Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 47 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 45 Gosta :: 2 Provajderi

laza, Храст

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Dunav
Danas u 3:05 pm od Храст

» Origami
Danas u 1:54 pm od Poli

» Израелски "рецепт" за Косово
Danas u 12:19 pm od Храст

» Srbija u NATO?
Danas u 11:45 am od Храст

» Lepota dolazi iznutra
Danas u 10:54 am od Храст

» Tajne koje žene ne žele da otkriju
Danas u 10:11 am od Avramova

» Brak kao institucija sve nepopularniji
Danas u 10:06 am od Avramova

» Ogledalo
Danas u 9:55 am od Avramova

» Seljačka politika...
Juče u 10:31 pm od laza

» Dvorci i tvrđave
Juče u 7:53 pm od Poli

» Phantasy Photos
Juče u 7:45 pm od Poli

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 6:54 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:29 pm od Brave Heart

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Vesti - književnost...

Strana 3 od 15 Prethodni  1, 2, 3, 4 ... 9 ... 15  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Mar 20, 2014 8:36 pm

Smile  Mi (ni)smo vaša deca



Kulturni centar Beograda organizuje od 20. do 22. marta, povodom Svetskog dana poezije, manifestaciju “Mi (ni)smo vaša deca”, koja će biti održana u još nekoliko ustanova kulture, a delom i u Novom Sadu, ukazujući temom o odnosu starosti i mladosti, na dijalog koji (ne)postoji između različitih pesničkih generacija i poetičkih grupa i pokreta, prevashodno u Srbiji, ali i na primeru nekoliko pesničkih opusa autora sa nemačke, slovenačke, ruske, italijanske i japanske pesničke scene.

Da li “očevi” više vole “sinove”, a “majke” svoje “ćerke”, ili obrnuto? Ko ima najviše “dece” među pesnicima, a ko najviše “roditelja”? Kako, i da li se rešavaju problemi “u krugu porodice”? Koji je “muški”, a kakav je “ženski” način rešavanja problema (pesme)? To su samo neka od pitanja koja će se kroz razgovore o poeziji, čitanja novih pesničkih ostvarenja i akcije animiranja publike biti razmotrena tokom trodnevne manifestacije u KCB-u, Biblioteci grada Beograda, Parobrodu i Muzeju Ive Andrića, kao i u Kulturnom centru Novog Sada, Francuskom institutu – u okviru Dana frankofonije, te u Gete institutu, u okviru programa “Literarni kafe”.

Programska specifičnost festivala je predstavljanje autora čije stvaralaštvo počiva na povezivanju poezije i izvođačkih umetnosti.

Ove godine publici će biti predstavljen Umberto Fjori iz Italije, kao autor koji stvara i u domenu muzike i čiji je poetički kredo – “gest i glas autora temelj su poezije; vratiti poeziji telo...”, zatim Monika Rink iz Nemačke, koja kreira poetske tekstove u radio-formatu, te Đani Gregori Forne iz Francuske, pesnik, muzičar i glumac koji će svoj tekst “Još i to!!!” izvesti kao video-koncert.

Među stranim učesnicima su i Mucuro Takahaši (Japan), Aleksej Ribakov alias Makušinski (Rusija), Ana Brnardić (Hrvatska), Uroš Prah, Tibor Hrs Pandur i Miklavž Komelj (Slovenija) i Vladimir Đurišić (Crna Gora).

Među učesnicima – pesnikinjama i pesnicima iz Srbije su: Ljubomir Simović, Radmila Lazić, Dubravka Đurić, Danica Vukićević, Jelena Marinkov, Mirjana Stefanović, Mirko Magarašević, Nenad Milošević, Milan Đorđević, Kajoko Jamasaki, Petar Matović, Bojan Savić Ostojić, Vladimir Stojnić, Vladimir Tabašević, Goran Korunović, Biljana Andonovski, Dejan Ilić, Vladimir Kopicl, Slobodan Tišma, Tamara Šuškić, Slobodan Ivanović, Bojan Samson, Dragoslava Barzut, Ana Marija Grbić, Ljiljana Đurđić, Marija Midžović, Gojko Božović, Predrag Petrović, Svetislav Travica i Siniša Tucić.

KCB je 2001. pokrenuo program posvećen poeziji, povodom Svetskog dana poezije, 21. marta, da bi u međuvremenu još nekoliko institucija u Srbiji takođe počelo da organizuje posebne programe posvećene popularizaciji tog književnog žanra.

Ove godine su svi okupljeni pod zajedničkim programskim imeniteljem - koordinisanim akcijama u Beogradu i Novom Sadu.

Urednik programa manifestacije je Nenad Milošević, a koncept je osmislila Olivera Stošić Rakić.

Sajt KCB-a je www.kcb.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Mar 24, 2014 9:22 pm

Smile  Poezin menja koncept



Udruženje Poezin odlučilo je da promeni koncept i način rada, pa prekida organizovanje mesečnih “open mike” večeri i uvodi umesto njih slem događaje jednom u tri meseca. Na tim događajima, nastupaće isključivo uvežbani slam izvođači iz Srbije i regiona koji imaju širok repertoar i izvođačke kapacitete.

Prema navodima Poezina, cilj promene koncepta i načina rada je profilisanje scene, smanjenje mogućnosti za pogrešne poteze i sužavanje interesovanja na dobro uvežbane slem izvođače koji će nastupati bez papira i koji su spremni da ulažu u svoj nastup i poeziju.

U tom smislu Poezin već nekoliko meseci organizuje radionice koje treba da omoguće takav pristup i način rada.

U narednih mesec dana biće ukinuti sajtovi Poezin.net i Poetskascena.org, a sve aktivnoste, događaje i interesovanja biće moguće pratiti na novom sajtu Slamstudio.org.

Poezin je od 2009. godine do sada direktno ili indirektno učestvovao u organiziciji više od sto događaja u devet klubova u Beogradu.

Iako u Poezinu nisu zadovoljni rezultatima, ponosni su na uloženi rad i trud, koji će u budućnosti biti drugačiji - manje spontan, a više uvežban.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Mar 25, 2014 9:48 pm

Smile  Handkeu Ibzenova nagrada



Austrijski pisac Peter Handke dobitnik je prestižne međunarodne Ibzenove nagrade koju dodeljuje norveška vlada ličnostima ili institucijama koje su pružile značajan doprinos razvoju pozorišne umetnosti.

Ibzenova nagrada, nezvanično nazvana pozorišnom Nobelovom nagradom, vredna je 2,5 miliona norveških kruna (oko 300.000 evra), a tradicionalno se dodeljuje povodom rođendana slavnog norveškog pisca Henrika Ibzena (1828-1906).

Handke je izjavio povodom Ibzenove nagrade da oseća krivicu i da ne zna da li je zaslužuje, jer nije prvenstveno dramski pisac, ali je naveo i da je američki predsednik Barak Obama dobio Nobelovu nagradu za mir, a niko ne zna zašto.

Izražavajući zahvalnost žiriju, Handke je, s obzirom na veliki novčani iznos nagrade, istakao da je zahvalan i zemlji i narodu od koga Ibzenova nagrada potiče.

Handke je nagrađen za celokupno delo koje je, kako je naveo žiri, neuporedivo u svojoj formalnoj lepoti i brilijantnoj refleksiji.

“Ako je Ibzen model dramskog pisca buržoaske epohe, koja još nije završena, onda je Peter Handke bez sumnje najeminentniji pozorišni epski pesnik”, naveo je žiri.

Handke je jedan od najznačajnijih pisaca nemačke i evropske književne scene.

Hvaljen i osporavan, dobitnik i gubitnik niza međunarodnih i evropskih nagrada, Handke je poznat i po kritičkim stavovima o američkoj i zapadnoevropskoj politici, posebno u odnosu na Srbiju.

Odrastao u istočnom Berlinu i Grifenu, Handke je studirao pravo na Univerzitetu u Gracu, ali je prekinuo studije 1965. godine kada je napisao prvi roman “Hornissen”. Već naredne godine postavljena je u Frankfurtu i njegova drama “Publikumsbeschimpfung”.

Objavio je do sada više od 30 romana i proznih dela, kao i niz dramskih tekstova i scenarija. Autor je, između ostalog, i scenarija za nagrađivani film “Nebo nad Berlinom” Vima Vendersa (Wim Wenders) iz 1987.

Dela su mu prevedena na više od 30 jezika, a dobitnik je niza međunarodnih nagrada.

Za roman “Don Huan” dobio je 2004. književno priznanje "Zigfrid Unzeld".

Dobitnik je i više priznanja u Srbiji, uključujući Zlatnu medalju za zasluge koju mu je u aprilu 2013. godine uručio predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ističući da je velika hrabrost biti uz Srbiju stalno i neprekidno, kao što je to bio Handke. Handke je dobio tada i nagradu “Momo Kapor” za roman “Moravska noć”, koju mu je uručio pesnik i akademik Matija Bećković.

Handke je od 2012. godine i inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Kontroverzne reakcije širom Evrope 2006. godine izazvalo povlačenje Handkeove predstave sa planiranog repertoara Komedi Fransez zbog njegovog prisustva sahrani bivšeg predsednika SRJ i Srbije Slobodana Miloševića, koji je preminuo kao optuženih u pritvoru Haškog tribunala.

Otkazivanje Handkeove predstave uzburkalo je evropsku intelektualnu javnost, pa se i francuski ministar kulture distancirao od odluke direktora Komedi Fransez Marsela Bozona, koji je, pak, negirao da je reč o cenzuri. Handke je izjavio bio da je zgađen tim postupkom, a negirao je da je bio apologeta u vezi sa zločinima koji su stavljeni na teret Miloševićevom režimu. Rekao je tada i da je pisao o Srbima zato što niko nije pisao o njima, iako misli da su i Hrvati i Muslimani žrtve.

Handke je oštro kritikovao NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine kao ilegalan i genocidni čin, kao i politiku SAD i Evropske unije u odnosu na bivšu multinacionalnu Jugoslaviju. Osudio je i Miloševićevo hapšenje i doveo u pitanje kredibilitet Haškog tribunala.

Handkeu će Ibzenova nagrada biti uručena 21. septembra u Oslu, u okviru festivala koji će biti zatvoren njegovom dramom “Immer noch Sturm”.

Ibzenova nagrada ustanovljena je 2007. godine odlukom norveške vlade.

Njen prvi dobitnik je Piter Bruk (Peter Brook), a 2008. godine dobila ju je Ariana Mnuškin (Ariane Mnouchkine), osnivačica proslavljenog Teatra sunca. Dobitnici Ibzenove nagrade su i Jon Fose (Fosse) i Hajner Gebels (Heiner Goebbels).

Ibzenova nagrada dodeljivana je do 2010. svake godine, a potom je odlučeno da postane bijenalna.

Ceremonija uručenja nagrade tradicionalno protiče u Oslu u septembru, kada se održava Ibzenov pozorišni festival.

Branko Rakočević / SEEcult.org

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sub Mar 29, 2014 6:42 pm

Smile  Petru Krdu u fokusu 21. veka



Čuveni časopis za kulturu “21. vek”, koji izdaju Savez pisaca Rumunije i Fondacija “21. vek”, posvetio je poslednji broj u 2013. godini pesniku i prevodiocu Petru Krduu (1952-2011), dugogodišnjem uredniku Književne opštine Vršac (KOV).

Pod naslovom, “Petru Krdu – pesnik Evrope”, časopis posvećen Krduu prikazuje njegovu svestranu ličnost: kao pesnika, prevodioca, novinara, uspešnog izletnika u likovnu sferu (časopis je ilustrovan Krduovim crtežima), kao ličnost sa brojnim književnim vezama u celom svetu.

Objavljeni su književni osvrti o njegovoj poeziji iz pera najznačajnijih rumunskih pisaca i književnih kritičara, kao što su Jon Negoicesku, Šefan Aug. Doinaš, Nikita Stanesku i Ana Blandijana, zatim američki pesnik i književni kritičar Danijel Vajsbort, kao i Fernando Arabal i drugi. Časopos sadrži i Krduove književne razgovore sa Emilom Sioranom, Eženom Joneskom i Mirčom Elijadeom, koji su prikazani kao vrlo važni događaji u održavanju duhovnog mosta ova tri svetska velikana sa njihovom domovinom u vremenu komunističke diktature. Tu vezu je, kako je navedeno, omogućila književna Jugoslavija i Petru Krdu.

U bloku posvećenom pesniku Krduu, objavljen je izbor pesama na rumunskom, engleskom i francuskom, kao i petnaestak neobjavljenih pesama iz zaostavštine.

Ana Blandijana, najpoznatija rumunska pesnikinja i kandidat za Nobelovu nagradu, rekla je o Krduu: “Svojom sposobnošću da se daruje drugima, svojom mudrošću da ne ističe samo sebe već i sve što je voleo i cenio, kroz način na koji je umeo da isprepliće altruizam sa umetničkom intuicijom i da koaguliše umetničke snage pomoću sopstvene intelektualne snage, Petru Krdu je bio ktitor jednog drugačijeg, vitalnijeg i efikasnijeg modela razumevanja poezije, graditelj retke pesničke solidarnosti”.

Časopis “21. vek” biće predstavljen 28. marta u prostorijama Srpskog književnog društva u Beogradu, a govoriće glavna urednica Alina Ledeanu i direktor Fondacije “21. vek”, pesnik Gabrijel Babuc, prevodilac Sanja Vukelić i književni kritičar Ljubomir Koraćević.

Časopis “21. vek” neprekidno izlazi već više od pola veka, a tokom tih godina stekao je kako nacionalnu, tako i međunarodnu slavu.

Dobio je 1987. godine nagradu za najbolji časopis za književnost i umetnost u svetu, koja je dodeljena na Bijenalu Uneska u kulturnom centru Žorž Pompidu u Parizu. U junu 2000. godine u Strazburu, na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, prikazan je broj tog časopisa “Sve Evrope iz Evrope”. Prošle godine na Salonu knjga u Parizu, gde je Rumunija bila počasni gost, “21. vek” je bio kulturni događaj oko kojeg su organizatori rumunskog štanda osmislili najvažnija književna dešavanja.

U počasnom odboru časopisa su važna književna imena iz celog sveta, a štampani primerci “21. veka” nalaze se u mnogim nacionalnim bibliotekama širom sveta (Prinston, Harvard).

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Apr 03, 2014 8:49 pm

Smile  Počeo proces otkupa knjiga



Komisija za otkup knjiga za javne biblioteke u Srbiji održaće prvu ovogodišnju sednicu 4. aprila u Narodnoj biblioteci Srbije, a razmotriće prijave 276 izdavača sa oko 3.500 naslova – koliko je stiglo na konkurs Ministarstva kulture i informisanja za 2014.

Za otkup je opredeljeno 120 miliona dinara, što je za 30 miliona više nego 2013. godine, pa će za 178 javnih biblikoteka u Srbiji biti obezbeđeno i srazmerno više knjiga, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Komisiju za otkup knjiga, koju je 2013. formiralo Ministarstvo na mandat od četiri godine, čine dekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Aleksandra Vraneš, prodekan Filološkog fakulteta prof. dr Ljiljana Marković, docent na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta dr Miloš Ković, direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišić, direktor Instituta za fiziku u Beogradu dr Aleksandar Belić, profesor Univerziteta u penziji dr Jerko Denegri i filmski i književni kritičar Milan Vlajčić.

Rad Komisije za otkup knjiga za javne biblioteke, kao i prethodne godine, biće otvoren za javnost.

Na konkurs koji je raspisan je 10. februara prijavilo se 276 izdavača sa 3.490 naslova.

Ministarstvo kulture raspisalo je 2. aprila i Konkurs za otkup umetničkih dela u oblasti vizuelnih umetnosti, prvi put posle više od deset godina. Opredeljen budžet iznosi 100 miliona dinara, a prijavljivanje je do 19. maja.

Detalji se nalaze u rubrici Konkursi portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Ned Apr 06, 2014 7:07 pm

Smile  Decenija ASK-a



Anarhistički sajam knjiga u Zagrebu već deset godina okuplja izdavačke kuće, grupe, projekte i pojedince uključene ili zainteresovane za anarhističku/slobodarsku literaturu i delovanje, a u jubilarnom, desetom izdanju posvećen je posebno borbama u Hamburgu u protekloj godini, socijalnoj pobuni u Bosni i Hercegovini, životu na granici šengenskog režima, kao i o praksi širenja sabirnih centara za strance po celom kontinentu, koji postepeno preuzima simbolizam tradicionalnih koncentracionih kampova i postavlja nove granice, ograničenja, prostorne odnose i antropogeografiju mržnje i isključivanja.

Deseti ASK, organizovan od 4. do 6. aprila, tradicionalno obuhvata Sajam knjiga, koji je priređen u Zagrebačkom plesnom centru, a osim knjiga brojnih izdavača, nudi besplatne materijale različitih grupa, novine, časopise...

Debatni program ASK-a započeo je razgovorom o protestima grupe Lampedusa u Hamburgu, koji je okupio u solidarnosti mnoštvo ljudi koje povezuju različite borbe. Pregled i osvrt na poslednje mesece i aktuelnu situaciju u Hamburgu, poslužio je kao povod za razgovor o povezanosti samoorganizovanog protesta izbeglica i anarhističkih ideja i borbi, odnosno iskustvima, idejama i perspektivama zajedničkih polazišta i akcija.

Kao posebna tema izdvojeno je i radničko samoupravljanje, čiji se primeri mogu naći u španskoj revoluciji i u Jugoslaviji, a u novijoj istoriji u Južnoj Americi, ali i u nekim državama Evrope i u SAD.

Radničko samoupravljanje, koje je prvi teoretski izneo francuski filozof i anarhista Pjer Žozef Prudon (Pierre Joseph Proudhon), i danas je osnovno polazište mnogih anarhista/ica, pogotovo anarhosindikalista/ica.

ASK je poseban razgovor posvetio i životu na granici (borderlife) povodom ulaska Hrvatske u EU, koje je aktuelizovalo i pitanje granica u sklopu priprema za pristup šengenskom režimu. Uz ulaganja u pojačani nadzor, u planu je i izgradnja novih logora za migrante. To je naposredan povod za organizaciju kampa na granici, na lokaciji budućeg logora u Tovarniku.

Sredinom jula, kako je najavio ASK, biće više reči o teoriji i praksi života na granici, migracija i kontrole, uz povezivanje učesnika antikapitalističkih borbi na području Balkana.

U fokusu desetog ASK-a je i tema širenja (sabirnih) centara za strance širom Evrope, koja ne samo da stvara sve gušću mrežu crnih tačaka na mapi, već označava i sve dublje okretanje fašizmu u glavama ljudi.

Još od prvog pojavljivanja početkom 20. veka tokom burskih ratova, koncentracioni logori postali su metod upravljanja velikim brojem stanovništva, koja povlači jasnu liniju između isključenih i uključenih, između onih koji više nemaju telo i onih koji sačinjavaju društveno telo. Zato ih je lako iskoristiti kao tehniku masovnog istrebljenja, baš kao što je to bio slučaj sa pobunjenicima na zapadu Južne Afrike, sa afričkim robovima u beligijskom Kongu početkom 20. veka, sa Jevrejima (Romima i drugima...) tokom Drugog svetskog rata.

ASK je posebnu pažnju posvetio i anarhizmu i novim globalnim pobunama, koje se šire od Brazila do Ukrajine i Bosne, poprimajući istovremeno uzbudljive i zastrašujuće oblike. Toj problematici posvećena je prezentacija CrimethInc. Ex-Workers' kolektiva, koji istražuje današnje globalne ustanke i njihov odnos prema kontroli, građanstvu i demokratiji, postavljajući pitanja mogućnosti za širenje pobune, alternativa u odnosu na liberalno shvatanje građanstva, vizija koje anarhisti mogu ponuditi, a nadilaze predstavničku demokratiju…

Posebna pažnja posvećena je i socijalnim protestima u BiH, koje odlikuju prvi eksperimenti sa direktnom demokratijom i organizovanjem građana putem plenuma. Do sada izuzetno podeljeno društvo u BiH ujedinilo se u klasnoj solidarnosti, ali se protestni pokret trenutno nalazi u kritičnoj fazi. Neki od najvećih problema su pritisci represivnih organa i optužnice za terorizam, unutrašnja trvenja, NVO-izacija delova pokreta… o čemu su pozvani da govore predstavnici protesta iz BiH.

Prvi ASK u Zagrebu održan je 2005. godine, kao drugi Balkanski anarhsitički sajam knjiga, koji se svaki put organizuje u drugm gradu (prvi je održan u Ljubljani 2003, treći u Sofiji 2008, četvrti u Solunu 2009).

Ideja ASK-a nastala je po uzoru na slične sajmove u svetu, koji imaju dugogodišnju tradiciju postojanja i na hiljade posetilaca, predstavljajući u svojim sredinama važno mesto sretanja, kako na lokalnom, tako i na međunarodnom nivou.

ASK je proteklih deset godina okupio veliki broj učesnika iz Hrvatske, regiona i šire, zadržavajući pritom koncept otvorene koncepcije koja podrazumeva da je podložan promenama, primedbama i spreman za nove ideje.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Apr 07, 2014 9:50 pm

Smile  Srbija prvi put na Sajmu knjiga u Skoplju



Srbija prvi put, nakon raspada bivše Jugoslavije, učestvuje na 26. Međunarodnom sajmu knjiga u Skoplju, koji će biti održan od 8. do 14. aprila, a na nacionalnom štandu predstaviće književnike Gorana Petrovića, Dragana Jovanovića Danilova i Srđana V. Tešina.

Predviđeno je da se u Skoplju, pored sajamskih predstavljanja, organizuju i programi u samom gradu, dostupni široj publici, kao i posebni susreti sa članovima srpske zajednice, saopštila je Narodna biblioteka Srbije kojoj je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije prepustilo izvršnu organizaciju predstavljanja domaće književnosti na najznačajnijim međunarodnim i regionalnim sajmovima knjiga.

NBS je organizovala i nedavni nastup Srbije na Međunarodnom sajmu knjiga u Lajpcigu.

Nacionalni štand Srbije na Sajmu knjiga u Skoplju i prateće manifestacije, kako je istaknuto u saopštenju, omogućiće još bolje predstavljanje književnosti iz Srbije u Makedoniji i “daće impuls većem prevođenju dela srpskih pisaca na makedonski jezik”.

U odnosu na prethodnu godinu, kada je Srbija učestvovala na četiri međunarodna sajma knjiga u inostranstvu, ove godine biće predstavljena na osam važnih sajamskih manifestacija. Ministarstvo kulture i informisanja je za tu namenu obezbedilo sredstva koja su pet puta veća nego u 2013. godini.

Srbija je odnedavno i punopravni član prevodilačke mreže Traduki.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Apr 07, 2014 10:11 pm

Smile  Na pola puta, 9. put u Užicu



Regionalni književni festival “Na pola puta” u Užicu deveti put okuplja pisce iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, koji će od 7. do 11. aprila držati časove u Užičkoj gimnaziji, a u večernjim satima javno čitati svoja dela u Narodnom pozorištu.

Gosti devetog festivala “Na pola puta” su Robert Perišić iz Zagreba, Predrag Lucić iz Splita, Goran Vojnović iz Ljubljane, Damir Šabotić i Nenad Veličković iz Sarajeva, Maja Pelević, Dejan Ilić i Svetlana Lukić iz Beograda i Ildiko Lovaš iz Subotice.

Festival će biti otvoren u Gradskom kulturnom centru izložbom stripova Aleksandra Zografa “Put oko sveta”, projekcijom dokumentarnog filma “Dvije škole pod jednim krovom” sarajevskog autora Zorana Ćatića i nastupom benda Ubrzo potom.

Ćatić i započinje seriju predavanja 8. aprila u Užičkoj gimnaziji – temom “Radio kao predmet u školi”.
Šabotić će održati predavanje “Zašto (ne)treba studirati književnost?”, a Zograf će govoriti o književnosti i stripu.

Prva večernja čitanja imaće na Maloj sceni Narodnog pozorišta Lovaš, Vojnović i Perišić.

Gimnazijalci će 9. aprila čuti predavanje Dežulovića na temu “Šta je novinarska etika”, Veličković će održati predavanje “Dekameron”, a potom će Perišić govoriti o “Karverovoj priči”.

Večernja čitanja održaće Ilić, Veličković i Maja Pelević, koja će 10. aprila govoriti u Gimnaziji na temu “Šta sve danas može biti dramski tekst”, dok će Ilić održati predavanje “Igre gladi”, a Vojnović “U kakvoj sredini odrastamo”.

Završna večernja čitanja održaće 11. aprila Šabotić, Lucić i Dežulović.

Festival “Na pola puta” održava se od 2006. godine polovinom aprila, okupljajući pisce iz BiH, Hrvatske i Srbije.

Naziv je dobio po tome što se Užice nalazi na pola puta od Beograda i Sarajeva.

Susret pisaca iz regiona inicirala je profesorka književnosti u Užičkoj gimnaziji Ružica Marjanović.

Stalni gost festivala “Na pola puta” od osnivanja je Nenad Veličković, profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu.

Među dosadašnjim učesnicima su i Ljubica Arsić, Vida Ognjenović, Srđan V. Tešin, Minja Bogavac, Lamija Begagić, Faruk Šehić, Dušan Spasojević, Jasmina Ahmetagić, Vladimir Arsenijević, Dubravka Ugrešić, Dobrosav Bob Živković, Radmila Lazić, Neven Ušumović, Sreten Ugričić, Vladislav Bajac, Stefan Arsenijević, Enes Kurtović, Karmen Lonačarek, Viktor Ivančić, Svetislav Basara, Marko Tomaš, Božo Koprivica, David Albahari, Đerđ Serbohorvat, Mileta Prodanović, Saša Stanišić, Rumena Bužarovska, Mileta Prodanović…

Festivalski sajt je www.napolaputa.net, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Apr 10, 2014 8:26 pm

Smile  Preminula Svetlana Velmar Janković



Istaknuta književnica i akademik Svetlana Velmar Janković, dobitnica najprestižnijih književnih nagrada u Srbiji, preminula je u 82. godini u Beogradu, saopštila je 9. aprila Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).

Svetlana Velmar Janković bila je među najznačajnijim i najprevođenijim piscima u Srbiji, a kako je istakla SANU, dala je “izuzetan doprinos srpskoj i svetskoj književnosti” i svojim delima obogatila opus savremene srpske književnosti i književne kritike.

Rođena 1. februara 1933. u Beogradu, gde je diplomirala na Filološkom fakultetu (francuski jezik i književnost), Svetlana Velmar Janković postala je dopisni član Odeljenja jezika i književnosti SANU 2006. godine, a redovni član bila je od 5. novembra 2009. godine.

Bila je u uredništvu časopisa “Književnost” i član uređivačkog kolegijuma Izdavačkog preduzeća "Prosveta" (1971-1989). Takođe, bila je urednik “Prosvetinih” edicija proze i esejistike domaćih autora, lektire za srednje škole i osnivač Biblioteke “Baština”.

Dobitnica je nagrada: "Isidora Sekulić", "Ivo Andrić", "Meša Selimović", "Đorđe Jovanović", "Bora Stanković", Nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u 1992. godini, NIN-ove nagrade za roman godine (1995) – za “Bezdno”, kao i nagrada "Neven", nagrade "Politikinog Zabavnika", nagrade "6. april" za životno delo o Beogradu, te nagrada “Žak Konfino’’, “Mišićev dukat”, “Ramonda serbica”, “Stefan Mitrov Ljubiša”...

Autorka niza romana, eseja i zbirki pripovedaka, Svetlana Velmar Janković prevođena je na engleski, francuski, nemački, ruski, španski, italijanski, grčki, bugarski, koreanski, mađarski jezik...

Godinama je objavljivala za Stubove kulture, a bila je i članica Srpskog književnog društva.

Među njenim poslednjim delima je autobiografski roman “Prozraci”, u izdanju Lagune, koji predstavlja dramatično svedočanstvo u formi sećanja o prelomnim istorijskim događajima uoči za vreme i posle Drugog svetskog rata u Beogradu.

Objavila je i romane “Ožiljak”, “Lagum”, “Nigdina”, “Vostanije”, eseje “Savremenici”, “Ukletnici”, “Izabranici” i “Srodnici”, zbirke pripovedaka “Dorćol”, “Vračar”, “Glasovi”, “Knjiga za Marka”, “Očarane naočare: priče o Beogradu”, “Sedam mojih drugara”, molitvu “Svetilnik”, dramu “Knez Mihajlo”, knjigu drama “Žezlo”, kao i monografiju “Kapija Balkana: brzi vodič kroz prošlost Beograda”, u izdanju Stubova, u kojoj je predstavila prošlost Beograda u tridesetak slika (poglavlja) koja govore o diskontinuitetu kao jednom kontinuitetu života na istom prostoru - od keltskih vremena do početka Prvog svetskog rata.

Svojevremeno je izjavila da većina stanovnika Beograda danas niti poznaje, niti priznaje lestvicu moralnih vrednosti koja je vladala uoči i posle Drugog svetskog rata, a iz novije istorije kao duhovno značcajnu izdvojila je zimu 1996-97. godine, kada su trajali studentski i građanski protesti zbog izborne krađe.

“Taj Beograd u otporu, taj Beograd koji se smeje pretnjama i zavitlava moćnike, vratio mi je radost. Nažalost, meseci protesta su brzo prošli, otpor se istopio u kompromisima”, dodala je Svetlana Velmar Janković, koja je bavila prošlošću u mnogim svojim delima (Dorćol, Lagum, Bezdno, Prozraci, Vostanije), a na važnost znanja i poštovanja istorije ukazala je i knjigom za decu i mlade "Očarane naočare".

Smatrala je i da je novo shvatanje i prihvatanje istorijske prošlosti - kako blize, tako i udaljenije, jedna od najvažnijih promena koje očekuju Srbiju.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Apr 10, 2014 8:30 pm

Smile  Širi izbor za Miljkovića



Širi izbor za nagradu “Branko Miljković” za najbolju knjiga pesama u 2013. godini obuhvata 12 naslova, a dobitnik će biti poznat u maju.

Među delima u širem izboru su knjige pesama Slobodana Zubanovića “Trebalo bi to da pročitaš”, Bojane Stojanović Pantović “Lekcije o smrti”, Dejana Ilića “Katastar”, Dragana Boškovića “Otac”, Saše Radojčića “Cyber zen”, Vase Pavkovića “Majstori pevači”, Danice Vukićević “Svetlucavost i milost”, Petra Matovića “Odakle dolaze dabrovi”, Radivoja Šajtinca “Zlo cveća”, Saše Jelenkovića “Gola molitva”, Stevana Tontića “Svakodnevni smak svijeta” i Zvonka Karanovića “Kavezi”.

Žiri čine Nikola Vujčić, Aleksandar Kostadinović i Goran Stanković, a odabrao je knjige u širem izboru nakon čitanja i vrednovanja sto poetskih naslova.

Nagrada “Branko Miljković” biće dodeljena u maju u okviru Dana Branka Miljkovića.

Nagrada je za 2012. godinu dodeljena Alenu Bešiću za knjigu pesama “Golo srce”, u izdanju Narodne biblioteke “Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva. Bešić je bio 42. dobitnik nagrade “Branko Miljković” koju Grad Niš dodeljuje od 1971. za najbolju pesničku knjigu na srpskom jeziku iz prethodne godine.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Ned Apr 13, 2014 6:49 pm

Smile  Šta kažu Albahari i Basara?



Pisci David Albahari i Svetislav Basara, koji spadaju među najznačajnije savremene književnike u Srbiji, gosti su rođendanske Gradske knjižnice 15. aprila u Kulturnom centru Grad, koji proslavlja pet godina postojanja.

Autori koji redovno izazivaju veliko interesovanje publike, a obojica su nedavno izdali nove knjige, govoriće o književnim i drugim aktuelnim temama današnjice.

Nove knjige Albaharija i Basare samo su povod za analizu šireg književno-kulturno-društvenog konteksta u poslednjih nekoliko decenija, koliko i oni predstavljaju važne aktere književne scene na ovim prostorima.

O postmodernizmu i dokle je on doveo domaću književnost, o publicistici i pisanju o umetnosti, o kulturi, politici i njihovim neraskidivim vezama, o manično-paranoičnoj istoriji i još maničnijoj i paranoičnijoj sadašnjosti književnosti u Srbiji, o romanima i kratkim pričama, o istoriji kao ovdašnjoj permanentnoj stvarnosti, kao i o raznim drugim temama, sa Albaharijem i Basarom razgovaraće Tijana Spasić i Bojan Marjanović.



KC Grad, prvi u Srbiji koji je otvoren u nekom objektu industrijskog nasleđa, proslavlja u aprilu "mali jubilej" raznovrsnim programom kojim će podsetiti na petogodišnju istoriju tokom koje je pokazao šta se sve može napraviti od jedne napuštene zgrade u zaboravljenom delu grada.

Gradska knjižnica je program koji je obeležio utorak u KC Gradu, predstavljajući gotovo sve viđenije pisce iz Srbije i regiona, među kojima su do sada bili i Albahari i Basara.

Povodom ulaska u šestu godinu rada, KC Grad je pripremio i retrospektivnu izložbu “Gradski Salon – prvih pet godina” koja od 14. aprila predstavlja 15 autora savremene umetničke scene koji su izlagali u Velikoj galeriji tokom poslednjih pet godina.



KC Grad će na sam rođendan, 16. aprila, biti domaćin promocije jedinog časopisa na ovim prostorima posvećenog nezavisnoj kulturnoj sceni – magazina nezavisne kulture Manek koji izdaje Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), čiji je KC Grad jedan od više od 90 članova iz dvadesetak gradova širom zemlje.

Povodom jubileja, KC Grad je za 18. i 19. april pripremio dvostruki muzički poklon - 18. aprila u suton biće održan besplatan koncert sastava VIS Limunada, a potom je najavljen rođendanski koncert iznenađenja. Za 19. april najavljen je nastup gošće iz Kopenhagena Rose Lux, a nastupiće i Ewox & Tamarinsky, Vlada Janjić i Dušan Lilić ispred kolektiva Banda Panda.

Posetioce KC Grada očekuju u drugoj rođendanskoj nedelji, 25. aprila, i Ana Ćurčin i Stray Dogg koji će na zajednički nastup na otvorenom stići direktno sa prve zajedničke evropske turneje.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Apr 16, 2014 5:14 pm

Smile  Kad je cvetala vutra…



Knjiga “Kad je cvetala vutra (...i pucale tikve)” Srđana Markovića iz Beograda, u izdanju kuće Utopia - autentičan pogled autora na protekle četiri decenije na ovim prostorima, ali i na globalna dešavanja u muzici, filmu, kulturi i društvu uopšte, biće predstavljena 18. aprila u prostoru Leila Records and Books, uz projekciju dokumentarnog filma “Chant Down Babylon” Dilana Harveja (Dylan Harvey), snimljenog 2006. na Jamajci.

Markovićev prvenac po uzoru na slavni roman Dragoslava Mihailovića “Kad su cvetale tikve” opisuje mangupske događaje na Dušanovcu krajem 70-ih i početkom 80-ih godina, kao i uticaj koji su pank-rok i rege muzika, uz pojavu psihoaktivnih supstanci, imali na razbuđivanje tog nekada radničkog predgrađa u Beogradu.

Marković je proširio svoja sećanja i na Njujork, London i Jamajku, gde je periodično živeo i radio narednih decenija.

U knjizi opisuje i mnogobrojne poznate i nepoznate ličnosti iz sveta muzike sa kojima je ukrstio puteve. O nekima ne skriva oduševljenje, ali i razočaranje.



Uz promociju knjige “Kad je cvetala vutra”, koja počinje u Leili u 19 sati, Marković će prikazati i film “Chant Down Babylon” čiji je bio producent, a snimljen je 2006. u jamajčanskom gradiću Očo Rios i govori o destrukciji zakasnelog kapitalizma i rasta duhovnosti koja joj se suprotstavlja.

Radnja filma događa se na “Plaži ribara”, mestu gde se već decenijama okupljaju ribari, lokalni mangupi, rastafarijanci i veće grupe nezaposlenog stanovništva, a opisana je i u Markovićevoj knjizi. Pored “Plaže ribara” nalazi se izbetonirana plaža na koju pristup imaju samo klijenti sa dubljim džepom. Dezmond je beskućnik koji živi na plaži i kroz svoju perspektivu opisuje borbu za opstanak u duboko podeljenom društvu. Iz Njujorka jednoga dana pristiže slovenski sanjar omađijan rastafarijanskom kulturom i pomaže Dezmondu da povrati u život drvo na “Plaži ribara” koju guta more, ali i nezajažljivi konzumerizam.

Srđan Điđi Marković, rođen 1961. u Beogradu, izdavač i vlasnik jedne od najoriginalnijih knjižara u gradu “Utopia”, aktivan je i kao organizator muzičkih događaja i filmsko-muzičkih programa.

U knjizi “Kad je cvetala vutra” opisuje, osim Beograda, Njujorka, Londona i Jamajke, i deo svojih putovanja 2000-ih po Maroku, Iranu, Turskoj, Siriji, Jordanu, Mongoliji, Indiji, Kini…

Nakon promocije knjige i projekcije filma, u Leila Records and Books (Kralja Petra 41) najavljena je i “Good Vibes Party”.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pet Apr 18, 2014 7:06 pm

Smile  Počasti Markesu - od političara do pop zvezda



Predsednici država, pisci, pop zvezde… odaju počast slavnom kolumbijskom piscu i nobelovcu Gabrijelu Garsiji Markesu, jednom od najznačajnijih autora španskog govornog područja i klasiku svetske književnosti, koji je preminuo u 87. godini u Meksiko Sitiju.

Kolumbijski predsednik Huan Manuel Santos, američki Barak Obama i predsednik Meksika Enrike Penja Nieto… neki su od šefova država koji su odali počast autoru čuvenog romana “Sto godina samoće”, koji je bio i novinar i politički aktivista, poznat po levičarskom opredeljenju.

“Hiljadu godina samoće i tuge zbog smrti najvećeg kolumbijca svih vremena. Takav gigant nikada ne umire”, poručio je kolumbijski predsednik Santos preko Tvitera.

Obama je naveo da je svet izgubio “jednog od najvećih pisaca vizionara”, a bivši američki predsednik Bil Klinton, kako su preneli mediji, istakao je da je oduvek bio impresioniran Markesovim jedinstvenim talentom imaginacije, jasne misli i emotivnog poštenja.

“Bila mi je čast što sam bio njegov prijatelj i što sam poznavao njegovo veliko srce i brilijantan um više od 20 godina”, saopštio je Klinton.

Markes se družio i sa bivšim kubanskim predsednikom Fidelom Kastrom, što je izazivalo kontroverzne reakcije u književnim i političkim krugovima u Latinskoj Americi, a isticao je da su prijatelji pre svega na osnovu književnosti i da su o tome uglavnom i razgovarali.

“Fidel je veoma kulturan čovek. Kada smo zajedno, razgovaramo o književnosti”, izjavio je svojevremeno Markes, koji se proslavio kao pionir “magičnog realizma”, a 1982. godine dobio je i Nobelovu nagradu za književnost.

Markesov najpoznatiji roman “Sto godina samoće” prodat je u više od 30 miliona primeraka širom sveta.

Stalni sekretar Švedske akademije Peter Englund istakao je povodom Markesove smrti da je otišao jedan od velikih umetnika, ali da njegova “velika umetnost ostaje sa svima nama”.

“Mnogi autori su samo senke, ali Gabrijel Garsija Markes je pripadao onima koji stvaraju senku i nastaviće to da čini i posle smrti”, poručio je Englund.

Peruanski pisac i nobelovac Mario Vargas Ljosa, sa kojim je Markes imao dugogodišnje razmirice, koje su 1976. godine dovele čak i do ulične tuče, nazvao ga je “velikim piscem”.

“Njegovo delo dalo je književnosti veliko bogatstvo i prestiž. Njegovi romani preživeće i pronalaziće nove čitaoce širom sveta”, izjavio je Ljosa.

Čileanska književnica Izabel Aljende izjavila je da duguje Markesu impuls i slobodu da se upusti u književnost.

“U njegovim knjigama našla sam sopstvenu porodicu, moju zemlju, ljude koje sam poznavala čitavog života, boju, ritam, i obilje mog kontinenta”, poručila je Izabel Aljende.

I kolumbijska pop zvezda Šakira odala je počast Markesu, navodeći da će Gabo, kako mu je bio nadimak, uvek biti u njenom srcu.

“Tvoj život, dragi Gabo, biće zapamćen kao jedinstven i jedan jedini dar za sve nas”, poručila je Šakira.

Markes je već duže vremena bio bolestan, a preminuo je 17. aprila u svom domu u Meksiko Sitiju. Nedavno je proveo izvesno vreme u bolnici zbog urinarne infekcije i upale pluća. Retko se pojavljivao u javnosti.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sub Apr 19, 2014 5:58 pm

Smile  Kampanja protiv Mantelove



Britanska autorka Hilari Mantel, dobitnica dva Bukera i niza drugih prestižnih nagrada za književnost, izložena je ovih dana izlivu mržnje u medijima zbog predavanja o komercijalizaciji atributa kralјevske vlasti kroz vekove.

“Pakost i mržnja su nam zamenili sve ono na šta se opirala prava sloboda. Izgleda da su se ozbilјne političke debate pretvorile u potok uvreda i banalnu hajku”, navela je Mantelova, opisujući svoje bojazni i stanje u kojem se našla posle javno održanog predavanja karakterističnog naslova “Kralјevska tela”.

Visokotiražni tabloid “Dejli mejl” uhvatio se za deo predavanja Mantelove o vojvotkinji od Kembridža Kejt Midlton, supruzi princa Vilјema, koji je izvađen iz konteksta. Književnica je optužena za inicijaciju “poražavajućeg otrovnog napada na vojvotkinju”.

“Smatram da je taj nivo javne rasprave potpuno bezobrazan. Ali da biste spoznali dokle može da ide taj bezobrazluk, treba da postanete objekat govora mržnje kojom se ta kampanja vodi”, navela je Hilari Mantel.

“Meri Bred je svojevremeno primetila da ukoliko se žena osmeli i izrazi svoje mišlјenje, odmah neizbežno postaje jurodiva, ali ipak to je najmanje od svih zala koja je mogu očekivati. Sad sam se ja s tim suočila”, dodala je Mantelova, navodeći da se plaši zbog toga što “lјudi uzimaju tu buru trivijalne zlonamernosti kao neku vrstu slobode”. “Pa zašto će nam onda prava sloboda?”, upitala je ona.

Prema njenom mišljenju, podlosti i mržnje zamenile su građanske aktivnosti, društevnu odgovornost, ozbilјne političke debate i druge vidove demokratskog aktivizma.

Drugim rečima, zloba je zamenila sve ono na što se opire prava sloboda.

“Žao mi je što je lјudima potrebna sloboda samo zato da bi mogli govoriti gadosti”, napisala je na svom sajtu proslavlјena, a ogorčena britanska spisatelјica.

Hilari Mantel autorka je desetak romana, među kojima se izdvajaju “Vučje leglo” i “Leševe na videlo”, za koje je dobila nagradu Men Buker.

Prvi put u istoriji te nagrade, nagrađene su dve knjige iz istog serijala.

Za roman “Leševe na videlo” dobila je i nagradu Kosta za najbolju knjigu 2013. godine.

Branko Rakočević

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sub Apr 19, 2014 6:00 pm

Smile  Endemske vrste



Recenzija romana “Endemske vrste” Miloša B. Tomaša (Plato, 2013.)

Piše: Nataša Anđelković

Romani sa temom iz istorije gotovo u svim vremenima imaju dobar odziv kod čitalaca. Poslednjih decenija izdvojio se unutar istorijskog romana pod-žanr, sa misterijom i teorijom zavere kao pokretačkim motivom radnje što je ujedno i sredstvo za povezivanje prošlosti i sadašnjosti. S obzirom da takvi romani preplavlјuju i svetsko i domaće tržište, može se prepoznati da se već sada nalazimo kao čitaoci u stanju prezasićenosti ovakvom književnošću, odnosno da sam žanr dostiže svojevrsnu regresiju. Mladi domaći autor Miloš B. Tomaš takođe se interesuje za istorijsku temu, i oko njegovih junaka se splela istorijska misterija, ali njegov roman izmiče ovakvom žanrskom određenju. „Endemske vrste“ je proza vrlo modernog senzibiliteta sa akcionim zapletom smeštenim u vreme Drugog svetskog rata, koja spajajući još dalјe istorijske slojeve i narodne legende donosi lepu poruku o vezi mita i umetnosti, o istini koja se umetnošću otkriva i saopštava.

Tomašev junak je talentovani snimatelј i reditelј Časlav Milјković, koji završivši školovanje u Parizu, počinje da pravi dokumentarne filmove na različite teme. Spoznavši da je kinematografija njegov ne samo poziv nego i usud, mladi beogradski buržuj odlučuje da vođen zovom za filmom i umetnošću raskine veze sa porodicom, promeni društveno i političko opredelјenje i pridruži se komunistima. Snimci demonstracija 27. marta 1941, kao i nacističke okupacije Beograda koje je Časlav napravio, ne samo da će ostati istorijski dokument nego će ga kvalifikovati kao reditelјa i snimatelјa sa oštrim okom i svojsvtvom da iza slike vidi i njen kontekst, da ono što snima sobom nosi priču.

Rame uz rame sa borcima, partizanima, Čak i njegova grupa umesto puške, kao oružje na frontu, nose kameru. Odašilјući u svet kompromitujuće, fenomenološki i politički angažovane kratke filmove s antifašističkom porukom, Čak, njegov nerazdvojni prijatelј Krsta i devojka Ana Froman postaju enigma za nacističke vođe i stiču status neprijatelјa „broj jedan“. Ono što Tomaš, zaplićući radnju do gotovo nemogućih zavijutaka, u ovom romanu želi da pokaže jeste kako se konstruiše a kako dekonstruiše mit i šta je njegova suština. Dobivši naziv „filmski fantomi“, Čak i njegovi prijatelјi postaju jedna od ratnih legendi.

Uvođenje u radnju lika Leni Rifenštal, kontroverzne nemačke reditelјke, po čijem nalogu junak biva uhapšen i dopremlјen na njen filmski set kao reditelј-sužanj, Tomaš postiže dodatnu dramatičnost radnje ali takvim odnosom likova uspostavlјa umetnički dijalog koji nadilazi globalne političke, nacionalne i istorijske barijere. Sposobnost Leni Rifenštal da iz zaplenjenih dokumentarnih filmova prepozna Čakov talenat i zalјubi se u njega, čini je ženom koja se uzdiže iznad jezive političke i ratne mašinerije u čije ime istupa, i koja živeći za umetnost toj i takvoj mašineriji zapravo upućuje otpor.

Tomašev koncept o jedinstvu mita i umetnosti dobija puno zaokruženje kroz rasvetlјavanje legende iz 16. veka o „velikom zmaju“ u jednoj od kraških pećina u dalmatinskom zaleđu. Igra svetlosti i senke koja nastaje kad se endemska vrsta, stanovnik pećine, praćaka u pećinskom jezeru, rađa na zidu sliku ogromnog zmaja u pokretu. Veličanstvenost prizora samo u oku umetnika i njegove kamere može da proizvede sliku nezapamćene lepote, koja istovremeno dekonstruiše mit ali i priča neku novu priču o čoveku koji beži od smrti ali ipak zastaje da bi napravio umetničko delo, jer je ono zapravo život za koji se bori.

Endemske vrste je zabavan roman sa dinamičnom radnjom i dobro iscrtanim likovima, koji može da zadovolјi i filmski nastrojene čitaoce i one koji tragaju za dobrom naracijom.

Miloš B. Tomaš, rođen 1983. u Beogradu, završio je Petu beogradsku gimnaziju. Po profesiji je socijalni radnik, trenutno je aktivan u NVO sektoru kao socio-terapeut i internet savetnik. Bavio se TV novinarstvom, muzikom, kratkim stripom, karikaturom i amaterskim filmom. Autor je romana "Maloletnice su ukras sveta" (2008), "Na Savi treščina" (2010) i "Endemske vrste" (2013). Zastupljen je u zbornicima "Najkraće priče" (2009), "Najkraće priče" (2010) i "Antidepresiv" (2011).

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sub Apr 19, 2014 6:06 pm

Smile  Svet oko nas na bugarskom



Tematska antologija savremene srpske priče “Svet oko nas”, koju je priredio Gojko Božović, objavljena je na bugarskom jeziku u izdanju vodeće izdavačke kuće Siela iz Sofije. Antologiju “Svet oko nas” prevela je na bugarski jezik Asja Tihinova-Jovanović.

Bugarsko izdanje je prvo integralno strano izdanje antologije “Svet oko nas” iz koje su pojedine priče prevedene na više evropskih jezika.

Srpsko izdanje antologije “Svet oko nas”, koje je objavio Arhipelag u ediciji “Tema”, predstavlja najbolje srpske priče o evropskim gradovima nastale u poslednjih 25 godina. Priče u toj antologiji, kako ističe Arhipelag, iznutra otkrivaju raznolika lica savremenih evropskih gradova: savremeno i istorijsko, poznato i skriveno, kulturnoistorijsko i svakodnevno, senovito i otvoreno oku posmatrača, lik koji nastaje na temelju starih gradskih priča i onaj koji počiva na gradskim pričama današnjeg dana.

Na mapi pripovedanja su Pariz i Beč, Venecija i Prag, Firenca i Trst, Minhen i Bukurešt, Rejkjavik i Oksford ili Oslo.

U središtu tih priča je slika grada, koja se oblikuje postupno, u sadejstvu novijih i starijih slojeva, iskustva i kulture, istorije i proživljenih uvida. Iz tih slika oblikovanih u novoj srpskoj pripoveci nastaje moguća mapa pričanja.

Autori priča u antologiji “Svet oko nas” su: Vida Ognjenović, Mirjana Pavlović, Milisav Savić, Jovica Aćin, David Albahari, Vladislav Bajac, Milan Đorđević, Mihajlo Pantić, Jelena Lengold, Mileta Prodanović, Vladimir Tasić i Laslo Blašković.

Antologija “Svet oko nas” objavljena je u ediciji “Balkanska književnost” u kojoj je Siela u nekoliko prethodnih godina objavila i “Znakove pored puta” i izabrane priče Iva Andrića, kao i romane Vide Ognjenović, Davida Albaharija, Vladislava Bajca i Srđana Valjarevića.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Apr 22, 2014 7:17 pm

Smile  Kriza medija i mediji krize



Knjiga 'Kriza medija i mediji krize' dugogodišnjeg novinara i urednika Slobodana Reljića, u izdanju Službenog glasnika, odgovara na pitanje o neuspehu medija da usred krize “ogromnih razmera i globalnog značaja” ispune svoju istorijsku ulogu da budu na čelu društvenih promena.

“Majka svih revolucija”, kako je Viktor Igo govorio za štampu, danas je naprotiv – jedan od najistrajnijih branilaca neodrživog status quo-a. “Mediji krize”, kako sugeriše Reljić, više nisu sredstva informisanja građana, nego “industrija svesti” koja radi “za” profit moćnih društvenih grupa, a “protiv” demokratije i građanske samosvesti, saopštio je Glasnik.

Reljićeva knjiga ukazuje da je pre tri i po veka u novouspostavljenoj “civilizaciji kapitalizma” važilo da “mi nikako ne smemo znanje načiniti običnom robom”, dok su danas vesti propagandni produkti sa traka korporativne industrije. Zato će takvi “slobodni mediji”, koji sistematski “razaraju razum kojim se orijentišemo u stvarnom svetu”, kako navodi Reljić, u velikoj krizi poznog kapitalizma pre pogurati na površinu slepe sile krvave obračune i haos, nego što mogu garantovati put ka realnom demokratskom rešenju. Tako nešto se, uostalom, i dogodilo u sličnoj krizi kapitalizma 30-ih godina 20. veka.

Reljić će predstaviti knjigu “Kriza medija i mediji krize” 22. aprila u Klubu-knjižari "Glasnik", uz učešće prof. dr Nede Todorović, prof. dr Slobodana Antonića i zamenika glavnog urednika “Politike” Batića Bačevića.

Reljić radi kao novinar i urednik gotovo 30 godina. Novinarsku karijeru počeo je na Radio Beogradu, bio je dugogodišnji urednik NIN-a, a danas je pomoćnik glavnog urednika “Večernjih novosti”.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Apr 22, 2014 7:19 pm

Smile  Jubilej Nabokova, uz leptire



Slavni pisac Vladimir Nabokov rođen je pre 115 godina u Rusiji, a tim povodom 22. aprila u Moskvi biće održan niz predavanja i drugih manifestacija u njegovu čast, koje su posvećene i velikoj ljubavi tog pisca prema leptirima.

U okviru obeležavanja jubileja Nabokova, predavanje će održati i biolog Nikolaj Morozov sa katedre za zoologiju Moskovskog državnog univerziteta “Lomonosov”, koji će govoriti o ulozi i značaju leptira u životu i stvaralaštvu velikog pisca.

Nabokov je jedno vreme bio strasno zaokuplјen entomologijom, pa je čak bio i kustos zbirke leptira u Muzeju uporedne zoologije na Univerzitetu Harvard.

Kolekcija leptira Nabokova brojala je više od 4.000 primeraka.

Rođen u Sankt Peterburgu 22. aprila 1899. godine u aristokratskoj i obrazovanoj porodici kao najstariji sin, Nabokov je još u ranoj mladosti čitao autore kao što su Po, Melvil i Flober. Izbijanjem boljševičke revolucije, porodica Nabokova preselila se u Englesku, pa u Berlin.

Uoči Drugog svetskog rata, Nabokov je ponovo morao u izbeglištvo - ovoga puta zbog nacizma, pa se sa suprugom Verom, koja je bila Jevrejka, i sinom Dmitrijem, najpre uputio u Francusku, a potom u SAD. Postao je američki državljanin 1945. godine.

U SAD se bavio pedagoškim radom, a prvi roman na engleskom napisao je 1941. godine (The Real Life of Sebastian Knight).

Početkom 60-ih godina vratio se u Evropu, posle velikog uspeha svog najpoznatijeg romana “Lolita”. Nastanio se u Švajcarskoj, gde je i preminuo i sahranjen 1977.

Nabokov je svojevremeno izjavio da je njegov pravi pasoš njegova književnost, a ne nacionalnost.

Govorio je i da je “američki pisac koji je jednom bio Rus”.

B. Rakočević / SEEcult.org

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Apr 23, 2014 6:49 pm

Smile  Svet u znaku knjige



Širom sveta 23. aprila obeležava se Dan knjige i autorskih prava, uz podsećanje na važnost čitanja i edukacije, kao i na poražavajuće podatke o broju nepismenih, kojih je više od 770 miliona.

Generalna direktorka UNESKO-a Irina Bokova poručila je da su knjige “najmoćnija snaga borbe protiv siromaštva i izgradnje mira”.

“Naš cilj je jasan – da ohrabrimo autore i umetnike i osiguramo da više žena i muškaraca iskoristi benefite pismenosti iz svih dostupnih formata”, istakla je u tradicionalnoj poruci generalna direktorka UNESKO-a, organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu, koja obeležava Svetski dan knjige i autorskih prava i proslavom 50-godišnjice Mafalde – buntovnog, ali miroljubivog karaktera artgentinskog strip autora Quina, radionicama mange, kao i prezentacijama arapske, persijske i zapadne kaligrafije.

UNESKO je, povodom Svetskog dana knjige, objavio i izveštaj koji istražuje potencijal mobilnih uređaja za unapređenje čitanja u delovima sveta u kojima ljudi ne mogu da priušte da kupe knjige.

Svetska prestonica knjige 2014. postao je Port Harkurt u Nigeriji, koji su UNESKO, Međunarodna asocijacija izdavača (IPA), Međunarodna federacija knjižara (IBF) i Međunarodna federacija bibliotečkih asocijacija i institucija (IFLA), odabrali na osnovu kvaliteta predloženog programa, a posebno zbog fokusa na mlade i uticaja koji će imati na unapređenje nigerijske kulture čitanja, pisanja i izdavanja knjiga.

UNESKO od 2001. godine bira po jedan grad koji dobija titulu Svetske prestonice knjige, a do sada su to bili: Madrid (2001), Aleksandrija (2002), Nјu Delhi (2003), Antverpen (2004), Montreal (2005), Torin (2006), Bogota (2007), Amsterdam (2008), Bejrut (2009),Ljublјana (2010), Buenos Aires (2011 ), Jerevan (2012) i Bangkok (2013).

Svetski dan knjige i autorskih prava obeležava se 23. aprila zbog simbolike tog datuma za svetsku književnost - 1616. godine su na taj dan preminuli Servantes, Šekspir i De la Vega, a ujedno je to datum rođenja ili smrti još nekoliko uglednih autora (Maurice Druon, Haldor K. Laxness, Vladimir Nabokov, Josep Pla i Manuel Mejía Vallejo).

Odajući počast tim autorima i njihovim delima, UNESKO je 1995. na Generalnoj konferenciji proglasio 23. april Svetskim danom knjige, u želji da ohrabri sve, a posebno mlade, da otkriju zadovoljstvo čitanja i izraze poštovanje nezamenljivom doprinosu svih koji su doprineli društvenom i kulturnom razvoju čovečanstva.

Odluka je doneta u cilju prosvećivanja, razvajanja svesti o kulturnim tradicijama, imajući u vidu da su knjige najbolјe sredstvo rasprostiranja znanja i najsigurnija garancija da će ono biti sačuvano.

U Rezoluciji UNESKO-a iz 1995. godine apeluje se da 23. aprila svuda u svetu održavaju sajmovi, izložbe i druge manifestacije u čast knjige i njene nezamenjive uloge i misije u čuvanju u obogaćivanju kulture.

Kao nosilac informacija, osnova obrazovanja i stvaralaštva, knjiga omogućava svakoj nacionalnoj kulturi da se izrazi i svima u svetu da se upoznaju sa običajima i tradicijama raznih naroda. Knjiga je nezamenlјivi pomoćnik u našim zajedničkim naporima na zaštiti i obogaćivanju kulturnog nasleđa čovečanstva. Zato se svake godine umnožava i sadržajno bogati broj različtih inicijativa i manfestacija posvećenih Danu knjige, a geogtafija njihovog podržavanja se širi.

Među najpopularnijim književno-propagadnim akcijama su sajmovi i izožbe knjiga, javna čitanja dela svetskih klasika, kao i zabavno-popularne priredbe koje se održavaju u mnogim zemlјama.

Svetski dan knjige obeležava se tradicionalno i na ovim prostorima, pa je u Srbiji više od 150 javnih biblioteka uključeno u višednevnu manifestaciju u slavu knjiga i čitanja, a u Hrvatskoj je organizovana dosad najveća “Noć knjige”, koja se proširila ove godine prvi put i na Sloveniju i Crnu Goru. U Sarajevu počinje na Svetski dan knjige međunarodni Sajam knjiga.

Ideja o praznovanju dana knjige potiče, inače, iz Katalonije, gde postoji tradicija deljenja ruže uz svaku prodatu knjigu 23. aprila.

B. Rakočević / SEEcult.org

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Apr 23, 2014 7:39 pm

Smile  Svetski dan knjige u Srbiji



Svetski dan knjige i autorskih prava, 23. april, biće obeležen nizom programa u više od 50 javnih biblioteka u Srbiji, koji će potrajati do 4. maja, ističući potrebu za kulturom čitanja i aktivnim učešćem građana u kulturnom životu šire zajednice.

Najraznovrsniji program pripremile su Narodna biblioteka Srbije i Biblioteka grada Beograda, a celokupna proslava Svetskog dana knjige i autorskih prava objedinjena je na inicijativu Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

NBS obeležava Svetski dan knjige i autorskog prava svečanim otvaranjem novih kompakt polica u svom trezoru, poklonom od po 200 knjiga gradskim bibliotekama u Pančevu i Vršcu, izložbom prvih prevoda dela Vilijama Šekspira i Migela de Servantesa na srpski jezik i književnom večeri “Tri pisca traže lica”.

Uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, NBS je obezbedila i instalirala novih 2.300 metara kompakt polica ukupne vrednosti od 20,5 miliona dinara, što predstavlјa, kako je saopštila, značajan korak u njenom dalјem tehničko-tehnološkom osavremenjavanju.

U slavu Šekspira i Servantesa, u Specijalnoj komori ispred Centralne čitaonice 23. aprila biće izložena prva izdanja prevoda na srpski Šekspirovog dela “Venus i Adonis” iz 1861. godine, u prevodu Ace Popovića, objavlјenog u Beču, kao i odlomaka iz Servantesovog “Don Kihota” iz 1862. godine, u prevodu Đorđa Popovića Daničara, objavlјenog u Beogradu. U komori će biti izložen i članak posvećen Šekspirovom jubileju koji su pisali srpski logoraši u rukopisnom listu Puls 1916. godine.

U 18 na Svetosavskom platou svečano će biti otvoren drugi festival knjige “Svi smo mi čitaoci”, u saradnji NBS i Udruženja izdavača i knjižara Srbije.

Tokom festivala, koji će trajati do 4. maja, 18 izlagača ponudiće svoja izdanja pod posebnim uslovima, uz bogat prateći program. Tokom vikenda, 26. i 27. aprila i 3. i 4. maja, posetioci će moći da prisustvuju predstavlјanju rada eminentnih domaćih autora za decu i da učestvuju u interaktivnom programu za najmlađe.

Nakon otvaranja festivala knjige, u amfiteatru NBS biće održano književno veče “Tri pisca traže lica” na kojem će Ana Ristović, Igor Marojević i Dejan Stojilјković odgovarati na pitanja - da li su pisci danas zadovolјni svojim javnim licem i uobličenjem; kome pisci šalјu svoje misli i reči izvan prostora fikcije; gde je piščeva publika i šta je danas naličje jednog pisca?

Svakom posetiocu biće poklonjena mesečna članarina NBS.

Biblioteka grada Beograda organizuje tradicionalnu akciju “Svi smo u biblioteci" od 11.30 do 12.30 sati, kada će javne ličnosti iz sveta umetnosti, kulture i politike “postati” bibliotekari, odnosno “raditi” jedan sat sa korisnicima – usluživati čitaoce, upisivati ih u Biblioteku, dato predloge za čitanje i razgovarati s korisnicima o knjigama.

Ove godine “bibliotekari” će biti: Sergej Trifunović, Nebojša Glogovac, Katarina Žutić, Dragolјub Ljubičić Mićko, Danica Maksimović, Goran Marković, Jovan Memedović, Olivera Kovačević, Kornelije Kovač, Dušan Kojić Koja (Disciplin A Kitschme)...

Najavljen je i koncert džez ansambla Triangl, a na platou ispred BGB učenici Arhitektonske tehničke škole, Tehničke škole “Drvo Art” i Škole za dizajn iz Beograda praviće od 10 sati skulpturu od knjiga “Uđite u svet knjiga”.

U Biblioteci grada Beograda u toku je i prolećni popust na učlanjenje, koji traje do 10. maja.

Svetski dan knjige i autorskih prava ne obeležavaju samo biblioteke, pa će tako Muzej Vojvodine ponuditi svoja izdanja po sniženim cenama od 20% i 50%. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog nudi izdanja i suvenire po sniženim cenama, uz besplatan ulaz za sve posetioce. Posebna ponuda važi i za kapitalno izdanje monografije Spomen-zbirke Pavla Beljanskog (ćirilica, latinica, engleski).

Svetski dan knjige obeležava se 23. aprila zbog simbolike tog datuma za svetsku književnost - 1616. godine su na taj dan preminuli Servantes, Šekspir i De la Vega, a ujedno je to datum rodjenja ili smrti još nekoliko uglednih autora (Maurice Druon, Haldor K. Laxness, Vladimir Nabokov, Josep Pla i Manuel Mejía Vallejo).

Odajući počast tim autorima i njihovim delima, UNESKO je 1995. godine na Generalnoj konferenciji proglasio 23. april Svetskim danom knjige, u želji da ohrabri sve, a posebno mlade, da otkriju zadovoljstvo čitanja i izraze poštovanje nezamenljivom doprinosu svih koji su doprineli društvenom i kulturnom razvoju čovečanstva.

Ideja o praznovanju Svetskog dana knjige potiče iz Katalonije, gde postoji tradicija deljenja ruže uz svaku prodatu knjigu 23. aprila.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Apr 24, 2014 6:06 pm

Smile  Servantes Ponjatovskoj



Meksička književnica i novinarka Elena Ponjatovska (Poniatowska) dobitnica je nagrade Servantes za 2013. godinu, najprestižnijeg priznanja za književnost na španskom jeziku.

Španski kralj Huan Karlos uručio je Ponjatovskoj nagradu 23. aprila, na ceremoniji u rodnom mestu Migela de Servantesa (Miguel de Cervantes), jednog od najvećih španskih pisaca u istoriji.

Ponjatovska (81) je tek četvrta žena koja je dobila nagradu Servantes, ustanovljenu 1976.

Ponjatovska je u svojim delima često istraživala temu socijalne nepravde u svojoj domovini.

Jedno od njenih najpoznatijih dela je “Masakr u Meksiku” (Massacre in Mexico), hronika ubistva na stotine studenata koji su protestovali 1968. godine u Meksiko Sitiju. Vojni zločin nad studentima opisala ej kroz intervjue sa svedocima i rodbinom žrtava.

U delu “Nothing, Nobody: The Voices of the Mexico City Earthquake” fokusirala se na posledice zemljotresa 1985. godine u kojem je stradalo više od 10.000 ljudi, kao i na odsustvo odgovarajuće akcije vlasti.

Rođena u Parizu u poljsko-francusko-meksičkoj porodici, Ponjatovska se preselila u Meksiko uoči Drugog svetskog rata, kada joj je bilo deset godina.

Započela je karijeru kao novinarka u listu “Excelsior”, a to iskustvo obeležilo je i njenu književnost.

Između ostalog, pisala je i o ulozi žena u istoriji Meksika (Las Soldaderas: Women of the Mexican Revolution).

Među njenim najznačajnijim delima su i “Here's to You, Jesusa” (1969), “Tinisima” (2006) i “Leonora” (2011).

Primajući nagradu, podsetila je najpre na kolumbijskog pisca Gabrijela Garsiju Markesa (Gabriel Garcia Marquez), koji je nedavno preminuo, ističući da je njegov uticajni roman “Sto godina samoće” dao “Latinskoj Americi krila”.

Pomenula je i Servantesov roman “Don Kihot”, a u govoru se osvrnula i na sunarodnike koji imaju manje sreće u životu i stalnu borbu njihovih žena.

Nagrada Servantes, koja se dodeljuje za književnost na španskom jeziku, vredna je 125.000 evra.

Jedine žene koje su, osim Ponjatovske, dobile do sada nagradu Servantes su španske književnice Ana Maria Matute za 2010. i Maria Zambrano za 1988. godinu, te Dulče Maria Loynaz iz Kube za 1992.

*Foto: Ministarstvo kulture Španije

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Apr 24, 2014 6:09 pm

Smile  Reč-knjiga-univerzum



Međunarodni sajam knjiga u Sarajevu, pod sloganom “Reč-knjiga-univerzum”, predstavlja od 23. do 28. aprila stotinak izlagača iz Bosne i Hercegovine, regiona i sveta, uz prateću manifestaciju bibliotekara slavista i izložbu Herte Miler.

Ulaz na 26. Sajam knjiga, otvoren u hali “Mirza Delibašić” u Skenderiji, ove godine je besplatan.

Sajamski program obuhvata promocije izdavača, književnih dela i autora, okrugle stolove o aktuelnim temama u oblasti izdavaštva i književnosti, promocije kulturnih centara drugih zemalja…

I ove godine stručni žiri dodeliće nagrade u 15 kategorija, uključujući za životno delo, najbolju promociju dela na Sajmu, dugogodišnji doprinos kulturi i organizaciji Sajma knjiga, izdavački poduhvat, najbolji prevod, uredništvo, oblikovanje knjige, ilustraciju…

Većina programa biće održana u okviru centralnog prostora, koji je vizuelno stilizovan kao bosanska kuća.

Organizatori su istakli da su ponosni na tradiciju od dve i po decenije, uprkos sveopštoj krizi.

Manifestaciju organizuju Sarajevski sajam, TKD Šahinpašić i Udruženje izdavača i knjižara BiH.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pet Apr 25, 2014 7:56 pm

Smile  Novo izdanje Kuvarovih kletvi i drugih gadosti



Novo izdanje najpoznatijeg romana Srđana V. Tešina “Kuvarove kletve i druge gadosti”, snažna i uzbudljiva priča o zločinu i strasti, ljubavi i kazni u svakodnevici i istoriji naših dana, upravo je objavljeno u ediciji Zlatno runo kuće Arhipelag.

Smeštena u stvarni i simbolički Mokrin na severu Banata, priča Tešinovog romana, kako ističe Arhipelag, upečatljiva je metafora srpske književnosti o poslednje dve decenije.

“Kuvarove kletve i druge gadosti” počinje kao porodični roman, ali vrlo brzo postaje nesvakidašnja kritika društva i savremene, istorijom opterećene egzistencije, ali i provokativno romaneskno istraživanje ljudske psihologije.

Glavni junak romana je Pavle, ratni fotograf koji je obišao gotovo sve ratove koje su obeležili moderno doba, od Iraka preko Bosne i Kosova do Avganistana, da bi se sa najsnažnijim izlivima strasti i zločina, ljubavi i mržnje, opsesivne potrebe za drugim i perverzije suočio usred svoje porodice.

Tešin je za taj roman dobio stipendiju “Borislav Pekić” 2004. godine, a preveden je i na slovenački i na makedonski jezik.

Prema odlomcima Tešinovog romana, mađarski umetnik Geza Ric nacrtao je istoimeni strip.

Tešin je dobitnik i nagrade Društva književnika Vojvodine 2010. za knjigu godine - zbirku pripovedaka “Ispod crte”.

Autor je i drame “Coated brain / Pohovani mozak”, zbirke poezije “Sveto Trojstvo Georgija Zecowskog”, zbirke priča “Sjajan naslov za pantomimu”, romana “Antologija najboljih naslova”, “Kazimir i drugi naslovi”, “Kroz pustinju i prašumu”…

Zastupljen je i u domaćim i stranim antologijama i izborima iz srpske savremene književnosti.

Njegova dela prevođena su na engleski, nemački, poljski, mađarski, makedonski, slovenački...

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pet Apr 25, 2014 7:58 pm

Smile  Austrijska nagrada Ulickoj



Ruska spisatelјica Ljudmila Ulicka, čije su knjige prevedene na više od deset svetskih jezika, dobila je Državnu nagradu Austrije za 2014. godinu u oblasti evropske književnosti.

Obrazlažući odluku, ministar kulture Austrije Jozef Ostermajer naglasio je da Ulicka pripada među najistaknutije noveliste u Evropi koji su ikad stvarali.

“To je nepodmitlјivi autor koji uspešno spaja ruske i jevrejske tradicije pripovedanja sa savremenim književnim tokovima”, rekao je austrijski ministar kulture.

Nagrada, čiji je novčani iznos 25.000 evra, biće uručena Ulickoj u julu u Salcburgu.

Ljudmila Ulicka (1943), biolog po obrazovanju, radila je izvesno vreme kao istraživač na Moskovskom institutu za genetiku, a relativno je kasno počela da piše.

Prvi roman objavila je kao samizdat, posle čega su joj organi bezbednosti oduzeli pisaću mašinu.

Do sada je napisala 14 romana, a dobila je u međuvremenu najviše ruske književne nagrade, uključujući Veliku nagradu za roman “Danijel Štajn, prevodilac” (2007) i Ruskog Bukera za "Slučaj Kukocki" 2001.

Za roman "Medeja i njena deca" u Francuskoj je dobila prestižnu nagradu Mediči, a nosilac je i ordena Viteza umetnosti i književnosti Francuske. Dobitnica je i nagrade Simon de Bovoar u Francuskoj, a za roman “Iskreno, vaš Šurik” dobila je književne nagrade Italije i Kine.

Knjige su joj samo u Rusiji dosad prodate u više od dva miliona primeraka.

Austrijsku nagradu za književnost do sada su dobili i pisci najvišeg svetskog ranga, kao što su britanska autorka Doris Lesing, laureatkinja Nobelove nagrade za književnost, i italijanski pisac i erudita Umberto Eko.

Branko Rakočević

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Apr 28, 2014 8:14 pm

Smile  Svetski pisci na ivici



Književni festival Američkog PEN centra “Svetski glasovi”, posvećen širokom spektru aktuelnih društvenih i političkih pitanja važnih za pisce i umetnike širom sveta, okupiće naredne nedelje više od 150 pisaca, teoretičara, kritičara i drugih intelektualaca iz tridesetak zemalja, među kojima su i Salman Rušdi, Noam Čomski, Adam Mihnjik, Širin Nešat, Adonis, Đerđ Konrad, Lin Ulman… kao i grupa autora sa prostora bivše Jugoslavije.

Tema desetog festivala “Svetski glasovi” (World Voices) - “Na ivici”, inspirisana je dugogodišnjim praksama pozvanih autora koji su preuzimali umetničke i političke rizike, imali hrobrosti da javno istupe, stavljajući na kocku pozicije, karijere, a ponekad i živote da bi progovorili protiv statusa quo.

Festival je osnovao 2005. godine Salman Rušdi kao platformu za podsticanje dijaloga mo individualnim pravima o slobodama među piscima i intelektualcima iz različitih kultura. Rušdi je ostao predsedavajući tog festivala, koji će od 28. aprila do 4. maja okupiti autore kao što su sirijski pesnik Adonis, Sebastijan Beri, Lidija Dejvis, Timoti Garton Eš, Ivan Klima, Martin Amis...

“Mnogi od najboljih pisaca u svetu su oni koji najelokventije govore među nama, a takođe su prečesto i najviše izloženi i najranjiviji, upravo zato što su toliko uočljivi”, poručio je Rušdi, dodajući da su to glasovi koji se moraju slušati, koji pokazuju kako svet može da se ujedini.

Direktor Festivala “Svetski glasovi” Laslo Jakab Orsos podsetio je da je američki pisac Kurt Vonegat, autor čuvene “Klanice 5”, rekao svojevremeno da je želeo da se približi ivici koliko je moguće da se ne padne sa nje, jer je samo iz te perspektive mogao da vidi stvari koje nije mogao da uoči iz centra.

“Ove godine posvećujemo Festival piscima koji su hrabri dovoljno da dignu svoje glasove sa ovog prekarnog mesta. Slavimo kolege koji inspirišu promene”, poručio je direktor Festivala, čiji program obuhvata javna čitanja, predavanja, debate, performanse…

“Na ivici” je tema i svečanog otvaranja Festivala, odnosno kraćih izlaganja koja će imati Adonis, Čomski, Rušdi, te Sofi Oksanen, Kolm Tojbin, Džudit Batler i Pol Berman o različitim društvenim i političkim pitanjima današnjice.

Poseban program posvećen je i književnosti Balkana, koju će 3. maja predstaviti autori iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije, od kojih će pojedini učestvovati i u drugim festivalskim sesijama.

Književnica Lamija Begagić iz BiH, bosansko-hercegovački pisac Aleksandar Hemon, koji živi i radi u Čikagu, hrvatski dramski pisac, esejista i politički teoretičar Igor Štiks, koji predaje na Univerzitetu u Edinburgu, suosnivačica književnog kluba Booksa u Zagrebu Miljenka Mika Buljević, kulturna radnica i prevodilac, te pisci Ognjen Spahić iz Crne Gore i Vladimir Tasić iz Srbije, dobitnik NIN-ove nagrade (2004), koji živi u Kanadi i predaje na Univerzitetu Nju Bransvik, predstaviće književnost Balkanskog poluostrva i govoriti o načinima na koji su taj region i njegovi umetnici plovili kroz dugogodišnju maglu rata, hrabro se suočavajući sa nizom izazova i problema.

Štiks i pisac Kenan Trebinčević iz BiH, koji je prebegao s porodicom u SAD za vreme rata, učestvovaće i u programu “Književni safari”, a Lamija Begagić i u panelu o seksu i nasilju u knjigama za decu.

Široki spektar festivalskih tema obuhvata i aktuelno pitanje globalnog nadzora u 21. veku, upotrebu hrane kao političkog oružja, ulogu intelektualne javnosti danas, nelegalno špijuniranje Amerikanaca od strane FBI-ja, opisano u dokumentarcu “1971” Džoane Hamilton, obeležavanje 25 godina od pada Berlinskog zida… Libanski umetnici Rabin Mroue i Lina Saneh osvrnuće se na ratom obeleženu istoriju njihove zemlje…

Rušdi i Garton Eš razgovaraće o slobodi izražavanja, a tradicionalno predavanje u slavu dela Artura Milera, posvećeno slobodi izražavanja, održaće u festivalskoj završnici nagrađivani pisac Kolm Tojbin iz Irske.

Prvobitno je najavljen i ruski pisac Boris Akunjin, ali je njegov dolazak otkazan zbog, kako su naveli organizatori, aktuelne političke situacije.

Festivalska tradicija da pruži mikrofon i piscima debitantima ovoga puta će omogućiti da grupa farmera i građevinskih radnika predstavi publici priče i pesme.

Američki PEN centar, osnovan 1922. godine, najveća je i najaktivnija organizacija među 145 centara u više od sto zemalja, koji čine Međunarodni PEN (osnovan 1921). Okuplja pisce koji su posvećeni odbrani slobode izražavanja i progonjenih autora i novinara, a aktivan je i u promovisanju književnosti i prevođenja, kao i n unapređenju međunarodne saradnje.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Sponsored content Danas u 3:10 pm


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 3 od 15 Prethodni  1, 2, 3, 4 ... 9 ... 15  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu