Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 46 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 44 Gosta :: 2 Provajderi

laza, Храст

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Dunav
Danas u 3:05 pm od Храст

» Origami
Danas u 1:54 pm od Poli

» Израелски "рецепт" за Косово
Danas u 12:19 pm od Храст

» Srbija u NATO?
Danas u 11:45 am od Храст

» Lepota dolazi iznutra
Danas u 10:54 am od Храст

» Tajne koje žene ne žele da otkriju
Danas u 10:11 am od Avramova

» Brak kao institucija sve nepopularniji
Danas u 10:06 am od Avramova

» Ogledalo
Danas u 9:55 am od Avramova

» Seljačka politika...
Juče u 10:31 pm od laza

» Dvorci i tvrđave
Juče u 7:53 pm od Poli

» Phantasy Photos
Juče u 7:45 pm od Poli

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 6:54 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:29 pm od Brave Heart

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Vesti - književnost...

Strana 2 od 15 Prethodni  1, 2, 3 ... 8 ... 15  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Feb 06, 2014 8:49 pm

Smile  Svetski pisci pisali Putinu

Ugledni pisci iz celog sveta, među kojima su Salman Rušdi (Rushdie), Margaret Atvud (Atwood), Elfrida Jelinek (Elfriede), Ginter Gras (Günter Grass), Džon Ralston Sol (John Ralston Saul), Orhan Pamuk i Ljudmila Ulitskaja (Ludmila Ulitskaya), kao i desetak autora sa prostora Balkana, osudili su set novih ruskih zakona zbog ugrožavanja slobode izražavanja.

“Kao pisci i umetnici, ne možemo da stojimo mirno i gledamo kako naše kolege i novinari moraju da ćute ili rizikuju progon, a često i drakonske kazne zbog izražavanja svog mišljenja”, navelo je više od 200 autora u otvorenom pismu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koje je objavljeno 6. februara u londonskom “Gardijanu”, dan uoči otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Sočiju.

Navodeći da je priča moderne Rusije priča o dramatičnim, gotovo seizmološkim promenama, pisci su naveli da su glasovi njihovih kolega u oduvek uspevali da se čuju i izvan nacionalnih granica, doprinoseći tako političkom i intelektualnom uobličavanju čitavog sveta. Poslednjih godinu i po dana, međutim, ruski zakonodavci usvojili su niz zakona koji ugrožavaju pravo na slobodno izražavanje u Rusiji, a posebno dovode u opasnu situaciju autore pisane reči - takozvani zakoni o gej “propagandi” i blasfemiji zabranjuju “promociju” homoseksualnosti i “verskih uvreda”, kao i dekriminalizaciju klevete.

“Zdrava demokratija mora da čuje nezavisne glasove svih svojih građana. Globalna zajednica ih mora čuti kako bi je obogatila i razliičita mišljenja iz Rusije”, poručili su pisci, među kojima su i Aleksandar Hemon, Andrej Nikolaidis, Daša Drndić, Nadezda Čačinović, Srećko Horvat, Tone Peršak, Vida Ognjenović i Vladislav Bajac sa prostora Balkana.

Svetski pisci su pozvali ruske vlasti da povuku zakone koji ugrožavaju slobodu govora i priznaju obaveze koje imaju na osnovu međunarodnih konvencija o ljudskim i političkim pravima o poštovanju slobode mišljenja, izražavanja i vere, uključujući i pravo ateizma.

Takođe, ruske vlasti pozvane su da se potpuno posvete stvaranju okruženja u kojem će svi građani moći da uživaju u dobrobitima od slobodne razmene mišljenja.

Među potpisnicima pisma su i Aki Kaurismäki, Ijan Makjuan (Ian McEwan), Kerol En Dafi (Carol Ann Duffy), Džulijan Barns (Julian Barnes)...

Rušdi je izjavio “Gardijanu” da je ta kampanja “izuzetno važna za ruske pisce, umetnike i njima slične građane”.

Uoči Olimpijade u Sočiju, aktivisti LGBT zajednice protestovali su 5. februara ispred ruskih ambasada u dvadesetak gradova širom sveta, apelujući i na sponzore Zimskih olimpijskih igara da progovore protiv anti-gej zakona.

I Ujedinjene nacije osudile su ruske zakone koji ugrožavaju seksualna prava i slobode - generalni sekretar UN Ban Ki-mun iskoristio je priliku za to u govoru uoči otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Sočiju, ističući da se i tema prošlogodišnjeg Međunarodnog dana ljudskih prava, 10. decembra, odnosila na sportsku osudu homofobije.

Uprkos burnim reakcijama, Putin smatra da su u redu i da on lično nema predrasude o homoseksualnim osobama.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pet Feb 07, 2014 9:56 pm

Smile  Ispovest razočaranog čoveka

Novi roman Ratka Dangubića “Ostrvo od pepela”, objavljen nedavno u izdanju Arhipelaga, ispovest je razočaranog čoveka današnjice, “roman o nama koji smo opstali i ostali”, kako kaže autor.

“Naše pamćenje je iskidano kao ispreturana slova Morzeove azbuke. Istorija pokazuje da postoji bezbroj mehanizama za upravljanje pojedincima, narodima i razumevanjem stvarnosti. Uz sve drugo što je u romanu, ostrvo od pepela je i Srbija. To je zemlja kojoj prošlost pripada i ne pripada, ona je najsurovija prema sebi samoj, ona je samoj sebi zamka. Ona je ostrvo na kopnu. To je jedan neviđen fenomen. Kopno je svuda oko nje, a ona je ostrvo. Ovde ništa ne može da padne u vodu. Ona je zemlja na bilbordima, ostrvo na bilbordima, ona je i čaura svilene bube”, naveo je Dangubić, romansijer, pripovedač i aforističar.

Glavni junak njegovog novog romana je čovek kome su se sve iluzije raspršile, sve velike priče su ispričane, svi tabui su srušeni, sve nade su nestale sa horizonta…

Ostala je, kako navodi Arhipelag, još samo bespoštedna priča u kojoj taj junak naših dana presabira gde je bio i šta je radio, on i njegovi bližnji i daljnji, u poslednje dve decenije svog i našeg života.

Uporedo sa njegovom pričom, kao u nekom pripovedačkom rašomonu, teku priče ostalih junaka tog romana: Sofije, Ljiljane, Mile, Karoline ili pak posredni glasovi Ivanovog sina Svetozara koji živi u Barseloni. U toj uzburkanoj mreži ljudskih glasova koji se dozivaju i dopunjavaju, nastavljaju i sučeljavaju nastaje priča autentične snage, potpune ispovednosti i neprestane napetosti uz pomoć koje se traga za razumevanjem sopstvene, intimne priče u razobručenom vremenu.

Ukrštajući više glasova, pri čemu se ti glasovi nekada i međusobno osporavaju, Ostrvo od pepela daje nesvakidašnju sliku devedesetih godina i protekle decenije u kojoj se smenjuju istorijske i lične drame, politička obest, strategije manipulacije, časovi uzleta i dubokog pada, osećanje gneva i izneverenosti. I sve se to sklapa u iskustvu najniže tačke kao sume životnog iskustva junaka ovog odličnog romana.

Ivan i Sofija nastoje da napuste svoj dotadašnji način života i duhove savremene ili nešto starije istorije. Put u Kinu i uzgajanje svilenih buba čini im se kao jedna nova mogućnost koja je do tada, u istrzanom vremenu istorije, politike i neuređene svakodnevice, ostača nedosegnuta.

Dangubić (1946) je najviše uspeha do sada postigao romanima “Nemački u sto lekcija”, “Bela priča” i “Moving Day”, koji se pre dve godine našao u užem izboru za NIN-ovu nagradu.

Priče i aforizmi Dangubića prevedeni su na više jezika i zastupljeni u nekoliko antologija u zemlji i inostranstvu.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Feb 17, 2014 7:58 pm

Smile  Iskušenja modernih vremena


Izdavačka kuća Arhipelag objavila je knjigu eseja Čarlsa Simića “Gledaj dugo i netremice”, koji predstavljaju strasno i lucidno svedočanstvo o iskušenjima modernih vremena od marginalizacije kulture do obesti i manipulativnih strategija politike.

U prevodu Ivice Pavlovića i Vesne i Draška Roganovića sa engleskog jezika, knjiga “Gledaj dugo i netremice” sadrži eseje pisane u poslednjih sedam godina, uvek sa konkretnim povodom, koji su nedvosmislen odgovor Simića na političke, društvene i kulturne izazove koji oblikuju sliku našeg vremena.

Simić, između ostalog, govori o političkoj neodgovornosti, o vojnim intervencijama, o tome ko su danas autentični svedoci užasa, o nestanku javnog dobra iz javnih politika, o novom globalnom talasu pesimizma, o marginalizaciji znanja, o javnim bibliotekama koje se u SAD sve češće zatvaraju, o filmovima koje ne možemo zaboraviti ili o slikama i prizorima savremenog sveta koje ne smemo prećutati.

Uporedo sa kritičkom slikom savremenog trenutka, Simić oživljava vlastita sećanja na odrastanje u Beogradu ili pak na život u Evropi i potom u Americi.

Prema rečima Simića, mnogi od tih tekstova u vezi su sa njegovim životom tako da se čine kao delovi nekakve autobiografije.

“S druge strane, društvo u SAD je visoko polarizovano. Nejednakost u prihodima između bogatih i nas, svih drugih, toliko je velika da naš politički sistem više niti funkcioniše, niti se može popraviti. Neki se veoma uznemire zbog mojih tekstova i siguran sam da bi voleli da me zadave, samo kada bi mogli. Neki drugi, moji čitaoci, vole me upravo zbog onog o čemu govorim i pišem”, naveo je Simić povodom knjige “Gledaj dugo i netremice”, preneo je Arhipelag.

Prema mišljenju Vesne Roganović, jednog od prevodilaca knjige, iza svakog od ovih eseja vidi se jedan bogat i vitalan život, ali i autentičan pogled na svet koji vrlo često ide protiv svake struje.

Rođen u Beogradu 1938. godine, Čarls Simić je jedan od najznačajnijih savremenih svetskih pesnika i esejista.

Njegova reprezentativna knjiga izabranih i novih pesama "Iščekujući presudu" objavljena je na srpskom jeziku pre tri godine. Pre te knjige Arhipelag je, kao srpski izdavač knjiga Simića, objavio i njegovu esejističku knjigu „Alhemija sitničarnice“, sastavljenu od probranih sećanja i uspomena, poetičkih traktata i lucidnih esejističkih uvida, impresivnih i otkrivajućih slika Njujorka, ali i Beograda.

Simić je za poeziju i esejistiku dobio neke od najvažnijih nagrada, među kojima su i Pulicerova, Nagrada “Edgar Alan Po”, Nagrada Američke akademije, Međunarodna Grifinova nagrada za poeziju, Nagrada “Valas Stivens”, Nagrada Poeta Laureatus Kongresne biblioteke u Vašingtonu i Medalja “Robert Frost” za životno delo u poeziji.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Feb 18, 2014 9:46 pm

Smile  Meša Selimović za 2013. Vladušiću i Negrišorcu


Književnu nagradu “Meša Selimović” za knjigu godine ravnopravno su dobili za 2013. Slobodan Vladušić za roman “Mi, izbrisani”, u izdanju Lagune iz Beograda, i Ivan Negrišorac za poetsku zbirku “Kamena čtenija”, u izdanju Orfeusa iz Novog Sada.

Nagrada “Meša Selimović” dodeljena je 26. put, a obe knjige dobile su po 15 poena tokom procesa ocenjivanja ovogodišnje produkcije u kojem su učestvovala 54 domaća književna kritičara, teoretičara i istoričara književnosti, saopštila je 18. februara Laguna.

Vladušićev roman bio je i u najužem izboru za NIN-ovu nagradu za 2013. godinu, koju je dobio Goran Gocić za “Tai”.

Nagrada “Meša Selimović”, koju dodeljuje kompanija “Novosti”, treći put je dobila dva laureata, a prvi put je dodeljena knjizi poezije i romanu.

“Večernje novosti” su svakodnevno objavljivale predloge i glasove članova žirija, pri čemu je svaki član mogao da izdvoji pet knjiga svih žanrova domaćih savremenih autora, objavljenih u 2013. godini.

Članovi žirija iz petnaestak gradova u Srbiji i Republici Srpskoj predložili su ukupno više od sto knjiga, uz kratka obrazloženja svog izbora.

Prema pravilima konkursa, obnovljena izdanja i antologije ne uzimaju se u obzir, a isti pisac ne može da bude dva puta dobitnik nagrade.

Nagrada “Meša Selimović” sastoji se od plakete - reljefa sa likom Meše Selimovića, povelje i novčanog iznosa, a biće uručena svečano 5. marta u podne u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Prošle godine nagradu “Meša Selimović” - dodeljenu za 2012, dobio je Aleksandar Gatalica za roman "Veliki rat", za koji je osvojio i NIN-ovu nagradu.

“Novosti” dodeljuju nagradu “Meša Selimović” od 1988. godine, kada su je dobili Dubravka Ugrešić - za “Forsiranje romana reke” i Milorad Pavić za “Predeo slikan čajem”.

Među dosadašnjim dobitnicima su i Slobodan Selenić, Svetlana Velmar-Janković, Ivan V. Lalić, Radoslav Petković, Dragan Jovanović Danilov, Goran Petrović, Vojislav Karanović, Stevan Raičković, Dragan Velikić, Vladan Matijević...

Imenom slavnog i uticajnog pisca Meše Selimovića nazvana je i regionalna književna nagrada za najbolji roman na području Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske i Crne Gore, koja se dodeljuje u Tuzli.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Feb 18, 2014 9:54 pm

Smile  Jelena Lengold u Londonu



Književnica Jelena Lengold boraviće u Londonu od 19. do 22. februara povodom promocije engleskog izdanja svoje knjige priča “Vašarski mađioničar”, u izdanju kuće Istros books.

Glavni događaj najavljen je za 20. februar u sedištu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Londonu, u okviru programa “Prozor na Balkan: Veče srpske književnosti i muzike”, u kojem učestvuju i Vesna Goldsvorti, autorka memoarske proze “Černobiljske jagode” i knjige pesama “Solunski anđeo”, kao i Suzan Kartis Kojaković, osnivačica izdavačke kuće Istros buks iz Londona koja je posvećena predstavljanju književnosti Balkana i Istočne Evrope na engleskom govornom području.

Jelena Lengold i Vesna Goldsvorti će čitati odlomke iz svoje proze i razgovarati s publikom, koja će imati priliku da čuje izbor iz savremene srpske i balkanske muzike u izboru muzičkog stručnjaka Kima Bartona.

Domaćin večeri je Milica Delević, zamenica generalnog sekretara EBRD, a učesnike će pozdraviti i ambasador Srbije u Londonu Ognjen Pribićević, saopštila je kuća Arhipelag, koja je knjigu “Vašarski mađioničar” objavila do sada na srpskom u tri izdanja.

Londonska promocija engleskog izdanja “Vašarskog mađioničara”, knjige za koju je Jelena Lengold dobila Evropsku nagradu za književnost 2011. godine, prvi je u nizu događaja kojim će u narednim mesecima kuća Istros buks, u saradnji sa londonskim parternima, predstaviti značajne savremene glasove srpske i balkanske književnosti.

Englesko izdanje knjige “Vašarski mađioničar” Istros books je objavio u septembru 2013. Pojedini delovi knjige, pre toga su premijerno objavljeni u uglednim engleskim književnim časopisima i na internet portalima za književnost.

Povodom engleskog izdanja “Vašarskog mađioničara” već se pojavio niz prikaza u medijima.

Vesna Goldsvorti je u preporuci za englesko izdanje te knjige istakla da su senzualne i šarmantne, duhovite i urbane priče Jelene Lengold o složenim odnosima i strastima istovremeno i vrlo književne i vrlo čitljive.

Anđelka Grubišić je u prikazu u magazinu “Britic” istakla da su priče Jelene Lengold pravi primer bogatstva srpske književnosti koja je sve donedavno bila nedovoljno poznata engleskom čitaocu.

“Kao slikar koji koristi različite tehnike za oblikovanje pojedinačnih dela, tako i Lengold koristi različite pristupe u svojim pričama koje se zaista doživljavaju kao ulja na platnu. Rezultat je čitava galerija slika u različitim stilovima, od kojih svaka prikazuje jedinstvena iskustva njenih junaka koji su, pri tome, uvek u dosluhu sa univerzalnim temama ljudske egzistencije”, istakla je Anđelka Grubišić, dodajući da junaci Jelene Lengold pokazuju rast u samosvesti koja se može postići samo kroz ljubav i gubitak, ali i alternativne mogućnosti bekstva u neponovljivost fantazije.

Kritičar Pariš Lanterna naglašava istraživanje ljubavi u pričama iz knjige “Vašarski mađioničar”: “U ovim pričama autorka ispituje različite izraze ljubavi, otkrivajući sukobe koji ljude rastavljaju i trenutke koji, iako prolaze neopaženo, vezuju dve osobe tako da ‘duša i telo nemaju granice’. Ovo je senzualna, seksi i inteligentna knjiga priča koje nekada mogu da budu šokantne, ali će učiniti da razmišljate o pitanjima ljubavi”.

Jelena Lengold će u Londonu imati i više susreta sa medijima, kao i razgovor sa svojom engleskom prevodilicom Silijom Hoksvort.

Osim u Velikoj Britaniji, “Vašarski mađioničar” je već objavljen u Italiji i Bugarskoj, a uskoro će se pojaviti i u Makedoniji, Poljskoj, Albaniji, Češkoj i Mađarskoj. U toku su pregovori sa izdavačima iz još nekoliko evropskih zemalja.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Feb 20, 2014 5:49 pm

Smile  Širi izbor za nagradu Desimir Tošić za 2014.



Knjige “Zvezde supermarketa” Maje Vukadinović, “Kako smo izgubili Našu Borbu” Mijata Lakićevića i Dimitrija Boarova, “Dva srca Gorana Milašinovića” Miloša Jevtića, “Kako smo propevali” Ivana Ivačkovića i “Bestragovo” Mihaila Medenice, ušle su u širi izbor za nagradu “Desimir Tošić” za publicistiku.

Prema navodima “Službenog glasnika”, koji je nagradu “Desimir Tošić” ustanovio 2008. godine, ovogodišnja produkcija u oblasti publicistike - u poređenju sa prethodnim godinama - donela je znatno veći broj kvalitetnih knjiga, pa je žiri konstatovao da je i to jedan u nizu razloga koji je opravdao značaj uvođenja te nagrade.

Pojedine knjige u širem izboru izdvojile su se sadržajem ili tematikom, a druge načinom istraživanja i pisanja.

Prema navodima žirija, konkurencija za nagradu “Desimir Tošić” u kategoriji za najbolju kolumnu, feljton ili seriju tekstova, koji su objavljeni u 2013. godini, bila je slična prošlogodišnjoj.

Izdvojila su se tri autora: Boris Jašović, Cvijetin Milivojević i Dragoljub Petrović.

“Službeni glasnik” za najbolju knjigu objavljenu u oblasti publicistike dodeljuje novčanu nagradu u iznosu od 200.000 dinara, dok je nagrada za najbolju kolumnu, feljton ili seriju tekstova, koji su objavljeni u štampanim ili elektronskim medijima, štampanje knjige autora nagrađenih tekstova u izdanju “Glasnka”.

JP “Službeni glasnik” ustanovio je 2008. godine nagradu “Desimir Tošić” za stvaralaštvo u oblasti publicistike, s namerom da afirmiše taj žanr.

Trajanje konkursa je potvrdilo da je nagrada, između ostalog, uticala na sadržaj i broj objavljenih publicističkih dela, jer je kvalitet pristiglih tekstova i knjiga za nagradu iz godine u godinu sve bolji.

Nagrada je nazvana imenom Desimira Tošića, jednog od najznačajnijih srpskih intelektualaca, čime se afirmišu osnovne humanističke i demokratske vrednosti i principi za koje se zalagao. Nagrada se stoga dodeljuje za publicističko delo koje afirmiše istinu, vrednosti i pozitivnu kritiku društva i vremena.

Dosadašnji dobitnici nagrade “Desimir Tošić” su: Aleksandra Petrović i Dorotea Čarnić za knjigu "Proces KP 5 / 03 – ubistvo Zorana Đinđića” i Aleksandar Zograf za seriju strip-kolumni objavljenih u nedeljniku “Vreme” za 2009. godinu, Slavoljub Đukić za knjigu “Političko groblje” i Nebojša Popov za seriju tekstova objavljenih u “Republici” za 2010. godinu, Vladimir Gligorov za knjigu “Talog – Ogledi o prednostima slobode” i Zlatko Paković za tekstove objavljene u listu “Politika” za 2011. godinu, Dragoljub Đorđević za knjigu “Kazuj krčmo Džerimo” i Marko Somborac za seriju stripova objavljenih u listu “Blic” za 2012. godinu i Igor Marojević za knjigu “Kroz glavu” i Slaviša Orlović za tekstove objavljene u časopisu “ReStart” i listu “Politika” za 2013. godinu.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Feb 20, 2014 5:52 pm

Smile  Manojlović Slobodanu Tišmi



Nagradu Fonda “Todor Manojlović” za moderni umetnički senzibilitet za 2013. godinu dobio je Slobodan Tišma, umetnik i pisac iz Novog Sada, uz obrazloženje da je ostvario neponovljivo multidisciplinarno umetničko delo, koje karakterišu svežina i raznolikost, i koje je ostvarilo ogroman uticaj na generacije pisaca.

“Slobodan Tišma, prvak u umetničkom višeboju koji je panker postao u tridesetoj, pesnik u pedesetoj, prozaista u šezdesetoj, a sve to vreme bio tiha snaga onog finog Novog Sada, proživeo je svoj umetnički životopis kao sagu o slatkoj suvišnosti, kao povest surovu i nežnu, baš kakav je i život; kao povest razigranu, baš kakva je prava umetnost”, naveo je Upravni odbor Fonda “Todor Manojlović” u sastavu Vladislava Gordić Petković (predsednica), Radovan Živankić, Predrag Miki Manojlović, Boško Milin, Vladimir Arsenijević, Laslo Vegel i Aleksandar Zograf.

U razuđenoj stvaralačkoj biografiji Tišme, kako je istaknuto, bilo je i ima mesta za više umetničkih vokacija i više ravni kreativnog angažmana.

Urednik književnih programa na novosadskoj “Tribini mladih” u njenim najslavnijim danima i urednik kulturne rubrike studentskog lista “Indeks”, bavio se konceptualnom umetnošću tokom prve polovine 70-ih godina kao član umetničkih grupa Kôd (1970) i E-Kôd (1971- 1973), poezijom i rok muzikom tokom kasnih 70-ih i 80-ih godina kada je kao pevač, gitarista i tekstopisac stvarao istoriju novog talasa sa grupama La Strada i Luna, da bi se od 90-ih potpuno posvetio književnosti. Prvu knjigu poezije, “Marinizmi”, objavio je 1995. godine, a potom su usledili “Vrt kao to” (1997), “Blues diary” (2001), “Urvidek”(2005), “Quattro staggioni” (2009) i “Bernardijeva soba” (2011), za koju je dobio NIN-ovu nagradu.

Tišmina proza je, kako je istaknuto, mikrobiografsko beleženje svih onih damara i udara svakodnevice na varljivo zaštićeni svet umetnika čija potraga za idealnom izolacijom ne prestaje.

“Tišma nije samo dobrovoljni zatočenik kule od slonovače koji ispreda setnu priču o turobnom samovanju svima suvišnog umetnika, već i tvorac satiričnih skica umišljenih i izmišljenih veličina imaginarnih rodnih gradova Urideka i Đurvideka, u kojima se neprestano sudaraju čista umetnost i prljava politika, katkad s fatalnim a katkad s komičnim ishodom. Kao mudrac u stanju neodraslosti, svaki piščev prozni alter ego ispisuje antiherojsku sagu o izopštenosti kao racionalnom životnom izboru onoga ko služi umetnosti. Slobodan Tišma je neformalni propovednik životnih veština koji neprestano menja filozofiju života i pokušava da zametne tragove na mikroskopski malom prostoru; on je odmetnik stegnutog srca koji zna da ne sme voleti ono što žrtvuje, niti dozvoliti da mu nedostaje ono što ostavlja”, istakao je u obrazloženju UO Fonda "Todor Manojlović" Narodne biblioteke "Žarko Zrenjanin" iz Zrenjanina koji postoji 22 godine.

Prošlogodišnji dobitnik nagrade za moderni umetnički senzibilitet bio je Laslo Vegel, a prethodni dobitnici su Saša Rakezić (Aleksandar Zograf), Mileta Prodanović, Želimir Žilnik, Milena Marković...

Prvi dobitnik nagrade Fonda Todor Manojlović bio je Miodrag Pavlović (za 1992), a dobitnici su i Milorad Pavić, Miodrag B. Protić, Đorđe Balašević, Dušan Kovačević, Marina Abramović, Miroljub Todorović, Momo Kapor, Pavle Ugrinov, Jovan Hristić, Jovica Aćin, Vida Ognjenović, Miroslav Josić Višnjić, Radovan Vučković, Oto Tolnai i Muharem Pervić.

Nagrada se sastoji od novčanog iznosa, povelje i objavljivanja knjige laureata nagrade u ediciji "Feniks" Gradske narodne biblioteke "Žarko Zrenjanin".

Fond “Todor Manojlović” otpočeo je rad i angažman 1991. godine, u cilju prikupljanja književne zaostavštine, proučavanja, objavljivanja, popularisanja dela i čuvanja imena Todora Manojlovića (1883-1968), stvaraoca koji je po postignućima i uticaju daleko nadmašio lokalne okvire, a godinama je bio zanemaren u književnosti i kritici.

Manojlović, pesnik, dramski pisac, esejista, književni i likovni kritičar i prevodilac, ostavio je za sobom značajnu, ali nedovoljno istraženu zaostavštinu. Rođeni Bečkerečanin, a po opredeljenju građanin Evrope, svojom zrelošću i širinom poznavanja moderne književnosti i umetnosti, uticao je na obnovu srpske poezije još u vreme Prvog svetskog rata.

Učestvovao je u zamahu koji je modernistički pokret dobio u posleratnom periodu. Pojava prve drame Todora Manojlovića "Centrifugalni igrač“ (1930) smatra se početkom moderne srpske drame. Pored Stanislava Vinavera, bio je najobrazovaniji pisac 20. veka koji je pisao na nekoliko svetskih jezika. Jedini je autor istorije moderne evropske i svetske književnosti (pre Huga Fridriha) i teoretičar koji je pre T. S. Eliota uspostavio osnove modernog shvatanja književne tradicije.
(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Feb 20, 2014 6:35 pm

Smile  Fuentesov politički triler o Meksiku



Izdavačka kuća Arhipelag objavila je novi roman Karlosa Fuentesa “Volja i sudbina”, politički triler o savremenom Meksiku, koji iznutra pokazuje kako korupcija, kriminal i rđava politika razjedaju zemlju i uništavaju živote ljudi.

U Fuentesovom novom romanu, u prevodu Ksenije Šulović, književnost se javlja kao politički triler, a politički triler kao savremeni trenutak.

Fuentes se u poslednjih nekoliko romana - “Srećne porodice”, “Adam u raju” i “Volja i sudbina”, uočio sa izazovima savremene politike.

“Volja i sudbina” je, kako ističe Arhipelag, velika sinteza Fuentesovog umeća, njegove jedinstvene pripovedačke magije i nedvosmislenog angažmana kojim je izrazio dramu i iskušenja Meksika i Južne Amerike.

U jednoj od kulminacija romana sreću se predsednik republike i glavni meksički tajkun. Njihov razgovor je potresno svedočanstvo ne samo o Meksiku, već i o savremenom svetu uopšte.

Fuentesov junak je mladić rođen 1985. godine. Ubrzo posle završetka fakulteta, on se približava središtu političke i poslovne elite, odakle priča uzbudljivu priču ispunjenu preokretima i intrigama, ljubavnim romansama i političkim strastima, zapanjujućim otkrićima i scenama u kojima se briše granica između stvarnosti i fantazmagorije.

Kroz sudbinu mladića Jošue, Fuentesovo uzbudljivo i provokativno pripovedanje prati politiku i svakodnevicu Meksika i Južne Amerike u poslednje tri decenije. Funetes sa velikom strašću i sa izrazito plastičnim i konkretnim primerima pokazuje kako se jedno društvo raspada pod udarima korupcije, kriminala i političke brutalnosti.

Roman “Volja i sudbina” istovremeno je i velika saga o ljubavi i strasti, ali i o prijateljstvu i izdaji. Fuentesovi junaci su strasni i kao prijatelji i kao ljubavnici, ali su često suočavaju i sa izneverenim ljubavima, što pokreće neke od najuzbudljivijih drama u ovom izvrsnom romanu.

Karlos Fuentes (1928-2012) je jedan od najznačajnijih meksičkih i hispanoameričkih pisaca 20. veka, kao i jedan od najvažnijih pisaca savremene svetske književnosti.

Među njegovim delima su i slavni romani: “Smrt Artemija Kruza”, “Terra Nostra”, “Stari Gringo”, “Dijana”, “Godine s Laurom Dijaz”, “Srećne porodice”.

Fuentesovi romani, priče i eseji prevedeni su na sve veće svetske jezike.

Fuentes je napisao i niz eseja i esejističkih knjiga posvećenih najaktuelnijim pitanjima savremene politike, društva, kulture, ekologije ili medija: “Latinska Amerika: Rat sa prošlošću” (1985), “Novo vreme za Meksiko” (1994), “Protiv Buša” (2004)…

Premao njegovim romanima snimljeno je i nekoliko filmova, a autor je i filmskih scenarija.

Fuentes je dobio veliki broj književnih nagrada, među kojima su: meksička Nacionalna nagrada za književnost, Servantesova nagrada, magrada Princa od Asturije, nagrade “Grinsan Kavur”, “Pikaso”, “Don Kihot od Manče”…

U izdanju Arhipelaga, osim “Volje i sudbine”, objavljeni su i Fuentesovi romani “Srećne porodice” (2008) i “Adam u raju” (2010).

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pet Feb 21, 2014 11:18 pm

Smile  Hamam Balkanija na engleskom



Izdavačka kuća Istros buks iz Londona objavila je englesko izdanje romana Vladislava Bajca “Hamam Balkanija”, u prevodu Randala Mejdžora. Isti prevod je već objavljen na engleskom jeziku u ediciji “Srpska proza u prevodu” beogradske kuće Geopoetika.

Predstavljajući engleskoj publici Bajca kao jednog od vodećih savremenih srpskih pisaca, Istros buks citira reči kritičara Đofreda Fofija da “Hamam Balkanija” predstavlja “jedan od najambicioznijih romana našeg vremena”, preneo je Arhipelag, srpski izdavač Bajčevih knjiga, koji je roman “Hamam Balkanija” objavio do sada u sedam izdanja.

“Hamam Balkanija” je “priča o Istoku i Zapadu, hrišćanstvu i islamu, identitetu i religiji”, naveo je engleski izdavač, ističući dijalog koji se u romanu vodi sa Orhanom Pamukom: “Roman Vladislava Bajca sačinjen je iz dva dela: jedan je smešten je u Osmansko carstvo 16. veka, a drugi u savremeno doba. U romanu pratimo priču o dva prijatelja, pri čemu su obojica uzeti iz njihovih porodica i odgajani u okruženju janjičara: Mehmed Paša Sokolović, koji je od srpskog čobanina postao veliki vezir, i Kodža Mimar Sinan, poznat i kao Mikelanđelo Istoka. Njih dvojica oličavaju i razaranje i stvaranje, istovremeno nam pružajući uvid u samo srce religije i identiteta. Dok u delu romana koji se bavi našim vremenom čujemo glas autora koji sa nama deli svoja iskustva modernog sveta i razmišljanja o veri, identitetu i naciji. Ovo je zaista ambiciozna knjiga koja čitaoca nagrađuje uvidom u neka od velikih pitanja našeg vremena”.

Istros buks u najavi knjige navodi još nekoliko mišljenja pisaca i kritičara o romanu “Hamam Balkanija”, uključujući i predsednika Međunarodnog PEN centra Džona Ralstona Sola koji je naveo da taj roman sve vreme obeležavaju “uzbuđenje i napetost” i da voli tu knjigu.

Fabio de Propris, kritičar “Il Manifesta”, vidi “Hamam Balkaniju” kao kombinaciju istorijskog romana, filozofskog dnevnika i dela nastalog na principima zena. Dru Adamek roman doživljava kao “delo izvrsnog intelektualca koje je strukturalno i pripovedno kompleksno, a jasno i angažovano napisano”.

Kritičar Markus Agar posebno ističe “evokativne opise života u blizancima gradovima Osmanskog carstva”, navodeći da “Bajac priziva slike i situacije koje podstiču čitaoca da ispituje i razmatra ljudske vrednosti i odnose. Oni koji vole Orhana Pamuka moraju ceniti ovaj roman, dok će oni koji žele da se prepuste originalno oblikovanoj istorijskoj priči sa modernom rezonancom biti nagrađeni otkrivajućim i podsticajnim čitanjem”.

Pre objavljivanja engleskog izdanja, Istros buks je pojedine delove romana “Hamam Balkanija” objavio na nekoliko književnih blogova i internet časopisa za književnost, što je stvorilo dodatno interesovanje za tu knjigu, pa engleski izdavač sa zadovoljstvom ističe uspeh koji je postigao u njenoj prodaji u pretplati.

Roman “Hamam Balkanija” nedavno je objavljen i na arapskom jeziku, a prethodno i u Nemačkoj, Italiji, Bugarskoj, Grčkoj, Turskoj, Hrvatskoj, Makedoniji i Sloveniji. Tokom ove godine pojaviće se i francusko izdanje romana.

Bajac je za roman “Hamam Balkanija” dobio prestižnu međunarodnu književnu nagradu “Balkanika” za najbolju knjigu objavljenu na Balkanu u 2007. i 2008. godini, nagradu “Isidora Sekulić” za knjigu godine u Srbiji i nagradu “Kočićeva knjiga”.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sub Feb 22, 2014 7:56 pm

Smile  Uništavanje Dnevnika Ane Frank u Japanu



Više stotina primeraka “Dnevnika Ane Frank” uništeno je u javnim bibliotekama u Tokiju, a prema navodima japanskih zvaničnika, još nije jasno ko stoji iza tog vandalizma, niti šta je motiv.

Centar Simon Vizental saopštio je da je šokiran i duboko zabrinut zbog uništavanja čuvene knjige koja je jedan od najpoznatijih simbola patnje Jevreja za vreme Drugog svetskog rata.

Za sada je utvrđeno da su istrgnute i iscepane stranice iz najmanje 265 primeraka “Dnevnika Ane Frank” i srodnih knjiga.

Prema oceni Centra Simon Vizental, geografska rasprostranjenost tog vandalizma u bibliotekama širom japanske prestonice sugeriše da je reč o organizovanom naporu da se ugrozi sećanje na najpoznatije dete među 1,5 miliona jevrejske dece koju su nacisti ubili za vreme Drugog svetskog ratra.

“Dnevnik Ane Frank” uvršten je 2009. godine u Registar “Pamćenje sveta” UNESKO-a.

Preveden je na japanski 1952. godine i ubrzo je postao bestseler.

Japan je odmah iza SAD po broju prodatih primeraka te knjige.

Tokom 50-ih i 60-ih godina organizovana su školska takmičenja na kojima su se tinejdžeri nadmetali u pokušajima da opišu tragično iskustvo Ane Frank.

Mlada Jevrejka opisala je u svom dnevniku dvogodišnje iskustvo života u tajnom stanu u Amsterdamu za vreme okupacije - između 1942. i 1944. godine.

Ana Frank je preminula kao u koncentracionom logoru Bergen-Belsen neposredno pred kraj rata.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Ned Feb 23, 2014 8:16 pm

Smile  Uži izbor za nagradu Lazu Kostić



Knjige “Jevanđelje po magarcu” Jovice Aćina, “Talasi beogradskog mora” Dragana Jovanovića Danilova, “Cyber zen” Saše Radojičića, “Mi, izbrisani” Slobodana Vladušića i “Usvojenje” Draga Kekanovića ušli su u uži izbor za književu nagradu “Laza Kostić”, koja se dodeljuje za najbolje književno ostvarenje objavljeno između dva Salona knjiga u Novom Sadu.

Laureat će biti proglašen naredne nedelje, a nagrada će biti svečano uručena 28. februara, prvog dana 20. Salona knjiga na Novosadskom sajmu.

Žiri za nagradu “Laza Kostić” čine: dr Nenad Šaponja, prof. dr Zoran Đerić i urednik programa "Dani Laze Kostića" Đorđe Pisarev.

Prošle godine, na 19. Salonu knjiga, nagradu “Laza Kostić” dobio je Zvonko Karanović za knjigu “Mesečari na izletu", u izdanju kuće Lom.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Ned Feb 23, 2014 8:18 pm

Smile  Ženska književnost i ratovi



Časopis Knjiženstvo, posvećen teoriji i istoriji ženske književnosti na srpskom jeziku do 1915. godine, posvećen je u trećem broju vezi ženske književnosti i kulture sa ratovima i revolucijama - Prvim svetskim ratom, ali i ratovima i prevratima na Balkanu.

Centralnoj temi novog broja elektronskog časopisa Knjiženstvo posvećeni su tekstovi o Jeleni Dimitrijević i Virdžiniji Vulf, Isidori Sekulić i Milici Janković, kao i rad o predstavama odnosa žene i nacije u časopisu “Žena” u ratnim i poratnim godinama. Istoj temi pripada i članak o Lizi Majtner i Mariji Kiri.

Novi broj Knjiženstva otvara tekst o Ejbi Lič, prvoj ženi koja je u SAD predavala klasičnu filologiju. Tekst istovremeno predstavlja i ilustraciju digitalne baze podataka posvećene upravo istoriji te discipline u SAD.

Dva teksta posvećena su čuvenom delu Rebeke Vest “Crno jagnje i sivi soko” - u prvom je istražena recepcija dela, a drugi predstavlja izbor iz svojevrsnog nacrta za scenario nastalog na osnovu tog putopisa o bivšoj
Jugoslaviji iz 1941.

U trećem broju Knjiženstva predstavljen je i doprinos žena srpskoj kulturi u srednjem veku, analiziran proces modernizacije i emancipacije Sefartkinja na Balkanu u 19. i 20. veku, te prikazan istorijski niz turskih spisateljica.

O plesu i performansu govore tekstovi posvećeni Magi Magazinović i Marini Abramović.

Segment “Ženska književnost i kultura” završava se analizom jedne televizijske emisije.

Bibliografija u trećem broju Knjiženstva sadrži podatke o godištima časopisa “Ženski svet” od 1894. do 1894.

Takođe, časopis nudi i intervju sa irskom naučnicom Mari-Luiz Kolahan koja koristi baze podataka u istraživanju rukopisne književnosti.

Rubrika “Prikazi” predstavlja osam knjiga - od japanskog izdanja posvećenog digitalnom arhiviranju retkih knjiga do porodičnih i ličnih istorija Ivane Stefanović, odnosno, Delfe Ivanić.

Predstavljeno je i izdanje o rodu i tranziciji, potom uvod u feminističku kritiku, knjiga koja se bavi analizom pojmova “zabave”, te zbornik o Dragi Gavrilović i zbirka intervjua.

Knjiženstvo predstavlja ukratko i nagrađivanu autorku Alis Manro, a novi broj zaokružuje priča o Katarini Milovuk, izgovorena povodom obeležavanja 150 godina od osnivanja Više ženske škole u Beogradu.

Prezentacija trećeg broja Knjiženstva i baze podataka biće održana 28. februara na Filološkom fakultetu.

To je prvi put da je u nauci o književnosti u Srbiji povezano istraživanje ženske književnosti sa digitalnim pristupom istoriji književnosti.

Časopis Knjiženstvo pokrenut je u okviru istoimenog projekta koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Feb 26, 2014 12:10 am

Smile  Najuži izbor za nagradu Desimir Tošić za 2013.



Knjige “Zvezde supermarket kulture” Maje Vukadinović i “Kako smo propevali” Ivana Ivačkovića u najužem su izboru za nagradu “Desimir Tošić” za 2013. godinu u oblasti publicistike, dok su se u kategoriji za najbolju kolumnu, feljton ili seriju tekstova izdvojili Cvijetin Milivojević i Dragoljub Petrović.

Knjiga Maje Vukadinović “Supermarket kultura”, u izdanju kuće Clio, analizira aktuelni sistem vrednosti građana Srbije, njihov odnos prema slavi i prema medijskim zvezdama. Centralno pitanje te knjige, nastale na osnovu doktorske disertacije Maje Vukadinović, jeste uticaj tabloidizacije medija na stvaranje vrednosti, kao i na odnos publike prema slavi i slavnima, s posebnim osvrtom na taj fenomen u specifičnim društvenim i kulturnim okolnostima današnje Srbije. Ivačkovićeva knjiga “Kako smo propevali”, u izdanju Lagune, govori o bivšoj jugoslovenskoj rok i pop muzici.

Odluku o dobitnicima nagrade “Desimir Tošić” u obe kategorije žiri će prvi put doneti tajnim glasanjem na dodeli tog priznanja 26. februara u klubu-knjižari “Glasnik” u Beogradu.

U užem izboru bile su i knjige “Kako smo izgubili Našu Borbu” Mijata Lakićevića i Dimitrija Boarova, “Dva srca Gorana Milašinovića” Miloša Jevtića i “Bestragovo” Mihaila Medenice.

U žiriju su doc. dr Dušan Pavlović (predsednik), prof. dr Vladimir Vuletić i Petar Lazić.

Prema navodima “Službenog glasnika”, koji je nagradu “Desimir Tošić” ustanovio 2008. godine, ovogodišnja produkcija u oblasti publicistike - u poređenju sa prethodnim godinama - donela je znatno veći broj kvalitetnih knjiga, pa je žiri konstatovao da je i to jedan u nizu razloga koji je opravdao značaj uvođenja te nagrade.

Neke od knjiga iz užeg izbora izdvojile su se svojim sadržajem ili tematikom, a druge načinom istraživanja i pisanja.

Za najbolju knjigu u oblasti publicistike “Službeni glasnik” dodeljuje novčanu nagradu u iznosu od 200.000 dinara.

Nagrada za najbolju kolumnu, feljton ili seriju tekstova je štampanje knjige, u izdanju “Službenog glasnika”.

Na svečanoj dodeli nagrade “Desimir Tošić” za 2013. godinu biće predstavljena i knjiga “Taoci politike, 2003-2013” Slaviše Orlovića, prošlogodišnjeg laureata za najbolju kolumnu.

Nagrada je nazvana imenom Desimira Tošića, jednog od najznačajnijih srpskih intelektualaca, čime se afirmišu osnovne humanističke i demokratske vrednosti i principi za koje se zalagao. Nagrada se stoga dodeljuje za publicističko delo koje afirmiše istinu, vrednosti i pozitivnu kritiku društva i vremena.

Dosadašnji dobitnici nagrade “Desimir Tošić” su: Aleksandra Petrović i Dorotea Čarnić za knjigu "Proces KP 5 / 03 – ubistvo Zorana Đinđića” i Aleksandar Zograf za seriju strip-kolumni objavljenih u nedeljniku “Vreme” za 2009. godinu, Slavoljub Đukić za knjigu “Političko groblje” i Nebojša Popov za seriju tekstova objavljenih u “Republici” za 2010. godinu, Vladimir Gligorov za knjigu “Talog – Ogledi o prednostima slobode” i Zlatko Paković za tekstove objavljene u listu “Politika” za 2011. godinu, Dragoljub Đorđević za knjigu “Kazuj krčmo Džerimo” i Marko Somborac za seriju stripova objavljenih u listu “Blic” za 2012. godinu i Igor Marojević za knjigu “Kroz glavu” i Slaviša Orlović za tekstove objavljene u časopisu “ReStart” i listu “Politika” za 2013. godinu.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Feb 27, 2014 7:26 pm

Smile  Jačanje kulture čitanja



Narodna biblioteka Srbije obeležava 27. i 28. februara svoj dan i Nacionalni dan knjige manifestacijom koja obuhvata predavanja, radionice, izložbu i akcije čiji je cilj da podstaknu i ojačaju kulturu čitanja.

Centralna manifestacija, u prisustvu predsednika Srbije Tomislav Nikolić, kao pokrovitelja, biće održana 28. februara u 11 u amfiteatru NBS, uz svečano uručenje nacionalne nagrade “Janko Šafarik”. Tradicionalno će biti dodeljena i nagrada za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije za 2013. godinu.

Dan NBS, kojim se obeležava dan njenog osnivanja (28. februar 1832.), proglašen je 2013. godine za Nacionalni dan knjige, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.

Na inicijativu NBS, programu obeležavanja Nacionalnog dana knjige pridružiće se ove godine i javne biblioteke u mnogim gradovima u Srbiji.

NBS organizuje i akciju izgradnje dve „Piramide od knjiga“ za biblioteke širom Srbije.

Svi koji žele da pomognu bibliotekama i time afirmišu kulturu čitanja imaju priliku da ostave poklonjene knjige 28. februara u autobus Leljend iz 1972. na Trgu Republike.

Gradnja druge ,,Piramide od knjiga“ počeće 28. februara ispred amfiteatra NBS i trajaće do 6. aprila, Dana sećanja na stradanje NBS u Drugom svetskom ratu.

Uključujući se u aktivnosti povodom Nacionalnog dana knjige i Dana NBS, Fondacija „Ana i Vlade Divac“ i Eurobanka, zajedno sa NBS, pokloniće javnim bibliotekama u 20 gradova u Srbiji više od 4.000 knjiga za decu.

Takođe, u saradnji sa Udruženjem izdavača i knjižara Srbije, NBS nudi popust od 50 odsto za učlanjenje svim građanima koji kupe knjigu 28. februara u nekoj od 73 knjižare Vulkan, Delfi, Euro Đunti, Kreativni centar i Stilos.

Sajt NBS je www.nb.rs, a program manifestacije povodom Nacionalnog dana knjige nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sub Mar 01, 2014 7:18 pm

Smile  Laza Kostić Danilovu



Nagrada “Laza Kostić” za najbolje književno ostvarenje objavljeno između dva Salona knjiga u Novom Sadu dodeljena je Draganu Jovanoviću Danilovu za roman “Talasi beogradskog mora”, u izdanju kuće Vulkani.

Žiri, koji je radio u sastavu Nenad Šaponja, Zoran Đerić i Đorđe Pisarev, odlučio je da nagrada za izdavački poduhvat pripadne Službenom glasniku za istoriju pojmovne logike kod Srba u četiri toma “Prirok i suštastvo”.

Specijalne nagrade dodeljene su izdavačkoj kući Prometej za knjigu “Greh i božja kazna” Jelke Ređep i Pčelici za višegodišnju posvećenost literaturi za decu i omladinu.

Žiri je razmotrio više od 80 knjiga izašlih u proteklih godinu dana, a većinom glasova dodelio je nagrade Danilovu i izdavačima.

U užem izboru za nagradu „Laza Kostić“ bile su i knjige “Jevanđelje po magarcu” Jovice Aćina, “Cyber zen” Saše Radojičića, “Mi, izbrisani” Slobodana Vladušića i “Usvojenje” Draga Kekanovića.

Nagrađeni roman Danilova, kako je naveo žiri u obrazloženju,i ljubavno je i poetsko delo, roman roman traganja i roman lektire, koji priča neke od rubnih beogradskih povesti i vodi čitaoca lavirintima emocije i percepcije glavnih junaka Čarne i Pavla. Junakova priča o ličnom traganju, ispričana u 15 talasa, istovremeno je i svojevrsna rekapitulacija sasvim apokrifne povesti o Beogradu kao „ gradu na moru “.

Književna nagrada “Laza Kostić” biće uručena 28. februara, prvog dana 20. Salona knjiga na Novosadskom sajmu.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Mar 05, 2014 7:14 pm

Smile  Sećanje na Ahmatovu



U znak sećanja na veliku rusku i sovjetsku pesnikinju Anu Ahmatovu (1889-1966), čija su dela bila zabranjena za vreme staljinizma, 5. i 6. marta u Sankt Peterburgu održavaju se pešačke ekskurzije, poetske večeri i pozorišne predstave.

Poštovaoci Ane Ahmatove, koja je preminula 5. marta 1966. godine, imaju priliku da obiđu sva mesta povezana sa njenim životom u nekadašnjem Lenjingradu - u okviru šetnje nazvane “Kada sam grad zauvek napustila”.

Šetnja počinje od muzeja slavne pesnikinje u Fontana domu, a prolazi Litejnim prospektom, obalama reke Fontanke i zadržava se u Letnjoj bašti, a završava se čitanjem pesama Ahmatove u njenom muzeju.

Muzej Ane Ahmatove poziva žitelje Peterburga i goste te drevne ruske prestonice i na predstavu “Zašto se moralo toliko lagati” koja će biti izvedena 6. marta, u režiji Larise Artemnove. Predstava je sazdana od fragmenta istraživanja i dela Lava Gumiljova i nezavršene drame Ane Ahmatove koju je pisala pod naslovom “Enuma Eliš. Prolog ili san o snu”.

B. Rakočević / SEEcult.org

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Mar 05, 2014 7:19 pm

Smile  Pandur u Krokodilovoj kući



Gost Krokodilove Kuće za pisce u martu je mladi pesnik Tibor Hrs Panduriz Slovenije, koji je i autor drama i teorijskih tekstova.

Pandur je osnivač i urednik književnog magazina i paraknjiževne organizacije I.D.I.O.T. u okviru koje objavljuje poeziju, drame i teorijske tekstove.

Rođen 1985. godine u Mariboru, Pandur je završio studije komparativne književnosti u Ljubljani diplomskim radom o Ezri Paundu.

Njegova prva drama “Dream 59” premijerno je izvedena 2008. godine u ljubljanskom pozorištu Glej, u režiji Jane Pršuh.

Centar za slovenačku književnost objavio je 2010. godine njegovu prvu zbirku poezije “Energymachine”, a zatim i prevod izabrane poezije Džima Morisona “Očevidec”.

Pandur nastupa na festivalima širom Evrope, a živi u Ljubljani kao slobodni umetnik i prevodilac.

Prevode njegovih pesama moguće je naći u časopisu Agon.

Februarska gošća Krokodilove Kuće za pisce bila je Lamija Begagić iz Bosne i Hercegovine.

Prvi gost Krokodilove Kuće za pisce u 2014. godini bio je hrvatski filozof i publicista Srećko Horvat, koji je izazvao veliko interesovanje u Beogradu i Novom Sadu promocijom nove knjige “Što Europa želi?” koju je napisao sa slovenačkim filozofom Slavojem Žižekom.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Mar 10, 2014 8:23 pm

Smile  Ljubavi velikih pisaca: Bodlerova Crna Venera



Poezija Šarla Bodlera (Charles Baudelaire , 1821-1867) često je šokirala njegove savremenike. Bodlerove pesme nazivali su skaradnim i prljavim. Ali, posle susreta sa mladom glumicom francusko-afričkog porekla Žan Duval (Jeanne), njegovi stihovi su neočekivano dobili note nežnosti.

Bez obzira na to što je Bodler žene nazivao “omrznutim stvorenjima” i “božjom prljavštinom”, odnoseći se prema njima sa neskrivenim prezirom, među njima se ipak našla jedna koju je istinski zavoleo. Nazvao ju je svojom Crnom Venerom, posvećavao joj pesme i neprestano je obasipao darovima. Takav Bodlerov odnos prema voljenoj Duval potrajao je gotovo 20 godina.

Duvalova mu nije uvek uzvraćala ljubav u istoj meri - najblaže rečeno, a kad god joj se ukazala prilika, nije propustila da prevari svog vatrenog poklonika.

Pariski skandal-majstor

Još kao dete, Bodler je ostao bez oca. Kroz nekoliko godina mati mu se ponovo udala, a on je taj postupak doživeo kao izdajnički i toliko je zamrzeo majku da nije mogao da je vidi očima. Moguće je da je baš ta dečja trauma psihološki dovela do toga da je počeo da se odnosi prema ženama kao prema nižim bićima kojima upravljaju životni instinkti, a njihov se karakter formira kao protivurečan i neuravnotežen.

Mladi Bodler je sa 20 godina iskusio prve životne naslade: pripalo mu je ogromno očevo nasleđe. Svojski se trudio da ništa ne propusti. Rasipao je novac na lutanja i provode, postao je stalni posetilac javnih kuća, nastojeći da na svaki način zabavlja publiku - ili ponašanjem, oblačenjem i izgledom, ili pak svojim skarednim stihovima. Tako je, na primer, često viđan kako šeta ulicama u svom elegantnom odelu od crne kože, sa dugačkim štapom i dugom kosom koju je ukrašavao zeleni cvet. Voleo je da svima priča kako je on tajni agent u državnoj službi, hvaleći se pritom svojim tajnim vezama s muškarcima.

Jednu pesničku zbirku hteo je da nazove “Lezbejke”, ali se ipak na kraju predomislio.

Mladog i skandalima sklonog pesnika u Parizu je počeo ubzo da prati ružan glas. Ali Bodler je tako nešto jedva dočekao - počeo je da posećuje “Klub uživalaca hašiša”, postepeno postajući zavisan od opijuma. Provodio je vreme u društvu kurtizana. U to vreme “uspeo je da zaradi” i “neku ružnu bolest” kako bi se osetio na kraju života i smrti - kako je kasnije napisao: “… i moralno, i fizički, i uopšte je osetio blizinu bezdna”.

Sve to nije ostalo bez opasnh posledica - do kraja života bio je zaražen sifilisom.

Ali, na žalost, ubrzo je i njegova privlačnost nestala. Neki kažu u 21, a neki u 23. godini. Izmenilo se mnogo toga i u njegovim navikama.

Baš u to vreme sreo je Žan Duval koja, prema rečima savremenika, nije bila najlepša, ali je bila veoma pametna, ali i ne sasvim čestita žena. Osećanja koja je Bodler gajio prema njoj izmenila su ceo njegov život.

O Duvalovoj je malo toga poznato. Mulatkinja rodom sa Haitija bila je balerina i glumica. Za Bodlera je istovremeno oličavala poročnost, opasnost i egzotičnu haićansku lepotu. Svom vatrenom obožavaocu, nije, međutim, uzvraćala ljubav istom merom. Naprotiv, stalno je ulazila iz jedne ljubavne avanture u drugu, a posle ponosno pričala Bodleru o svojim vezama sa drugim muškarcima.

Prema Bodleru se ponašala na isti način kao što je on ranije postupao sa ženama. Šokirala ga je raskalašnim načinom života, razgovarala s njim grubo i sa omalovažavanjem, nastojala da ga odvrati od stvaralaštva… Pritom nije zaboravljala da neprestano traži od njega novac i skupe poklone. I on je pokorno trošio na nju značajan deo zarade i bogatstva koje je stekao nasleđem. Duvalova se tim novcem razbacivala i proćerdala ga je uglavnom na provode sa drugim muškarcima.

Finansijska i fizička iscrpljivanja

Zabrinuta takvom situacijom, Bodlerova rodbina sazvala je “porodični samit” koji je odlučio da se 23-godišnjem pesniku izdvaja ograničen iznos za ishranu i druge troškove. Kontrolu te odluke strogo je pratio domaći notarius. Pravo upravljanja preostalim nasledstovom preuzela je Bodlerova majka.

Godine su prolazile, a Bodler je nastavljao da izdržava svoju muzu i ljubavnicu. I dalje nisu bili venčani i živeli su razdvojeno. Žan Duval se prema Bodleru odnosila sa još većim potcenjivanjem i prezirom. Međutim, niko od njih dvoje nije želeo da raskine taj čudan odnos.

Kada je Bodler napunio 36 godina, objavljena je njegova najpoznatija pesnička knjiga “Cveće zla”.

Zbog “suvišne otvorenosti”, cenzori su kaznili izdavača sa 300 franaka (jedan i po puta više nego što je Bodler dobijao mesečno za život), a tražili su i da izbaci iz knjige šest “najnepristojnijih pesama”.

Na pisanje knjige i njeno objavljivanje stalno ga je nagovarala njegova muza.

Nekoliko godina kasnije Žan Duval se paralizovala. Imala je, kao i Bolder, tada 40 godina. Pesnik je odmah svoju voljenu smestio u najbolju kliniku i svakodnevno je posećivao. A kada se malo oporavila, odmah se preselila u njegovu kuću. Tu odluku je sama donela, čak i ne pitajući njega za dozvolu. Bodler je, najverovatnije, i ne bi mogao odbiti.

Duvalova se ubrzo vratila pređašnjem načinu života: raskalašnosti i rasipništvu, lutanju i sve većim i većim novčanim zahtevima.

Tužan kraj jedne tužne priče

Bodler je zbor posla otišao u Belgiju da drži predavanja na lokalnim univerzitetima i da izdaje knjige. Ali, uskoro se pokazalo da poslovni partner koji ga je pozvao u Belgiju nije bio sasvim korektan: dobio je znatno manje novca nego što je bilo obećano. Ipak, nije smanjio iznos koji je slao u Pariz svojim bližnjima - majci koju je smatrao izdajicom i svojoj voljenoj ženi koja je nastavila da zavodi muškarce, delimično i za novac koji je dobijala iz Belgije.

Prema nekim izvorima, Bodler je u to vreme već bio raskinuo sa Duvalovom, mada je i dalje nastavio da je izdržava.

Vremenom je Bodlerovo zdravlje počelo sve više da se urušava. Osim ranije dobijenog sifilisa, počeo je da pati i od gušenja, nesvestice, bolova u glavi i drugih simptoma ozbiljnog zdravstvenog poremećaja. Posle dve godine provedene u Belgiji, umirućeg Bodlera su prevezli u rodni Pariz, gde je i umro poslednjeg dana leta 1867.

Nepoznat kraj Žan Duval

O poslednjim godinama života Duvalove nema pouzdanih podataka.

Prema nekim izvorima, preminula je nekoliko godina nakon Bodlerove smrti, pritom u bedi i takođe zaražena sifilisom. Prema drugima, umrla je još pre Bodlerovog odlaska u Belgiju.

Nesporno je da su za raspusnog Bodlera osećanja prema Žan Duval - od njega manje poročnoj ženi, postala svetle tačke u njegovom životu.

Iako mu je donela duševno nespokojstvo i uvukla ga u dugove, Bodler joj je posvetio svoja najlepša dela.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Mar 11, 2014 10:22 pm

Smile  Karanoviću Biljana Jovanović



Književna nagrada “Biljana Jovanović” za 2013. godinu dodeljena je Zvonku Karanoviću za zbirku pesama u prozi “Kavezi”, u izdanju kuće Lom iz Beograda, saopštilo je 11. marta Srpsko književno društvo (SKD).

Knjiga “Kavezi”, kako je istakao žiri SKD-a, inovativno je osvežila domaću književnost jednim pogledom sa strane, književnim eksperimentom, urbanim senzibiltetom i dahom kosmopolitizma.

“Hrabrošću da se piše i govori izvan konvencija i dominantnih glasova, knjiga ‘Kavezi’ približila je autora i duhu autentičnog književnog izraza Biljane Jovanović, kao i njene lične slobode”, naveo je u obrazloženju žiri, koji su činili Jasmina Vrbavac (predsednica), Tamara Krstić i Bojan Vasić.

Za Biljanu Jovanović, kako je podsetio žiri,m pobuna je bila način života i njena poetika. U Karanovićevoj knjizi pobuna je protiv "kaveza" - ljudskih omeđenosti telom, jezikom, društvom.

“U osnovi, ovo je knjiga preispitivanja identiteta i sloboda u savremenom svetu. Egzistencijalna drama junaka dešava se van domašaja puke svakodnevice a granice se najpre ukidaju u prostoru umetnosti - u prepletenim svetovima filma, muzike i književnosti. Otključati kavez za Zvonka Karanovića znači premašiti i granice žanra jer pesma u prozi može postati jedinica (poglavlje) strukture romana u stihovima”, naveo je žiri.

Među knjigama u užem izboru kvalitetom se, kako je istakao žiri, izdvojila i zbirka pesama Petra Matovića “Odakle dolaze dabrovi” koja je dobila jedan glas, dok je Karanović osvojio dva glasa.

U užem izboru bile su i knjige “Jevanđelje po magarcu” Jovice Aćina, “Ilegalni parnas” Bojana Babića, “Šegrt lovca na vetrove” Mirjane Bjelogrlić Nikolov, “Otac” Dragana Boškovića, “Mi, izbrisani” Slobodana Vladušića, “Tai” Gorana Gocića, dobitnika NIN-ove nagrade za 2013. godinu i “Katastar” Dejana Ilića.

Uži izbor sačinjen je od 179 pristiglih proznih, pesničkih, esejističkih ili dramskih dela, objavljenih u 2013. godini.

Srpsko književno društvo ustanovilo je nagradu “Biljana Jovanović” 2005. godine - u znak sećanja na književnicu Biljanu Jovanović (1953-1996), koja je bila i mirovna aktivistkinja i potpisnica svih peticija 70-ih i 80-ih godina 20. veka protiv represije i mitova komunistickog režima.

Datum uručenja nagrade Karanoviću biće naknadno saopšten.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Mar 11, 2014 10:25 pm

Smile  Čarlsu Simiću nagrada Zbignjev Herbert



Američki pesnik i esejista Čarls Simić dobitnik je međunarodne književne nagrade “Zbignjev Herbert” za 2014. godinu, saopštio je njegov srpski izdavač, beogradska kuća Arhipelag.

“Rođen u Srbiji 1938. godine, Simić na međunarodnu književnu scenu donosi američki sleng i naročit istočnoevropski senzibilitet”, saopštila je Fondacija “Zbignjev Herbert”, koja je ustanovila nagradu nazvanu imenom velikog poljskog pesnika 2013. godine kako bi se istakla “izuzetna umetnička i književna ostvarenja” i ukazalo na vrednosti koje se u saglasju sa vrednošću njegovog dela.

Nagrada se sastoji iz statuete sa likom Herberta i novčanog iznosa od 50.000 dolara, a biće uručena Simiću 14. maja u Poljskom teatru u Varšavi.

“Kako je dobro kada je takva vest prvo što čujete ujutru i kako je divno da ta vest dolazi iz zemlje koja je svetu dala tolike velike pesnike, od kojih su mnogi, poput Zbignjeva Herberta, tako mnogo značili meni. Prvi put sam pročitao njegove pesme u prevodima Česlava Miloša 1965. godine, a dve godine kasnije sreo sam ga u Njujorku, potom još nekoliko puta u SAD i u Evropi. Iako sam bio mnogo mlađi od njega, i uz to sam rastao tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, gde smo živeli desetak godina pod komunizmom, njegovu životnu priču i njegove stihove ni najmanje nisam osećao kao strane. Dodatna privlačnost njegovih stihova bila je u tome što su se bavili iskustvom tih nasilnih godina, sa izraženim moralnim i filozofskim pitanjima, i to u izuzetno jasnim pesmama, uspevajući da u isto vreme bude i ozbiljan i zabavan”, rekao je Simić na vest o nagradi “Zbignjev Herbert”.

Odluku o dobitniku doneo je sedmočlani međunarodni žiri sastavljen od pesnika, esejista, prevodilaca i izdavača: Tomas Venslova (Litvanija/SAD), Edvard Hirš (SAD), Mihael Kriger (Nemačka), Jaroslav Mikolajevski (Poljska), Lidija Dimkovska (Makedonija/Slovenija), Agneta Plejel (Švedska) i Žaume Valkorba Plana (Španija).

Edvard Hirš, jedan od članova žirija, istakao je da se Simić “specijalizovao za tragikomediju”, te da, kao i Herbert, “ima veliku istorijsku svest, sardonični smisao za humor i moćno osećanje ljudske tragedije”.

“On govori protiv ljudske podmitljivosti. Njegov model kritičke pesme inspirisao je pesnike širom sveta. On takođe inspiriše i čitaoce, jer podseća ljude na njihovu ljudskost”, naveo je Hirš, dok je Mihael Kriger istakao da je Simić “danas jedan od najboljih pesnika u Americi i celom svetu” i da je njegova poezija “izuzetan ironijski i lakonski komentar o našem svetu antagonizama”.

Književni kritičar i sekretar nagrade “Zbignjev Herbert” Anžej Franašek rekao je da odluka žirija da dodeli nagradu Simiću “efikasno podseća da je čak i danas moguće, kroz poeziju, promovisati one vrednosti koje je pre pola veka Zbignjev Herbert opisao kao nesebičnost, sposobnost mišljenja, vizija izgubljenog raja, dobrota, izvesna mešavina očaja i humora”.

Nagrada “Zbignjev Herbert” dodeljena je 2013. godine velikom američkom pesniku V. S. Mervinu.

Izdavačka kuća Arhipelag nedavno je objavila Simićevu knjigu novih eseja o književnosti, politici i javnim pitanjima “Gledaj dugo i netremice”, a pre tri godine i veliku retrospektivu njegove poezije od ranih pesama do pesama prevedenih iz rukopisa “Iščekujući presudu”.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Mar 12, 2014 8:08 pm

Smile  Noviteti nastupa Srbije na sajmovima knjiga



Pisci iz Srbije biće predstavljeni ove godine na osam međunarodnih sajmova knjiga u Evropi, uključujući i Lajpcig i Frankfurt, najavilo je Ministarstvo kulture i informisanja, koje je organizaciju nastupa domaćih pisaca poverilo Narodnoj biblioteci Srbije.

Za razliku od 2013, kada je učestvovala na četiri sajma, Srbija će ove godine biti prisutna najpre u Lajpcigu od 13. do 16. marta, zatim u Skoplju (8-14. april), Sarajevu (23-28. april), Solunu (8-11. maj), Moskvi (3-7. septembar), Frankfurtu (8-12. oktobar), Zagrebu (11-16. novembar) i Sofiji (2-7. decembar).

Umesto Privredne komore Srbije, za izvršnu organizaciju zadužena je Narodna bibliteka Srbije, na osnovu ugovora sa Ministarstvom. Za tu namenu obezbeđeno je 18,4 miliona dinara, što je devet puta više od iznosa u 2013, rečeno je 11. marta na konferenciji za novinare u Vukovoj zadužbini, na kojoj su učestvovali državni sekretar u Ministarstvu kulture Dejan Ristić, zamenik upravnika NBS Dragan Glišić, književnici Dragan Velikić, Mihajlo Pantić i Vladislav Bajac, te sekretar Udruženja knjižara i izdavača Srbije Vuk Vukićević, prenela je NBS.

Ristić je istakao da je Ministarstvo kulture krajem 2013. godine prvi put formiralo radnu grupu čiji je zadatak bio da osmisli, koordinira i prati nastupe Srbije na međunarodnim sajmovima knjiga tokom ove godine. Pored predstavnika Ministarstva kulture i NBS, u radnoj grupi su i predstavnici UIKS, kao reprezentativnog udruženja u toj oblasti.

Ministarstvo i NBS su, kako je rečeno, konsultovali sva reprezentativna udruženja književnika i književnih prevodilaca kako bi predložila svoje predstavnike na sajmovima.

Posebna pažnja posvećena je regionalnom predstavljanju srpske književnosti i izdavaštva, a na međunarodnom planu prioritet je dat razvijanju prevodilačke i izdavačke saradnje, i to pre svega kroz očekivano stupanje u punopravno članstvo međunarodne prevodilačke mreže Traduki, u kojoj je Srbija do sada delimično učestvovala kao pasivni korisnik sredstava.

Na osnovu nedavnog sastanka sa predstavnicima mreže Traduki, Ristić je izrazio očekivanje da će Srbija formalno stupiti u punopravno članstvo te mreže na njenom narednom sastanku početkom aprila u Ljubljani.

Mreža Traduki pomogla je nastup Srbije i na prvom velikom ovogodišnjem sajmu knjiga - u Lajpcigu, na kojem će biti predstavljeni autori čije su knjige prevedene na nemački jezik, među kojima su Mihajlo Pantić, Dragan Veličković, Vladislav Bajac, Zvonko Karanović, Danica Vukićević i Snežana Minić.

Biće predstavljena i knjiga profesorke Instituta za slavistiku Univerziteta u Beču Gordane Ilić Marković o srpskoj književnosti i štampi u Prvom svetskom ratu. Vode se i pregovori sa nemačkom izdavačkom kućom „Hanzer”, povodom objavljivanja dela Danila Kiša, što bi bio uvod u obeležavanje 80-godišnjice njegovog rođenja 2015. godine.

Srbija je na Sajmu knjiga u Lajpcigu imala 2011. status počasnog gosta, kada je predstavila više od 40 autora različitih generacija i prevoda njihovih dela na nemački jezik, ali je taj uspeh u međuvremenu izgubio oštrinu, kako je rekao Bajac, ističući važnost održavanja kontinuiteta.

Ministarstvo kulture je za 2014. godinu, inače, opredelilo 350 milion dinara za knjigu, što je za 210 miliona više nego 2013. Plan je da taj iznos 2015. bude povećan na pola milijarde dinara, istakao je Ristić.

Za finansiranje prevoda srpske literature na strane jezike ove godine je opredeljeno 20 miliona dinara, što je pet puta više nego 2013, a na konkursu mogu da učestvuju i strani i domaći izdavači, podsetio je državni sekretar.

Ristić je izrazio uverenje da će povećani obim nastupa Srbije na sajmovima knjiga u svetu i intenziviranje međunarodne saradnje doprineti povećanju prevoda dela domaćih autora sa srpskog na strane jezike.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sub Mar 15, 2014 6:03 pm

Smile  Kišova biografija među najboljima u SAD



Knjiga britanskog autora Marka Tompsona o Danilu Kišu, jednom od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih pisaca 20. veka, uvrštena je među pet najboljih biografskih izdanja 2013. godine u SAD - prema izboru američkog Nacionalnog udruženja književnih kritičara (NBCC).

Knjiga “Birth Certificate: The Story of Danilo Kis” (Potvrda o rođenju - Priča o Danilu Kišu), u izdanju Kornel univerziteta, bila je među finalistima za Nacionalnu nagradu kritike za 2013. godinu, koja je dodeljena 13. marta u Njujorku.

Kišova biografija rezultat je gotovo dvodecenijskog Tompsonovog istraživanja lika i dela velikog pisca, ali i istorijskih i društvenih prilika na prostoru bivše Jugoslavije.

Tompson je intervjuisao članove Kišove porodice, njegove prijatelje i poštovaoce kako bi proučio piščev život i istoriju regiona iz kojeg je ponikao. To mu je omogućilo da bolje razume i Kišova dela. Tompsonova knjiga, kako je navedeno u saopštenju NBCC-a, ujedno je i celovit vodič u destruktivne politike koje su, nedugo nakon Kišove smrti, dovele 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije do najvećeg ratnog nasilja u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Tompson je autor i knjiga “Kuća od papira - Kraj Jugoslavije” i “Kovanje rata” o medijima u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Tompsonova knjiga o Kišu bila je u užem izboru za Nacionalnu književnu nagradu američke kritike u kategoriji biografskih dela, zajedno s knjigama o Lorensu od Arabije, Bahu, Marijan Mur i Džonatanu Sviftu. Nagradu je osvojilo delo “Jonathan Swift: His Life and His World” Lea Damroša (Damrosh) o anglo-irskom satiričaru, esejisti, piscu pamfleta i pesniku, autoru “Guliverovih putovanja”.

Nacionalnu nagradu kritike NBCC dodeljuje već 40 godina.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Mar 17, 2014 8:10 pm

Smile  Nagrade američkih kritičara



Nigerijska književnica Čimamanda Ngozi Adiči (Chimamanda Adichie) osvojila je američku Nacionalnu nagradu kritičara za 2013. godinu - za roman “Americanah”, koji je delimično zasnovala na sopstvenom iskustvu života u SAD.

Roman te mlade i nagrađivane autorke govori o Nigerijki koja dolazi u SAD radi studija, gde suočava sa raznim preprekama i nepisanim pravilima imigrantskog života. Da se roman “Americanah” nije svideo samo kritici, već i čitaocima, pokazuje i to što je bio među deset najprodavanijih knjiga 2013. na listi “Njujork tajmsa”.

Adičijeva je, inače, dobila Orindž nagradu 2008. za roman “Pola žutog sunca”, a debitantskim romanom “Purpurni hibiskus” našla se četiri godine ranije u širem izboru za Buker nagradu. Njen roman “Americanah” u trci je i za britansku Bejlis nagradu, kako se sada zove Orindž, koja je namenjena samo ženama piscima.

Nacionalna nagrada kritičara dodeljena je 13. marta u Njujorku u više kategorija, a među finalistima u kategoriji biografije bila je i knjiga “Birth Certificate: The Story of Danilo Kis” britanskog autora Marka Tompsona (Thompson), nastala kao rezultat njegovog dvodecenijskog istraživanja Kišovog lika i dela, ali i istorijskih i društvenih prilika na prostoru bivše Jugoslavije.

Nagradu za biografiju dobio je Leo Damroš (Damrosch) za knjigu “Jonathan Swift” o anglo-irskom satiričaru, esejisti, piscu pamfleta i pesniku Džonatanu Sviftu, poznatom po delu "Guliverova putovanja".

Među nagrađenima je i Šeri Fink (Sheri), autorka knjige o uraganu Katrina i ljudima koji su zaklon od prirodne katastrofe potražili u Memorijalnoj bolnici u Nju Orleansu.

Nagradu za poeziju dobio je Frenk Bidart za zbirku “Metaphysical Dog”, dok je Ejmi Vilenc (Amy Wilentz) nagrađena za autobiografiju o boravku na Haitiju nakon katastrofalnog zemljotresa 2010.

Prvi put je dodeljena nagrada za debitantskog pisca, koja se odnosi na sve kategorije, a laureat je Entoni Mara (Anthony Marra), nagrađen za roman “A Constellation of Vital Phenomena”.

Nacionalna nagrada kritičara ustanovljena je 1974. godine, a namenjena je piscima bilo koje nacionalnosti, čija su dela objavljena u SAD.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Mar 18, 2014 7:49 pm

Smile  Vitalova nagrada Latinoviću



Nagrada “Zlatni suncokret” za 2013. godinu dodeljena je Milošu Latinoviću za roman “Sto dana kiše”, u izdanju Vulkan izdavaštva iz Beograda, saopštio je 17. marta žiri, navodeći da nagrađena knjiga uspešno prikazuje složenost sveta nakon pada svih utopija i vere da će taj svet sutra biti bolji, srećniji, bogatiji, mirniji, poetičniji...

Nagrada Promist-Vital za knjigu godine “Zlatni suncokret”, koja se dodeljuje za najbolje književno delo u protekloj godini na srpskom govornom području, pripala je Latinoviću jednoglasnom odlukom žirija koji su činili Vladimir Gvozden (predsednik), Dragan Jovanović Danilov i Nikola Strajnić.

U najužem izboru za to priznanje, koje fabrika Vital iz Vrbasa dodeljuje već 18 godina, bile su i knjige “Tinja Kalaz” Petra Miloševića i “Ljudske vibracije” Darka Tuševljakovića.

“Opredelili smo se za Latinovićev roman, jer u njemu vidimo snažnu pripovedačku kulturu i suverenu optiku koja umiruje nestabilne slike aktuelnog sveta. Najveća vrlina ‘Sto dana kiše’ je istinski literarna – u pitanju je stvaranje atmosfere jednog grada, odnosno onoga što, povodom egzistencije, osećamo, a nismo u stanju da bez ogromnog izneveravanja prenesemo drugima i objasnimo samima sebi. Stoga je ovaj roman još jedna moćna himna posvećena lepoti i neponovljivosti, ali i jednostavnosti i prolaznosti običnog života”, naveo je žiri u obraloženju.

Prema navodima žirija, srpski roman je tokom poslednje decenije obeležen sve većim uticajem popularne kulture i popularne književnosti, što ga često vodi ka opsesijama svakodnevnom politikom, razvodnjenom ideologijom i ulepšanom istorijom ili udobnom fantazijom.

Navodeći da srpska književnost kao da očajnički traži uverljivu i napetu igru između žanra, slobode i stila, žiri je istakao da se Latinovićev roman nametnuo kao “uspeo pokušaj traganja za stilom kadrim da prikaže složenost sveta nakon pada svih utopija, odnosno vere da će taj svet sutra biti bolji, srećniji, bogatiji, mirniji, poetičniji...”

U pitanju je priča o povratku u rodni banatski grad, uokvirena istorijskim reminiscencijama, ljubavnim i kriminalističkim zapletima, krhotinama opore stvarnosti, primamljivim literarnim referencama i osobenim, blagim humorom. Mlada junakinja Beatris se vraća u Srbiju iz Londona zbog nasledstva i stupa u mrežu jednog grada, u srce složenosti međuljudskih odnosa, ali i u slojeve istorije i preostalih tragova egzistencijalne poezije. Panonska kiša preti da je proždere, ali je istovremeno podstiče da zaroni dublje u meandre sećanja jednog zagonetnog sveta. Kada se taj svet konačno otvori, ispostavlja se da je u pitanju neman koja preti da je proguta, i ona se vraća varljivoj sigurnosti tuđine.

Baveći se neposrednom savremenošću, Latinović je u taj simbolički izuzetno gust roman u 99 poglavlja-slika utkao mnogobrojne i bogate niti, naveo je žiri.

“Važna tema romana je naša kultura, i šta je od nje, posle svega, ostalo, ali i ljubav, odnosno šta je od nje ostalo, uključujući tu kako plemenite aspekte ličnog i kolektivnog sećanja, tako i bolesne međuljudske odnose koje ona može da stvori. Sklon fragmentu i lirizmu, Latinović uspeva da stvori osećaj za život kao proces, da ispriča mnogobrojne priče, rekonstruiše sećanje na pretke i bližnje, na ratove i krize, muziku i filmove. Roman pokazuje da život koji je iskočio iz zgloba ne može lako da se uzglobi, ali to je, hteli mi to ili ne, i dalje život i u njemu ostaju tragovi lepote, makar u vidu odanosti ličnim fantazijama i nade da je još uvek moguć preokret – ali tek onda kada se okonča stoti dan kiše. Ima nečeg živog i životnog, pomalo patetičnog i melanholičnog, ali i istinski poetičnog u ovoj dinamičnoj i otvorenoj lirskoj prozi”, istakao je žiri.

Miloš Latinović, rođen 1963. godine u Kikindi, diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je završio i master studije na temu “Sterijino pozorje i pozorišni život Srbije”.

Objavio je šest zbirki priča, pet romana, dve knjige eseja i desetak dramskih tekstova, od kojih su “Panonski karusel” i “Payador ili Crnjanski” izvedeni u Narodnom pozorištu u Kikindi. Latinovićevi prozni tekstovi prevođeni su na engleski, mađarski, slovenački, slovački i makedonski jezik.

Dobitnik je Nagrade Društva književnika Vojvodine za roman “Dželat u raju” (2008), a za poetsko-proznu zbirku “Zvezde i ostrva” dobio je Nagradu “Stevan Pešić” (2012).

Nagrada “Zlatni suncokret” biće svečano uručena Latinoviću 27. marta u Novom Sadu, a za tu priliku članovi žirija pripremili su posebna tumačenja nagrađenog romana.

Nagrada “Zlatni suncokret” dodeljuje se za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, objavljeno u toku prethodne godine.

Dobitniku nagrade, koju “Vital” dodeljuje u partnerstvu sa kompanijom Promst iz Novog Sada, pripadaju diploma i novčani iznos.

Nagrada “Zlatni suncokret” prvi put je dodeljena 1996. pesničkoj zbirci Ivana V. Lalića, a među dobitnicima su i Radoslav Petković, Goran Petrović, Vojislav Karanović, Vladimir Tasić, Dragan Jovanović Danilov, Jovica Aćin, Slobodan Vladušić, Mileta Prodanović i Uglješa Šajtinac.

Nagradu “Zlatni suncokret” za najbolju knjigu u 2012. godini dobio je Drago Kekanović za roman “Veprovo srce”.

Povodom ovogodišnje nagrade, članovi žirija i fabrika “Vital” zahvalili su na saradnji dugogodišnjem predsedniku žirija Jovanu Zivlaku koji je, zbog prezauzetosti, podneo ostavku u aprilu 2013.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Mar 18, 2014 8:03 pm

Smile  Drinki Gojković nagrada Fridrih Gundolf



Nagrada “Fridrih Gundolf” Nemačke akademije za jezik i književnost dodeljena je ove godine Drinki Gojković, jednom od najznačajnijih savremenih prevodilaca u srpskoj kulturi.

Drinka Gojković dobila je tu prestižnu nagradu za predstavljanje nemačke kulture u inostranstvu, saopštila je izdavačka kuća Arhipelag koja je nedavno objavila jedan od novijih prevoda Drinke Gojković - prvi prevod na srpski jezik čuvenog romana Jozefa Rota “Kapucinska grobnica”.

Drinka Gojković prevodila je, između ostalih, i dela Georga Bihnera, Hansa Magnusa Encensbergera, Petera Handkea, Mihaela Krigera, Dee Loer, Klemensa Mejera, Haralda Vajnriha, Volkera Kloca i Volfa Lepenisa.

Dobitnica je više nagrada za prevodilački rad.

Za prevod celokupnog opusa Georga Bihnera na srpski jezik dobila je nagradu “Miloš N. Đurić”, a za prevod knjige “Kultura i politika” Volfa Lepenisa dobila je Nagradu grada Beograda.

Nagrada “Fridrih Gundolf” Nemačke akademije za jezik i književnost osnovana je 1964. godine.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Sponsored content Danas u 3:08 pm


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 15 Prethodni  1, 2, 3 ... 8 ... 15  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu