Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 46 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 44 Gosta :: 2 Provajderi

laza, Храст

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Dunav
Danas u 3:05 pm od Храст

» Origami
Danas u 1:54 pm od Poli

» Израелски "рецепт" за Косово
Danas u 12:19 pm od Храст

» Srbija u NATO?
Danas u 11:45 am od Храст

» Lepota dolazi iznutra
Danas u 10:54 am od Храст

» Tajne koje žene ne žele da otkriju
Danas u 10:11 am od Avramova

» Brak kao institucija sve nepopularniji
Danas u 10:06 am od Avramova

» Ogledalo
Danas u 9:55 am od Avramova

» Seljačka politika...
Juče u 10:31 pm od laza

» Dvorci i tvrđave
Juče u 7:53 pm od Poli

» Phantasy Photos
Juče u 7:45 pm od Poli

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 6:54 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:29 pm od Brave Heart

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Vesti - književnost...

Strana 13 od 15 Prethodni  1 ... 8 ... 12, 13, 14, 15  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Apr 25, 2016 6:58 pm

Smile Šekspir živi, i posle 4 veka



Obeležavanje četiri veka od smrti Vilijama Šekspira (1564-1616), kome je u Britaniji posvećena cela godina, dostiglo je vrhunac 23. aprila u vidu mnogobrojnih programa posvećenih velikanu engleske i svetske dramske književnosti, čiji je opus i danas aktuelan.

Život jednog od najviše citiranih pisaca svih vremena ostao je pritom pod velom tajne, pa su i danas brojne spekulacije o autoru 37 drama i više od 150 soneta i poema.

Jubileju Šekspira posvećen je celogodišnji globalni program “Shakespeare Lives” koji organizuje Britanski savet, a obuhvata niz različitih događaja u više od 110 zemalja, uključujući inovativne pozorišne i plesne komade, filmske projekcije, umetničke izložbe radova iz celog sveta kao i obrazovne materijale za učenje engleskog jezika.

Posebna svečanost organizovana je u Londonu, gde Gloub teatar prikazuje celog dana na ogromnim ekranima duž Temze kratke filmove o svakoj od 37 Šekspirovih drama.

Gloub teatar – replika pozorišta koje je 1599. godine osmislio sam Šekspir, posetio je i američki predsednik Barak Obama, koji je odgledao odlomak “Hamleta” sa cuvenom replikom "Biti ili ne biti", a potom obišao zdanje te 16-člane kompanije koja je nedavno završila dvogodišnju turneju u okiru koje je nastupila pred više od 100.000 u gotovo 200 zemalja širom sveta.

Posebna proslava jubileja organizovana je u večernjim satima u Šekspirovom Kraljevskom teatru u Stratfordu na Ejvonu, u prisustvu princa Čarlsa i vojvotkinje od Kornvela.

Među učesnicima tog programa, koji je nazvan “Šekspir uživo” (Shakespeare Live), a organizovan je u saradnji sa Bi-Bi-Si-jem, nasli su se i Džudi Denč (Džudi Denč), Helen Miren (Mirren), Ijan Makelen (Ian McKellen), Benedikt Kamberbač (Benedict Cumberbatch)...

Spektakl “Šekspir uživo” biće prenošen i u bioskopima širom Evrope.

O Šekspirovom životu postoji vrlo malo konkretnih podataka potkrepljenih dokumentima. Na osnovu zapisa iz parohijske crkve u Stratfordu, zna se da je kršten 26. aprila 1564, da se 1582. godine oženio Anom Hatavej i da su šest meseci nakon venčanja dobili kćerku Suzanu, a dve godine potom blizance Džudit i Hamneta.

Krajem 80-ih godina 16. veka Šekspir je došao u London i od toga doba su se njegovi komadi mogli prikazivati samo u izvođenju glumačke družine “Ljudi lorda Čemberlena”. Njeni vlasnici su bili nekoliko glumaca i Šekspir, a ubrzo je postala vodeća družina u Londonu.

Biografi najčešće dele Šekspirovo stvaralaštvo na tri perioda: rani (Romeo i Julija, sva tri dela istorijske drame Henri IV, Tit Andronik, Mletački trgovac, Ričard II, San letnje noći, Uzaludni ljubavni trud, Dva plemića iz Verone, Komedija nesporazuma, Ukroćena goropad, Mnogo vike ni oko čega, Vesele žene vindzorske, Bogojavljenska noć), srednji (Otelo, Kralj Lir i Magbet, Troil i Kresida, Antonije i Kleopatra, Koriolan, Timon Atinjanin, Ravnom merom, Sve je dobro što se dobro svrši) i pozni (Bura, Zimska bajka, Simbelin i Perkile).

Pojedini književni istoričari podelili su hronologiju njegovih dela na “doba učenja” od 1588. do 1594, doba velikih komedija od 1595. do 1600, sumorni “Hamletov period” od 1601. do 1604, “Lirov period” od 1604. do 1608. i “romantični period” od 1609. do 1613.

Šekspir je od 1585. godine živeo u Londonu, gde je vremenom postao suvlasnik pozorišta u kojem je i počeo kao nadareni glumac. Oko 1610. povukao se u rodni Stratford, u kojem je umro 23. aprila 1616. godine.

Sahranjen je u Crkvi svetog trojstva u Stratfordu.

Šekspirovi drugovi i dugogodišnji članovi glumačke družine objavili su 1623. godine njegova sabrana dela u knjizi danas poznatoj kao “Prvi folio”, u kojoj su njegove drame grupisane po vrstama – komedije, istorijske drame i tragedije. Pažljivim proučavanjem samih drama ustanovljena je približna hronologija Šekspirovih dela.

Nedavno je pronađen dosad nepoznati primerak prvih sabranih dela Šekspira u biblioteci Maunt Stjuart Hausa na škotskom ostrvu Bjut. Stručnjaci su potvrdili autentičnost te knjige, ističući da je reč o retkom i značajnom pronalasku, s obzirom da se smatra da postoji svega oko 230 primeraka “Prvi folija” Šekspira, objavljenog 1623. Koliko su ta izdanja dragocena govori i podatak da je Univerzitet Oksford prodao svoj primerak 2003. godine za čak 3,5 miliona funti. Takođe, jedan primerak prodat je na aukciji 2006. godine za 2,8 miliona funti.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Apr 28, 2016 7:29 pm

Smile Kako je igran Šekspir na početku 20. veka



Narodna biblioteka Srbije izložila je u Specijalnoj komori fotografije i plakate pozorišnih predstava rađenih prema delima Vilijama Šekspira na početku 20. veka u Beogradu, povodom 400 godina od smrti tog velikog dramskog pisca.

Reč je o plakatima i fotografijama predstava izvođenih na sceni Srpskog kraljevskog narodnog pozorišta u Beogradu tokom 1903. i 1910. godine.

Posetioci su u prilici da pogledaju plakate 27. izvođenja Hamleta, 43. izvođenja Otela, 14. izvođenja Kralja Lira, kao i fotografije glumca Dobrice Milutinovića u ulozi Hamleta, kralja Lira i Otela.

Izložena građa podseća na dugu tradiciju izvođenja Šekspirovih drama u današnjem Narodnom pozorištu u Beogradu.

Fotografije prvaka nacionalnog teatra Dobrice Milutinovića, koji je igrao herojske i romantične uloge, govorio gromkim glasom i sa jakim patosom, podsticaj su da iznova promišljamo o interpretacijama i čitanjima Šekspirovih dela u kontekstu različitih društveno-istorijskih prilika u kojima su izvođena, saopštila je NBS.

Građa je izložena u Specijalnoj komori u holu ispred Centralne čitaonice NBS.

Obeležavanje četiri veka od smrti Vilijama Šekspira (1564-1616), kome je u Britaniji posvećena cela godina, kulminiralo je 23. aprila u vidu mnogobrojnih programa posvećenih velikanu engleske i svetske dramske književnosti, čiji je opus i danas aktuelan.

Jubileju Šekspira posvećen je celogodišnji globalni program “Shakespeare Lives” koji organizuje Britanski savet, a obuhvata niz različitih događaja u više od 110 zemalja, uključujući inovativne pozorišne i plesne komade, filmske projekcije, umetničke izložbe radova iz celog sveta kao i obrazovne materijale za učenje engleskog jezika.

U okviru tog programa, i u Jugoslovenskom dramskom pozorištu obeleženo je 23. aprila 400 godina od smrti Šekspira - svečanim izvođenjem predstave Otelo, u režiji Miloša Lolića.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Apr 28, 2016 7:32 pm

Smile Krokodil u Abu Dabiju



Udruženje Krokodil iz Beograda gostuje na međunarodnom Sajmu knjiga u Abu Dabiju, koji se održava od 27. aprila do 3. maja, a tu priliku iskoristiće za niz sastanaka sa tamošnjim institucijama kulture.

Poseta je rezultat saradnje sa Ministarstvom turizma i kulture Abu Dabija, čiji je predstavnik Said Hamdan prisustvovao 2015. godine književnom festivalu Krokodil (Književno regionalno okupljanje koje otklanja dosadu i letargiju) koji se svakog juna održava u amfiteatru ispred Muzeja istorije Jugoslavije u Beogradu.

Predsednik Udruženja Krokodil, pisac Vladimir Arsenijević, izjavio je da je cilj te uzvratne posete proširivanje programskih aktivnosti i programa Krokodila van evropskog kontinenta, kao i unapređenje i produbljivanje kulturne, a posebno književne saradnje dve zemlje.

Festival Krokodil predstavlja književnost regiona bez generacijskih, poetičkih, rodnih ili bilo kakvih drugih isključivosti, a od osnivanja 2009. godine okupio je oko 120 pisaca iz zemlje, regiona i Evrope, koji su učestvovali na šest letnjih festivalskih izdanja i 12 gostujućih u sedam evropskih zemalja.



U okviru Sajma knjiga u Abu Dabiju, čiji je počasni gost ove godine Italija, biće održano i svečano uručenje književne nagrade "Šeik Zaid", jedne od najprestižnijih u arapskom svetu, koja se od 2007. godine dodeljuje za ličnost godine, najbolji prevod s arapskog jezika, knjigu godine, najbolju knjigu za decu, najboljeg mladog autora, promociju arapske kulture u drugim zemljama…

S nagradnim fondom od čak sedam miliona dirhama (oko 1,75 milion evra) smatra se najvećom književnom nagradom na svetu.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Apr 28, 2016 7:33 pm

Smile Književni plamen - Magrisu



Nova međunarodna književna nagrada “Književni plamen”, čiji su osnivači “Nova knjiga” iz Podgorice i peruanski nobelovac Mario Vargas Ljosa, počasni predsednik žirija, dodeljena je italijanskom piscu Klaudiju Magrisu za književno delo i doprinos razvoju slobode i društvenog napretka u svetu.

Magrisovo delo, kako je navedeno u obrazloženju, u najboljem smislu reči ispunjava glavni moto te nagrade - da je književnost plamen koji nas i umetničkom lepotom i društvenim delovanjem, kritičkim stavom i kreativnim odnosom vodi ka ideji boljeg sveta i života u njemu, boljeg čoveka i bogatijeg, ravnopravnijeg i srećnijeg društva, što je i osnovna misao čuvenog eseja Vargasa Ljose o “književnom plamenu”.

Mario Vargas Ljosa je suosnivač te nagrade tako što ju je 2015. godine primio od podgoričkog izdavača “Nova knjiga” i za novoustanovljenu nagradu vezao svoje delo i delovanje, što je čini jedinstvenom u svetu.

U žiriju su, osim Ljose, bili i izdavač Predrag Uljarević i profesri književnosti i estetike Aleksandar Jerkov, Sonja Tomović Škundrić i Siniša Jelušić, a nagradu su dodelili Magrisu posle razmatranja više predloženih najistaknutijih svetskih pisaca.

Ljosa je tokom rada žirija posebno isticao vrednosti književnog stvaralaštva Magrisa, njegovih proznih remek-dela kakva su “Dunav”, “Nagađanja o jednoj sablji”, “Mikrokosmosi”, “Naslepo”, “Drugo more” i “Mikrokosmosi”, zatim studija o habsbuškom mitu u književnosti, Trstu i dilemama savremene Evrope, te brojnih eseja o piscima poput Jozefa Rota, Roberta Muzila, Itala Zveva i Horhea Luisa Borhesa, saopštila je “Nova knjiga”.

Magrisovo delo, prema mišljenju žirija, na najbolji način pokazuje kako se pisac čvrsto vezan za svoju sredinu (rođen je i predavao je nemačku književnost u Trstu) i dileme na granici imperija i regija, Evromediterana i Srednje Evrope, otvoren za iskustvo susedstva i teška istorijska pitanja Italije, Austro-Ugarske i Jugoslavije, ratne i političke dileme, nasleđe kolonijalizma, imperijalizma i komunizma, snagom imaginacije, rafiniranog stila i moćnog esejizma, uz snažan kritički stav, uzdiže do velikog evropskog i svetskog pisca.

Magris je već nekolikog godina i jedan od glavnih kandidata za Nobelovu nagradu i veoma nagrađivan pisac (nagrade Strega, Erazmus i Lampeduza, austrijske državne nagrade, nagrade Sajma knjiga u Lajpcigu i Frankfurtu, nagrade Žan Mone i mnogih drugih). Živo je prisutan u Evropi i regionu, a svojim poznavanjem ovdašnjih prilika i pisanjem o njima otvara Evropi pogled na nas. Sa bogatim nasleđem moderne književnosti, u kojoj ističe i autore kakvi su Ivo Andrić i Danilo Kiš, te pogledom u književnu budućnost, Magris je pisac čije delo pokazuje smisao i svrhu književnog stvaranja i u novom veku.

Magris je početkom ove godine boravio u Beogradu povodom srpskih izdanja svojih najznačajnijih knjiga u Arhipelagu, koji je objavio njegove romane “Dunav”, “Vi ćete, dakle, razumeti”, “Nagađanja o jednoj sablji” i “Drugo more”, kao i knjigu novela “Mikrokosmosi” o Mediteranu, čiji je Trst jedno od magičnih središta.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Maj 03, 2016 7:06 pm

Smile Odabrani autori Rukopisa 39



Više od 50 mladih autora proze i poezije iz zemalja sa prostora bivše Jugoslavije naći će se u novom, 39. broju Rukopisa –zbornika poezije i kratke proze, koji uskoro izlazi iz štampe, u izdanju Doma omladine Pančevo.

Na konkurs za Rukopise 39 radove je poslalo 315 autora iz regiona, a žiri je iščitao gotovo hiljadu pesama i priča, saopštio je Dom omladine Pančevo, koji je promociju novog izdanja tog zbornika najavio za 28. maj, u okviru dvodnevnog mini-festivala u dvorani Apolo.

Za novi broj Rukopisa odabrano je 56 autora, što je više nego prethodnih godina, a takođe je više zastupljena poezija nego proza.

Najviše odabranih autora i ove godine je iz Srbije (Anđela Dubljević, Jovana Jankov, Ivan Ivazović, Stefan Stanojević, Jovana Ivanović, Snežana Nikolić, Aleksa Milosavljević, Miloš Ristić, Andrijana Mihajlović, Nusreta Beranac, Radovan Sinđelić, Nikola Đurđević, Nikola Marković, Nemanja Stojković, Ana Čuljak, Ana Miloš, Dunja Karanović, Slobodan Kalinović, Milan Mažibrada, Marko Kragović, Anđela Pendić, Uroš Đurković, Milica Ulemek, Stefan Basarić, Miloš Markov, Jelena Milutinović, Stevan Tatalović, Milica Milosavljević, Marija Dragnić, Marko Savić i Dušanka Kovačević.

Iz Slovenije su zatupljeni: Patrik Holz, Aleš Jelenko, Tonja Jelen i Jernej Kusterle, iz Makedonije: Zorica Petkoska, Pepica Stanoeva, Radmila Vankoska i Stefan Markovski, a iz Bosne i Hercegovine: Aljoša Ljubojević, Alma Gačanin, Sandra Cvitković, Monika Zadro i Jovana Živanović. Iz Crne Gore su odabrani: Jovana Bojović, Lazar Šćekić, Boris Bajić i Igor Varga, a iz Hrvatske: Monika Herceg, Fedora Kraljić, Goran Čolakhodžić, Josip Čekolj, Tino Deželić, Mislav Habulin, Dario Livaja i Marija Dejanović.

Žiri su činili: glavna urednica Rukopisa Jasmina Topić (Srbija), Dragana Mladenović, Čarna Popović, Ana Ristović (Slovenija) i Zvonko Taneski (Makedonija).

Zbornik Rukopisi izlazi već 38 godina i jedan je od najstarijih pančevačkih kulturnih brendova, posebno zbog činjenice da je Pančevo oduvek imalo jaku književnu scenu, pa su tako i u uredništvu uvek bili afirmisani pisci iz tog grada.

Inicijator Rukopisa bio je Momčilo Paraušić, pesnik i profesor filozofije u pančevačkoj Gimnaziji, a prvi Rukopisi su izašli iz štampe 1976. godine kao knjiga mlade poezije Pančeva (u biblioteci Žiža – Pojave, u izdanju lokalnog lista Pančevac i u tiražu od 2.000 primeraka). Paraušić je bio urednik u narednih 7 izdanja, a izdavač Rukopisa je jedno vreme bio i časopis Libertatea i izdavačka kuća na rumunskom jeziku, dok je Dom omladine potpisivan kao organizator i finansijer.

Četvrti broj Rukopisa zvanično je prešao na adresu Doma omladine, gde se zadržao do danas.

U uredništvu Rukopisa smenjivali su se poznati književnici, književni i kulturni delatnici, urednici i novinari: Bogdan Mrvoš, Miloš, Nikolić, Joan Flora, Zoran Dušković, Dušan Vukajlović, Edvard Jukić, Božidar Vujić i Vasa Pavković.

Ipak, prilike u zemlji počele su prvo da se prepoznaju i po smanjenom tiražu. Rukopisi 6 štampani su 1981. godine u tiražu od 1000 primeraka, 1983. u tiražu od 500, a 1993. u svega 300 primeraka. Kreativna energija i ideja Rukopisa širila se, međutim, i druge gradove širom Srbije, a potom i nekadašnje Jugoslavije.

Rukopisi su tako 1989. postali Zbornik poezije i kratke proze mladih Jugoslavije.

Neki od danas poznatih književnika bili su tada autori Rukopisa: Zoran Đerić, Divna Vuksanović, Sreten Ugričić, Nemanja Mitrović, Dragan Hamović, Saša Radojčić i drugi.

Zbornik mladih Jugoslavije sveo se potom na verziju SRJ, a potom Srbije i Crne Gore, ali je, prema rečima uredništva, svest o tome da je region jedinstven kulturno-umetnički prostor uvek bila prisutna, a dolaskom novih, mlađih urednika, Rukopisi su se vratili jugoslovenskom konceptu, ovog puta samo s prefiksom ex.

Rukopisi 24 zvanično su prvi Zbornik poezije i kratke proze mladih s prostora ex-JU. Autori iz nekadašnje zajedničke države prvo su se povremeno i stidljivo javljali, i prvi u tome su bili Makedonci, a danas je dobra recepcija Rukopisa od Vardara pa do Triglava.

Novu uredničku ekipu u poslednjih 20 godina predvode: Goran Trailović, Jasna Milićev, Jasmina Topić, Dragana Mladenović, Jelena Angelovski, Vule Žurić, Nemanja Rotar, Dejan Čančarević, kao i dvoje najmlađih urednika u istoriji tog zbornika Čarna Popović i Miloš K. Ilić.

Rukopisi su poslednjih nekoliko godine prerasli i u dvodnevnu književnu manifestaciju, a prema navodima organizatora, trudi se da, u skladu s finansijskim mogućnostima, uvek ugosti barem po jednog autora iz regiona, pored domaćih koji se svake godine odazovu u velikom broju.

Najbolji ambasadori Rukopisa upravo i jesu autori, koji nose uvek dobre utiske i pozitivnu energiju s promocije; i prenose informacije o konkursu. Rukopisi se zato nikad ne prodaju, već poklanjaju, a štampaju pod pokroviteljstvom Grada Pančeva. Rukopisi danas jesu jedinstven zbornik na teritoriji čitavog regiona i pionir, a i istovremeno možda i poslednji mohikanac, promovisanja mlade, neafirmisane a kvalitetne poezije i kratke proze, ulaznica u veliki svet malih regionalnih književnosti i prilika da njihovi autori uporede svoje radove s radovima vršnjaka iz ex-Ju republika, navela je urednica Jasmina Topić povodom novog broja tog zbornika.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Maj 04, 2016 7:37 pm

Smile Jančaru Siloneova nagrada



Slovenački pisac Drago Jančar dobio je međunarodnu nagradu Ignjacija Silonea, koja mu je uručena u Pešini, rodnom mestu tog italijanskog pisca i socijaliste.

Jančar u svojim delima, kako je istakao žiri, govori o sudbini progonjenih i ugnjetavanih ljudi. Opisan je kao “pesnik svoje Slovenije, slobode, demokratskih vrednosti i prijateljstva među narodima”.

Jančaru je priređeno i književno veče na kojem su čitani odlomci iz njegovih i Siloneovih dela, prenela je RTV Slovenije, navodeći da je svečanost organizovana u zdanju iz 14. veka, u okviru kojeg deluju i pozorište San Frančesko i muzej Ignjacija Silonea.

Uručenje nagrade organizovano je u okviru 20. svečanosti koje se u Pešini svake godine organizuju u čast Silonea, koji je rođen u tom mestu 1900. godine.

Na italijanskom je nedavno objavljen poslednji roman Jančara "Te noći sam je video", koji se može naći, inače, i na srpskom - u izdanju Arhipelaga i prevodu Ane Ristović.

Rođen 1948. godine u Mariboru, Drago Jančar je najprevođeniji savremeni slovenački pisac. Njegovi romani, priče, eseji i drame prevedeni su na gotovo sve evropske jezike.

Jančar je redovan član Slovenačke akademije nauka i umetnosti.

Dobitnik je niza nagrada, među kojima su i Evropska nagrada za kratku prozu (1994), Prešernova nagrada (1993), Rožančeva nagradu za esej (1993), Sterijina nagrada za najbolju dramu (1982, 1985), Herderova nagrada (2003), nagrada “Žan Emeri” za esej (2007), nagrada “Hemingvej” (2009), nagrada “Mediteran” (2009)...

*Foto: dokumentacija Arhipelaga

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Maj 10, 2016 6:21 pm

Smile Inspirativna tranzicija



Mlada francuska autorka Lea Lescure majska je gošća Krokodilove Kuće za pisce u Beogradu, gde je, kako je navela, dovodi želja za istraživanjem večitog stanja tranzicije u kojem se srpska prestonica nalazi.

Rođena u Parizu 1985. godine, Lea Lescure je studirala istoriju, etnologiju i suvremeni ples, a do 2011. godine radila je kao savremena plesačica i živela u Bangaloru, Briselu, Berlinu i Njujorku.

Trenutno živi u Berlinu, baveći se novinarstvom i pisanjem. Njene reportaže mahom se bave preispitivanjem veza umetnosti i politike (u Vijetnamu, Grčkoj, Indiji, SAD...)

Njen prvi roman “Les nuits mélangées” (Mutne noći) objavila je pre tri godine izdavačka kuća Kero iz Pariza, koja će u septembru objaviti i roman “Ciel percé” (Probodeno nebo), u kojem autorka, kroz glasove tri lika, istražuje veze plesa i delirijuma.

Lea Lescure nastupiće 17. maja u Francuskom institutu u Novom Sadu, a 22. maja u Beogradskom čitalištu, u okviru programa festivala Kikinda Short.

Lea Lescure odabrana je za učešće u rezidenciji u Beogradu na osnovu konkursa koji je, u saradnji sa udruženjem Krokodil, raspisala pariska Maison des ecrivains et de la litterature.

Njen boravak u Beogradu omogućili su Francuski institut i Erste banka.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Maj 18, 2016 7:02 pm

Smile Za rebalans budžeta za kulturu



Srpsko književno društvo (SKD) zatražilo je, povodom rezultata Konkursa Ministarstva kulture i informisanja za (su)finansiranje projekata u 2016. godini, rebalans budžeta odmah po formiranju nove Vlade Srbije i znatno uvećanje izdvajanja za kulturu, te raspisivanje još jednog konkursa za projekte u toj oblasti.

SKD je zatražilo 18. maja i da u pripremu rebalansa državnog budžeta bude uključena kulturna javnost, a da odmah zatim bude raspisan još jedan konkurs za projekte u kulturi, na osnovu kojeg bi bila uložena “dodatna, ovog puta zaista ozbilјna sredstva”.

SKD je zatražilo i da Ministarstvo kulture i informisanja objavi na svom sajtu zapisnike sa sastanaka komisija za savremeno stvaralaštvo, kao i obrazložene odluke komisija, koje je nazvalo u saopštenju poražavajućim i uvredljivim, kao i celu konkursnu proceduru.

Od Ministarstva kulture zatraženo je i da se komisije formiraju na transparentan način, uz učešće kulturne javnosti, a posebno reprezentativnih udruženja, te da sastanci komisija budu tonski snimani, a po potrebi, stavlјeni na uvid zainteresovanim stranama.

Zatraženo je da i da se uvede dvostepeni postupak koji podrazumeva pravo žalbe nekom relevantnom telu. Upravni sud, prema mišljenju SKD-a, svakako nije relevantna ustanova za rešavanje sporova u kulturi.

Među zahtevima SKD-a je i da dinamika odlučivanja i isplate sredstava prati dinamiku kulturnog života, da se izmenama Zakona o kulturi pređe sa kratkoročnog, jednogodišnjeg, na dugoročno finansiranje projekata u kulturi, te da se, kako je naglašeno, hitno reše problemi samostalnih umetnika.

SKD je ocenilo da 277.749.000 dinara (2,2 miliona evra), koliko je izdvojeno za savremeno stvaralaštvo u 2016. godini, predstavlja mizeran iznos. “Kako je sa 2,2 miliona evra moguće finansirati celokupno savremeno stvaralaštvo, to ministra kulture i činovnike ovog ministarstva očigledno nije uopšte briga”, navelo je SKD u saopštenju.

Navodeći da konkursna procedura nedopustivo kasni i da je u dramatičnom zaostajanju za kulturnim životom koji ne počinje sredinom, već početkom kalendarske godine, SKD je podsetilo da je Konkurs za savremeno stvaralaštvo raspisan tek 24. februara, da su komisije formirane 25. aprila, procedura sprovedena na brzinu, a rezultati objavlјeni tek 10. maja.

Prema oceni SKD-a, izbor članova komisija je prilično tajnovito sproveden - nepoznato je na koji način su formirane komisije, niti je kulturna javnost imala prilike da utiče na njihov sastav, a nije imala ni uvid u njihov rad.

Rad komisija je, prema mjišljenju SKD-a, “nemaran i samovolјan, njihovo odlučivanje je, po svemu sudeći, bilo proizvolјno i bez uvida u traženu i priloženu konkursnu dokumentaciju”.

Navodeći da je na Konkurs u oblasti savremenog stvaralaštva pristigla 1.691 prijava, SKD je zaključio da ne postoji ni teoretska mogućnost da su komisije od 24. aprila do 10. maja savesno i ozbilјno proučile sve prijave.

Ocenjujući i da su komisije “poluautonomne i podložne sugestijama Ministarstva i uticajima interesnih grupa”, te da objavlјeni rezultati jasno govore o “očiglednoj pristrasnosti komisija”, SKD je naveo i da ih je veoma “lako dovesti u vezu sa interesnom povezanošću pojedinih njenih članova”.

Nezadovoljstvo nedavno objavljenim rezultatima Konkursa za savremeno stvaralaštvo izrazili su ranije i Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS), Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS), kao i udruženja filmskih i muzičkih umetnika. Savremena plesna scena zatražila je poništenje Konkursa u oblasti scenskog stvaralaštva i interpretacije – umetničke igre.

Ministarstvo kulture odlučilo je da u oblasti savremenog stvaralaštva podrži 393 projekta sa ukupno 277.749.000 dinara, ne računajući vizuelne umetnosti, za koje su rezultati objavljeni naknadno, 18. maja (sa 64,4 miliona podržana 132 projekta od 491 prijavljenog).

Uvođenjem donjih limita za dodelu sredstava, kako je navelo Ministarstvo, postignuto je da se umesto uravnilovke po sistemu “svima po malo”, dodele "značajnija sredstva nešto manjem broju projekata koji su kvalitetom zaslužili da budu podržani, odnosno imaju prepoznatljivost na republičkom nivou i značajni su za promociju srpske kulturne scene".

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Maj 23, 2016 6:51 pm

Smile Digitalna ćirilica



Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković”, povodom 90 godina od svečanog otvaranja svoje zgrade u Beogradu, pripremila je izložbu “Digitalna ćirilica” i premijerno predstavlјanje prvog digitalnog lisnog kataloga u Srbiji i digitalne izložbene vitrine Magic Box, jedinstvene u regionu i jedne od retkih u svetu.

Zgrada UBSM svečano je otvorena 24. maja 1926. godine, na Dan Ćirila i Metodija i slovenske pismenosti i kulture, a obeležavajući taj praznik slovenske pismenosti i svoju godišnjicu, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković” priredila je izložbu “Digitalna ćirilica”, koju prate virtuelna i veb izložba.

Pored odabranih knjiga o radu i značaju Ćirila i Metodija, u vitrinama su izloženi prevodi dela slovenskih književnosti na srpski jezik, objavlјivani od sredine 19. veka do početka Prvog svetskog rata. Ti prevodi doprineli su da ožive kulturne veze Srba i ostalih slovenskih naroda čije zajedništvo su presudno učvrstili Ćirilo i Metodije hilјadu godina ranije.

U okviru izložbe, koja će svečano biti otvorena 24. maja, predstavlјene su i kartice iz lisnog kataloga koje su digitalizovane kroz projekat “Izrada celovitog elektronskog kataloga Univerzitetske biblioteke”, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja u 2015. godini. Ti listići, koji su se nekada prelistavali ručno, sada se mogu elektronski pretraživati od kuće.

Idući u korak sa najnovijim tehnologijama u bibliotekarstvu i vodeći računa o zaštiti retkih knjiga, UBSM je postala treća biblioteka u svetu (posle Harvarda i Oksforda) koja je nabavila Magic Box, uređaj koji omogućava virtuelno, ali prema osećaju korisnika gotovo stvarno, prelistavanje dragocene i zaštićene bibliotečke građe. Magic Box je kuplјen od sredstava koja su za projekat “Magična digitalna Srbija” dobijena na konkursu Ministarstva kulture i informisanja.

U toj nestvarnoj “vitrini” fizički je izloženo Četvorojevanđelјe, kao izuzetan primerak rukopisnih knjiga stvorenih zahvalјujući pismu koje su slovenskim narodima ostavili Ćirilo i Metodije.

Digitalizovano Četvorojevanđelјe može se prelistati na interaktivnom ekranu, kao i reprezentativni primerci građe koju Biblioteka poseduje: stari ćirilski rukopisi, istorijske novine, fotografije i izbor iz knjiga izloženih u vitrinama.

Na svečanom otvaranju izložbe 24. maja u podne u Karnegijevom holu UBSM prisutnima će se obratiti rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladimir Bumbaširević, upravnik UBSM prof. dr Aleksandar Jerkov i njegov zamenik dr Adam Sofronijević, te zamenica upravnika Narodne biblioteke Srbije Tamara Butigan Vučaj, a putem Skajpa uključiće se i prof. dr Ginter Milberger sa Univerziteta u Insbruku i Klaus Gravenhorst iz kompanije “CCS Content Conversion Specialists GmbH” u Hamburgu.

Svečano otvaranje izložbe biće moguće pratiti i uživo putem interneta na ovom linku

Istorijat UBSM počinje 1920. godine, kada je uprava Karnegijeve zadužbine poklonila tadašnjoj srpskoj vladi 100.000 dolara za podizanje jedne biblioteke u Srbiji. Tu odluku Karnegijeva zadužbina donela je zahvalјujući inicijativi dva istaknuta Srbina koja su u to vreme živela u SAD – diplomate Slavka Grujića, poslanika Kralјevine SHS u Vašingtonu (1871-1937) i Mihajla Idvorskog Pupina (1854–1935), slavnog profesora fizike na Kolumbija univerzitetu.

Profesori Filozofskog fakulteta i velikani srpske nauke Pavle Popović (kao inicijator), Veselin Čajkanović i Aleksandar Belić, bili su članovi Komisije za osnivanje Univerzitetske biblioteke. Kamen-temelјac postavlјen je 23. juna 1921. godine, kada je prestolonaslednik regent Aleksandar u temelј zgrade postavio povelјu na pergamentu. Biblioteka je svečano otvorena na dan Sv. Ćirila i Metodija, 24. maja 1926. godine.

(SEEcult.org)


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Maj 24, 2016 6:49 pm

Smile 10. Trgni se! Poezija!



Međunarodni festival poezije i knjige “Trgni se! Poezija!” predstavlja od 25. do 30. maja u Beogradu i Mladenovcu više od 40 pesnika, prevodilaca i umetnika iz desetak zemalja, uz omaž srpskom pesniku Vasku Popi (1922-1991) povodom 25 godina od njegove smrti.

Pod sloganom “Daleko u nama”, kojim takođe podseća na Popino stvaralaštvo, deseti festival “Trgni se! Poezija!” okupiće pesnike, prevodioce i pisce iz Srbije, Poljske, Austrije, Nemačke, Švedske, Hrvatske, Ukrajine, Makedonije, Španije, Crne Gore, Rusije i Singapura.

Festival počinje omaž programom Vasku Popi u Biblioteci grada Beograda, koja je suorganizator sa udruženjem Treći trg.

Poeziju će čitati Nikola Madžirov iz Makedonije, Alvin Pang iz Singapura, Marko Pogačar iz Hrvatske i Roman Honet iz Poljske.

Među učesnicima su najavljeni i Maria Zajzenbaher i Mariane Jungmajer iz Austrije, Merima Dizdarevic (Švedska), Andrij Ljupkа (Ukrаjinа), Pau Sif, Ruben Luzon i Pau Bori iz Španije, Alesandro Salvi (Hrvatska), Daniel Gustavson Pek (Švedska), Ana Rostokina (Rusija) i Slobodan Ivanović i Marija Dragnić iz Crne Gore.

Učestvovaće i domaći autori Vesna Stamenković, Biljana Andonovska, Petar Matović, Goran Korunović, Uroš Kotlajić, Bojan Vasić, Tamara Šuškić, Ljiljana Ilić, Borivoj Vezmar, Danilo Lučić, Maša Seničić, Ana Ristović, Jasmina Topić, Čarna Popović, Jasna Milićev, Đorđe Trišović, Gordana Smuđa, Jana Rastegorac Vukomanović i Vladimir Vukomanović Rastegorac, Zoran Antonijević, Uroš Kočović, Aleksandar Šurbatović, Viktor Radonjić, Simonida Banjeglav, Nikita Ivanović, Luka Joksimović Barbat i Anuš Balajan, Bojan Marjanović, Biserka Rajčić, Stevan Tontić, Dragoslav Dedović (Nemačka/Srbija), Ana Marija Grbić, Saša Đorđević, Jan Krasni, Svetlana Lučić, Dragana Vasilijević, Vladimir Kecmanović, Jelena Petanović…

Festivalski program obuhvata čitanja poezije, razgovore sa pesnicima i prevodiocima, kao i filmske projekcije. Posebno će biti predstavljene katalonska, kiparska i austrijska poezija.

Učesnici će se susresti i sa članovima Srpskog knjižvenog društva, a 28. maja posetiće Mladenovac.

U Biblioteci grada Beograda priređen je vizuelni omaž Vasku Popi, a specijalan program biće održan i od 28. maja do 2. juna u Jugoslovenskoj kinoteci, posvećen Andreju Tarkovskom.

U okviru omaža Tarkovskom, biće prikazani filmovi “Andrej Rubljov” (1966), “Ivanovo detinjstvo” (1962), “Solaris” (1972), “Ogledalo” (1975) i “Stalker” (1979).

Pokrovitelji festivala su Sekretаrijаt zа kulturu Beogrаdа i Ministаrstvo kulture i informisаnjа Srbije, a generаlni sponzor Erste bаnka. Festival su podržali i Austrijski kulturni forum u Beogradu, mreža Traduki, Ministаrstvo prosvete i kulture Kipra, Institut Ramon Ljulj i drugi.

Festivalski sajt je trgnisepoezija.blogspot.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Maj 24, 2016 6:51 pm

Smile Sve sem poezije



Poetski performans 'Sve sem poezije' Milana Mijatovića sa specijalnim gostima biće održan 31. maja u Poletu u Beogradu, a publika će imati priliku da sazna zašto tela nemaju oči, kako se zbog ljubavnih avantura kasni na posao i ko su žene koje mnogo rade i nemaju vremena za normalan život, zašto se srpski ponos uzdiže u nebo...

Autor performansa Milan Mijatović, osnivač je organizacije Poezin i idejni tvorac Slam studija, pesnik, poet menadžer i slemer, koji je objavio nekoliko knjiga, ali taj podatak smatra nebitnim, jer ga, kako navodi, najviše zanimaju živi nastupi i poezija koja živi na sceni. Ujedno, fanatično radi na mapiranju slem izvođača u Srbiji i regionu.

Performans u Poletu najavio je kao veče nemirne poezije, koju neće čitati, već će bacati publici u lice.

Publici će objasniti “neke veoma važne stvari”, između ostalog – kako izbeći destimulaciju na poslu i sprečiti “tastere i beskičmenjake da vam postanu šefovi i direktori”, šta je to ljubav i zašto je toliko komplikovana, zašto se srpski ponos uzdiže u nebo, sa koga nas gledaju naši polovni, pravoslavni sveci, te kako je to otići sa prijateljicom lezbejkom u grad i muvati ribe po barovima… Mijatović je i to probao, a u čast drugarice slemovaće pesmu "Moj dragi dečače".

Mijatović slemuje i o polovnim vojnim paradama, Polovnom Vođi i predsedniku Rusije, kao i o huliganima i vatrenim navijačima, Lois Lejn kao "fake ribi" i barabi Supermenu... Izvešće i pesmu o “korporativnoj kulturi”, a objasniće i zašto se “nije priženio u bogatu kuću i uvalio u neku staru beogradsku porodicu”…

Kao specijalni gosti performansa najavljeni su: Đorđe Đorđević, Goran Živković Gorki, Radovan Božović, Katarina Kovačević i Dragana Bečejski, uz muziku benda Tvoakewa i Natalije Rajković.

Više o performansu moguće je naći na sajtu Slam studija

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Maj 31, 2016 10:51 am

Smile Prepiska Nadežde Petrović



Umetnička galerija “Nadežda Petrović” obeležava 31. maja svoj dan predstavljanjem knjige sa izborom iz službene prepiske Nadežde Petrović u periodu od 1892. do 1913. godine.

Reč je o osmoj svesci galerijske edicije “Nasleđa”, objavljene pod nazivom “Nadeždina pisma: pisma sa odličnim poštovanjem Nadežde Petrović”.

Knjiga je rezultat opsežnih istraživanja arhivske, bibliotečke i muzejske građe, pokrenutih sa ciljem da se život i stvaralaštvo Nadežde Petrović, kao znamenite ličnosti srpske umetnosti i kulture, učini dostupnijim stručnoj, naučnoj i široj javnosti.

Knjigu je priredio Radivoje Bojović, istoričar i kustos Narodnog muzeja iz Čačka.

O knjizi će, osim priređivača, govoriti i direktorka Umetničke galerije “Nadežda Petrović” Milica Petronijević i književnik Vladan Matijević, urednik izdavačke delatnosti Galerije.

Umetnička galerija “Nadežda Petrović” osnovana je 1961. godine u slavu velike slikarke Nadežde Petrović (1873-1915), začetnice srpske moderne umetnosti, organizatorke prvih južnoslovenskih izložbi, likovnih kolonija i umetničkih udruženja na samom početku 20. veka, koja je bila i aktivna društvena i humanitarna radnica.

Galerija se od osnivanja aktivno bavi savremenom likovnom /vizuelnom umetnošću kroz izložbenu delatnost, zaštitu pokretnih kulturnih dobara (zbirke) i izdavačku delatnost. Od 1960. godine Galerija kontinuirano svake druge godine organizuje Memorijal Nadežde Petrović, najstariju i jednu od najznačajnijih likovnih izložbi u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji.

Galerija u svom fondu poseduje šest zbirki - Nadežda i savremenici, Jugoslovenska umetnost druge polovine XX veka, Savremena umetnost, Spomen-zbirke Bogića Risimovića Risima, Zbirka crteža i karikatura Pjera Križanića i Legat porodice Prodanovića.

Umetnička galerija “Nadežda Petrović” obeležila je 2015. godine raznovrsnim programom vek od smrti velike srpske slikarke, koja je preminula od tifusa kao dobrovoljna bolničarka u Valjevu za vreme Prvog svetskog rata.

Rođena u Čačku 1873. godine, Nadežda Petrović se 1884. preselila sa porodicom u Beograd, gde je 1891. završila Višu žensku školu. Sledeće, 1892. godine, položila je ispit za nastavnicu crtanja u srednjim školama i postala učenica u ateljeu Đorđa Krstića. Tokom 1896/97. godine pohađala je školu kod Kirila Kutlika, a 1898. započela školovanje u Minhenu u ateljeu Slovenca Antona Ažbea.

Već 1900. imala je prvu samostalnu izložbu u Beogradu.

Potom je 1901. započela rad u ateljeu Julijusa Ekstera u Minhenu, a od 1904. angažovala se ponovo u domovini oko Prve jugoslovenske umetničke izložbe, osnivanja Lade i Prve jugoslovenske umetničke kolonije (Sićevo, Pirot, 1905).

Do 1912. godine izlagala je na mnogobrojnim izložbama (Izložba Lade; Izložba jugoslovenske kolonije 1907; Izložba srpskog umetničkog udruženja 1908; druga samostalna izložba u Ljubljani 1910; iste godine u Parizu na Jesenjem salonu i u Zagrebu u okviru grupe Medulić; naredne 1911. u srpskom paviljonu na Međunarodnoj izložbi u Rimu, na Salonu internacionalne unije i na Jesenjem salonu u Parizu).

U Beogradu je 1912. otvorila slikarsku školu i učestvovala na četvrtoj Jugoslovenskoj izložbi.

Razvijajući se kao slikarka, prikazala je svoje vreme i njegove likovne tokove kroz jedinstven doživljaj prirode ugrađen u neprekinut razvojni tok, u četiri razdoblja: minhensko (1898-1903), oličeno građenjem ličnog stila; srbijansko (1903-1910), gde pejzaž i čovek ostaju prevashodna tema, a koloristički ekspresionizam dobija prevagu; parisko (1910-1912), u kojem ostvaruje sintezu ekspresionističko-fovističke poetike. U ratnom razdoblju (1912-1915), slikana vizija oličena je u svedenosti i izrazitom intenzitetu palete.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Jun 22, 2016 6:48 pm

Smile Grosman na 5. BFEK-u



Nagrađivani izraelski pisac David Grosman, čija su dela prevedena na 25 jezika, gost je petog Beogradskog festivala evropske književnosti (BFEK), na kojem će 23. juna održati književno veče u Domu omladine, te razgovarati sa čitaocima o svojim romanima.

Grosmanove knjige objavljuju vodeći svetski izdavači, a povodom učešća na BFEK-u, izdavačka kuća Arhipelag, organizator BFEK-a, objavljuje ovih dana novo izdanje njegovog romana “Vidi pod: Ljubav”, koji je zapravo životno delo i jedno od najvažnijih književnih ostvarenja o Holokaustu. Grosman u tom romanu pripoveda o dečaku koji odrasta slušajući odjeke priča o Holokaustu i o nacističkoj zveri, posvećujući svoj život traganju za punom istinom o tim događajima. Poslednje poglavlje romana dato je u obliku enciklopedije čije su odrednice pojmovi svakodnevice i patnje žrtava Holokausta.

Ličnu dramu i gubitak sina u ratu Izraela i Hezbolaha Grosman je pretočio u nesvakidašnji roman “Izvan vremena”, za koji i sam kaže da je njegova najintimnija knjiga i da nije verovao da će imati snage da je napiše. Roman “Izvan vremena” doživeo je ogroman uspeh u Nemačkoj i SAD. Kritika ga je jednodušno ocenila kao “veliki događaj savremene književnosti”. Junaci u tom romanu, suočeni sa smrću bližnjih, u intenzivnim monolozima i dijalozima koji imaju nesvakidašnju pesničku snagu, kao u nekom velikom oratorijumu, tragaju za smislom u životu koji im je dosuđen posle velikog gubitka.



Arhipelag je upravo otkupio prava i za novi Grosmanov roman “Konj ulazi u bar” koji će se pojaviti na srpskom narednog proleća.

Grosman dolazi u Beograd nakon Zagreba, gde je 21. juna bio gost Frakturine tribine “Razotkrivanje” u Muzeju savremene umetnosti, a 22. juna učestvovaće u razgovoru s beogradskim piscem Davidom Albaharijem u književnom klubu Booksa.

Književno veče Grosmana na petom BFEK-u počeće u 20 časova, nakon što će se predstaviti Barbi Marković, Beograđanka koja živi i piše u Beču, i čiji je prethodni roman “Izlaženje” privukao veliku pažnju čitalaca. Posle “Izlaženja” usledile su kratke priče, pozorišni komadi, radio drame, kao i mnogobrojne nagrade i stipendije. Barbi Marković je nedavno završila roman “Superherojke” - prvi koji je napisala delom na srpskom i delom na nemačkom jeziku.

Gostovanje Barbi Marković deo je saradnje Arhipelaga i BFEK-a sa Gete institutom i Austrijskim kulturnim forumom.

Publika BFEK-a će, nakon razgovora sa Barbi Marković i potom sa Grosmanom, imati priliku da pogleda besplatno nemački film "On je opet tu" Davida Vnenta, nastao prema istoimenom romanu Timura Vermesa.



BFEK je otvoren 21. juna izložbom grafika Ivane Ristić “S jeseni kada počnu vetrovi” prema motivima priča Danila Kiša iz knjige “Rani jadi”, te gostovanjem hrvatskog pisca Zorana Ferića.

Do 24. juna predstaviće se, uz Grosmana i Barbi Marković, i Kristijan Eker, Rej Robertson, Milisav Savić i Duško Novaković.

Esejista i putopisac Kristijan Eker, gost BFEK-a 22. juna, rođen je u Bazelu 1977. godine, a kako sam kaže, “napisao je brojne eseje o pozorištu i geopolitici, najviše se baveći zemljama u kojima se kulture sreću, a narodi ponekad i sukobljavaju”. Eker je objavio i knjigu eseja i putopisa “Vetar s kopna” u kojoj pripoveda o putničkim i intelektualnim iskustvima uobličenim na putovanjima po Evropi i Aziji. Putujući po poznatim i nepoznatim krajevima i zemljama, Eker nastoji da prepozna slojeve kulture i istorije, svakodnevice i društvene dinamike. Otuda su njegovi putopisi pronicljivi eseji o svetu u stalnoj promeni, napetosti i neizvesnosti, pa će to biti i ključna tema razgovora sa tim piscem.

U okviru filmskog programa, BFEK prikazuje 22. juna francuski film “Rudarska opera” domaćeg reditelja Olega Novkovića, koji je nastao prema scenariju Milene Marković.

Drugi festivalski dan biće i u znaku panel diskusije “Nastanak tabloidnog čoveka” – jedne od tema koje su u fokusu petog BFEK-a, a sagovornici su sociološkinja Ivana Spasić, filozof Ivan Milenković i pisac i kolumnista Teofil Pančić, uz moderatorku Mariju Nenezić. Biće reči o uzrocima marginalizacije kulture i oblikovanja figure tabloidnog čoveka kao jedne od ključnih figura savremenog društva.

Polazeći od činjenice da je tabloidno iskustvo postalo dominantno obeležje društvene svakodnevice, panel će pokušati da utvrdi da li postoji veza između marginalizacije kulture i tabloidizacije stvarnosti. Na temelju visoke kulture nastajao građanin koji oblikuje, promišlja i menja vlastiti svet, a na temelju tabloidne stvarnosti nastaje tabloidni čovek koji je zainteresovan za potrošnju dostupnih dobara, ne pitajući se za njihovu vrednost, a još manje za društvene vrednosti, standarde i lične i političke slobode.

BFEK organizuje Arhipelag u saradnji sa DOB-om, a zamišljen je kao nedelja vrhunske književnosti, pod sloganom “Najbolje od svega. Najbolje za sve”, koja nastoji da pokaže da je vrhunskoj književnosti potrebna nova moderna i multimedijalna tačka promocije knjiga i pisaca, ideja i čitanja. BFEK takvim pristupom i uspeva da okupi generacijski raznovrsnu publiku.

Prošle godine zvezda 4. BFEK-a bio je nemački pisac Jozef Haslinger, a gostovali su i francuska književnica Florans Noavil, slovenački pisac Drago Jančar i romanopisac i pripovedač iz Luksemburga Gi Helminger, kao i domaći autori Ana Ristović i Nemanja Rotar.

Među učesnicima BFEK-a do sada su bili i Vida Ognjenović, Roman Simić Bodrožić, Terezija Mora, Uglješa Šajtinac, Suzana Tratnik, Mileta Prodanović, Ana Ristović, Đerđ Serbhorvat, Igor Štiks, Živorad Nedeljković, Mihajlo Pantić, Muharem Bazdulj, Duško Novaković, Srđan V. Tešin i Goce Smilevski, Vladislav Bajac, Jelena Lengold, Peter Esterhazi, Aris Fioretos, Laslo Blašković, Vesna Goldsvorti i David Albahari.

Program petog BFEK-a biće održan u Velikoj sali DOB-a - svakog dana u 19 i u 20 časova su čitanja pisaca, a u 21 čas je besplatna filmska projekcija.

Festivalski program nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcultorg)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Jun 22, 2016 6:51 pm

Smile Stiže 8. Krokodil



Književni festival Krokodil biće održan 24. i 25. juna u Beogradu i 27. juna u Nišu, a kao i proteklih godina, nastavlja tradiciju javnih čitanja sa razgovorima na sceni, uz učešće nekih od najzanimljivijih autora iz regiona, ali i predstavnika građanskih inicijativa koji će predstaviti aktuelne proteste u Srbiji, Hrvatskoj i Makedoniji.

Pod sloganom “Krokodil na putu oko sveta” (Krokodil Goes Global), osmo izdanje tog regionalnog festivala biće u Beogradu održano na dobro poznatom prostoru otvorenog amfiteatra ispred Muzeja istorije Jugoslavije na Dedinju, a u Nišu će gostovati u Pozorištu lutaka.

Krokodil (Književno Regionalno Okupljanje Koje Otklanja Dosadu I Letargiju) nastavlja tradiciju smenjivanja javnih čitanja sa sofa-intervjuima – razgovorima na sceni, koju je ustanovio pre tri godine, uz debatni program u UK Parobrod. Sofa-intervjui će biti i najveća atrakcija prve festivalske večeri, kada će biti održan razgovor predstavnika regionalnih inicijativa Ne davimo Beograd (Srbija), Šarena revolucija (Makedonija) i Pravo na grad (Hrvatska) pod nazivom “Skup. Protest! Revolucija?”

Program čini mešavina uzbudljivih diskusija i živih čitanja nekih od najpoznatijih regionalnih pisaca, kao što je Svetislav Basara, ali i ugledna istoričarka Dubravka Stojanović iz Beograda, te najkontroverzniji hrvatski pozorišni reditelj danas Oliver Frljić.

Među piscima iz regiona najavljeni su i Rumena Bužarovska iz Makedonije, dansko/bosansko-hercegovačka literarna senzacija Alen Mešković, te ovogodišnja dobitnica Evropske nagrade za književnost Tanja Stupar Trifunović (BiH), a kao i do sada voditeljski dvojac čine Kruno Lokotar i Ivan Bevc.



Pred beogradskom publikom čitaće i Srđan Srdić (Srbija), kao i gosti Krokodilove rezidencije za pisce - mladi pisac iz Češke Štjepan Kučera i autor, novinar i putopisac Pedro Roza Mendeš (Portugalija).

Među učesnicima su najavljeni i Vladimir Tabašević, Ciklotron/Marka Žvaka, Želimir Žilnik i Njuz.net iz Srbije, te Alen Mešković (Danska), The Books of Knjige (Crna Gora)…

Sofa-intervjui i čitanja biće dinamično uvezani živim nastupom popularne beogradske avangardne kabaretske atrakcije Ah, Ahilej, koja će predstaviti novi CD "Kapetane, brate", uz seriju duhovitih skaski objedinjenih pod naslovom "Opšte mesto", u izvedbi Đorđa Brankovića koja je već dosegla kult status na YouYube-u i društvenim mrežama. Uz suptilnu dozu humora, ironije i blagog cinizma, ovi anti-heroji uspešno se obračunavaju sa nus-pojavama savremenog društva - od generacijskih mitova do ružičastih snova turbo-kapitalizma, preispitujući neke od večnih ljudskih tema.

Sofa intervjui i čitanja biće dinamički isprepletana s video radovima Ciklotrona, Njuz.neta i The Books of Knjige.



Ove godine Krokodil udružuje snage i s panevropskom književnom mrežom Crowd na tromesečnoj književnoj turneji “Omnibus” koja predstavlja više od 100 pisaca iz više od 20 zemalja Evrope i Azije. Književna turneja “Omnibus” predstavlja autobusko putovanje kroz evropske kutke, od sela do uzburkanih megalopolisa, i prenosi novu evropsku književnost uživo kroz dubinski dijalog pisaca, lokalne publike i književnih scena “od Finske do obala Kipra, na međunarodnim festivalskim scenama, u betonskim džunglama velikih gradova i napuštenim planinskim kolibama...”

Među gostima Krokodila u Beogradu i Nišu tako će biti i učesnici književne turneje "Omnibus": Štefani Zargnagel i Aleksander Mihojc (Austrija), Andreas Timoteu (Kipar), Kristina Posilović (Hrvatska), Daniela Zel (Nemačka), Ulrih Šlotman (Nemačka), Stiven Džej Fauler (Velika Britanija), Ruzana Voskanjan (Jermenija), Konstantinos Papageorgiu i Irini Margariti (Grčka), Ingmara Balode (Letonija) i Suvi Vali, Hanele Mikaela Taivasalo i Henrika Tavi (Finska).

Debatni program u Parobrodu počinje 24. juna u podne ragovorom na temu “Književni aktivizam – fraza ili novi pristup?”, u kojem će učestvovati Daniela Zel (kookbooks), Stiven Džej Fauler (projekat Enemies), Kristina Posilović (Ri-lit), Suvi Vali, Vesna Bjedov i Dragan Protić (Pesničenje), Olivera Stošić-Rakić (KCB), Bojan Savić Ostojić (Agon), Danilo Lučić (Kontrast), uz moderaciju Ane Pejović iz Udruženja Krokodil.

Za 25. jun u podne najavljena je debata “Između čekića ideologije i nakovnja politike – umetnost u Postjugoslaviji”, a učestvovaće Dubravka Stojanović, Rumena Bužarovska i Tanja Stupar Trifunović, te od 14 sati Oliver Frljić, Svetislav Basara i Želimir Žilnik, kao i književni kritičar Vladimir Arsenić u ulozi moderatora.



Treće festivalsko veče biće održano u Pozorištu lutaka u Nišu, a ponudiće neke od najboljih elemenata beogradskog programa.

U Niš će putovati Svetislav Basara, Rumena Bužarovska i Vladimir Tabašević, ali i sedam inostranih pisaca koji u okviru projekta "Omnibus" nastavljaju potom put ka Sofiji (Ruzana Voskanjan, Aleksander Mihojc, Konstantinos Papageorgiu, Ingmara Balode, Hanele Mikaela Taivasalo, Irini Margariti i Henrika Tavi).

Krokodil drugu godinu zaredom ima i humanitarni karakter – u saradnji sa Hemofarm fondacijom udružiće snage u projektu “Produži život” u cilju unapređenja svesti javnosti o transplantaciji i doniranju organa, jer su 20 puta veće šanse da tokom života dobijemo organe nego da budemo donori. Učesnici Krokodila pozvaće sve goste da budu humani i odgovorni i postanu ponosni vlasnici donorskih kartica.

Srbija, inače, ima tri donora na milion stanovnika, a donorsku karticu potpisalo je 115.000 građana, što je svrstava na dno evropske lestvice donora organa.

Festival Krokodil od 2009. godine predstavlja književnost regiona u njenom punom obimu – bez generacijskih, poetičkih, rodnih ili bilo kakvih drugih isključivosti. Modernim i dinamičnim pristupom u predstavljanju pisaca, koje čini čitanje uz korišćenje savremenih video i audio medija, muzičko-scenski performansi, kao i širokim izborom koji uključuje poeziju, prozu i dramski tekst, Krokodil je postao jedan od najposećenijih književnih događaja u regionu. Do sad je održano šest letnjih festivala i 12 gostujućih izdanja u sedam evropskih zemalja, uz učešće 120 pisaca iz zemlje, regiona i Evrope.

Festival su podržali ove godine: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Hemofarm fondacija, Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Forum Stadtpark/Crowd Network, Ambasada Češke u Beogradu, Institut Kamoiš, UK Parobrod, Muzej istorije Jugoslavije, Erste banka i Pozorište lutaka Niš.

Ulaz na sve događaje je besplatan.

Sajt Krokodila je krokodil.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pet Jun 24, 2016 1:41 pm

Smile Književni protest - Čiji grad?!



Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd dobila je podršku više od 40 pisaca i spisateljica u vidu zbirke “Čiji grad?!”, u izdanju Kontrast izdavaštva iz Beograda, a celokupan prihod od njene prodaje biće doniran za rast te neformalne građanske organizacije i organizovanje novih protestnih šetnji.

U toj pesničkoj peticiji sa po jednom pesmom ili proznim fragmentom učestvuje 42 autora i autorki, pridružujuchi se zahtevima za grad po meri ljudi, a ne uskih interesa pojedinaca.

Među autorima koji su zastupljeni u zbirci su: Milena Marković, Marko Pogačar, Vladimir Pištalo, Marko Tomaš, Srđan Valjarević, Vladimir Arsenijević, Zvonko Karanović, Jelena Lengold, Slavoljub Stanković, Srđan V. Tešin, Gojko Božović, Jasmina Topić, Daniel Kovač, Dragoslava Barzut, Alen Bešić, Dejan Tiago Stanković, Marjan Čakarević, Siniša Tucić, Ana Ristović, Ana Seferović, Dragan Jovanović Danilov…

Zbirku “Čiji grad?!” moguće je nabaviti po ceni od 500 dinara u knjižarama Beopolis, Dereta, Zepter i Apropo, kao i na osmom izdanju regionalnog književnog festivala Krokodil koji počinje 24. juna ispred Muzeja istorije Jugoslavije, kada che i ugostiti predstavnike inicijative Ne da(vi)mo Beograd.

Zbirku je moguće kupiti i preko sajta Kontrast izdavaštva

Novi, četvrti protest inicijative Ne da(vi)mo Beograd, povodom dva meseca od fantomskog rušenja dela Savamale i neutvrđivanja odgovornosti, zakazan je, inače, za subotu, 25. jun, u 18 časova ispred Skupštine grada Beograda.






Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sub Jun 25, 2016 12:54 pm

Smile 11. Kikinda Short



Međunarodni festival kratke priče Kikinda Short predstaviće od 28. juna do 2. jula 20 autora iz 19 zemalja, koji će čitati svoja dela u Kikindi, Zrenjaninu, Segedinu, Temišvaru i Beogradu, a podršku će im pružiti još dvadesetak manje afirmisanih autora iz Srbije, te kritičara, urednika i gostiju iz sveta.

Kikindska čitanja zakazana su za 28. i 29. jun, dok će u Zrenjaninu, Segedinu i Temišvaru biti održana 30. juna, a u Beogradu 1. i 2. jula, najavili su organizatori 11. Kikinda Short festivala čiji je urednik Srđan Srdić.

Među učesnicima su najavljeni: Jelena Marinkov (Srbija), Želimir Periš (Hrvatska), Ognjen Spahić (Crna Gora), Arijan Leka (Albanija), Augustin Kupsa (Rumunija), Ilka Pap-Zakor (Mađarska), Bekim Sejranović (Bosna i Hercegovina), Tina Amot (Norveška), Tuve Aro (Finska), Galina Šijan (Ukrajina), Ala Gorbunova (Rusija), Klod Lalumijer (Kanada), Dejvid Bruks (Australija), Rodž Glas (Škotska), Samiha Ali Hrais (Jordan), Aiša Basri (Maroko), Iftah Aloni (Izrael) i Pjer Dž. Mejlak (Malta).

Gost iznenađena biće autor iz Srbije.

Čitanja u Kikindi biće tradicionalno održana u bašti Narodne biblioteke “Jovan Popović”, u Zrenjaninu će se čitati na platou ispred Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin”, dok je ovogodišnji beogradski partner festivala Kulturni centar Grad.

U KC Gradu će 1. i 2. jula biti održane tribine: “Kratka priča u digitalnom dobu” i “Književnost tokom krize: migracije, sukobi, kapitalizam”.

Knjižara Beopolis će 1. jula ugostiti Dejvida Bruksa, Kloda Lalumijera i Rodža Glasa, koji će čitaocima potpisivati svoje knjige prevedene na srpski jezik.

Podršku festivalu Kikinda Short pružili su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine i Grad Kikinda.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Jun 28, 2016 7:16 pm

Smile Partizanska knjiga



Kikindska izdavačka kuća Partizanska knjiga, koja zasniva delovanje na sloganu “Verovati, čitati, boriti se”, poccela je rad objavljivanjem knjiga kanadskog pisca Kloda Lalumijera, norveškog autora Juhana Haštada i nagrađivanog bosanskohercegovačkog autora Faruka Šehića.

Idejni tvorci Partizanske knjige su književni kritičar Vladimir Arsenić i pisac Srđan Srdić.

Knjiga priča “Nokturni” Kloda Lalumijera objavljena je u ediciji Tekstopolis, posvećenoj prevedenoj literaturi, u kojoj je izašla i zbirka kratke proze “Nadalje ćeš sam stariti” Juhana Haštada.

U skladu sa idejom te edicije, obe knjige premijerno predstavljaju prevode nekih od tekstova tih autora na srpski jezik.

Ediciju Stihija, u kojoj centralno mesto zauzimaju knjige poezije autora iz Srbije i bivše Jugoslavije, otvorila je zbirka “Moje rijeke” Faruka Šehića.

Izdanja Partizanske knjige mogu se naći u knjižarama Beopolis i Zepter u Beogradu.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Jun 29, 2016 7:08 pm

Smile Andriću uručen Vasko Popa



Nagrada „Vasko Popa“ uručena je Radomiru Andriću za zbirku pesama „Osim jedne stvari“ koja je, prema oceni žirija, najbolja knjiga poezije na srpskom jeziku za 2015. godinu.
Nagrada „Vasko Popa“, koja se sastoji od povelje i novčanog iznosa koju dodeljuju Fondacija Hemofarm, Skupština opštine Vršac i Agencija Đorđević, uručena je Andriću na svečanosti u Gradskoj kući u Vršcu.
Gradonačelnica Vršca Dragana Mitrović čestitala je Andriću i svim dosadašnjim dobitnicima nagrade „Vasko Popa“, ističući da je Vršac na njih ponosan i da su ga učinili gradom poezije i kulture. „Nadam se da će Vaskova poezija nastaviti da inspiriše i brojne pesnike u budućnosti“, rekla je gradonačelnica.

Stručni žiri, koji su činili Milovan Vitezović, Duško Novaković i Dragan Jovanović Danilov, jednoglasno je proglasio najboljom zbirku pesama „Osim jedne stvari“, u konkurenciji od 70 knjiga.
Prema oceni žirija, Andrić je na maestralan način, jezikom bliskim narodnom govoru, bez obzira na tragizam ljudskog postojanja, umeo da iznese nadu „srca nagriženog sumnjama“ da je svet, lepši i podnošljiviji ukoliko ga poezija učini humanijim.
„U vreme globalizacije i uniformisanosti sveta, važno je da zastanemo i da se podsetimo da imamo umetnike svetskog glasa. Hemofarm Fondacija i iz tog razloga svim srcem istrajava na negovanju i na promovisanju značaja ove važne nagrade. Time s jedne strane, ispoljavamo svest o značaju poezije, ali i vrednosti pesnika, koji su naši savremenici“, rekla je direktorka Hemofarm Fondacije Suzana Đorđević.
Nagrada je ustanovljena 1995. godine u znak poštovanja i sećanja na pesnika Vaska Popu. Osnivači nagrade su Agencija Đorđević i Društvo prijatelja Vršca, uz podršku Opštine Vršac i Hemofarm Fondacije, a uvek se dodeljuje na dan rođenja Vaska Pope.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Jul 06, 2016 8:16 pm

Smile Krokodil u užem izboru za nagradu EACD



Udruženje Krokodil iz Beograda, organizator istoimenog regionalnog književnog festivala, ušlo je u uži izbor za Evropsku nagradu za komunikacije u kategoriji nevladinih organizacija, u kojoj su finalisti i projekti “Gradovi žele dobrodošlicu izbeglicama” (Cities welcome refugees) organizacije Eurocities i Crveni krst Flandrije (Rode Kruis Vlaanderen).

Evropska nagrada za komunikacije dodeljuje se i kompanijama i mladim komunikatorima, a žiri čine članovi Upravnog odbora Evropske asocijacije direktora komunikacija (European Ašociation of Communication Directors - EACD).

Udruženje Krokodil nominovano je za strategiju komunikacije za prošlogodišnje izdanje festivala Krokodil.

Tim koji bude dobio najveći broj glasova članova EACD biće nagrađen Evropskom nagradom za komunikacije na gala ceremoniji 7. jula u briselskom hotelu Hôtel de la Poste, u okviru Evropskog samita za komunikacije.

Sa više od 2.200 članova iz 42 zemlje, EACD je vodeća evropska mreža predstavnika sektora komunikacija.

Evropski samit za komunikacije je najveće okupljanje te vrste u Evropi koje spaja hiljade vodećih ličnosti iz sveta odnosa sa javnošću i korporativnih komunikacija u Briselu, u cilju umrežavanja i razmene ideja o najmodernijim strategijama i alatima koji se koriste u savremenim komunikacijama. Svake godine EACD dodeljuje Evropsku nagradu za komunikacije koja ima za cilj da na evropskom nivou nagradi izuzetna komunikacijska dostignuća. Nagrađujući izuzetne strategije komunikacija, kao i projekte, EACD ima za cilj da privuče, inspiriše i angažuje sadašnje i buduće lidere u sektoru komunikacija.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Jul 06, 2016 8:20 pm

Smile Novi Ars



Novi broj časopisa za književnost, kulturu i društvena pitanja “Ars”, u izdanju Otvorenog kulturnog foruma sa Cetinja i Crnogorskog društva nezavisnih književnika iz Podgorice, a sadrži teme u rasponu od austrougarske ratne propagande, preko proze Ethema Mandića, Bogića Rakočevića, Sande Dodevskog, Bojana Krivokapića, Vlada Vurušića i Ejmi Blum, poezije Euridike Kišove, Draga Štambuka, Ridvana Dibre, do temata “Žene – tela – prostori”, odnosno konkursa za najbolju “žensku priču”.

U “Arsu” je ekskluzivno objavljen tekst Vladimira Jovanovića “Kralj Nikola I u ogledalu austrijske karikature. Primjeri iz neđeljnika Die Muskete (1908-1916)” koji je istraživao austrougarsku ratnu propagandu, uključujući priloge likovnih umetnika, protiv Kraljevine Crne Gore. Povodom vojnog osvajanja Lovćena 1916. godine i kapitulacije Crnogorske vojske, nastale su slavodobitne slike ili karikature. Kroz štampu i izložbe, ti radovi su dobili široki publicitet i veličali su slavu K. und K. (Kaiserlich und Königlich) armije i njenih zapovednika, takođe nagrađenih činovima i ordenjima nakon okupacije crnogorske kraljevine.

Novi broj “Arsa” otvara kratka priča mladog crnogorskog knjževnika Ethema Mandića “Pjesma”. “Ćerka profesora Reljića” je proza publiciste i književnika Bogića Rakočevića, a sledi priča Makedonca Sande Dodevskog “Vezena Maramica”. U “Arsu” je prvi put objavljena poezija Euridike Kišove “Realije”, a može se pročitati i poezija hrvatskog diplomate i doktora Draga Štambuka “Zefir”. Mladi novosadski autor Bojan Krivokapić objavio je dve priče, kojima debituje u crnogorskim književnim časopisima.

U novom broju “Arsa” objavljen je i odlomak iz romana “Nesanica” hrvatske spisateljice Marine Šur Puhlovski, te proza Vlada Vurušića “Kiše dublinske”.

Temat “Žene – tela – prostori”, koji su priredile Nataša Nelević i Aleksandra Nikčević-Batrićević na osnovu konkursa za najbolju “žensku priču” koji je Nova centar za feminističku kulturu objavio u 2014. godine kako bi ohrabrio i učinio vidljivijim žensko književno autorstvo i sve književne prakse koje, na tragu ženskog pisma, nastaju na marginama književnih i ideoloških kanona. Osim priče “Miraz” Jelene Gošović-Perović, koja je nagrađena, temat sadrži još osam priča koje je izdvojio žiri, a među autorkama su Jovanka Vukanović, Melanija Bulatović, Adrijana Gvozdenović, Sonja Ražnatović, Anja Jovanović, Tanja Sekulić, Vela Tešović i Aleksandra Milić.

Novi “Ars” sadrži i stihove albanskog književnika Ridvana Dibre “Mojsijeve rane”, u prevodu Sabine Osmanović i Ćazima Muje, te priču Ejmi Blum “Srebrna voda”, u prevodu Aleksandre Nikčević-Batrićević. Novak Kilibarda je objavio dramu “Dramski iskaz memoara Anta Dakovića”, a Petar Penda potpisuje tekst “Theoria, poiesis, praxis”, prikaz knjige “Theoria, poiesis, praxis: Savremena književnoteorijska misao 2” koju je priredila Aleksandra Nikčević-Batrićević, a objavio OKF Cetinje 2016.

Rajko Cerović u novom broju “Arsa” autor je teksta “Sjaj i bijeda tajnih službi”, o novom romanu Milorada Popovića “Čovjek bez lica”, u izdanju zagrebačke Frakture i cetinjskog OKF-a.

Novi broj “Arsa” zatvara tekst “Majstor forme i stila” o Sretenu Asanoviću (1931-2016), koji je napisao Milorad Popović.

Tekstovi iz novog Arsa naći će se uskoro na sajtu Otvorenog kulturnog foruma

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sub Jul 16, 2016 5:40 pm

Smile Odlazak Petera Esterhazija



Nagrađivani mađarski pisac Peter Esterhazi, jedan od najvažnijih savremenih evropskih pisaca, preminuo je 14. jula u Budimpešti u 66. godini, saopštila je piščeva porodica.

Esterhazi se od septembra 2015. godine, kada je saznao za tešku bolest, lečio od raka pankreasa.

Rođen u Budimpešti 1950. godine, Esterhazi je preveden na većinu svetskih jezika. Prepoznat je kao moderan, inovativan i duhovit pisac,

Esterhazi je “plenio pažnju i svojim knjigama i svojim entuzijastičkim učešćem u književnom, kulturnom i javnom životu”, saopštio je njegov izdavač na srpskom, beogradska kuća Arhipelag.



Esterhazi potiče iz najslavnije mađarske aristokratske porodice koja je vekovima davala grofove, kardinale i biskupe, presudno utičući na mađarsku i dugo vremena na austrougarsku politiku.

Iako je prvi Esterhazi koji, poput njegovih predaka, nije rođen kao grof, Peter Esterhazi je bio jedan od najvećih izdanaka te velike porodice. O gotovo osam vekova svoje porodice Esterhazi je napisao obimni roman “Harmonia caelestis”, na kojem je radio nepunih deset godina, da bi posle šokantnog otkrića da je njegov otac, poslednji grof Esterhazi, bio doušnik režima i mađarske komunističke policije, napisao nastavak tog romana “Ispravljeno izdanje”.

Esterhazijevoj porodici je u komunističkoj Mađarskoj konfiskovana celokupna imovina, da bi 1951. godine bila deportovana u unutrašnjost zemlje. Esterhazijev otac, inače doktor prava, bio je primoran da okopava kukuruz na državnom poljoprivrednom imanju. Tek 1956. porodici Esterhazi je dozvoljen povratak u Budmpeštu, gde je Peter pohađao prerstižnu i poslednju nezatvorenu crkvenu gimnaziju. Jedno vreme je aktivno igrao fudbal.

Završio je studije matematike, ali je samo nekoliko godina radio u svojoj struci, u Matematičkom institutu u Budmipešti. Od 1978. godine je profesionalni pisac.

Među velikim delima Petera Esterhazija su romani “Proizvodni roman”, “Mala mađarska pornografija”, “Pomoćni glagoli srca”, “Uvod u lepu književnost”, “Knjiga o Hrabalu”, “Čudesni život ribice”, “Pogled grofice Han-Han. Nizvodno Dunavom”, “Zapisi jednog dušebrižnika”, “Jedna žena”, “Harmonia caelestis”, “Ispravljeno izdanje”, “Sloboda je težak otrov”, “Nemačka u šesnaestercu” i “Ništa od umetnosti”.

Sa mađarskim nobelovcem Imreom Kertesom napisao je knjigu “Ista priča” koja sadrži dve pripovetke: Kertesov “Zapisnik” i Esterhazijev “Život i književnost”.



Esterhazi je dobitnik niza mađarskih i međunarodnih književnih nagrada i priznanja, među kojima su Košutova nagrada, nagrade “Šandor Marai”, “Vilenica”, Herderova nagrada, Austrijska državna nagrada za književnost, Bjornsonova nagrada, Legija časti u oblasti književnosti umetnosti i književnosti, Nagrada za mir nemačkih izdavača i knjižara…

Bio je član Nemačke akademije za jezik i književnost, Akademije umetnosti u Berlinu, kao i Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti.

Na srpski jezik prevedeno je više Esterhazijevih knjiga.

Poslednjih godina Esterhazijeve knjige na srpskom jeziku objavljivao je Arhipelag, koji je objavio njegove slavne romane “Pomoćni glagoli srca” i “Ništa od umetnosti”, obe u prevodu Arpada Vicka, Esterhazijevog najposvećenijeg prevodioca na srpski jezik.

Esterhazijev roman “Pomoćni glagoli srca” je knjiga o majci, sastavljen od sećanja i emocija, od uzbudljivih trenutaka proživljenog života i prizora koji se ne mogu zaboraviti, od detalja koji priči daju nesvakidašnju moć obnove minulog vremena. Taj roman je efektna rekonstrukcija privatnih i javnih istorija istočne Evrope u drugoj polovini XX veka.

“Ništa od umetnosti”, jedna od najvažnijih knjiga Esterhazija, jeste pronicljiv i jezički raskošan roman o majci i o fudbalu. Glavni junak je dečak koji odrasta pored majke koja je zaluđena fudbalom i čiji je život trajno obeležila slava velike mađarske fudbalske generacije. Otuda se kao paralelni glavni junak pojavljuje veliki fudbaler Ferenc Puškaš uporedo sa Božikom, Ciborom i Hidegkutijem i drugim čuvenim fubalerima te mađarske fudbalske generacije. Prateći uzbudljivu privatnu i javnu istoriju Srednje Evrope u drugoj polovini XX veka, i ispisujući priču koja obuhvata i porodične periperije, i lične avanture, i fudbalske strasti, i sliku socijalističkog društva, roman “Ništa od umetnosti” dolazi do naših dana u kojima su mitovi i idoli dobili sasvim nova lica.

“Roman ‘Ništa od umetnosti’ smatram svojim najtačnije napisanim romanom”, rekao je Esterhazi povodom tog romana koji je preveden na sve veće evropske jezike.

Poslednji put Esterhazi je boravio u Srbiji 2012. godine, na poziv Arhipelaga i Beogradskog festivala evropske književnosti, kada je imao izuzetno posećene i uzbudljive književne večeri u Beogradu i Novom Sadu.

“Umetnost nije rešenje ni za šta. Roman još nije sprečio nikakvo zlo. Ali dobre knjige, dakle, one o kojima se ovde, u ovim krugovima, obično govori, prožima požudna želja za razumevanjem. To bismo mogli nazvati i nadom. Nada, dobra reč za kraj. A pet minuta prepustimo zaboravu. Koja je sad poslednja reč?”, napisao je Esterhazi prošlog septembra, neposredno pošto je saznao za svoju tešku bolest. Bila je to jedna od poslednjih njegovih javnih poruka čitaocima. Ali nikako ne i poslednja. Pre samo mesec dana Esterhazi je završio i predao mađarskom izdavaču svoj novi roman “Dnevnik o gušterači”, svedočeći još jednom, na vlastitom primeru, da su dobre knjige, kao što je svedočio celog života, “naša poslednja nada”.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Jul 19, 2016 6:21 pm

Smile Umetnica glume i života



Knjiga “Ne daj se”, autorizovana biografija Mire Banjac, autorke Tanje Nježić, predstavljena je na Festivalu evropskog filma na Paliću, na kojem je u velikoj meri i nastala ta zbirka priča iz života slavne glumice i predsednice Saveta FEF-a.

“Pred vama je jedna od četiri knjige o meni, knjiga jednog potrošenog života. Uvek mi se činilo da mali život nije dovoljan za knjigu. Ja sam zaista vodila jedan mali život, nisam nikada bila spektakularna glumica, živim jednostavno, ne idem na Maldive, nemam bazene, ali mi je lepo”, rekla je Mira Banjac 19. jula na promociji knjige “Ne daj se”.

Navodeći da se autorka vrlo dugo bavila njenim životom, i to ne površno, Mira Banjac rekla je da se naoko može činiti da su u toj knjizi margine, ali je dodala da je njen život upravo i sastavljen od margina koje su ga činile takvim kakav jeste.

“Volim što neko ko se bavi mnome zna i ono što možda ne bi trebalo da zamara javnost, ali pošto smo mi glumci izloženi ljudi, mi smo u izlogu i vi svi imate pravo na mene”, navela je Mira Banjac.

“Ovo je, takođe, moj mali kapital i naravno ovo su sada kamate. Ja se sa ljubavlju zahvaljujem Tanji koja je zaista mnogo truda uložila, vitlajući me tokom festivala i kada sam mislila da treba da se odmaram, hvatala je svaki moj trenutak i mislim da je uspela da uhvati ono što jeste suština mog malog življenja”, dodala je ona.

Prema rečima Mire Banjac, u mnogim intervjuima tokom vremena bila se izvukla jedna rečenica koju su mnogo razvlačili, kao svojevrsni njen logo, a to je bilo: “Dok je meni mene”.

“Ja sada znam da je to bilo u jednom periodu života kad sam zaista negde spoznavala sebe. Sada zaključujem: Dok je meni drugih. Vi drugi, vi prvi do mene, vi ste formirali moj život, hvala vam”, rekla je Mira Banjac.

Novinarka Tanja Nježić izjavila je da se knjiga dugo pisala sama, a da toga njih dve nisu bile svesne.

“U ovom našem ni malo lakom, ali na svoj način lepom poslu, imala sam čast i sreću da mi se put često ukršta sa Mirom. Ono što je bio moj osnovni utisak i potom glavni motiv da se bavim pisanjem ove knjige jeste činjenica koliko je Mira velika glumica, ali isto tako veliki umetnik života. U svakom detalju i u svakom krupnom trenutku u njenom životu se prelama kako se dostojanstevno nosi sopstveni život i kad je teško i kad je lepo”, dodala je Tanja Nježić, navodeći i da je u današnjem vremenu površnosti, život Mire Banjac prebogat i preinteresantan život, što automatski znači i sa mnogo teških momenata. Kao takav, predstavlja ogledalo snage posvećenosti.

“Nema te situacije da Mira kroz nju ne prolazi sa jednom ogromnom ljubavlju i posvećenošću, čak i kada sumnja ili kada je pred izazovom”, istakla je Tanja Nježić.

U knjizi “Ne daj se”, u izdanju Vulkana, objavljene su i recenzije Vase Pavkovića i Aleksandra Milosavljevića, kao i spisak odabranih uloga Mire Banjac, uz tridesetak fotografija.

Direktor FEF Palić Radoslav Zelenović izjavio je da je ta knjiga za njega veliko i divno iznenađenje.

Zelenović je citirao deo u kojem Mira Banjac piše pismo mladoj sebi, odnosno devojčici iz Erdevika koja je izabrala put glume kao mogućnost spasonosnog prostora.

“Radićeš dosta, uvek punom snagom i punom posvećenošću i u radu nalaziti zadovoljstvo. Iz ove perspektive i sa ovim godinama, a osam je prva cifra, sa sigurnošću mogu reći kako je nalaženje zadovoljstva u radu jedno od najvećih mogućih čovekovih postignuća, ako ne i najveće”, pročitao je Zelenović, dodajući da je pokušao da pobroji njene uloge i stao kod 185, što filmskih, što televizijskih likova.

“Imati energiju kakvu ona danas ima, pokretati nas kako to čini na sednicama Saveta FEF-a kada malo potonemo, i profesionalno i privatno, jeste nešto što može svima nama da bude primer”, naglasio je Zelenović.

Parafrazirajući jedan filmski naslov, primetio je da bi knjiga o Miri Banjac mogla da se zove i “sitnice koje znače život”, a pomenuo je da se i sam nalazi u jednoj od opisanih anegdota.

“Knjiga je sačinjena iz niza zanimljivih detalja od kojih mnoge nisam znao i pored svih godina druženja sa Mirom, a sasvim je dobro štivo i za jedan vrlo zanimljiv film i to pre igrani nego dokumentarni”, ocenio je Zelenović.

Prema njegovim rečima, za takvu bogatu karijeru i život ni četiri knjige nisu dovoljne.

“Slušajući Miru svih ovuh godina na Paliću, njene priče sa snimanja i iz čuvenog bifea Ateljea 212, često sam se pitao hoće li neko to da zapiše. Tanja je napravila podvig i sačinila svojevrsni dokument vremena u kakvom smo živeli i kakve smo briljantne glumce imali”, rekao je Zelenović.

Mira Banjac je i dobitnica prestižne nagrade "Aleksandar Lifka" Festivala evropskog filma Palić 2014. godine, kada je dodeljena i francuskom reditelju Klodu Lelušu (Claude Lelouch).

Festival evropskog filma Palić predstavlja od 16. do 22. jula više od sto filmova, a uprkos smanjenom budžetu, domaćin je i brojnim autorima i članovima filmskih ekipa iz Evrope.

Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Jul 25, 2016 6:18 pm

Smile Nomadizam u književnosti



Književni festival ŠUŠUR! biće održan jubilarni, peti put 7. avgusta u Korčuli, a predstaviće autore čiji se opusi i interesovanja vezuju za putovanja, premeštavanja, radni ili životni nomadizam.

Pred Katedralom sv. Marka u Starom gradu najavljeni su Alida Bremer, Jerko Bakotin, Dragan Markovina, Marko Pogačar i Igor Štiks, sa Seidom Serdarevićem kao moderatorom.

Prethodno će na trgu ispred Crkve sv. Petra biti održane besplatne kreativne radionice za decu, u saradnji s platformom Djeca.hr.

Festival će biti završen rođendanskom feštom povodom prve petoletke postojanja, a za plesno slavlje na otvorenom biće zadužen najverniji gost, beogradski DJ Ewox.

ŠUŠUR! Festival od riči povetio je program jubilarnog izdanja istraživanju društveno-političkog fenomena intelektualne migracije i nomadizma – temi koja je dugo prisutna i u književnosti, a na poseban način se vezuje za samo ostrvo Korčulu koje je od pamtiveka prošarano putokazima raznovrsnih odlazaka i dolazaka.

U društvu autora kojima su migracija i nomadizam sastavni deo životnog i/ili profesionalnog opusa, ta tema biće ispitana u kontekstu književnosti, uz pokušaj odgovora na pitanje leži li poreklo nomadizma u potrazi za inspiracijom, avanturizmom ili je pak posledica određenih nužnosti. Gosti će se dotaći i pitanja poput uticaja migracija na lični i umetnički razvoj pojedinca, usvajanja i razmenjivanja raznih kulturnih obrazaca i njihovog odražavanja na kreativni rad, kao i pitanja porekla, pripadnosti i identiteta, te značajne uloge jezika u njihovom formiranju.



ŠUŠUR! Festival od riči je književni festival koji organizuje udruženje Kula iz Zagreba, koje u partnerstvu sa Blockfrei iz Beča, okuplja ženski tim iz Zagreba, Beograda, Beča i Splita. Realizuje se svakog avgusta na raznim lokacijama Starog grada Korčule, privlačeći i domaću i regionalnu publiku i autore.

Festival se svake godine bavi određenom temom bliskom ostrvu Korčula, njegovim stanovnicima i posetiocima, uspostavljajući na taj način neposrednu komunikaciju gostujućih autora i publike.

Do sada se ŠUŠUR! bavio temama putopisa, islomanije i života na ostrvu, debatovalo se o fenomenologiji dalmatinskog galeba, izgovarala se poezija u saradnji s beogradskim kolektivom Pesničenje, a 2015. godine raspravljalo se o značaju i dometu krimića&ljubića.



Među dosadašnjim gostima ŠUŠUR!-a su renomirani, ali i mladi regionalni, hrvatski i lokalni autori, kao što su Vladimir Arsenijević, Rumena Bužarovska, Marko Tomaš, Srećko Horvat, Stefan Bošković, Ante Tomić, Želimir Periš, Olja Savičević Ivančević, Sanda Hančević, Muharem Bazdulj, Mirjana Novaković, Kate Mitćell, Marko Pogačar, Marijo Glavaš, Darko Šeparović, Ivica Duhović-Žaknić, Duško Kalogjera, Ankica Tomić, Anela Borčić, Valerija Jurjević, Marija Borovičkić, Tanja Mravak, Vlado Bulić, Jordan Cvetanović, Dragan Markovina, Damir Markovina, Toni Faver, i mnogi drugi.

Ovogodišnji ŠUŠUR! Festival od riči pomogli su Ministarstvo kulture Hrvatske i Grad Korčula.

Festivalski sajt je susur.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sub Jul 30, 2016 5:49 pm

Smile Rimejk Anđele Arsenijevića



Beogradski pisac Vladimir Arsenijević, jedan od najprevođenijih autora svoje generacije, objavio je novi roman “Ti i ja, Anđela” o 90-im godinama, koji je nastavak tetralogije započete knjigom "U potpalublju" i rimejk romana “Anđela” iz 1997.

Arsenijevićev novi roman, u izdanju Lagune, najavljen je kao dostojan naslednik njegovog najpoznatijeg dela “U potpalublju” za koje je 1994. godine dobio NIN-ovu nagradu i tako postao njen najmlađi laureat.

“U potpalublju” je bila prva knjiga zamišljene tetralogije Cloaca Maxima.

Arsenijević je bitno izmenio strukturu i priču romana “Anđela”, budući da je u međuvremenu stekao ogromno spisateljsko i životno iskustvo, koje je doprinelo da napiše zapravo potpuno nov roman.

Radnja se događa početkom 90-ih, kada ljudi i dalje nestaju – beže iz zemlje, umiru u njoj ili ginu u ratovima u kojima Srbija zvanično nije učestvovala. Usred košmara i očajničkog zavaravanja da novih ratova neće biti, Anđela živi životom majke koja se suprotstavila heroinu, a pripovedač, koji ne otkriva svoje ime, pokušava da se nosi sa teretom očinstva i egzistencijalnog beznađa. Anđelina uskomešanost, prinudni život s roditeljima, prijateljstva koja nestaju i sveprisutnost smrti postaju nesnosno teški – čini se da će stradati i sama ljubav.

Pokušaji da se ona očuva izgradili su potresnu priču o životu u grotlu zla ranih 90-ih.

Arsenijević je, pored romana “U potpalublju”, koji je preveden na 20 jezika, a istoimena pozorišna predstava nagrađena je Sterijinom nagradom 1997, napisao i romane: “Anđela”, “Meksiko – ratni dnevnik”, “Išmail” i “Predator”, te zbirku eseja “Jugolaboratorija” i ilustrovanu novelu “Minut – put oko sveta za 60 sekundi”.

Godine 2000. pokrenuo je izdavačku kuću Rende u kojoj je radio kao urednik do 2007. Osnivač je festivala Krokodil i izdavačke kuće za audio-knjige Reflektor, a kolumne i eseje redovno objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Avg 03, 2016 7:30 pm

Smile Najbolji slovenski romani



Međunarodna edicija 100 slovenskih romana, čiji je srpski izdavač Arhipelag, biće predstavljena 4. avgusta na književnoj večeri u Institutu Čigota na Zlatiboru, što će biti prilika za razgovor o knjigama koje su izazvale veliku pažnju čitalaca u Srbiji, među kojima su i romani slavne ruske književnice Ljudmile Ulicke “Slučaj Kukocki” i provokativnog ruskog pisca Alekseja Slapovskog “Prvi drugi dolazak”, te romani slovenačkih pisaca Draga Jančara, Janija Virka, Suzane Tratnik ili Vlada Žabota, makedonskih autora Goceta Smilevskog, Dimitra Baševskog i Slobodana Mickovića, kao i slovačkih pisaca Dušana Mitane i Antona Balaža.

Ediciju 100 slovenskih romana predstaviće u 20.30 glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović, koji je i glavni urednik tog međunarodnog projekta, a moderatorka razgovora je Mirjana Crnčević.

Edicija 100 slovenskih romana je najveći međunarodni kulturni, književni i promotivni projekat slovenske literature, pa tako i najveći projekat u koji je trenutno uključena srpska književnost. Države članice projekta su uz pomoć strukovnih i partnerskih institucija izabrale po deset romana objavljenih posle pada Berlinskog zida, a jedini kriterijum izbora bio je umetnički kvalitet.

Edicija 100 slovenskih romana je prvi književni projekat Foruma slovenskih kultura, međunarodne kulturne organizacije zainteresovane za pitanja savremene kulture i kulturne baštine. Tim projektom Forum slovenskih kultura započeo je intenzivnu književnu razmenu između slovenskih naroda, kao i širu međunarodnu promociju i predstavljanje slovenskih književnosti.

Cilj projekta 100 slovenskih romana jeste, u prvom redu, međusobno upoznavanje književnosti i kultura slovenskog sveta, podsticanje međusobnog prevođenja slovenskih književnosti i kultura, kao i osmišljeno i reprezentativno predstavljanje najboljih primera modernog slovenskog romana na velikim svetskim jezicima. Da bi se postigao taj cilj, bilo je neophodno oblikovati antologiju romana pisanih i objavljenih na slovenskim jezicima posle pada Berlinskog zida. Takva antologija, retka u ukupnom evropskom izdavaštvu, dobijena je u reprezentativnoj ediciji 100 slovenskih romana.

Pored produbljivanja postojećih ili uspostavljanja pokidanih kulturnih i književnih veza među slovenskim zemljama i kulturama, posle decenija obeleženih promenama državnog poretka, društvenog sistema, državnim dezintegracijama, kao i tranzicijom, edicija 100 slovenskih romana zamišljena je i kao način da se stvori nova generacija prevodilaca sa slovenskih jezika, kao i da se u svakoj slovenskoj zemlji oblikuje interpretativna zajednica u kojoj će se uspostaviti razumevanje književnih dela koja nastaju na drugim slovenskim jezicima.

Edicija 100 slovenskih romana je reprezentativni, antologijski projekat koji je izazvao dosta pažnje kulturne javnosti i izvan slovenskih zemalja.

Knjige iz te edicije počele su prethodnih meseci da izlaze i na engleskom i portugalskom jeziku, a do kraja 2016. godine deo naslova iz te edicije biće objavljen i na španskom jeziku, saopštio je Arhipelag, koji je, inače, i najaktivniji nacionalni izdavač edicije 100 slovenskih romana.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Sponsored content Danas u 3:09 pm


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 13 od 15 Prethodni  1 ... 8 ... 12, 13, 14, 15  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu