Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 55 korisnika na forumu: 1 Registrovan, 0 Skrivenih i 54 Gosta :: 2 Provajderi

Brave Heart

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Prof. dr Predrag Ristić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Prof. dr Predrag Ristić

Počalji od Avramova taj Ned Avg 04, 2013 3:04 am

Malo je reči kojim bih dočarala moju impresiju kada je u pitanju veliki Peđa Ristić. Slušati njega dok priča, gledati tu gromadu od Čoveka, uistinu je veliki događaj.

Za početak, prenosim intervju koji je Peđa dao za Politiku, davne 2007. godine.

Do srpskog kralja na španski način







Mi smo zaboravili da smo Sloveni

Prof. dr Predrag Ristić – Peđa Isus, arhitekta i umetnik, o svom životu na drvetu, crkvama koje je gradio i gradi, komunistima i fašistima, Korbizijeu i Rajtu, Koštunici i Kosovu i Metohiji...

Inženjer arhitekture prof. dr Predrag Ristić (76), poznatiji kao Peđa Isus, uprkos nedavnoj operaciji srca i blagog moždanog infarkta i dalje se bavi svojim poslom, a i naukom i umetnošću... Profesor je na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za konzervaciju pri Teološkom fakultetu. Uz to nadgleda i rad na svojim nedovršenim projektima...

Njegov život je obeležen, uglavnom, projektima crkvenih objekata. U Srbiji, a i u svetu, sagrađeno je više od 80 hramova po njegovim planovima. Ali, kad priča o prošlim vremenima Peđa Isus s nostalgijom govori o svoje tri kuće koje je sagradio na drvetu na Adi Ciganliji, u kojima je živeo tridesetak godina(!), kao i o nizu svojih originalnih, a najčešće neshvaćenih ideja iz više oblasti. U takvom načinu života ima i egzibicionizma što Peđa ne negira. Naprotiv...

Kakav ste Vi čovek?

Običan srpski pravoslavac, tradicionalista, u prostoru, vremenu i budućnosti... Bio sam i ostao u opoziciji. Imao sam i imam niz ideja za dublji i puniji život, ali se ne uklapaju ni u jedan sistem. Mnogo sam toga predvideo i inicirao, a kad bi došlo do ostvarenja, onda bi me izgurali... Moja ideja je bila da se Knez-Mihailova ulica preuredi u pešačku zonu. Kad je došlo vreme da se to učini mene su zaboravili, iako sam o uređenju te ulice napisao niz članaka, dao više predloga, snimio TV emisiju na tu temu... I još nešto: kroz tu ulicu sam projahao na belom konju da bih skrenuo pažnju sveta i gradske vlasti na taj slučaj. Ipak, to su gradili bez mene, kao što su mi i kuću i crkve rušili u mom odsustvu...

Ko Vam je rušio kuće?

Komunistička vlast... Kao jedan od dvojice osnivača Udruženja ljubitelja Save i Dunava dao sam sebi pravo da imam skrovište. Međutim, tri puta su mi rušili kuću koju sam, s Dugim i Jocom Pacovom, sagradio na drvetu, prvu na Adi Ciganliji, na pet i po metara od zemlje. Prva kuća je srušena bez objašnjenja vlasti, dok je za drugu objašnjenje bilo da se tu "okuplja omladina koja svojim likom, oblačenjem i ponašanjem ne dolikuje liku Titovih omladinaca". A ta moja kuća je bila tada i jedina svlačionica Plivačkog kluba Crvena zvezda. Sagradili smo je isključivo od dasaka i greda koje su plivale Savom.

Kako ste u to vreme živeli?

Teško, posebno od dana kad sam zasnovao porodicu. Trebalo je opstati s troje dece, a ja ne samo što nikad nisam bio član partije, nego nisam bio ni zaposlen u takozvanom društvenom sektoru! Projektovao sam i gradio na crno, stalno pisao, imao izložbe, predavanja i gostovanja na TV. Naravno, radio sam i sve druge poslove. Često i najteže, fizičke: istovar, utovar... Ali, imam zlatne ruke. Živeo sam i od popravki satova, štimovanja klavira... Ipak, stekao sam penziju. Ne, naravno, iz radnog odnosa, već kao umetnik, član Udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Srbije.

Kad ćete završiti hram u Podgorici?

Izgradnja Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja je pri kraju. Zvona zvone, živopiše se, završava fasada... To je posle Hrama svetog Save u Beogradu najveći pravoslavni hram među Srbima. Može da primi oko 2.000 vernika. Taj hram je garancija da se Crna Gora nikad neće otcepiti od Srbije. Za ovu tvrdnju imam jedan dokaz. U zatvoru sam, kao nacionalista, uvek bio s velikosrbima iz Crne Gore. Odvajanje Crne Gore od Srbije je posledica komunističkog udarca i ko bude ušao u ovu sramnu igru jednog dana će se stideti.

Kako Vi doživljavate rehabilitacije?

Rehabilitacije služe samo za zamajavanje i pokrivanje pljačkaša da zadrže oteto. Moj pokojni otac Petar, mašinski inženjer, za komuniste je, najblaže rečeno, govorio da su džukele... Zbog pričanja viceva o njima osuđen je 1951. na deset godina zatvora. Kao "vaspitno-popravnu meru" konfiskovali su mu kuću. Ove godine, 11. juna, posmrtno je rehabilitovan. Međutim, s tim papirom danas ne može da se vrati oduzeta kuća. Naša sadašnja postkomunistička država čak javno smatra da je pravna naslednica revolucionarne diktature. Otimači i ubice bi trebalo da lično odgovaraju i plate odštetu, jer zločini ne zastarevaju.

Da li pripadate nekoj partiji?

Ne, ni sada. Između komunizma i fašizma stavljam znak jednakosti, kao i danas između ekstremnih partija i organizacija u Srbiji. Na jednoj strani su radikali, a na drugoj LDP i nevladine organizacije. To su ekstremi od kojih mi se diže kosa na glavi. A bogami i kod ovih u sredini, demokrata, nije sve čisto. Zbog toga je i moje poverenje u šefove Srbije tanušno, ali ipak nisam ostao bez nade.

Šta sad radite?

Na Ljubiću kod Čačka, malo ispod spomenika, gde je u Drugom srpskom ustanku 1815. poginuo, kod topa, Tanasko Rajić, gradimo crkvu posvećenu caru Lazaru. Ovo je uzorno gradilište, pa bih više voleo da u ovom intervjuu umesto moje fotografije bude slika crkve u izgradnji.

Šta mislite o sportu?

Sport je rat u kome se ne gine. Kod nas su neposredno posle Drugog svetskog rata komunisti navijali za Partizan, a oni koji su mislili da će doći do oslobođenja za Crvenu zvezdu. Mnogi su verovali da kad pobedi Crvena zvezda pada komunizam. Tako shvaćen sport je bio sigurnosni ventil za sve unutrašnje frustracije pod dugom komunističkom okupacijom.

Da li ste bili sportista?

Bio sam plivač desetak godina. U avgustu 1945. učestvovao sam na takmičenju protiv Sovjeta u bazenu koji se tada nalazio u sadašnjem parku između Skupštine i Glavne pošte. To je zabeležila "Borba" na prvoj strani. Uvek sam živeo i živim sportski. Moj doktorski rad, koji sam branio 1979. u Gracu, gde sam bio i profesor univerziteta, vezan je za sport, jer je tema bila "Rekonstrukcija Lepenskog vira". U njoj sam dokazao da je u toj praistorijskoj civilizaciji energija virova korišćena za ribolov, veslanje i plivanje.

Kakvi su nam građevinski zakoni?

Loši, čak kriminalni... Po dozvole se ide na sto šaltera. Kod nas u građevinarstvu cveta mito u ogromnim razmerama. Zbog toga bi trebalo ukinuti sve građevinske službe i uvesti predratni sistem, takozvano "prozorsko pravo". To znači da svako može na svom zemljištu da zida bez posebnih dozvola pod uslovom da ima projekat i da nikome ne zaklanja vidik. Tako se gradi i u Japanu u kome postoji samo institut koji prati i usmerava radove u građevinarstvu i – ništa više od toga. Ali, u Srbiji je problem i to što je zemljište u gradu državno, a ne u vlasništvu onoga čija je kuća. To je apsurd nezabeležen u normalnom svetu. To je jedan od razloga zašto bi trebalo da se vratimo u monarhiju...

Da li Srbija može da bude kraljevina?

Sad imamo krunu na zastavi, ali nemamo domaćina, titulara, a to može da bude samo kralj. Svi političari, oni koji, navodno, brinu o narodu, promenljivi su. Princ Aleksandar (62) dobro deluje u onome što mu je dozvoljeno – u humanitarnim akcijama. Vreme je da u Srbiju, u kojoj dugo nisu bili, dođu i njegovi sinovi Petar (29) i blizanci Filip i Aleksandar (27) i da se više uključe... Obnavljanje kraljevine Španije mogao bi da nam bude uzor.

Kako se to dogodilo u Madridu?

U Španiji, na primer, posle Frankove smrti 1975, na presto nije došao sin kralja svrgnutog 1931, nego unuk – Huan Karlos.  

Koje arhitekte posebno cenite?

U moje doba, kad smo bili podeljeni na partizanovce i zvezdaše, na fakultetu smo se delili i na "rajtovce", pristalice Amerikanca Frenka Lojda Rajta, čija je žena bila Olga Lazović, unuka Marka Miljanova, i "korbizijeovce", koji su bili za Švajcarca Šarl-Eduara Žanerea. Za prvog smo bili mi, četnici, a za drugog komunisti. Njih dvojica su obeležili crkveno graditeljstvo u prošlom veku: Rajt crkvom u Milvokiju (SAD), a Korbizije u Ronšanu (Francuska). Ovaj drugi nije bio diplomirani arhitekta, pa su Francuzi, gde je najviše radio, u zakonu napisali da "pravo da projektuju imaju arhitekte s određenih fakulteta i Korbizije".

Ko sve može da zida crkve?

Crkve zidaju oni koji imaju čvrstu veru i strast, koja graditeljima može da pomuti i um i moral... Na žalost, ne postoji stalna stručna i ozbiljna kritika crkvenogradnje, a tu onda odnekud iznikne i mafija, čiji je ukus sumnjiv, jer bi svi hteli da uđu u carstvo nebesko kroz uska vrata.

Koliko Rusi mogu da pomognu Srbima na Kosovu?

Ajnštajn je jednom rekao da ne bi znao da je Jevrejin da nije bilo Hitlera, a mi smo zaboravili da smo Sloveni. E, moraćemo toga sada da se setimo, hteli to ili ne. Mi čeznemo za Zapadom, a on nam ne veruje i, svesno ili ne, pribija nas uz Ruse koji pokušavaju nešto da učine. Ako Koštunica, u toj situaciji, spase Kosovo i Metohiju biće mu oprošteno sve ono drugo...

Koju nagradu posebno cenite?

To je nagrada Britanske kraljevske akademije nauka za crkveni dom u Birmingemu, koji je, kako je tada, 1990, rečeno, "znamenit ukras grada". Bio je to konkurs za najbolji projekat na tlu Engleske. Žao mi je što mi priznanje nije predao predsednik žirija prestolonaslednik Čarls, jer je neposredno pre toga, igrajući polo, slomio ruku. Ipak, bilo je toga dana sve na kraljevskom nivou. Dobio sam i Orden svetog Save prvog stepena, a i nagradu za životno delo Udruženja primenjenih umetnika koja mi je pomogla da 1991, prvi put u životu, dobijem stan. Imao sam tada već 60 godina.

Slavko Trošelj
objavljeno: 19.08.2007.
Politika Online


Poslednji izmenio Avramova dana Čet Jan 23, 2014 2:10 am, izmenjeno ukupno 1 puta

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Prof. dr Predrag Ristić

Počalji od Avramova taj Ned Avg 04, 2013 3:23 am

Др Предраг Ристић, почасни професор

Радна биографија

Порeкло:

Рођен у Београду 17 Јануара 1931 године и крштен у цркви Светог Петра и Павла у Топчидеру 1 фебруара исте године (отац машински инжињер Петар (1896-1974) рођен у Јагодини преклом из Херцеговине, и Марија, рођена Табаковић (1906-1992) рођена у Араду пореклом из Билећа, по чијој лози је четврта генерација дипломираних архитеката) Ожењен има троје одрасле деце.

Школовање:
Основну Немачко-српску школу у Београду завршио 1941. Матурирао у Гимназији краља Александра I, (I мешовита) 1949. године. Дипломирао 1956 године на Архитектонском факултету БУ са оценом 10 са пројектом Саборне цркве, на месту београдске средњевековне митрополије и сопственом теоријом акустике, основаној на теорији скупова. Докторирао са највећом могућом оценом на Университету у Грацу 1980. год. са тезом „реконструкција преисторијске архитектуре Лепенског вира“. Докторат је нострификован на БУ. Државни испит је положио 1979 године.
Говори енглески, немачки и руски језик.

Службовање:
Никада није био запослен у такозваном „друштвеном сектору“, има статус истакнутог слободног уметника, члан је УЛУПУДС-а, и у пензији је од 1991.
Од 1977. је гост-професор Унивеситета у Грацу и Бечу, (Technische Univesität , Erzherzog Јоhаnn Universität, Institut für Hochbau und Entwerfen, A-Graz, Reschbauerstraße 12, tеl. (0316) 77-5-11/6300). Изабран je за редовног професора на университету у Приштини 1981, али му је мимо закона онемогућено да наступи. Изабран је 2000. за ментора за дипломски рад „Српска црква у Паризу“ на „Екол де бозару“ (есоlе d Аrсhitecture dе Раriz - lа - Villettе UРЕ)

Изожбе са предавањима:
Значајније изложбе са предавањима: 1. „Сецесион“ галерија у Бечу 1979. 2. Грац 1969, 1974. 1981.1984. Рим 1972. Од 1956 год сваке године 1 до 5 самосталних или групних изложби или јавних предавања. (Београд, Загреб, Нови Сад, Суботица, Горњи Милановац, Караташ, Неготин, Љубљана, Словењ Градец, Марибор, Апатин, Опатија, Сарајево, Бања Лука, Приштина, Грац, Беч, Париз, Рим, Торонто, Сиднеј, Подгорица)

Важнији теорeтски чланци и критике:
Дугодишњи поврeмени сарадnик-критичар часописа: Књижевне новине - Бгд, Књижевна реч - Бгд, Дело - Бгд, Поља - Нови Сад, Човјек и простор - Загреб, Градац - Чачак, Православље -Бгд, Светигора - Цетиње, Свети кнез Лазар - Призрен, Видослов - Требиње, Огњишта - Пале, Политика, и др

Телевизија:
Аутор и водитељ/учесник научних ТВ серија „Свет око нас, „Изгубљени Град“ „Сведоци Отаца“, ТВ филм „Савске Таблице“ и других бројних серија и појединачних прилога, интервјуа приказа и критика почев од 1966 године.

Најважпија дела и чланци:
1. Теорија акустике 1956. 2. Савске Таблице 1966, 3. Реконструкција преисторијког насеља Лепенски вир 1968, 4. Реконструкција преисторијске архитектуре Златних Апатинских венаца 1987., 5. Тафеполис 1972. (пројект савременог гробља), 6. Пројект реконструкција и ревитализација Светих Арханђела код Призрена, 7. Пројект ревитализације Новог Брда, као и других бројних средњевековних цркава и комплекса,

Награде:
Орден Светога Саве II реда 1990, I награда принца Чарлса за пројект црквеног дома у Бирмингему у Енглеској (Сivic trust аward) 1989. II паграда на међународиом филмском фестивалу у зап. Берлину 1974. за научни филм. I награда за Југословенски научни ТВ филм године 1970. Награда за животно дело УЛУПУДС-а. I награда за радио драму РТС 1984.

Друштвено ангажовање:
Оснивач друштва „Љубитеља Саве и Дунава 1961.“
Оснивач друшта за Обнову и оживљавање Светих Арханђела код Призрена 1989.
Оснивач друштва „Немачко-српске сарадње“. 7 година био председник друштва жртава комунистичког терора „Свети Ђорђе“.
Није, и није био члан ниједне политичке партије.

Рестаурације:
1. Вукова родна кућа у Тршићу 1964.
2. Учешће на реконстукцији замка „Малборк“ у Пољској 1965.
3. Дом Јеврема Грујића у Бгд 1964.
4. Реконструкција и рестаурација цркве Светог Николе у Приштини 1987.
5. Ревитализација Новог Брда на Косову1988.
6. Реконструкција Светих Арханђела код Призрена 1989-1999.
7. Пројекти реконструкција Скадарских манастира.
8. Пројект реконструкције Цркве у Златици код Подгорице.
9. Пројект реконструкције цркве Свете Марије Магдалене у Стону 1972.
10. Пројект обнове порушеног манастира Житомислић 2000.

Значајнији неизведени пројекти:
2. Црквени дом у Диселдорфу, 3. Саборни Храм Светог Саве у Србињу. 4. Двор Митрополије у Србињу. 5. Црква Свете Тројице у Скадру. 6. Саборни Храм у Приштини. 7. Саборни Храм у Ваљеву 8. Духовни цетар у Ваљеву. 9. Реконструкција Тврђаве Пале. 10. Руско-српска црква у Сарајеву 1993 (изливени темељи). 11. Црква Светог Фотија у Кикинди. 12. Уређење обала Саве и Дунава. и бројни други.

Изведени објекти народне и индивидуалне архитектуре: '
Значајнији пројекти 1. Конак Поповића у Гроцкој 1964. и стотинак другнх породичпих кућа и кућица за одмор и стотину адаптација подкровља широм земље.
У продаји су десетине типских пројеката у српском народном стилу у каталогу
„Σ-пројекта“, који се свакодневно продају.

Порушене, оштећене или покрадене цркве у рату 1991-95.:
1. Црква Светог Георгија у Славонском Броду, (срушена до темеља) 2. Црквица Светог Георгија у Паучју, (срушена до темеља) 3. Црква Светог Илије у Стријежевици, (оштећена) 4. Црква у Пакленици код Рајића, (растурена). 5. Црквица у Уштици код Јасеновца, (срушена до темеља). 6. Црква и црквени дом Светог Саве у Смолућу код Тузле, (срушен до темеља). 7. Свеправославни центар и црквица у Пероју код Пуле, (оштећен и опљачкан.). 8. Музеј СПЦ у Загребу, (миниран.) 9. Црква у Сухомлаки?, 10. Црква Свете Недеље у Бовићу, (растурена). 11. Црквица Светог Стефана Штиљановића у Валпову, (срушена до темеља.) 12. Црква у Нашицама?, 13. Црква Рождества Пресвете Богородице у Дрежници у Горском котару (опљачкана, али се сада опет наставља градња), 14. Црква у Бабићима код Шипова, (оштећена и опљачкана).

Цркве или црквени објекти и реконструкције
који су у градњи, или већ завршени:

1. Саборни Храм Христовог Васкрсења у Подгорици 1989-92-99. Саборни Храм Светог Јована Владимира у Бару, 3. Црквени дом у Бару 1997, 4. Црквени дом Светог кнеза Лазара у Бирмингаму у Енглеској са црквицом Свете Евгеније 1979-89 (I награда принца Чарлса). 5. Црквени дом и црква Преноса моштију Светог Саве у Ханоферу у Немачкој. 6. Црквица Вазнесења Господњег у Мровској 1984. 7. Крстионица Светог Саве у манастиру Каони 1984. 8. Црквени дом у Брдарици. 9. Црквица у Црниљеву. 10. Реконструкције цркве и конака у манастиру Каони. 11. Црква Светог кнеза Лазара у Банатском Карађорђеву. 12. Црква Светих Ћирила и Методија у Краљевићеву. 13. Црквица Педесетнице манастира Средиште. 14. Црква Светог Димитрија у Сечњу. 15 Конак и црквица манастира Свете Меланије у Зрењанину. 16. Водица Светог Илије у Долову. 17. Конак манастира Хајдучице са црквицом. 18. Црква у Какмужу на Озрену. 19. Црква Светог Георгија у Бајмоку. 20. Црква у Лединцима. 21. Црква свих српских мученика и новомученика у Белотићу посавотамнавском. 22. Црква у Комирићу. 23. Двор „Гласа цркве“ у Ваљеву 1989. 24. Црква Светог Илије на Требевићу над Сарајевом. 1993. 25. Црква Светог Георгија у Зминици на Дурмитору 1987. 26. Црква Светог Георгија на Равној Гори 1998. 27. Црква Светог кнеза Лазара у Накову 1998. 28. Реконструкција цркве Светог Николе у Приштини. 1980. 29. Реконструкција цркве у Стапару код Ваљева. 30. Црквени дом у Апатину 1998. 31. Храм Сабора Светих Апостола у Апатину 1992-99. 32. Пирг Светог Великомученика Руског Цара Николаја и Светог Николаја Велимировића у Апатину 1992-. 33. Конак - хотел - робна кућа у Апатину. 34. Црква у Сонти. 35. Црква Вазнесења Господњег на Убу (по узору Светих Арханђела код Призрена) 1998-99. 36. Водица Светог Стефана Високог и Препододбне Евгеније у Павлишу. 37. Црква Светог Луке у Крњачи. 38. Црква Светог Јована Владимира у Владимировцима. 39. Црква Светог Рафаила Банатског у Пландишту 1987 године. 40. Црква Вазнесења Господњег у Костолцу (пројект оскрнављен). 41. Црква Свете Недеље у Бањи Врујци. 42. Реконструкција цркве светог Албана у Цириху. 43. Реконструкција цркве Архиђакона Стефана у Сиднеју 1996. 44. Црква Успења Богородице на Златој Обали код Брисбена 1996. 45. Црквкца Свих Српских Мученика и Новомученика на брду Пардус у Љешанској нахији 1998.46. Црквица на гробљу у Снднеју 1999.47. Конак на Равној Гори 1998. 48. Црква Свих Светих, Доњи Дубац, Милићи код Ивањице. 49. Црквени дом и црквица у Заблаћу код Чачка. 50. Црква Благовештења на Црквинама у Требињу, (задужбина Јована Дучића) 1999. 51. Задужбина Црквица, Требиње 2000, 52. Спомен црквица Ранка Лазаревића у манастиру Каони 1999. 53. Конак у манастиру Каона. 54. Вештачко језеро у манастиру Каона 1999. 55. Ризница у манастиру Каона. 56. Витлејемска пећина у манастиру Каони 2002., 57. Црква Свете Тројице у Гацком. 58. Црквица Светог Јована у Цетињском манастиру. 59. Капија и пирг манастира Тврдош 2000. 60. Саборни храм Светог Саве у Србињу. 61. Трапезарија у Пландишту 2001. 62. Обнова пројекта цркве Светог Рафаила Банатског 2001. 63. Обнова и прерада пројекта цркве Светог Луке у Крњачи. 64. Црквица Светог Цара Константина и Царице Јелене у селу Горњи Добрић код Лознице 2001. (реконструкција Богородичине цркве у Мушутишту). 65. Крст попа Радојице Перишића код Гацка. 66. Саборни Храм у Торонту 1986, 67. Свети Архангели, Требиње, 2008, 68. Авети Антигон, Вучји До, 2008, 69. Пирг Светог Николаја, 2008, 70. Ризница у манастиру Каона, 2007.


Izvor

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Prof. dr Predrag Ristić

Počalji od Avramova taj Ned Avg 04, 2013 11:32 am

Intervju: Predrag Ristić, arhitekta

Bezdušni sistem guta ideju autora

Sukob sa Srejovićem nastao je zbog njegovog elementarnog nepoznavanja osnova geometrije, jer nije mogao da razume rekonstrukciju Lepenskog vira

Dalje







Hram u Podgorici

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Prof. dr Predrag Ristić

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu