Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 64 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 62 Gosta :: 2 Provajderi

Avramova, Храст

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Danas u 7:34 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Danas u 7:22 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta umetnosti
Danas u 6:16 pm od Brave Heart

» Filmske novosti...
Danas u 6:08 pm od Brave Heart

» Vesti - književnost...
Danas u 6:05 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta astronomije...
Danas u 5:49 pm od Brave Heart

» Corax - slika današnjice
Danas u 5:13 pm od Brave Heart

» Bosanski lonac....
Danas u 4:55 pm od Svarog

» Phantasy Photos
Danas u 4:51 pm od Poli

» Zvornik
Danas u 4:44 pm od Svarog

» Arabeska
Danas u 4:44 pm od Poli

» Crtež
Danas u 4:39 pm od Poli

» Portreti - razne tehnike
Danas u 4:33 pm od Poli

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Vesti - književnost...

Strana 6 od 15 Prethodni  1 ... 5, 6, 7 ... 10 ... 15  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sub Sep 20, 2014 12:35 pm

Smile Vašarski mađioničar i na slovenačkom



Knjiga priča “Vašarski mađioničar” Jelene Lengold, za koju je pre tri godine dobila Evropsku nagradu za književnost, biće objavljena i na slovenačkom jeziku, na osnovu ugovora izdavačke kuće Arhipelag iz Beograda, izdavača i zastupnika njenih prava, sa kućom Sodobnost iz Ljubljane.

Osim za štampano izdanje, kuća Sodobnost je otkupila prava i za elektronsko izdanje knjige “Vašarski mađioničar” na slovenačkom jeziku.

Oba izdanja biće objavljena početkom 2015. godine, saopsstio je Arhipelag.

“Vašarski mađioničar” je najprevođenija knjiga Jelene Lengold - objavljena je na engleskom, italijanskom, makedonskom i bugarskom jeziku, a u toku je priprema izdanja te knjige u Poljskoj, Albaniji, Češkoj i Mađarskoj.

Knjiga “Vašarski mađioničar” donosi priče o ljubavi i žudnji, o gradu i erotici, o svakodnevici i strasti. Priče Jelene Lengold su autentično svedočanstvo o intimi i svakodnevici, o čudima ljubavi i o svakodnevnim epifanijama. U njenim pričama progovaraju svetlosti i senke svakodnevice i intime, veliki i mali obredi privatnosti i ljubavi. Zahvaljujući istančanoj psihologiji, u pričama iz knjige “Vašarski mađioničar” nalaze se neki od najboljih ženskih i muških likova novije srpske književnosti, istakao je Arghipelag, koji je objavio do sada tri izdanja te knjige na srpskom jeziku.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Sep 23, 2014 12:09 am

Smile Džojsova poezija na srpskom



Knjiga pesama Džejmsa Džojsa “Kamerna muzika”, u izdanju Arhipelaga, prvo je izdanje te zbirke na srpskom jeziku, a objavljeno je u ediciji “Element”, u prevodu Bojana Belića, dobitnik nagrade “Miloš Đurić” za prevod poezije Viljema Blejka.

U okviru tog izdanja, naći će se dve kompletne Džojsove knjige pesama “Kamerna muzika” i “Pomes penyeach”, kao i poznata pesma “Ecce puer” koju je Džojs objavio zasebno.

Pored tekstova pesama, Arhipelagovo izdanje “Kamerne muzike” sadrži i obimne komentare Džojsove poezije u celini i njegovih pojedinačnih pesama.

Džejms Džojs, jedan od najznačajnijih pisaca svetske književnosti XX veka, objavio je knjigu “Kamerna muzika” 1907. godine. Dvadeset godina kasnije objavio i drugu knjigu pesama “Pomes Penyeach”. Sabrane pesme Džojs je objavio 1937. godine i tom prilikom je pesmama iz svoje dve knjige pridružio i pesmu “Ecce puer”.

Nekoliko godina posle “Kamerne muzike”, u osvit Prvog svetskog rata, Džojs je objavio knjigu priča “Dablinci”, te velike romane “Portret umetnika u mladosti” (1916), “Uliks” (1922) i “Fineganovo bdenje” (1939).

Mada su njegove knjige u vreme kada su prvi put objavljivane po pravilu izazivale otpor javnosti, čak i njeno skandalizovanje i teške optužbe, zbog čega su u prvi mah teško nalazile put do izdavača i čitalaca, Džojsovo delo je na temeljan način obeležilo svetsku književnost XX veka.

Ako je početna sudbina Džojsovih dela mučna i osporavajuća, njen nastavak predstavlja jedan od najuzubudljivijih preokreta od osporenog i odbačenog pisca do kanonizovanog klasika moderne književnosti, istakao je Arhipelag, dodajući da su Džojsove knjige, prepoznate kao veliko zaveštanje modernosti, izvršile nesvakidašnji uticaj na pisce koji se došli posle njega.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Sep 23, 2014 8:28 pm

Smile Dani Mirka Kovača u Rovinju



Manifestacija posvećena velikom piscu jugoslovenskog prostora Mirku Kovaču biće održana prvi put od 25. do 27. septembra u Rovinju, a okupiće domaće i međunarodne stučnjake, književnike i filmske radnike kako bi na primeren način vrednovala i očuvala književna, filmska i pozorišna ostavština Kovača i promovisale estetske, moralne i političke vrednosti koje je zastupao.

U tom cilju je u Rovinju osnovana i Udruga Mirko Kovač, koja je osmislila “Dane Mirka Kovača” kao novu kulturnu manifestaciju od velikog značaja na hrvatskoj i regionalnoj književnoj i kulturnoj sceni.

Na “Danima Mirka Kovača”, kako je najavljeno, učestvovaće: Filip David, Davor Beganović, Ivan Lovrenović, Božidar Koprivica, Zdravko Zima, Vlaho Bogišić, Lordan Zafranović, Miljenko Jergović, Boris Dežulović, Predrag Lucić, Katarina Luketić, Enver Kazaz, Zvonko Kovač, Melita Jurkota, Bruno Kragić, Branislav Mićunović, Mile Stojić, Mića Vujičić, Borka Pavičević, Nada Gašić, Žarko Radić i drugi, najavili su nedavno u Puli direktor “Dana Mirka Kovača” Seid Serdarević, predsednica Udruge Mirko Kovač Slobodana Matić Kovač, direktorka Pučkog otvorenog učilišta grada Rovinja Dubravka Svetličić i član Programskog odbora Vlaho Bogišić.



Prema rečima organizatora, zamišljeno je da se ta manifestacija, koja će okupiti domaće, regionalne i međunarodne književne, filmske i pozorišne stručnjake, kritičare i predstavnike medija iz celog regiona, održava svake godine u poslednjem vikendu septembra u Rovinju – gradu u kojem je Kovač živeo i stvarao poslednjih dvadesetak godina života.

U okviru te manifestacije, biće predstavljena i Nagrada “Mirko Kovač” koja će početi da se dodeljuje od 2015. godine u trogodišnjem ritmu za najbolji roman, knjigu eseja i prozni prvenac s područja Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Nagrada će podsticati i jačati savremeno prozno pismo regionu, a žiri čine: Borka Pavićević, Vlaho Bogišić, Davor Beganović, Zdravko Zima, Pavle Goranović, Aleš Debeljak i Filip David, sa kojim je Kovač 1998. godine objavio “Knjigu pisama 1992-1995”.

U okviru “Dana Mirka Kovača”, najavljeni su okrugli stolovi o romanu “Vreme koje se udaljava” i kontekstu romana u romanesknom opusu Kovača, kao i o knjizi “Elita gora od rulje” i političkom eseju danas.

Biće prikazan i Zafranovićev film “Gosti i radnici”, za koji je Kovač napisao scenario.

Najavljen je, između ostalog, i razgovor o radu s Kovačem na filmu i u kazalištu, u kojem će učestvovati Branislav Mićunović i Lordan Zafranović, dok će o biografizmu u delu Kovača govoriti Bogišić, Lovrenović, Jergović, Nada Gašić i Predrag Lucić.

Poslednje večeri manifestacije biće uprizorena “Knjiga pisama 1992-1995” Kovača i Davida, u režiji Radmile Vojvodić.



Rođen 26. decembra 1938. u Petrovićima blizu Bileće u Crnoj Gori, Kovač je preminuo 19. avgusta 2013. u Zagrebu u 75. godini, a prema sopstvenoj želji sahranjen je u Rovinju, gde je živeo od početka 90-ih, po dolasku iz Beograda.

Osim kao pisac, scenarista, dramatičar i esejista, bio je poznat i kao oštar kritičar nacionalizama i društvenih devijacija poslednjih decenija na prostoru bivše Jugoslavije.

U Beogradu je pohađao Akademiju za pozorište i film, koju nije završio, jer je već 1962. objavio roman “Gubilište”, zbog kojeg je optužen za stvaranje "mračne slike sveta". Sve češće je boravio u Zagrebu, gde je za Jadran film napisao šest scenarija prema kojima su snimljeni nagrađivani filmovi “Lisice”, “Okupacija u 26 slika”, “Pad Italije” i drugi. Istovremeno je pisao i drame za pozorište i televiziju, izvođene i zabranjivane u Sarajevu, Mostaru i Zagrebu. U Beogradu je 1971. objavio zbirku pripovedaka “Rane Luke Meštrevića”, koja je proglašena najboljom knjigom priča, ali je dve godine kasnije povučena i osuđena kao “crna slika stvarnosti”.

Kovač je nastavio da objavljuje u Zagrebu. Usledili su romani “Ruganje s dušom” i “Vrata od utrobe”, za koji dobija niz nagrada, između ostalih i NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine. U drugoj polovini 80-ih aktivno se suprotstavljao rastućem srpskom nacionalizmu, a 1991. napušta Beograd i dolazi u Rovinj, gde je kao saradnik nedeljnika “Feral Tribune” nepromenjenim tempom nastavio da piše protiv hrvatskog nacionalizma.

U Rovinju je napisao i redigovao stare knjige: “Kristalne rešetke”, “Grad u zrcalu”, pripovetke “Ruže za Nives Koen”, novu verziju “Ruganja s dušom”, te dve drame, izvedene u Crnogorskom narodnom pozorištu u Podgorici, kao i knjige eseja “Pisanje ili nostalgija” i “Elita gora od rulje”. Započeo je bio autobigrafski roman "Vreme koje se udaljava".

Među partnerima manifestacije “Dani Mirka Kovača” su Multimedijalni centar grada Rovinja, izdavačka kuća Fraktura, koja je od 2003. godine objavljivala Kovačeva dela i čiji je direktor Seid Serdarević i programski direktor tog projekta, te Pučko otvoreno učilište grada Rovinja i Sa(n)jam knjige u Istri.

Pokrovitelji te manifestacije su ministarstva kulture Hrvatske, Srbije i Crne Gore, Federalno ministarstvo kulture i sporta BiH, Istarska županija i Grad Rovinj – Rovigno.

Osim u Multimedijalnom centru grada Rovinja, program “Dana Mirka Kovača” biće održan i u rovinjskom pozorištu Antonio Gandusio, te u Kongresnoj dvorani hotela Park.

Promotivne materijale za prve “Dane Mirka Kovača” dizajnerski je oblikovao savremeni vizuelni umetnik Matija Debeljuh.

Program manifestacije nalazi se na sajtovima sajma knjiga “Sa(n)jam knjige u Istri” i Frakture, a može se naći i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE (pdf).

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Okt 01, 2014 11:13 pm

Smile Marsel Bajer gost Krokodila



Istaknuti nemački pisac Marsel Bajer, koji piše liriku, eseje i romane, u kojima se uvek na osobit način vraća nemačkoj istoriji, naročito u doba Trećeg rajha, novi je gost Krokodilove Kuće za pisce.

Bajer će 2. oktobra biti gost i Gete instituta u Beogradu, a predstaviće se uz učešće prevodioca Jana Krasnija i Vladislava Bajca iz izdavačke kuće Geopoetika koja je objavila njegove knjige “Leteće lisice” i “Kaltenburg”.

Bajer će nastupati i 17. oktobra na festivalu “En Garde, Avant-garde: 20/21” u Centru za kulturnu dekontaminaciju, u okviru kojeg će umetnici i istraživači iz regiona i Evrope ispitivati aktuelna značenja i kontinuitete istorijskih avangardi, njihov politički kontekst i kontekst njihovih aktuelnih interpretacija. U razgovoru o slikama iz 1914. godine Bajer će razgovarati sa istoričarkom Dubravkom Stojanović, najavio je Krokodil.

Bajer je u početku stvarao pod snažnim uticajem austrijske pesnikinje Frederike Majreker i predstavnika francuskog novog romana.

Proslavio se delima “Leteće lisice", "Zemljopis” (Erdkunde), “Putinovo poštansko sanduče” (Putins Briefkasten) i drugim.

Dobitntik je brojnih nagrada, među kojima je i Berlinska književna nagrada, nagrada Hajnrih Bel i nagrada Fridrih Helderlin, a u novembru će mu biti uručena i prestižna nemačka Klajstova nagrada, koja mu je dodeljena uz obrazloženje da u romanima, zbirkama poezije i esejima “traga za mračnim vezama između nauke, umetnosti i politike u nemačkoj i evropskoj istoriji XX veka”.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Okt 01, 2014 11:15 pm

Smile WC za izdavačku kuću Rende



Izdavačka kuća Rende podnela je žalbu organizatorima 59. Sajma knjiga u Beogradu zbog raspodele izlagačkog prostora, a ukoliko ne dobije pozitivan odgovor, najavila je da prvi put posle 14 godina neće učestvovati.

Kuća Rende saopštila je da joj je organizator Sajma knjiga namenio mesto kod WC-a, ispod stepeništa Hale 1, dok je prostor na kojem je Rende godinama izlagalo dodelio izdavačkoj kući Plato.

To je učinjeno “u skladu sa novim pravilnikom” o učešću izdavača na Sajmu knjiga, a po tom pravilniku, kako podseća Rende, jedan od uslova su likvidnost i završni računi izdavača.

“Da je taj uslov poštovan, Plato ne bi mogao da učestvuje na Sajmu knjiga. Poznato je da su računi Platoa već dugo u blokadi i da Plato izdavačima duguje ogromne sume novca od njihovih prodatih knjiga u knjižarama Platoa, koje izdavači ne mogu da naplate upravo zbog blokade Platoovih računa”, saopštila je vlasnica i urednica izdavačke kuće Rende Slađana Novaković.

Odbor Sajma knjiga, kako je navelo Rende, nije poštovao ni kriterijum tradicije, budući da ta kuća učestvuje 14 godina na Sajmu knjiga, dok u slučaju Platoa “postoji jedino tradicija neprestanog bankrota i stalnog osnivanja novih firmi”.

Rende je navelo i da mesto koje mu je dodeljeno ne odgovara izdavačkom profilu i kvalitetu autora koje objavljuje, među kojima su Miljenko Jergović, Ante Tomić, Emir Imamović-Pirke, Marko Vidojković, Muharem Bazdulj, Borivoj Gerzić i Tomas Pletzinger, koji će biti i gosti te kuće na 59. Sajmu knjiga.

Odbor Sajma knjiga dopunio je u junu kriterijume za raspodelu prostora izlagačima, uz obrazloženje da je do sada postojala otvorena mogućnost za njihovo slobodno tumačenje i zloupotrebe prilikom dodelјivanja štandova.

Odbor je zato odlučio da “nedovolјno jasne kriterijume dopuni merlјivim i proverlјivim indikatorima, koji omogućavaju poštenu i transparentnu raspodelu prostora” na Beogradskom sajmu knjiga, čije će 59. izdanje biti održano od 26. oktobra do 2. novembra.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Okt 02, 2014 7:38 pm

Smile Kišove drame i scenariji



Izdavačka kuća Arhipelag objavila je knjigu Danila Kiša “Noć i magla” koja sadrži pozorišne i TV drame tog čuvenog pisca, kao i njegova dva filmska scenarija koja nikada nisu realizovana i prvi put se objavluju u okviru nekog izdanja Kišovih izabranih ili sabranih dela.

Knjiga je objavljena u Arhipelagovoj ediciji Dela Danila Kiša u deset knjiga, kao deseti tom.

Reč je o dramama i scenarijima koji su nastajali u rasponu od polovine 60-ih do kraja 70-ih godina.

Pored TV drama “Noć i magla”, “Papagaj” i “Drveni sanduk Tomasa Vulfa” i pozorišne drame “Mehanički lavovi”, u knjizi “Noć i magla” objavljeni su i filmski scenariji “Končarevci” i “Marin Držić Vidra”, napisani krajem 70-ih.

Iako su nastali na osnovu porudžbine Adria filma, odnosno Jadran filma, iz različitih razloga ostali su nerealizovani.

“Kiš se u taj posao upustio samo dva puta, napisavši u kratkom roku, iste 1979, jedan obimniji sinopsis za planirani film o životu Marina Držića i scenarij pod nazivom Končarevci, čiji je reditelj trebalo da bude Veljko Bulajić. Adria film (Zagreb), naručilac sinopsisa o životu Marina Držića, nije ušla u proizvodnju filma. Sudbina drugog Kišovog scenarija bila je dramatičnija i do danas nerazjašnjena. Predugovor je trebalo da bude sklopljen sa Jadran filmom, a preko Autorske agencije SR Srbije, o čemu svedoči fotokopija Kišovog punomoćja (2. jul 1979) iz kojeg se vidi da je scenarij pisan u Dubrovniku od 27. marta do 17. aprila iste godine i da je dovršen ’ugovoreni posao pisanja’. U Kišovoj brižljivo čuvanoj poslovnoj dokumentaciji nema nikakvog materijalnog dokaza koji bi potvrdio dalju saradnju s naručiocem scenarija niti s rediteljem. Film Veljka Bulajića pod naslovom Visoki napon, zasnovan na temi po kojoj je Kiš pisao naručeni scenarij, završen je 1981. godine. Kao scenaristi navodeni su Mirko Bošnjak, Veljko Bulajić i Ivan Salečić. Razlozi odustajanja od Kišovog scenarija, osim onih koji se mogu samo naslutiti, ima li se na umu autorov pristup temi, nisu poznati. Ovi scenariji nose neizbrisiv pečat njegovog dara i njegove predanosti svakom poslu kojeg se, kao pisac, poduhvati”, izjavila je Mirjana Miočinović, koja je priređivač izdavačkog poduhvata Dela Danila Kiša u deset knjiga.

Arhipelag objavljuje Dela Danila Kiša u deset knjiga povodom 25 godišnjice smrti i u susret 80 godina od piščevog rođenja.

Taj veliki izdavački poduhvat obuhvatiće celokupnu prozu Kiša, kao i njegove pesme, drame i filmske scenarije.

Prema rečima glavnog urednika Arhipelaga Gojka Božovića, objavljivanje dela nekog pisca klasične vrednosti predstavlja najveći izazov za profesionalno izdavaštvo, a možda pogotovu u ovom trenutku, kada knjige vrhunske savremene i klasične književnosti nisu dovoljno vidljive i kada su njihovo mesto preuzele knjige u kojima ne postoji nikakva ideja vrednosti, stila ili umetničke lepote.

Arhipelag stoga sa posebnom pažnjom priprema Dela Danila Kiša u deset knjiga, jer u tome vidi profesionalno i čitalačko zadovoljstvo i izazov.

“Sa naslednicima autorskih prava Danila Kiša dogovorili smo se da ubuduće Kišova dela u našem izdanju budu dostupna ne samo u Srbiji nego i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Danilo Kiš je pisac koji ima ne samo tumače nego i čitaoce. I on svoje čitaoce neprestano stiče u novim generacijama. Upravo zato je neophodno da dela Danila Kiša stalno budu dostupna u dobrim i pouzdanim izdanjima”, naglasio je Božović.

Celokupna proza Danila Kiša, kao i njegove pesme, drame i filmski scenariji, biće objavljeni do februara 2015. godine u izdanju beogradske izdavačke kuće Arhipelag.

Projekat Dela Danila Kiša u 10 knjiga obuhvata celokupnu Kišovu prozu - od ranih romana Mansarda i Psalam 44, preko knjiga iz porodičnog ciklusa: kratkih priča iz knjige Rani jadi i romana Bašta, pepeo i Peščanik, do tri knjige iz Kišovog novelističkog ciklusa: Grobnica za Borisa Davidoviča, Enciklopedija mrtvih i posthumno objavljene knjige Lauta i ožiljci. Deveti tom je knjiga Pesme/Elektra sa sabranim Kišovim pesmama i njegovom najpoznatijom dramom Elektra.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sub Okt 04, 2014 11:14 pm

Smile Onlajn maraton čitanja Ane Karenjine



Uživo čitanje čuvenog romana “Ana Karenjina” Lava Nikolajeviča Tolstoja održava se 3. i 4. oktobra na internetu, u organizaciji Muzeja Jasna Poljana i kompanije Google, uz učešće 700 ljudi iz 30 gradova širom sveta.

Onlajn čitanje “Ane Karenjine” počelo je 3. oktobra u podne po moskovskom vremenu u Jasnoj Poljani, Tolstojevom muzeju i nacionalnom parku, a tokom prvih pet sati učestvovali su i direktorka tog muzeja Jekaterina Tolstaja i Tolstojev čukun-čukun unuk Ilja Tolstoj, kao i deca koja učestvuju u projektu “Obrazovanje za sve”.

Među čitaocima i poštovaoci Tolstoja iz Nјujorka, Londona, Tokija… koji će za dva dana pročitati ceo roman “Ana Karenjina”, uz prenos na posebnom kanalu na sajtu YouTube u realnom vremenu.

U onlajn maratonu “Karenina. A Living Edition”, učestvuje, između ostalih, i solista Baljšog teatra Vladimir Matorin, ministar kulture Sverdlovske oblasti Pavel Krekov i mnogi drugi.

Među lokacijama izabranim za čitanje “Ane Karenjine” su Dom Paškova, zdanje Ruske državne biblioteke u Moskvi, knjižara “Moskva”, Državni spomen-muzej “Petergof”, Književni spomen muzej “Ana Ahmatova” u u Sankt Peterburgu, Samarski književni spomen-muzej “Gorki”, Državna umetnička galerija u Permi, Severno-istočni državni federalni univerzitet “M. K. Amosov” u Jakutsku…

Većina tih prostora je povodom učešća u onlajn čitanju “Karenjine” otvorena za posetioce.

Branko Rakočević / SEEcult.org


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Okt 08, 2014 7:26 pm

Smile Srbija na 66. Sajmu knjiga u Frankfurtu



Srbiju će na 66. Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu predstavljati 20 izdavača, saopštila je Narodna biblioteka Srbije, koja je izvršni organizator nacionalnog štanda.

NBS je za učešće Srbije na 66. Sajmu u Frankfurtu, koji će biti održan od 7. do 12. oktobra, pripremila i dopunjeno izdanje kataloga “Pisci iz Srbije” na nemačkom jeziku.

Nakon predstavlјanja savremene književne i naučne produkcije na sajmovima knjiga u Lajpcigu, Sarajevu, Skoplјu, Solunu i Moskvi, Srbija će, osim u Frankfurtu, ove godine biti organizovano predstavlјena i u Zagrebu i Sofiji. To je ukupno osam značajnih internacionalnih manifestacija na kojima ove godine učestvuje Srbija, za razliku od prošlogodišnja tri nastupa.

Počasni gost 66. Sajma knjiga u Frankfurtu je Finska, a učestvuje više od 7.000 izlagača iz 102 zemlјe.

Organizatori očekuju blizu 300.000 profesionalnih posetioca iz svih zemalјa sveta.

Nacionalni štand Srbije, površine 50 kvadratnih metara, nalazi se u hali 4 sa ostalim izlagačima iz centralne i jugoistočne Evrope.

Prema najavi NBS, tokom trajanja Sajma knjiga u Frankfurtu predviđeni su i sastanci da rukovodiocima sajmova knjiga u Pekingu, Lajpcigu, Frankfurtu i Zagrebu, kao i sastanci sa izdavačima i prevodicima sa srpskog na strane jezike.

U okviru 66. Sajma knjiga, 8. oktobra biće proglašeni laureati ovogodišnje Evropske nagrade za književnost koju dodelјuje Evropska komisija sa asocijacijama pisaca i izdavača, a dobitnike će saopšttiti evropska komesarka Andrula Vasiliju.

Srbija je ove godine među zemljama koje učestvuju u nagrađivanju, koje je otvoreno za zemlje-učesnice programa “Kreativna Evropa”, s tim što svake godine samo trećina njihovog ukupnog broja predlaže pisce za nagradu.

Organizaciju Nacionalnog štanda Srbije omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja.

*Foto: Frankfurtski sajam (Alexander Heimann)

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Okt 08, 2014 7:28 pm

Smile Izdavači traže novi Odbor Sajma knjiga



Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) najoštrije je protestovalo zbog načina rada Odbora Beogradskog sajma knjiga, optužujući ga za komercijalizaciju te gradske manifestacije i zahtevajući od Sekretarijata za kulturu grada Beograda i od Skupštine grada da preispitaju odluku o imenovanju Odbora, kao i da imenuju novi.

Prema oceni UPIS, kriterijumi i indikatori koje je uveo Odbor Beogradskog sajma knjiga nisu doprineli daljem razvoju te kulturne manifestacije, već njenoj daljoj komercijalizaciji, čime je ugrožen sam karakter Beogradskog sajma knjiga koji je domaći i međunarodni značaj stekao na sasvim drugim, progamskim i kulturnim principima, navedeno je u saopštenju.

“Odbor Beogradskog sajma knjiga je tek 29. septembra obavestio izdavače o raspodeli prostora na Sajmu knjiga, dok je izdavačima ostavljen rok za žalbu od svega dva dana, posle čega je Odbor Beogradskog sajma knjiga počeo da sa izdavačima razgovara jezikom ultimatuma, bez obrazloženja svojih odluka”, naveo je UPIS, preneo je “Blic”.

UPIS je naveo i da su odluke Odbora Beogradskog sajma knjiga i njegove komisije za raspodelu prostora nanele štetu uglednim izdavačima, kao što su Akademska knjiga, Albion Books, Clio, Evoluta, Fedon, Paideia i niz drugih izdavača, čiji rad u protekloj godini i u proteklom periodu predstavlja reprezentativan izraz profesionalnog srpskog izdavaštva.

Zahtevajući da Odbor Beogradskog sajma knjiga promeni te svoje odluke ili da ih javno obrazloži, UPIS je naveo i da je objektivan rad Odbora Beogradskog sajma knjiga ugrožen činjenicom da u njemu nisu ravnopravno zastupljeni predstavnici svih udruženja izdavača i, što je još važnije, svih vrsta izdavaštva u savremenoj srpskoj kulturi.

UPIS je stoga zatražio od Sekretarijata za kulturu i Skupštine grada Beograda da preispitaju odluku o imenovanju Odbora Beogradskog sajma knjiga, kao i da preispitaju “ovlašćenja koja je Odbor u svom radu prekoračio”.

UPIS traži od nadležnih i da imenuju novi Odbor Beogradskog sajma knjiga koji će “održavati osnivačke i programske ciljeve kulturne manifestacije kao što je Beogradski sajam knjiga i programsku raznolikost savremenog srpskog izdavaštva”.

Odbor Sajma knjiga prethodno je saopštio da je raspodela izlagačkog prostora za 59. Međunarodni beogradski sajam knjiga završena, da se trudio da ispuni zahteve svih izdavača, te da su oni i uložili manje prigovora nego prethodnih godina.

Izlagački prostor na 59. Sajmu knjiga raspodeljen je prema kriterijumima i indikatorima koji se odnose na broj prvih izdanja, nagrade, prevode, godišnji promet, godinu osnivanja, broj zaposlenih i likvidnost. Ti kriterijumi su, prema navodima Odbora, obezbedili visok stepen objektivnosti u raspodeli izlagačkog prostora, zahvalјajući "uvažanju dosadašnjeg iskustva i stručnih mišlјenja".

Odbor je naveo u saopštenju i da je Beogradski sajam knjiga u proteklih 58 godina imao kulturnu, društvenu, diplomatsku i komercijalnu funkciju, te da smatra da ta manifestacija treba da, u cilјu zadovolјavanja različitih potreba izdavača i čitalaca, “zadrži i eventualno unapredi funkcije o kojima je reč”.

59. Sajam knjiga biće održan od 26. oktobra do 2. novembra, uz učešće 450 direktnih izlagača, od kojih su 33 iz inostranstva, te Kinu, kao počasnog gosta.

Izdavači okupljeni u UPIS-u i ranije su već oštro negodovali povodom novih kriterijuma za dodelu sajamskog prostora.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Okt 09, 2014 11:55 am

Smile Pokloni knjigu, sačuvaj biblioteku u Obrenovcu



Dom omladine Beograda poziva sve posetioce, prijatelјe, saradnike, festivale, udruženja, izdavačke kuće, umetnike, sugrađane da tokom predstojećeg vikenda donesu knjige za Biblioteku “Vlada Aksentijevć” u Obrenovcu, koja je ostala bez 25.000 knjiga tokom majskih poplava.

Stara lektira, knjige na metar koje godinama skuplјaju prašinu, omilјene knjige, iskorišćene knjige, mogu biti deo fonda Biblioteke u Obrenovcu.

Akciju “Pokloni knjigu – sačuvaj biblioteku!” organizuje Bioetičko društvo Srbije, u saradnji sa DOB-om.

Akcija će biti održana u holu DOB-a od 10. oktobra u podne do 13. oktobra uveče, kada će biti završena predstavom “Duša”.

Biblioteka “Vlada Aksentijević” u Obrenovcu osnovana je 1904. godine i ove godine slavi 110 godina postojanja.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Okt 09, 2014 11:57 am

Smile Nagađanja o novom nobelovcu za književnost



Dodelu Nobelove nagrade za književnost tradicionalno prate nagađanja imena budućeg dobitnika i procene kladioničara, prema kojima su i ove godine glavni favoriti japanski romanopisac Haruki Murakami i kenijski autor Ngugi va Tiongo.

Nobelov komitet Švedske kraljevske akademije objaviće 9. oktobra ime laureata, koje je proteklih godina uglavnom bilo iznenađenje za mnoge.

Među potencijalnim dobitnicima, čija se imena najčešće pominju proteklih dana u književnim i medijskim krugovima, našli su se i sirijski pesnik Adonis, Beloruskinja Svetlana Aleksijevič, novinarka i autorka dokumentarne proze koja živi u Nemačkoj, albanski pisac Ismail Kadare, koji živi u Francuskoj, češki pisac Milan Kundera, norveški dramski autor Jun Fose, američki pisac Filip Rot, alžirska autorka Asja Djebar, austrijski pisac Peter Handke…

Nobelov komitet odavno je već doneo odluku, ali se ona čuva u najstrožoj tajnosti, što doprinosi nagađanjima i analizama šansi pisaca - sa stanovišta jezika na kojem pišu, zemlje iz koje potiču, književnog žanra kojim se bave, ili godina starosti.

Književni kružoci Stokholma sastavili su “portret” prošlogodišnje dobitnice, kanadske spisatelјice kratkih priča Alis Manro, a na osnovu te metodologije predstavili su i listu sa glavnim kandidatima na kojoj su Murakami, Adonis, Va Tiongo, Kundera, Svetlana Aleksijevič…

Prema podacima Nobelovog komiteta, ove godine je stiglo 210 validnih nominacija, od kojih je svega 36 autora prvi put predloženo.

Sama procedura izbora dobitnika Nobelove nagrade u Švedskoj akademiji ostala je pod velom tajne.

Nominacije mogu da predlože samo kvalifikovane ličnosti, i to na poziv Švedske akademije.

Kvalifikovani da predlože kandidate za Nobelovu nagradu za književnost su članovi Švedske akademije i srodnih akademija, institucija ili društava, profesori univerziteta i univerzitetskih koledža, dosadašnji dobitnici Nobelove nagrade za književnost, te predsednici udruženja književnika koaj su reprezentativna u svojim zemljama.

Imena nominovanih i ostale informacije o nominacijama mogu se objaviti tek po isteku perioda od 50 godina.

B. Rakočević / SEEcult.org

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pet Okt 17, 2014 1:47 pm

Smile Buker za 2014. Flanaganu



Australijski pisac Ričard Flanagan (Richard) dobitnik je književne nagrade Buker za 2014. godinu, za roman “The Narrow Road to the Deep North”.

To je “veličanstven roman o ljubavi i ratu, kao i o ljudskoj patnji i prijateljstvu”, rekao je 14. oktobra na ceremoniji u Londonu predsednik žirija nagrade Buker Entoni Grejling (Anthony Grayling), dodajući da su “velike teme književnosti oduvek bile ljubav i rat”.

Flanagan (53) govori u tom romanu o Australijancima koji su, kao japanski ratni zarobljenici, bili primorani da grade železnicu u Burmi. Flanagan je posvetio taj roman svom pokojnom ocu, koji je preživeo prinudni rad, za razliku od hiljada sunarodnika koji nisu.

Smatran jednim od najboljih australijskih pisaca svoje generacije, Flanagan je poznat i po romanu “The Sound of One Hand Clapping”, a između ostalog, koscenarista je filma “Australija” Baza Lurmana (Luhrmann).

Nagrađeni roman pisao je 12 godina, a objavljen je istog dana kada je preminuo njegov otac, čijim je zarobljenickim iskustvom i bio inspirisan.

Flanagan je treći je Australijanac koji je dobio nagradu Buker.

Nagrada Buker, vredna 50.000 funti (oko 63.000 evra), bila je prvi put ove godine otvorena i za američke pisce, a u užem izboru bilo je šestoro autora, među kojima je bio i bivši dobitnik Hauard Džejkobson (Howard Jacobson).

Osim Džejkobsona, u užem izboru se našlo još dvoje britanskih autora (Neel Mukherjee i Ali Smith), uz dvoje američkih (Joshua Ferris, Karen Joy Fowler), te Flanagana.

Autori u užem izboru dobili su po 2.500 funti, uz novo izdanje svojih knjiga.

Buker nagrada dodeljena je 46. put, a ovo je prva godina da su i američki pisci ušli u trku, u koju su ranije uključeni autori iz zemalja Komonvelta, Irske i Zimbabvea. Zbog velike konkurencije američkih autora, u širem izboru su izostala imena iz većine zemalja Komonvelta.

Flanagan je tako bio jedini pisac u širem izboru za Bukera koji je iz žemalja Komonvelta, a nije Britanac.

Na široj listi je bilo 13 autora, od kojih četvoro američkih. Dok u širi izbor nisu uspela da uđu neka poznata književna imena, kao što su Ian Makjuan (Ian McEwan) i Dona Tart (Donna Tartt), u uži izbor se nisu plasirali, između ostalih, autor bestselera Dejvid Nikols (David Nicholls), kao ni Dejvid Mičel (David Mitchell), koji je treći put nominovan, ovoga puta za “The Bone Clocks”.

Prošle godine nagradu Buker dobila je novozelandska autorka Eleanor Katon (Catton) za roman “The Luminaries”. Kao 28-godišnjakinja, ušla je u istoriju kao najmlađa dobitnica nagrade Buker, koja joj je, kako je više puta izjavila, promenila život.

*Foto: Man Booker

B. Rakočević / SEEcult.org


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Okt 22, 2014 8:07 pm

Smile Mali sajam Fabrike i Booke



Izdavačke kuće Booka i Fabrika knjiga, koje neće učestvovati na 59. Sajmu knjiga u Beogradu, organizuju od 20. oktobra do 2. novembra u knjižari Beopolis prvi “Mali sajam”, na kojem će prodavati svoja izdanja uz popust i družiti se sa posetiocima bez formalnosti, uz dobru muziku i opuštenu atmosferu.

Prvi “Mali sajam” otvoriće u Beopolisu Viktor Ivančić, jedan od osnivača i dugogodišnji glavni urednik nedeljnika "Feral Tribune", koji će otpisivati kupljene primerke svoje nove knjige "Radnici i seljaci".

Ivančić će 21. oktobra gostovati u Kulturnom centru Grad, gde će, u okviru “Gradske knjižnice”, biti reči o o njegovoj novoj knjizi. Biće moguće kupiti i druge njegove knjige (Jugoslavija živi vječno i Robi K. Treći juriš!) u izdanju "Fabrike knjiga".

Rođen 1960. godine u Sarajevu, Ivančić živi u Splitu, a do sada je objavio i studiju “Točka na U”, zbirke ogleda “Lomača za protuhrvatski blud” i “Šamaranje vjetra”.

“Fabrika knjiga” je od 2005. godine objavila i Ivančićeve knjige: “Robi K.” u dva toma, zbirke ogleda “Animal Croatica”, “Zašto ne pišem i drugi eseji”, te romane “Vita active” i “Planinski zrak”.



I izdavačka kuća Booka odlučila je da ne učestvuje na Sajmu knjiga u Beogradu, jer joj je, kako je ranije saopštila, bez ikakvog obrazloženja oduzeta lokacija na kojoj je uspešno nastupala prethodne tri godine.

"Premešteni smo na neprivatljivo lošu poziciju koju ne želimo da prihvatimo, jer smatramo da smo kvalitetom i brojem izdanja i uspešnim poslovanjem u prethodnim godinama zaslužili da budemo bolje tretirani. Ne pristajemo na politiku svršenog čina pred koji pokušavaju da nas stave oni koji od nas žive tako što nas jednom godišnje oglobe za gole kvadratne metre. Na ovakvom Sajmu knjiga nama očito nije mesto", navela je Booka.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Okt 23, 2014 6:56 pm

Smile 7. Sajam Biblioteke XX vek



Biblioteka XX vek tradicionalno organizuje za vreme Sajma knjiga u Beogradu svoj međunarodni sajam knjiga, na kojem će ovog puta, 30. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju, predstaviti desetak novih i više od sto starih izdanja, uz prisustvo većeg broja autora i saradnika.

Sajam Biblioteke XX vek biće održan 30. oktobra od 18 do 21 sat u CZKD-u, a svečano će ga otvoriti Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.

Brojeve tradicionalne sajamske tombole izvlače profesorka Fakulteta za političke nauke Ljubinka Trgovčević i glavna urednica nedeljnika “Novi magazin” Nadežda Gaće.

Među novim knjigama Biblioteke XX vek su “Epika i politika. Nacionalizovanje crnogorske usmene tradicije u prvoj polovini XIX veka” Aleksandra Pavlovića, “Leteći pilav. Antropološki ogledi o hrani” Svetlane Slapšak i “Putopis po sećanju” Ranka Bugarskog.

Sedmo izdanje tog alternativnog sajma Biblioteka XX vek organizuje u saradnji sa CZKD-om i izdavačko-distributerskom kućom Krug komerc.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Okt 23, 2014 7:31 pm

Smile Tešić i Dženjun otvaraju 59. Sajam knjiga



Srpski akademik Milosav Tešić i kineski pisac Luji Dženjun otvoriće 26. oktobra 59. Međunarodni beogradski sajam knjiga, na kojem će učestvovati više od 500 izlagača, od kojih je oko 70 stranih.

Pod sloganom “Vreme je za knjigu”, 59. Sajam knjiga ugostiće Kinu kao počasnog gosta, a ta daleka zemlja predstaviće se programom pod sloganom “Knjiga produbljuje prijateljstvo i saradnju”, saopšteno je 22. oktobra na konferenciji za novinare.

Svečano otvaranje biće prvi put održano u Hali II, jer se u njoj nalazi štand Kine.

Kinu će predstavljati 200-člana delegacija, koja uključuje sto izdavača iz 60 izdavačkih kuća i desetak pisaca, najavila je direktorka Kineske nacionalne korporacije za izvoz i uvoz publikacija Lin Lijing.

Među gostima iz Kine najavljeni su pisci: A Lai, Ju Hua, Liu Dženjun, Li Er, Džang Juežan, Džao Lihung, Cao Vensjuen, Ma Đunđije (Lao Ma), Liu Đun (Si Čhuan) i Mai Đija, koji pišu romane, književnost za decu, istorijske romane, poeziju… Među njima su predstavnici mlađe generacija pisaca, kao i predstavnici nacionalnih manjina.

Na kineskom štandu, kao i na Univerzitetu u Beogradu i u Biblioteci grada Beograda, predviđeno od 27. do 31. oktobra više od 20 tribina na kojima će srpski i kineski pisci razgovarati o književnosti.

Za 27. oktobar u Narodnoj biblioteci Srbije najavljen je forum “O razvoju izdavaštva i kulturnoj saradnji Kine i Srbije”, uz učešće predstavnika ministarstava za kulturu dve zemlje, kineske ambasade, kao i pisaca i izdavača.

Predviđeno je i nekoliko tematskih izložbi koje svedoče o savremenom kineskom izdavaštvu, dometima i bogatstvu kulture: izložba fotografija svetske kulturne baštine u Kini, Dani kineskog filma u Jugoslovenskoj kinoteci, izložba ilustracija savremenih kineskih dečjih knjiga i izložba fotografija "Lepote Kine - šarm provincije Fuđijen".

Gradski sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević izrazio je očekivanje da će 59. Sajam knjiga dodatno unaprediti saradnju dve zemlje u kulturi.
Pored Kine, na 59. Sajmu knjiga učestvuju i izdavači iz Angole, Austrije, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Velike Britanije, Grčke, Indije, Irana, Makedonije, Francuske, Nemačke, Japana, Holandije, Hrvatske,
Rusije, Španije, Crne Gore i drugih zemalja.

Među stranim gostima najavljeni su Mark Tompson i Toni Parsons iz Velike Britanije, Kristof Mori iz Francuske, Robert Hodel i Tomas Plecinger iz Nemačke, Jan Sonergor iz Danske, Dimitris Sotakis iz Grčke, Sahar Delijani iz Irana, Gustav Murin i Dušan Mitana iz Slovačke, Petar Milošević iz Mađarske, Robert Perišić i Igor Mandić iz Hrvatske, Danko Šipka iz SAD, Marko Tomaš, Dževad Karahasan i Emir Imamović iz Bosne i Hercegovine, Risto Lazarov iz Makedonije…

Sajam će, kako je najavio urednik programa i pesnik Dragan Hamović, biti usmeren i na tri značajne godišnjice srpske kulture i istorije: 200 godina od izlaska prvih dela Vuka Stefanovića Karadžića, 150 godina od rođenja Branislava Nušića i 100 godina od početka Prvog svetskog rata.

Biće održani i omaž programi posvećeni preminulim piscima Svetlani Velmar Janković, Dobrici Ćosiću i Miodragu Pavloviću.

Uprkos ranijem negodovanju pojedinih izdavača, predsednik Odbora Sajma knjiga Zoran Avramović ponovio je stav da je, na osnovu novih kriterijuma, izlagački prostor pravičnije raspoređen nego proteklih godina. Dodao je da na to ukazuje i manji broj prigovora i žalbi.

Tradicionalno će biti dodeljene nagrade za izdavača godine, izdavački poduhvat, dečju knjigu i najlepšu knjigu, kao i nagrada “Dositej Obradović” stranom izdavaču za kontinuirani doprinos u objavljivanju i promociji srpske književnosti.

Nagrade će i ove godine dodeliti i novinari - najboljem izdavaču i izdavaču koji je imao najkorektniji odnos prema medijima.

Cena pojedinačne ulaznice nepromenjena je već pet godina i iznosi 250 dinara, dok je karta za grupnu posetu 150 dinara, a porodičnu 600 dinara.

*Foto: MC

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Okt 27, 2014 5:15 pm

Smile Razumevanje malih i velikih



Međunarodni beogradski sajam knjiga svečano je otvoren 26. oktobra osvrtom akademika i pesnika Milosava Tešića na značaj očuvanja jezika, posebno malih naroda poput srpskog. U ime Kine – zemlje-počasnog gosta, pisac Liu Dženjun istakao je u pozdravnom govoru ulogu književnosti za međusobno razumevanje naroda, ali i istorijskih i savremenih političkih događaja, pa i današnjih ratova širom sveta.

Pod sloganom “Vreme je za knjigu”, 59. Sajam knjiga predstavlja do 2. novembra oko 500 izlagača iz dvadesetak zemalja. Prvi put je otvoren u Hali II, jer se u njoj nalazi štand Kine, koja se predstavlja na oko hiljadu kvadratnih metara programom “Knjiga produbljuje prijateljstvo i saradnju”.

Prema rečima Tešića, beogradski sajam knjiga i ove godine pokazuje koliko je srpska kultura široko, kosmopolitski otvorena prema kulturama drugih naroda - između ostalog i pozivom Kini da bude počasni gost.

Ističući da je reč o zemlji velikoj “u svakom pogledu”, sa jednom od najstarijih književnosti u svetu i ogromnim kulturnim nasleđem i tradicijom, veoma različitim u odnosu na srpsku i evropsku kulturnu baštinu, Tešić je rekao da je u današnjem sve izrazitijem globalističkom ustrojstvu sveta nezavidna sudbina kultura malih i siromašnih naroda, te da zato i postoji realna opasnost da se one izgube u svetu pretvorenom u zahuktalo profitersko trkalište.

“Brojem pripadnika i veličinom prostora na kojem živi – inače često ugrožavanog i otimanog – srpski narod pripada malim narodima. Da bismo se razabrali i snašli u sferi nametanja kulturnih modela dalekih našem mentalitetu i duhu, pa čak i neuklopivim u naš civilizacijski razvoj, mi bismo morali, konkretno u književnim poslovima, s jedne strane čuvati i izučavati značajna i brojna literarna ostvarenja srpskog jezika, a sa druge razvijati i proširivati njegove izražajne mogućnosti”, rekao je Tešić, dodajući da to znači da se u umetnički srpski jezik može iz drugih jezika unositi – kada za tim ima stvarne potrebe – sve ono što "ne narušava njegovo unutrašnje biće, što ne prigušuje tipično njegovu izražajnost, niti mu razvodnjava stvaralačku energiju".



Ujedno, naglasio je da je u toj otvorenosti neophodno biti probirljiv, jer ako se “tuđi uticaji, nazori, saznanja i estetičke vrednosti na autentičan način ne saobraze domaćim posebnostima, to jest ako se ne povinuju njihovim jezičkim i nacionalnim odlikama, oni se u jeziku primaoca, konkretno u književnosti drugog naroda, jedino mogu veštački i nakratko održati, poput neke tropske bilјke u kontinentalnom stakleniku”.

Tešić je istakao i da srpski vukovski jezik, budući da je tvorbeno i leksički otvoren, “poseduje raskošnu izražajnu moć” koju su potvrdili svojim delima najznačajniji srpski pisci, naučnici i mislioci.

“Dobra knjiga, ma koje vrste bila, ima udela u stvaranju opštelјudskih vrednosti; vrednom knjigom se – po meri čovekovih mogućnosti – dopunjuje, bogati i osmišlјava univerzalni rečnik postojanja, ali i čuvaju biće i bit svakog naroda”, rekao je Tešić i dodao da je svaki pisac i nepročitan pisac, jer se “njegovo delo uvek obnavlјa iz živog pepela svoje prividne prevaziđenosti”.

Posetioce 59. Sajma knjiga, čije su kapije otvorene još u jutarnjim satima, pozdravio je i kineski pisac Liu Dženjun, koji je istakao da će učešće Kine i njenih deset pisaca koji su stigli u Beograd produbiti međusobno razumevanje književnosti dve zemlјe i doprineti boljem međusobnom poznavanju u kojem, kako je naveo, Srbija i Kina, uprkos tradicionalno dubokom prijateljstvu, kasne četrdesetak godina.



“Književnost je najbolјi način da se razume jedan narod i jedna nacija”, naglasio je Dženjun, konstatujući da je znanje današnjeg prosečnog Kineza o Srbiji uglavnom svedeno samo na period bivše Jugoslavije, i to na na nekoliko filmova snimlјenih pre više od 40 godina, među kojima su “Most” i “Valter brani Sarajevo”.

Uveren da ni prosečan žitelj Srbije ne zna o Kini uglavnom ništa više od perioda Mao Cedunga ili pak kungfu filmova, Dženjun je rekao da stoga neophodno ponovnog upoznavanjea, a posebno upoznavanje i razmena u oblasti kulture.

“Tematika filmova koji su se pre četrdeset godina snimali u bivšoj Jugoslaviji je, slično tematici kineskih kungfu filmova iz toga doba, bila okrenuta ratovanju i borbama. Ta se tematika čak i danas, 40 godina kasnije, u svetu nije mnogo promenila, o čemu svedoči ne samo rat na Kosovu, u Afganistanu, Iraku, već i dugogodišnji sukob Izraela i Palestine, kao i danas aktuelni sukobi u Siriji i ukrajinska kriza”, rekao je Dženjun, dodajući da do ratova i dolazi zato što različiti lјudi imaju različito razumevanje sveta u kojem živimo.

Prema njegovim rečima, jedan od najefikasnijih načina da se ratovi i sukobi preduprede jeste čitanje književnih dela.

“Iako produkti fikcije, književna dela su, u izvesnom smislu, realnija i od politike i od društva, nekada čak i od života i realnosti same po sebi. To je zato što politika, društvo i društveno uređenje reflektuju stavove naroda, a život i realnost postoje posredstvom različitih pojava, za razliku od književnosti, koja beleži lјudska osećanja. Stavovi lјudi se razlikuju, životni fenomeni su brojni i raznoliki, ali su zato osećanja lјudi identična”, rekao je Dženjun i kao primer naveo Iran, koji je “u očima evropskih i američkih političara, u izveštajima televizijskih stanica kao što su CNN i BBC, jedna vrlo čudna zemlјa”.

“Da nema književnosti i filmova, obični lјudi u dalekoj Kini ne bi znali kakav je to Iran zaista. Međutim, sjajni iranski reditelјi snimili su filmove kao što su ‘Deca neba’ i ‘Razvod’”, rekao je Dženjun, dodajući da su obični lјudi u Kini, koji su pogledali oba ta filma, mogli da zaklјuče da su osećanja lјudi i njihov život u Iranu, potpuno isti kao i osećanja i život lјudi u Kini, Srbiji ili bilo kom drugom kraju sveta.

“U Iraku nema ovakvih filmova. Kada su američki vojnici bombardovali Irak, za nas je to bilo bombardovanje neke druge zemlјe. Ali, da su američki vojnici bombardovali Iran, u kome su nastali filmovi ‘Deca neba’ i ‘Razvod’, mi bismo se smesta zabrinuli za sudbinu tog brata i sestrice u iranskom selu (u filmu Deca neba), ili onog bračnog para iz Teherana (u Razvodu)”, rekao je Dženjun i naglasio da upravo u tome leži snaga književnosti i filma, odnosno snaga kulture.

Naglašavajući da bi političari iz celog sveta trebalo stoga da više čitaju književna dela, Dženjun je rekao da se tako poboljšava međusobno razumevanje, a razlike nestaju, jer smo “svi mi, na kraju krajeva, ipak lјudi”.

Dženjun je istakao i da su dela pojedinih srpskih pisaca, kao što su “Na Drini ćuprija” Ive Andrića ili “Hazarski rečnik” Milorada Pavića, već prevedena na kineski jezik, kao što su i pojedina dela kineskih autora prevedena na srpski.

Među njima je i njegov roman “Povratak u 1942”, u kojem je opisan istorijski događaj koji su lјudi već zaboravili, a odneo je tri miliona života

“Godine 1942. u Kini je besneo kinesko-japanski rat. U tom periodu je, u provinciji Henan, inače mom rodnom kraju, zbog suše od gladi umrlo tri miliona lјudi. Koliki je to zapravo broj? Ako uzmemo da je u toku Drugog svetskog rata, od strane nacističke Nemačke stradalo 1,1 milion Jevreja, to bi značilo da su se samo 1942. godine, u provinciji Henan, dogodila tri Aušvica, samo bez nacista i Hitlera. Čega je bilo, ako nije bilo njih? Šta je dovelo do te tragedije gore i od one koje su izazvali Hitler i nacisti? I ne samo to. Ako je za Aušvic čuo ceo svet, kako to da o provinciji Henan, koja je pretrpela žrtve tri puta veće od žrtava tog nacističkog logora smrti, niko nikada nije čuo? “, rekao je Dženjun, ističući da književnost može da se bavi tim pitanjima i beleži istoriju koju su lјudi zaboravili, te da u tome i leži njena snaga.

“Baš zato što književnost ima takvu ulogu i toliku snagu, moje kolege pisci iz Kine i ja sâm, s uzbuđenjem očekujemo predstojeće razgovare s našim srpskim kolegama i srpskom čitalačkom publikom”, rekao je Dženjun, koji je prvi put u Srbiji.

Otvaranju 59. Međunarodnog sajma knjiga prisustvovali su predstavnici Ministarstva kulture i infiormisanja Srbije i Državne uprave za štampu, publikacije, radio, film i televiziju Kine, gradonačelnik Beograd Siniša Mali, kineski ambasador u Beogradu Li Mančang i zvaničnici drugih ambasada, kao i veliki broj pisaca i kulturnih poslenika iz zemlјe i inostranstva.

Sajt Sajma knjiga je beogradskisajamknjiga.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Nov 03, 2014 10:26 pm

Smile Novinarima na 59. Sajmu knjiga najbolji Vulkan



Novinari koji prate 59. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu proglasili su najboljim izdavačem kuću Vulkan, a slede Geopoetika i Laguna.

Geopoetika je, prema oceni novinara, imala najprofesionalniji odnos prema medijima, a potom slede Arhipelag i Laguna.

U glasanju su učestvovala 32 novinara, a komisiju su činili Dragan Bogutović (Večernje novosti), Tatjana Nježić (Blic), Marija Miljević-Rajšić (TV Beograd) i Meliha Pravdić (Radio Beograd II program).

Nagradu čine povelje i slika Dragana Stojkova i skulptura Jove Petijevića.

Svečano uručenje nagrada je 2. novembra, poslednjeg dana 59. Sajma knjiga.

Pod sloganom “Vreme je za knjigu”, 59. Sajam knjiga predstavio je od 26. oktobra oko 500 izlagača iz dvadesetak zemalja, od kojih je Kina počasni gost.

Na Sajmu knjiga tradicionalno su dodeljene i zvanične nagrade žirija, pa je

najboljim izdavačem proglašen Zavod za udžbenike

iz Beograda, a nagrada za izdavački poduhvat pripala je zajedničkom izdanju novosadske kuće Prometej i RTS-a za ediciju “Srbija 1914-1918”.

Sajt Sajma knjiga je beogradskisajamknjiga.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Nov 03, 2014 10:29 pm

Smile Nagrade ULUPUDS-a na 59. Sajmu knjiga



Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) dodelio je na 59. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu godišnje nagrade za ilustraciju, fotomonografiju, opremu knjige, domaći strip i doprinos istoriji i teoriji umetnosti.

Žiri ULUPUDS-a, koji su činili Bogdan Maksimović (predsednik, član Dizajn sekcije), Vesna Milanović (članica Sekcije za teoriju, kritiku i istoriju primenjene umetnosti) i Vukica Mikača (članica Sekcije umetničke fotografije), dodelio je nagrade za ilustraciju Davidu Vartabedijanu za "Ilustrovani rokenrol vodič" u izdanju Pčelice iz Čačka i Dušanu Pavliću za knjigu za decu "Stilske igre" Simeona Marinkovića, u izdanju Kreativnog centra iz Beograda.

ULUPUDS-ova nagrada za fotomonografiju dodeljena je Laguni za knjigu “Van Gog: Tragovi prošlosti”.

Za kompletnu opremu knjige nagrađena je Olivera Batajić Sretenović za dizajn i opremu udžbenika "Fotografija" Dubravke Lazić i Vladimira Tatarevića, u izdanju Zavoda za udžbenike iz Beograda, te Prometej iz Novog Sada i Radio-televizija Srbije iz Beograda za kompletnu opremu edicije "Srbija 1914-1918".

Zavod za udžbenike, inače, proglašen je najboljim izdavačem 2014. godine odlukom žirija 59. Sajma knjiga, a edicija “Srbija 1914-1918” izdavačkim poduhvatom godine.

ULUPUDS-ova nagrada za strip izdanje domaćih autora pripala je Aleksandru Zolotiću i Zoranu Penevskom za strip "Korporativni pandemonijum", u izdanju Besne kobile iz Beograda.

Za doprinos istoriji i teoriji umetnosti ULUPUDS-ova nagrada dodeljena je Nadeždi Pešić Maksimović za doprinos proučavanju kulturnog nasleđa u knjizi "Moravska kuća Srbije", u izdanju Društva konzervatora Srbije i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda.

Takođe, nagrađeni su Milica Živadinović za monografiju u oblasti istorije umetnosti "Miodrag Mića Popović", u izdanju Orion Arta iz Beograda, te Slobodan Maldini i Sofija Maldini Lancoš za izdavački poduhvat "Atlas likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije 21. veka".

ULUPUDS-ova pohvala dodeljena je izdavačkoj kući Evro Đunti iz Beograda za kompletnu opremu izdanja "Stradanje Srbije u Velikom ratu", kao i izdavačkoj kući Pčelica iz Čačka za ediciju "Deca čitaju srpsku istoriju" .

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 06, 2014 8:07 pm

Smile  Sezona francuskih nagrada



Nagradu Gonkur za 2014. godinu dobila je francuska autorka Lidi Salver (Lydie Salvayre) za roman “Pas pleurer” o španskom gradjanskom ratu. Nagradu Renodo dobio je David Fenkinos (Foenkinos) za roman “Charlotte” o mladoj nemačkoj umetnici jevrejskog porekla Šarloti Salomon, ubijenoj u Aušvicu. Prethodno je dodeljena i nagrada Femina za roman, knjigu eseja i prevedeni roman, kao i nagrada za najbolji roman koju dodeljuje Francuska akademija.

Najveće francusko književno priznanje – nagrada Gonkur, dodeljena je romanu Salverove u tesnoj konkurenciji sa romanom alžirskog pisca Kemala Dauda “Meursault contr-enquete”, koji je bio i jedan od favorita, uz Davida Fenkinosa (Foenkinos), dobitnika nagrade Renodo.

Lidi Salver, rodjena 1948. u južnoj Francuskoj, ćerka je izbegličkog para iz španskog gradjanskog rata. Studirala je književnost, a zatim medicinu, a specijalizirala psihijatriju.

Nagrada nosi ime francuskih klasika, braće Gonkur, a ustanovila ju je istoimena književna akademija, nastala na bazi zaostavštine Gonkurovih. Novčani iznos nagrade je simboličan, ali to priznanje otvara laureatu put do tiraža i od 400.000 primeraka.

Prethodno je 3. novembra u ekskluzivnom hotelu “Meuris” u Parizu, vlasništvu sultana iz Brunea, dodelјena književna nagrada Femina za 2014. godinu u kategorijama za francuski roman, strani roman i knjigu eseja.

Uručivanje te nagrade, koja se dodelјuje od 1904. godine i specifična je po tome što žiri čine isključivo žene, uvek poprima spektakularni karakter, a tome je ovog puta doprinela i pozdravna reč samog slultana od Brunea.

Glavnu nagradu Femina za francuski roman godine dobila je Haićanka stalno naselјena u Parizu Yanick Lahens za knjigu “Bain de lune”, dok je izraelska autorka Zeruya Shalev, koja je preživela samoubilački napad, nagradjena za najbolji strani roman - “The Remains of Love”. Oba su zasnovana na njihovim porodičnim istorijama.

“Veoma sam srećna što je žiri prepoznao senzibilitet u ovoj priči i razumeo prošlost Haitija kao univerzalnu vrednost”, izjavila je Lahensova, koja je rođena 1953. u Porto Prinsu, a aktivna je u Pokretu za socijalno i kulturno oslobođenje svoje zemlјe. U svakoj knjizi do sada opisivala je bez ulepšavanja surovu stvarnost domovine.

Serijal dodela francuskih književnih nagrada počeo je krajem oktobra kada je nagradu za najbolji roman Francuske akademije dobio Adrien Bosco za “Constellation".

B. Rakočević / SEEcult.org

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 06, 2014 8:26 pm

Smile PEN centri o književnosti i istoriografiji u regionu



Regionalna konferencija PEN centara, u organizaciji Srpskog PEN-a, posvećena temi “Književnost i istoriografija”, počela je svečano 6. novembra u Beogradu, uz učešće pisaca sa prostora cele bivše Jugoslavije, a do 9. novembra obuhvata okrugle stolove i književne večeri.

Predsednica Srpskog PEN centra Vida Ognjenović istakla je na otvaranju značaj saradnje u regionu i naglasila da postoji stalna uključenost Srpskog PEN centra u aktivnosti u regionu i na evropskom nivou.

Učesnici konferencije, kako je navela, posebno će posvetiti pažnju razlikama i sličnostima knjizevnosti i istoriografije koje se prepliću i nadopunjuju.

“Cilj istorije je približavanje istini, a književnost traga za književnom istinom”, rekla je Vida Ognjenović povodom teme konferencije koja je počela u sedištu Srpskog PEN centra.

Program Regionalne konferencije obuhvata tri okrugla stola na kojima će poznati pisci i istoričari iz regiona govoriti o odnosu književnosti i istoriografije, o istorijskim izvorima savremene književnosti i o obnovi istorijskog romana, o istorijskoj metafikciji, o istoriji kao priči i o priči kao mogućoj istoriji. Posebna tema biće naglašavanje interesa za istoriju u savremenoj književnosti, kao i modeli preobražavanja istorijske građe u savremenoj književnosti.

Učesnici Regionalne konferencije Srpskog PEN centra su: Marjan Strojan i Edvard Kovač (Slovenija), Tonko Maroević i Iva Grgić Maroević (Hrvatska), Katica Ćulavkova, Dejan Trajkoski, Dimitar Baševski i Ermis Lafazanovski (Makedonija), Zvonimir Radeljković (Bosna i Hercegovina), Milovan Radojević (Crna Gora), Nikola Moravčević (SAD/Srbija), istoričari Ljubodrag Dimić i Predrag J. Marković, kao i niz pisaca iz Srbije.

Učesnicima konferencije obratila se i pomoćnica ministra kulture i informisanja Srbije Ana Vučetić, koja je istakla da je Ministarstvo kulture podržalo sedam projekata Srpskog PEN centra, posebno prevode na velike svetske jezike, ali i na arapski, poljski, bugarski i druge.

Ministarstvo kulture je, kako je istaknuto, podržalo i brigu za očuvanje književnosti nacionalnih manjinskih zajednica u Srbiji.

Pored razgovora i okruglih stolova, učesnici će imati i dve književne večeri: beogradsko čitanje učesnika biće održano 6. novembra u Kući kulture, a 7. novembra književno veče biće održano u Narodnoj biblioteci “Ilija M. Petrović” u Požarevcu.

Učesnici književne večeri su: Marjan Strojan iz Slovenije, Katica Kulavkova, Dejan Trajkoski, Dimitar Baševski i Ermis Lafazanovski iz Makedonije, Tonko Maroević iz Hrvatske, Nikola Moravčević iz Srbije/SAD i Velimir Kostov i Gojko Božović iz Srbije.

Beogradsko književno veče prvobitno je planirano u Kulturnom centru Beograda, ali je pomereno u Kuću kulture u znak protesta zbog odluke gradskih vlasti o promeni statusa Oktobarskog salona i solidarnosti sa zaposlenima u KCB-u.

Srpski PEN centar izrazio je 31. oktobra energičan protest zbog odluke Skupštine grada Beograda da Oktobarski salon postane bijenalna manifestacija i zatražio njeno hitno poništenje, kao i izvinjenje gradskih vlasti kulturnoj javnosti zbog tog postupka koji je izazvao duboko uznemirenje.

D. Stefanović / SEEcult.org

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Nov 10, 2014 6:28 pm

Smile No Rules, novi književni magazin na engleskom



Grupa mladih ljudi u Beogradu pokrenula je književni magazin “No Rules” na engleskom jeziku, koji ima ambiciju da objavljuje radove stranih i domaćih autora, a pre svega da promoviše kulturu Srbije i posebno Beograda, među strancima.

Prema navodima urednice Sofije Živković, magazin “No Rules” ima misiju da objavljuje i zanimljive činjenice o Beogradu i Srbiji, pa je njegova namena delom i kulturni turizam.

Prvi broj sadrži tekstove renomiranih autora poput Amira Ora iz Izraela, Megi Haris iz Gvajane, Taleba Alrefaia iz Kuvajta, Pola Mareja koji u Beogradu drži Belgrade English Language Theatre i drugih.

Postoji i rubrika Serbian literature in translation, gde će se naći izbor iz poezije Oskara Daviča.

Tehnika objavljivanja je specifična, jer će tekstovi izlaziti na nedelju dana, a kada se “potroši” ceo broj, čitaoci će moći da ga preuzmu u pdf formatu.

Takođe, planirana su i štampana izdanja.

Drugi broj doneće, između ostalog, izraelsku poeziju autora mlađih generacija (nakon predstavljanja starije generacije pesnika u prvom broju), prevode priča Srđana Tešina, eseja Miće Vujčića o ovogodišnjem dobitniku Nobelove nagrade za književnost Patriku Modijanu, prevod izbora iz poezije Dušana Matića itd.

Magazin “No Rules” uređuju filolog i novinarka "Danasa" Sofija Živković i anglistkinja Ivana Maksić, višegodišnja urednica kragujevačkog časopisa “Koraci”, dok je likovna urednica afirmisana dizajnerka knjiga Dragana Nikolić.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Nov 18, 2014 8:38 pm

Smile Nagrade Ulaznice za 2014.



Autori iz Srbije i Hrvatske odneli su nagrade književnog konkursa “Ulaznica 2014” na koji je prijavljeno više od 2.500 radova u oblasti proze, poezije i esejistike iz svih država bivše Jugoslavije, saopštila je 18. novembra Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin” u Zrenjaninu.

Žiri je jednoglasno odlučio da u oblasti poezije prvu naradu dobije Slavko Mali iz Prokuplja za rad “Ni mi je dobro”, u oblasti proze Marina Čović iz Splita za rukopis “Mitke”, dok je prvu nagradu za esej
dobio Andraš Juhas iz Zrenjanina za “Elpidino cveće”.

Drugu nagradu za poeziju dobila je Dunja Karanović iz Beograda za “Mi smo tako važni”, a treću Goran Živković Gorki iz Niša za “Testament grada”.

U oblasti proze drugu nagradu je dobio Slobodan Ilić iz Niša za “Zalazak sunca na dar”, a treću Jelena Čalija iz Beograda za rad “Partija pokera”.

Druga nagrada za esej pripala je Ani Avramov iz Zrenjanina za “Veliki prasak – lažna eksplozija početka”, a treća Neveni Gvozdenović iz Beograda za tekst “Kafka – pro et contra“ Gintera Andersa”.

Žiri konkursa “Ulaznica 2014”, koji su činili književnici Zvonko Karanović iz Beograda i Srđan Srdić iz Kikinde (predsednik žirija) i urednik časopisa Vladimir Arsenić, konstatovao je da se na javni poziv i ove godine odazvao zavidan broj autorki i autora, i to ne samo iz zemalja sa prostora bivše Jugoslavije, već i iz drugih evropskih država.

U obilju ponuđenih radova, najviše je bilo poetskih, nešto manje proznih, a srazmerno manje esejističkih. Ta količina i geografska razuđenost, kako je naveo žiri, svedoče o važnosti koju konkurs “Ulaznice” ima kako u Srbiji, tako i u regionu, kao i ispravnosti odluke da se proširi izvan granica Srbije i time pojača konkurencija.

Nagrađeni i pohvaljeni radovi, kako je istaknuto u obrazloženju žirija, odražavaju raznovrsnost pristiglih tekstova i mnoge od tendencija koje se mogu uočiti među autorkama i autorima na književnoj sceni koja obuhvata kulturni prostor bivše Jugoslavije, odnosno bhsc jezika. “Tematski raznoliki i ispisani sa zavidnim književnim umećem i uverljivošću, ovi tekstovi su se iz mnoštva izdvojili ukupnim utiskom i zrelošću izraza”, naveo je žiri, koji je u svom radu vrednovao “isključivo kvalitet umetničko-jezičkog izraza koji je u nagrađenim radovima nesumnjiv”.

Dodela nagrada i predstavljanje posebnog broja časopisa “Ulaznica” sa nagrađenim radovima biće održana 12. decembra u Gradskoj narodnoj biblioteci “Žarko Zrenjanin”.

Zahvaljujući svim učesnicima na konkursu, jer su “pred žiri stavili veliki posao i odgovornost”, organizatori su izrazili nadu da će konkurs “Ulaznica” i sledeće godine biti raznovrstan i neizvestan.

Prošle, 2013. godine pobednici konkursa “Ulaznice” odabrani su među 2.000 prijavljenih.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 20, 2014 11:24 pm

Smile Uručena Evropska nagrada za književnost za 2014.



Evropska nagrada za književnost uručena je 18. novembra u Briselu piscima iz 13 zemalja, među kojima su i Uglješa Šajtinac iz Srbije i Ognjen Spahić iz Crne Gore.

Šajtinac je nagrađen za roman “Sasvim skromni darovi”, u izdanju Arhipelaga, za koju je dobio i Vitalovu nagradu za knjigu godine i nagradu “Bora Stanković” za najbolju proznu knjigu godine. Arhipelag je nedavno objavio treće štampano izdanje tog romana, kao i elektronsko izdanje, a upravo je objavio i novu knjigu Šajtinčevih priča “Banatorijum”.

Roman “Sasvim skromni darovi”, u kojem dva brata razmenjuju imejlove u kojima svedoče o svojoj američkoj i srpskoj, njujorškoj i banatskoj svakodnevici, objavljen je i na bugarskom jeziku, a prema navodima Arhipelaga, trenutno su zainteresovani izdavači iz pet evropskih zemalja.

Crnogorski pisac Ognjen Spahić nagradjen je za roman “Puna glava radosti”, a osim Šajtinca i njega, ovogodišnji dobitnici su i Ben Bluši iz Albanije, Milen Ruskov iz Bugarske, Jan Nemec iz Češke, Makis Citas iz Grčke, Odni Ejr iz Islanda, Janis Jonevs iz Litvanije, Armin Ohri iz Lihtenštajna, Pjer Mejlak iz Malte, Marente de Mor iz Holandije, Birgul Orguz iz Turske i Evi Vajld iz Velike Britanije.

Evropsku nagradu za književnost uručio je Tibor Navračič (Navracsics), komesar EU zadužen za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport, a ceremoniji su prisustvovali i predsednica Komiteta Evropskog parlamenta za kulturu i obrazovanje Silvija Kosta (Silvia Costa), većina ministara kulture zemalja EU i zemalja iz kojih su ovogodišnji dobitnici, kao i mnogobrojne važne ličnosti iz sveta književnosti, kulture i politike.

Nagrada se sastoji se iz povelje i novčanog iznosa od 5.000 evra. Nagrađena knjiga laureata biće prevedena na druge evropske jezike.

Navračič je istakao na ceremoniji da je to “sjajan način da se slavi bogatstvo kreativnosti i raznolikosti koje evropska kultura može da ponudi”.

“Iznad svega, ova nagrada pokazuje moć reči da prevaziđe granice”, dodao je Navračič.

Evropska nagrada za književnost osnovana je 2009. godine kao podrška predstavljanju, prevođenju i objavljivanju savremene evropske književnosti, a ovogodišnji dobitnici proglašeni su na 66. Sajmu knjiga u Frankfurtu.

Nagradu svake godine dobija desetak autora iz ukupno 37 zemalja koje učestvuju u programu EU za kulturu (27 zemalja EU, Srbija, Crna Gora, Makedonija, BiH, Hrvatska, Island, Lihtenštajn, Norveška i Turska), od kojih pravo na nominaciju pisaca ima svake godine trećina.

Od pisaca iz Srbije, to priznanje je do sada dobila Jelena Lengold za knjigu priča “Vašarski mađioničar” (2011).

Prošle, 2013. godine evropsku nagradu za književnost dobilo je nekoliko mladih pisaca sa prostora Balkana - Faruk Šehić iz Bosne i Hercegovine, Lidija Dimovska iz Makedonije, Gabriela Babnik iz Slovenije i Marica Bodrožić iz Hrvatske, koja od detinjstva živi u Nemačkoj. Među dobitnicima 2012. godine bila je i Lada Žigo iz Hrvatske.

Dodelu Evropske nagrade za književnost organizuju Udruženje evropskih knjižara, Savet evropskih književnika i Federacija evropskih izdavača, uz podršku Evropske komisije.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Ned Nov 23, 2014 1:32 pm

Smile Martinez prvi dobitnik Markesove nagrade



Argentinski pisac Giljermo Martinez prvi je dobitnik književne nagrade “Gabrijel Garsija Markes” za kratku priču, ustanovlјene u Kolumbiji u čast slavnog kolumbijskog pisca i nobelovca koji je preminuo u aprilu ove godine.

Novoustanovljena nagrada dodeljena je Martinezu za knjigu pripovedaka “A repugnant happiness” (Una felicidad repulsiva).

Predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos uručio je Martinezu nagradu vrednu 100.000 dolara, a ceremoniji u Bogoti prisustvovao je i španski ministar inostranih poslova Hoze Manuel-Garsija Margalo, koji je u zvaničnoj poseti Kolumbiji.

Santos je istakao da Martinez zauzima značajno mesto među latinoamerčkim piscima XXI veka.

Martinezova dela, kako je najavljeno, od sada će biti sastavni deo knjižnog fonda svih biblioteka u Kolumbiji.

Martinez je rođen 1962. u Argentini. Doktorat iz matematike odbranio je u Buenos Ajresu, a postdoktorske studije završio je u Oksfordu.

Dobitnik je književne nagrade Planeta za roman “Neprimetni zločini” (Crimenes Imperceptibles), bestseler o serijskim ubistvima i paralelama sa matematičkim teoremama, koji je preveden na 37 jezika, a objavljen je i na srpskom, u izdanju Lagune.

Prema tom romanu španski reditelj Aleks de la Iglesia snimio je film “Oksfordska ubistva”, s Džonom Hartom i Ilajom Vudom u glavnim ulogama.

Martinez je autor i knjiga “Vast Hell”, "Regarding Roderer”, “The Woman of the Master”…

Za prvu nagradu “Gabrijel Garsija Markes” nominovano je bilo 125 književnih dela sa španskog govornog područja.

Slavni Markes, najpoznatiji po romanu “Sto godina samoće”, bio je i majstor kratke priče.

Markes je preminuo u aprilu u Meksiko Sitiju u 87. godini. Počast su mu odali predsednici država, pisci, pop zvezde… “Hiljadu godina samoće i tuge zbog smrti najvećeg Kolumbijca svih vremena. Takav gigant nikada ne umire”, poručio je tada kolumbijski predsednik Santos, a američki predsednik Barak Obama naveo je da je svet izgubio “jednog od najvećih pisaca vizionara”.

B. Rakočević / SEEcult.org

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Nov 24, 2014 8:31 pm

Smile Poezija grada



Festival Poezija grada, tematski određen savremenom poezijom koja nastaje i izvodi se u velikim gradovima, biće održan 30. novembra u Klubu Peron u Savamaloj, a okupiće autore i autorke iz Beograda i drugih većih gradova u Srbiji koji pišu i izvode poeziju.

Nastupiće 20 učesnika i učesnica, koji će interpretirati svoju poeziju i takmičiti se za prvo mesto i nagradu, najavilo je Udruženje građana “Poezin”.

Zastupljeni su i poetski performansi, slam poezija, i hip-hop muzički nastupi.

Prema navodima “Poezina”, Beograd je oduvek važio za pesnički jaku sredinu, a poslednjih godina pojavila se potreba za savremenijim vidovima pesničkog izraza. Poezija je pritom danas promenila svoje obličje, postala je kao i drugi aspekti kulture, dinamičnija i svedenija, postala je izvođačka.

Iz te potrebe je i nastalo Udruženje građana “Poezin” koje organizuje festivale i poetske događaje, sa ciljem da što više mladih ljudi uputi u savremene poetske tokove i stvori novu pesničku scenu u Srbiji.

Festival Poezija grada podržan je od Sekretarijata za kulturu grada Beograda, a ulaz je besplatan.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9221
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Sponsored content Danas u 9:01 pm


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 6 od 15 Prethodni  1 ... 5, 6, 7 ... 10 ... 15  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu