Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 42 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 42 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Džudi i njeno pisanije
Danas u 1:58 am od Davidova

» Sanjanje ...
Danas u 1:29 am od Davidova

» Ћирилица
Danas u 1:07 am od Davidova

» Već viđeno (deja vu)
Danas u 1:05 am od Džudi

» Look dana
Danas u 12:55 am od Davidova

» Misli ili rečenice koje su vas dotakle
Danas u 12:41 am od Davidova

» Skupštinske rasprave
Juče u 11:49 pm od Davidova

» Peščanik - analiza dnevnih događanja
Juče u 8:14 pm od Brave Heart

» Filmske novosti...
Juče u 7:20 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta astronomije...
Juče u 7:15 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:54 pm od Brave Heart

» Corax - slika današnjice
Juče u 5:33 pm od Brave Heart

» Da je novac - osoba kako bi ga opisali.. ?!
Sre Nov 22, 2017 10:15 pm od Davidova

https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Podgorički humor

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

25052013

Počalji 

Podgorički humor




Ođe ću pisati o Podgoričkom humoru, kojega je bilo u izobilju...
Otvorila se robna kuća "Beograd".U samoposlugu poduži red za kukuruzni ljeb.Ispred Bobana nekoliko novopečenih gospodja ,koje na pitanje prodavačice Slobe ,Podgoričanke,koliko će koja ljeba ,odgovaraju moderno:-Dvesta,trista,pesto grama.
Na red dodje Bobo ,kojega Sloba pita ka da ga prvi put vidi ,a iz iste su avlije:
-Koliko ćete vi grama?
-Za tri guzice,koliko je dosta?-upita je Bobo
avatar
Johnny-Azra
Super član
Super član

Broj poruka : 6602
Datum upisa : 10.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Share this post on: Excite BookmarksDiggRedditDel.icio.usGoogleLiveSlashdotNetscapeTechnoratiStumbleUponNewsvineFurlYahooSmarking

Podgorički humor :: Komentari

avatar

Počalji taj Čet Jun 27, 2013 10:14 pm od Avramova

Svi smo mi po malo Crnogorci. :daj:

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Čet Jun 27, 2013 11:07 pm od furija

Avramova ::Svi smo mi po malo Crnogorci. :daj:
Nece biti da je tako ( bar sto se mene tice). A sto se crnogoske casti tice, pokojni pradeda mi je svasta nesto o crnogorskoj velicini pricao i kako im  je kralj Nikola presekao odstupnicu za Solun (o cemu mnogi nikad ni culi nisu)...  Ako vec tvrde da nisu Srbi srecna im albanizacija i put u "svijetlu buducnost"

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Čet Jun 27, 2013 11:21 pm od Avramova

Ma nisam mislila u tom smislu već ono

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Čet Jun 27, 2013 11:28 pm od Johnny-Azra

Jebite se fudbaleriiiiiiiiiiiiiiiiiiii...Sinji dođi u Crnu Gpru pa budi Srbin brate moj...Lakše je biti dio gej populacije nego Srbinu kod nas...

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Čet Jun 27, 2013 11:50 pm od digitalmandrak

Daj opleti jos neku anegdotu,rodjace...Da ne zaseremo ovaj divni blog posvecen humoru jednog grada politikom i ostalim glupostima...

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Pet Jun 28, 2013 12:02 am od Johnny-Azra

Tako je rođo, samo da nežem...Ima jedna...

Да би се осветио Зефу Шестану због оног прашка за буве, Марко Ђоновић позва једног дјечака и посла га да му купи "сјеме од клинаца".
Ђетић уђе код Зефа и затражи за сајџију тражену робу.
Зеф се насмија, узе новац и у кеснцу убаци мало најситнијих обућарских ексера. Уз то ишло је и упутство:
— Реци газда-Марку да гa посади ка лук, али да гa нe "стрцка" водом, јер ћe му сјеме зарђати.

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Pet Jun 28, 2013 12:08 am od Johnny-Azra

Isadora Duncan, samo za tebe...

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Sub Jun 29, 2013 12:06 am od Avramova

Bogati Kume Čoče, ti posta Jesenjin. Smile

Daj neku priču, šta si se stiso ko duvan čvarak.

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Uto Avg 06, 2013 2:16 pm od Johnny-Azra

Čekaj brate da se sjetim...
Eo malo u originalu...

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Ned Apr 13, 2014 2:35 am od Johnny-Azra

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Ned Apr 13, 2014 2:36 am od Johnny-Azra

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Pet Dec 26, 2014 5:28 pm od Johnny-Azra

Шћепо боксује са прваком Њемачке. Шћепо добар, али Њемац још бољи. Прсла Шћепу аркада у првој рунди. Крај рунде. Гојко Шћепу вели:
- Само тако, само тако, Шћепо, бољи си!
Друга рунда, бије Њемац Шћепа, цури крв из носа, из аркаде, Шћепо вас у комате.
- Само тако, само тако, Шћепо! - храбри Гојко кол'ко гођ може.
Гледа Шћепо Гојка па онако кроз зубе вели:
- Гојко, могу ли те замолит да припазиш мало на овога судију, е изгледа он ме уби!

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Pet Dec 26, 2014 5:29 pm od Johnny-Azra

Имали смо ми неколико добрих радника из Зете.
Један, тобош најбољи, брзо не напуштио и пошао у иностранство.
Нагумира се брзо пара, и ево га у Голубовце, кад је то било ријетко, с великом „мечком".
Корзо кроз Голубовце, шетају Зећанке, лијепе богоми и у они вакат. Наш Зећо избачио руку из мерџе и мјерка једну старију и једну млађу, што су се уфатиле под руку.
- Добро вече ви а, - рече Зећо из Минхена.
- Добра ти срећа дабогда.
Прича Зећо са старијом, а мјерка младу и договори се да младу изведе на пикник.
Ојде Зећо мерџом, а ова млађа пита старију:
- Чули ти, Јано, што ми ови мали Милошев рече? Он помену нечесови пикник, што ти је то, а?
Јана, онако знанствено, тумачи:
- Не знам ја, моје дијете, што ти је то пикник, али ти плакни ту несретницу, за сваки случај.

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Pet Dec 26, 2014 5:31 pm od Johnny-Azra

Прелази Бего улицу, у два сата по поноћи, па испод свога балкона 'оће да се побура. Са трећега спрата гледа га комшиница што ради. Бего тресе рукама, тражи онога мрча, кад комшиница озгор:
- Не мош га наћ комшија, а?
- Не богоми комшинице, но ми се разигра, па га не могу уфатит.

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Pet Dec 26, 2014 5:34 pm od Johnny-Azra

Љетње вријеме. На саставке игра се покер са мајстор Божом. Испод топола посиједали на оне крше, а на један шкањ ставили доста пара. Ми у највишу игру, кад од некуд ево два милицајца. Побачасмо карте, па бјеж. Милицајци посиједаше и узеше наше карте у руке.
Божо, ка што га је бог да, држи карте у руке и гледа у оне милицајце. Не збори ништа, ка да је све у реду.
- 'Оћемо ли мајсторе? - вели један од милицајаца.
- Ајмо, вели Божо.
- А што играмо?
- Покер, - вели Божо.
- А ушто играмо? - пита милицајац.
- У то-то-тополе, - вели Божо.
- А што је ово пред нама?
- Е то, е то, су, су ви же-жетони за тополе.

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Pet Dec 26, 2014 5:42 pm od Johnny-Azra

Кољо "поштијер", како га зову познаници, разносио је пензије. Уђе у једну кућу, гдје се придало мушко дијете. Он одброји оцу пензију колико сљедује и остави је на колијевку. Не надајући се оволиком "поклону", домаћини изнесоше ракију, пршуту, сир...
Кад је добро омезио, а богме и "оквасио" грло, диже се Kољo и рече домаћину:
— За сваки случај, потпиши да си примио пензију!
— Коју пензију?! — чудио се пензионер.
— Ову што сам ставио на колијевку. Тако се ваља! — рече Kољо шеретски.

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Pet Dec 26, 2014 5:45 pm od Johnny-Azra

За вријеме покладних карневала, ишле су улицама групе "сурета". Међу њима и један познати пијанац, молер Стево Црни. Одабрао је као маску огромну флашу, коју је направио од картона.
Питају ra другови:
— Зашто баш боцу?
— Читавог живота гледа сам боцу споља. Оћу једном да видим како је унутра.

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Pet Dec 26, 2014 6:05 pm od Johnny-Azra

Један професор из Куча попрска хемикалијама воћке и напише на табли:
"Дјецо, не једите ово воће, јер је отровно! Прскао сам гa против штеточина!"
Дјеца се, богме и уплашише. А свако, хвала богу, писмено, па неће да се потрују, јер их "профа" не би слагао. Била је то велика жртва, јер су брескве биле добиле лијепу боју: црвенкасто-наранџасту!
Једнога дана професор, шетајући кроз башту, виђе једног даљњег комшију на врху брескве.
— Што то радиш, Кољо?!
— Зар не прочита да су отровне?!!
— Јесам вала, али ме нешто фамилија напучила, па сам ријешио да извршим самоубиство!

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Pet Dec 26, 2014 6:08 pm od Johnny-Azra

Стари Симо, звани шпенадла, једног дана, зачује звоно на вратима и отвори. Кад оно аквизитер дошао са признаницама, да наплати воду!
— Тачно 15 динара, чика Симо!
— А што толико, побратиме? Ка да сам полока читаво Скадарско језеро!
Ово није само вода, него једна трећина за канализацију!
— Платићу воду, а канализацију нећу. Ја имам затвор, не излазим спорај себе по мјесец дана. Напувам
се ка фузбало!
— Али, чика Симо, канализацију мора неко платити!
— Бајто мој, нека плату они-што више серу од мене. Они брате у директни пренос из Скупштине!

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Pet Dec 26, 2014 6:25 pm od Johnny-Azra

МИНХАУЗЕН ОД РИБНИЦЕ



КО КИШОТ?

"Пошли ми добровољци у Црвену армију, прича Саво, и наставља:
Постројили нас за рапорт пред Стаљином. Он испред нас, а ја кихнем:
— Апћихаааааааа...
Стаљин викне:
— Ко кишот?!
Сви ћуте од страха. Он издвоји првог:
— Ти кишот?!
А јадник ћути, што је Стаљин схватио као одобравање:
— Стрељајет!
Опет кихнем, а он стријеља другог, и трећег... И ја се јавим:
— Ја кишот!
Стаљин се насмије:
— На здоровље, мој јунак из Черне Горе".



ШАМАР АЈЗЕНХАУЕРУ

.- "Када су изабрали новог америчког предсједника Ајзенхауера, прича Саво: Ја се сјетих када смо за вријеме рата били на фронту у Италији. Он генерал, ја партизански официр. Позва ме да играмо шаха.
Матирам га у три потеза, а он пљуне под моје ноге, љут што гa је матирао "дивљак са Балкана".
Опалим му шамарчину да се изврнуо на земљу.
— Жао ми је што тада не убих матрака, сад би бирали другог предсједника!
Сви су ми Италијани скандирали: "Браво, Саво ди Монтенегро!"



ШИЊЕЛ СА СУТЈЕСКЕ

"Из обруча на Сутјесци се некако извучем, али остадох без шињела — сјећа са Саво.
У Италији, гдје сам био интерниран, примијетим вјетар нешто носи: оно, мој шињел, који сам изгубио на Сутјесци!"



КАЗАН ЗА ЦИЈЕЛО СЕЛО

"На Космету, гдје сам живио до почетка рата, имао сам огромно имање.
Све сам засијао пшеницом и поврћем, поче нову причу Саво. Позовем на мобу читаво село, преко хиљаду душа. Имао сам, срећом, огромни казан. Да промијешам ручак за толико аргата, морао сам да се пењем мердевинама. Кутлача је била 4 метра дугачка, а унутра 4 вагона купуса се крчкало и 50 брава. Запршка се посебно кувала у 2 гвоздене бачве, па смо сићевима на чекрк сипали у казан.
Пошто су се сељани најели, полијегали су у 'лад једне мурве. Десетак људи није је могло ошапит. А у 'ладу је било толико зима да су се усред љета покривали јорганима!
— А ђе је сад тај казан?, приупита ме један момчић. А ја њему праву истину:
— Метнуо сам га на точкове и с њим кренуо у Црну Гору, кад нас Арнаути 1941.-ве прогнаше из Метохије.
И оставих казан у Руговској клисури, јер се заглавио, није могао да прође. Ни вода, па се ријека преградила и послије рата служио је казан за брану хидро-централе — Ругова један..."



САВОВИ ПИЛИЋИ

"Послала ме жена у пјацу да купим јаја за Ускрс. Ја донесем до куће једно 20 комата. Кад оно кућа закључаиа. Жена засјела на кафу негдје у комшилуку. Ја немах куд, него да се окупам у Морачу. Те право под висећи мост. Јаја ставих под капом да се не грију на сунцу... Заспем мало, кад нешто поче да пијуче и кљуца ме по глави.
Подигнем капу, кад оно излегла се пилад. Окупише сс купачи и један тркну до пољопривредне апотеке и донесе Галофаг".
Пошто нема квочке, ја нахраних сироту пилад и заспах... Таман у тврди сан, кад неко кукуријекну на врх мене. Погледам, кад моја пилад порасла. Свако по 10 кила живе ваге. То су била јаја од оне крупне расе. Те ја на лицу мјеста продах на грабуч 19 кокошака, а кокота оставих за себе... Мјесец дана смо од њега јели супу и печење.
— Могли смо ми први отворит фабрику Арго-супа! — присјећа се Саво Монтенегро. Али наши џогањи радије отворише фабрику макарона. Пих, ја сам се у Италији провуковао кроз макароне, толико су биле велике. А ови одабраше оне ситне... Донио сам ја за успомену једну макарону! Та макарона се чува у Завичајни музеј!



МИЧУРИНОВЕ КРТОЛЕ

Нашао Саво негдје Мичуринову књигу и поче да прича свом куму Раду и комшији Велиши како се у Русији саде кртоле на спратовима. Да би се нашалили с њим због свих измишљотина, предложе да они засаде кртолу. Ураде то утроје. Како је зеленило расло додавали су по колица земље, а све то у четвртастом оквиру од дасака. Кад је било вријеме вађења. Раде и Велиша откопају, кад оно мале кртоле родиле на 4 спрата. Биле су ситне, преситне. Донесу они пола вреће кртола из куће и затрпају.
Када је Саво дошао, свечано отворе кућиште, кад оно кртола, али у врећи! Саво се чуди одакле врећа? Објаснише му да се сигурно помијешало сјеме од кртоле и конопље, па је и врећа родила.
— Није то могуће! не вјерује Саво.
— Ада, куме, ми тебе вјеровасмо читавог живота, а ти нећеш за по вреће кртоле.



СКРАТИО ХИТЛЕРУ БРКОВЕ

Обавезно друштво пензионера у парку пред хотелом "Црна Гора", гдје чекају поштара да приме "социјалну помоћ", бар за једну кафу дневно. Међу њима и Саво. Тече прича за причом. Неко гa приупита:
— Како оно би, Саво, с Хитлером?
— Пушти говна! Али, кад већ тражите да ви испричам. Напишем му ја писмо: " Адолфе, како сам знаш
да ми дођеш на неутрални терен у Стамбол! Имам да ти нешто важно кажем!
Много те мрзи твој Саво од Рибнице".
— И, дође ли, хер Адолф? — пита један радозналац који је, додуше, ту причу чуо бар два-три пута.
— Дође ка аустријски цуксфир. Стаде мирно испред мене и салутира нацистички. Ја на исти начин испружим полу-високо стиснуту шаку палцем између средњег и кажипрста! Шипак, мој Адолфе.
"Ајде, Саво, да сједнемо у кафићу преко пута". Те ја њему: — Погани, што чиниш од Русије. Чекам те код Стаљинграда и ту ћу те самљет. О томе смо се договорили ја, товаришћ Стаљин и маршал Рокосовски!
— Одједном Хитлер од страха прде ка маска. Те ја њему звизнем шамар. Повучем ra за бркове и ишчупам на оба краја!
— Како, Саво, кад је Хитлер имао мале брчиће испод носа?
— Kojeгa си ђавола исчупао?! — пита радознали.
— Он је прије имао веље бркове ка да је из Братоножића.
— Е, нећеш вала да личиш на Стаљина, те му их ја скратих. Остаде му мало длака под нос!
— Послије су забранили његове слике са вељим брцима, да неприча бруку ко му их оскубе! — настави
Саво с поносом.
— Растависмо се ту и ја му оставих рок: "Најдаље до 9. маја 1945. да капитулираш. Послуша ме и талијански маршал Бадољо 43. године!"
Исприча Саво и рече да га је обавијестио неко из швапске амбасаде да му је трајно забрањен улазак у Аустрију, јер је осрамотио њиховог држављанина!



САВО НА ЈАЛТИ

— А како је било на Јалти? — пита један пензионер Сава од Рибнице, носиоца "Златне ленте Републике Андоре" (изгубио ју је негдје).
— Био сам шеф обезбјеђења за вријеме скупа Стаљина, Черчила и Рузвелта. Стаљин ме лично поставио. Рекао ми је да има само у мене повјерење.
— Река је Черчилу:
"Ово ти је муња небеска са Пелева Бријега! Кога он чува, то је ка у трезор швајцарске банке!"
Рузвелт ме загрлио и рекао:"У твојим смо и божјим рукама!"
— Послије смо се спријатељили, наставља Саво.
Док смо пили кафу, вели ми Франклин: "Саво. брате мој, ако уграбиш мало слободног времена, послао бих те на Пацифик да средиш Јапанце. Да тркнеш. јуначе, до Окинаве и заузмеш је на јуриш. А и Иво Џима чека на твоје војничке квалитете!"
Обећах му, ако ме здравље послужи. Но, мало грипа наврнух, па не пођох!
— А Черчил, што ти оно рече док сте пили чај?
"Саво, пишем мемоаре. Ти ћеш ући у њих трупачке, у шесто поглавље. Ни маршал Монгомери није заслужнији од тебе!"
— И уђе ли у мемоаре? — пита један скептик.
Уђох у рукопис, али приликом штампања избачише ме. Рекоше: "Он је комуниста. Напоље са њим из Мемоара!" За ђавола, наставља Саво, чули су да сам ја неке наше главаре примио у Партију: Темпа, Блажа и Мошу!
— И тако, они те избачише из Мемоара?!
Јесу, али сам ушао у Енглеску енциклопедију као човјек који је први примио француску заставу на Ајфелову кулу, кад смо Њемце протјерали!
И тако Саво показује ожиљке на руци. Час су са Казерте, час са Монте Касина, али су се ране селиле од Стаљинграда до Берлина и Нормандије!
— Јеси ли пратио искрцавање Савезника у Нормандији, Саво, људино? — ласка му тобоже један пеизионер.
— Чуш, јесам ли?! — По мојим плановима све се одвијало. Ја сам се први искрца и побоо нашу заставу
са петокраком. Послије је у Београд одабрана баш та застава, коју сам ја шио и смислио!
— Од топова у Нормандији сам оглувио. Још ми уши зунче, ка оно код Монте Касина.
— Ено иде поштар! — рече један скоро шапатом, али Саво то добро чује:
— Ђе је, оста сам без динара.
— Како си чуо кад си оглувио?! — тобоже се чуди онај шаптач.
Саво за све има објашњење:
— Оперисали су ме чувени амерички доктори.
Разапели су ми нове бубне опне са једног њемачког генерала којег сам лично стријељао!
Савова машта је била неисцрпна.



САВОВ РАТНИ ТУРИЗАМ

Прича Саво како је на Сутјесци митраљезом косио Њемце.
— Та, та, та... Падали су као патке.
— И поби их баш све?! — пита један пажљиви слушалац.
— Не, само половину!, каже Саво.
— Преполовио сам дивизију "Принц Еуген".
— А ону другу половину?
— Сачувао сам их ради туризма послије рата!



ОСЛОБОДИЛАЦ КАЗЕРТЕ

Саво је неуморан приповједач. Исприча десетак пута причу, усаврши верзију, па и сам повјерује да се то збило. Тако је једном приликом испричао како је као, "команданте партиђани талијани" протјерао Њемце из Казерте.
— Опколимо их ми! А ја штампао летке у којима пише "Саво Монтенегрино, који вас је побио на Сутјесци, нуди мир: истакните бијелу заставу..." И предадоше се сви сем једног официра. Њега сам стријељао на лицу мјеста.
Прича Саво како је народ Казерте исписао по граду пароле:
"Вива Саво Монтенегро!"
Нудили су ми да будем градоначелник! Али, одбио сам ријечима:
— "Ја сам ратник! Идем за Русију да и њима помогнем. Послаће Стаљин за мене специјални авион. Не
звао се ја Саво, ако их не ослободим као Казерту".
Показао је неке ожиљке на рукама.
— Овај је из Казерте, а изнад њега из Монте Касина. Ту смо их покоматили. Пуцао сам лично из топа.
Тада сам мало оглувио!



И БЕРЛИН ПАДА

Саво неуморно прича како је у једном тенку био он, а у другом Војо Бурзан. Војо Зампа (Криви) како су га звали Талијани.
— Ја дам rac и први улетим у Берлин. Окренем се: ни Руса, ни Воја. Ја узмем руску заставу и примим је
на врх Рајстага.
— Када се спуштих, Руси аплаудирају! Док су ме носили на рукама прими се гope један Рус. Њега сликају и напишу да је он попео заставу. Ето, подвалише ми, а Стаљин је баш хтио да ми уручи орден Суворова!
— Штета!, рече један слушалац ових доживљаја.
Имали би у Подгорици два носиоца ордена Суворова, тебе и Воја!
— Да сам хтио, мога сам донијет' два кила тих ордена! — заврши Саво.



ПЉУНУО ЂЕНЕРАЛА ФРАНКА

Саво прича да је свуда стизао! Нарочито кад му је одмах након сусрета са Де Голом у Паризу, пјевао пјесму о шпанском "каудиљу".
Било је то овако:

"Ђенерал Франко гради брод,
На крми му стоји рог,
А на рогу катанац.
Ђенерал Франко магарац..."

Објави то "Фигаро" и кад му преведу, позове га Франко да се састану на неутралном терену — у Андори, малој државици, коју је Саво мога "препишат кад се напије пива".
Окупи се кита новинара. Дође и Франко црвен у лице. На глави му капа рогача. И ја му рекох: "Са том капом личиш на магарца! Скини је и ка да си самар скинуо!
Послуша ме и сједосмо у хотел. Поручи по пиће. Ја се уфатих за такулин, а он: "Нећеш вала, пјесниче. Платићемо ми од онога блага што је Колумбо донио из Америке!"
Ја изјавих да сам дошао из најљепше земље на свијет. Франко се поново наљути. "Како кад је Шпанија најљепша?" — вели он. Мучи бруко и не бестија! Он мене шамар, ја њега пљунух.
Због тог подвига Андора је одлучила да Сава одликује "Златном лентом првога реда". Прогласише га и за Витеза Андоре. Објавила је то сва штампа. Сјутра-дан стиже телеграм од Де Гола:
"Месје Саво, пошто у ризници немамо злата, а манкали су нам и ордени, нарочито Легија части, замолили смо власти у Андори да ти дају још једну ленту у наше име! То је за онај твој подвиг што си примио нашу славну заставу на Ајфелову кулу.
Волите до гроба Твој Шарло". Кад је то сазнао Франко, прича даље Саво, одлучио је да ме и он одликује.
— За пљување, питах га ја?
"Не, него за твоје трајно јунаштво!" — рече Франко.
Река сам му:
"Не могу примит' ту твоју гвожђурију, јер сам се против тебе борио за вријеме Шпанског грађанског рата. Рањен сам на Мадриду у руку..."
— Јадна твоја рука!, — пожали је неко од слушалаца—. Свуда је стизала. Ошамарила је Ајзенхауера, Хитлера, претрпјела грдне pанe. А била је начета у Мадриду! Само не знам како претрпље да те Франко
ошамари.
— Нијесам ни осјетио. А ја кад сам га пљунуо, пренио сам му грип. Лијечио се до краја живота.
— Не проди лако Братоношки вирус!



НАДМАШИО СТЕКИЋА

Када је Ненад Стекић поставио европски рекорд у скоку у даљ, Саво коментарише у повећем друштву:
— Тешко ми се скидат'. Ја толико могу трупачке скочит. Једном сам пробао у Италији и скочих преко
10 метара.
— То је зато што си лаган, мршав!, помаже му један комшија!
— Ђавола лаган! Имао сам десет конзерви месних по џеповима. Да сам их извадио, доскочио би' и 15
метара!
— А у вис, како скачеш? — пита онај исти комшија.
— Три метра без мотке, а са њом осам и по!
— А како трчиш?
— Колики је рекорд свијета? пита Саво.
— 100 метара за десет секунди и кварат!
— Их, то ннје ништа! Ја сам трчао на Олимпијади за 9 секунди. А да сам тренира, мога бих и за седам!
— Имаш ли коју златну медаљу?
— Имао сам кило, али сам да родбини за зубе.
Зато они сад једу ка олимпијци.



ЋИКАРА ЦУКРА

Кад си већ био у Италији за вријеме рата, како сте преживјели у логору? — питају Сава од Рибнице.
— Тешко, да се ја нијесам сналазио. Набавио сам ћикару цукра од једне Талијанке која се напрасно
заљубила у мене. Та ћикара нам је свима била за годину дана довољно. Било нac је 450 у три бараке!
— И баш су сви засладили?, интересују се знатижељни.
— Никад нам није фалило до капитулације Италије!
— Како забога, кад је била само једна једина ћикара?!
— Лако! Ставили смо стакло одозго и кроз њега умакали. Сад се ћикара, стакло и цукар чувају у музеју у Италији. Одио сам да то гледам, па сам мало лизнуо. Био је још сладак!
— Кроз стакло?, пита један мангуп.
— Не него директно! — закључи Саво своје доживљавање.



ЗЕМЉА ЈЕ ОКРУГЛА

Расправљају комшије о томе да је земља округла. Саво се наљути и рече:
— Лажете!
— То је славни Коперник утврдио!, каже капетан предратне војске. Дању смо горе окренути сунцу, а
увече доље!
— Лажете!, понови Саво. Кад би то било истина, просула би се пиша из бокаре на мене. Ја је држим под кревет по ноћи!, закључи он побједоносно, псујући све и Коперника приде.



ШАФХАУЗЕН И МИНХАУЗЕН

Шафхаузен је познати швајцарски ручни сат, а Минхаузен, главни јунак романа "Барон фон Минхау-зен", познати лажов. Једном приликом из радија позову Сава да прича своје доживљаје. Водитељ "Веселе вечери" га најави као Минхаузена од Рибнице. Чим укључе микрофон Саво викне:
— Стој, прекини снимање! Ја нијесам Минхаузен!
— Тако смо се договорили, Саво, рече уредник.
— Нијесам ја лажов Минхаузен!
— Па што си онда?!, изнервира се домаћин.
— Најавите: "Своје доживљаје прича Саво Шафхаузен!"
Ништа није снимљено. Свако је имао своју истину.

ФУДБАЛСКА ВЕЛИЧИНА

Када је "Хајдук" гостовао у Подгорици, одмах послије рата, окупе се љубитељи фудбала да виде тренинг чувених сплитских играча.
— Ко је онај чичељаве косе?, пита Саво.
— Оно је Јозо Матошић. А онај други брат му Фране! — рекоше Саву.
— Их, играо сам против њих за вријеме рата. Ја играх за Енглезе, јер ме лично замолио генерал Ајзенхауер. Те Матошиће сам дриблао ка мајмуне.
Научи неко Јоза да се на крају тренинга нашали са Савом, као да гa је тобоже препознао:
— Ћао, Сале, како си фудбалеру свих времена!, рече Јозо и загрли човјека којега први пут види!
Када је Јозо пошао, Саво рече друштву на трибинама:
— Ето, видите, Саво никада није лажао!



СЈЕВЕРНИ ПОЛ

"Био сам на Сјеверни пол" — тврди Саво.
— Стиже ми телеграм од ванбрачног сина Дуке од Медеона, Петрашина: "Долази, Саво, упадаш у екипу
за Сјеверни пол као искусни ловац на међеде и фоке!"
Те ја право у Берлин, а отолен на Сјевер авијоном те клизи на лед. Кад тамо, зима, стотину испод нуле! Ја викнем "О", направи се ледени колутић. Поновим то пет-шес' пута и наслажем. Испаде округла кућа! Још викнем: "Цртица" и— покрих њом кућицу од леда.
— Ђе да легнемо?! Те ја та-та-та, побијем 10 бијелих међеда. Одерем чапре и сви полијегамо у топле
чапре. А лако се осушише, јер је тамо поларни дан, сунце по године не залази!
"Овођен је Сјеверни пол" — рече Петрашин.
— Ја пободем црногорску заставу. И сад је тамо, види се из авијона!
— Кад сам се врнуо, позваше ме у Уједињене нације да зафале и дадоше ми орден. Дајте га Американцима, рекох им, јер ћe они, свеједно, јавит да су први тамо стигли, још прије Колумба!



КА СЈЕВЕРНИ ПОЛ

— Паде у Подгорицу снијег, три метра и кусур.
Кад се дигох ујутро, ми ка у туњел. Те ја ижљегох и прокопах гope рупу. Да опростите, почках се, кад оно растопи се снијег свуђ около.
Саво позове грађане да исто ураде, мушко и женско. Снијег се отопи, јер га побураше.
— Отада су ме звали по Југославији, да им отопим снијег на фузбалским игралиштима. Ја сам то
патентирао под именом "Савопиш". Најслађе сам се бурао у Загребу и Сплиту!
- Још се и данас тамо чује моја апа!

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Sre Apr 12, 2017 2:00 am od Istina ex Natasha

Izgleda da je ovo veoma interesatno. Problem je sto ne znam Crnogorski jezik, pa ne razumem. Svuda sam trazila da kupim recnik u Melburnu. Nema. Mozda nadjem kad dodjem u Srbiju.

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Sre Apr 12, 2017 10:57 am od Svarog

Ma ne vredi, i ja sam pokusao pa ne razumem

Nazad na vrh Ići dole

Počalji  od Sponsored content

Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu