Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 46 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 44 Gosta :: 2 Provajderi

laza, Храст

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Dunav
Danas u 3:05 pm od Храст

» Origami
Danas u 1:54 pm od Poli

» Израелски "рецепт" за Косово
Danas u 12:19 pm od Храст

» Srbija u NATO?
Danas u 11:45 am od Храст

» Lepota dolazi iznutra
Danas u 10:54 am od Храст

» Tajne koje žene ne žele da otkriju
Danas u 10:11 am od Avramova

» Brak kao institucija sve nepopularniji
Danas u 10:06 am od Avramova

» Ogledalo
Danas u 9:55 am od Avramova

» Seljačka politika...
Juče u 10:31 pm od laza

» Dvorci i tvrđave
Juče u 7:53 pm od Poli

» Phantasy Photos
Juče u 7:45 pm od Poli

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 6:54 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:29 pm od Brave Heart

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Vesti - književnost...

Strana 1 od 15 1, 2, 3 ... 8 ... 15  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pet Dec 20, 2013 8:16 pm

Smile  Indijsko pozorište u kontekstu

Profesorka Univerziteta umetnosti u Beogradu Milena Dragićević Šešić predstaviće 20. decembra u Bitef teatru svoju novu knjigu “Indijsko pozorište: Tradicija i aktivizam” - dnevnik istraživanja koji je nastao tokom obilaska petnaestak pozorišta i pozorišnih trupa u Indiji 2010. godine, koji predstavlja i analizu kulturnog i društvenog konteksta u kojem se razvijaju savremene pozorišne prakse u Indiji.

Prema rečima autorke, ta knjiga je i putopis, i naučno delo, a samo od čitaoca zavisi kako će biti pročitana - da li kao knjiga o Indiji, indijskom pozorištu, ženskom liderstvu, preduzetništvu i inovativnom menadžmentu u kulturi... Ili na neki sasvim drugi način.

Uz prof. Dragićević-Šešić, o knjizi će govoriti i urednica tog izdanja Ivana Vujić (Univerztet umetnosti u Beogradu), Aleksandar Petrović sa Filološkog fakulteta u Beogradu, teatrološkinja Sunčica Milosavljević, aktivistkinja Zoe Gudović i Marko Radenković iz Dizajn inkubatora Nova iskra, a biće prikazani i inserti iz predstava indijskih pozorišta - aktera te knjge, koju je objavila kuća Clio.

Prema navodima Aleksandre Jovićević sa Univerziteta La Sapienza u Rimu, knjiga “Indijsko pozorište: Tradicija i aktivizam”, nastala kao putopisno-istraživački dnevnik, prerasla je u uzbudljiv prikaz savremene indijske pozorišne prakse, jer se ne bavi samo oblicima pozorišnog organizovanja, već i dubokim kulturnim i socijalnim kontekstima složenih izvođačkih oblika u savremenoj Indiji, oblicima emancipacije i solidarnosti koje pozorišna praksa i edukacija donose.

Darko Lukić sa Univerziteta u Zagrebu istakao je da transkulturalno istraživanje po svojoj formi potpuno odgovara sadržaju koji svedoči o drugom i drugačijem s pozicija promišljene i istinski življene autorkine interkulturalnosti, a njemu je jedino primeren način na koji ga Milena Dragićević Šešić i obrađuje, a to je transdisciplinarno pisanje.

“U takvom se postupku u jednom trenutku egzaktan i precizan naučni alat nađe u književničkim rukama, pa se u drugom trenutku književnički pogled prelomi kroz prizmu naučne strukture, a publicistika neosetno pretoči u ispovednu prozu, da bi se potom na kraju dnevničkog zapisa vratila dajući jasan metodološki okvir istraživanja”, naveo je Lukić.

Nova knjiga Milene Dragićević Šešić, prema navodima Milije Gluhovića sa Univerziteta u Vorviku, nudi ne samo značajan uvid u indijsku kulturološku i pozorišnu praksu, već daje i trajan doprinos aktuelnim idejama, teoriji i praksi studija pozorišnih i izvođačkih umetnosti i studijama kulturne politike.

Milena Dragićević Šešić profesorka je Fakulteta dramskih umetnosti i šef UNESKO katedre za menadžment u kulturi i kulturnu politiku Univerziteta umetnosti (UU) u Beogradu.

Bila je rektor UU od 2001. do 2004. godine, a predaje po pozivu na brojnim fakultetima u svetu (Lion, Grenobl, Krakov, London, Moskva, Budimpešta, Utreht, Vilnjus...). Ekspert je Saveta Evrope, UNESKO-a, Evropske kulturne fondacije…

Objavila je 15 knjiga, među kojima su “Umetnost i alternativa” (1992), “Horizonti čitanja” (1993), “Neofolk kultura” (1994), “Javne i kulturne politike” (2002), te dve knjige sa Sanjinom Dragojevićem “Interkulturna medijacija na Balkanu” (2004) i “Menadžment umetnosti u turbulentnim okolnostima” (2005).

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sub Dec 21, 2013 6:47 pm

Smile  Najširi izbor za NIN-ovu nagradu za 2013.

Najširi izbor za NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2013. godine obuhvata 38 romana, ali nije isključeno da se još neki naslov nađe među njima, s obzirom da je rok za prijavljivanje kandidata 31. decembar.

Među autorima u najširem izboru su i raniji dobitnici NIN-ove nagrade: Svetislav Basara, nagrađen 2006. godine za “Uspon i pad Parkinsove bolesti”, koji je sada nominovan za “Gnusobu” (Laguna), zatim Gordana Ćirjanić, nagrađena 2010. godine za roman “Ono što oduvek želiš”, sada nominovana za “Mrežu” (Vukotić medija), te Miroslav Josić Višnjić, koji je 1990. godine dobio NIN-ovu nagradu za roman "Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba”, a sada je u konkurenciji romanom “Baron iz šaraga” (Čigoja štampa).

U najširem izboru su i romani: “Miris mraka” Miomira Petrovića, “Sestre Karamazić” Saše Obradovića, “Satori” Srđana Srdića, “Peščana hronika” Pavla Zelića, “Gospođo, quo vadis?” Verice Vinsent Kol, “Ako u sledećem životu budeš leptir” Milovana Stankovića, “Tai” Gorana Gocića, “Mi, izbrisani” Slobodana Vladušića, “Slike u vodama” Predraga Smiljkovića, “Tamo daleko” Vuka Draškovića, “Ilegalni Parnas” i “Devojčice, budite dobre” Bojana Babića, “Pank umire” Borisa Lazića, “Bunker sving” Mirjane Đurđević i Branka Mlađenovića, “Zlatno doba” Silvane Hadži-Đokić, te “Žuta kabanica” Đorđa Bajića.

Najširi izbor obuhvata i romane: “Vazdušni ljudi” Sonje Atanasijević, “Sat pomeren unazad” Dine Hrecak, “Bekstvo kraljevog vrača” Ratka Adamovića, “Arkadija” Milete Prodanovića, “Znamenje anđela” Dejana Stojiljkovića, “Gatalica” Draga Bugarčića, “Šegrt lovca na vetrove” Mirjane Bjelogrlić Nikolov, “Očevina” Milenka Pajića, “Kozje uši” Vladislave Vojnović, “Sva je priroda” Ivančice Đerić, “Tiši od vode” Berislava Blagojevića, “Pad klavira” Laure Brana, “Biće Frojd” Miloša Živkovića, “Sveti Nikola u Torontu” Nebojše Milosavljevića, “Sestre” Miroslava Toholja, “Godina” Damira Jocića, “Deset ljubavnih zapovesti” Julijana Tamaša, “Bulgakov: pisma Staljinu” Aleksandra Novačića i “Sva Teslina deca” Gorana Skrobonje.

Žiri NIN-ove nagrade sačinio je prvi presek romana selektovanih za najbolje prozno delo 13. decembra, a na najširu listu uvrstio je i neke od 14 romana koji su pristigli do narednog sastanka, održanog 16. decembra, objavljeno je u najnovijem broju NIN-a.

Izdavačka kuća Laguna ima najviše izdanja u najširem izboru (osam).

Žiri NIN-ove nagrade, koji čine: Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov, Mića Vujičić i Vasa Pavković (predsednik), utvrdiće uži spisak na narednom sastanku.

NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2012. godine dobio je Aleksandar Gatalica za “Veliki rat”, u izdanju beogradske kuće Mono i Mananja, a pobedio je za jedan glas više Lasla Blaškovića, koji je bio nominovan za roman “Posmrtna maska” u izdanju Arhipelaga.

U najužem izboru bili su i romani “Zoja” Mire Otašević (Geopoetika), “Veprovo srce” Draga Kekanovića (Srpska književna zadruga), “Štampar i Veronika” Katarine Brajović (Štampar Makarije i Oktoih) i “Nesreća i stvarne potrebe” Ivančice Đerić (Rende).

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Dec 23, 2013 7:45 pm

Smile  S prijateljima Beopolisa

Knjižara Beopolis organizuje od 23. do 27. decembra novogodišnji festival “Praznici s prijateljima” koji će okupiti 15 autora i pružiti priliku posetiocima da se u spontanoj atmosferi i u direktnom kontaktu upoznaju sa piscima i izdavačkim kućama sa kojima Beopolis sarađuje.

Za razliku od prošle godine, kada je akcenat bio na predstavljanju izdavačkih kuća, a autori su imali i ulogu prodavaca knjiga, ove godine pripremljen je malo "klasičniji" program.

Program otvara Dejan Ilić koji će predstaviti svoju knjigu “Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer”. Potom gostuje Ivana Spasić, autorka knjige “Kultura na delu. Društvena transformacija Srbije iz burdijeovske perspektive”, te Jelena Mrgić koja će predstaviti knjigu “Zemlja i ljudi”.

U terminima od 17 do 20 časova predstaviće se i potpisivati svoje knjige i Aleksa Gajić i Dragan Paunović, pa Zoran Crnomarković, a dan kasnije gostovaće Nebojša Krivokuća i Milutin Petrović. Petar Mihajlović, Slavoljub Stanković i Goran Gocić predstaviće se 26. decembra, a u završnici Srđan Srdić, Saša Dimoski i Slobodan Bubnjević.

Dva od pet festivalskih dana posvećena su isključivo autorima izdavačkih kuća "Geopoetika", koja ove godine slavi 20. rođendan, i nedavno osnovane "Književne radionice Rašić".

Ove godine “Praznici sa prijateljima” imaju još jedan novitet - 28. decembra od 11 do 14 časova knjige će potpisivati i autori "Kreativnog centra", najznačajnijeg domaćeg izdavača knjiga za decu, omladinu i roditelje, koji je od nedavno Beopolisov knjižarski partner.

Knjižari Beopolis ove godine stiže i prijateljska komšijska pomoć - dvojac Magda i Žika iz prodavnice muzičkih ploča i cd-ova Pinball wizard, koja se takođe nalazi u Euro centru, pružiće muzičku podršku svih dana trajanja “Praznika sa prijateljima”.

Predviđeni su i popusti na izdanja nekih izdavača, kao i poklon iznenađenja, uz tradicionalnu pomoć i preporuku pri izboru knjiga koje su odličan pokloni za novogodišnje i božićne praznike.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 29, 2013 7:59 pm

Smile  Gejmenov roman britanska knjiga godine

Britansku nagradu za knjigu godine dobio je Nil Gejmen (Neil Gaiman) za roman “The Ocean at the End of the Lane”, koji je publika izglasala kao najbolji u konkurenciji sa ovogodišnjim dobitnicima Nacionalne književne nagrade u deset kategorija.

Gejmenov roman pobedio je na osnovu onlajn glasova čitalaca, a u konkurenciji je imao i autore kao što su Robert Haris, Kejt Atison i autor knjiga za decu Dejvid Vilijams.

Gejmen je ranije dobio Nacionalnu književnu nagradu u kategoriji audio knjiga, pri čemu je audio verziju svog romana sam i čitao i snimao.

Širu listu za svaku nominaciju za nagradu za knjigu godine (Specsavers Book of the Year) sastavlja žiri od 50 književnih kritičara, izdavača i knjižara.

Glavni junak Gejmenovog romana, čiju je filmsku verziju najavio reditelj Džo Rajt, ispoveda se u tom delu o svom detinjstvu.

Prema rečima Gejmena, ta priča o sećanju, magiji, strahu i opasnostima dečjeg doba najbliža je od svih dosad njegovom srcu.

Gejmen se prvobitno bavio stripom, a u toj oblasti je najpoznatiji kao autor scenarija za serijal “Sendmen”.

Proslavio se romanom “Nikadođija”, futurističkom pričom o mračnom podzemnom svetu Londona, koji je BBC pretočio u TV seriju.

Autor je i “Knjige o groblju”, “Zvezdane prašine”, svojevrsne bajke za odrasle, te “Karoline”, dela koje su mnogi poredili sa “Alisom u zemlji čuda”. Napisao je i “Anansijeve momke”, te roman “Američki bogovi” za koji je dobio nagradu Brem Stoker udruženja horor pisaca.

Između ostalog, autor je i scenarija za japanski animirani film “Princeza Mononoke”.

Knjigom godine 2012. proglašen je bio bestseler EL Džejms "Pedeset nijansi - siva".

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 29, 2013 9:28 pm

Smile  Uži izbor za NIN-ovu nagradu

Uži izbor za NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2013. godine obuhvata 15 naslova, a buduci da je rok za slanje predloga 31. decembar, moguće su još neke promene u trci za to književno priznanje.

U uži izbor, objavljen u novom broju NIN-a, nisu prošli romani dva prethodna dobitnika NIN-ove nagrade, koji su bili u široj selekciji - “Gnusoba” Svetislava Basare, nagrađenog 2006. za “Uspon i pad Parkinsove bolesti”, te “Baron iz šaraga” Miroslava Josića Višnjića, koji je 1990. nagrađen za roman "Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba”.

Od 38 knjiga u najširem izboru, u uži izbor odabrani su romani "Miris mraka" Miomira Petrovića, "Satori" Srđana Srdića, "Ako u sledećem životu budeš leptir" Milovana Stankovića, kao i "Tai" Gorana Gocića, koji je upravo dobio nagradu “Miloš Crnjanski”.

U užem izboru su i romani "Mi, izbrisani" Slobodana Vladušića, "Ilegalni parnas" Bojana Babića, koji je u širem izboru imao i knjigu “Devojčice, budite dobre”, zatim "Zlatno doba" Silvane Hadži-Đokić, "Vazdušni ljudi" Sonje Atanasijević, "Arkadija" Milete Prodanovića, "Kozje uši" Vladislave Vojnović, "Sva je priroda divlja i surova" Ivančice Đerić, "Tiši od vode" Berislava Blagojevića, "Mreža" Gordane Ćirjanić, dobitnice NIN-ove nagrade 2010. za roman “Ono što oduvek želiš”, te "Sva Teslina deca" Gorana Skrobonje i "Talasi beogradskog mora" Dragana Jovanovića Danilova.

Žiri NIN-ove nagrade, koji čine Vasa Pavković (predsednik), Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov i Mića Vujičić, odlučiće o najužem izboru 30. decembra.

NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2012. godine dobio je Aleksandar Gatalica za “Veliki rat”, u izdanju beogradske kuće Mono i Mananja, a pobedio je za jedan glas više Lasla Blaškovića, koji je bio nominovan za roman “Posmrtna maska” u izdanju Arhipelaga.

U najužem izboru bili su i romani “Zoja” Mire Otašević, “Veprovo srce” Draga Kekanovića, “Štampar i Veronika” Katarine Brajović i “Nesreća i stvarne potrebe” Ivančice Đerić.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pet Jan 03, 2014 8:23 pm

Smile  Džojsov učenik Jančara

Knjiga priča “Džojsov učenik” Draga Jančara, najpoznatija knjiga tog nagrađivanog slovenačkog pisca, objavljena je i na srpskom jeziku, u izdanju Arhipelaga.

Priče Jančara govore o čudesnoj sudbini Džojsovog učenika, o Pavelićevoj fasciniranosti korpom punom ljudskih očiju, o kraju rata u Sloveniji 1945, o jednoj istrazi u Titovoj JNA čiji će glavni akter kasnije postati poznati general i najpoznatiji haški zatvorenik, o čudesnoj slici iz Kastilje, o belom ruskom emigrantu koji ne uspeva da pobegne od istorije, o jednoj avanturi u Njujorku, o ljubavi i zločinu, o strasti i grehu…

U priče iz knjige “Džojsov učenik” stao je ceo XX vek kroz neuporedive sudbine njihovih junaka, nekada običnih ljudi, nekada saputnika i učesnika najvažnijih događaja.

Priče iz knjige “Džojsov učenik” snažno i sugestivno pripovedaju o životu sa istorijom i politikom, o tajanstvenim preokretima u ljudskom životu i o tome kako je granica između lepote i ljubavi i užasa i zločina ponekad jedva vidljiva.

Prevedena na engleski, francuski i nemački jezik, ta knjiga Jančarovih izabranih priča otkriva pisca sposobnog da od malih epizoda privatnih i javnih istorija oblikuje povesti velike simboličke snage.

Arhipelag je pre knjige “Džojsov učenik” objavio u ediciji “Sto slovenskih romana” Jančarov roman “Podsmešljiva požuda”.

Romansijer, pripovedač, dramski pisac i esejista, Jančar (Maribor, 1948) je najprevođeniji savremeni slovenački pisac.

Redovni je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti.

Između ostalog, dobio je Evropsku nagradu za kratku prozu (1994), Prešernovu nagradu (1993), Rožančevu nagradu za esej (1993), Sterijinu nagradu za najbolju dramu (1982, 1985), Herderovu nagradu (2003), nagrade “Žan Emeri” za esej (2007), “Hemingvej” (2009), “Mediteran” (2009).

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 09, 2014 7:45 pm

Smile  Novi prevodi Prodanovića

Romani Milete Prodanovića doživeli su proteklih meseci izdanja na mađarskom, ukrajinskom i bugarskom jeziku.

I za roman “Arkadija”, koji se našao u najužem izboru za NIN-ovu nagradu za 2013. godinu, već postoji interesovanje nekoliko stranih izdavača, saopštio je Arhipelag.

Prodanovićev roman “Vrt u Veneciji” objavljen je u Mađarskoj i Bugarskoj. Mađarsko izdanje objavila je kuća Harmatan iz Budimpešte, u prevodu Gabora Čordaša, a bugarsko izdanje nedavno je objavio izdavač Ergo iz Sofije, u prevodu Rusanke Ljapove.

Roman “Ultramarin” objavljen je na ukrajinskom jeziku, u izdanju Tempore iz Kijeva, a prevela ga je na ukrajinski Ljudmila Nedaškivska.

Novi roman Prodanovića “Arkadija” priča je o ključnim izazovima našeg vremena u kojoj se pojavljuju ruski i domaći tajkuni, visoka politika i krupni kriminal, stvarnost koja prevazilazi fantastiku, korupcija kao drugo lice tranzicije.

Mileta Prodanović, koji je i poznati slikar i profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, autor je desetak romana, a piše i priče, poeziju, putopise i eseje.

Dobitnik je književne stipendije “Borislav Pekić”, nagrade “Bulgarica” za najbolju knjigu na prostoru ex-Yu u 2000. godini, nagrade Grada Beograda za najbolju knjigu u 2002. godini, Vitalove nagrade za najbolju knjigu 2008. godine, nagrade iz Fonda “Todor Manojlović” za moderni umetnički senzibilitet 2011. godine, te nagrade “Stevan Pešić” (2011).

Prodanovićeva proza prevođena je i na engleski, španski, italijanski, francuski, nemački, poljski, slovenački, makedonski i grčki jezik.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 09, 2014 7:48 pm

Smile  Najuži izbor za NIN-ovu nagradu za 2013.

Romani “Tai” Gorana Gocića,  “Mi, izbrisani” Slobodana Vladušića, “Zlatno doba” Silvane Hadži-Đokić, “Vazdušni ljudi” Sonje Atanasijević i “Arkadija” Milete Prodanovića, odabrani su u najuži izbor za NIN-ovu nagradu za 2013. godinu, čiji će dobitnik biti proglašen 13. januara.

U užem izboru za 60. NIN-ovu nagradu kritike za najbolji roman godine bilo je 15 naslova, a u širem 38, dok su ukupno pristigla 182.

Gocićev “Tai”, u izdanju Geopoetike, govori o savremenom Tajlandu i razlikama zapadnog i istočnog sveta. Vladušićev roman “Mi, izbrisani”, u izdanju Lagune, triler je o virtuelnom svetu u kojoj se naziru obrisi postoktobarske Srbije, dok je “Zlatno doba” Silvane Hadži-Đokić, u izdanju Interpresa i Teme, istorijski roman o ranom hrišćanstvu, caru Konstantinu i carici Jeleni. Roman “Vazdušni ljudi” Sonje Atanasijević, u izdanju Prosvete, priča je o drami žene posle abortusa. Prodanović u “Arkadiji”, u izdanju Arhipelaga, govori o ključnim izazovima našeg vremena u kojem se pojavljuju ruski i domaći tajkuni, visoka politika i krupni kriminal, stvarnost koja prevazilazi fantastiku, korupcija kao drugo lice tranzicije…

Od romana u najužem izboru za 60. NIN-ovu nagradu, samo je Gocićev debitantski.

Gocić je za roman “Tai”, inače, već dobio nagradu “Miloš Crnjanski”.

Žiri NIN-ove čine Vasa Pavković (predsednik), Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov i Mića Vujičić.

NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2012. godine dobio je Aleksandar Gatalica za “Veliki rat”, u izdanju beogradske kuće Mono i Mananja, a pobedio je za jedan glas više Lasla Blaškovića, koji je bio nominovan za roman “Posmrtna maska” u izdanju Arhipelaga.

U najužem izboru bili su i “Zoja” Mire Otašević, “Veprovo srce” Draga Kekanovića, “Štampar i Veronika” Katarine Brajović i “Nesreća i stvarne potrebe” Ivančice Đerić.

Ime dobitnika 60. NIN-ove nagrade biće objavljeno 13. januara u redakciji NIN-a, a svečano uručenje najavljeno je za 17. januar u Skupštini grada Beograda.

Pokrovitelj NIN-ove nagrade je Pošta Srbije.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Ned Jan 12, 2014 9:31 pm

Smile  Neobično običan

Najistaknutiji savremeni japanski pisac Haruki Murakami, rođen pre tačno 65 godina u Kjotu, stekao je svetsku slavu i popularnost, ali se kloni medija, a i dalje se, kako je nedavno izjavio, iznenadi kada ga čitaoci presretnu na ulici i pruže mu ruku.

Dobitnik više prestižnih književnih nagrada (Franc Kafka, Frenk O’Konor, Jerusalim nagrada…), Murakami je već nekoliko puta nominovan i za Nobela za književnost, ali u intervjuima, koji su inače retki, najčešće podvlači da je obična osoba i da živi običnim životom.

Magični svet kojim privlači čitaoce širom sveta Murakami kaže da pronalazi u sebi, sugerišući i drugima da zavire duboko u svoju unutrašnjost. “Ljudi kažu da je to magični realizam, ali suboko u mojoj duši, to je samo realizam. Nije magičan. Dok pišem, sve to je veoma prirodno, veoma logično, veona realističko i razumno”, izjavio je Murakami svojevremeno za “Njujork tajms”, navodeći da je njegova kreativnost “crna kutija” u koju ne ulazi svesno.

Nedavno je, u izdanju Geopoetike, objavljen njegov novi roman “Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća", koji je izašao na srpskom čak pre engleskog izdanja, a bavi se sećanjem, istorijom i suočavanjem sa prošlošću.

Rođen 12. januara 1949. u Kjotu, drevnoj japanskoj prestonici, Murakami je veći deo detinjstva proveo u Kobeu, u porodici predavača klasične filologije, a trenutno živi i radi u Tokiju nakon višegodišnjih perioda provedenih u SAD i Evropi. Njegov deda bio je budistički sveštenik, a otac je predavao japanski jezik i književnost u školi i u slobodno vreme takođe se bavio propovedanjem budizma.

Murakami je izučavao klasičnu dramu na odeljenju za pozorišnu umetnost Univerziteta Vaseda u Tokiju, gde se upoznao sa budućom suprugom Joko. Prvo mu je zaposlenje bilo u prodavnici gramofonskkih ploča, a po završetku studija, 1974. godine, otvorio je džez bar u Tokiju koji je radio do 1982.

Murakami je izučavao klasičnu dramu na odeljenju za pozorišnu umetnost Univerziteta Vaseda u Tokiju, gde se upoznao sa budućom suprugom Joko. Prvo mu je zaposlenje bilo u prodavnici gramofonskkih ploča, a po završetku studija, 1974. godine, otvorio je džez bar u Tokiju koji je radio do 1982.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 13, 2014 8:42 pm

Smile  Gociću 60. NIN-ova nagrada

Debitantski roman “Tai” Gorana Gocića dobio je NIN-ovu nagradu za 2013. godinu, saopštio je 13. januara žiri, koji je odlučio većinom glasova, a i ovog puta susreo se sa hiperprodukcijom domaćih romanopisaca, pročitavši oko 180 pristiglih knjiga.

Gocićev roman, za koji je već dobio nagradu “Miloš Crnjanski”, nadmašio je za jedan glas roman “Arkadija” Milete Prodanovića, u izdanju Arhipelaga, za koji su glasala dva od ukupno pet članova žirija nedeljnika NIN.

Roman “Tai”, u izdanju Geopoetike, ljubavna je priča putopisnog karaktera kojom se taj autor, poznat do sada najviše po nizu studija o masovnoj kulturi, nudi i slojeviti kulturo-sociološki prikaz tajlandskog društva i njegovih razlika u odnosu na “Daleki Zapad”.

Prema obrazloženju žirija, Gocićev roman izdvojio se u “obimnoj prošlogodišnjoj produkciji ozbiljnošću autorske problematizacije odnosa istočne i zapadne civilizacije”.

“Spoj egzotične intimne ljubavne priče i univerzalnog pogleda na ljudsku egzistenciju i njene izazove, tematizovan je u nagrađenom romanu na tragu najboljih primera iz svetske književnosti”, naveo je žiri, dodajući da je Gocićev roman zasnovan na “dubinskom (pop)kulturonom iskustvu modernog doba i predstavlja koliko neočekivan toliko i dragocen doprinos savremenom srpskom romanu”.

U najužem izboru za 60. NIN-ovu nagradu, uz knjige Gocića i Prodanovića, bili su i romani “Mi, izbrisani” Slobodana Vladušića, u izdanju Lagune, “Zlatno doba” Silvane Hadži-Đokić, u izdanju Interpresa i Teme, te “Vazdušni ljudi” Sonje Atanasijević, u izdanju Prosvete.

Za Gocićev roman glasali su Vasa Pavković (predsednik žirija), Ljiljana Šop i Mileta Aćimović Ivkov, a za Prodanovićevu “Arkadiju” Vladislava Gordić Petković i Mića Vujičić.

Od romana u najužem izboru za 60. NIN-ovu nagradu, samo je Gocićev bio debitantski.

Gocićeva slika Tajlanda, predstavljena iz vizure sredovečnog ekscentričnog pisca iz Srbije, koji se zaljubljuje u tamnoputu “prodavačicu ljubavi” u Bangkoku, potkrepljena je brojnim beleškama - citatima drugih autora, faktografskim podacima i drugim referencama, uz značajnu ulogu piščevog alter-ega, koji u kontinuitetu - kroz imejl prepisku sa glavnim junakom, razuverava čitaoca u mogućnost konačne istine o nedovoljno poznatoj dalekoistočnoj civilizaciji i kulturi, zasnovanoj na matrijarhatu, neformalno dozvoljenoj prostituciji, budizmu i drugim kontrastima u odnosu na zapadni svet.

Povodom nagrade, Gocić je izjavio da je nije očekivao i da je počeo da se nada tek kada je ušao u najuži izbor.

NIN-ova nagrada, kako je rekao, donela je mnogo toga dobrog mnogim dobitnicima, dok drugima nije, pa sve možda treba uzeti sa zdravom dozom budističke skepse.

Gocić je izrazio i očekivanje da će NIN-ova nagrada pospešiti prodaju romana “Tai”.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Jan 14, 2014 8:02 pm

Smile  TS Eliot za Šinejd Morisi

Britanska poetska nagrada TS Eliot, vredna 15.000 funti, dodeljena je za 2013. godinu severnoirskoj autorki Šinejd Morisi (Sinead Morrissey) iz Belfasta za knjigu “Parallax”.

Žiri je jednoglasno odlučio da dodeli nagradu Morisijevoj, a u užem izboru bilo je ukupno deset knjiga, čiji su autori dobili po utešnih 1.000 funti, preneo je “Gardijan”.

“Politički, istorijski i lično ambiciozna, napisana prelepim jezikom, njena knjiga je iz mnogo uglova i iz bilo kog ugla, kao što je i naslov sugeriše”, istakao je žiri povodom pobedničke zbirke “Parallax”.

Morisijeva je tri puta do sada bila u užem izboru za nagradu TS Eliot - za zbirke pesama “Between Here and There” (2002), “The State of the Prisons” (2005) i “Through the Square Window” (2009).

Sada je pobedila u oštroj konkurenciji u kojoj je bio i Majkl Simons Roberts, sa kojim je 2013. bila i u trci za Forvard nagradu, koju je on i dobio.

Morisijeva je trenutno angažovana u Centru “Šejmus Hini” u Belfastu, nazvanom po čuvenom irskom pesniku i nobelovcu, koji je takođe bio dobitnik i nagrade TS Eliot.

Nagrada TS Eliot ustanovljena je 1993. godine kao priznanje autorima najboljih novih zbirki poezije koje su objavljene u Velikoj Britaniji i Irskoj u protekloj godini.

Nagradu dodeljuje Poetsko društvo (Poetry Book Society) koje je osnovao TS Eliot 1953. godine radi razvoja savremenog pesništva u Britaniji.

Prošle godine nagradu TS Eliot dobila je Šeron Ods (Sharon Olds) za zbirku pesama “Stage’s Leap”.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sub Jan 18, 2014 6:25 pm

Smile  Murakamijev 1Q84 najčitaniji u bibliotekama Beograda

Trotomno izdanje romana “1Q84” Harukija Murakamija, u izdanju Geopoetike, najčitanija je knjiga stranog autora tokom 2013. godine u mreži biblioteka grada Beograda.

Murakamijev “1Q84” time je ponovio uspeh iz 2012. godine.

Prema podacima prikupljenih iz mreže biblioteka, na drugom mestu je “Ruska zima” američke spisateljice Dafni Kalotaj, u izdanju Lagune, na trećem “Zato što te volim” francuskog pisca Gijoma Musoa, na četvrtom “Ljubav 14” Federika Moće, u izdanju Čarobne knjige, a na petom “A planine odjeknuše” Haleda Hoseinija, u izdanju Lagune.

Među deset najčitanijih knjiga u bibliotekama je i “Moj deka je bio trešnja” Anđele Naneti, u izdanju Kreativnog centra, koji je dobio, inače, nagradu “Gligorije Vozarović” Biblioteke grada Beograda za najboljeg izdavača 2013.

Članovi biblioteka najviše su tražili i knjige “Smrt i njeni hirovi” Žozea Saramaga, u izdanju Lagune, “Ovo liči na kraj” Džulijana Barnsa, u izdanju Geopoetike, “Upisano u kosti” Sajmona Beketa, u izdanju Sezam Booka, te “Let pre sumraka” Doris Lesing, u izdanju Agore.

Na listi deset najčitanijih knjiga 2013. godine nema erotskog bestselera "Pedeset nijansi - siva" britanske spisateljice E.L. Džejms, koji je 2012. godine bio druga knjiga po čitanosti u gradskim bibliotekama.

Lista najčitanijih knjiga stranog autora tradicionalno se objavljuje u Biblioteci grada Beograda 16. januara, kada ta ustanova kulture obeležava svoj dan.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 20, 2014 8:15 pm

Smile  Priče Tešina i na makedonskom

Knjiga priča Srđana Tešina “Ispod crte” (Pod linijata) izaći će na jesen na makedonskom jeziku, u izdanju kuće Goten iz Skoplja, a uz podršku Ministarstva kulture Makedonije.

Tešinu je to druga knjiga koja je prevedena na makedonski, podsetio je Arhipelag, njegov izdavač na srpskom.

Roman “Kuvarove kletve i druge gadosti”, u prevodu Jasmine Aleksove (Kletvite na gotvačot i drugi gadosti), objavio je 2012. skopski izdavač Ikon.

Kuća Goten, inače, objavljuje dela autora poput Zigfrida Lenca, Andreasa Majera, Kristofa Hajna ili Daše Drndić.

Za knjigu priča “Ispod crte”, u kojoj prelama suštinski važne teme savremenosti kroz sudbine običnih, malih, smešnih i strašnih ljudi, Tešin je 2011. dobio nagradu Društva književnika Vojvodine za knjigu godine.

Priče iz zbirke “Ispod crte” prevedene su do sada na francuski, nemački, engleski i albanski jezik, a uvrštene su i u nekoliko antologija u zemlji i inostranstvu: “Nouvelles de Serbie” (Francuska), “Der Engel und der rote Hund: Kurzprosa aus Serbien” (Nemačka), “Love and Life - Serbian Short Stories” (Kanada), “Nga Beogradi, me dashuri” (Kosovo), “Ko je ovde lud” i “Starost”.

Tešin je ovih dana prisutan u javnosti i zbog ponude novog radnog mesta koju je, nakon smene sa funkcije direktora Kulturnog centra Kikinda, dobio od novog rukovodstva. Tešin je odbio ponudu za radno mesto tehničkog referenta, koje se svodi na posao domara, a ujedno se suocio i sa niz optužbi koje su na njegov račun izneli predstavnici lokalnih vlasti i novog rukovodstva KC Kikinda.

Grupa nevladinih organizacija u Vojvodini, kao i Srpski PEN centar osudili su omalovažavajuću ponudu Tešinu, a i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije izrazilo je nadu da će pitanje njegovog radnog mesta biti rešeno u skladu sa zakonom i činjenicom da se radi o jednom od najuglednijih književnih stvaralaca srednje generacije u Srbiji.

Tešin je smenjen protekle jeseni sa mesta direktora KC Kikinda na osnovu predloga Upravnog odbora te opštinske ustanove kulture. On je od februara 2009. do novembra 2013. obavljao funkciju direktora KC Kikinda, a izabran je kao nestranačka ličnost na osnovu javno raspisanog konkursa na mandat od četiri godine.

Tešin je dobitnik nagrade Fonda “Borislav Pekić” za 2004. za roman “Kuvarove kletve i druge gadosti”.

Autor je i drame “Coated brain / Pohovani mozak”, zbirke poezije “Sveto Trojstvo Georgija Zecowskog”, zbirke priča “Sjajan naslov za pantomimu”, romana “Antologija najboljih naslova”, “Kazimir i drugi naslovi”, “Kroz pustinju i prašumu”…

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Sre Jan 22, 2014 8:35 pm

Bonavia na nemačkom

Roman “Bonavia” srpskog književnika Dragana Velikića objavljen je u Nemačkoj, u izdanju kuće Hanzer, u prevodu Birgit Debert.

To je već deveti roman Velikića koji je objavljen na nemačkom jeziku.

Nakon gostovanja na Sajmu knjiga u Lajpcigu, Velikić će tokom aprila i maja promovisati taj roman na čitalačkoj turneji po Nemačkoj, najavio je njegov izdavač Laguna.

Roman “Bonavia” govori o sudbinama nekoliko junaka koji “putuju” - beže od stvarnosti, sebe, obaveza, nedostatka cilja…

Povezuje ih i zajednički prostor na kojem žive - Balkan i Srednja Evropa, gradovi, dnevno-politički događaji, a razdvaja geografska razdaljina između zavičaja i novih domova u kojima grade nove živote i nove identitete.

Velikić je dobitnik NIN-ove nagrade za 2007. godinu za roman “Ruski prozor”, za koji je dobio i za koji je dobio i nagradu “Meša Selimović” za najbolju knjigu 2007. i Srednjoevropsku nagradu za književnost.

Knjige Velikića prevedene su na petnaestak evropskih jezika.

Velikić je od juna 2005. do novembra 2009. bio ambasador Srbije u Austriji.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 23, 2014 7:30 pm

Smile  Knjige za sigurne ženske kuće

Srpski PEN centar poklanja svim sigurnim ženskim kućama u Srbiji izbor knjiga iz savremene literature, koje je prikupio u saradnji sa članovima i izdavačima.

Srpski PEN centar odlučio se na taj korak zbog društvenog značaja sigurnih ženskih kuća, uveren da društvene institucije te vrste moraju da imaju svoje biblioteke.

Srpski PEN centar istakao je u saopštenju da je njegova prirodna dužnost da podstakne osnivanje biblioteka u sigurnim ženskim kućama i u drugim sličnim društvenim institucijama, poput domova za decu, domova za stare i nezbrinute ili javnih bolnica.

Stoga poziva kolege pisce, izdavače i druge umetničke asocijacije, kao i državne organe, da pomognu u toj akciji.

“U svojoj istoriji koja traje gotovo 90 godina PEN je istrajno zastupao ideju ljudskih prava i sloboda. Vremena su se menjala, ali potreba da se brane ljudska prava nije nestala sa javne scene”, saopštio je Upravni odbor Srpskog PEN centra, izražavajući uverenje da je knjiga - sigurna kuća za sve i da knjige i služe tome da se pomoću njih osmisli i oplemeni vlastiti život.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pet Jan 24, 2014 8:21 pm

Smile  Kraj slučaja Tešin

Spor književnika Srđana Tešina sa novim rukovodstvom Kulturnog centra Kikinda i opštinskim vlastima završen je rešenjem zadovoljavajućim za obe strane, ali je Tešin odlučio da karijeru nastavi van KC Kikinda, ali i van Kikinde.

Tešin je saopštio 24. januara da je na nedavnom sastanku sa predsednikom opštine, njegovim zamenikom, kao i članicom Opštinskog veća zaduženom za kulturu i v.d. direktorkom KC Kikinda, došao do rešenja koje je zadovoljavajuće za sve strane.

Iako mu je ovoga puta KC Kikinda ponudio korektno radno mesto - u skladu sa njegovom stručnom spremom i profesionalnim iskustvom, ali i u skladu sa njegovim umetničkim senzibilitetom, Tešin je naveo da se ipak opredelio da karijeru nastavi van KC Kikinda, ali i van Kikinde.

“Dakle, nisam više radnik Kulturnog centra Kikinda i to je moja konačna odluka na koju niko nije uticao”, naveo je Tešin, čija je smena sa mesta direktora KC Kikinda, a posebno radno mesto domara koje mu je nedavno ponuđeno, izazvala burne reakcije u javnosti, pa i poziv Ministarstva kulture i informisanja Srbije da se dođe do kompromisa.

Tešin je naveo u pisanoj izjavi da najiskrenije zahvaljuje Ministarstvu kulture, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, PEN centru, Građanskoj Vojvodini, kikindskim NVO organizacijama, kolegama piscima i novinarima, kao i građanima i svojoj porodici koji su mu pružali svakovrsnu podršku.

“Ipak, da ne budem nepošten, cenim spremnost opštinskih vlasti i menadžmenta KC Kikinda da, nakon svih izrečenih teških reči i optužbi koje smo razmenili, promene svoju prvobitnu odluku. Iskreno se nadam da u budućnosti više neće biti prilike da se bavimo ovim neprijatnim stvarima koje zaista nikome nisu bile potrebne”, naveo je Tešin.

Tešin je nedavno odbio ponudu novog rukovodstva za radno mesto tehničkog referenta, za šta je dobio podršku strukovnih i nevladinih udruženja, pa i Ministarstva kulture.

Predstavnici lokalnih vlasti izneli su bili niz optužbi na njegov račun, dok je iz Ministarstva kulture i informisanja, nakon razgovora državnog sekretara Dejana Ristića sa obe strane, izražena nada u mogućnost kompromisa.

Tešin je smenjen protekle jeseni sa mesta direktora KC Kikinda na osnovu predloga Upravnog odbora te opštinske ustanove kulture.

Na mestu direktora bio je od februara 2009. do novembra 2013. godine, a izabran je kao nestranačka ličnost, na osnovu javno raspisanog konkursa na mandat od četiri godine.

Tešin je dobitnik nagrade Fonda “Borislav Pekić” za 2004. za roman “Kuvarove kletve i druge gadosti”. Dobitnik je i nagrade Društva književnika Vojvodine 2010. za knjigu godine - zbirku pripovedaka “Ispod crte”.

Autor je i drame “Coated brain / Pohovani mozak”, zbirke poezije “Sveto Trojstvo Georgija Zecowskog”, zbirke priča “Sjajan naslov za pantomimu”, romana “Antologija najboljih naslova”, “Kazimir i drugi naslovi”, “Kroz pustinju i prašumu”…

Zastupljen je i u domaćim i stranim antologijama i izborima iz srpske savremene književnosti.

Njegova dela prevođena su na engleski, nemački, poljski, mađarski, makedonski, slovenački...

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Ned Jan 26, 2014 11:29 pm

Smile  Jedna knjiga - jedan grad

Gradska biblioteka Pančevo organizuje od 27. do 31. januara manifestaciju “Jedna knjiga - jedan grad”, posvećenu knjizi “Tačka Omega” Dona DeLila, jednog od najznačajnijih savremenih američkih romanopisaca.

Svake večeri od 19 časova na programu će biti promocije, predavanja i tribine, na kojima će učestvovati umetnici, kritičari, naučnici i filozofi, među kojima su Zoran Paunović, Goran Marković, Dimitrije Golemović, Milan Ćirković i drugi.

Manifestacija počinje programom “Prelepa složenost uma”, odnosno predstavljanjem knjige “Tačka Omega”, u izdanju Geopoetike, a govoriće izvršna urednica te izdavačke kuće Jasna Novakov Sibinović i književna kritičarka Vladislava Gordić Petković.

Za 28. januar najavljeno je predavanje “Istorija, fikcija, mit”, a o “Tački Omega”, DeLilu, prevođenju i anglo-američkoj književnosti govoriće esejista i prevodilac Zoran Paunović.

Manifestacija će biti nastavljena 29. januara tribinom na temu “O vajanju u vremenu: vizuelne umetnosti, muzika, film”, na kojoj će učestvovati filmski i pozorišni režiser Goran Marković, kompozitor Dimitrije Golemović i vizuelni umetnik Dragan Jelenković.

I 30. januara biće održana tribina, na temu “Vreme pod lupom: naučni i filozofski uvidi”, a učestvovaće fizičar Milan Ćirković i filozof Ivan Vuković.

Za završnicu manifestacije najavljeno je veče sa učenicima i profesorima pančevačke Gimnazije “Uroš Predić”, nazvano “Tačka Omega: budućnost vremena”.

Don DeLilo je autor petnaestak romana, počev od dela “Amerikana” iz 1971. Dobitnik je mnogih nacionalnih i međunarodnih nagrada, među kojima su Nacionalna nagrada za beletristiku za roman “Bela buka” (1985), PEN/Fokner nagrada za prozu za roman “Mao II” (1992), Nagrada Jerusalim za celokupno delo (1992), kao i Orden Vilijam Din Hauels (2000), koji dodeljuje Američka akademija umetnosti - za roman “Podzemlje”. Dobio je 2008. i Orden časti Nacionalnog udruženja umetnika - za izuzetno ostvarenje u književnosti. Nagrada PEN/Sol Belou za posebna dostignuća u američkoj književnosti dodeljena mu je 2010. godine, a dobitnik je i Nagrade za američku beletristiku Kongresne biblioteke u 2013. godini.

Roman “Tačka Omega” svojevrsni je odgovor DeLila na Pjera Tejara de Šardena, francuskog filozofa i sveštenika koji je Tačkom Omega nazvao cilj evolucije, maksimalni stepen univerzalne svesnosti kojoj svet i vasiona u svom ubrzanom kretanju teže.

U romanu “Tačka Omega” 73-godišnji bivši savetnik stratega rata u Iraku Ričard Elster povlači se u samotnu kuću u srcu pustinje, u potrazi za prostorom i vremenom. Tu mu se pridružuje mladi sineasta koji namerava da snimi film u jednom kadru o njegovom iskustvu, u kojem će Elster biti jedini lik. Vreme se potire u tom pustinjskom prostoru; prolaze dani, a onda im u posetu iz Njujorka stiže Elsterova kći Džesi, i dinamika priče se menja.

Roman otvara i zatvara performans “Dvadesetčetvoročasovni Psiho” u kojem se brzinom od dve sličice u sekundi 24 sata prikazuje čuveni Hičkokov film. Taj rad Daglasa Gordona iz 1993. inspirisao je DeLila da se bavi idejom vremena i kretanja i zapita se šta mi vidimo i, naročito, šta propuštamo da vidimo kad stvari posmatramo na uobičajen način.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Jan 27, 2014 10:29 pm

Smile  U slavu Branka Miljkovića

Osamdeset godina od rođenja Branka Miljkovića (1934-1961), princa srpske poezije - kako je svojevremeno nazvan, biće obeleženo 29. januara u Beogradu i Nišu.

Povodom 80-godišnjice rođenja Miljkovića, koji važi za jednog od najznačajnijih srpskih pesnika 20. veka, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije organizuje 29. januara u 11 sati okupljanje kraj pesnikovog groba na Novom groblju (parcela 28, grobnica br. 1 u drugom redu) u Beogradu.

Na grobu Miljkovića, tvorca antologijske pesme “Uzalud je budim”, okupiće se predstavnici Ministarstva kulture, Narodne biblioteke Srbije, Filološkog fakulteta, Instituta za književnost i umetnost, Instituta za srpski jezik SANU, Biblioteke grada Beograda, Srpske književne zadruge, Udruženja književnika Srbije, Srpskog književnog društva, Srpskog PEN centra, Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnih prevodilaca, kao i pisci i poštovaoci njegovog dela. Ceremoniju će, kako je najavljeno, predvoditi državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Dejan Ristić.

Osamdesetogodišnjica rođenja Miljkovića biće obeležena i u njegovom rodnom Nišu - svečanom akademijom u Narodnom pozorištu kojoj će prisustvovati i dosadašnji dobitnici nagrade “Branko Miljković”, koju Grad Niš dodeljuje za najbolju knjigu pesama na srpskom jeziku.

Nagrada će biti dodeljena 43. put u okviru manifestacije “Dani Branka Miljkovića”, a konkurs je otvoren do 29. januara.

Na svečanoj akademiji povodom 80-godišnjice rođenja Miljkovića u Narodnom pozorištu u Nišu najavljena je, između ostalog, i promocija duplog CD-a “Uzalud je budim” sa autentičnim razgovorom s Miljkovićem na Radio Beogradu.

Gradske vlasti najavile su da će završiti do kraja maja zajedničku spomen-soba Miljkovića i Stevana Sremca, a za jun je predviđen naučni skup posvećen Miljkoviću.

Rođen 29. januara 1934. godine u Nišu, Miljković je za vreme Drugog svetskog rata provodio detinjstvo u porodičnoj kući na periferiji Niša. Odrastanje u porobljenom Nišu, u kojem je bio svedok strahota rata i nasilja, uticalo je najverovatnije i na temu smrti u njegovoj poeziji.

Miljković je bio učenik gimnazije “Stevan Sremac” u Nišu, gde je njegov pesnički dar otkriven u školskom književnom društvu “Njegoš”. Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu “Zapisi” kao 18-godišnjak. U Nišu su mu pesme objavljivanje u “Službenom glasniku”, “Glasu omladine”, “Našem putu”, “Gledištima”...

Iz Niša se 1953. godine preselio u Beograd radi studija filozofije. Na Filozofskom fakultetu diplomirao je 1957.

Još kao student (1956) pripadao je grupi neosimbolista koji su nastojali da u poeziji sintetizuju pesničko iskustvo simbolista i nadrealista.

Prve pesme u Beogradu objavio mu je Oskar Davičo 1955. u časopisu “Delo”, čime mu je otvorio vrata ostalih izdavača i brojnih časopisa. Ubrzo potom sledi prva zbirka pesama “Uzalud je budim” (1956), kojom Miljkovivh postiže uspeh kod publike i kritičara. Usledile su i zbirke pesama “Smrću protiv smrti” (s Blažom Šćepanovićem, 1959), “Poreklo nade” (1960), “Vatra i ništa” (1960), “Krv koja svetli” (1961)...

Književna kritika ga je vrlo brzo, bez obzira na njegovu mladost, svrstala u sam vrh srpske poezije.

Njegove rane pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Najznačajnija je njegova zbirka “Vatra i ništa” u čijoj se osnovi, pored antičkih, nalaze nacionalni mitovi i legende koje je utkao u sopstvenu poetiku, posebno u ciklusu “Utva zlatokrila”.

Miljković je tragično okončao život 12. februara 1961. godine u Zagrebu.

U Nišu je 2011. obeleženo i 50 godina od smrti Miljkovića i 40 godina nagrade koja nosi njegovo ime.

Prvi dobitnik nagrade “Branko Miljković” bio je 1971. godine Milutin Petrović za knjigu “Glava na panju” (Prosveta, Beograd).

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Jan 28, 2014 9:18 pm

Smile  Više knjiga za biblioteke

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije predvidelo je u budžetu za 2014. godinu 120 miliona dinara za otkup knjiga za javne biblioteke, što je za 30 miliona više nego u 2013. U pitanju je, kako je saopšteno, dosad najveći pojedinačni godišnji iznos sredstava namenjen otkupu knjiga za biblioteke.

Povodom raspisivanja Konkursa za otkup publikacija objavljenih 2013. godine, Ministarstvo kulture najavilo je proširenje liste od 178 javnih biblioteka tako što će se na njoj naći i Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” u Beogradu i Biblioteka SANU. Otkupom će se tako upotpuniti ponuda novih izdanja i u njihovim fondovima.

Univerzitetske biblioteke prvi put će biti uključene su u sistem otkupa knjiga - posredstvom matične UB “Svetozar Marković”.

Komisija za otkup knjiga utvrdila je da je bibliotekama preko potrebna nabavka publikacija koje se često koriste (školska lektira, svetski, kao i klasici srpske književnosti, rečnici srpskog i stranih jezika, enciklopedije...) i koje su, samim tim, više podložne habanju i uništavanju. Budući da takve publikacije gotovo uvek nisu prvo izdanje, na Konkursu će posle niza godina prvi put biti omogućen otkup publikacija koje nisu prvo izdanje. time će se, kako je navedeno, doprineti obnovi bibliotečkih fondova tom vrstom publikacija.

Kako bi se ubrzala obrada konkursnih prijava, stekao bolji uvid u podneti materijal i izbegli eventualni problemi usled nepoznavanja uslova Konkursa, definisano je da će podnošenje prijava biti na tri odvojena obrasca. Prvi sadrži informacije o izdavaču, drugi obrazac je spisak publikacija sa cenama, a treći je preporuka publikacije za otkup.

Izdavači će moći da na posebnom obrascu obrazlože predlog za otkup svake od ponuđenih publikacija. Komisiji će na taj način biti pružene sve relevantne informacije potrebne za odlučivanje.

Rad Komisije za otkup publikacija za javne biblioteke, kao i prethodne godine, biće otvoren za javnost, a Komisija će zasedati u Narodnoj biblioteci Srbije.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 30, 2014 9:27 pm

Smile  Bogatstvo Titove biblioteke

Muzej istorije Jugoslavije u svom fondu zbirki baštini i Biblioteku Josipa Broza Tita, koja broji oko 15.000 knjiga, a nedavno je proglašena kulturnim dobrom od velikog značaja i, kao i ostala građa MIJ, dostupna je istraživačima iz različitih disciplina.

Biblioteka doživotnog predsednika bivše Jugoslavije nastala je u periodu od 1940. do 1980. godine prikupljanjem knjiga koje je Tito lično posedovao, onih koje je dobijao na poklon (od autora dela, državnika, delegacija…) i onih publikacija koje su nabavljane za njegove potrebe.

Narodna biblioteka Srbije je 26. decembra 2013. odlučila da Biblioteku Josipa Broza Tita kao celinu proglasi za kulturno dobro od velikog značaja - zbog kulturne, naučne i istorijske vrednosti. Brojna vredna dela i značajan neknjižni fond koji se nalazi u Biblioteci čine deo ne samo jugoslovenske, već i svetske baštine, istakao je MIJ tim povodom.

Titova biblioteka ima 11.162 naslova i oko 15.000 knjiga.

Fond je tematski raznovrstan i obuhvata dela u oblasti istorije, umetnosti, književnosti, beletristike, filozofije, religije, politike… Biblioteka poseduje i stare i retke knjige, enciklopedije, rečnike, leksikone itd.
Naročito su dragocene knjige sa posvetama i potpisima značajnih svetskih i domaćih ličnosti, kao što su Vinston Čerčil, Džavaharlal Nehru, Indira Gandi, Seku Ture, Jaser Arafat, Milovan Đilas, Moša Pijade…

U Biblioteci je 1.747 knjiga sa posvetom.

Dragoceni su i primerci knjiga sa pratećim pismima, prilozima, pečatima vlasništva i sl. Neke od njih imaju Titov potpis, pečat vlasništva Biblioteka J.B.Tita u Užičkoj 15 i Biblioteka maršala J.B.Tita, a izvestan broj poseduje ex libris koji je po Titovoj želji 1956. godine izradio Đorđe Andrejević Kun.

Poseban deo fonda čine knjige sa specijalnom tehničkom i umetničkom opremom, malog tiraža.

Među njima su dela iranskog šaha Muhameda Reze Pahlavija čije su korice rađene u pozlaćenom reljefu sa likom šaha. Takvi primerci su dostavljeni samo nekolicini šefova država.
Biblioteka čuva i dela pisana na jezicima svih jugoslovenskih naroda.

Brojna su i dela pisana na: bugarskom, ruskom, češkom, poljskom, engleskom, nemačkom, francuskom, španskom, portugalskom, danskom, norveškom, persijskom, arapskom, kineskom, japanskom, hindu, burmanskom…

Među starim i retkim izdanjima su knjiga gravira čuvenog tipografa Tomasena (Simon Thomassin) iz 1694. godine, u kojoj je predstavljena dekoracija Versaja, zatim Ruski slovar iz 1789, Danica ilirska iz 1842. (urednik Ljudevit Gaj), Druga čitanka za osnovne srpske škole iz 1869, dela Voltera objavljena 1877-1885, Starmali 1888/89 (urednik Jovan Jovanović Zmaj), celokupna dela Svetozara Markovića objavljena 1891-1912, Ustav Kraljevine Jugoslavije iz 1931.
Posebno mesto u Titovoj biblioteci zauzima marksistička literatura.

Pored prvog izdanja Marksovog “Kapitala” iz 1867. godine, tu su i celokupna dela Marksa, Engelsa i Lenjina.

Biblioteka obuhvata i političku literaturu Blagoja Parovića, Edvarda Kardelja, Moše Pijade, Veljka Vlahovića, Mihe Marinka, Milentija Popovića, Svetozara Vukmanovića…

Vojna literatura zauzima takođe značajno mesto. Tu su pored klasičnih dela iz vojnih nauka i knjige o NOB-u, razni vojni udžbenici i priručnici, tehnička vojna literatura, predratna vojna dela u izdanju Gece Kona, kao i posleratna izdanja.

U Titovoj biblioteci, pored monografskih, zastupljene su i periodične publikacije.

Ukoričeni su kompleti časopisa Otadžbina, Rukovet, Lovac, Službeni list od 1954. do 1979, kao i 19 originalnih brojeva Borbe. Čuvaju se i reprinti izdanja radničkih listova: Proletera, Dimitrovca, Glasa javnosti, Slobodne Vojvodine, Dela i dr.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 30, 2014 9:30 pm

Smile  Debitantu Fajleru Kosta za knjigu godine

Nagrada Kosta za najbolju knjigu 2013. godine, vredna 30.000 funti, dodeljena je Netjanu Fajleru (Nathan Filer), bivšem bolničaru, za debitantski roman “The Shock of the Fall” o gubitku, krivici i šizofreniji.

Knjiga opisuje iskustvo 19-godišnjeg mladića nakon smrti njegovog brata, a žiri ju je opisao kao zapanjujuće uverljivo delo, posebno što je reč o debitantskom romanu, preneli su britanski mediji posle ceremonije dodele nagrade Kosta za knjigu godine 28. januara u Londonu.

Fajler je šokirao književni establišment pobedom, a i sam je delovao šokirano na svečanosti. Nije pripremio ni govor, jer nije proveravao kako stoji na kladionicama, koje redovno objavljuju i kvote za književne i druge nagrade u Britaniji. Mladi pisac (32) zahvalio je žiriju, kao i svojoj supruzi, sa kojom se venčao pre samo nekoliko dana.

Fajler je nadmašio u trci za nagradu Kosta autorku bestselera Kejt Etkinson (Kate Atkinson), čiji je roman “Life After Life” važio za favorita u kladionicama.

U konkurenciji je bila i Lusi Hjudžis-Halet (Lucy Hughes-Hallett), nominovana za knjigu “The Pike” o životu italijanskog pesnika Gabrijela Danuncija (Gabriele D'Annunzio), te pesnik Majkl Roberts (Michael Symmons Roberts), kandidovan za zbirku “Drysalter”. U užem izboru za nagradu Kosta za knjigu godine bio je i Kris Ridel (Chris Riddell), nominovan za knjigu za decu “Goth Girl And The Ghost Of A Mouse”.

Petoro autora u užem izboru dobili su utešne nagrade od po 5.000 funti.

Prema navodima žirija, odluka o pobedniku bila je “prilično jedinstvena”.

Netjan Fajler predaje kreativno pisanje na Bet Spa Univerzitetu, a po obrazovanju je medicinski brat, kvalifikovan za mentalne bolesti. Godinama je i radio u bolnici u Bristolu, gde i sada živi.

Njegov roman “The Shock of the Fall” kupila je, posle aukcije, kuća HarperCollins za pozamašnu, šestocifrenu svotu.

Fajlerova stend-ap poezija predstavljana je na festivalima i "spoken-words” događajima širom Velike Britanije, a emitovana je i na radijskim programima Bi-Bi-Si-ja i drugim stanicama. Između ostalog, autor je nagrađivanog komičnog kratkog filma “Oedipus”.

Njegov roman “The Shock of the Fall" peti je debitantski roman koji je osvojio nagradu Kosta za knjigu godine.

Kejt Etkinson je takođe osvojila tu nagradu debitantskim romanom “Behind the Scenes at the Museum” 1995.

Od 1985. godine, od kada se Kosta dodeljuje za knjigu godine, 11 puta je dodeljena za roman, po pet puta za debitantski roman, biografsko delo i poetsku zbirku, a samo jednom za knjigu za decu.

Nagrada Kosta, koju finansira istoimeni lanac kafea, dodeljuje se piscima u Velikoj Britaniji i Irskoj za dela objavljena u protekloj godini. Ustanovljena je 1971. godine kao nagrada Vitbred, ali je 2006. godine Kosta kafe lanac preuzeo sponzorstvo, pa je promenjeno i ime tog priznanja.

Prošle, 2013. godine, nagrada je dodeljena Hilari Mantel za roman “Bring Up the Bodies” za koji je dobila i nagradu Buker.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Avramova taj Čet Jan 30, 2014 9:43 pm

Brave Heart ::Smile  Titova biblioteka ima 11.162 naslova i oko 15.000 knjiga.

Eh, kada će to Nikolić da ima, i svi njegovi prethodnici do Tita, i oni koji će doći posle njega?

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67334
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Ned Feb 02, 2014 9:05 pm

Smile  Trebalo bi to da pročitaš

Nova knjiga pesama Slobodana Zubanovića “Trebalo bi to da pročitaš”, objavljena u izdanju Arhipelaga, predstavlja sažeto iskustvo današnjeg vremena u kojem su vrednosti odbačene u korist varljivih i potrošnih stvari.

U stihovima Zubanovića, jednog od vodećih savremenih srpskih pesnika, progovara jezik savremenog trenutka, prelamaju se značenja dospela iz sveta politike, ideologije, tehnologije ili ekonomije, oživljavaju najstariji i najnoviji slojevi iskustva, naveo je Arhipelag.

U knjizi “Trebalo bi to da pročitaš”, s podnaslovom “Poslednje pesme i jedna stara”, autor preispituje iskustvo gradskog života i samerava ga sa iskustvom života u prirodnom okruženju.

Zubanovićeve pesme, kako je istakao Arhipelag, otvorene su za izazove savremenosti - od jezičkih, tehnoloških i saznajnih do društvenih, političkih i ideoloških, predstavljaju sugestivnu lirsku hroniku modernih vremena.

Slobodan Zubanović (Beograd, 1947), nekadašnji urednik Književnih novina i Književnog magazina, objavio je nekoliko knjiga eseja i 12 knjiga pesama, među kojima su: Reporter (1986), Strategija lirike (1995), Sarkofag (1998), Save as (2005) ili Soneti sa sela (2009).

Pesme Zubanovića prevođene su na engleski, ruski, francuski, italijanski, nemački, poljski, rumunski, beloruski, kineski, švedski, slovenački i makedonski jezik.

Zastupljen je i u mnogim antologijama poezije.

Zubanović je dobitnik najvažnijih domaćih pesničkih nagrada: „Zmajeve nagrade“, nagrade „Desanka Maksimović“, „Disove nagrade“, nagrade „Vasko Popa“, „Milan Rakić“, „Isidora Sekulić“.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Pon Feb 03, 2014 7:48 pm

Smile  Ponovo radi BKG

Balkanski književni glasnik ponovo je aktivan, na novim adresama, na kojima će nastaviti da objavljuje originalnu poeziju, prozu, dramu, intervjue, prikaze i eseje.

Nove adrese tog elektronskog magazina za književnost su www.balkanskiknjizevniglasnik.com i www.balkanliteraryherald.com

Priloge za novi broj moguće je slati na adresu balkanwriter@gmail.com, u .doc ili .docx formatu, isključivo kao nekomprimovan attachment. Uz prvi prilog obavezno je poslati kratku biografiju (do 30 reči), bibliografiju i fotografiju (u .jpg formatu), saopštila je redakcija BKG-a, čiji je glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.

Ukoliko autor insistira na pseudonimu, to je neophodno da naglasi, ali tačni podaci o identitetu autora moraju biti poznati uredništvu.

Redakcija zadržava pravo da ne objavi tekstove onih autora koji ne žele da saopšte svoje podatke.

Obaveštenje da li će tekst biti objavljen stiže u proseku u roku od 30 dana.

BKG ne objavljuje tekstove koji promovišu rasnu, nacionalnu, versku, političku, seksualnu ili bilo koju drugu mržnju, kao i ekstremizam bilo koje vrste. Ipak, stavovi izrečeni u tekstovima, objavljenim u Balkanskom književnom glasniku, autorski su i ne moraju da nužno izražavaju stav ni uredništva, ni osnivača ili izdavača. Redakcija zadržava pravo na skraćenja i uredničku opremu svih novinarskih priloga i prikaza.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Brave Heart taj Uto Feb 04, 2014 8:52 pm

Smile  Uži izbor za Zlatni suncokret

Žiri nagrade “Zlatni suncokret”, koju fabrika Vital dodeljuje za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području, uvrstio je u uži izbor za 2013. godinu 12 knjiga koje se, kako je navedeno, uspešno opiru vladajućim literarnim formalizacijama i opsesijama svakodnevnom politikom, ulepšanom istorijom ili udobnom fantazijom.

U žanru romana kandidati su “Let” Vladimira Arsenijevića (Laguna), “Tinja Kalaz” Petra Miloševića (Agora), “Sestre Karamazić” Saše Obradovića (Književna radionica Rašić), “Mreža” Gordane Ćirjanić (Vukotić Media), “Sto dana kiše” Miloša Latinovića (Vulkan izdavaštvo) i “Sestre” Miroslava Toholja (Srpska književna zadruga).

U žanru pripovetke kandidati su “Gramatika poremećaja” Franje Petrinovića (Kulturni centar Novog Sada) i “Ljudske vibracije” Darka Tuševljakovića (Čarobna knjiga), a u žanru poezije “Lekcije o smrti” Bojane Stojanović Pantović (Narodna biblioteka “Stefan Prvovenčani”, Kraljevo) i “Majstori pevači” Vase Pavkovića (Književno društvo “Sveti Sava”, Beograd).

U žanru književne publicistike i eseja nominovani su Dragan Prole za “Unutrašnje inostranstvo” (Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića) i Zoran Đerić za “Slovensku čitanku” (Adresa).

Prema navodima žirija nagrade “Zlatni suncokret”, 12 knjiga u užem izboru smelo se suočava sa složenim likovima stvarnosti i sa zakonima pisanja, nalazeći pravu ravnotežu između teksta i sveta.

Reč je o knjigama koje, kako je naveo žiri u saopštenju, “izazivaju ustaljene navike i razobličavaju naše bekstvo od nas samih, a da pri tom čuvaju sve tanji plamen osobenih emocija i uvida za kojima žudi svaki istinski poštovalac književnosti”.

Fabrika “Vital” iz Vrbasa dodeljuje književnu nagradu “Zlatni suncokret” 18. put, u partnerstvu sa kompanijom Promist iz Novog Sada.

Žiri nagrade Promist-Vital za knjigu godine (Zlatni suncokret) radi u sastavu: Nikola Strajnić, Dragan Jovanović Danilov i Vladimir Gvozden (predsednik), a uži izbor sačinio je nakon razmatranja više od 150 naslova.

Nagrada “Zlatni suncokret” se dodeljuje za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, objavljene u toku prethodne godine.

Prvi put nagrada je dodeljena 1996. godine pesničkoj zbirci Ivana V. Lalića, a među dobitnicima su Radoslav Petković, Goran Petrović, Vojislav Karanović, Vladimir Tasić, Jovica Aćin, Slobodan Vladušić i Uglješa Šajtinac.

Za 2012. godinu nagrađen je Drago Kekanović za roman “Veprovo srce”.

Najuži izbor kandidata za nagradu za 2013. biće saopšten do sredine februara.

(SEEcult.org)

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti - književnost...

Počalji od Sponsored content Danas u 3:09 pm


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 15 1, 2, 3 ... 8 ... 15  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu