koji će predstaviti novi film “Obećanje”, zatim ruski reditelj Fedor Bondarčuk, autor filma “Staljingrad”, Kris Eska iz SAD, reditelj filma “Vraćanje”, glumica Nadežda Brenike iz Nemačke, koja igra u filmu “Bankledi”, reditelj Kaspar Faundler i snimatelj i producent austrijskog filma “Odlazak na plažu” Peter Resler, te reditelj i scenarista grčkog filma “Divlja patka” Janos Sakaridis i reditelj Šamil Alijev iz Azerbejdžana, koji će predstaviti film “Čovek iz stepe”.

42. FEST će prikazati premijerno 75 filmova, među kojima su nova ostvarenja Džima Džarmuša, Romana Polanskog, Terija Gilijama, braće Koen, Stivena Soderberga, Andžeja Vajde…

Karte za 42. FEST u prodaji su na blagajnama Sava centra, Doma omladine, Kulturnog centra Beograda, Doma sindikata i bioskopa Fontana.

Sajt FEST-a je www.fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE (pdf).

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Pet Feb 14, 2014 11:33 pm

Smile  Linč u Kinoteci



Ciklus filmova posvećen velikom reditelju Dejvidu Linču (David Lynch) biće održan od 14. do 1. februara u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, a obuhvata devet filmova, među kojima su i njegova najpoznatija ostvarenja “Čovek slon”, “Dina”, “Plavi somot”, “Divlji u srcu”, “Tvin Piks”...

Fokus na Linča počinje “Glavom za brisanje” (1977), a prvog dana biće prikazani i “Čovek slon” (1980) sa Entonijem Hopkinsom (Anthony), Džonom Hartom (John) i En Benkroft (Anne Bancroft), te “Dina” (1984) sa Kajlom Maklahlanom (Kyle McLachlan) i Stingom u glavnim ulogama.

Maklahlan igra i u filmu “Plavi somot” (1986) sa Denisom Hoperom (Dennis Hopper) i Izabelom Roselini (Isabella Rossellini), koji je na programu 15. februara, kao i “Divlji u srcu” (1990) s Nikolasom Kejdžom (Nicolas Cage) i Lorom Dern (Laura), te “Tvin Piks” (1992).

Linčov ciklus zaokružuju 16. februara filmovi “Strejtova priča” (1999), “Hotel izgubljenih duša” (1997) i “Bulevar zvezda” (2001) s Naomi Vots (Watts) i Lorom Elenom Hering (Laura Elena Harring) u glavnim ulogama.

Linč je prvi dugometražni film “Glavu za brisanje”, bizarnu horor priču o Henriju Spenseru, zaposleniku štamparske kompanije, uokvirenom u svetu tamnog neba i praznih ulica, uradio u crno-beloj tehnici visokog kontrasta, sa prigušenim zvucima i nadrealnom naracijom. Film nije postigao veći komercijalni uspeh, ali se zauvek uvukao u glave i srca istinskih ljubitelja filmske umetnosti. Istovremeno, otkrio se umetnik drugačijeg vizuelnog identiteta i istančanog osećaja za atmosferu, vodeći sa sobom tim istomišljenika poput Džeka Nensa, Alana Spelta i Frederika Elmsa, sa kojim će sarađivati i u sledećim projektima.

Umetnička vrednost filma “Glava za brisanje”, kako je naveo Branislav Erdeljanović u programu Kinoteke, bila je jasna preporuka producentima. Ubrzo je usledio poziv jednog velikog studija da režira film po knjizi ser Frederika Trevesa “The Elephant Man and Other Reminiscences”. Ta viktorijanska drama je istinska studija života i patnje Džozefa (Džona) Merika, čoveka nakazne spoljašnosti i njegovog prijateljstva sa mladim hirurgom Frederikom Trevesom. Radeći na scenariju, (za koji je rekao da ga je privukao već samim naslovom), Linč prilagođava vreme i karaktere svom intenzitetu kreirajući jedinstvenu sliku ljudske prirode sa svim svojim epitetima od krajnje surovosti do saosećanja i humanosti.

Nakon premijere filma “Čovek slon” 1980. godine, jedan od producenata, legendarni Mel Bruks izjavio je: “On je Džimi Stjuart sa Marsa”, aludirajući na genijalnost, ali i na smirenost i odmerenost Linča. Komercijalni i umetnički uspeh (dve nominacije za nagradu Oskar), odškrinuli su mu nova vrata, put ka velikim produkcijama i studijima. Prihvatio je ponudu De Laurentisove produkcije da ekranizuje roman Frenka Herberta “Dina”. Kompleksnost i popularnost tog dela verovatno su bili faktori koji mu nisu išli na ruku, ali se Linč hrabro upustio u taj projekat, pišući scenario sa Herbertom. Nakon više nesuglasica i Linčovih popuštanja pred producentima, 1984. godine film doživljava premijeru. Naišavši na otpor ljubitelja originalnog Herbertovog romana s jedne, ali i na nerazumevanje prosečne publike sa druge strane, postao je finansijski fijasko. Za Linča je to značilo samo jedno - raskid sa devojkom koju nikada i nije voleo, zbogom veliki studiji, zbogom kontrola i cenzura...

Na tragu svojih ranih filmova, Linč je započeo novo razdoblje svog stvaralačkog sna. Prvo u nizu je ostvarenje “Plavi somot” iz 1986. godine. Priča o naizgled mirnom američkom gradu i iznenada narušenoj idili, sa sjajnim rolama MekLahlana, Hopera i Roselinijeve, ponovo je vratila publiku na prepoznatljivi obrazac polariteta ljudske duše, misterioznosti i nenajavljene opasnosti. Koketirajući sa američkom mejnstrim scenom, Linč 1990. godine režira film “Divlji u srcu”, storiju o psihopatama, ljudima na margini, ali i modernom Romeu i Juliji u likovima Kejdža i Lore Dern.

Potom sa Markom Frostom 1990. godine izbacuje seriju “Tvin Piks”.

Razbivši postojeće šablone tog formata, uveo je publiku u svoj svemir, sa mnoštvom raznolikih karaktera. Popularnost serijala dovela je do snimanja filma “Tvin Piks - Vatro, hodaj sa mnom”.

I u sledećim ostvarenjima “Hotel izgubljenih duša” i “Bulevar zvezda”, te “Inland Empire” iz 2007. godine, Linč zadržava svoju viziju, dečaka iz 50-ih godina prošlog veka, opčinjenog velikim kolima, drvenim ogradama i zvukom aviona u preletu, poput pevljive i jednostavne melodije.

Film “Strejtova priča” iz 1999. godine odudara od obrazaca vezanih za prethodno stvaralaštvo Linča. Naizgled jednostavna priča u naraciji iz prvog lica o starcu Alvinu Strejtu (Džejms Farnsvort), veteranu Drugog svetskog rata koji odlučuje da krene na dug put i potraži oproštaj od brata (Hari Din Stenton), u pozadini ipak skriva poneku mračnu tajnu, ali i nadu u oproštaj, ljubav i veru.

Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Pet Feb 14, 2014 11:40 pm

Smile  Samardžićev legat u Kinoteci



Jugoslovenska kinoteka dobila je na poklon sve nagrade i priznanja koje je glumac Ljubiša Samardžić, koji je i uspešan reditelj i producent dobio tokom 55-godišnjeg umetničkog rada, a među njima su i nagrade festivala u Veneciji, Puli, Moskvi…

Proslavi profesionalnog jubileja i osnivanju Samardžićevog legata u novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke prisustvovale su 12. februara njegove mnogobrojne kolege, kao i ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac, a govorili su Milena Dravić, Puriša Đorđević i Slobodan Šijan.

Samardžić je prvi donator legata koji ustanovljava Jugoslovenska kinoteka koja je konačno, posle višegodišnje rekonstrukcije i odlaganja odobrenja dozvola, dobila mogućnost da svoj prostor “privede nameni”. Direktor Kinoteke Radoslav Zelenović napomenuo je da će i za to biti potrebni prijatelji Kinoteke, a prvi konkretan predlog za pomoć dao je upravo Samardžić.

Samardžić je rekao da je film njegov život i da Kinoteci daruje nagrade, a njemu ostaju najvrednije, a to su njegove unuke.

Prikazan je i dokumentarni film “Zahvalnost” Mladena Đorđevića o životu i radu Samardžića sa insertima iz filmova u kojima je igrao ili ih režirao.

Uz Zlatni pečat Kinoteke, među mnogobrojnim nagradama koje je Samardžić dobio su i Kup volpi za najbolju mušku ulogu u Veneciji 1967. godine, koji je dobio za film “Jutro” Puriše Đorđevića, šest pulskih Zlatnih arena, nagrada Zlatni vitez Filmskog festivala u Moskvi za režiju “Nebeske udice”, nagrada za životno delo “Pavle Vuisić”…

Rođen 1936. u Skoplju, Samardžić je završio Akademiju umetnosti u Beogradu, a ostvario je više od 100 uloga na filmu i televiziji.

Pažnju najšire publike privukao je još početkom 60-ih godina filmom "Prekobrojna" Branka Bauera, a usledila je trilogija "Devojka", "San" i "Jutro" Puriše Đorđevića, te uloge u niz partizanskih filmova - "Bitka na Neretvi", "Sutjeska", "Partizanska eskadrila", komedija "Rad na određeno vreme", "Policajac sa Petlovog brda"...

Na televiziji je igrao u serijama "Smoki", "Kuda idu divlje svinje", "Vruć vetar"...

Početkom 90-ih osnovao je producentsku kuću "Sinema dizajn", koja stoji iza filmova "Bulevar Revolucije", "Ubistvo s predumišljajem", "Stršljen" i "Nebeska udica", kojim je Samardžić debitovao kao režiser.

Režirao je i filmove "Nataša", "Ledina", "Jesen stiže, dunjo moja"… kao i istoimenu TV seriju. Potpisuje i režiju TV serije "Miris kiše na Balkanu".

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Brave Heart taj Ned Feb 16, 2014 10:48 pm

Smile  Nagrade 64. Berlinala


Kineski film "Crni ugalj, tanak led", u režiji Diao Jinana, osvojio je Zlatnog medveda za najbolji film 64. Berlinala, a za ulogu u toj kriminalističkoj priči nagradjen je Fan Liao, kao najbolji glumac.

Gran pri žirija dodeljen je američkom filmu "Grand Budapest hotel" Vesa Andersona, kojim je 64. Berlinale i počeo 6. februara, a imace priliku da ga vidi i publika 42. FEST-a.

I nagrada za režiju otišla je u SAD - Ričardu Linklejteru za film "Boyhood".

Najboljom glumicom proglašena je mlada Japanka Haru Kuroki za ulogu u filmu "Mala kuća" japanskog veterana Jođija Jamade.

rebrni medved za najbolji scenario dodeljen je Ani i Ditrihu Brigemanu, za dramu "Stations of the Cross".

Međunarodnim žirijem 64. Berlinala predsedavao je američki producent Džejms Šejmus, najpoznatiji po saradnji sa Angom Lijem na filmu "Planina Broukbek".

Srebrnog medveda - nagradu “Alfred Bauer” za igrani film koji otvara nove perspektive dobio je francuski veteran Alan Rene za film “Life of Riley”, koji je proglašen najboljim u takmičarskom programu i od žirija FIPRESCI. Rene nije prisustvovao 15. februara ceremoniji zatvaranja 64. Berlinala.

Za izvanredan umetnički doprinos nagrađen je direktor fotografije kineskog filma “Blind Message” Zeng Jian.

Nagradu za najbolji debitantski igrani film, vrednu 50.000 evra, dobio je Alonso Ruizpalacios za “Güeros”.

Međunarodni žiri za kratki film dodelio je Zlatnog medveda ostvarenju “As long as shotguns remain” (Caroline Poggi, Jonathan Vinel).

Međunarodni žiri FIPRESCI, uz Reneov film, nagradio je i “The Way He Looks” (Daniel Ribeiro), a u programu Forum film “Forma” (Ayumi Sakamoto).

Film “The Way He Looks” dobio je i Tedi nagradu u konkurenciji igranih ostvarenja, dok je među dokumentarnim filmovima nagrađen “The Circle” (Stefan Haupt), a među kratkim “Mondial 2010” (Roy Dib). Žiri nagrade Tedi nagradio je i film “Pierrot Lunaire” (Bruce LaBruce).

Berlinski filmski festival predstavio je više od 400 igranih i dokumentarnih filmova iz celog sveta, od kojih su 23 bila u glavnom programu, a 20 u trci za Zlatnog medveda.

*Foto: Berlinale

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Filmske novosti...

Počalji od Sponsored content Danas u 3:09 pm


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 32 Prethodni  1, 2, 3 ... 17 ... 32  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu