Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 40 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 1 Skrivenih i 37 Gosta :: 1 Provajder

Electronique Terminator, Храст

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Omiljeni odlomak iz knjige

Strana 7 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Omiljeni odlomak iz knjige

Počalji od slavena taj Pet Jan 03, 2014 4:10 pm

Momo Kapor - Sanja
Dogodilo se da je jedne noci neka mala luckasta zvezda iz cista mira napustila svoje zvezdano jato I pocela da pada I pada I pada kroz citav nepregledni kosmos. Padajuci tako, prosla je kroz suncevu galaksiju I slucajno se spustila na planetu Zemlju. Na kontinent, koji se zove Evropa… U jedan grad na koji nikada raniej nije pala ni jedna zvezda, pa je to bilo pravo cudo! Jedan fenjerdzija je pokusao da je uhvati, d amu svetli u fenjeru. Jedan general je hteo da je stavi na grudi kao odlikovanje. Jedna zlocesta dama je htela da od nje napravi mindjusu koja svetli. Jedan pijani mornar da mu svetli u lampi, a jedna jelka da je stavi na svoj vrh!

Ali zvezda se nije dala nikome, nego je pala pravo u jendo porodiliste na kraju grada… Tacno u ponoc kada se rodila jedna devojcica Sanja. Ne cijem se levom kolenu zalutala zvezda pretvorila u mali ljupki mladez. Ben. Kada bi se Sonja osmehnula, smesio se i on bez razloga. Kada bi ona zaplakala, plakao je i Vanja, mada mu nista nije falilo. Dogodilo se da se iste noci u isto vreme, rodio i jedan decak, Vanja.

slavena
Član
Član

Broj poruka : 19245
Datum upisa : 06.04.2010
Lokacija : sever

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni odlomak iz knjige

Počalji od Avramova taj Pet Jan 03, 2014 5:41 pm

Čovek ima više hrabrosti prema drugom, nego prema sebi. Da nije toga, ne bi bilo zla na svetu. Savršenstvo čoveka sastojalo bi se u tome da bude većma strog prema sebi, negoli čak i pravedan prema drugom. Ja znam puno ljudi koji su bili vrlo pravedni prema drugom, ali nisu bili strogi prema sebi i zato su bili uvek labavi u stvarima dobra. Oni su bili više diletanti nego artisti dobra. Njihova pravednost je uvek propadala, ako nije bila u pitanju tuđa ličnost nego njegova sopstvena, jer pravednost prema sebi zavisi od strogosti prema sebi, kao što pravednost prema drugom zavisi samo od naše dobrote. Pravednost je jedno kraljevsko osećanje, i čovek pokazuje pravednost često više laskajući sebi, nego voleći drugog. Najbolji ljudi su oni koji su prema sebi najstroži, i koji oproste drugom i ono što nikad ne bi oprostili samom sebi.

Jovan Dučić, “Blago cara Radovana”

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67327
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni odlomak iz knjige

Počalji od laza taj Čet Jan 09, 2014 8:54 pm

"Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju, hrabreci se njenim prisustvom. Kad mi je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u molitvi, nalazeci olakšanje. Kad osjetim radost, trcim da je podijelim s njom, zahvalan joj, kao da mi je ona daruje.Dobar je covjek, i lijepa žena, ali ono što je samo za mene, to sam sam stvorio.Cak i da je imala velikih mana, ja ih ne bih znao. Potrebna mi je savršena, i ne mogu dopusti
ti da to ne bude.Dao sam joj sve što nisam našao u životu, a bez cega ne mogu. Cak se i umanjujem pred njom, da bi ona bila veca, i ja pomocu nje. Bogato je darujem, da bih mogao da uzmem.Ja sam osujecen, ona je ostvarena, i tako sam obeštecen.Ona mi namiruje izgubljeno, i dobijam više nego što sam želio da imam. Moje želje su bile maglovite i rasute, sad su sakupljene u jednom imenu, u jednom liku, stvarnijem i ljepšem od mašte. Njoj priznajem sve što ja nisam, a opet ništa ne gubim, odricuci se. Nemocan pred ljudima i slab pred svijetom, znacajan sam pred svojom tvorevinom, vrednijom od njih. Nespokojan pred nesigurnošcu svega, siguran sam pred ljubavlju,koja se stvara sama iz sebe, jer je potreba, pretvorena u osjecanje.Ljubav je žrtva i nasilje, nudi i zahtijeva, moli i grdi. Ova žena, cio moj svijet, potrebna mi je da joj se divim i da nad njom osjetim svoju moc. Stvorio sam je kao divljak svoga kumira, da mu stoji iznad pecinske vatre, zaštita od groma, neprijatelja, zvijeri, ljudi, neba, samoce, da traži od njega obicne stvari ali da zahtijeva i nemoguce, da osjeca oduševljenje ali i ogorcenje, da se zahvaljuje i da grdi, uvijek svjestan da bi mu bez njega strahovi bili preteški, nade bez korijena, radosti bez trajanja.
Zbog nje, iskljucive, i ljudi su mi postali bliži. "

M. Selimovic – "Tvrdava"

laza
Član
Član

Broj poruka : 12545
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni odlomak iz knjige

Počalji od Ledena taj Pet Jan 10, 2014 8:21 am

"Pakovala je svoje stvari.
Pogledala me je preko ramena, i zadrhtala kao košuta, zatecena "in flagranti" sa mojim plavim puloverom prislonjenim na grudi.
Smislio sam hiljadu stvari koje cu joj reci, a i ona je ponešto smislila, koliko je znam...
Da smo rekli išta od toga, to bi potpuno zapetljalo stvar.
Ovako, stvar se odmotala kao klupko vunice ispušteno iz krila.
Zadivljujuce jednostavno...
- Samo sam htela da imam nešto tvoje... Zauvek...
Zumirao sam kristalnu kap u njenom lepom oku, koja je svetlucala kao titrava rosa na malenom zvoncicu durdevka.
Sretan sam ja momak...
Neki režiseri potroše citav život cekajuci takvu scenu, i opet ne uspeju da je snime.
Hajde konju...
Reci joj...
Osetio sam da uglovi usana izmicu kontroli.
Želiš nešto moje? Zauvek?
- Da li bi prezime moglo da posluži?
Osmeh ju je ostavio bez daha na trenutak, ali je šmrknula i nastavila da slaže stvari.
Ali oboje smo znali da to više nije potrebno.
Zagrlio sam je, s ledja, privila se uz mene i pritisnula mi ruke sa svoje obe.
- Necu da se mešam, Rida, ali trebace ti neka veca torba. Moraceš i mene da spakuješ ako zaista misliš da odeš odavde..."  

Đorđe Balašević - Tri posleratna druga

Ledena
Član
Član

Broj poruka : 2414
Datum upisa : 23.12.2013
Lokacija : Severni pol

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni odlomak iz knjige

Počalji od laza taj Čet Mar 13, 2014 1:54 am

Svaka cast.Samo oni koji se plase da zauzmu neki stav u zivotu prihvataju na sebe ulogu dobre duse.Uvek je neuporedivo lakse verovati u sopstvenu dobrotu,nego se sukobiti sa drugima i boriti se za svoja prava.Sigurno je lakse otrpeti uvredu ne uzvrativsi je,nego smognuti hrabrost i upustit se u borbu sa jacim od sebe,uvek mozemo reci da nas baceni kamen nije pogodio,a onda tek nocu,u samoci,dok nas sustanar ili supruznik spava,oplakivati,u potaji ,svoj kukavicluk...

Paolo Coelho - Djavo i gospodjica Prim

laza
Član
Član

Broj poruka : 12545
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni odlomak iz knjige

Počalji od Zalutala taj Ned Jun 01, 2014 1:36 pm

Životom ne vlada volja ili namera. Život je pitanje nerava, vlakana i sporogorećih ćelija u kojima se misao krije a strast doživljava snove. Možda zamišljaš da si bezbedan i smatraš sebe jakim. Međutim, neočekivana nijansa boje u sobi ili na jutarnjem nebu, neki naročiti miris koji si nekad zavoleo i koji budi divna sećanja, stih iz zaboravljene pesme na koji si nekad naišao, akord iz muzičkog dela koje si prestao da sviraš – kažem ti, Dorijane, od takvih stvari zavisi naš život.

Oskar Vajld

Zalutala
Član
Član

Broj poruka : 187
Datum upisa : 01.06.2014

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni odlomak iz knjige

Počalji od Zalutala taj Čet Jun 05, 2014 9:55 am

Uticati na nekog znači predati mu sopstvenu dušu. On ne misli svoje prirodne misli, niti gori prirodnim strastima. NJegove vrline nisu stvarne za njega. Njegovi grehovi, ako grehovi postoje, pozajmljeni su. On postaje eho nečije tuđe muzike, glumac ulog koja nije napisana za njega. Cilj života je samorazvoj. Ostvariti savršeno sopstvenu prirodu – to je razlog našeg postojanja... Strah od društva, koje je osnov morala, strah od Boga, koji je tajna religije – to su dve stvari koje vladaju nama.

Oskar Vajld

Zalutala
Član
Član

Broj poruka : 187
Datum upisa : 01.06.2014

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni odlomak iz knjige

Počalji od Avramova taj Sub Jun 28, 2014 10:37 am

Ima bića koja celog života očekuju nekog ko je stvoren za njih - on uvek postoji - i umiru a nisu ga sreli, kao i bića koja ne mogu da ispolje svoje spostobnosti i rasipaju snagu u bezvrednim zanimanjima. Ima devojaka koje se ne udaju, a usrećile bi nekoga pa i same sebe. Neki ljudi propadaju u bedi, a ima toliko dobrotvornih ustanova koje kao da su stvorene za njih. I sve to zato što nisu upoznali neko biće, ili dobrotvornu ustanovu, ono što im je nedostajalo. Taj problem može da muči čoveka.

To se dogadja i u krupnim i u sitnim stvarima. Ima knjiga koje bi vas nekada okrepile, a za koje ne znate, predela koji bi bili dostojan okvir vaše ljubavi, lekova koji bi vas spasli, dovijanja koja bi vam uštedela toliko vremena. Sve vas je to očekivalo, ali niko vam nije na to ukazao, jer niste imali dovoljno veza. Obećana je zemlja svuda oko vas, a vi to ne znate. Tako i zolja dugo zuji i udara o prozorsko okno da bi izašla iz sobe, a poluotškrinuti prozor je sasvim blizu nje. Bacaju me u vodu vezanih ruku, niko me nije naučio veštini koja bi mogla da me spase, a ona postoji.

Andri de Monterlan, "Devojke"

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67327
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni odlomak iz knjige

Počalji od Zalutala taj Pon Jun 30, 2014 9:57 am

Zar je mogućno da je greh tako silovito neodoljiv?... Vaspitavaju me da se užasavam greha, a ja sam opčinjen njime. Pomislim kako upravo zabrana pali moju maštu. Stoga zaključim da, kako bih izbegao iskušenje, treba da se iščupam iz kandži tog čednog vaspitanja: i jedno i drugo su đavolje rabote i međusobno se podupiru.

Umberto Eco

Zalutala
Član
Član

Broj poruka : 187
Datum upisa : 01.06.2014

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni odlomak iz knjige

Počalji od madam mim taj Ned Dec 06, 2015 4:04 pm

„Kako, onda, protiče život? Hrabro se upinjemo, iz dana u dan, da igramo ulogu u toj avetinjskoj komediji, a pošto smo primati, najveći deo naše delatnosti sastoji se u tome da čuvamo i održavamo svoju teritoriju kako bi nas štitila i laskala nam time što je posedujemo, da se penjemo ili ne spuštamo na plemenskoj društvenoj lestvici i da upražnjavamo seks na sve moguće načine – makar u maštarijama – koliko iz zadovoljstva, toliko zbog mogućnog dobijanja potomstva. Zato nezanemarljiv deo energije trošimo na zastrašivanje ili zavođenje, jer te dve strategije same po sebi obezbeđuju teritorijalne, hijerarhijske i seksualne dobitke koji nas podstiču na konat. Ali ništa od toga ne dosepva u našu svest. Govorimo o ljubavi, o dobru i zlu, o filozofiji i civilizaciji, kačimo se za te poštovanja vredne ikone kao gladan krpelj za velikog, vrućeg psa.
Ponekad nam, međutim, život izgleda poput avetinjske komedije. Kao izvučeni iz sna, gledamo sebe kako delamo i, skamenjeni zbog spoznaje o veličini životnog troška koji održavanje naših osonovnih ljudskih svojstava iziskuje, pitamo se, zgranuti, šta je s umetnošću. Naša besomučna kreveljenja i namigivanja najednom nam izgledaju kao vrhunac beznačajnosti, naše udobno gnezdašce, plod dvadesetogodišnjeg dugovanja, kao besmislena varvarska navika, a naše mesto na društvenoj lestvici, tako teško stečeno i večito nesigurno, kao sirova taština. Svoje potomstvo pak posmatramo svežim i užasnutim pogledom, pošto čin razmnožavanja, ako nije zaogrnut altruizmom, izgleda duboko neumestan. Još preostaju seksualni užici; ali, uvučeni u reku primalne bede, oni se klimaju u njenom ritmu, jer gimnastika bez ljubavi ne ulazi u okvir naših dobro naučenih lekcija.
Večnost nam izmiče.
U današnje vreme, kad se na oltaru naše duboke prirode ruše sva romantična, politička, intelektualna, metafizička i moralna verovanja, koja su godine vaspitanja i obrazovanja pokušale da utisnu u nas, društvo, deo teritorije preko kojeg prelaze veliki hijerarhijski talasi, tone u odsustvo Smisla. Nema više bogataša i siromaha, mislilaca, tragalaca, rešavalaca, robova, dobrih i zlih, kreativnih i savesnih, sindikalaca i individualaca, progresivnih i konzervativnih; svi su tek primitivni hominidi, čije grimase i osmesi, ponašanje i kićenje, jezik i zakoni, upisani u genetsku kartu prosečnog primata, znače samo ovo: držati položaj ili umreti.
U današnje vreme očajnički vam je potrebna umetnost. Žarko želite da se ponovo povežete sa svojom duhovnom opsenom, strasno žudite da vas nešto spase biološke predodređenosti, da ne bi sva poezija i sva veličina bile proterane s ovog sveta.
Zato pijete šolju čaja ili gledate Ozuov film, da biste se izvukli iz kola dvoboja i bitaka, uzusa svojstvenih našoj vladajućoj vrsti, i ovom tugaljivom pozorištu dali pečat umetnosti i njenih velikih tvorevina.“

Mjuriel Barberi: Otmenost ježa

madam mim
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 2803
Datum upisa : 21.04.2014

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni odlomak iz knjige

Počalji od Cinzia taj Pon Dec 21, 2015 4:51 pm

Nista im ne zamjeram, pa ni to sto mi nisu uspjeli ostaviti cak ni uspomene. Zivjeli su kako su mogli, i sigurno nisu zeljeli da na ovom grobistu stojim prazan poslije njihove smrti.
Nikad to nikome nisam rekao (ima pravo Mula Ibrahim, najteze se govori o onome sto te se najvise tice), a ispricao sam, vec druge veceri, djevojci iz svog bivseg komsiluka, o kojoj ni trenutak prije susreta nisam mislio da lì je ziva ili mrtva. Prve veceri govorio sam o vojni, toboze ne o sebi, a ispalo je sve o meni. O meni je rekla i ono: Boze, kako su ljudi nesrecni. O meni i o svim ljudima. Da li i o sebi?
I samo je to rekla. Cutala je i slusala.
Nismo se dogovorili, a sutra uvece smo se opet nasli na ogradi izmedju dvije baste,,,,,,

Tvrdjava
Mesa Selimovic

Cinzia
Član
Član

Broj poruka : 722
Datum upisa : 22.06.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni odlomak iz knjige

Počalji od madam mim taj Čet Jan 21, 2016 7:11 pm

Umberto Eko: Kako sam putovao s lososom

"Nastavni plan za Fakultet komparativne irelevantnosti

Odsek za oksimoroniku

Ciganski urbanizam
Muslimanska enologija
Fonetika nemog filma
Brajeva ikonografija
Revolucionarne institucije
Franko-germanski jezici
Selenitska hidrografija
Parmenidova dinamika
Heraklitova statika
Tibetanska okeanografija
Sideralna mikroskopija
Gastro-oftamologija
Vizantijsko spartanstvo
Devijantne institucije
Institucije masovne aristokratije
Institucije narodne oligarhije
Istorija novih tradicija
Elementi starenja u momentu rađanja
Tautološka dijalektika
Bulova eristika



Odsek za nemoguće

Bogatstvo etrurskog jezika u Srednjem veku
Morzeova morfematika
Istorija antarktičke poljoprivrede
Istorija Sjedinjenih Američkih Država u helenističkoj epohi
Istorija slikarstva na ostrvu Paskva
Savremena sumerska književnost
Institucije montesorijanske dokimologije
Psihologija gomile u predelima Sahare ( )
Fenomenologija hromatskih vrednosti Hristovog pokrova
Istorija paleolitskog slikarstva
Istorija poljoprivrede u jurskoj eri
Istorija porodičnih institucija kod templara
Anatomija afričkih tigrica
Asiro-vavilonska filatelija
Actečke konjske trke
Tehnologija točka u predkolumbovskim imperijama
Terapija aerofagije kod vešanja
Sintaksičko krčanje creva
Fonologija pauze

(...)  "


madam mim
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 2803
Datum upisa : 21.04.2014

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni odlomak iz knjige

Počalji od Kap kiše taj Pet Apr 15, 2016 4:45 pm

Tvrđava

Sve čemer, sirotinja, glad, nesreće... A zašto je tako? Ne znam. Možda zato što smo po prirodi zli, što nas je bog obilježio.
Ili što nas nesreće neprestano prate, pa se bojimo glasnog smijeha, bojimo se da ćemo naljutiti zle sile koje stalno obilaze
oko nas. Zar je onda čuda što se uvijamo, krijemo, lažemo, mislimo samo na današnji dan i samo na sebe, svoju sreću vidimo
u tuđoj nesreći. Nemamo ponosa, nemamo hrabrosti. Biju nas, a mi smo i na tome zahvalni.

~Meša Selimović

................................................................................


..Živim sa prašinom na srcu. Drugačije bih to teško opisao. Bilo je žena pre tebe, nekoliko njih, a ni jedna posle. Nisam se svesno obavezao na celibat, jednostavno nisam zainteresovanan.
Za maglovitih jutra ili poslepodneva, kad se sunce na severozapadu odbija od mora, pokušavam da predvidim gde si ti upravo u svom životu i šta radiš dok mislim na tebe. Ništa zamršeno - odlaziš u svoj vrt, sediš na ljuljašci, na prednjoj verandi, stojiš kod sudopere i tome slično.
Sećam se svega. Tvog mirisa sa ukusom leta. Dodira tvog tela o moje, tvog šaptanja dok sam te ljubio.
Robert Penn Warren jedanput je upotrebio frazu: 'Svet koji izgleda kao da ga je sam Bog napustio!'
Nije loše, prilično blisko onome kako ja ponekad osećam, ali ne mogu uvek podneti takav život. Kad takvi osećaji postanu prejaki natovarim Harrya i odem na nekoliko dana na put auto-cestom.
Ne volim žaliti sam sebe. Strano mi je to. Uglavnom se tako i ne osećam. Zahvalan sam što sam te uopšte i našao. Mogli smo projuriti jedno pokraj drugog kao dva zrnca svemirske prašine...
Bog, svemir ili kako odlučiti nazvati te velike sastave harmonije i reda , ne priznaju zemaljsko vreme. Za svemir se 4 dana ne razlikuju nimalo od 4 milijarde svetlosnih godina. Nastojim to uvijek imati na umu !!!!
Ipak samo sam čovek, a sva ta filozofska racionaliziranja koja se mogu smisliti ,ne sprečavaju me da te želim svakog dana, svakog trenutka, kao što ne mogu sprečiti ni nemilosrdni vapaj vremena, vremena koje ne mogu provesti s tobom. U svojoj glavi,volim te duboko i beskrajno.
I uvek ću te voleti...

'Mostovi okruga Madison'
~Robert Jams Waller

Kap kiše
Član
Član

Broj poruka : 43
Datum upisa : 15.04.2016

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni odlomak iz knjige

Počalji od Bela_golubica taj Pet Apr 29, 2016 1:19 pm



"Ponekad pišemo najnežnije priče ili se ranjavamo kidajući iz sebe stihove. Ono malo najboljeg što imamo i umemo, lagano i strpljivo slažemo u pasuse i u knjige koje neko nekad pročita. Da li i knjige umiru sa smrću pisca i onih čitalaca koji su ih zavoleli dok su im korice još sijale od mladosti?

Knige ~ savršene u svojoj nenametljivosti, tople, istinite i jednostavne, one što zasvetlucaju i zagreju kao vatra u ognjištu jednog jezika i jednog vremena, one čije žeravice ne mogu da sunu u nebo i postanu neprolazne zvezde.
Ko zna da ipak ne sjaje na drugim nebesima, kao zvezde drugih svetova, kao što i mi sami možda ipak živimo večni život u vidu nekog sjaja ili barem svetlucanja?"

~ Gordana Ćirjanić  ("Kuća u Puertu")

Bela_golubica
Banovan

Broj poruka : 1610
Datum upisa : 21.04.2016

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni odlomak iz knjige

Počalji od Sponsored content Danas u 10:39 am


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 7 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu