Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 46 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 44 Gosta :: 2 Provajderi

laza, Храст

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Dunav
Danas u 3:05 pm od Храст

» Origami
Danas u 1:54 pm od Poli

» Израелски "рецепт" за Косово
Danas u 12:19 pm od Храст

» Srbija u NATO?
Danas u 11:45 am od Храст

» Lepota dolazi iznutra
Danas u 10:54 am od Храст

» Tajne koje žene ne žele da otkriju
Danas u 10:11 am od Avramova

» Brak kao institucija sve nepopularniji
Danas u 10:06 am od Avramova

» Ogledalo
Danas u 9:55 am od Avramova

» Seljačka politika...
Juče u 10:31 pm od laza

» Dvorci i tvrđave
Juče u 7:53 pm od Poli

» Phantasy Photos
Juče u 7:45 pm od Poli

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 6:54 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:29 pm od Brave Heart

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Vesti iz sveta astronomije...

Strana 38 od 40 Prethodni  1 ... 20 ... 37, 38, 39, 40  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pet Jul 24, 2015 5:57 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sub Jul 25, 2015 3:27 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sub Jul 25, 2015 3:37 pm

Smile Peticija za spašavanje broda kosmičke flote Rusije

Ćerka kosmonauta Viktora Pacajeva – Svetlana - je zamolila našeg saradnika Grujicu Ivanovića da podrži deklaraciju predsedniku Putinu da se spasi poslednji brod kosmičke flote “Kosmonavt Viktor Pacaev”. Takodje, da zamoli zaljubljenike bliske kosmonautici da se pridruže peticiji.

Viktor Pacajev (1933-1971.) je skupa sa Georgijem Dobrovoljskim i Vladislavom Volkovim bio član slavne posade prve orbitalne stanice “Saljut” koja je u junu 1971. provela rekordnih 23 dana u kosmosu. Za vreme povratka kosmičkog broda “Sajuz-11”, došlo je do nagle razhermetizacije kapsule preko jednog od ventila koji se pre vremena otvorio u kosmosu, na visini od oko 120 kilometara. Kosmonauti su leteli bez skafandera. Dok je vazduh velikom brzinom isticao, Dobrovoljski je pokušao prstom da zatvori ventil i zaustavi isticanje vazduha iz male kabine. Medjutim, za to je trebalo vremena koga više nije bilo. Nezaštićeni kosmonauti su praktično bili u totalnom vakuumu; prvo su izgubili svest, a smrt je nastupila samo nekoliko sekundi kasnije.

Odmah posle sletanja, spasilačke ekipe su iz kabine preplavljene iskipljenom krvlju kosmonauta izvukle njihova beživotna tela i pokućali reanimaciju, ali bez uspeha.


Posada kosmičkog broda “Sajuz-11” (l-d) – Pacajev, Dobrovoljski i Volkov

Brod “Kosmonavt Viktor Pacaev” je korišćen za praćenje kosmičkih letova tokom 70-ih i 80-ih prošlog veka. Više detalja o njemu se mogu naći na sajtu: http://niskgd.ru/.

Posle raspada SSSR-a, zbog manjka novca brod je ukotvljen u Kalinjingradu gde se nalazi i služi kao muzej. Povremeno se koristio i za prijem podataka sa ruskog dela Medjunarodne kosmičke stanice.

“Roskosmos” u svom budžetu od avgusta 2015. prestaje da finansira njegovo održavanje, dok predlog da ga Ministarstvo kulture uzme pod svoju kontrolu kao ploveći kosmički muzej za sada nije prihvaćen.
Ako se nešto vrlo brzo ne uradi, brod će biti prodat Indiji gde će, kako je to uradjeno sa većinom brodova sovjetske kosmičke flote, biti uništen i prodat u staro gvoždje.

Ukoliko poštovani posetioci sajta “Astronomskog magazina” žele da se pridruže peticiju to je moguće uraditi preko ovog linka -
https://www.change.org/p/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%83-%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9-%D1%84%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8-%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%83-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%83-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8E-%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5-%D1%80%D1%84-%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D1%83-%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%8E-%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%8C%D1%82%D1%83%D1%80%D1%8B-%D1%80%D1%84-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%83-%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87%D1%83-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%B9-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D1%8C-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE-%D1%84%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2?recruiter=42059571&utm_source=share_petition&utm_medium=facebook&utm_campaign=fb_send_dialog

Grujica Ivanović o Svetlani Pacajev:

Svetlanu Pacajevu sam intervjuisao kada sam radio na knjizi o pogibiji posade prve orbitalne stanice “Saljut” (2008.) u kojoj se nalazio njen otac. Dala mi je vrlo zanimljive podatke o svom ocu (i majci koja je, kao inžnjer kosmičke tehnike vršila nezavisnu istragu pogibije) i fotografije koje do tada nikada nisu bile objavljene.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Ned Jul 26, 2015 5:50 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Ned Jul 26, 2015 5:55 pm

Smile Vansolarna Zemlja?

Konačno, sudeći prema izveštajima Nase, stigla je vest koju čekamo decenijama, ako ne i od početka naše istorije. Pronađena je planeta slična, vrlo slična Zemlji i to po njenim, za postojanje života, najvažnijim karakteristikama. Planeta se nalazi 1400 svetlosnih godina daleko od nas, u sazvežđu Labud, a pronađena je na snimcima svemirskog teleskpa Kepler.


Zemlja i Sunce, levo, Kepler 452 i Kepler 452b, desno

Vest je objavila NASA 23. jula ove godine. Planeta kruži oko zvezde Kepler 452, a zove se Kepler 452b (sve zvezde koje Kepler snima dobijaju oznaku Kepler + redni broj, a planete oko te zvezde uvode su u katalog pod oznakom koja se sastaoji od imena zvezde i malog latiničnog slova po redosledu otkrivanja, dakle, ovo je Kepler 452b)

Svemirski teleskop Kepler je lansiran 2009. Godine sa ciljem da istražuje nastanjve planete u našoj galaksiji (zapravo u jednom njenom uskom delu za koji se sa najviše argumenata preptostavlja da je nastanjen zemljolikim planetama). Do sada je otkrio preko 1000 vansolarnih plneta. Svega dvanaest od njih su po svojim karakteristikama koliko toliko slične Zemlji.

Svemirski teleskop Kepler je lansiran 2009. Godine sa ciljem da istražuje nastanjve planete u našoj galaksiji (zapravo u jednom njenom uskom delu za koji se sa najviše argumenata preptostavlja da je nastanjen zemljolikim planetama). Do sada je otkrio preko 1000 vansolarnih plneta. Svega dvanaest od njih su po svojim karakteristikama koliko toliko slične Zemlji.



Sve ovo su važne vesti naročito za astrobiologe koji od vajkada tragaju za vazemaljskim životom, ali moramo naglasiti da oko planete Kepler 452b postoje mnoge nedoumice. Pre svega, planetolozi još ne znaju da li je planeta po sturkturi zaista ista kao i Zemlja, tj. da li je stenovita ili se radi o maloj gasovitoj planeti. Sudeći po prečniku, istraživači veruju da se radi o čvrstoj planeti, ali verovatnoća za tako nešto je ipak jedva nešto veća od 50%. Naravno, u slučaju da je planeta sastavljena od gosova (a ne od stena) otpadaju nadanja da na njoj postoje reke i okeani, a time i život koji poznajemo.

Sve izrečeno je, to se mora naglasiti, još uvek u nesigurnom području procena i pretpostavki. Podaci su još sveži i vrlo oskudni i tek predstoje dalja istraživanja koja će uneti više svetla o planeti Kepler 452b. U svakom slučaju, sada nam Zemlja, kako kaže astronom Džon Dženkins iz istraživačkog tima teleskopa Kepler, izgleda ipak malo manje usamljena u svemiru.

P.S. Na kraju ne mogu a da ne kažem da je ovo dvanaesta vansolarna planeta za koju sam čuo da je vrlo zemljolika i da je, prema tome, pouzdan kandidat za postojanje života. Ne bih da kvarim zadovoljstvo onih koji s uživanjem čitaju vesti o ovakvim planetama i već maštaju o konačnom susretu treće vrste, ali... ima još jako mnogo posla da bi se izvukao kakav takav pouzdan zaključak o ovoj planeti. A što se kontakta tiče, evo interesantnog podatka:

U kosmičkim razmerama ova planeta je sasvim blizu. Na dohvat je ruke. Ipak, najbržoj letelici koju je Zemlja do sada poslala u svemir (New Horizons, pre desetak dana je proletela pored Plutona) da stigne do ove planete trebalo bi 25,8 miliona godina.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pon Jul 27, 2015 9:36 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pon Jul 27, 2015 9:43 pm

Smile Kuda posle Plutona?

Prvobitno naziv projekta New Horizons (“Novi horizonti”) je bio Pluto-Kupier Belt (“Pluton-Pojas Kajpera”), što znači da je pored Plutona, cilj misije bio proučavanje nebeskih tela u Kajperovom pojasu. Sada, kada je glavni cilj postignuti Pluton je ostao iza, pitanjeje može li kosmički aparat New Horizons da istraži neki od asteroida Kajperovog pojasa.

Trajektorija kretanja aparata New Horizons je u osnovi odredjena geometrijom preleta pored Plutona, koja je sa svoje strane diktirana ciljevima misije prolaska pored ove planete i njegovog satelitskog sistema. Zbog toga je šansa da u nastavku leta New Horizons u svom pasivnom kretanju ka rubovima sunčevog sistema, prodje pored nekog od poznatih asteroida Kajperovog pojasa ravna nuli.

Do početka 2015. bilo je poznato 1353 nebeskih objekata u Kajperovom pojasu. Naravno, bilo bi previše očekivati da se neko od njih nalazi na putu aparata New Horizons dok posle preleta pored Plutona leti na fonu sazveždja Strelca. Primera radi, zamislite površinu sfere radijusa 44 astronomskih jedinica (AU) i na njoj razasuto 1353 malih nebeskih tela. Nije teško shvatiti da će rastojanja medju njima iznositi stotinama miliona kilometara.

Naravno da je radi postizanja tog drugog velikog cilja misije bilo moguće da putanja kretanja aparata bude tako podešena da se obavi gravitacioni manevar za vreme bliskog prolaska pored Plutona. Medjutim, ovako složena operacija na preko četiri milijarde kilometara od Zemlje bi uticala na postizanje svih ciljeva osnovne misije – proučavanja Plutona i njegovih meseca.


Kajperov pojas

A kakva je situacija sa upotrebom raketnog motora i prelaskom na novu trajektoriju koja bi aparat dovela do nekog od tela Kajperovog pojasa? Energetski resursi aparata New Horizons su vrlo skromni. Kada je pre devet godina krenuo na daleki put, New Horizons (koji je tada imao 480kg) je nosio 77kg raketnog goriva. Tokom leta prema Plutonu, potrošeno je već oko polovine ove količine, tako da sa energetskog aspekta, aparat ima vrlo mali kapacitet. Maksimalna dodatna promena brzine kretanja ne prelazi 250 m/s. Pored toga, inženjeri žele da u rezervoarima aparata sačuvaju malo goriva (minimum 1kg) za višegodišnju helio sfernu misiju po šemi “Vojadžera”.

Zbog toga je osnovna strategija misije aparata New Horizons posle preleta pored Plutona u cilju istraživanja nekog od nebeskih objekata Kajperovog svede na pokušaje da se pronadju neki do sada nepoznati asteroidi koji se mogu nalaziti dovoljno blizu trajektorije njegovog kretanja da bi bili istraženi uz minimalne energetske zahteve.

Još dok je aparat New Horizons leteo ka Plutonu, u periodu izmedju 2011. i 2013. njegov naučni tim je obavio 15 ciklusa skeniranja Kajperovog pojasa. Pronadjen je 51 novi objekat, koji su medju tim ležali nekih 0.1 AU (15 miliona kilometara) od trajektorije kretanja aparata. To je, naravno previše za njegov skromni pogonski sistem. Onda je u potragu za kandidatima uključen Hablov kosmički teleskop koji je tokom perioda jun-oktobar 2014. pronašao pet potencijalnih objekata koji su “dostupni” aparatu New Horizons. Kasnije se ispostavilo da dva kandidata ipak nisu realni ciljevi, tako da su u igriostala tri nebeska tela Kajperovog pojasa koja New Horizons može sa svojim energetskim rezrervama da poseti.

Ova tri asteorida su vrlo mala nebeska tela, u prečniku jedva da imaju 1% do 2% veličine Plutona, što je medjutim još uvek nekoliko puta više od veličine jezgara najvećeg broja kometa. Oni se nalaze na rastojanju od 43-44 AU odSunca, što je za oko 10AU dalje odPlutona. Jedan asteroid, koji je uslovno označen PT1, je okvalifikovan kao primarni kandidat za prelet aparata New Horizons, dok je šansa posete jednog od preostaladva asterorida (PT2 i PT3), kako je naglasio naučni tim misije, “uslovna”.


Položaj asteroida PT1 i nekoliko najvećih objekata u Kajperovom pojasu u odnosu na Pluton





Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sre Jul 29, 2015 4:50 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sre Jul 29, 2015 4:55 pm

Smile Otkriven Jupiterov brat blizanac u orbiti sistema sličnog Sunčevom



Međunarodni tim astronoma je uz pomoć ESO 3.6-metarskog teleskopa otkrio planetu veoma sličnu Jupiteru na istom odstojanju od zvezde poput Sunca, kataloške oznake HIP 11915. Prema aktuelnim teorijama, formiranje planeta masa sličnim Jupiteru igra važnu ulogu u oblikovanju planetarnih sistema. Postojanje planete mase slične Jupiterovoj, u orbiti oko zvezde koja podseća na Sunce otvara mogućnost da je sistem planeta oko ove zvezde sličan našem Sunčevom sistemu. HIP 11915 je starosti kao i Sunce, a građa poput Sunčeve ukazuje na to da u njenoj okolini mogu postojati planete sa čvrstom površinom koje se kreću po unutrašnjim orbitama.

Do sada, potrage za vansolarnim planetama davale su najbolje rezultate u slučaju sistema masivnih planeta ili onih koji su nekoliko puta masivniji od Zemlje nastanjenih neposredno u blizini zvezde [1]. Ovo se razlikuje od našeg Sunčevog sistema u kojem se planete sa čvrstom površinom nalaze u unutrašnjim orbiatama, dok su gasni džinovi poput Jupitera u spoljašnjim delovima Sunčevog sistema.

Prema najnovijim teorijama, poredak koji vlada u našem Sunčevom sistemu, izuzetno pogodan za život, moguć je zahvaljujući prisustvu Jupitera i gravitacionom uticaju koji je imao na ceo Sunčev sistema tokom perioda formiranja. Stoga, čini se da je pronalazak Jupiterovog blizanca ključni korak u pronalaženju planetarnog sistema koji podseća na naš.

Tim naučnika predvođen stručnjacima iz Brazila targetirao je zvezde slične Suncu u pokušaju da pronađe planetarni sistem koji podseća na naš. Tim je sada otkrio planetu mase veoma slične Jupiteru [2], u orbiti oko zvezde slične Suncu HIP 11915, na gotovo identičnoj udaljenosti kao Jupiter od Sunca. Najnovije otkriće omogućio je instrument HARPS, jedan od najpreciznijih instrumenata za lov na vansolarne planete na ESO 3.6-metarskom teleskopu na La Sija opservatoriji u Čileu. Iako su do sada pronađene mnoge planete poput Jupitera[3]na različtim udaljenostima od zvezda sličnim Suncu, novootkrivena planeta u pogledu i mase i udaljenosti od matične zvezde, kao i u smislu sličnosti zvezde matice i Sunca, je najdosledniji primer pronađen do sada.

Matična zvezda ove planete, Sunčev blizanac HIP 11915, nije samo po masi slična našem Suncu već je i sličnih godina. Čak je i sastav zvezde sličan Sunčevom. Hemijski potpis Sunca delom može biti takav zahvaljujući prisustvu planeta sa čvrstom površinom, što dodatno ukazuje na potencijalno postojanje ove vrtse planete u okolini zvezde HIP 11915.

Prema Horheu Melendezu sa Univerziteta u Sao Paolu, vođi tima i koautoru naučnog rada "potraga za zemljom 2.0 i Sunčevim sistemom 2.0 je jedan od najuzbudljivijih poduhvata u astronomiji. Veoma smo uzbuđeni da budemo deo ovog istraživanja koje nam omogućuju postrojenja Južne evropske opservatorije." [4]

Megan Bedel, sa Univerziteta u Čikagu i vodeći autor naučnog rada zaključuje: "Nakon dve decenije potrage za vansolarnim planetama ,najzad počinjemo da pronalazimo gasne džinove sa dugim periodom revolucije poput onih u našem Sunčevom sistemu, zahvaljujući dugoročnoj stabilnosti koju nudi instrument HARPS. Ovo otkriće je u svakom pogledu jedan uzbudljivi znak da su drugi solarni sistemi tamo negde i čekaju da budu otkriveni."

Neophodne su dodatne opservacije kako bi se potvrdilo otkriće, ali HIP 11915 je jedan od kandidata koji najviše obećava.


This chart shows most of the naked eye stars visible in the large but faint constellation of Cetus (The Whale). The location of the star HIP 11915 is marked with a red circle. It is too faint to be seen without optical aid, but can be picked up with binoculars. A Brazilian-led team has found that this solar twin star is orbited by a planet similar in mass and orbit to Jupiter in our own Solar System.

Autorska prava:
ESO/IAU and Sky & Telescope


Beleške
[1] Trenutne tehnike za detekciju su osetljivije za planete velike mase koje se nalaze blizu matične zvezde. Planete male mase su uglavnom van našeg domašaja. Džinovske planete koje se nalaze u orbitama daleko od svojih matičnih zvezda takođe je teško detektovati. Ao posledica ovoga, za sada mnoge od vansolarnih planeta koje smo otkrili su ili velike ili masivne i nalaze se bliže matičnoj zvezdi.

[2] Planete je bila otkrivena merenjem malih podrhtavanja koje uzrokuje kod zvezde oko koje kruži. S obzirom da inklinacija planetine orbite nije poznata, samo donja granica mase može biti određena. Takođe, primetite da aktivnost zvezde, koja je povezana sa varijacijama u njenom magnetnom polju, može potencijalno da imitira signal koji se interpretira kao “potpis” planete. Astronomi su sproveli sve poznate testove kako bi ispitali ovu mogućnost, ali je za sada nemoguće u potpunosti odbaciti ovu mogućnost.

[3] Još jedan primer brata blizanca Jupitera nalazi se u orbiti oko HD 154345, i opisan je ovde.

[4] Od potpisivanja pristupnice Brazila decembra 2010. godine, brazilski astronomi imaju pun pristup ESO-vim opservatorijama.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sre Jul 29, 2015 5:10 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sre Jul 29, 2015 5:17 pm

Smile Težak put do Plutona

Istorija svemirskih sondi koje
su istraživale krajnje granice solarnog sistema


Sa početkom kosmičke ere, od svih planeta solarnog sistema najmanje se znalo o Plutonu. Lociran na samim granicama Sunčevog sistema, izgledalo je da će čovečanstvu trebati vekovi da uopšte stigne do tog majušnog sveta. Međutim, prva prilika da se poseti Pluton pojavila se pre nego što je većina vizionara mogla i da sanja.

Sa početkom kosmičke ere, od svih planeta solarnog sistema najmanje se znalo o Plutonu. Lociran na samim granicama Sunčevog sistema, izgledalo je da će čovečanstvu trebati vekovi da uopšte stigne do tog majušnog sveta. Međutim, prva prilika da se poseti Pluton pojavila se pre nego što je većina vizionara mogla i da sanja.



1964. godine, u vreme dok je radio u naučnoj laboratoriji JPL pri Nasi, Gary Flandro je dokontao da bi sonda lansirana u periodu između 1976. i 1978. mogla da poseti većinu spoljnjih planeta, pod uslovom da uspešno izvede seriju gravtacionih asistencija koristeći retku priliku kada se planete zgodno poređaju, što se dešava jednom na svaka dva veka. Ubrzo potom, NASA je osmislila ambiciozni projekat “Grand Tour”, koji je uključivao sonde-blizance “TOPS“ (Thermoelectric Outer Planets Spacecraft) (zapravo 4 sonde). Robotske sonde su trebale da budu lansirane 1976. ili 1977. godine: jedna da bi istražila Jupiter, Saturn i Pluton, a druga Jupiter, Uran i Neptun. Prema Nasinim planovima, susret sa Plutonom trebalo je da se odigra 1985. ili 1986. godine.



Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(30 strana, 6,9 MB)
http://astronomija.co.rs/images/stories/Astronautika/2015/Pluton/Put-do-Plutona.pdf

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Čet Jul 30, 2015 6:21 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pet Jul 31, 2015 5:39 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pet Jul 31, 2015 7:10 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pet Jul 31, 2015 7:15 pm

Smile 11 zanimljivosti vezanih za Nasinu sondu „New Horizons“

http://astronomija.co.rs/misije/9679-11-zanimljivosti-vezanih-za-nasinu-sondu-new-horizons

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sub Avg 01, 2015 6:11 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sub Avg 01, 2015 6:15 pm

Smile ALMA po prvi put uočila skup galaksija u ranom svemiru



Teleskop ALMA (engl. Atacama Large Millimeter/submillimeter Array) upotrebljen je za detekciju najudaljenijih oblaka gasa u kojima se formiraju zvezde, a koji se nalaze u normalnim galaksijama u ranom svemiru. Najnovija posmatranja omogućila su astronomima da steknu uvid u prvobitno formiranje galaksija i da razumeju na koji način su očistile "kosmičku maglu" tokom razdoblja rejonizacije. Po prvi put, ovakve galaksije se vide kao nešto više od bledih mrlja.

Kada su prve galaksije počele da se formiraju, nekoliko stotina miliona godina nakon Velikog praska, svemir je bio pun vodonikovog gasa, poput magle. Kako je sve više sjajnih izvora - zvezda i kvazara koji energiju dobijaju od ogromnih crnih rupa - počelo da sija, započeli su sa "čišćenjem" gasa i svemir je postao prozračan za ultraljubičastu svetlost [1]. Astronomi ovaj period nazivaju epohom rejonizacije, ali se o ovim prvim galaksijama zna vrlo malo i do sada su viđene samo kao veoma blede mrlje. Međutim, sada, nova posmatranja koja koriste moć teleskopa ALMA počinju da menjaju ovu prvobitnu sliku.

Tim astronoma pod vođstvom Reberta Maiolinoa (Cavendish Laboratory i Kavli Institute for Cosmology, University of Cambridge, Velika Britanija) usmerio je ALMA-u ka galaksijama koje su viđene i datirane na oko 800 miliona godina nakon Velikog Praska [2]. Astronomi nisu tražili svetlost zvezda, već slab sjaj jonizovanog ugljenika [3] koji potiče iz oblaka gasa od kojeg su se zvezde formirale. Želeli su da proučavaju interakciju između mlade generacije zvezda i hladnih grudvi koje su se grupisale u prve galaksije.

Oni takođe nisu tragali ni za veoma sjajnim i retkim objektima - kao što su kvazari i galaksije sa velikom stopom rađanja zvezda - koji su do sada uočeni. Nasuprot tome, usresredili su se na manje dramatične, ali mnogo češće, galaksije koje su rejonizovane svemir i nastavile da se skupljaju u grupice galaksija koje vidimo u svemiru oko nas.

Sa jedne od galaksija - koja je dobila oznaku BDF2399 - ALMA je uspela da uhvati slab, ali jasan signal sijajućeg ugljenika. Međutim, ovaj sjaj nije dolazio iz centra galaksije već samo sa jedne strane.

Ko-autor rada, Andrea Ferrara (Scuola Normale Superiore, Piza, Italija) objašnjava značaj novih otkrića:"Ovakva detekcija je prva ovog tipa na ovoj udaljenosti, dolazi od "normalne" galaksije i vidi se manje od milijardu godina nakon Velikog praska. Ovo otkiće nam daje mogućnost da gledamo stvaranje prvih galaksija. Po prvi put vidimo rane galaksije ne samo kao male mrlje, već kao objekte koji imaju unutrašnju strukturu!".

Astronomi smatraju da je lokacija sjaja koja je pomerena od centra, uzrokovana poremećajima u centru oblaka zbog nemirne okoline koju stvaraju novoformirane zvezde - što zbog njihovog jakog zračenja, što zbog eksplozija supernovih - dok sa druge strane sjaj ugljenika ukazuje na prisustvo hladnog gasa koji biva akretovan iz međuzvezdane materije.

Kombinacijom posmatranja teleskopa ALMA i kompjuterskih simulacija, moguće je razumeti do detalja ključne procese koji se dešavaju u prvim galaksijama. Efekti zračenja zvezda, "preživljavanje" molekularnih oblaka, rasipanje jonizacijonog zračenja i kompleksna struktura međuzvezdane materije, sada mogu da se proračunaju i uporede sa posmatranjima. BDF2399 je najverovatnije tipični primer galaksije zaslužne za rejonizaciju.

"Pokušavamo da shvatimo međuzvezdanu materiju i formaciju rejonizacijonih izvora već dugi niz godina. Konačno, mogućnost da testiramo naša predviđanja i hipoteze na realnim podacima sa ALMA-e, predstavlja uzbudljiv momenat i otvara novi niz pitanja. Ovakav tip posmatranja će razjasniti mnoge nezgodne probleme koje imamo sa formiranjem prvih zvezda i galaksija u svemiru", dodao je Andrea Ferrara.

Roberto Maiolino zaključuje:"Ovo istraživanje bi bilo nemoguće bez ALMA-e, jer ni jedan drugi instrument ne može da dostigne potrebnu osetljivost i prostornu rezoluciju. Iako je ovo jedno od najdalekosežnijih istraživanja pomoću ALMA-e do sada, teleskop još uvek nije iscrpeo sve svoje mogućnosti. ALMA će u budućnosti posmatrati finu strukturu primordijalnih galaksija i tragati za detaljima stvaranja prvih galaksija u svemiru".


Ova slika predstavlja kombinaciju slika sa teleskopa ALMA i Veoma velikog teleskopa. Centralni objekat je veoma udaljena galaksija, označena kao BDF3299, iz perioda kada je svemir bio staroko od 800 miliona godina. Svetao, crveni oblak, sa donje leve strane, predstavlja ogromni oblak koji je detekotovala ALMA u kojem se formiraju mlade galaksije.
Autorska prava: ESO/R. Maiolino


Beleške
[1] Neutralni vodonički gas veoma efikasno apsorbuje svo visokoenergijsko ultraljubičasto zračenje koje emituju mlade i vrele zvezde. Posledično, ove zvezde su skoro pa nemoguće za posmarati u ranom svemiru. Istovremeno, apsorbovana ultraljubičasta svetlost jonizuje vodonik, čineći ga potpuno transparentnim. Vruće zvezde stoga prave transparentne mehurove u gasu. Kada se ovi mehurovi spoje tako da ispunjavaju ceo prostor rejonizacija se završava i svemir postaje prozračan.

[2] Imaju crveni pomak u vrednosti od 6.8 do 7.1.

[3] Astronomi su posebno zainteresovani za jonizovani ugljenik jer ove specifične spektralne linije odnose najveći deo energije koje proizvode zvezde i dozvoljavaju astronomima da mapiraju hladan gas iz kojeg se formiraju zvezde. Specifično, tim je tragao za emisijom jedanput jonizovanog ugljenika [C II]. Ovo zračenje se emituje na talasnoj dužini od 158 mikrometara i zbog širenja svemira biva "rastegnuto" dok stigne do ALMA-e tako da biva detektovano na talasnoj dužini od 1.3 milimetara.

[4] Tekst je prevela Jovana Petrović, Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Departman za fiziku; Matematički fakultet Beograd, Katedra za astronomiju.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sub Avg 01, 2015 6:20 pm

Smile Kako se označavaju asteroidi?

Na nedavno održanom predavanju na Letenci pomenuo sam astreoid na koji je sletela prvajapanska sonda „Hayabusa“ – imao je oznaku 1998 SF36. Prvi asteroid koji je istražila neka sonda imao je oznaku 1898 DG,a prvi otkriveni transneptunac, pored Plutona, dobio je prvo oznaku2001 KX76, a tek kasnije ime Ixion. Pročitaj šta zapravo znače svi ovi brojevi i kako se čitaju.


Asteroid Itokava

U najkraćem, radi se o tzv. privremenim astronomskim oznakama koje se daju svakom novootkrivenom objektu. Neretko se ove oznake zamenjuju sa trajnim imenom, čim se precizno izračuna putanja objekta. U slučaju asteroida, toliko ih se otkriva da mnogi nikada neće dobiti pravo ime već će zauvek ostati ubeleženi u katalozima pod provizornom oznakom.

Današnji sistem oznaka malih planeta[1] na snazi je još od 1925. godine i on je zapravo nadgradnja nekoliko prethodnih konvencija, koje su se sve pokazale kao zastarele uglavnom zbog sve većeg broja novootkrivenih objekata.
Prvi elemenat u privremenim oznakama malih planeta predstavlja godina otkrića, a prate je po dva slova i, ponekad, i brojevi.

Prvo slovo označava polovinu meseca u kome je objekat navedene godine otkriven – “A” označava da je otkriće bilo u prvoj polovini januara, “D” u drugoj polovini februara, “J” je prva polovina maja (“I” se nikad ne koristi!), i tako dalje do “Y” koji označava drugu polovinu decembra[2]. Prva polovina meseca se uvek računa od 1-og do 15-og u mesecu, bez obzira koliko dana ima druga “polovina”.

Drugo slovo i brojevi označavaju redosled otkrića u datoj polovini meseca. Naprimer, osma mala planeta otkrivena u drugoj polovini marta 1956. godineimala bi privremenu oznaku 1965 FH[3]. Obzirom da savremena astronomske tehnike omogućavaju pronalaženje mnogo više objekata za pola meseca nego što ima slova (rekli smo da ih ima 26 a da se “I” ne računa), brojevi pokazuju koliko puta je neko slovo napravilo “krugova”. Zato će 28. mala planeta otkrivena u drugoj polovini marta 1956. godine imati oznaku 1956 FC1. Iz tehničkih razloga, brojevi se ponekad “izravnavaju”, te se (nepravilno) pišu kao npr. 1956 FC1. Broj u eksponentu je prvi put napisan u slučaju asteroida 1926 GA1[4].


243 Ida



NEKI PRIMERI

Prva mala planeta otkrivena 1. januara 2015. godine imala bi oznaku 2015 AA. To imenovanje je nastavljeno do 2015 AZ, a onda produženo sa 2015 AA1. To se nastavilo sa 2015 AB1, pa sa 2015 AC1, itd. Postojala je mogućnost da neko telo dobije privremenu oznaku 2015 AA276. Na kraju prvog polumesečnog perioda, sledeće otkriveno telo će dobiti privremenu oznaku 2015 BA.

Veliki transneptunski objekat 90377 Sedna dobilo je privremenu oznaku 2003 VB12, što znači da je otkriven u prvoj polovini novembra 2003. godine, i bio je to 302. otkriveni objekat do tog vremena te godine (B→2 + 12×25 = 302). Pomenuti 28978 Ixion, originalno označen sa 2001 KV76, otkriven je u drugoj polovini maja 2001, i bio je 1.923. objekat otkriven do tog trenutka (X→23 + 76×25 = 1.923). “Hayabusin” asteroid Itokawa, nosio je sve do početka misije 2003. godine privremenu oznaku 1998 SF36, što znači da je otkriven u drugoj polovini septembra 1998, a da je bio 906. objekat otkriven te godine (F→6 + 36×25 = 906).

Nisam mogao da pronađem svežije podatke, ali kažu da je “najprometnijih” pola meseca bilo u drugoj polovini novembra 2005. godine. Tada je za rih 16 dana otkriveno i privremeno označeno čak 13.276 malih planeta, te da je poslednji imao oznaku 2005 UX530.



[1] Objekti u solarnom sistemu koji nisu ni planete ni komete (negde su ih ranije nazivali planetoidima). U tu grupu spadaju planete patuljci, asteroidi, trojanci, kentauri, objekti Kajperovog pojasa (KBO) i transneptunski objekti (TNO). Danas u katalogu ima preko 670.000 ovih objekata. Nakon 2006. Međunarodna zajednica IAU je klasifikovala male planete i komete u planete patuljke i mala tela solarnog sistema.

[2] Latinični alfabet ima 26 slova.

[3] Ko ne razume: prva i druga polovina januara imaju slova „A“ i „B“, februar „C“ i „D“, a mart „E“ i „F“. Slovo „H“ je osmo po redu u alfabetu.

[4] NEA asteroid prečnika 20 m koji je 15. aprila 2015. proleteo na 2,5 udaljenosti od Meseca.

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Sub Avg 01, 2015 6:23 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Ned Avg 02, 2015 5:42 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Ned Avg 02, 2015 5:49 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Ned Avg 02, 2015 5:56 pm

Smile LED I AZOTNA ATMOSFERA NA PLUTONU

Pre dva dana NASA je objavila nove fotografije Plutona koje je “New Horizons” napravio tokom proleta pored planete patuljka i, kako je to već postalo normalno, slike izgledaju zapanjujuće.



Kada se kosmička letilica nalazi na putovanju mora da se misli i o kosmičkom vremenu. Ona je neprestano izložena mlazevima zračenja sa Sunca, a ponekad, kada se dese iznenadne erupcije u koroni, smetnje na letilici mogu biti takve da se ona isključi i prebaci u sigurnosni režim (safe-mode).

Zato su prvi put u istoriji Nasini naučnici intenzivno pratili zbivanja u čitavom solarnom sistemu i napravili simulaciju stanja u blizini Plutona u vreme proletanja “New Horizonsa”. Jedan takav model, redovno apdejtovan, nazvan po sumerskom bogu vetra, Enlil, osmislio je Dusan Odstrcil, stručnjak za space weather u Goddardu. On je otkrio da je od januara do 14. jula bilo oko 120 koronskih erupcija na Suncu, čijim ubistvenim česticama je trebalo 6 meseci da stignu do Plutona.



Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(19 strana, 2,28 MB)
http://astronomija.co.rs/images/stories/Astronautika/NH/2015/NaPlutonu/NaPlutonu.pdf

Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Ned Avg 02, 2015 5:59 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pon Avg 03, 2015 5:40 pm


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Brave Heart taj Pon Avg 03, 2015 5:53 pm

Smile Spašen brod "Kosmonaut Viktor Pacajev"!

Delom i zahvaljujuć i čitaocima Astronomskog magazina, spašen je brod “Kosmonaut Viktor Pacajev”.

Upravo je objavljeno da je ploveća laboratorija “Kosmonaut Viktor Pacajev” proglašena objektom kulturnog nasledja Rusije! Direktor muzeja Svetskog okeana Svetlana Sivkova je izjavila da još uvek nije odlučeno gde će brod biti ukotvljen. O tome će odlučiti “Roskosmos” kome brod pripada. Ono što je medjutim jasno - kako je brod “Kosmonaut Viktor Pacajev” proglašen za nacionalno blago Rusije, neće biti prodat Indiji u staro gvoždje.

Brod se od 2001. nalazi u luci u Kalinjingradu. Dugačak je 122m, širok 17m. Na njemu se nalazi stalna muzejska ekspozicija o brodovima sovjetske kosmičke flote. Povremeno, kada MKS leti iznad te oblasti, brod prima podatke sa ruskog segmenta kosmičke stanice i prenosi ih do Centra upravljanja letom u Karaljovu.



Brod nosi ime kosmonauta Pacajeva, člana posade kosmičkog broda “Sajuz-11” koji je poginuo juna 1971. za vreme povratka sa prve orbitalne stanice “Saljut”.

On je poslednji brod iz sovjetske kosmičke flote koji, posle raspada SSSR-a, nije prodat u staro gvoždje. Kako je finansiranje održavanja broda trebalo da bude obustavljeno avgusta 2015 a brod prodat Indiji, ćerka kosmonauta Svetlana Pacajeva se obratila peticijom predsedniku Putinu sa molbom da se brod sačuva.

Peticiju je potpisalo preko 2,500 ljudi, uključujući i posetioce sajta AM

Svetlana Pacajeva se toplo zahvaljuje svima koji su svojim potpisom peticije doprineli da brod “Kosmonaut Viktor Pcajev” bude sačuvan kao spomenik kosmonautike.


Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 9190
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 48
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vesti iz sveta astronomije...

Počalji od Sponsored content Danas u 3:09 pm


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 38 od 40 Prethodni  1 ... 20 ... 37, 38, 39, 40  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu