Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 40 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 40 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Etička, zavetna i moralna vrednost Lazareve kletve

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Etička, zavetna i moralna vrednost Lazareve kletve

Počalji od Avramova taj Čet Sep 19, 2013 11:38 pm

ETIČKA, ZAVETNA I MORALNA VREDNOST LAZAREVE KLETVE
16. Septembar 2011

U povodu Vidovdana 7519. leta (2011. godine)

Iz kompleksnog kosovskog fenomena, posebno mesto u etičkom, moralnom, nacionalnom, kultnom, vremenskom i prostornom smislu ima Lazareva kletva. Njeni stihovi su ispisani na spomeniku Kosovskim junacima na Gazimestanu, na Kosovu, centralnom mestu naše istorije, vere, zaveta, kulture i tradicije.

Kada se kroz osnovne zakone časti i kult slave analizira ceo kosovski fenomen pa i Lazareva kletva kao njegova kruna i nauk, onda se potpunije uočava i razjašnjava ona plemenita etička, zavetna i moralna vrednost Lazareve kletve. Zbog takve vrednosti koje joj po predanju i zavetu neosporno pripada, ona bdi u svesti i narodnom duhu u aktuelnom vremenu da blagovremeno opominje pre svega Srbe, (ali i one odrođene delova našeg naroda čiji su preci bili iste krvi, vere i jezika), za odbranu od opasnosti kada su ugroženi vitalni interesi naše Otadžbine, države, nacije i vere.

Imajući u vidu mogućnost da će se u narednom periodu usložavati i komplikovati događaji i krize na unutrašnjoj društvenoj, privrednoj, prosvetnoj i nacionalnoj, odnosno ukupnoj političkoj sceni, realno je očekivati ozbiljnije socijalne, društvene i političke probleme. U tim okolnostima sve češće će se od strane javnih, odnosno političkih ličnosti, predstavnika brojnih patriotskih i rodoljubivih organizacija i društava, pa i u našem narodu, pokretati raznovrsna pitanja od izdaje nacije do narušavanja nacionalnih i državnih interesa. Sva ona se moraju staviti pod sud „Lazareve kletve“. Ovo je neophodno zbog toga što Lazareva kletva po svojim vrednostima i suštinskoj nameni, bdi u aktuelnom vremenu da bi po potrebi bila pozvana i pokrenuta u našem narodu.

Za razumevanje Lazareve kletve neophodno je shvatanje naroda kao istorijske celine gde narod čine dva dela; ovaj manji ali živi deo koji danas hodi po zemlji, i onaj mnogo veći koji čine umrli i poginuli, te kroz genocid postradali Srbi, i naravno svi ostali brojni stari i preci naši. Ta ogromna armija mrtvih koja ćuti, ne ustaje iz grobova, ne šeta po mitinzima, ne piše odluke i ne drži pridike. Međutim, ona je ipak velika politička sila našeg naroda. Od njenog glasa zavisi sudbina živih ali i budućih pokolenja. Sva ta armija mrtvih kao da živi u našim dušama, odnosno u podsvesnim i nadličnim dubinama velike narodne duše. Upravo taj njihov život u dubini narodne duše govori jasno o Otadžbini, o zaštiti države i rodne zemlje koju su svojom krvlju natapali, o pravoslavnoj veri, o patriotizmu i dostojanstvu, o časti i viteštvu, o specifičnosti duha i mentaliteta našeg naroda, o lepoti podviga i sramoti izdaje. Drugim rečima, kroz Lazarevu kletvu, slavni preci opominju i obavezuju na Kosovski zavet i njegovu etičku, moralnu, duhovnu i nacionalnu osnovu. Zbog toga moramo sa poštovanjem njihovih dela, uz osećanje ponosa i s’ posebnom pažnjom, da osluškujemo sveti nauk časnih i patriotskih poruka ovog: čas tajanstvenog, čas dobronamernog ali i strahovitog smisla njihovog ćutanja.

Ipak, ovu besedu u suštini ne govorim ja - Rade Rajić. Naime, nju upućuje najbolji, najčestitiji i najčasniji duh mog naroda. Konkretnije rečeno, ovu besedu u osnovi je ispisala duša naših slavnih predaka ne samo kao nauk i blagovremenu opomenu, već i kletvu najvišeg ranga. Ja je samo tumačim i objašnjavam vodeći računa da ih ne izneverim.

Razgovori ili polemike o kletvi u našem narodu, odnosno kod naših građana, često izazivaju burna reagovanja i oprečna mišljenja kao retko koji drugi pojam. To je najčešće zbog toga što kletva, kao jedan od sadržaja narodnih običaja i moralnih normi, ima snagu predanja po duhu časti i kao takva dolazi u sukob sa nekim savremenim shvatanjima morala. Pored toga, ona pokazuje određenu anahronost prema pojedinim pravnim i drugim regulativima kojima su uređeni brojni društveni odnosi. Uz prethodno, ipak se mora imati u vidu veoma složena i teška istorijska prošlost življenja, borbi i opstajanja srpskog naroda na balkanskim prostorima gde su bila izražena sukobljavanja velikih imperija, religija i brojnih interesa. U takvim uslovima i tokom nekoliko vekova, deo našeg naroda je što milom ili silom, prevođen u druge strane vere i ideologije, da bi potom bio zloupotrebljavan i često okretan pljačkom, terorom i genocidom protiv svoje srpske pravoslavne izvorne matice.

Vezano uopšte za kletvu, važno je znati da je ona kroz opomenu bila usmerena na preventivnu zaštitu i homogenizaciju društvenih zajednica od onih njenih pripadnika koji su narušavali njene životne ili druge važne interese. S druge strane, kroz željenu fizičku kaznu od „više sile“ (u smislu pre svega od božije sile), – kletva je bila usmerena kako prema onima koji su naneli veliko zlo (bilo iz svoje ili neke druge, odnosno neprijateljske sredine), tako i prema svojim pripadnicima koji su obavezni na osvetu za počinjene zločine njihovoj zajednici. Poruka kletve ja zasnovana na uverenju i logici da niko ne može zlo činiti, a dobru se nadati, odnosno, zlo činiti a ipak ostati nekažnjen. Usko je vezana za mitska, pa i višebožačka narodna verovanja i moralne norme dotične zajednice, a često i za zakletvu, odnosno čast. Od davnina, u našoj narodnoj tradiciji bile su poznate devojačke, majčinske i očeve kletve, kletve siromaha ili siročadi, te kumove kletve koje su (u ličnim odnosima) po predanju smatrane za najteže.

Dakle, kletva je prehrišćanskog izvorišta i duha sa snagom predanja. Važno je znati da naše hrišćanstvo priznaje i ima samo kazne duhovnog karaktera i vidu anateme, svrgnuća ili odlučenja, odnosno isključenja iz zajednice naše vere. Međutim, kako je Lazareva kletva ipak kletva, onda je veoma jasno da je ona: s jedne strane, predanje i osećanje koje proizilazi iz mitskih i običajnih moralnih normi našeg naroda; a s druge, predstavlja izraz zakletve i časti kompleksnog kosovskog fenomena i njegove etičke osnove. Kao kletva najvišeg ranga u Srpstvu, ona je kletva njegove najčestitije duše. Usmerena je da opomene i pokrene naš narod na veru u Boga (odnosno višu silu) i sebe, da se stane na put zlostavljanju i samovolji od strane izdajnika, nasilnika i osvajača, te da se isti primereno kazni radi uspostave pravde i etike dobra po duhu Kosovskog zaveta.

Lazareva kletva je dakle zahtev za kaznu od strane neke „više sile“ prema onima kojima je upućena, s tim da u njoj nema direktnog poziva za osvetu. Međutim, ovaj poziv je indirektno prisutan kroz duh časti i jedan od njenih zakona u smislu: „osveta je sveta“. (Poznata je narodna izreka: Ko se ne osveti, taj se ne posveti“.) Osveta se ovde shvata kao obaveza uspostave, odnosno posvete istine i pravde, čime se doprinosi opštem dobru kako bi se pouzdano stalo na put širenju svakovsrnog nasilja i zla. Nikolaj Velimirović ističe: „Njena ,svetost’ je tome što staje na put širenju zla te se tako omogućava pravo na egzistenciju.“ Ukoliko se ne bi putem osvete, odnosno kroz ovakvo kažnjavanje zla posvetila istina i pravda, onda bi se indirektno doprinosilo njegovom širenju. Tako bi se na posredan način, bilo nedovoljno aktivnim, neefikasnim ili pasivnim odnosom postavili u situaciju saučesnika u zlu, što je svakako suprotno etičkom osnovu dobra. U tom smislu Lazareva kletva ima svoju ne samo nacionalnu, već i univerzalnu etičku vrednost. Kao takva je ugrađena i postavljena u Kosovski zavet.

U kontekstu celovitog kosovskog pitanja, istorija se može posmatrati u dva osnovna sadržaja, kao svetovna i kao sveštena. Za svetovnu istoriju Kosova, odnosno istoriju oko Kosovske bitke postoje ne tako brojne istorijske činjenice uz niz oprečnih podataka sa dosta mitskih elemenata, što dodatno utiče na njeno različito tumačenje. Kada je reč o sveštenoj istoriji, onda Kosovo ima jedan drugačiji moralni, duhovni i viši smisao po vrednosti našeg svetosavlja. Međutim, ukoliko bi se iz istorije kosovskog događaja tražile njene univerzalne moralne vrednosti i sadržaji, tada bi se moglo govoriti i o istoriji sa njene etičke strane. Ta istorija sa etičkom osnovom vremenom je dobijala na značaju zbog toga što su se pojedini sadržaji iz svetovne pomerali u sveštenu istoriju dobijajući viši etički i duhovni smisao. Sagledavajući dakle osnove spomenutih sadržaja istorije u veoma složenom kosovskom fenomenu, one kao da se u njemu objedinjuju, prepliću i dopunjuju, da bi nerazdvojno po predanju i zavetu trajali u svesti, kulturi, duhu i nadahnućima našeg naroda.

Kosovska bitka je naša najpoznatija, najteža i najveličanstvenija bitka predstavljajući na taj način centralni događaj naše istorije i temelj Kosovskog zaveta. Taj Kosovski zavet, odnosno kosovski fenomen je složen, tajnovit, periodično silovito moćan, etički oblikovan, moralno uzvišen i vremenski trajan upravo zbog toga što u svesti i duhu srbskog naroda nosi najjače utemeljenje: u Srba najstarijem religijskom kultu slave, u vidovdanskom junačkom kultu, u vidovdanskoj etici kao našoj filosofiji morala, u ratničkoj viteškoj časti kosovskih junaka, u Obilića časti kao nesalomivom duhu Srpstva, u časti kao najvećem smislu čovekovog zemaljskog života, u slobodarskoj duši srpskog naroda, u nacionalnom ponosu i otačastvoljublju, u lepoti našeg pravoslavlja, i u prokletstvu izdaje oličene u Vuku Brankoviću.

Iz navedenog sledi da su Kosovska bitka i Kosovski zavet, odnosno kosovski fenomen, imali, imaju i imaće izuzetnu kulturno-istorijsku, moralno-etičku i zavetno-časnu ulogu u duhu, svesti, tradiciji, opredeljenjima, težnjama i rodoljubivim osećanjima većine našeg naroda. Za onaj drugi deo naroda koji ima umanjen, obezličen ili kosmopolitski osećaj, Kosovski zavet u njegovoj svesti, u tom smislu i ne postoji.

U kosovskom fenomenu, odnosno zavetu, vrh, sažetak i svetu poruku njegove celine, odnosno nauk, čini Lazareva kletva. Ona predstavlja s jedne strane krunu Kosovskog zaveta; a s druge, iz njega na tajnovit način kroz predanje prenosi osnovne elemente Srpskog nacionalnog programa.

Kao suštinsko-zavetna i izvorno-narodna, a oličena i data kroz kletvu Svetog cara Lazara, odnosno vladara srpske države, ona je najpoznatija kletva u Srba, koja snagom, porukom i duhom daleko prevazilazi nacionalne, vremenske, istorijske i geografske okvire Kosova. Iako se u prvi mah Lazareva kletva odnosi na poziv cara Lazara za Kosovsku bitku 1389. godine, (odnosno 6897. leta), ona je upravo kletva koja se prenosnim značenjem i izuzetnom snagom u ime najslavnijeg, najčasnijeg i najčestitijeg dela našeg naroda, odnosno predaka naših, zavetnom opomenom do kletve daje i ostavlja pre svega živom delu nacije da se po njoj časno upravlja, radi, stvara i vlada, naročito u uslovima kada su ugroženi vitalni državni i nacionalni interesi.

_____________
Sledi nastavak

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

2. deo

Počalji od Avramova taj Čet Sep 19, 2013 11:41 pm

Po navedenim osnovama, Lazareva kletva je za Srpstvo od zavetne, trajne i univerzalne važnosti gde god da Srbi žive. Ona je ujedno najmoćnija, centralna i javno ispisana poruka na Kosovu, odnosno na spomeniku Kosovskim junacima na Gazimestanu (iako je tu data bez drugog stiha koji je očigledno nekome smetao). Tekst Lazareve kletve iz narodne pesme „Stefan Musić“ je sledeći:

„Ko je Srbin i srpskoga roda,

I od srpske krvi i kolena,

A ne došo u boj na Kosovo,

Ne imao od srca poroda,

Ni muškoga ni devojačkoga,

Od srca mu ništa ne rodilo,

Rujno vino ni pšenica bjela,

Rđom kapo dok mu je kolena.“


Moralo bi se imati u vidu, da suštinsko značenje i razumevanje Lazareve kletve nije moguće u potpunosti shvatiti ukoliko se ona pored spomenutog osećanja naroda kao istorijske celine, ne analizira i objašnjava i po predačkom kultu slave i duhu nepisanih zakona časti. Dakle, ukoliko se Lazareva kletva iz narodne pesme „Musić Stefan“ analizira u tom kontekstu, onda ona ima sledeće objašnjenje:

„KO JE SRBIN I SRPSKOGA RODA,

I OD SRPSKE KRVI I KOLENA;“


Ovim stihovima se „poziva u boj na Kosovo“ na osnovu osećanja lične, porodične, službene i nacionalne časti, a potom rodoljublja i otačastvoljublja, odnosno nacionalnog patriotizma kako se to danas shvata i razume. Na njihovu etičku, predačku i zavetnu vrednost se podseća. Ta osećanja se podstiču. Ona su oslonac i na njih se uvek računa.

Iako ovi stihovi čine celinu, valja ih posebno objasniti. Prvim se misli na sve Srbe i njihova pokolenja, odnosno na rod srpski. Drugi stih nije ispisan na spomeniku Kosovskim junacima. On je direktno pogađao i prozivao one naše građane koji su se osećali kao pripadnici odrođene srpske matice te ga je trebalo izostaviti ali tako namerno i ciljno da se opomena i krivica po kletvi prebaci samo na one koji su i dalje ostali verni predanju, zavetu, veri, Otadžbini i Srpstvu. Dakle, ovaj stih se odnosi na one odrođene čiji su stari i preci (po krvi, jeziku i veri) bili Srbi pa su primili drugu (stranu) veru, prešli u drugu naciju - promenili nacionalnost, ili usvojili neku ideologiju (na primer komunističku). Drugim rečima, kako Njegoš zapisa u „Gorskom vijencu“, to su oni koji su „Pohulili vjeru prađedovsku“ pa „Zarobiše sebe u tuđina“. Treba ovde imati u vidu činjenicu da je jedan deo tog odnarođenog našeg naroda, bio veoma svestan svojih srpskih korena, trudeći se i radeći na tome da se sa srpskim narodom održavaju složni - bratski odnosi, na uspeh i sreću svih zajedno.

_________________
Sledi nastavak


Poslednji izmenio Avramova dana Čet Sep 19, 2013 11:43 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

3. deo

Počalji od Avramova taj Čet Sep 19, 2013 11:43 pm

„A NE DOŠO U BOJ NA KOSOVO,“

Ne odnosi se ovaj stih samo na Kosovski boj 1389. godine. Njim se upravo, i pre svega, živo pokolenje Srba uz opomenu, poziva na svaku aktuelnu i buduću odbranu i borbu za državne i nacionalne interese uključujući i borbu na polju ispravki zabluda i grešaka prethodnih generacija. Ujedno nameće obavezu vođenja nacionalno i državno odbrandbenih i oslobodilačkih ratova.

Da se Lazareva kletva odnosi na živi deo našeg naroda kao uverljiva potvrda može da posluži sledeći primer. Kada je nakon pobedonosnog završetka Drugog balkanskog rata veličanstvenom svečanošću dočekana slavna srpska vojska u Beogradu 23.avgusta 1913. godine, njeni pukovi su pred oduševljenom masom naroda defilovali kroz trijumfalne kapije od Slavije, Nemanjinom i Karađorđevom ulicom do Kalemegdana. Na tim kapijama su bile ispisane brojne poruke zahvalnosti i divljenja. Na jednoj je pisalo: „Bježi grda kletvo s roda, zavet Srbi ispuniše!“ Radi se dakle o Lazarevoj kletvi koju je skinulo ono pokolenje po Kosovskom zavetu oslobodivši Kosovo u Staru Srbiju nakon viševekovnog ropstva.

Pored poziva živom delu srpskog naroda u navedenom kontekstu, a obzirom da se Lazarevom kletvom obuhvata i onaj odnarođeni deo našeg naroda, to se ova kletva stihom: „A ne došo u boj na Kosovo“, odnosi i na njihove žive potomke, u smislu da moraju da znaju ko su im preci, te da su u tom smislu obavezni na ona angažovanja kojima se doprinosi etici dobra u složnom životu sa srpskim narodom, kao zajedničkoj narodnoj, odnosno predačkoj istorijskoj matici.

______________
Sledi nastavak

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

4. deo

Počalji od Avramova taj Čet Sep 19, 2013 11:44 pm

„NE IMAO OD SRCA PORODA,

NI MUŠKOGA NI DEVOJAČKOGA,“


Dakle, ne imao dece i naslednika iz bračne i ljudske ljubavi; odnosno, želja da mu se zatre porodica, slava i prezime, kako po muškoj tako i po ženskoj krvnoj lozi sa jasnom opomenom i ciljem bi se od takvih lica izbegle sve, odnosno velike nesreće i štete našem narodu koje mogu oni da nanesu. Ovi stihovi imaju težu konotaciju u odnosu na sledeće stihove, i nedvosmisleno nose najveći teret kletve.

Stihovima se indirektno ističe, da ako te bračne i ljudske ljubavi nema, onda će se pre javljati porod bez našeg rodoljublja i ljubavi prema Otadžbini, što vremenom može da preraste u beščašće i mržnju prema svemu srpskom i Srpstvu uopšte. Uz prethodno valja znati, da je časti primerena samo prava ljubav, a obe zajedno čine plemenitost, velikodušnost, uzvišenost i moralnu lepotu života. Nasuprot tome, potporu bešćašću daje mržnja koja podstiče poročnost, nasilje, zločine i genocid. Otuda imamo situaciju da su najteže zločine genocida nad Srbima vršili upravo potomci ekstremno preverenih i odnarođenih Srba, čak i onih koji su bili prestavnici i „pastiri“ vere. Stih dakle opominje na opasnost zla što donosi mržnja u vidu beščašća koje mogu da prime mlada pokolenja vaspitavana na tako ružnom osećanju.

„OD RUKE MU NIŠTA NE RODILO,

RUJNO VINO NI PŠENICA BELA,“


Što god čovek nameravao, radio i stvarao, loše mu krenulo i bezuspešno mu bilo, s tim da mu se posebno kune narodno piće i hleb koji jede. Kada je u pitanju naše živo pokolenje, ovde se preko vina i pšenice koje su deo časti pri obredu krsne slave u Srba, kletva indirektno prebacuje i na njegovu porodicu i kumstvo prema kojima mora da bude odgovoran. Ujedno se ovde učekuje reakcija i sud porodice kao krvnog, i kumstva kao duhovnog srodstva. Ovo zbog toga što je odstupio ne samo od Kosovskog zaveta, već i od zaveta slave svojih predaka koji su pronosili i održavali slavu kao naš najstariji prehrišćanski religijski kult, a i kumstvo kao predački običaj.

Za ona živa pokolenja odnarođenog dela našeg naroda koji neće da se angažuju na planu zajedničkog rada, pomoći, sloge i razumevanja, a pogotovo ukoliko se angažuju u bilo kom obliku neprijateljstva protiv Srba, odnosno srpskog naroda kao svoje predačke izvorne matice, takođe im se želi da im sve što nameravaju, rade ili stvaraju loše krene i ne ide od ruke.

______________
Sledi nastavak

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

5. deo

Počalji od Avramova taj Čet Sep 19, 2013 11:47 pm

„RĐOM KAPO DOK MU JE KOLENA!“

Kletva kulminira porukom, da ovi ljudi kao moralne rđe (u smislu „ljudi bez karaktera i časti“) uglavnom takva pokolenja mogu i da imaju, te da su oni sa svojim potomcima za sva zlodela prema Srpstvu i najodgovorniji. Ovde se mora podsetiti na proročki Njegošev stih koji se nastavlja na onaj „Zarobio sebe u tuđina“, gde kaže: „Pa je bratske krvi ožednio!“ Iako se ovi Njegoševi stihovi odnose na poturice u ondašnjoj Crnoj Gori, oni, na primer, jednako važe i za one Hrvate čiji su preci bili Srbi, a koji su tokom Prvog i Drugog svetskog rata, ali i tokom poslednjeg rata na prostorima bivše Jugoslavije, počinili zločine genocida nad Srbima.

Dakle, ako se taj deo odnarođenog Srpstva u kriznim ili ratnim vremenima okrene i angažuje putem genocida protiv srpskog naroda, onda se po duhu časti i kletve, od Srba zahteva osveta, odnosno obaveza da se putem pravnih i zakonskih međunarodnih i državnih propisa izvrši osuda a potom i dostojna kazna za počinjene zločine i ume pravde, istine i etike opšteg dobra. Ipak, kao mogućnost izbora tom odnarođenom delu, važi pravilo da se kletva skida sa onog pokolenja koje iskreno, časno i dobrovoljno, počini i nastavi dela dostojna zajedničkom životu, pomoći i razumevanju. Upravo takva dela imaju i nose moralnu snagu predanja i etike dobra kosovskog fenomena.

Kada se ovako u etičkom, moralnom i zavetnom duhu časti razume i shvati Lazareva kletva, onda ona ima itekako moćnu poruku s kojom se ne sme, niti može poigravati Srbin koji ima osećanje časti, rodoljublja i patriotizma bez obzira na obrazovanje ili zvanje, na zanimanje ili profesiju, mladost ili starost, u državi ili dijaspori, na pol ili politička uverenja, itd. To se naravno u indirektnoj moralnoj i etičkoj sadržini odnosi i na one naše sunarodnike čiji su preci bili Srbi.

Podsećanje na Lazarevu kletvu i njeno ispunjenje, odnosno činjenicu da ona u svesti i narodnom duhu bdi u aktuelnom vremenu (konkretno tokom dizanja Prvog srpskog ustanka i vaskrsa srpske države), ističe i daje i Petar Petrović Njegoš u „Posveti prahu ocu Srbije“ u Gorskom vijencu gde pored ostalog kaže:

„Blagorordstvom Srpstvo diše!

Bježi, grdna kletvo, s roda-

zavjet Srbi ispuniše!


Duh i obaveza Kosovskog zaveta, odnosno Lazareve kletve osećao se vekovima. Taj duh se jasno prepoznavao kroz niz sadržaja državne svečanosti upriličene za Vidovdan na petstotu godišnjicu Kosovske bitke. Kao primer može da posluži izvod iz besede đeneralštabnog pukovnika Jovana Miškovića oficirima u oficirskoj kasini u kojoj rekao: „...Najbolja nagrada kosovskim junacima za njihov osvedočeni patriotizam i veliko požrtvovanje biće onda, kad njihovi potomci dokažu, da su sposobni ostvariti ideju, za koju su se oni na Kosovu borili. Zato negujmo slogu i ljubav među nama, razvijajmo vrline; podižimo valjanu, disciplinovanu i pouzdanu vojsku, te da možemo, kad vreme dođe, da ostvarimo nacionalnu ideju oslobođenja Srpstva. Sa tim delom pokajaćemo kosovske junake; samo takvim radom zalečićemo njihove ljute rane! A sad nam je dužnost da sa najvećim poštovanjem ustanemo, i da kao blagorodni i priznati potomci, iz dubine naših duša i srdaca uskliknemo: Nek je sveti spomen i slava kosovskim junacima i srpskom narodu! Slava im!“ Preko 200 oficira je stojeći tri puta uskliknulo: Slava im!“

Pod naslovom „Jugovića majka“ objavljen je neobično dirljiv događaj o tome kako s ponosom i pored neprebolne tuge, po duhu osvete, odnosno posvete Lazareve kletve po Kosovskom zavetu i ugleda na Jugovića majku, žali srpska majka, odnosno, srpske majke. U leskovačkoj bolnici u početku rata od posledica teškog ranjavanja preminuo vojnik Radisav Grubač, rodom iz Braševa. Njegova rodbina je izveštena. Pored ostalih i došla mu je i majka, jedna ponosita, vrlo lepa sredovečna žena. Za kolima koja su sprovodila leš pokojnikov, ona je vrlo dirljivo ovako naricala:

„Došla ti je majka sine - Uzdanico!

Da ti rane vidi tvoje - Bez prebola!

Kako su te obranili - Zver dušmani!

Jesi l′ glavu zamenio? - Moj viteže!

Sa dušmanskom krvlju gadnom, - Bog ih kleo!

Zato sam te i rodila, - Nado moja!

Da pokaješ svoj rod srpski, - Osvetniče!

Da pogineš kao junak, - Blago meni!

Za krst časni i slobodu, - Moj Sokole!

Neka ti je Bogom prosto - Mleko moje!

Kojim sam te odojila - Obiliću!

Jer si u boj ljuti pao- Rajska dušo!

Ruke ti se posvetile - Osvetniče!“


Imajući u vidu da Lazareva kletva bdi u aktuelnom vremenu, onda se iz ugla nacionalne časti, može postaviti pitanje: A gde smo to danas u odnosu na svete poruke Kosovskog zaveta i osnova nacionalnog programa iz kosovskog fenomena? To, kao da nas zabrinuto pita i podseća, a potom prekoreva i orjetniše „Lazareva kletva“. „Koekude Srbijo!?“ posle više od dva veka upitao bi Vožd. Šta možemo njemu i zaslužnim, velikim i slavnim precima da odgovorimo?

_________________
Sledi nastavak

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

6. deo

Počalji od Avramova taj Čet Sep 19, 2013 11:49 pm

Imajući u vidu da Lazareva kletva bdi u aktuelnom vremenu, onda se iz ugla nacionalne časti, može postaviti pitanje: A gde smo to danas u odnosu na svete poruke Kosovskog zaveta i osnova nacionalnog programa iz kosovskog fenomena? To, kao da nas zabrinuto pita i podseća, a potom prekoreva i orjetniše „Lazareva kletva“. „Koekude Srbijo!?“ posle više od dva veka upitao bi Vožd. Šta možemo njemu i zaslužnim, velikim i slavnim precima da odgovorimo?

Mora se istaći da je naš odnos prema Lazarevoj kletvi direktna refleksija nivoa kako nacionalne svesti, rodoljublja, patriotizma, dostojanstva, pregalačkog rada i viteškog duha, tako i častoljublja. Taj odnos je ujedno, izvanredan i nepogrešiv test morala časti svakog onog ili onih koji se prema njoj direktno ili indirektno iskazuju i pokazuju, pa bio to pojedinac, nečiji predstavnik, grupa, porodica, organizacija ili čak institucija, pa i delovi našeg naroda. Zato ona, s jedne strane, boli sve one koji ličnu, nacionalnu, službenu i opštu čast doživljavaju kao moralni kuluk, prevaziđenu društvenu vrednost, mitomaniju kosovskog fenomena ili nekakvu emocionalnu osobinu, te kroz život više idu samoživim egoizmom, otupljenim patriotizmom, skorojevićkom svešću, sumnjivim evropeizmom, jalovim kosmopolitizmom i potrošačkim mentalitetom.

S druge strane, na osnovu izraženog častoljublja, čast za deo našeg naroda u njegovoj svesti, osećanjima, ponašanjima i uverenjima zasnovanih po duhu Lazareve kletve u smislu da ona predstavlja kletvu najplemenitije i najčestitije duše naših slavnih predaka, ima jače značenje kao sveti i zavetan odnos prema Otadžbini, državi, veri i naciji, nego postojeći, a ipak privremeni pisani zakoni, uredbe, deklaracije, propisi, stavovi ili proglasi. To se pogotovo u prikrivenoj ili otvorenoj formi oseća tada ukoliko ovi u većoj ili manjoj meri nemaju potreban autoritet zasnovan na dobrovoljno poštovanoj i uverljivoj duhovnoj snazi; i ukoliko oni bitno odstupaju od zavetne, etičke, moralne i duhovne vertikale Lazareve kletve – nje kao nauka i krune kosovskog fenomena; - kosovskog fenomena koji je postavio i dao osnove srpskog nacionalnog programa.

U oštim vekovnim, a poslednjih decenija naročito izraženim napadima na sve što je srpsko, izrugivani su i imalovažavani svi oni koji su ukazivali na potrebu sačinjavanja srpskog nacionalnog programa. Uostalom, posmatrano iz ugla časti, svi oni koji su se takvim idejama na bilo koji način suprostavljali, samo su jasno pokazivali manje ili više, prikriveno ili javno, jedan antisrpski stav ma koliko to negirali nekim svojim opravdanjima i objašnjenjima. Kao lakmus papir - napadi i omalovažavanje Kosovskog zaveta i mita, naše istorije i tradicije, pisma, jezika i vere, teritorija i državnosti, ovakav stav potvrđuju. Iz takvih sredina i ovih pojedinaca, imamo i najveću opstrukciju časti i otpore da se ona kao etička, sociološka, moralna, vaspitna, tradicionalna i najmoćnija snaga u revitalizaciji države i društva, kulture i privrede, odnosno na svim poljima ljudske delatnosti, postavi u temelje opšteg trenda i napretka Srbije, srpskog naroda i svih građana naše države.

Imajući u vidu da se Lazareva kletva odnosi pre svega na živi deo našeg naroda, a ne samo na poziv na Kosovsku bitku 1389. godine, te da u narodnoj svesti i duhu bdi u aktuelnom vremenu kao preventivna opomena, a potom i kletva za svaku nameru ili dela koja su usmerena na neprijateljske aktivnosti, odnosno na napade i rušenje vitalnih političkih, državnih i nacionalnih interesa Srba, postavljaju se sledeća pitanja: Kada ona treba da se pokrene, pod kojim uslovima, i ko na to ima pravo?

U principu, treba je pokrenuti u svim važnim oblastima gde su zastupljeni a napadnuti vitalni državni, politički i nacionalni interesi, odnosno gde su zastupljeni a očito napadnuti interesi državno-suverenog, društveno-političkog, kulturno-istorijskog, naučno-prosvetnog, privredno-ekonomskog, nacionalno-bezbednosnog, vojno-odbrandbenog i duhovno-verskog karaktera, samo ukoliko zvanični državni organi ili pozvane institucije ne reaguju na odgovarajući, odnosno efikasan način. Inicira se i pokreće se javnim mnenjem protiv svih onih pojedinaca, grupa i organizacija koji su pouzdano osvedočeni idejni, organizacioni i praktični nosioci ili izvršioci takvih neprijateljskih dela, zločina i nesreća, za koje može a ne mora biti pokrenuta zakonska - krivično pravna procedura.

_______________
Sledi nastavak

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

7. deo

Počalji od Avramova taj Čet Sep 19, 2013 11:50 pm

Dakle, značajan pa i presudan uticaj na pokretanje Lazareve kletve ima javno mnenje onog dela našeg naroda i njegove elite koji imaju razvijene osećaje političke odgovornosti; nacionalnog patriotizma, rodoljublja i ponosa; te ugleda, dostojanstva i časti, - i to tada kada iz bilo kojih razloga od strane zvanično odgovornih i pozvanih organa ili institucija izostane blagovremena, ili nastane formalna, neefikasna, a pogotovo pogrešna reakcija za odbranu osvedočeno napadnutih vitalnih državnih, političkih i nacionalnih interesa.

U vezi s Lazarevom kletvom, ukoliko je neko poteže prema drugom, a da bi ona imala odjeka u javnosti, izuzetno je značajno da ona mora da počiva na istinitim činjenicama zle namere i posledicama ogrešenja o vitalne nacionalne interese, ili pak njihove izdaje, a ne na paušalnim ocenama i tendencioznim, zlonamernim ili podmuklim motivima i željama.

Ovde se odmah postavlja važno pitanje: Ko je taj ko ima pravo da prosudi šta je istina da bi se nečiji postupak ili delo okvalifikovalo kao zla namera ili izdaja i na njega bacila ova kletva? Odgovor je sledeći: To pravo ocene, prosuđivanja i kletve ima pre svega onaj deo našeg naroda sa izraženim nacionalnim patriotizmom i častoljubljem, potom institucije, organizacije, udruženja i službe od nacionalnog značaja, kao i ona lica od poštovanja, ugleda i autoriteta u našem narodu i svojim stručnim sredinama; bilo ovde ili u dijaspori. Njihov uverljiv moralni kredibilitet je osnova da bi kao odgovorna i pozvana sredina pokrenula brzu, pravičnu i istrajnu reakciju na opasnu zlu nameru i dela beščašća i izdaje. Neophodno je ovde napomenuti, da u nekom procentualnom iznosu te njihove zajednice, odnosno organizacije, udruženja ili pokreti, i ne moraju značiti neku kvantitativno veliku snagu. Međutim, kvalitativnu predstavljaju sigurno upravo zbog toga što one u odnosu na brojne druge sredine više baštine i čuvaju etičke, moralne i duhovne vrednosti Kosovskog zaveta.

Neki Lazarevu kletvu mogu tumačiti kao neprimerenu s jedne; i kao jezik mržnje s druge strane. I jedno i drugo nema osnova. Naime, ko tako istupa samo potvrđuje da na žalost ne razume etiku dobra, kosovski fenomen, odnosno Kosovski zavet, srpski patriotizam i suštinu časti. Uz to, poseban problem je opšte poznata kriza morala uzrokovana krizom časti koja je kičma njegovog duha, moći i uticaja. Ovo potrvđuju sve učestaliji urlici savremene civilizacije koji se javljaju u smislu: „Sve je na prodaju!“, „Samo jednom se živi!“, „Udri brigu na veselje!“ i „Briga me za prošlost!“ Takvi obesvećeni urlici i slični belosvetski trendovi uglavnom su produkt egoizma, kosmopolitizma, svakovrsnog kiča, pornografije, profiterstva i potrošačkog mentaliteta pri čemu se ciljno obesmišljavaju etika, moral i čast.

Dakle, Lazareva kletva se po potrebi mora aktuelizovati kao preventivna mera i žestoka opomena, uz uslov postojanja istinite osnove zbog koje se poteže. S druge strane, da bi imala odjeka i efekta u našem narodu, mora počivati na uverenju da potiče iz neosporno časnih motiva i autoriteta onoga ko je pokreće.

_________________
Sledi nastavak

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

8. deo

Počalji od Avramova taj Čet Sep 19, 2013 11:52 pm

Ova kletva, po osnovu toga što nosi etičku osnovu dobra iz Kosovskog zaveta, nije jezik mržnje. Ona je pre svega jezik prezira. Da bi se ovo shvatilo, važna je suština razumevanja pojmova mržnje i prezira sa aspekta etike i duha časti. Naime, beščašću odgovara jezik mržnje, a časti koja uvek mora da ima etičku osnovu (uostalom, ona je jedina branila etiku kroz istoriju), upravo odgovara jezik prezira za sve lažno, ulizničko, kukavičko, zločinačko i izdajničko.

U Lazarevoj kletvi direktno se ne spominje neprijateljska strana. Međutim, kako je ta strana ipak prisutna svojom agresivnom, osvajačkom, pljačkaškom, genocidnom, orobljivačkom i unijatskom namerom, ali i drugim brojnim nečasnim delima, to je dodatni razlog zbog čega se Srbima upućuje ovako posebna opomena u vidu kletve. Dakle, kad je u pitanju neprijateljska strana, Lazareva kletva iz svoje dubine, pouke i etičke osnove univerzalnog dobra, indirektno se odnosi i na sve one koji imaju gore, iste ili slične spomenute namere i dela.

Vredno je istaći da u Lazarevoj kletvi nemate nama pozive za pomoć upućene nekom drugom narodu. Ipak, imajući u vidu univerzalni etički motiv dobra kosovskog fenomena, odnosno Kosovskog zaveta gde je čak poželjno da se na tom planu etike dobra po osećanju savesti i časti angažuju svi koji njemu mogu da doprinesu, onda se može prihvatiti stav da je potrebna pomoć i drugih naroda za doprinos pobedi čovečnosti nad zlom i nasiljem. Za Srbe je po tom osnovu posebno značajna pomoć i razumevanje od velikog ruskog naroda, tim pre što smo sličnog mentaliteta, duha i karaktera, i pripadamo grupi slovenskih naroda.



Kako je u kosovskom fenomenu, Kosovo polje kao mesto moralne i političke časti za sve učesnike događanja na tom balkanskom pa i širem svetskom prostoru (bilo je ranije, tako je danas, i ostaće u budućnosti), to u tom svetlu valja pratiti i ocenjivati brojna događanja na prostorima prve i druge Jugoslavije, a posebno Srbije u poslednjih dve do tri decenije.

Lazareva kletva je žestoka opomena, a potom i nacionalna kletva iznikla na teškim pa i tragičnim iskustvima Srba na ovoj balkanskoj vetrometini Srpskih zemalja iz prehrišćanskog i hrišćanskog (predkosovskog, kosovskog i pokosovskog perioda), te mudro oblikovana i zapisana u najčestitijem duhu i mentalitetu našeg naroda. Kao takva, u vidu jednog segmenta deseteračke epske pesme, vraćena je u centralni događaj naše istorije, u Kosovski boj, da kroz reči svetog vladara cara Lazara a po duhu Kosovskog zaveta i njegove etičke osnove i snage, kao jezgrovita i višeznačno sadržajna poruka naših slavnih i velikih predaka, bude prisutna u aktuelnom vremenu vaskolikom Srpstvu u zemlji i dijaspori. Upućena je pre svega živom pokolenju našeg naroda, ali i našim sunarodnjacima čiji su preci bili Srbi; da se prema njoj upravljaju i rukovode u svim prilikama kada su u pitanju očuvanja i odbrane vitalnih interesa naše Otadžbine, države, vere i nacije.

Naravno da ti interesi nisu bili isti na primer u vreme dizanja Prvog srpskog ustanka, Majskog prevrata 1903. godine, pred balkanske i Prvi svetski rat, između dva svetska rata, ili u današnje vreme. Oni su se vremenom samo usložavali i komplikovali, s tim da su se uvek morali odrediti oni najvažniji i realno ostvarivi.

Lazareva kletva po snazi i duhu, može dakle, da se posmatra i iz ugla živog dela pounijaćenog našeg naroda koji oseća potrebu i teži časnom, bratskom, zajedničkom i složnom životu sa svojom izvornom maticom po veri, krvi i jeziku. Zbog te plemenite ideje, neophodno je ukazati dužno poštovanje i divljenje svim tim čestitim i časnim znanim i neznanim Srbima koji su se (i pored verske različitosti), na razne načine borili za složno i milo Srpstvo. Na takve velikane i njihove istomišljenike vredno je podsećanje pesmom „Želja“ Omera Skopljanovića. Ujedno, ova pesma sa sledećim stihovima zaslužuje objašnjenje po ideji Lazareve kletve zbog toga što na svoj, sažet način pokazuje njenu snagu i duh.

________________
Sledi nastavak

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

9. deo

Počalji od Avramova taj Čet Sep 19, 2013 11:53 pm

„...Dušmane mrzi, a Srpstvo ljubi,

Tako mi sine ti bio živ,

Pane li babo u borbi ljutoj,

Osvet′ ga sine, sokole siv.“


Stihom „Dušmane mrzi, a Srpstvo ljubi“, jasno i nedvosmisleo se izražava prva želja kojom se sin poziva na moralni - čestit stav i osudu svih onih ljudi koji duše nemaju, koji su bez bratskog osećaja i koji su neprijatelji sloge, dobra i Srpstva uopšte bez obzira o kome se radi. Ujedno se podstiče rodoljublje i otačastvoljublje, odnosno nacionalni patriotizam, pa i požrtvovanje. Druga želja ide s očevim blagoslovom: „Tako mi sine ti bio živ“, s ciljem da on na ponos oca, porodice, naroda i tolerantne vere, časno i dostojno živi, radi i stvara gradeći slogu i braneći Srpstvo. Oba stiha su u skladu sa prva tri stiha Lazareve kletve: „Ko je Srbin i srpskoga roda, /I od srpske krvi i kolena, /A ne doš′o u boj na Kosovo,“ zato što se prvom očevom željom zahteva i afirmiše ljubav prema Srpstvu i poziva na odbrandbeni i patriotski odnos prema našem narodu, odnosno Otadžbini. Pesmom Želja, otac je nedvosmisleno opredeljen da za odbranu Srpstva po duhu Lazareve kletve - koja bdi u aktuelnom, odnosno konkretno njegovom vremenu - položi svoj život. Na taj način on se svrstao u red onih čestitih i časnih ljudi koji su u svom vremenu, „došli u boj na Kosovo“ u smislu angažovanja i požrtvovanja za odbranu i zaštitu vitalnih interesa naroda i države kada su ovi napadnuti i ugroženi. Otac u stvari ne želi da ni po kom osnovu bude „moralna rđa, koja će da kaplje dok mu je kolena“ od sina preko unuka pa dalje i u buduće. Baš kao takav, otac je iz ljubavi dobio sina naslednika; dakle, on „ima od srca muški porod“, koji nastavlja njegovo delo. To naravno znači, da ukoliko otac pane (pogine), odnosno na bilo koji način strada u borbi za voljeno Srpstvo, na sinu ostaje zavet da ga ispuni uz očevu pohvalu „sokole siv“. Ovo je u stvari njegova treća želja koja se kao kletva mora da zadovoljiti, odnosno, sin mora da osveti oca i kazni onog koji ga je ubio. Iz toga sledi uslov njegove želje koja s jedne strane zahteva: da počinioc zla mora da bude kažnjen i tako se stane na put širenja zla i doprinese vladanju etike dobra, a s druge, da se doprinese jačanju našeg naroda po duhu Lazareve kletve i Kosovskog zaveta.

Kada bi se postavilo pitanje postojanja osvete u Lazarevoj kletvi, onda bi se tu mogao dati sledeći odgovor. Dakle, Lazareva kletva, rukovodeći se etičkim osnovama dobra u borbi protiv zla (iako direktno nigde ne spominje odnosno ne zahteva osvetu), po zakonima i ćudima časti daje nepisano pravo kažnjavanja svih onih koji su zlodelima, izdajom i zločinima naneli velike štete i nesreće našem narodu u bilo kom obliku, a kao takvi ostali nekažnjeni. Naravno da se ovde pre svega kroz kanjavanje, podrazumevaju legitimni, pravni i zakonski oblici sankcionisanja navedenih zlodela kojima se pouzdano štite nacionalni i državni interesi, a ne kojekakvo samovoljno razračunavanje pojedinaca, samozvanih grupa ili organizacija sa nosiocima takvih nedela.

Međutim, ukoliko se zvanična vlast postavlja tako da je ne interesuju i da ne brani vitalne interese našeg naroda, te da se takvim neodgovornim ponašanjem uz primenu niza represinih mera prema stanovništvu, a posebno matičnom narodu, dalje urušavaju politički i drugi interesi Otadžbine, države, nacije i vere, onda se po duhu Lazareve kletve mora javiti ne samo spontani već i organizovani narodni otpor. On može biti u vidu niza štrajkova i pobuna većeg obima s ciljem da se stane na put takvom pogubnom i neodgovornom odnosu, državno-političkom nasilju i zlu i spašava što se spasti može i mora, i izbegne novi pogrom i genocid nad srpskim narodom.

______________
Sledi nastavak

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

10. deo

Počalji od Avramova taj Čet Sep 19, 2013 11:57 pm

Kao tokom celog 20. veka, tako i u današnjim uslovima i okolnostima gde se napada sve što je srpsko, Lazareva kletva je primarno usmerena na spasavanje, odbranu i jačanje Srpstva; na nacionalnu, moralnu i duhovnu slogu; na viteški slobodarski duh; na državnu suverenost i nacionalnu bezbednost; na iskreno požrtvovanje i svekoliko angažovanje za srećniji, bolji i uspešniji život svih naših građana.

Ako bi se postavilo kategorično pitanje da li ove nacionalne i državne interese prepotčiniti služenju Bogu i stradanja za Hristovu veru, onda na to pitanje po duhu Lazareve kletve ne možemo dobiti pozitivan odgovor. Drugim rečima, ona ne prihvata stav da se na tom Hristovom putu moraju žrtvovati svi ljudski, nacionalni, stvaralački i otadžbinski interesi i stremljenja i da tako „postradamo kao ovce za klanje“. Lazareva kletva prema tome, poštuje i prihvata našu veru u onom stepenu kojim se ona stavlja u službu Srpstvu da se ono duhovno, moralno i stvaralački sabira, afirmiše i svekoliko ojača, i da na takav način koliko je do nje, bitno doprinese odbrani, snazi, dostojanstvu, slavi i moći države, nacije i same vere.

U današnjim uslovima teške i neizvesne pre svega političke borbe u vezi rešavanja pitanja statusa Kosova i Metohije, kao test za brojna preispitivanja, ponašanja, angažovanja i delovanja nad Kosovom i njegovom tapijom stoji i bdi Lazareva kletva.

Konačno, Lazareva kletva je kruna i nauk Kosovskog zaveta. Ona je najvažnija i najpoznatija kletva u Srbstvu. Počivajući na etičkim osnovama dobra Kosovskog zaveta, a radi njegove moralne i duhovne snage, uticaja, odbrane i očuvanja tokom vremena, predstavlja preventivnu žestoku opomenu, a potom i nacionalnu kletvu i kaznu za svaku nameru ili dela koja su suprotna aktuelnim a suštinski vitalnim interesima naše Otadžbine, države, nacije i vere. Zbog toga je i ispisana na centralnom mestu naše istorije, na Gazimestanu, na Kosovu, Svetoj srpskoj zemlji. I zato se prema njoj sa poštovanjem etičke i zavetne snage slave i duha časti Srpstva, primereno aktuelnim uslovima i mogućnostima, kao dostojni pripadnici našega naroda, moramo odgovorno odnositi, ponašati i delovati. S druge strane, ona se na specifičan način odnosi i na onaj živi a odroćeni, odnosno pounijaćeni deo srpskog naroda čiji su preci bili naše vere, krvi i jezika.

Pored toga Lazareva kletva obavezuje živa pokolenja pre svega matičnog, a potom i odrođenog dela našeg naroda, da se na polju uspešnijeg, složnijeg, blagorodnijeg i časnog zajedničkog života, korektno rasvetljavaju raniji istorijski uzročno posledični odnosi, događaji i veze koji su doprineli velikim stradanjima i nesrećama našeg stanovništva na ovim balkanskim prostorima. Rasvetljavanja tih uzroka i tragičnih posledica je neophodno upravo zbog toga što su ih najčešće, kao i danas, planirali, izazivali i podsticali strani interesi, motivi i ciljevi, ali tako da se vekovno orobljava, razbija, preverava, pljačka i genocidom satire matični - srpski narod.

Braneći na svoj način etiku dobra, Lazareva kletva kao predanje bdi u svesti i narodnom duhu u aktuelnom vremenu. Ona večno stoji kao istorijski, etički, moralni pa i politički kompas na terazijama opštečovečanske i nacionalne časti, odnosno nesalomivog duha Srpstva, gde se na jednom tasu nalaze: vernost, čast, čestitost, velikodušnost, dostojanstvo, patriotizam, lojalnost, rad, znanje i mudrost; a na drugom: izdaja, kukavičluk, opstrukcija, dvoličnost, neprincipijelnost, malodušnost, lenjost, egoizam, unijatstvo, beščašće, dodvorništvo, pa i kosmopolitizam.

Podstičući, pozivajući i angažujući ČAST kao oslonac i kičmu moralne snage nacije, države i društva, s jedne; i kao svoje najpoštovanije i najefikasnije sredstvo na polju odbrane etike i opšteg dobra, s druge strane; Lazareva kletva se na svoj način zalaže za MIR, koji je zajednički ideal svih vrsta službenih časti.

Da li i u kom stepenu Lazarevu kletvu kao predanje, krunu i nauk Kosovskog zaveta osećamo i poštujemo ili čak zanemarujemo, najbolje pokazuju naša dela, moralna i patriotska osećanja i aktuelna događanja na političkoj, društvenoj, kulturno-prosvetnoj, vojnoj i privrednoj sceni. Pri tom se ipak mora imati u vidu da Kosovski zavet tajnovito daje osnovne elemente SRPSKOG NACIONALNOG PROGRAMA koji Lazareva kletva na jedinstven i primeren način svojom aktuelnošću i misijom napominje živom pokolenju Srpstva, a posebno njegovoj rukovodećoj eliti u svim oblastima angažovanja, rada i stvaralaštva. Po toj misiji, ispunjenje Lazareve kletve može se ostvariti kroz preventivnu i aktivnu borbu kako bi se slamale i pobedile sila zla i beščašća, te uspostavile i podržale vrednosti zajedničkog i opšteg dobra i blagorodno dugotrajnijeg mira.


Piše: Rajić S. N. Rade


____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Etička, zavetna i moralna vrednost Lazareve kletve

Počalji od sini_do taj Pet Sep 20, 2013 3:30 pm

Danas oni koji pljuju po Lazaru, postaju značajni, još se i ponose sa svojim pljuvanjem, jer robstvo je vrlina i veliki napredak, jer smo veliki robovi i sluge, i trebamo se ponosit, jer postasmo neki veliki napredni " robovi ", i cio svet će da gleda na nas kao pozitivne i napredne robove... Ali ima jedan problem, rob znači - niko i ništa, tako veliki napredak i vrlina, znači jedno veliko - ništa-, a iza toga će nastati veliki problemi, koji tek slede, i velika avantura, koja će doneti veliko zlo.... Tako se može reći da Lazareva kletva će se iskazat u potpunosti...  
avatar
sini_do
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2644
Datum upisa : 17.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Etička, zavetna i moralna vrednost Lazareve kletve

Počalji od Avramova taj Pet Sep 20, 2013 3:45 pm

Lazarevu kletvu doživljavam kao poruku koju narod ili makar većina, nije ispravno shvatila.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Etička, zavetna i moralna vrednost Lazareve kletve

Počalji od sini_do taj Pet Sep 20, 2013 8:00 pm

Avramova ::Lazarevu kletvu doživljavam kao poruku koju narod ili makar većina, nije ispravno shvatila.
Potpuno si u pravu, ta poruka je za sva vremena, a ne za jedan trenutak...
avatar
sini_do
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2644
Datum upisa : 17.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Etička, zavetna i moralna vrednost Lazareve kletve

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu