Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 47 korisnika na forumu: 4 Registrovanih, 0 Skrivenih i 43 Gosta :: 2 Provajderi

Avramova, Hypnosis_, Salex, Храст

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Šta trenutno slušate?
Danas u 7:13 pm od Hypnosis_

» Koji internet radio slusate?
Danas u 7:06 pm od Hypnosis_

» Fotografija dana
Danas u 6:11 pm od Avramova

» Neobični enterijeri
Danas u 5:28 pm od Poli

» Sreća
Danas u 5:20 pm od Salex

» Neobična a lepa arhitektura
Danas u 5:18 pm od Poli

» Umjetnost od kane
Danas u 5:03 pm od Poli

» Origami
Danas u 5:01 pm od Poli

» Paint it, Black
Danas u 4:59 pm od Poli

» Fraktal art
Danas u 4:57 pm od Poli

» Tattoo art
Danas u 4:55 pm od Poli

» Grafiti i murali
Danas u 4:54 pm od Poli

» Kolaz
Danas u 4:52 pm od Poli

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Prava pobožnost

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Prava pobožnost

Počalji od Istina ex Natasha taj Sub Feb 23, 2013 5:44 am

PRAVA POBOŽNOST

'Danas su ljudi u religiju uneli sve i svašta... Ako je Bog jedan i istinit, zašto postoji toliko mnogo sukoba i različitih shvatanja među onima koji tvrde da su Njegovi?

* * *

U svom pismu hrišćanima koji su živeli u gradu Korintu* apostol Pavle je kazao sledeće:

"Molim vas braćo, imenom Gospoda našega Isusa Hrista, da svi jedno govorite i da ne budu među vama raspre, nego da budete utvrđeni u jednom razumu i u jednoj misli."*

U današnjem vremenu govoriti o "jednoj misli", o zajednici u Isusu Hristu gotovo je potpuno apsurdno. Danas se toliko govori o osobenostima svakog čoveka, naroda i svake sociološke grupe, da gotovo niko više ni teoretski ne pretpostavlja mogućnost nekakvog pravog zajedništva i jedinstva. Većina ljudi ima sklonost da naglašava svoje subjektivne vrednosti, u svojstvu jedinke i određene društvene jedinice, segmenta društva. Apostol Pavle u daljem tekstu svog pisma pokazuje da ni hrišćanska misao nije pošteđena takvog rizika. I u vreme kad je on živeo, neposredno posle Hrista, postojale su različite sklonosti i tendencije ka podvajanju. Čak i ta rana Hristova crkva bila je opterećena podvojenostima i podelama koje su nastajale zbog različitih sklonosti ljudi, i simpatija koje su iz tih sklonosti proizilazile. Tako su jedni voleli apostola Petra, a drugi Pavla, pa im je onda apostol Pavle jasno rekao da to nije u redu:

"Jedan od vas govori: ja sam Pavlov; a drugi: ja sam Apolov; a treći: ja sam Kifin;* a četvrti ja sam Hristov. Eda li se Hristos razdeli? Eda li se Pavle razape za vas? Ili se u ime Pavlovo krstiste?"*

Izgleda da nije postojalo neko vreme koje je bilo mnogo drugačije ili bolje od ovog našeg vremena. Životni standard i materijalne mogućnosti nisu suštinski menjali čoveka. Postoje problemi koje čovek nosi negde duboko u sebi, a to je sklonost da traži samopotvrđivanje i da traži da se okolina prema njemu prilagođava, ili pak da se on prestrojava tamo gde mu to najviše odgovara. To i jeste jedan od uzroka što mi danas imamo tako mnogo različitih crkava.

Jedan čovek, koji je za sebe tvrdio da je hrišćanin, ovako je rezimirao svoj stav: "Za mene je vera, religija, kao cipele. Svako bira sebi model koji mu najviše odgovara, prema svojoj meri i prema svom ukusu."

On je samo potvrdio jednu tužnu činjenicu na koju je apostol Pavle davno upozorio. Već je u njegovo vreme bilo ljudi koji nisu hteli da slušaju istinitu, čistu, zdravu nauku koja dolazi od Boga, nego su prema svojim sklonostima i prema svom mentalitetu tražili sebi učitelje koji im govore "kako ih uši svrbe".*



Kad se rodilo, hrišćanstvo je pozivalo na revoluciju, ne samo u stilu čovekovog života, nego u čovekovom pristupu životu, u svim dimenzijama. Isus Hristos stavlja pred nas izazov da napravimo osnovnu promenu u našem pristupu životu i da kao inteligentna bića počnemo da živimo svesno.


Često čovek teži da doživi potvrdu svojih sklonosti, koje su posledica naslednog faktora ili uticaja sredine u kojoj je odrastao. Upravo zbog toga imamo nacionalne crkve, koje su u skladu sa mentalitetom i kulturom jedne nacije, pa se kultura, nacija i religija u nekim sredinama gotovo redovno poistovećuju. Čovek raste u jednoj određenoj sredini, poprima kulturu i navike te sredine, pa onda često ne zna i gotovo da i ne želi drugačije od toga. Prilagodivši se sredini u kojoj živi, često se ponaša mnogo više spontano nego svesno i odgovorno. Kad se rodilo, hrišćanstvo je pozivalo na revoluciju, ne samo u stilu čovekovog života, nego u čovekovom pristupu životu, u svim dimenzijama. Isus Hristos stavlja pred nas izazov da napravimo osnovnu promenu u našem pristupu životu i da kao inteligentna bića počnemo da živimo svesno.

Neki su ljudi, međutim, svoju intelegenciju i snagu uma usmerili na traženje prostora za sebe i "društvene rupe" u koje mogu da se najbolje uklope. Ali to nije sistem kojim se dolazi do istine. O tome kako se dolazi do istine govori nam Isus Hristos u Bibliji. On nas upućuje da tražimo jednu večnu istinu, da je prepoznamo kao činjenicu koja od Boga proizilazi i u koju mi onda poželimo da se uklopimo, da se njoj prilagodimo i da se prema njoj menjamo!

Sveobuhvatni pristup životu

Mi ljudi, sa našim specifičnostima i određenim sklonostima smo veoma često tendenciozni i jednostrani, pa čak i nastrani.

Jedan čovek koga poznajem je mnogo vremena utrošio na proučavanje masona i njihovog delovanja u današnjem vremenu. On se toliko skoncentrisao na masone da je bilo teško s njim razgovarati o bilo čemu drugom, jer, po njemu, skoro da kuvanje griza u mleku ima veze sa masonima. I kad kupite cipele i haljinu, njihova boja i kroj, frizura i naočare koje imate, sve ima veze sa masonerijom i sve masonerija unapred kreira i određuje...

Zbog sklonosti koje ima, čovek svoja zapažanja usmerava samo u jednom pravcu i postaje jednostran i nastran. Kad se to događa na području profesije, i oni koji se bave određenim zanimanjem samo o tome vole i znaju da razgovaraju – jedni samo o kompjuterima, drugi o automobilima, treći o haljinama... to onda nije tako strašno. Ali kada se na području religije, koja u sebi nosi jednu sveobuhvatnu istinu i pristup životu, ljudi usmere i "uhvate" samo za neke fragmente, neke detalje koji njima odgovaraju, i kad počnu samo tim da se bave i da na religijskom planu budu neuravnoteženi, onda je to kobno, ne samo za njih, nego i za druge ljude na koje loše utiču. Najčešće ljudi koji pokazuju određeno zastranjivanje u svojim verskim stavovima, pokazuju i najviše fanatizma. Kad se bavite jednim uskim područjem i kad u svom razmišljanju izgubite druge sadržaje, onda to područje počinje da vas toliko opseda, da na kraju skoro da postane jedini sadržaj vašeg života.

Da se to ne bi događalo, apostol Pavle poziva: "...da nemate nedostatka ni u jednome daru, vi koji čekate otkrivenje Gospoda našega Isusa Hrista." Zdrava biblijska religija upućuje nas na jedan celovit pristup životu.

Ljudi vrlo rado razgovaraju o takozvanim darovima Duha, odnosno o nekim vanrednim sposobnostima kojima će se njihova religija potvrđivati ili čak postati komercijalna. Mnogi ljudi prodaju svoju religiju, kroz "dar isceljivanja" ili neke druge osobine. Međutim, ove duhovne darove treba da prati pobožan život, obogaćivanje osobinama božanskog karaktera.

O Crkvi i prvoj šizmi

Crkva je zajednica čija se osnova sastoji u jednom celovitom, sveobuhvatnom pristupu Bogu sa ciljem da se božanski karakter pokaže u ljudima. Sa ovakvim ciljem među verujućim ljudima ne može da se pojavi razdvajanje, šizma, raskol. Raskoli u Crkvi uvek su bili izazivani nekim čovekovim tendencijama, specifičnim sklonostima zbog kojih on nije bio spreman da u potpunosti prihvati Božiju volju kao nešto istinito i dobro za njega.

Razmotrimo primer prve šizme u istoriji. Adam i Eva imali su dva sina. Prvi se zvao Kajin, a drugi Avelj. Oni su znali, od Boga poučeni, kako treba da pokazuju svoju veru u Njega. Poverenje u spasenje koje je Bog obećao trebalo je da pokazuju na taj način što će prinositi krvne žrtve jaganjaca koji su predstavljali Isusa Hrista, pravo Božje jagnje koje će dati svoj život za spasenje čovečanstva.

Međutim, Kajin, njihov sin prvenac, mislio je da tako "beznačajna" formalna stvar nije važna i da on može svoje poštovanje prema Bogu da pokaže na način koji njemu odgovara. Napravio je oltar, i Kajin je prineo Bogu žrtvu "od roda zemaljskoga" – poljoprivredne proizvode. A Avelj je prineo "od prvina svog stada".* Ta razlika, na prvi pogled, može da izgleda vrlo beznačajno. Čak bismo možda mogli da tvrdimo da je Kajinova žrtva na neki način bila veća od Aveljeve zato što je trebalo mnogo truda da bi se proizvelo ono što je on prineo na žrtvu. Posle pada u greh Bog je jasno rekao: "Trnje i korov će ti rađati... sa znojem lica svojega ješćeš hleb...",* pa je kultivisanje zemlje verovatno bilo mnogo teže nego uzgoj jaganjaca. Kajin je na oltar pred Boga prineo te svoje proizvode, sa znojem lica proizvedene i čuvane od korova, u čemu se manifestovala njegova ljubav, njegova snaga i želja da proizvodi. S druge strane, baviti se stočarstvom je u ono vreme bilo vrlo jednostavno i lako, jer zemlja nikom nije pripadala, nije bilo međa, pa stoku nije trebalo posebno čuvati. Avelj je iz svog stada uzeo jedno jagnje i prineo ga na žrtvu. Da smo mi bili tamo i da je tada postojao današnji kriterijum o religiji koja je kao cipele koje svako treba sebi da izabere po svom ukusu, mažda bi Kajinova žrtva bila proglašena boljom i pravilnijom. On je bio proizvođač, on je uložio u proizvodnju mnogo znoja i patnje. Međutim, Bog nam očigledno nije ostavio veru koja liči na prodavnicu cipela, pa da u našem odnosu prema Njemu radimo šta hoćemo i kako hoćemo. Jer On je takav kakav jeste. Nema stotine i hiljade bogova, kao što su to stari Grci sebi izmislili, pa je svako birao oltar kakav mu je odgovarao. Tako su ratnici imali Jupitera, a ljubavnici Veneru. Pošto je svako našao božanstvo koje je potkrepljivalo sve njegove deformacije, i nemoral i ubijanje postali su deo religije. To liči na današnje vreme, pa upravo zato o tome i govorimo. Danas su ljudi u religiju uneli sve i svašta. Ljudi to mogu da rade. Ali, jedno je činjenica: Bog je na Avelja i na njegov prinos pogledao, a na Kajina i na njegov prinos nije pogledao!* To je zato što je Bog takav kakav jeste, a mi tu činjenicu možemo da prepoznamo i da se prema njoj odnosimo na ispravan način, ili da se prema njoj odnosimo onako kako mi to hoćemo. To je naša sloboda. Bog nam je to pravo i tu mogućnost dao. Iz našeg izbora proizaći će odgovarajuće posledice. Čovek ima slobodu, ali postoje i posledice korišćenja te slobode.

Vratimo se u našem razmišljanju hrišćanskoj crkvi. Možemo da zaključimo da Crkva nije skup ljudi u kojoj se pričaju neke dobre stvari, već skup ljudi koji su prepoznali Božiji autoritet, koji sva svoja razmišljanja i sve društvene procese potčinjavaju jedinom merodavnom i vrednom kriterijumu, a to je ono što Bog kaže. Kad primenjujemo ovaj kriterijum, dolazimo do činjenice da na Zemlji postoji samo jedna prava pobožnost. To je pobožnost koja je izgrađena po Bogu, po Božjoj Reči, po Božjoj volji. Božja volja može da se sazna u Svetom pismu, koje možemo da razumemo i prihvatimo, jer Bog ne želi da ostanemo u neznanju. Biblija je kroz istoriju, na svim prostorima gde je bila prihvaćena, ujedinjavala Božju crkvu u jedno sveto zajedništvo koje nije imalo temelj u dobrim učiteljima ili u jakim govornicima, nego u istini koju je Bog dao.

Ove reči nam govore o univerzalnosti Jevanđelja i Hristove Crkve. Ona nije rezervisana za jedan narod. Danas Božiju Crkvu sačinjavaju ljudi koji su uzverovali i prihvatili istinu Jevanđelja, bez obzira na svoje poreklo. Crkvu sačinjavaju ljudi koji Boga istinski slave, koji se ne povode za procesima istorije koji se menjaju iz dana u dan, iz godine u godinu, koji se ne "presvlače svake sezone", jer ima onih koji su, brže nego što mogu da kupe novo odelo, u stanju da promene svoje stavove, svoje nekarakterno ponašanje i da uvek viču ono što im se isplati, pokazujući i potvrđujući tako jedan svoj osnovni životni stav i stil – neiskrenost, nepoštenje i koristoljublje.

Svako od nas je pozvan da dâ svoj doprinos u cilju ostvarivanja zajedništva i jedinstva u ovom opterećenom svetu punom razdora. Pred nama je izazov da postanemo ljudi koji istinski žele da služe Bogu onako kako je Bog rekao i da ostvarimo zajedništvo, u okviru istinske i prave religije koja može da bude samo jedna, jer je Bog jedan i ona je tom jedinom Bogu primerena.'

Istina ex Natasha
Član
Član

Broj poruka : 3754
Datum upisa : 29.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Prava pobožnost

Počalji od Lilith taj Sre Jun 11, 2014 6:09 pm

kada čitam ovako nešto... doduše, nisam uspela da čitam sa razmevanjem... ne mogu a da se ne zapitam da li se u nedostatku nekih telesnih neispunjenih nagona poseže za prekomernom dozom boga?
ili je to dijagnoza sa kojom se rađaš?

Lilith
Član
Član

Broj poruka : 3325
Datum upisa : 02.12.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Prava pobožnost

Počalji od Vukota taj Sre Jun 11, 2014 6:33 pm

Jbt., opet doktorska disertacija na temi...
Ako je neko otisao dalje od pocetka petog reda neka mi preprica o cemu se radi...

Vukota
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 3854
Datum upisa : 06.01.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Prava pobožnost

Počalji od oblica taj Sre Jun 11, 2014 6:45 pm


Radi se o tome da su jedini pravi pobožni oni koji pripadaju Natašinoj sekti.
Ostali se džabe trude.   

oblica
Član
Član

Broj poruka : 1237
Datum upisa : 25.03.2014

Nazad na vrh Ići dole

Re: Prava pobožnost

Počalji od Vukota taj Sre Jun 11, 2014 6:50 pm

QQ...
Samo me zaobidjite u sirokom luku...

Vukota
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 3854
Datum upisa : 06.01.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Prava pobožnost

Počalji od oblica taj Sre Jun 11, 2014 7:47 pm

Tebi u potpisu treba da stoji

Пустио бих ја њега, али неће он мене!

oblica
Član
Član

Broj poruka : 1237
Datum upisa : 25.03.2014

Nazad na vrh Ići dole

Re: Prava pobožnost

Počalji od Vayu taj Pon Jun 16, 2014 5:53 pm

Bog je jedan, putevi su mnogi.  Smile 

Vayu
Član
Član

Broj poruka : 50
Datum upisa : 30.12.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Prava pobožnost

Počalji od Cinzia taj Čet Sep 03, 2015 12:21 am

Prava poboznost ne trazi Boga, jer on je vec tu,,on se cak i ne moli, jer je vec sve dao, a to je zivot,,,
A ljudi k'o ljudi, daj mi ovo, daj mi ono, gnjave Boga, ,,
Poboznost nema veze sa rijecima, kao ni molitva, ona je tiha i zahvalna,,,

Cinzia
Član
Član

Broj poruka : 722
Datum upisa : 22.06.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Prava pobožnost

Počalji od Avramova taj Pon Sep 28, 2015 9:11 pm

Cinzia :: Poboznost nema veze sa rijecima, kao ni molitva, ona je tiha i zahvalna,,,

Čim je tiha ima. Nije poenta samo moliti se Bogu već i zahvaliti mu, slaviti ga. Ljudi su osioni i nezahvalni. Ako im zatreba mole Boga za dobro, kada im Bog ispuni dobro najčešće zaborave na molitvu zahvalnosti.

Čudni smo.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67357
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Prava pobožnost

Počalji od Sponsored content Danas u 7:15 pm


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu