Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 24 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 24 Gosta :: 1 Provajder

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Peščanik - analiza dnevnih događanja
Juče u 6:56 pm od Brave Heart

» Filmske novosti...
Juče u 6:54 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta umetnosti
Juče u 6:53 pm od Brave Heart

» Vesti - književnost...
Juče u 6:49 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:28 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta astronomije...
Juče u 5:37 pm od Brave Heart

» Corax - slika današnjice
Juče u 5:09 pm od Brave Heart

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Uto Jul 25, 2017 7:07 pm od Brave Heart

» Misao dana
Uto Jul 25, 2017 12:45 am od Davidova

» Šta trenutno slušate?
Uto Jul 25, 2017 12:43 am od Davidova

» Pjesma koja Vas opisuje u nekim momentima...
Uto Jul 25, 2017 12:26 am od Davidova

» TV lica - moj izbor
Uto Jul 25, 2017 12:06 am od Davidova

» Spomenici
Uto Jul 25, 2017 12:01 am od Davidova

https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Začetak masovne proizvodnje bombona

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Začetak masovne proizvodnje bombona

Počalji od Loreal taj Ned Mar 10, 2013 3:32 pm

Trgovci detinjstvom



Bombone su postale masovni proizvod zahvaljujući tehnologiji, ali su njihovi proizvođači poslovni uspeh i zaradu gradili na nečemu drugom: umeću da u odraslima probude decu. Među crnohumornim situacijama koje je zabeležila novija istorija je i ona da je u Drugom svetskom ratu, dok je tonuo američki brod „Leksington“, posada predano spasavala sladoled i bombone iz ostave, gutajući ih halapljivo u begu ka čamcima za spasavanje. Ovakvo ponašanje američkih vojnika predstavljalo je prst u oko mnogim visokim oficirima, koji su se i inače protivili običaju da porodice svojima na frontu šalju slatkiše. Smatrali su da žestoka pića predstavljaju daleko primerenije stimulanse za muški posao kakav je rat, nego bombone koje podsećaju na udobnost detinjstva i doma i na emocije od kojih „pate“ žene. Činjenica je da su žene, naročito od druge polovine 19. veka, bile glavne mušterije proizvođača bombona, naročito čokoladnih, ali su za ovu vrstu slatkiša vrata na tržišu pre odraslih širom otvorila - deca. Još je sredinom 19. veka jedan londonski slatkišar u svojim poslovnim knjigama zabeležio da su dečaci i devojčice njegove najbolje mušterije, a pre svih oni najmanji.

Zahvaljujući sejanju šećerne repe na velikim površinama i tehnološkim prodorima u fabričkoj proizvodnji industrijski rafiniranog šćera, sladoled, gazirani sokovi i bombone su postali tržišni hit koji je ubrzo bio i masovno dostupan. Bombone prodavane za peni po komadu, dopadljive i pristupačne, uslovile su da se mnoge poslastičarnice transformišu u prodavnice bombona, koje su postale okupljališta dece ranog američkog kapitalizma. Stakleni ormarići sa slatkišima blistavih boja, zanimljivih oblika i različitih ukusa i izlozi ukrašeni „kao iz bajke“ predstavljali su primer uspešnog reklamiranja.

„Prerijska Biblija“

Nakon pomnog razgledanja robe, deca su mogla da odluče za koju bombonu će dati svoj peni. To nije bila nimalo laka odluka, jer je izbor bio ogroman: kisele i mentol bombone, žele bombone, gumene bombonice, lizalice, bombone od šećera javorovog sirupa, ogromne bombone – loptice, penaste bombone, pastile od limuna, bombone koje su se umotavale u papir i mnoge druge. Pored toga, mnoga deca su sama zarađivala taj peni koji su morala da plate, pa su itekako vodila računa kako će rasporediti stečeni novac. Prodavci ih zato nikada nisu požurivali u razgledanju a nekada su im davali robu i na veresiju, računajući da će, i kada odrastu, ostati verne mušterije - kako njima tako i njihovom proizvodu koji budi nostalgiju za detinjstvom.

Dokaz za takvu „trgovačku premisu“ nisu morali da traže u statistikama i analizama. Pored dece, njihove redovne mušterije su bili i odrasli. „Naši izlozi su obdanište za odrasle, kao i za decu“, zabeleženo je u jednom žurnalu njujorškog prodavaca slatkiša. Naravno, nisu sve bombone koštale jedan peni; kvalitetnije ili one koje su se pakovale zajedno koštale su više, ali su se i odrasli slabijeg imovinskog stanja ponekad mogli počastiti. Bombone su imale i regionalni karakter. Praline, odnosno karamelizovani bademi ili lešnici, bili su toliko omiljen južnjački specijalitet u Nju Orleansu da su njihove prodavce nazivali pralinerima. Na severoistoku su bile popularne bombone od javorovog sirupa.

Kako je rasla američka trgovina slatkišima, žene su se sve više prepoznavale kao posebno zahvalne mušterije. Kupovale su ih za svoje porodice i primale na poklon od drugih. Bila je to privilegija gradskih žena, sve dok se krajem 19. veka nisu pojavili prodajni katalozi i za seoska naselja. U SAD je prvo 1872. izašao cenovnik Montgomerija Vorda, a zatim je 1884. u Kanadi štampan katalog Timotija Itona nazvan „Prerijska Biblija“, da bi 1886. godine, ponovo u Americi, izašao katalog firme „Sirs i Robak“. Ti magični sažeci iz gradskih prodavnica nudili su obilje robe, među kojom i bombone, pa su uživanju sada mogle da se prepuste i zemljoradničke porodice.

Ljubav i čokolada

Da bi se podstakla prodaja i obogatila ponuda, bombone su prilagođavane raznim prilikama, sve dok važni praznici poput Božića i Uskrsa nisu postali prepoznatljivi i po posebnim bombonama koje su postale njihov zaštitni znak. Bombone su se nametnule i kao neizostavan deo udvaranja, venčanja, diplomiranja, dečijih proslava, a naročito rođendana. U tim proslavama posebnu ulogu su imale čokoladne bombone. Njih su Severnoamerikanci sve do druge polovine 19. veka uvozili iz Britanije, gde su Frajevi iz Bristola, Kedberijevi iz Birmingema i Rountrijevi iz Jorka, svi odreda kvekeri, bili industrijski giganti. Pola kilograma Frajevih čokoladnih bombona, na primer, vredelo je 1776. gotovo koliko i prosečna nedeljna zarada jednog poljoprivrednika, ali su njegovi proizvodi bili toliko omiljeni među elitom u Bristolu da mu je posao cvetao.

Severnoamerikanci su se pridružili evropskom nadmetanju pred kraj 19. veka, kada je menonit Milton Snejvli Herši, započeo svoju karijeru kao slaboobrazovani mladi šegrt u jednoj poslastičarnici. Tu je o proizvodnji bombona naučio dovoljno da bi mogao sam da napravi mlečne karamele koje su njegova majka i sestra ručno umotavale u papir. Pošto je imao sreće da sretne, ali i sposobnosti da ubedi jednog engleskog trgovca da uvozi njegove karamele, našao je bankara koji je pristao da mu obezbedi novac. Tako je Herši osnovao kompaniju "Lankaster Karamel", u čije je četiri fabrike uskoro zaposlio 1.500 ljudi. Herši je 1900. prodao fabriku karamela da bi se usredsredio na čokoladu, za koju je tvrdio da nije samo slatkiš već i hrana, te da bi u američkoj istoriji potom bio upamćen kao „car čokolade“.

Tržište bombona imalo je svoje posebne mušterije – udvarače. Mladić je mogao da ponudi svojoj dragoj "francuske tajne", tvrde bombone umotane u papir uz koje je išla i romantična pesma. Sedamdesetih godina 19. veka tvrde bombone su kao udvarački poklon potisnuli orasi i karamele sa prelivom, nugati, italijanske krem bombone, čokoladne bombone... Za razliku od tvrdih, meke bombone morale su da se pakuju u kutije, a u tržišnoj trci slatkiš se sve više prepoznavao i po izuzetnom omotu. Fabrika "Kedberi" je 1861. ponudila prve kutije slatkiša u obliku srca za Dan zaljubljenih. Tako je otpočela trka i u masovnoj proizvodnji lepe i upečatljive ambalaže za bombone.

„Sreća u industriji“

Engleski trojac industrijskih giganata čokoladnih bombona i drugih čokoladnih proizvoda Fraj, Kedberi i Rountri, koji su svi bili kvekeri, ostao je zapamćen i po nastojanju da se kvekerski principi primene i u poslu. Članovi porodice Fraj koji su upravljali kompanijom pod parolom "Sreća u industriji", uspostavili su bolje uslove rada u fabrici, formirali sportske i omladinske klubove, obezbedili povlastice za zdravstvenu zaštitu i penzije. Žena vlasnika fabrike, Elizabet Fraj, bila je zaslužna za reformu engleskih zatvora. Ona je predvodila i kampanje za beskućnike i duševne bolesnike i žestoko se protivila smrtnoj kazni.

Braća Kedberi bila su takođe i prosvećeni poslodavci, a Džordž Kedberi osmislio je model "fabrike u dvorištu". Sagradio je kompanijsko naselje Bornvil na jugu Birmingema koje imalo škole, biblioteku, bolnicu i prostrane kuće za radnike. Njihova kompanija je bila pokrovitelj mnogih sportskih i rekreativnih aktivnosti. Rountrijevi su, pak, svojim zaposlenima obezbedili veoma povoljan penzioni fond, petodnevnu radnu nedelju i mnoge druge povlastice. Isticali su se naporima da se otkriju i analiziraju suštinski uzroci siromaštva i srodnih problema. U tu svrhu osnovali su i finansirali tri fonda pod imenom "Rountri" koja su se bavila ozbiljnim istraživanjima i objavljivala veoma uticajne studije o alkoholizmu i siromaštvu.
avatar
Loreal
Profi član
Profi član

Broj poruka : 3359
Datum upisa : 30.01.2013

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu