Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 64 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 62 Gosta :: 2 Provajderi

Avramova, Храст

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon 9 Jan 2012 - 23:51
Zadnje teme
» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Danas u 19:34 od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Danas u 19:22 od Brave Heart

» Vesti iz sveta umetnosti
Danas u 18:16 od Brave Heart

» Filmske novosti...
Danas u 18:08 od Brave Heart

» Vesti - književnost...
Danas u 18:05 od Brave Heart

» Vesti iz sveta astronomije...
Danas u 17:49 od Brave Heart

» Corax - slika današnjice
Danas u 17:13 od Brave Heart

» Bosanski lonac....
Danas u 16:55 od Svarog

» Phantasy Photos
Danas u 16:51 od Poli

» Zvornik
Danas u 16:44 od Svarog

» Arabeska
Danas u 16:44 od Poli

» Crtež
Danas u 16:39 od Poli

» Portreti - razne tehnike
Danas u 16:33 od Poli

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Vesti - književnost...

Strana 14 od 15 Prethodni  1 ... 8 ... 13, 14, 15  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre 3 Avg 2016 - 19:31

Smile Mešković gost Krokodila



Danski pisac bosanskog porekla Alen Mešković, čiji je debitantski roman “Ukulele jam” preveden na desetak jezika, avgustovski je gost Krokodilove Kuće za pisce u Beogradu.

Rođen 1977. godine u Derventi, Mešković je od 1992. do 1994. živeo u Hrvatskoj kao izbeglica, a nakon toga odlazi u Dansku, gde objavljuje zbirku pesama “Prvi povratak” (2009) i roman “Ukulele jam” (2011), za koji je, između ostalog, dobio trogodišnju stipendiju Državnog fonda za umetnost.

Mešković se tako pridružuje čitavoj plejadi pisaca čiji je rodonačelnik, u izvesnom smislu, Aleksandar Hemon, a koji su, izbegavši sa prostora ratom zahvaćenog regiona bivše Jugoslavije, prevashodno iz Bosne i Hercegovine, nastavili ili započeli književne karijere u kontekstu drugog, usvojenog jezika.

Među njih spadaju i Saša Stanišić (Nemačka), Velibor Čolić (Francuska), Melinda Nađ Abonji (Švajcarska)…

Meškoviićev roman “Ukulele jam” preveden je sa danskog na nemački, hrvatski, mađarski, slovenački, srpski i bosanski jezik, a u pripremi su češko, englesko i makedonsko izdanje. Za srpsko tržište objavila ga je izdavačka kuća Booka.

Prema tom romanu se u Nemačkoj sprema pozorišna predstava, a u Danskoj je nedavno izašao i Meškovićev drugi roman “Šator za jednu osobu”, samostalni nastavak romana “Ukulele jam”.

Meškovićev jednomesečni stipendirani rezidencijalni boravak u Beogradu omogućili su Danish Arts Council i Erste banka.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pet 5 Avg 2016 - 18:15

Smile Pamukova Crvenokosa



Najnoviji roman turskog nobelovca Orhana Pamuka “Crvenokosa”, koji govori o ljubavi, odnou oca i sina i razvoju individualnosti u različitim civilizacijama, objavljen je u izdanju Nove knjige.

Pripovedajući o snažnoj ljubavi koju je 30 godina ranije doživeo jedan gimnazijalac u kasabi u blizini Istanbula, Pamuk upoznaje čitaoce romana “Crvenokosa” sa jednim velikim ljudskim zločinom. Dok sredinom 80-ih godina majstor Mahmut, koji je kopao bunare na tradicionalan način i njegov šegrt “mladi gospodin” Džem, traže vodu na nepristupačnom terenu, jedna tajanstvena glumica svake večeri iznova priča stare bajke i priče u žutom šatoru koji se nalazi odmah izvan kasabe.

S jedne strane, roman govori o istinskom upoznavanju mladog junaka sa ljubavlju, ljubomorom, osjećajem odgovornosti i slobode, a sa druge, raspravlja o temama kao što su odnosi oca i sina, “autoritarizam" i razvoj individualnosti u različitim civilizacijama.

Čitalac će se u novom romanu Pamuka ponovo susresti sa dve osnovne legende istoka i zapada, sa Sofoklovim Kraljem Edipom (oceubistvo) i Firdusijevim Rustemom i Suhrabom (ubistvo sina), te će se upitati koliko stari tekstovi utiču na naše obične živote, naveo je izdavač.

Da li prvo ljubavno iskustvo određuje čitav jedan život? Ili je samo snaga istorije i legendi ono što ispisuje našu sudbinu? Pitanja su koja pokreće Pamuk u novom romanu.

Roman “Crvenokosa” moguće je naći u knjižarama u Crnoj Gori i Srbiji ili naručiti putem sajta novaknjiga.com.

Nova knjiga objavila je ranije i Pamukove romane “Muzej nevinosti”, “Zovem se Crveno” i “Čudne misli u mojoj glavi”.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre 10 Avg 2016 - 18:31

Smile Omaž Esterhaziju



Omaž Peteru Esterhaziju, nedavno preminulom velikom mađarskom piscu i jednom od najvećih evropskih autora današnjice, biće održan 11. avgusta u Novom Sadu. O Esterhaziju i njegovoj književnosti govoriće na brodu “Cepelin” na Dunavu pisac Laslo Vegel, Esterhazijev prevodilac Arpad Vicko, pisac i izdavač Gojko Božović i domaćin Festivala Đorđe Randelj.

Esterhazi je poslednji put boravio u Srbiji 2012. godine, na poziv svog izdavača Arhipelaga i Beogradskog festivala evropske književnosti, kada je održao književne večeri u Beogradu i Novom Sadu.

Samo mesec dana pre smrti Esterhazi je završio i predao mađarskom izdavaču svoj novi roman “Dnevnik o gušterači” u kojem pripoveda o istoriji svoje bolesti.

Esterhazi je preminuo 14. jula u Budimpešti u 66. godini.

Rođen u Budimpešti 1950. godine, Esterhazi je preveden na većinu svetskih jezika. Prepoznat kao moderan, inovativan i duhovit pisac, plenio je pažnju i svojim knjigama i entuzijastičkim učešćem u književnom, kulturnom i javnom životu.

Među velikim delima Esterhazija su romani: Mala mađarska pornografija, Pomoćni glagoli srca, Uvod u lepu književnost, Knjiga o Hrabalu, Pogled grofice Han-Han. Nizvodno Dunavom, Jedna žena, Harmonia caelestis, Ispravljeno izdanje, Nemačka u šesnaestercu, Ništa od umetnosti.

Esterhazi je dobitnik niza mađarskih i međunarodnih književnih nagrada i priznanja, među kojima su Košutova nagrada, nagrade “Šandor Marai”, “Vilenica”, Herderova nagrada, Austrijska državna nagrada za književnost, Bjornsonova nagrada, Legija časti u oblasti umetnosti i književnosti, Nagrada za mir nemačkih izdavača i knjižara.

Na srpski jezik prevedeno je više knjiga Esterhazija, a poslednjih godina objavljivao ih je Arhipelag.

Arhipelag je objavio njegove slavne romane Pomoćni glagoli srca i Ništa od umetnosti, oba u prevodu Arpada Vicka, Esterhazijevog najposvećenijeg prevodioca na srpski jezik.

Dok su Pomoćni glagoli srca roman o majci, Ništa od umetnosti, jedna od najvažnijih knjiga Esterhazija, jeste pronicljiv i jezički raskošan roman o majci i o fudbalu, gde se kao jedan od glavnih junaka pojavljuje slavni fudbaler Ferenc Puškaš.

Omaž Esterhaziju u Novom Sadu organizovan je u okviru književnog festivala "Razgovori o ljubavi (prema knjigama)".

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet 18 Avg 2016 - 19:08

Smile Žička hrisovulja Nedeljkoviću



Nagrada “Žička hrisovulja”, dodeljena Živoradu Nedeljkoviću za ukupan opus i doprinos srpskoj poeziji, biće mu uručena 19. avgusta u okviru 25. Žičkog duhovnog sabora “Preobraženje” u Kraljevu, koji u njegovu čast priređuje još nekoliko programa.

Nedeljković je jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pesnika. Objavio je 11 knjiga pesama, od kojih su tri poslednje - Ovaj svet, Talas i Ulazak, objavljene u izdanju Arhipelaga.

Za poeziju je dobio više nagrada, među kojima su i nagrada “Meša Selimović”, Zmajeva nagrada, nagrada “Rade Drainac”, “Branko Miljković” i “Đura Jakšić”.

Nedeljkovićeva poezija je prevođena na više evropskih jezika.

Žički duhovni sabor “Preobraženje” tradicionalno je posvećen dobitniku nagrade “Žička hrisovulja”, a programi posvećeni Nedeljkoviću i njegovoj poeziji počinju 176. avguta u Narodnoj biblioteci “Stefan Prvovenčani” susretom sa tim pesnikom o kome će govoriti književni kritičari Gojko Božović i Alen Bešić.

Naučni skup o poeziji Nedeljkovića biće održan 18. avgusta u Narodnoj biblioteci “Stefan Prvovenčani”, a o njegovoj poeziji na tom skupu, kojim predsedava Radivoje Mikić, govoriće Bojana Stojanović Pantović, Saša Radojčić, Sonja Veselinović, Jana Aleksić, Sonja Milovanović, Vladan Bajčeta, Ana Gvozdenović, Danijela Mikić Kovačević, Olja Vasiljeva, Milomir Gavrilović, Nemanja Karović, Nikola Marinković i Danka Spasojević.

Radovi sa tog naučnog skupa biće objavljeni narednih meseci u knjizi “Živorad Nedeljković, pesnik” u izdanju Povelje iz Kraljeva.

Nagrada “Žička hrisovulja” svečano će biti uručena Nedeljkoviću u trpezariji Manastira Žiča 19. avgusta u podne. Nedeljković će tom prilikom govoriti besedu o svojoj poeziji, dok će o njegovoj pesmama govoriti kritičari Bojana Stojanović Pantović i Dragan Hamović. U programu učestvuju i glumac Nebojša Dugalić i sopran Jana Milišić.

Žički duhovni sabor “Preobraženje” organizuje Narodna biblioteka “Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva. Pored programa posvećenih dobitniku nagrade “Žička hrisovulja”, organizator je pripremio i izložbu savremene mozaičke prakse, nekoliko predstavljanja knjiga, predavanja, književnih večeri i muzičkih programa.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon 29 Avg 2016 - 18:55

Smile 11. Međunarodni novosadski književni festival



Međunarodni novosadski književni festival (MNKF) okupiće od 29. avgusta do 2. septembra oko pisaca, prevodilaca, muzičara i glumaca, od kojih je više od 20 stranih učesnika, a poseban fokus biće na danskoj poeziji.

Pod sloganom “Zaroni u okean poezije”, 11. MNKF zvanično počinje na Trgu mladenaca, a narednih dana ponudiće više od 20 programa na različitim lokacijama - u Biblioteci grada Novog Sada, Ogranku SANU, kafeima, restoranima, kao i na balkonima u Zmaj Jovinoj ulici. Deo programa biće održan i u Sremskim Karlovcima, prostori u Somboru, Sremskoj Mitrovici, Žablјu i Beogradu.

Među učesnicima su najavljeni Žerar Nuare iz Francuske, Pia Jul, Tomas Boberg, Kristel Vinblad, Glen Kristijan i Kamila Lefstrem iz Danske, Havijer Vela i Marija Alkantarilјa iz Španije, Metju Keli i Moris Riordan iz Velike Britanije, Pedro Serano iz Meksika, Gabrijel Kifu iz Rumunije, Nalivijko Nikolaj Petrovič iz Rusije…

Program obuhvata simpozijum o poeziji i banalnosti, promociju Antologije danske poezije u izdanju Društva književnika Vojvodine (DKV), koje je i organizator MNKF-a, čitanja poezije i razgovore, dodelu nagrada i takmičenje za najbolje slemera Srbije.

U toku Festivala biće uručena međunarodna nagrada za književnost “Novi Sad”, koja je dodeljena danskom pesniku i piscu Tomasu Bobergu a doprinos savremenoj poeziji, te 56. “Brankova nagrada”, koja je pripala
Srđanu Gagiću za knjigu “Deca u izlogu”, u izdanju Ratkovićevih večeri poezije u Bijelom Polju.

U okviru MNKF-a, 1. septembra u kafeu “Bistro” biće održano polufinalno i finalno takmičenje za najboljeg slem pesnika Srbije. O učesnicima finala odlučiće glasovi publike, a u polufinalu su Simonida Banjeglav, Radovan Božović, Đorđe Đorđević i Dejan Kanazir iz Beograda, Dragana Bečejski iz Pančeva, Bojan Ilić Bokerini iz Niša i Ivan Milјaković iz Vrnjačke Banje.

Festival je organizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine, Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Gradskog veća Novog Sada i Danske fondacije za umetnost, te zahvaljujući dobrovolјnom angažovanju članova DKV.

Program se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto 6 Sep 2016 - 18:40

Smile 4. Festival svetske književnosti



Festival svetske književnosti u Zagrebu predstavlja u četvrtom izdanju više od 60 autora iz petnaestak zemalja, među kojima je i čuveni italijanski pisac Klaudio Magris, čiji je novi roman “Obustaviti postupak” upravo objavila Fraktura, organizator FSK-a.

Magris je i otvorio četvrti FSK u krcatoj dvorani bioskopa Europa, a u razgovoru sa Seidom Serdarevićem, u okviru programa Razotkrivanje, govorio je o svom novom romanu koji je na hrvatski prevela Ljiljana Avirović. Bilo je reči i o Evropi u 20. veku, savremenim političkim temama, književnosti, njenim lokalnim i globalnim okvirima…

Najpoznatiji po knjizi “Dunav”, u kojoj prateći reku od izvora do ušća esejistički obuhvata istoriju kultura i naroda koji su uz nju živeli i još žive, Magris je govorio i o svojoj opsesivnoj posvećenosti Trstu, neophodnosti dijaloga i njegovim granicama, moralnom relativizmu, individualnim i kolektivnim povestima, te njihovim podudaranjima i razilaženjima.

Osim romana “Obustaviti postupak”, predstavljen je i prevod nove knjige Magrisovih eseja “Al' povijesti nije kraj” (Ljiljana Avirović, Fraktura, 2016).

Među mnogobrojnim gostima FSK-a, koji će biti održan i u Splitu, organizatori su najavili i dobitnika najuglednije italijanske nagrade Strega Antonija Pennacchija, zatim najvećeg poznavaoca dela i opusa Umberta Eka prof Uga Volija, mladu zvezdu italijanske književnosti Paola Cognettija, najčitanijeg savremenog strip autora Michelea Recha, poznatijeg kao Zerocalcare, te Magrisovog sugrađanina iz Trsta, pisca i filmskog umetnika Giorgija Pressburgera. Iz Francuske učestvuje autorka jednog od najvećih hitova poslednje decenije “Otmjenost ježa” Muriel Barbery, strip-umetnik Christian Durieux i dobitnica nagrade Europske unije za književnost Laurence Plazenet. Iz Nemačke stiže Adriana Altaras, iz Austrije Karl-Markus Gauß, a iz regiona Dragan Velikić, Goran Vojnović i Dušan Šarotar.

Do 11. septembra najavljeni su i mađarski autori Péter Gárdos i Viktor Horváth, te gosti iz Belgije, Finske, Bugarske, Irske, Rusije, Češke, Izraela...

Festival je najavljen izložbom crteža i slika nastalih prema književnim motivima dela gostiju, koja je otvorena u Italijanskom institutu za kulturu. Među autorima koji su dali likovne interpretacije književnih motiva su: Grgur Akrap, Gordana Bakić, Tanja Dabo, Ivan Fiolić, Fedor Fischer, Duje Jurić, Ivana Jurić, Daniel Kovač, Alen Novoselec, Maja Rožman, Robert Šimrak, Marko Tadić, Mirjana Vodopija…

Uz tradicionalne programe - tribinu “Razotkrivanje”, okrugle stolove i razgovor “Pisac i njegov čitalac”, tribine za gimnazijalce i filmski program zasnovanan književnim delima, FSK ove godine nastavlja da obraća posebnu pažnju i stripu kao neopravdano zapostavljenoj i još uvek nedovoljno afirmisanoj grani umetnosti. Novi program je “Dvostruki portret”, koji podrazumeva dijalog jednog stranog i jednog domaćeg autora. U saradnji sa Hrvatskim društvom pisaca i PEN-om, najavljeno je i veče poezije sa izraelskim pesnicima, te učešće 8. septembra u svetskom čitanju poezije “Demokratija bez populizma”.

Festivalski sajt je fsk.hr, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet 8 Sep 2016 - 17:40

Smile Šnajderu Meša Selimović



Regionalna književna nagrada “Meša Selimović” za najbolje prozno delo objavljeno na području Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije u 2015. godini, dodeljena je hrvatskom književniku Slobodanu Šnajderu za roman “Doba mjedi”.

Reč je o ratno-ljubavnoj priči čija radnja počinje u Nemačkoj u 18. veku - u vreme velike gladi i iseljavanja, a završava se u Jugoslaviji 1945. godine proterivanjem Nemaca nakon Drugog svetskog rata.

“Uranjajući u povest jugoslovenskih folksdojčera, Šnajder uspostavlja epsku vertikalu, od njihovog doseljavanja u naše krajeve sve do naših dana, kad ekstremne ideologije razdiru samo tkivo života, nasilno trgajući ne samo države i nacije, već i porodice i njihove potomke”, naveo je predsednik žirija Mile Stojić, pesnik, književni kritičar i publicista.

Šnajder je rekao da nije dobio mnogo nagrada, a “Mešu” je priželjkivao zbog njenog regionalnog karaktera.

Za nagradu “Meša Selimović” bilo je nominovano 17 romana, a osim pobedničkog, u užem izboru bili su i "Anđeo atentata" Svetislava Basare (Laguna) iz Srbije, "Gdje si ti ovih godina" Hadžema Hajdarevića (Dobra knjiga) iz BiH, "Područje bez signala" Roberta Perišića (Sandorf) iz Hrvatske i "Islednik" Dragana Velikića (Laguna) iz Srbije.

U žiriju su bili i književnici Filip David, Ivica Đikić, Emir Imamović Pirke i Milan Rakovac.

Šnajderu je nagradu uručio gradonačelnik Tuzle Jasmin Imamović, a sastoji se od bronzane skulpture tintarnice i pera, koja je rad vajara Pere Jelisića, te novčanog iznosa od 7.000 konvertibilnih maraka (3.500 evra).

Dramatičar, književnik i publicista, Slobodan Šnajder (Zagreb, 1948) je diplomirao filozofiju i anglistiku na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Bio je suosnivač i dugogodišnji urednik pozorišnog časopisa Prolog, kolumnista dnevnika “Glas Slavonije” i riječkog “Novog lista”, te čest saradnik Trećeg programa Hrvatskog radija.

Objavljuje od sredine 60-ih novele, eseje i pozorišne komade. “Doba mjedi”, u izdanju kuće TIM press, drugi je Šnajderov roman Prethodni "Morendo" objavio je 2012. (Profil).

Šnajder je za crnu komediju "Enciklopedija izgubljenog vremena" dobio 2010. priznanje za najbolji dramski tekst inspirisan delom i životom Danila Kiša, na osnovu konkursa Kraljevskog pozorišta Zetski dom sa Cetinja, objavljenog na celokupnom prostoru bivše Jugoslavije.
Dobitnik je i Gaveline nagrade za dramu i trostruki dobitnik Držićeve nagrade, a 2011. je dobio počasni doktorat Univerziteta za audioviozuelne umetnosti ESRA sa sedištem u Skoplju.

Opština Tuzla je 2001 godine, na predlog gradonačelnika Jasmina Imamovića, osnovala Književne susrete Cum grano salis i ustanovila nagradu “Meša Selimović”, koja nosi ime jednog od najvećih romansijera sa prostora bivše Jugoslavije, rođenog u Tuzli.

Prvi dobitnik nagrade “Meša Selimović” bio je Marinko Koščec za roman “Netko drugi” (2002), a među laureatima su i Irfan Horozović (Shakespeare u Dar es Salaamu, 2003), Ivica Đikić (Cirkus Columbia, 2004), Ognjen Spahić (Hansenova djeca, 2005), Sanja Domazet (Ko plače, 2006), Miljenko Jergović (Ruta Tannenbaum, 2007), Mirko Kovač (Grad u zrcalu, 2008), Bekim Sejranović (Nigdje, niotkuda, 2009), Mirjana Đurđević (Kaja, Beograd i dobri Amerikanac, 2010), Ludwig Bauer (Zavičaj, zaborav, 2011), Faruk Šehić (Knjiga o Uni, 2012), Milorad Popović (Karnera, 2013), Ivan Lovrenović (Nestali u stoljeću, 2014) i Filip David (Kuća sećanja i zaborava, 2015).

Postupak dodele nagrade podrazumeva imenovanje selektora za svako govorno područje, koji potom nominuju romane, a o nagradi odlučuje poseban žiri.

Dosadašnji selektori i članovi žirija bili su istaknuti književnici, književni kritičari, slavisti i profesori književnosti (Ivan lovrenović, Enver Kazaz, Branko Čegec, Marko Vešović, Irfan Horozović, Julijana Matanović, Andrew Wachtel, Renate Lachmann, Mirko Kovač, Filip David, Mile Stojić, Andrej Nikolaidis, Ognjen Spahić, Pavle Goranović, Muhamed Dželilović, Aleksandar Jerkov, Mihailo Pantić, Semezdin Mehmedinović, Svein Monnesland, Boguslaw Zielinski, Robert Hodel, Davor Beganović, Maciej Falski, Nedžad Ibrahimović…).

*Foto: Tuzla

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet 8 Sep 2016 - 17:42

Smile Mihailoviću Ramonda serbica



Nagrada “Ramonda serbica” za 2016. godinu dodeljena je književniku i akademiku Dragoslavu Mihailoviću za celokupno književno delo i doprinos književnosti i kulturi.

Nagrada se dodeljuje u okviru Književne kolonije “Sićevo” u Nišu, a o 22. dobitniku je odlučio žiri koji su činili Zlata Kocić (predsednica), Jasmina Ahmetagić i Velimir Kostov, navodeći u obrazloženju da posebnu čar pripovedanju Mihailovića “daju pasaži koji odražavaju srođenost sa prirodom. Živi kao i likovi, motivi prirode umeju da izrastu u simbole. Neusiljeno, neosetno, kao cvet tikve. Od naizgled uzgrednog detalja, do naslova, od naslova, ‘Kad su cvetale tikve’, do idioma u svesti generacija čitalaca”.

“Da li je po sredi asocijacija na vreme gubljenja nevinosti, ili umiranja, ili uopšte, posla s nečistom silom, da li se pak ujedno priziva i tuk na utuk, simbolika plodnosti, vezana za cvet tikve kod mnogih naroda – tek, možemo li ne sagledati novu vezu i novu simboliku u ovom lepom času kad, u čast Dragoslavu Mihailoviću i svim njegovim književnim čedima, cveta da ne precveta srpski feniks latinskog naziva RAMONDA SERBICA”, naveo je žiri, prenela je izdavačka kuća Laguna, koja je 2015. godine počela da objavljuje sabrana dela Mihailovića u 12 tomova.

Dosad je objavila romane “Kad su cvetale tikve” i “Čizmaši”, te zbirku priča “Petrijin venac”, a do kraja godine objaviće i zbirku priča “Uhvati zvezdu padalicu”.

Rođen 1930. godine u Ćupriji, Mihailović je prvi poluknjiževni rad, humoresku “Pismo”, objavio 1957. u Ježevom kalendaru. Zatim je nekoliko godina sarađivao u novosadskom časopisu Letopis Matice srpske. Matica srpska je objavila 1967. i njegovu prvu njegovu knjigu - zbirku šest pripovedaka “Frede, laku noć”, za koju je dobio Oktobarsku nagradu Grada Beograda. Matica je u Letopisu objavila 1968. i njegov kultni roman “Kad su cvetale tikve”. Treća knjiga, “Petrijin venac”, izdata 1975. godine, osvojila je Andrićevu nagradu, a za roman “Čizmaši” (1983) dobio je NIN-ovu nagradu, te nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu 1985. godine.

Mihailović je 1969, prema motivima svog romana “Kad su cvetale tikve”, napisao istoimenu dramu koja je iste godine pet puta igrana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali je posle mnogobrojnih napada na političkim skupovima i u medijima, te lične intervencije Edvarda Kardelja i javnog govora Josipa Broza Tita, skinuta s repertoara zbog eksplicitnog pominjanja zatvorenika na Golom otoku. Potom 14 godina nije ponovo stavljana na repertoar, a obnovljena je u Narodnom pozorištu u Beogradu 1984, dok igrani film prema već otkupljenom scenariju nije snimljen. Roman “Kad su cvetale tikve” bio je devet godina praktično zabranjen, a isto toliko zvanični jugoslovenski diplomatski predstavnik odlagao je izlazak prevoda u jednoj socijalističkoj zemlji.

Mihailović je 1990. počeo da objavljuje i dokumentarno-publicističku knjigu u više tomova “Goli otok”.

Objavio je i publicistička dela i naučne studije “Kratka istorija satiranja” (1999), “Crveno i plavo” (2001), “Vreme za povratak” (2006), “Majstorsko pismo” (2007) i dramu “Skupljač” (2011).

Izabrana dela su mu štampana dva puta, u šest knjiga 1984. i u sedam knjiga 1990. godine.

Dobitnik je i Kočićeve nagrade za životno delo, Račanske povelje za celokupno književno delo, Vitalove nagradu za zbirku pripovedaka “Preživljavanje”…

Mihailović je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran 1981, a za redovnog 1989.

*Foto: Laguna

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon 12 Sep 2016 - 19:56

Smile Slovenski romani u Moskvi



Međunarodna edicija 100 slovenskih romana, čiji je srpski izdavač Arhipelag, predstavljena je proteklih dana na nekoliko književnih događaja u Moskvi.

Na 29. Međunarodnom sajmu knjiga u Moskvi ediciju 100 slovenskih romana na nacionalnom štandu Srbije predstavio je Gojko Božović, glavni urednik tog međunarodnog projekta, koji je započet pre deset godina, a zahvaljujući radu nacionalnih izdavača i nacionalnih žirija kritike, kao i Foruma slovenskih kultura, oblikovan je kao antologijski i reprezentativni presek romana pisanih i objavljenih na nekom od slovenskih jezika posle pada Berlinskog zida.

Ističući da je reč o najvećem međunarodnom projektu slovenskih književnosti, Božović je naveo i da su tri razloga za pokretanje edicije – najpre zbog toga da se poveća književna i kulturna razmena među slovenskim kulturama i književnostima, zatim da se stvori nova generacija prevodilaca sa slovenskih jezika, te da se u zajedničkom nastupu naglasi vrednost savremenog slovenskog romana i podstakne njegovo prevođenje na druge jezike.

Strani izdavači su u međuvremenu prepoznali antologijski karakter i književni značaj romana zastupljenih u ediciji 100 slovenskih romana, zbog čega knjige nastale u okviru tog projekta već izlaze na engleskom, španskom i portugalskom jeziku, istakao je Božović, koji je govorio o 100 slovenskih romana i na predstavljanju izdavačkog centra Rudomino koje je ruski izdavač te edicije.



Božović je u Moskvi imao i nekoliko sastanaka sa urednicima Rudomino o saradnji i daljem radu na ediciji 100 slovenskih romana, kao i o objavljivanju knjiga srpskih pisaca u izdanju tog ruskog izdavača.
Posebnu promociju edicija 100 slovenskih romana doživela je u okviru programa 4. Međunarodnog kongresa prevodilaca ruske književnosti, koji je pokrenut 2010. godine, a održava se bijenalno u Moskvi i ove godine okupio je više od 320 prevodilaca, pisaca, urednika i izdavača iz celog sveta.

Božović je na Kongresu prevodilaca ruske književnosti predstavio izdanja Arhipelaga iz oblasti ruske književnosti, a posebno izlaganje imao je o ediciji 100 slovenskih romana.

“Edicija 100 slovenskih romana predstavlja obilje raznovrsnih poetičkih, tematskih, idejnih i generacijskih glasova, od kojih svaki ima svoju autorsku boju i prepoznatljivost. Ali se unutar edicije kao celine mogu prepoznati nekolike tačke tematske saglasnosti. Tri takve tačke saglasnosti su najuočljivije. Jedno je pitanje utopije kao iskustva kroz koja su slovenska društva prošla kroz drugu polovinu XX veka, ali i kao jednog od izraza moguće budućnosti. Drugo je pitanje istorije kao velike teme koja zaokuplja veliki broj romana u ediciji. Treće je pitanje tranzicije kao velikog istorijskog, društvenog, političkog i kulturnog izazova pred kojim su se našle sve slovenske zemlje u proteklih četvrt veka”, rekao je Božović.

O ediciji 100 slovenskih romana na 4. Međunarodnom kongresu prevodilaca ruske književnosti govorili su i prevodioci Žarko Milenić iz Bosne i Hercegovine i Olga Panikina iz Makedonije.

Na ruskom jeziku u ediciji 100 slovenskih romana upravo je objavljen roman Gorana Petrovića “Sitničarnica ‘Kod srećne ruke’”, a kako je najavio Arhipelag, do kraja godine biće objavljeni romani “Madonin nakit” Lasla Blaškovića i “Lagum” Svetlane Velmar-Janković.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre 14 Sep 2016 - 18:37

Smile Pozorište u kontekstu...



Knjiga “Pozorište u kontekstu... i ne samo pozorište”, posvećena analizi socijalnih uloga i različitih vidova javnog delovanja pozorišnih i izvođačkih umetnika danas, kao i kritičkim prikazima savremenih teorija koje mogu opisati i objasniti njihova polazišta, mehanizme i rezultate, biće predstavljena 16. septembra u Beogradu, uz dijalog u kojem učestvuju urednici tog izdanja Irena Ristić i Vlatko Ilić, pozvani autori i svi koji to žele.

Knjiga je nastala nakon istoimenog međunarodnog simpozijuma održanog u septembru 2015. godine u okviru 16. Bitef Polifonije, a zajednički je izdavački projekat organizacije Hop.La! i Instituta za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Simpozijum “Pozorište u kontekstu… i ne samo pozorište”, na kojem je učestvovalo 30 pozvanih eksperata naučne ili aktivističko-umetničke orijentacije, bio je polazište i neka vrsta provokacije za dalje promišljanje pozorišta i njegovih socijalnih uloga, a radovi u zborniku su tek jedan od mogućih ishoda, naveli su urednici knjige Irena Ristić i Vlatko Ilić, koji potpisuju tekst “Dijalog o zaokretima: od autonomije pozorišta do njegovog ukidanja”.

Autori tekstova su i Šon Aita (Sean Aita), Janko Ljumović, Pol Mari (Paul Leonard Murray), Bojana Škorc, Aleksandra Jelić, Lazar Jovanov, Tasos Angelopoulos, Marko Pejović, Dragana Kružić, Aleksandra Stojanović i Ljubica Beljanski Ristić.



Između ostalog, knjiga sadrži tekstove “Kako matrice tela čuvaju i menjaju pozorišnu i plesnu instituciju?” Marka Pejovića, “Pozorište u kontekstu – kako iz istorije pozorišta ući u istoriju velikih i malih života?” Janka Ljumovića, “Savremena luda: Mogućnosti participacije i otpora u 21. veku” Pola Marija, “Od korektivnog do pozorišta pobune – Legislativno pozorište u srpskom zatvorskom sistemu” Aleksandre Jelić, “Ideologija, performans, spektakl (dve studije slučaja: Laibah i Let 3)” Dragane Kružić, “Igra kreativnih različitosti – učenje za razvoj” Bojane Škorc, kao i osvrt Ljubice Beljanski Ristić na kontekste prvih 15 godina Bitef Polifonije.



Prema rečima dr Silvije Jestrović, vanredne profesorke Univerziteta u Vorviku, koja je jedan od recenzenata, knjiga “Pozorište u kontekstu… i ne samo pozorište” je izuzetno važna inicijativa koja zaslužuje pažnju naučne i stručne javnosti. Odlikuje je raznovrsnost pristupa predloženoj temi, i aktuelnost ponuđenih analiza, uz isticanje i interpretaciju svih važnih pravaca delovanja koji se mogu prepoznati danas u pozorišnoj umetnosti i srodnim disciplinama.

Autori iz Srbije, Crne Gore, Velike Britanije, Grčke i Hrvatske pristupili su, svako iz svog ugla, tematskim pitanjima koji se odnose na kontekstualizaciju savremenih pozorišnih delovanja, razmatrajući međuzavisnost izvođačkih praksi i kontekstualnih prilika: ulogu umetnosti u kontekstu koliko i ulogu konteksta u umetnosti, naveo je u recenziji dr Michal Babiak, docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta Komenski u Bratislavi.

Na promociji knjige u 19 sati u Maloj Sali Studentskog kulturnog centra biće reči i o programu 17. Bitef Polifonije koja godinama već prati i anticipira festivalske tokove, a od 27. septembra do 1. oktobra predstaviće program nazvan “Odoleti mahnitosti”, u okviru 50. Bitefa pod sloganom “Na leđima mahnitog bika”.

Elektronsko izdanje knjige moguće je preuzeti OVDE.
https://pozoristeukontekstu.files.wordpress.com/2016/04/twtc-e-book.pdf

(SEEcult.org)


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon 19 Sep 2016 - 20:47

Smile Beopolis se vraća u DOB



Knjižara Beopolis vraća se od 1. oktobra u Dom omladine Beograda, i to u glavni hol u kojem je 1999. godine i počela da radi, zadobivši u međuvremenu kultni status među ljubiteljima dobre knjige.

Beopolis zbog selidbe neće raditi sa kupcima od 19. septembra do 1. oktobra, do kada će se preseliti u DOB, gde će imati priliku da organizuje i tribine, promocije, medijska predstavljanja i gostovanja autora i izdavača.

Prostor hola Doma omladine biće namenjen isključivo za aktivnosti te vrste, a po potrebi će i druge sale DOB-a biti na raspolaganju.

Beopolis je za oktobar već pripremio program - treću godinu zaredom za vreme trajanja Sajma knjiga u Beogradu, biće domaćin grupi izdavača koji ne učestvuju na manifestaciji na Beogradskom sajmu, ali će ponuditi svoja izdanja po tzv. sajamskim cenama.

Izdavačka kuća Beopolis počela je da radi 1995. godine, a nekoliko godina kasnije otvorena je i knjižara u holu DOB-a, prepoznatljiva po specifičnom pristupu izdavačkoj i knjižarskoj delatnosti. Paralelno s radom knjižare, Beopolis je objavio desetine knjiga proze, poezije, naučnih studija iz oblasti savremene muzike i vizuelne umetnosti, stripova, kao i muzičkih izdanja.

Zbog rekonstrukcije DOB-a, Beopolis je najpre premešten iz hola u nešto manji prostor ispred Galerije (ulaz iz Makedonske), a iako se 2009. godine vratio u hol DOB-a, Beopolis je potom zbog nove faze rekonstrukcije tog kulturnog centra bio primoran da se iseli, jer razgovori sa gradskim vlastima o alternativnoj lokaciji nisu urodili plodom.

Beopolis je tako od 2010. godine radio u obližnjem "Euro centru".

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon 19 Sep 2016 - 20:51

Smile 80 godina od ubistva Lorke



Društvo hispanista i Merlinka festival organizuju 20. septembra u Institutu Servantes u Beogradu interaktivnu tribinu o životu i delu Federika Garsije Lorke, povodom 80 godina od njegovog ubistva. U razgovoru će biti reči i o razlozima koji su doveli do streljanja Lorke 1936. godine.

Tribina predstavlja omaž Lorkinom delu, ali je i prilika da publika upozna njegovo intimno biće u represivnom španskom društvu 30-ih godina 20. veka.

Publika će imati priliku da kroz njegove životne situacije i stihove upozna Lorku, mladog pisca koji stvara prva velika prijateljstva sa Dalijem, Bunjuelom u čuvenom madridskom studentskom domu, mirnog genija koji je očarao Španiju, ali interno vodio borbu protiv prihvatanja svoje seksualnosti, kao i njegove prijatelje iz subverzivne grupe Generacije 27.

Učesnici razgovora pokušaće da osvetle njihovu društvenu angažovanost iz perspektive savremenog aktivizma i predstave položaj pojedinca u društvu danas.

Tokom događaja, razgovor učesnika tribine pratiće zanimljivi citati, video isečci, audio zapisi njegovih pesama i drugi multimedijalni sadržaj koji će podstaći publiku da se uključi u diskusiju.

Među učesnicima razgovora su najavljeni asistent na Filološkom fakultetu Željko Donić, književnica i urednica časopisa Refleho Ana Vučković, prevodilac Roman Balvanović, street art umetnica Lejdi Ujdi i Lana Čubrić iz Društva hispanista, kao moderatorka.

(SEEcult.org)


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto 20 Sep 2016 - 17:51

Smile Korupcija u fokusu pisaca



Mobilna književna rezidencija u selu Čelobrdo iznad Sv. Stefana u Crnoj Gori okupiće od 25. septembra do 2. oktobra šestoro pisaca iz regiona koji će tematizovati korupciju putem umetničkog istraživanja i tako ponuditi prve eksponate za nedavno osnovani virtuelni Muzej korupcije (MK).

Pozvani pisci-kolumnisti su Boris Dežulović iz Hrvatske, Ana Radmilović iz Srbije, Brano Mandić iz Crne Gore, Ahmed Burić i Marko Tomaš iz BiH, a u izboru festivala “Krokodil” iz Beograda učestvovaće Barbi Marković iz Austrije.

Učesnici regionalne Mobilne književne rezidencije, koju Zemunski mali umetnički centar - ZMUC iz Beograda i udruženje Za Druga iz Petrovca treći put organizuju u Crnoj Gori, aktuelizovaće recentne primere korupcije iz sopstvenog okruženja i tako ponuditi prve eksponate za nedavno osnovani virtuelni Muzej korupcije.

Moderator razgovora i debata na temu korupcije biće lingvista i pisac Pavle Ćosić iz Beograda.

Muzej korupcije ima za cilj da proširi polje percepcije korupcije - sa zloupotrebe javnih ovlašćenja za ostvarenje lične koristi na moralnu nesposobnost građana da čine stvari za dobrobit zajednice.

Demistifikacijom mehanizama korupcije kroz muzeološki pristup i smještanjem korupcije u muzej, MK će raditi na oslobađanju građana od traumatizacija svakodnevnog života u regionu čije države zauzimaju visoke pozicije po indeksu percepcije korupcije.

Učesnici Mobilne književne rezidencije u Čelobrdu održaće javni čas s gimnazijalcima u Baru, a nastupiće i u Budvi i Podgorici.

Organizatori pozivaju pojedince, organizacije i antikorupcijska udruženja da do kraja oktobra obogate muzejsku postavku najatraktivnijim primerima koruptivnih praksi. Takođe, pozivaju umetnike u Crnoj Gori da u različitim medijima daju doprinos muzejskoj postavci.

Rezidencija u selu Čelobrdo deo je međunarodnog umetničkog projekta Mobilne rezidencije koji se od 2013. godine realizuje u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji, sa tendencijom da se proširi na druge zemlje regiona.

Prošlog leta Mobilna književna rezidencija održana je u selu Blizikuće na crnogorskom primorju, a okupila je pisce iz regiona na temu “Jezik i zajednica”, na koju su se osvrnuli i na blogu na portalu SEEcult.org koji su vodili tokom boravka u Crnoj Gori.

ZMUC i Za druga organizuju Mobilnu književnu rezidenciju “Čelobrdo 2016” uz podršku evropske mreže Traduki za prevođenje i književnost.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre 21 Sep 2016 - 20:33

Smile Demanti Koelja o Karadžiću



Brazilski pisac Paulo Koeljo demantovao je pisanje pojedinih beogradskih medija da namerava da napiše knjigu o haškom osuđeniku Radovanu Karadžiću i pozvao ih da ne objavljuju laži i poštuju čitaoce.

Izdavačka kuća Laguna, koja ekskluzivno objavljuje dela Koelja na srpskom jeziku, saopštila je 21. septembra da je od agencije San Žordi, koja zastupa tog pisca na internacionalnom nivou, kao i od autora lično, zamoljena da demantuje navode da on želi da napiše knjigu o Karadžiću.

I sam Koeljo demantovao je na svom nalogu na Tviteru pisanje “Večernjih novosti” da namerava da napiše roman o Karadžiću.

“Večernje novosti objavile su da planiram da pišem roman o ratnom zločincu. TO JE LAŽ, molim vas poštujte svoje čitaoce”, naveo je Koeljo na Tviteru, na kojem ima više od 11 miliona pratilaca.

“Novosti” su objavile 20. septembra da “ekskluzivno saznaju” da Koeljo želi da napiše roman o Karadžiću i da je taj njegov predlog stigao u hašku ćeliju nekadasnjeg ratnog predsednika Republike Srpske, kao i da je navodno spreman da dođe u Holandiju i da sa nekadašnjim liderom bosanskih Srba provede dve nedelje kako bi mu on potanko ispričao kako se godinama skrivao pod lažnim imenom i bradom doktora Dragana Davida Dabića.

Koeljova dela objavljena su u 170 zemalja i prevedena na više od 80 jezika, a prodata su širom sveta u tiražu od više od 150 miliona primeraka.

Rođen u Rio de Žaneiru 1947. godine, Koeljo je autor nekoliko naslova koji spadaju u najčitanije knjige današnjice. Među njima su “Dnevnik jednog čarobnjaka” i “Alhemičar”, kojima je i postao svetski poznat, te “Brida”, “Veronika je odlučila da umre”, “Jedanaest minuta”, “Alef"...

Dobitnik je niza međunarodnih nagrada, a 2002. godine izabran je za člana Brazilske književne akademije. Od 2007. godine je ambasador mira Ujedinjenih nacija.

Dodeljeno mu je 2009. godine i priznanje Ginisove knjige rekorda za najprevođenijeg autora jednog romana (Alhemičar).

Laguna će uskoro objaviti Koeljov novi roman o Mati Hari “Špijunka”.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto 27 Sep 2016 - 19:44

Smile Nova Anđela i Potpalublje



Beogradska promocija novog romana Vladimira Arsenijevića “Ti i ja, Anđela” o burnim 90-im godinama biće održana 28. septembra u Domu omladine Beograda, uz premijerno izvođenje nove, studentske verzije predstave “U potpalublju”, nastale prema istoimenom romanu za koji je dobio NIN-ovu nagradu i tako postao njen najmlađi laureat.

U razgovoru o nedavno objavljenom romanu “Ti i ja, Anđela”, u izdanju Lagune, učestvovaće u 19 sati, uz Arsenijevića, i književni kritičar Vladimir Arsenić i novinar i pisac Branko Rosić.

Nakon promocije u sali Amerikana, autor će potpisivati knjige, a u nastavku programa studenti glume u klasi profesora Ivana Jevtovića na Fakultetu dramskih i filmskih umetnosti "Sinergija" Univerziteta Singidunum izvešće predstavu “U potpalublju” dramskom tekstu Damira Vijuka.

Roman “Ti i ja, Anđela” rimejk je romana “Anđela” iz 1997. godine, koji je deo tetralogije Cloaca Maxima, započete knjigom "U potpalublju".

Arsenijević je bitno izmenio strukturu i priču romana “Anđela”, budući da je u međuvremenu stekao ogromno spisateljsko i životno iskustvo, koje je doprinelo da napiše zapravo potpuno nov roman.

Radnja se događa početkom 90-ih. Ljudi i dalje nestaju – beže iz zemlje, umiru u njoj ili ginu u ratovima u kojima Srbija zvanično nije učestvovala. Usred košmara i očajničkog zavaravanja da novih ratova neće biti, Anđela živi životom majke koja se suprotstavila heroinu, a pripovedač, koji ne otkriva svoje ime, pokušava da se nosi sa teretom očinstva i egzistencijalnog beznađa. Anđelina uskomešanost, prinudni život s roditeljima, prijateljstva koja nestaju i sveprisutnost smrti postaju nesnosno teški – čini se da će stradati i sama ljubav. Pokušaji da se ljubav očuva u užasnim okolnostima grade potresnu priču o životu u grotlu zla ranih 90-ih.



Arsenijevićev najpoznatiji roman “U potpalublju” preveden je na 20 jezika, a istoimena pozorišna predstava nagrađena je Sterijinom nagradom 1997.

Posle boravka u Meksiku (maj 1999 - septembar 2000), Arsenijević je 2000. godine objavio knjigu "Meksiko – ratni dnevnik", a 2004. i ilustrovani roman "Išmail", nastao u saradnji sa Aleksandrom Zografom. Njegova peta knjiga, roman "Predator", koji je dobio nagradu za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije, izašao je 2008, a 2009. objavljena je i zbirka eseja "Jugolaboratorija". Arsenijević je 2011. objavio svoju sedmu knjigu, ilustrovanu novelu "Minut – put oko sveta za 60 sekundi", nastalu u saradnji s Valentinom Broštean. Roman "Let" (Laguna, 2013) objavio je u nekoliko izdanja, a 2014. godine izašla je i njegova zbirka pripovedaka "Ovo nije veselo mesto".

Arsenijević je bio i pokretač izdavačke kuće Rende (2000), u kojoj je radio kao urednik do 2007.

Osnivač je Udruženja Krokodil, najpoznatijeg po istoimenom regionalnom i međunarodnom književnom festivalu, kao i izdavačke kuće za audio-knjige Reflektor.

Redovno objavljuje kolumne i eseje objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre 28 Sep 2016 - 19:34

Smile 61. Beogradski sajam knjiga - Knjigu u ruke!



Međunarodni beogradski sajam knjiga predstaviće od 23. do 30. oktobra više od 450 izlagača, od kojih više od 40 iz inostranstva, na čelu sa Islamskom Republikom Iran kao zemljom-počasnim gostom.

Pod sloganom “Knjigu u ruke”, 61. Sajam knjiga u Beogradu predstaviće mnogobrojne goste iz inostranstva – pisce, prevodioce i izdavače, a organizatori su za sada najavili učešće Zahara Prilepina, Erlenda Lua, Vila Firta, Svejna Menenslanda, Aleksandra Mekol Smita, Pana Bujukasa, Aleksandre Poter, Vedrane Rudan, Milenka Stojičića, Rumjane Ebert, Antona Holcera i Markete Hejkalove.

Pored predstavlјanja autora i tema iz Irana kao zemlјe gosta, fokus tribinskih i promotivnih programa, kao i tematskih izložbi, usmeren je na aktuelne teme proistekle iz domaće izdavačke produkcije i jubileje evropske i srpske istorije i kulture, od Šekspirove i Servantesove 400-godišnjice, 120-godišnjice pojave romana “Hajduk Stanko” i 100-godišnjice Petra Kočića, do sećanja na godišnjicu osnivanja Jasenovca i početka genocida nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu, saopštili su organizatori 27. septembra na konferenciji za novinare u Skupštini grada.

Gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić istakla je da je Sajam knjiga događaju od izuzetnog značaja za Beograd i Srbiju.

“U toku jedne nedelјe održaće se brojni susreti izdavača, pisaca i čitalaca koji su u središtu interesovanja naše javnosti. To pokazuju i istraživanja koja govore da građani Beograda smatraju da je ovaj sajam jedan od najvećih brendova Beograda. Sajam knjiga je jedna od slika koju šalјemo u svet i zbog toga moramo da sa velikom pažnjom čuvamo tu instituciju. Dosadašnja pozitivna iskustva obavezuju Grad Beograd da sa svima koji učestvuju u ovom jedinstvenom kulturnom događaju očuva njegov ugled i tako ulepša sliku naše prestonice”, kazala je Ivona Jevtić.

Predsednik Odbora Sajma knjiga Zoran Avramović istakao je da ta manifestacija “nije samo kulturni, već i društveni događaj u najširem smislu, jer je to mesto susretanja lјudi različitih profesija, manifestacija obrazovanja, diplomatsko-političkih susreta, ekonomskih poslova i drugih dešavanja”.

Iran, kao zemlјa-počasni gost, predstaviće se na 300 kvadratnih metara izložbenog prostora u centralnom delu hale 2a, a među stranim učesnicima najavljeni su i izdavači iz Angole, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Indije, Izraela, Mađarske, Japana, Kine, Republike Srpske, Rusije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i drugih zemalјa.

Ambasador Irana u Beogradu Madžid Fahim Pur najavio je bogat program svoje zemlje, podsetivši na dobre veze i prijatelјstvo dva naroda i naglasivši da se u budućnosti mogu samo učvršćivati.

“Saradnja dve zemlјe poslednjih godina sve je jača, a kulturna saradnja je najvažnija karika za promociju saradnje u svim drugim oblastima”, rekao je ambasador Irana, dodajući da je nedavno u Teheranu boravio gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji je sa svojim kolegom potpisao Memorandum o razumevanju i saradnji dva grada.

Ataše za kulturu Ambasade Irana Mohsen Solejmani najavio je da će biti predstavlјeno šest knjiga koje su sa persijskog prevedene na srpski jezik, kao i da će biti održana četiri okrugla stola o persijskoj i srpskoj književnosti. Učešće Irana na sajmu biće zaokruženo razgovorima književnika dve zemlјe o književnosti za decu, predavanjima pisaca iz Irana na beogradskim fakultetima na temu književnosti i kinematografije, posetama najvećih iranskih izdavača, kao i mnogobrojnim izložbama.

Osnovni izlagački koncept Sajma knjiga, koji će biti održan na ukupno 30.000 kvadratnih metara izložbenog prostora (u halama 1, 1a, 2a, 2ce i 4), ostao je baziran na predstavlјanju savremene svetske i domaće izdavačke produkcije književnoj publici i široj javnosti, uz prisustvo pisaca, te tribinski program posvećen aktuelnim književnim i društvenim pitanjima, rekao je urednik programa Sajma knjiga Dragan Hamović.

Najavljene su tematske tribine: “Šekspir, Servantes i evropska književnost danas”, “Poduhvati: Srbi 1903-1914, doba kralјa Petra”, “Jasenovac u istoriografiji, književnosti i kulturi”, “Srpski roman u domaćem filmu”, “Prevođenje južnoslovenskih književnosti, problemi recepcije”, “Lirska anima (nove srpske pesnikinje)”...

Poseban sajamski program “Pisci u fokusu” podrazumeva surete sa stranim piscima, a “Arena od reči” tribine polemičkog usmerenja o temama od značaja za knjigu i kulturu danas (Knjiga i angažovanost: poželјne i potisnute teme; Čije je naše nasleđe?; Između nacionalne i kolonijalne kulture).

U okviru programa “Šta je knjiga meni?" predviđeni su razgovori s poznatima o iskustvu čitanja. Najavljena je i celina “Objave baštine” koja podrazumeva seriju programa o aktuelnim izdanjima iz oblasti proučavanja nacionalne istorije i kulture, te segment “Pisci i knjige” koji obuhvata dijaloge sa savremenim domaćim piscima o njihovim novim naslovima.

Program “Izdavačke tačke” posvećen je predstavlјanju značajnih neprofitnih izdavačkih produkcija iz Srbije i okruženja.

U okviru 61. Sajma knjiga predviđena je i međunarodna konferencija o kolektivnom ostvarivanju prava nad pisanim i ilustrovanim delima, koja će okupiti stručnjake iz desetak zemalјa i važnih međunarodnih organizacija koji će, kako je najavljeno, učiniti da Beogradski sajam knjiga i Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava krajem oktobra postanu internacionalno središte za tematiku autorskog prava književnika, prevodilaca, novinara, izdavača i drugih.

Forum Sajma knjiga, koji organizuje Bibliotekarsko društvo Srbije, biće održan na temu “Biblioteke i nabavka knjiga: statistika, praksa, javne nabavke, otkup”.

Kao i svake godine, najavljeni su i programi za decu, pa će u sali “Janko Veselinović” (hala 1a), nazvanoj po piscu čuvenog romana “Hajduk Stanko”, objavljenog pre 120 godina, nastupati najaktuelniji književni autori za decu i mlade: od Laze Lazića i Ljubivoja Ršumovića, Raše Popova i Vladimira Andrića, do Jasminke Petrović i Igora Petrovića, Dejana Aleksića do Branka Stevanovića.

Uz izložbu Irana u hali 1a, najavljene su i izložbe “Šekspir i Servantes – 400 godina od smrti”, “Jasenovac, anatomija zaborava”, izložba o Petru Kočiću, zatim izložba u okviru akcije “Negujmo srpski jezik”, izložba prvih i raritetnih izdanja knjiga Jaše Tomića, Milana Rakića, Milorada Mitrovića i Petra Kočića, te postavka digitalno štampanih kaligrafskih radova, tipografske azbuke i primera grafičkog i industrijskog dizajna sa srpskom ćirilicom, kao i “Bibiana” - predstavlјanje 20 najlepših knjiga Međunarodne kuće umetnosti za decu iz Slovačke, i izložba dečjih radova sa konkursa “Dečji sabor Dani ćirilice 2016”.

Školski dan, namenjen organizovanim posetama učenika, nastavnika, školskih bibliotekara, studenata i profesora. biće održan 27. oktobra.

Najavljen je i Festival stvaralaštva mladih, koji je pokrenut 2015. godine, a povećen je predstavljanju dela umetnika mlađih od 30 godina iz različitih oblasti stvaralaštva (dramsko, likovno, muzičko, filmsko) koja za predložak imaju knjigu.

U okviru 61. Sajma knjiga, tradicionalno će biti dodelјene nagrade i ocenjena godišnja izdavačka produkcija u kategorijama: izdavač godine, izdavački poduhvat godine, dečja knjiga godine i najlepša knjiga. Biće dodeljena i nagrada za izdavača iz dijaspore na srpskom jeziku, kao i posebno priznanje za doprinos u oblasti nauke, te specijalno priznanje za izdavača, knjigu ili strip. Takođe, biće dodeljena nagrada “Bogdan Kršić” za najlepšu knjigu i specijalno priznanje za mladog dizajnera.

Za nagrade konkurišu svi izdavači – učesnici Sajma knjiga iz Srbije (osim kada je u pitanju nagrada za izdavača iz dijaspore).

Organizatori očekuju više od 150.000 posetilaca ove godine.

Kapije Beogradskog sajma biće otvorene 23, 28, 29. i 30. oktobra od 10 do 21 sat, a 24, 25, 26. i 27. oktobra od 10 do 20 časova.

Pojedinačna cena ulaznice je 250 dinara, dok u okviru grupnih poseta košta 150 dinara.

Beogradski sajam knjiga prošle godine je, uz Rusiju kao počasnog gosta, privukao više od 180.000 posetilaca sa kupljenim ulaznicama. Uz izdavače iz dvadesetak zemalja, koji su nudili izdanja autora u rasponu od TV voditeljki do nagrađivanih pisaca, na 60. Sajmu knjiga predstavile su se i domaće i međunarodne institucije, a najveća gužva tradicionalno je bila na štandovima komercijalno najuspešnijih i najviše reklamiranih kuća i knjižara.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet 29 Sep 2016 - 19:31

Smile Otvaranje Beopolisa u DOB-u



Knjižara Beopolis, kultno mesto poštovalaca dobre knjige u Beogradu, proslaviće 1. oktobra povratak u Dom omladine druženjem s vernom publikom i koncertima Daniela Kovača (Jesenji orkestar, Jarboli) i Vladimira Kolarića Koleta (Veliki prezir).

Beopolis se posle šest godina “vraća kući” - u hol Doma omladine Beograda, a otvaranje će upriličiti u 15 sati.

Beopolis je u prethodnih 17 godina rada izgradio imidž svojevrsne alternativne kulturne institucije, mesta u kojem je uvek bilo moguće voditi zanimljiv razgovor sa ljudima kojima je zaista stalo do književnosti (i knjiga uopšte), ili pak dobiti koristan savet.

Beopolis je, kako je to jednom napisao Dejan Ilić iz izdavačke kuće Fabrika knjiga, “mesto koje možete doživeti i kao pomalo svoje. To znači da tu na vas ne gledaju kao na zalutalog posetioca kome treba uzeti novac: u Beopolisu, vi ste osoba koja učestvuje u zajedničkom poduhvatu očuvanja i razvijanja kulturnog, dakle pristojnog života u gradu”.

Zato je, kako ističe Beopolis, i važno što se vraća u gradski kulturni centar kao što je Dom omladine, jer joj je tu i prirodno mesto – tamo gde svima pripada i gde svi mogu da zajedno grade drugačiji pogled na zajednicu u kojoj žive.

Izdavačka kuća Beopolis počela je da radi 1995. godine, a nekoliko godina kasnije otvorena je i knjižara u holu DOB-a, prepoznatljiva po specifičnom pristupu izdavačkoj i knjižarskoj delatnosti. Paralelno s radom knjižare, Beopolis je objavio desetine knjiga proze, poezije, naučnih studija iz oblasti savremene muzike i vizuelne umetnosti, stripova, kao i muzičkih izdanja.

Zbog rekonstrukcije DOB-a, Beopolis je najpre premešten iz hola u nešto manji prostor ispred Galerije (ulaz iz Makedonske), a iako se 2009. godine vratio u hol DOB-a, Beopolis je potom zbog nove faze rekonstrukcije tog kulturnog centra bio primoran da se iseli, jer razgovori sa gradskim vlastima o alternativnoj lokaciji nisu urodili plodom.

Beopolis je tako od 2010. godine radio u obližnjem "Euro centru".

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto 4 Okt 2016 - 18:54

Smile Slavoljub Marković na čelu SKD



Prozni pisac Slavoljub Marković novi je predsednik Upravnog odbora Srpskog književnog društva (SKD), nakon ostavke Igora Perišića na tu funkciju i članstvo u tom udruženju.

Marković je izabran za člana UO SKD-a na vanrednoj skupštini u Beogradu, a UO SKD-a izabrao ga je potom za predsednika tog tela koje će raditi do redovne skupštine 2017. godine, saopštilo je SKD.

U UO SKD-a su i: Sonja Atanasijević, Vladimir Kecmanović, Vasa Paković, Bojan Jovanović, Stana Dinić Skočajić i Ljubica Arsić.

Slavolјub Marković je objavio oko 15 knjiga, među kojima su “Probudi me da se igram” (Istok Zapad, Zaječar, 2009), “Plovno stanje istorije” (Gramatik, Beograd, 2012), “Projekat” (Vreme knjige, Beograd, 1994) i “Pobunio sam se životom” (Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2015).

Uređivao je “Književne novine”, “Književni list” i “Novine beogradskog čitališta”, a trenutno je urednik časopisa “Priča”.

Dosadašnji predsednik UO SKD-a Igor Perišić izabran je bio na tu funkciju na izbornoj skupštini u februaru ove godine.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre 5 Okt 2016 - 20:06

Smile Stevan Sremac Ljubici Arsić



Nagrada “Stevan Sremac” za najbolјu proznu knjigu u 2015. godini dodeljena je Ljubici Arsić za roman “Rajska vrata”, u izdanju Lagune, uz obrazloženje žirija da ta knjiga potvrđuje da je autorka jedan od najagilnijih i kvalitetnijih proznih pisaca u Srbiji.

Smeštajući zbivanja svog najnovijeg romana u Firencu i Beograd, Ljubica Arsić je živo i ubedlјivo prikazala dve kulture i dva civilizacijska obrasca. Baveći se veoma rizičnim žanrom lјubavnog romana, ona je snagom erudicije i talenta učinila ono što se smatra teško dostižnim - pomirila je ukus najstrožije kritike i dosta široke publike. Večita tema lјubavi u “Rajskim vratima” je prikazana u izrazito savremenom kontekstu, naveo je žiri koji su činili Vasa Pavković (predsednik), Aleksandar Gatalica i Snežana Milosavlјević Milić.

U užem izboru bile su i knjige Laure Barna “Crveni presek”, Svetislava Basare “Anđeo atentata”, Dragana Lakićevića “Slatka je muzika” i Dejana Tiago Stankovića “Estoril”, saopštio je žiri, koji je odlučio o dobitnici većinom glasova.

Žiri je ove godine razmatrao više od sto prispelih romana i zbirki priča.

Nagradu “Stevan Sremac” dodelјuje Grad Niš, u organizaciji Niškog kulturnog centra, a čine je plaketa i novčani iznos.

Nagrada će biti uručena Ljubici Arsić tokom trajanja manifestacije “Dani Stevana Sremca” u novembru u Nišu.

Ljubica Arsić autorka je i romana “Čuvari kazačke ivice” i “Ikona”, te zbirki priča “Prst u meso”, “Cipele buvine boje”, “Barutana”, “Zona sumraka”, “Samo za zavodnice”, “Tigrastija od tigra” i “Maco, da l’ me voliš”.

Dobitnica je nagrade “Borislav Pekić” i nagrade “Isidorinim stazama” za roman “Ikona”, nagrade “Biljana Jovanović” za “Cipele buvine boje”, te nagrada “Laza Kostić” i Žensko pero za priče “Tigrastija od tigra” i Andrićeve nagrade za zbirku priča “Maco, da l’ me voliš”.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet 13 Okt 2016 - 18:30

Smile Dilanu Nobel za književnost



Nobelovu nagradu za književnost za 2016. godinu dobio je američki rok muzičar, pevač, kantautor, pisac i borac za ljudska prava Bob Dilan.

Dilan je 113. dobitnik Nobelove nagrade za književnost, a njegovo proglašenje laureatom propraćeno je 13. oktobra aplauzom u Švedskoj akademiji u Stokholmu.

Dilan je dobio Nobelovu nagradu uz obrazloženje da je “stvorio novi poetski izraz u okviru velike američke pesničke tradicije”.

Jedan od najvećih muzičara svih vremena, koji je ostvario veliki uticaj na popularnu kulturu druge polovine 20. veka, pominjan je poslednjih godina kao moguci laureat nobelove nagrade, ali nije imao velike šanse na kladionicama.

Poznat po obradi tema kao što su društveni uslovi života, religija, politika i ljubav, Dilan je ostvario ogroman uticaj na popularnu muziku albumima poput “Bringing It All Back Home” i “High-way 61 Revisited” (1965), “Blonde On Blonde” (1966) i “Blood On The Tracks” (1975).

Autor je klasika poput “Like a Rolling Stone”, “Hurricane”, “Everything Is Broken”, “Rollin' And Thumblin'”, “Subterranean Homesick Blues”, “I Shall Be Released”, “Blowing in the Wind”, “The Times They are Changing”, “Knockin' On Heaven's Door”, “Tangled up in Blue”…

Među više desetina njegovih albuma su i “Time Out Of Mind” (1997), “Love And Theft” (2001) i “Modern Times” (2006), koji čine neformalnu trilogiju.

Objavio je i više od 80 kompilacija i dvadesetak DVD izdanja.

Rođen 24. maja 1941. godine u Minesoti, Dilan je odrastao u jevrejskoj porodici srednje klase, a još kao tinejdžer svirao je u različitim bendovima i duboko se zainteresovao za muziku, posebno za američki folk i bluz. Bio je pod uticajem pionira bit generacije, kao i pesnika modernizma.

Početkom 60-ih preselio se u Njujork, gde je počeo da nastupa u klubovima i kafeima u Grinvič Vilidžu. Kasnije je upoznao producenta Džona Hamonda, sa kojim je potpisao ugovor za debi album nazvan “Bob Dylan” (1962).

Još sredinom 60-ih izazvao je ogromnu pažnju nastupima uživo na turnejama, a njegov život na sceni i oko scene dokumentovan je u filmu “Dont Look Back” (D. A. Pennebaker) iz 1967.

Njegovi stihovi kontinuirano izlaze u novim edicijama, pod nazivom “Lyrics”.

Kao umetnik se ostvario i u slikarstvu i glumi, a autor je i niza scenarija.

Osim obimne produkcije muzičkih albuma, objavio je i eksperimentalne radove kao što su “Taran-tula” (1971) i kolekcija “Writings and Drawings” (1973).

Autor je i autobiografije “Chronicles” (2004), u kojoj priziva sećanje na period od početka delovanja u Njujorku do puta u središte pop kulture i sticanja statusa ikone.

Od kraja 80-ih Dilan je na stalnoj turneji, koju je i nazvao “Never-Ending Tour”.

(SEEcult.lorg)


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet 13 Okt 2016 - 18:32

Smile Preminuo Dario Fo



Italijanski pisac i nobelovac Dario Fo, najpoznatiji po političkim satiričnim dramama, preminuo je 13. oktobra u Milanu u 91. godini.

Fo je nedavno primljen u bolnicu, a iako oronulog zdravlja i u poodmaklim godinama, i dalje je uživo nastupao, pa je prošlog vikenda trebalo da gostuje u Edinburgu.

Autor drama kao što su “Slučajna smrt jednog anarhiste” i “Nemam da platim i neću da platim”, Fo je bio i glumac, a bavio se i pozorišnom režijom, scenografijom, pisao pesme, slikao i bio politički aktivan na italijanskoj levici.

Bio je poznat i kao Mistero Bufo, po jednočinki koju je izvodio sirom sveta više od 30 godina.

Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1997. godine, a povodom njegove smrti, Švedska akademija je, na dan dodele tog priznanja za 2016. godinu, izrazila saučešće i podsetila na njegov govor prilikom uručenja. Tada je, između ostalog, rekao da, kada je teatar ironičan i groteskan, onda je iznad svega što treba braniti, jer teatar koji čini da se ljudi smeju jeste teatar sa ljudskim razlogom postojanja.

Foova najpoznatija drama “Slučajna smrt jednog anarhiste”, inspirisana istinitim događajem, prvi put je izvedena 1970. godine, a igrana je na pozorišnim scenama više od 40 zemalja.

“Slučajna smrt jednog anarhiste” dokumentuje epizodu u italijanskoj istoriji poznatiju kao Godine olova – talas terorističkih napada s kraja 60-ih do početka 80-ih godina 20. veka.

Italijanski premijer Mateo Renci, koji je i sam svojevremeno bio na meti Foove oštrice, seća ga se kao jednog od najvećih protagonista pozorišnog, kulturnog i građanskog života u Italiji.

“Njegova satira, istraživanje, njegov rad u oblasti scenskog dizajna, njegova svestrana umetnička aktivnost, ostaće zaostavština velikog Italijana celom svetu”, izjavio je Renci povodom smrti Foa.

I mnoge ličnosti iz sveta kulture i javnog života izrazile su tugu povodom smrti Foa, ali nisu svi na političkoj sceni spremni da prizovu pozitivna sećanja na njegove aktivnosti.

Bivši ministar u vladi Silvija Berluskonija i funkcioner partije Forca Italija Renato Bruneta izjavio je povodom Foove smrti da mora da prizna da ga nikada nije voleo.

(SEEcult.org)


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet 13 Okt 2016 - 18:45

Smile Duh umetnosti



Knjiga Radomira Konstantinovića “Duh umetnosti”, koja sadrži eseje o umetnosti iz perioda od 60-ih do 80-ih godina, a objavljena je u izdanju University pressa iz Sarajeva, biće predstavljena 15. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.

Knjiga “Duh umetnosti” sadrži eseje koji su za temu imali umetnost, a bili su čitani na Trećem programu Radio-Beograda od 1966. do 1983. godine, u emisiji “Radomir Konstantinović prelistava časopise”. Takođe, sadrži eseje objavljivane dvonedeljno u Politici i NIN-u tokom 60-ih i 70-ih.

Odabir eseja posthumno je obavila Milica Konstantinović, a Milorad Belančić je odredio redosled i grupisao ih u tematske celine.

Belančić će i učestvovati na promociji u CZKD-u, koja počinje u 12 sati, uz Mileta Stojića i Mileta Babića iz Sarajeva, te Branka Romčevića i Ivana Milenkovića iz Beograda.

Knjiga “Duh umetnosti” mozaički je niz sačinjen od pojmovnih, semantičkih i estetskih varijacija na temu jedne od najuzbudljivijih filozofskih kategorija iz Konstantinovićevog opusa – kategorije Tvoraštva i principa Tvoračke subjektivnosti.

Kome je umetnost namenjena?, Obračun sa sobom, Ahasver danas, Ko je Barbarogenije?, Tigrovi od porcelana, Božanstvo masovnog i antiumetnost, Neko treba da nosi đubre, Smisao za vatru, Biti nepomiren sa svetom… neki su od naslova Konstantinovićevih eseja u toj knjizi koja je prvi put predstavljena publici na Sajmu knjiga u Sarajevu u aprilu ove godine.

Nakon esejističkih i teorijskih radova koje je Radomir Konstantinović (1928-2011) objavio za života, a među kojima su "Filozofija palanke", "Biće i jezik u iskustvu pesnika srpske kulture dvadesetog veka" u osam tomova, "Dekartova smrt" i "Beket prijatelj", knjiga "Duh umetnosti" je treća u nizu posthumno objavljenih knjiga.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre 19 Okt 2016 - 13:38

Smile U slavu Kovača u Beogradu



Dan posvećen Mirku Kovaču, velikom književniku i jednom od najistaknutijih boraca protiv nacionalizama u regionu, biće održan 21. oktobra u Ustanovi kulture Parobrod u Beogradu, nakon nedavnog omaža koji mu je tradicionalno priređen u Rovinju.

Program u Parobrodu obuhvata projekciju filma “Ti mene nosiš” Ivone Juke, koji je na nedavnim trećim Danima Mirka Kovača u Rovinju dobio nagradu za scenario nazvanu imenom tog pisca.

Nakon projekcije najavljena je tribina “Zašto volimo Mirka Kovača”, na kojoj će učestvovati pisac Filip David, predsednik žirija za dodelu nagrade “Mirko Kovač” Vlaho Bogišić iz Zagreba, pisac Saša Ilić, pisac i kritičar Marjan Čakarević, kao i pisac Vladimir Tabašević, dobitnik ovogodišnje nagrade “Mirko Kovač” za roman “Tiho teče Misisipi” u kategoriji za mladog autora.

Tokom tribine, koju će moderirati urednica u Parobrodu Katarina Lazić, gosti iz Beograda i Zagreba podsetiće na Kovačevu borbu protiv nacionalizama na ovim prostorima i predstaviti moguće iščitavanje istorije Beograda kroz njegov roman “Vrijeme koje se udaljava”, promovisan prošle godine u Parobrodu.

Program u čast Kovača u Beogradu održan je prvi put 2015. godine, takođe u Parobrodu, po ugledu na manifestaciju koja je pre tri godine pokrenta u Rovinju, gde je taj pisac i živeo posle odlaska iz Beograda početkom 90-ih zbog sukoba sa tadašnjim vlastima, ali i zbog pretnji nacionalista.

U okviru trećih rovinjskih Dana Mirka Kovača, dodeljene su nagrade nazvane njegovim imenom, a uz Ivonu Juku i Tabaševića, dobitnici su i Ivan Lovrenović, nagrađen za najbolju knjigu eseja "Isus u Ahmićima", te Slobodan Šnajder za roman "Doba mjedi".

Kovač je napustio Beograd početkom 90-ih, a preselivši se u Hrvatsku, postao je stalni saradnik splitskog nedeljnika “Feral Tribune”, nastavljajući da piše i protiv hrvatskog nacionalizma.

Kada je 2011. godine posetio Beograd, prvi put posle dve decenije, izjavio je u jednom intervjuu da je u Beogradu formirao liberalne poglede na svet i naučio da bude u otporu prema dogmaticima, prema svakom obliku totalitarizma. Taj instinkt da se odupre rulji ili bilo kakvim kolektivnim euforijama okrenuo se, kako je naveo, protiv onih koji su svojim uskogrudim nacionalizmom pobedili taj liberalni kosmopolitski Beograd. "Ja sam tada priznao poraz i otišao", rekao je Kovač, dobitnik nekih od najznačajnijih nagrada na prostoru bivše Jugoslavije i uglednih stranih priznanja.

Kovač je preminuo u avgustu 2013. u Zagrebu u 75. godini, a sahranjen je u Rovinju.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Ned 23 Okt 2016 - 18:46

Smile 61. Sajam knjiga u Beogradu



Međunarodni sajam knjiga u Beogradu predstaviće od 23. do 30. oktobra više od 450 domaćih i stranih izlagača, a uz pisce iz Srbije i Irana, zemlje-počasnog gosta, najavljeni su i brojni autori na štandovima izdavača, kao što su Zahar Prilepin, Aleksandar Mekol Smit i Rumjana Ebert, čije bi promocije, uz tribinski, izložbeni i druge programe, trebalo da doprinesu da se najveća manifestacija te vrste u regionu, na kojoj se očekuje oko 150.000 posetilaca, ne pretvori u puku trku za izdanjima po specijalnim popustima.

Pod sloganom “Knjige u ruke”, 61. Sajam knjiga počinje 23. oktobra već u 10 sati, a svečano će ga otvoriti u 18 časova profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Matice srpske Dragan Stanić (Ivan Negrišorac) i iranska reditelјka i spisatelјica Narges Abjar, koja će 24. oktobra otvoriti reviju iranskog filma u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Poslovni koncept Sajma knjiga je nepromenjen, a baziran je na predstavlјanju savremene svetske i domaće izdavačke produkcije, uz prisustvo pisaca i tribinski program o aktuelnim književnim i društvenim pitanjima, kako je istakla gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić na konferenciji za novinare 20. oktobra, na kojoj je predsednik Odbora Sajma knjiga Zoran Avramović rekao da organizatori očekuju i više od 150.000 posetilaca, jer je danas, kako je ocenio, “neka vrsta renesanse knjige i čitanja”.

“Zašto je to tako – pa verovatno zbog neke vrste reakcije na moderne tehnologije, to je jednostavno vreme u kome mi danas živimo, informacione tehnologije su vrlo snažne, ali onda se javlјa potreba za ravnotežom. Knjiga ovde nikada nije bila na margini, nikada nije bila potisnuta”, ocenio je Avramović, ističući da Sajam knjiga spaja tradiciju, kulturu, književnost i ostale oblike stvaralaštva.

Spoj književnosti i drugih vrsta stvaralaštva će istaći i Iran, kao zemlja-počasni gost, koja će predstaviti sedmoro pisaca, desetak ilustratora i petnaestak izdavača, kako je najavio ataše za kulturu iranske ambasade Mohsen Solejmani, ističući da će se na štandu Irana naći i oko sto naslova na srpskom jeziku, od kojih šest premijerno, kao i izdanja na engleskom. Iran će predstaviti i tradicionalnu kulturu, ali i savremenu, na koju će i staviti naglasak.

Prvi savetnik ambasadora Irana u Beogradu Naser Ehsani Farid istakao je da je kultura nešto najuzvišenije i najveće što neki narod može da ima, a knjiga je “najbolјe sredstvo za prenošenje i komunikaciju između različitih društava”.

Iran će predstaviti svoju viševekovnu kulturu i tradiciju – dela naučnika, pisaca, pesnika i umetnika, kao i domete razvoja u kulturi i izdavaštvu, na 300 kvadratnih metara izložbenog prostora u centralnom delu hale 2a.

Program iranskog štanda obuhvata književne susrete persijske i srpske književnosti za decu, kao i savremene književnosti dve zemlje, te ženske književnosti Srbije i Irana, sa fokusom na žanr fikcije. Takođe, biće reči o prevodima srpske književnosti u Iranu i persijske u Srbiji.

Na štandu Irana biće predstavlјena knjiga “Divan” Hafiza iz Širaza, najznačajnije lirsko delo persijske književnosti, a posebno će u sali “Borislav Pekić” biti predstavlјena knjiga “Itorija kulture civilizacije islama i Irana”, čiji je autor dr Ali Akbar Velajati, kao i dve knjige iranskih poučnih priča “Vrt čudesnog umovanja” i “Uho vidi, oko čuje”, a izbor pesama persijskih i srpskih pesnika izvešće glumice u programu “Omaž persijske i srpske poezije”. Biće predstavlјena i knjiga “Rrustem i Suhrab”, najpoznatije pevanje iranskog nacionalnog epa Šahnama, i “Salam farsi” Saida Safarija, udžbenik persijskog jezika na Filološkom fakultetu, te novi broj časopisa “Nur”.

Najavljena je i izložba fotografija “Iran danas”, kao i prezentacija kaligrafija i ilustracija na temu knjiga u Iranu.

Sajamski program dopuniće i revija novih iranskih filmova u Muzeju Jugoslovenske kinoteke koje potpisuju Narges Abjar, Abdul Hasan Barzide, Abulhasan Davudi, Reza Mirkarimi i Mahšid Afšarzade.

Uz iranske, na 61. Sajmu knjiga predstaviće se i izdavači iz Belorusije, Bosne i Hercegovine, Indije, Izraela, Mađarske, Japana, Kine, Rusije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Češke i drugih zemalja.

Sajamski program fokusiran je na obeležavanje 400 godina od smrti Šekspira i Servantesa, te 120 godina od pojave romana “Hajduk Stanko” i 100 godina od rođenja Petra Kočića, a obeležiće i godišnjicu osnivanja Jasenovca i podsetiti na stradanje srpskog naroda u Drugom svetskom ratu.

Uz izložbu Irana u hali 1a, najavljene su i izložbe “Šekspir i Servantes – 400 godina od smrti”, “Jasenovac, anatomija zaborava”, izložba o Petru Kočiću, zatim izložba u okviru akcije “Negujmo srpski jezik”, izložba prvih i raritetnih izdanja knjiga Jaše Tomića, Milana Rakića, Milorada Mitrovića i Petra Kočića, te postavka digitalno štampanih kaligrafskih radova, tipografske azbuke i primera grafičkog i industrijskog dizajna sa srpskom ćirilicom, kao i “Bibiana” sa najlepšim knjigama Međunarodne kuće umetnosti za decu iz Slovačke…

Najavljene su i tematske tribine “Šekspir, Servantes i evropska književnost danas”, “Poduhvati: Srbi 1903-1914, Doba kralјa Petra”, “Jasenovac u istoriografiji, književnosti i kulturi”, “Srpski roman u domaćem filmu”, “Prevođenje južnoslovenskih književnosti, problemi recepcije”, “Lirska anima (nove srpske pesnikinje)”, te tribine o temama od značaja za knjigu i kulturu danas (Knjiga i angažovanost: poželјne i potisnute teme, Čije je naše nasleđe?, Između nacionalne i kolonijalne kulture).

U okviru Sajma knjiga najavljena je i međunarodna konfrerencija o kolektivnom ostvarivanju prava nad pisanim i ilustrovanim delima, uz učešće stručnjaka iz desetak zemalјa i međunarodnih organizacija.

Forum Bibliotekarskog društva Srbije posvećen je temi nabavke knjiga, odnosno statistici, praksi i iskustvima javnih nabavki i otkupa.

Poseban program nazvan “Šta je knjiga meni?” podrazumeva razgovore s poznatim ličnostima o iskustvu čitanja, a najavljen je i serijal “Objave baštine” o aktuelnim izdanjima u oblasti proučavanja nacionalne istorije i kulture, te “Pisci i knjige” - serija dijaloga sa savremenim domaćim piscima o njihovim novim naslovima, kao i program “Izdavačke tačke” koji je posvećen neprofitnim izdavačkim produkcijama iz Srbije i okruženja.

Izdavači su takođe, uz tradicionalne popuste, najavili bogat program na svojim štandovima, a među gostima će biti Zahar Prilepin, Erlend Lu, Vil Firt, Aleksandar Mekol Smit, Aleksandra Poter, Rumjana Ebert, Marketa Hejkalova, Jani Virk, Eugen Šuljgin, Tanja Stupar-Trifunović, Slavko Goldstein, Miljenko Jergović, Vedrana Rudan…

Posebno će se predstaviti i Delegacija Evropske unije u Srbiji i EU Info centar koji su program na svom štandu (hala 4) osmislili pod motom “Dunav u knjigama – pravo evropsko putovanje”. Dunav je uzet za centralnu temu kao reka koja predstavlja priliku za razvoj regiona i koja nudi putovanje kroz evropsku kulturu i istoriju.

Na 61. Sajmu knjiga tradicionalno će biti dodeljene i nagrade za najboljeg izdavača, izdavački poduhvat godine, najbolju knjigu za decu i najlepšu knjigu, kao i nagrada za najboljeg izdavača iz dijaspore, te posebno priznanje za najbolju knjigu u oblasti nauke. Posebno će biti uručena i nagrada “Dositej Obradović” stranom izdavaču za kontinuiran doprinos u objavljivanju i promociji srpske književnosti.

Kao poseban deo sajamskog programa najavljen je Festival mladih (hala 2) koji je posvećen delima autora mlađih od 30 godina iz različitih oblasti stvaralaštva (dramsko, likovno, muzičko, filmsko), koja za predložak imaju knjigu.

I ove godine predviđeni su i programi za decu, pa će tako u sali “Janko Veselinović” (hala 1a), nazvanoj imenom pisca čuvenog romana “Hajduk Stanko”, nastupati književni autori za decu i mlade, počev od Laze Lazića i Ljubivoja Ršumovića, Raše Popova i Vladimira Andrića, do Jasminke Petrović i Igora Petrovića, Dejana Aleksića i Branka Stevanovića.

Tradicionalni porodični dani su 24. i 25. oktobra, a Školski dan 27. oktobra.

Sajam knjiga održava se u halama 1, 1a, 2a, 2b, 2c i 4 na ukupno više od 30.000 metara kvadratnih izložbenog prostora.

Prateći programi su u salama “Ivo Andrić”, “Borislav Pekić”, “Vasko Popa” i “Janko Veselinović” (hala 1a) i na platou Miloša Crnjanskog (Arena hale 1).

Na dan otvaranja i poslednja tri dana Sajma knjiga radno vreme je od 10 do 21, a tokom radnih dana, izuzev u petak, otvoren je od 10 do 20 časova.

Pojedinačne ulaznice koštaju 250 dinara, ulaznice za grupne posete su 150 dinara, a 900 dinara je cena ulaznice koja omogućuje svakodnevnu posetu Sajmu knjiga. Parking je 100 dinara po započetom satu. Za vreme porodičnih dana cela porodica može ući sa jednom porodičnom ulaznicom (600 dinara bez obzira na broj članova porodice).

Sajam knjiga biće zvanično završen primopredajom Otvorene knjige ambasadorima Nemačke, Austrije i Švajcarske, koji će predstaviti književnost na nemačkom jeziku kao počasni gosti 2017. godine.

Uporedo sa Sajmom knjiga, od 26. do 30. oktobra na Beogradskom sajmu biće održan i prvi Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava, koji pod sloganom “Obrazovana Srbija - uspešna Srbija” objedinjuje dosadašnje dve manifestacije” – “Učila” i “Zvonce”. Takođe, biće održan i Sajam informisanja, komunikacija i marketinga “Media market”.

Tradicionalno se uporedo sa Međunarodnim sajmom knjiga održavaju i alternativni sajmovi koje organizuju knjižara Beopolis u Domu omladine Beograda i Biblioteka XX vek u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Beogradski sajam knjiga prošle godine je, uz Rusiju kao počasnog gosta, privukao više od 180.000 posetilaca sa kupljenim ulaznicama, kako su saopštili organizatori. Uz izdavače iz dvadesetak zemalja, koji su nudili izdanja autora u rasponu od TV voditeljki do nagrađivanih pisaca, na 60. Sajmu knjiga predstavile su se i domaće i međunarodne institucije, a najveća gužva tradicionalno je bila na štandovima komercijalno najuspešnijih i najviše reklamiranih kuća i knjižara.

Sajt Sajma knjiga je sajamknjiga.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilozima ovog teksta: sale “Ivo Andrić”, “Borislav Pekić”, “Vasko Popa” i “Janko Veselinović” (hala 1a), plato Miloša Crnjanskog (Arena hale 1) + štandovi izdavača

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Ned 23 Okt 2016 - 18:48

Smile Iran zvezda 61. Sajma knjiga



Islamska Republika Iran, počasni gost 61. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, predstavlja se izborom dela pisaca, pesnika, naučnika i umetnika, nudeći ujedno i uvid u tradicionalnu viševekovnu kulturu, ali i u savremeno stvaralaštvo, uključujući prateći filmski program u Jugoslovenskoj kinoteci, te predavanja studentima beogradskih fakulteta.

Iran će, kako su najavili predstavnici ambasade te zemlje i Iranskog kulturnog centra u Beogradu, predstaviti na svom štandu u centralnom delu hale 2 Beogradskog sajma sedmoro pisaca, desetak ilustratora i petnaestak izdavača. Na štandu Irana, kako je najavio nedavno ataše za kulturu iranske ambasade Mohsen Solejmani, naći će se oko sto naslova na srpskom jeziku, uključujući nekoliko premijernih, kao i izdanja na engleskom.

Program iranskog štanda obuhvata književne susrete persijske i srpske književnosti za decu, kao i savremene književnosti dve zemlje (26. oktobar), te ženske književnosti Srbije i Irana, sa fokusom na žanr fikcije (28. oktobar). Takođe, 29. oktobra biće reči o prevodima srpske književnosti u Iranu i persijske u Srbiji.

Na štandu Irana, između ostalog, biće predstavlјena 24. oktobra knjiga “Divan” Hafiza iz Širaza, najznačajnije lirsko delo persijske književnosti. Posebno će u sali “Borislav Pekić” biti predstavlјena knjiga “Istorija kulture civilizacije islama i Irana”, čiji je autor dr Ali Akbar Velajati. Između ostalog, najavljena je i promocija knjiga iranskih poučnih priča “Vrt čudesnog umovanja” i “Uho vidi, oko čuje”, a izbor pesama persijskih i srpskih pesnika izvešće glumice u programu “Omaž persijske i srpske poezije”. Biće predstavlјena i knjiga “Rrustem i Suhrab”, najpoznatije pevanje iranskog nacionalnog epa Šahnama, i “Salam farsi” Saida Safarija, udžbenik persijskog jezika na Filološkom fakultetu, te novi broj časopisa “Nur”.

Uz umetničke radionice kaligrafije, ilustracije i minijatura, najavljena je i izložba fotografija “Iran danas”, kao i prezentacija kaligrafija i ilustracija na temu knjiga u Iranu.

Sajamski program dopuniće i revija novih iranskih filmova u Muzeju Jugoslovenske kinoteke koje potpisuju Narges Abjar, Abdul Hasan Barzide, Abulhasan Davudi, Reza Mirkarimi i Mahšid Afšarzade.

Rediteljska i spisateljica Narges Abjar će i otvoriti 61. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu sa domaćim piscem i predsednikom Matice srpske Draganom Stanićem (Ivan Negrišorac), a 24. oktobra će govoriti i o ženi u iranskoj kinematografiji na otvaranju revije iranskih filmova u Jugoslovenskoj kinoteci, koja počinje njenim filmom “Rov 143”.

Do 28. oktobra biće prikazani i filmovi “Mazar Šarif” (Abdul Hasan Barzide), “Pomahnitali top” (Abulhasan Davudi), “Danas” (Reza Mirkarimi) i “Pet zvezdica” (Mahšid Afšarzade).

Iranski pisci gostovaće i na fakultetima u Beogradu, pa je tako na Univerzitetu "Džon Nezbit" najavljeno predavanje pisca i siociologa dr Masuda Kousarija “Društvene mreže i iransko društvo”, dok će prozni pisac Mustafa Mastur govoriti studentima Filološkog fakulteta o poslu pisca i razlozima zašto se njime bavi, a autor za decu i mlade Farhad Hasanzade će, takođe na Filološkom, govoriti na temu “Književnost otpora za decu i mlade – od iskustva do priče”.

Ženska kinematografija u Iranu i žene režiseri – tema je predavanja koje će Narges Abjar održati na Univerzitetu “Džon Nezbit”, na kojem je najavljeno i predavanje romanopisca i dramskog autora Nasima Mar’ašija “Iskustvo pisanja iranskog romana”.

Uz iranske autore i izdavače, na 61. Sajmu knjiga predstaviće se od 23. do 30. oktobra i izdavači iz Belorusije, Bosne i Hercegovine, Indije, Izraela, Mađarske, Japana, Kine, Rusije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Češke i drugih zemalja.

Ukupno je najavljeno više od 450 domaćih i stranih izlagača, a uz pisce iz Srbije i Irana, očekuju se i brojni autori na štandovima izdavača, među kojima su Zahar Prilepin, Erlend Lu, Vil Firt, Aleksandar Mekol Smit, Aleksandra Poter, Rumjana Ebert, Marketa Hejkalova, Jani Virk, Eugen Šuljkin, Tanja Stupar-Trifunović, Slavko Goldstein, Miljenko Jergović, Vedrana Rudan…

Iran će u završnici 61. Sajma knjiga predati Otvorenu knjigu ambasadorima Nemačke, Austrije i Švajcarske, zemalja koje će predstaviti književnost na nemačkom jeziku kao počasni gosti 2017. godine.

Sajt Sajma knjiga je sajamknjiga.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilozima (pdf): štan Irana + sale “Ivo Andrić”, “Borislav Pekić”, “Vasko Popa” i “Janko Veselinović” (hala 1a), plato Miloša Crnjanskog (Arena hale 1) + štandovi izdavača

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Sponsored content Danas u 21:00


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 14 od 15 Prethodni  1 ... 8 ... 13, 14, 15  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu