Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 41 korisnika na forumu: 1 Registrovan, 0 Skrivenih i 40 Gosta :: 2 Provajderi

Klaudije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


ADITIVI

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Emulgatori

Počalji od Bass taj Čet Maj 06, 2010 3:26 am

RAK ZA DORUČAK

Nedelja, 18. April, 2010.|

Autor: KATARINA MARTIĆ
(29)

Kurir objavljuje spisak materija za koje se osnovano
sumnja da izazivaju pojavu najteže bolesti l Pažljivo proučite šta piše
na ambalaži prehrambenih proizvoda, poručuju lekari l Na vrhu liste
opasnih namirnica šunka u crevu, “pica šunka”, viršle







BEOGRAD - Srbi jedu hranu krcatu materijama koje izazivaju rak, a nisu
ni svesni toga!
“Umro je posle kratke i teške bolesti.” Čitulje su pune slika i imena
onih koji su život okončali na ovaj način, odnosno onih koji su umrli od
raka. Rak ili kancer reč je koja se izbegava, ne izgovara se i ne piše
čak ni u umrlicama.

U Srbiji svake godine od ove bolesti oboli 32.000, a umre 18.000 ljudi! U
svakom momentu najmanje 160.000 Srba ima neku vrstu karcinoma.
Budućnost je, nažalost, još crnja. Profesor dr Nenad Borojević, direktor
Instituta za onkologiju, najveće ustanove za lečenje malignih bolesti u
našoj zemlji, za Kurir kaže da se broj obolelih svake godine uveća za
pet odsto! Kao potencijalne uzročnike raka direktor Instituta navodi i
hranu punu aditiva i raznih vrsta konzervansa za koje je dokazano da su
kancerogeni.
- Kao doktor ne mogu da zabranim da se u pojedinim namirnicama nalaze te
materije. Mnoge vrste pesticida koje se upotrebljavaju za prskanje
biljaka koje se kasnije koriste u ishrani mogu biti potencijalni
izazivači raka. Potrebno je da se one zakonom zabrane - ističe doktor
Borojević.

Sa tvrdnjama doktora Borojevića slaže se i doktor veterinarske medicine
Miroslav Stojšić, bivši načelnik Republičke veterinarske inspekcije i
nekadašnji savezni inspektor za uvoz i izvoz.
- U nekim mesnim prerađevinama nalazi se i zabranjeni polifosfat, koji
na ljude deluje mutageno i u drugom i trećem kolenu, a koji utiče na
obolevanje od raka debelog creva. Svinjsko meso u srpskim mesarama
najčešće je lošeg kvaliteta. U ishrani svinja koristi se takozvana sano
hrana, puna hormona, antibiotika i sedativa, zahvaljujući kojima je
životinja za pet meseci spremna za klanje. Jedući takvo meso, naročito
pljeskavice koje su pune soje, loja i polifosfata, koji spada u
genotoksične materije i čija je upotreba zabranjena svuda u svetu, ljudi
mogu dobiti mutacije gena koje će se ispoljiti tek kod njihove dece ili
dece njihove dece - objašnjava doktor Stojšić. On dodaje da na
deklaracijama ne piše da meso sadrži te materije, već se one vode kao
aditivi, koji nisu zakonom zabranjeni.

- Šunke u crevu i “pica šunke” takođe spadaju u vrlo loše prerađevine
koje, ako se dugo i često jedu, mogu da izazovu rak debelog creva. Šunka
se pravi od svinjskog buta, čija je cena oko 500 dinara, a ona je duplo
jeftinija. A to je zato što na 100 kilograma svinjskog buta ide od 100
do 150 kilograma leda. Da bi se ta masa ujedinila, dodaje se soja, a u
to još ulaze i već pomenuti polifosfati, kao i poboljšivači ukusa i
glutaminati - priča Stojšić, i naglašava da tu nije kraj “recepturi”. U
masu se dodaje i emulgator karagenan, koji se dobija iz morskih algi i
spada u hidrokoloide, materije koje vezuju vodu, pa je takođe
kancerogen.

Doktor Stojšić naglašava da za kancerogene materije nema bezbedne
granice vrednosti zbog čega i najmanje količine mogu uticati na razvoj i
pojavu raka!
- Ni viršle nisu bezbedne. Isto kao i šunka, upola su jeftinije od mesa
od kojeg se prave. U njihov sastav ulaze šija, leđa, trtica i kosti od
pilića koji su puni antibiotika, hormona, teških metala i bakterija -
zaključuje Stojšić.[ antrfile ]

KAKO ŠUNKA IZAZIVA KANCER
- Kada čovek pojede šunku i ona se razloži u digestivnom traktu,
karagenin se lepi za sluzokožu debelog creva izazivajući njegovu upalu
ili kolitis, a nuspojava je zatvor. Posle pražnjenja debelog creva, na
zidovima se prave ranice koje dovode do ulceroznog kolitisa. Nitritna so
iz šunke s proteinima iz mesa i soje pravi nitrozoamine, a oni, kada
dođu u dodir s ranicama, na sluzokoži debelog creva izazivaju rak -
ističe Miroslav Stojišić i dodaje kako se “sad svi čudimo odakle toliki
broj obolelih od raka”.

OPASNI EMULGATORI
Prema rečima doktora Stojšića, emulgator je materija koja se dodaje u
industrijski proizvedenu hranu da bi ona imala lepši ukus, miris ili
boju. Emulgatori se takođe koriste i kao konzervansi.
- Njihov dugotrajan unos štetan je po zdravlje. U zemljama zapadne
Evrope veoma se strogo kontrolišu i gotovo ne koriste. U zemljama koje
su nedavno “ušle” u Evropu postoji zakonska obaveza da na etiketi
proizvoda bude deklarisano koji su emulgatori dodati i u kojim
količinama. Kod nas je ta “politika” u povoju i ima dosta proizvoda na
kojima to nije jasno ili nije uopšte deklarisano.


OVO SAM NAŠLA U SVOM FRIŽIDERU
Energetsko piće - natrijum benzoat (E211) maksimum 0,012 odsto
Blagi kečap - isti konzervans ali maksimum 0,1 odsto
Pileće viršle - konzervans: natrijum nitrit (E250), antioksidanti:
natrijum laktat E325, konzervans E 250, emulgator E450
Kranjska kobasica - konzervans E 250, boja E 120, stabilizator E 450,
antioksidant aksorbinska kiselina E 300, konzervans natrijum nitrit
(E250), emulgatori E450, E 451, E452

PAŽNJA! PAŽNJA!

Zalepite ovo na frižider i prekontrolišite ima li u onome što jedete
emulgatora sa spiska!

Emulgatori
Lista emulgatora (aditiva) koji su sumnjivi, opasni i zabranjeni u EU:
više od 2% nitrita kancerogeno (u određenoj količini izaziva rak)
više od 3% polifosfata - veoma opasno
E102 - opasan
E103 - zabranjen
E104 - sumnjiv
E105 - zabranjen
E110 - opasan (veštačka boja)
E111 - zabranjen
E120 - opasan
E121 - zabranjen
E122 - sumnjiv
E123 - veoma opasan
E124 - opasan (veštačka boja)
E125 - zabranjen
E126 - zabranjen
E127 - opasan
E130 - zabranjen
E131 - izazivač raka
E141 - sumnjiv
E142 - izazivač raka
E171 - sumnjiv
E173 - sumnjiv
E180 - sumnjiv
E210 - izazivač raka
E211 - izazivač raka
E212 - izazivač raka
E213 - izazivač raka
E215 - izazivač raka
E216 - izazivač raka
E217 - izazivač raka
E221 - poremećaj creva
E222 - poremećaj creva
E223 - poremećaj creva
E224 - poremećaj creva
E226 - poremećaj creva
E230 - štetan za kožu
E231 - štetan za kožu
E232 - štetan za kožu
E241 - sumnjiv
E250 - izaziva poremećaj krvnog pritiska
E251 - izaziva poremećaj krvnog pritiska
E330 - limunska kiselina (klinika za pedijatrijsku kliniku u Diseldorfu
tvrdi da izaziva rak)
E311 - izaziva osip
E312 - izaziva osip
E320 - holesterol
E321 - holesterol
E322 - napada želudac, lecitin
E338 - poremećaj želuca
E339 - poremećaj želuca
E340 - poremećaj želuca
E341 - poremećaj želuca
E407 - poremećaj creva
E450 - poremećaj želuca i creva
E461 - poremećaj želuca
E462 - poremećaj želuca
E463 - poremećaj želuca

KONZERVANSI


IZAZIVAČI ZLOĆUDNIH TUMORA: E105, E121, E125, E131, E142, E210, E240,
E447

IZAZIVAČI OBOLJENJA ŽELUDAČNO-CREVNOG TRAKTA: E221-226, E320, E338-341,
E405, E407, E461-466

IZAZIVAČI ALERGIJE: E230, E239, E311-313
IZAZIVAČI BOLESTI JETRE I BUBREGA: E171-173, E320, E322


Link ka tekstu

Verujem da mnogi odavno znaju za štetno delovanje emulgatora, ali uvek će se naći oni koji pojma nemaju o ovome. Mislim da svako treba da zna šta jede.

Nisu u pitanju samo šunke i viršle, već se u sastavu 99% artikala iz prodavnica može naći "E...", pa čak i u hlebu.
avatar
Bass
Radoznali član
Radoznali član

Broj poruka : 484
Datum upisa : 19.03.2010
Godina : 29
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: ADITIVI

Počalji od Dragana taj Čet Maj 06, 2010 8:52 am

Lijepa tema ... Lijepo si izvukao ove podatke ...

Mnogi nisu osviješteni a ni informirani a još manje čitaju ili znaju isčitati deklaracije koje stoje na svakom omotu i pakiranju proizvoda . Po zakonu danas svi sastojci ( a naroćito EMULGATORI ) mora sve biti istaknuto , samo treba znati čitati . I znati , što taj sastojak zapravo jest .
Emulgatori su najštetniji za zdravlje ... Post iznad , to lijepo prikazuje ... A nalaze se gotovo u svakom proizvodu , na žalost ...


I onda , što mi to jedemo ???
avatar
Dragana
Super član
Super član

Broj poruka : 5149
Datum upisa : 21.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: ADITIVI

Počalji od Orhideja taj Pon Maj 31, 2010 5:29 pm

Sve stoji napisano ali kako, mora se ponijeti lupa da bi se vidio sastav namirnica na proizvodu.
Nekako sam ja skeptična prema svemu tome, ima tih emulgatora i kod njih u prizvodima (mislim na EU), sve su to u suštini pojačivači okusa, nisu oni toliko štetni ako se fabrika pridržava pravila o dodatoj količini na proizvod. Sem toga ko ih proizvodi? Svi aditivi i emulgatori dolaze iz uvoza, nijedan se ne pravi na prostoru bivše Jugoslavije.
Skeptična sam zato što je 1960 i neke Svjetska zdravstvena organizacija proglasila majčino mlijeko štetnim i da je za napredak bebe najbolje kupovati bebi hranu. Ta industrja je tad doživjela bum, da bi sada nakon 40 godina opet rekla da nema ništa zdravije za dijete sem majčinog mlijeka. Neko se negdje pravi lud.
Iskreno rečeno ako ćemo izbjegavati sve ovo gore pobrojano a šta da jedemo onda?
avatar
Orhideja
Prijatelj foruma
Prijatelj foruma

Broj poruka : 8799
Datum upisa : 08.03.2010
Lokacija : tu negdje

Nazad na vrh Ići dole

Re: ADITIVI

Počalji od ostensibly taj Pon Maj 31, 2010 5:42 pm

Lepo odete na svoje selo... Pa praaavac svinjac... Upres prstom. Tuuuu... od oko 150 kila... cap, cap... i eto kobajice, slaninincica... cvarci... suvo mesce... Suve kobaje (one koje se lome onako)... pa kad se naseku "ukoso"... sve brez emulgatora....

avatar
ostensibly
Napredni član
Napredni član

Broj poruka : 951
Datum upisa : 15.04.2010
Lokacija : Toronto

Nazad na vrh Ići dole

Re: ADITIVI

Počalji od Orhideja taj Pon Maj 31, 2010 6:01 pm

ostensibly ::Lepo odete na svoje selo... Pa praaavac svinjac... Upres prstom. Tuuuu... od oko 150 kila... cap, cap... i eto kobajice, slaninincica... cvarci... suvo mesce... Suve kobaje (one koje se lome onako)... pa kad se naseku "ukoso"... sve brez emulgatora....


Pa imam to, jedem sve domaće a ti da ti pošaljem u Toronto.
avatar
Orhideja
Prijatelj foruma
Prijatelj foruma

Broj poruka : 8799
Datum upisa : 08.03.2010
Lokacija : tu negdje

Nazad na vrh Ići dole

Re: ADITIVI

Počalji od ostensibly taj Pon Maj 31, 2010 6:11 pm

Ih... joj. Ne pravi mi zazubice... ... Pa jos ako su kobasicice malcice ljutkaste...
Kobajice, kobasicice, kobasciculjci...
avatar
ostensibly
Napredni član
Napredni član

Broj poruka : 951
Datum upisa : 15.04.2010
Lokacija : Toronto

Nazad na vrh Ići dole

Re: ADITIVI

Počalji od cat09 taj Pon Maj 31, 2010 9:07 pm

ostensibly ::Lepo odete na svoje selo... Pa praaavac svinjac... Upres prstom. Tuuuu... od oko 150 kila... cap, cap... i eto kobajice, slaninincica... cvarci... suvo mesce... Suve kobaje (one koje se lome onako)... pa kad se naseku "ukoso"... sve brez emulgatora....


Kakav plastičan opis. E svaka ti dala

A tema: baš me briga za emulgatore, ne volim mnogo da razmišljam o zdravlju i koliko će mi hrana produžiti ili skratiti život. To će onaj odozgoR da kaže a ne pileća viršla.
avatar
cat09
Profi član
Profi član

Broj poruka : 4157
Datum upisa : 24.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: ADITIVI

Počalji od ostensibly taj Pon Maj 31, 2010 9:14 pm

cat09 ::

Kakav plastičan opis. E svaka ti dala

Vala da znas...
avatar
ostensibly
Napredni član
Napredni član

Broj poruka : 951
Datum upisa : 15.04.2010
Lokacija : Toronto

Nazad na vrh Ići dole

ADITIVI

Počalji od Loreal taj Pet Feb 08, 2013 10:55 pm

ŠTA SU ADITIVI?

Aditivi su dodaci (supstance) koji se u malim količinama dodaju namirnicama u cilju poboljšanja organoleptičkih svojstava.

Prema poreklu mogu biti prirodni ili veštački (sintetički). Više od 350 različitih supstanci dodaju se namirnicama i drugim prehrambenim proizvodima. Nema apsolutno neškodljivih aditiva, pa se govori samo o stepenu njihove škodljivosti, koji zavise od načina i količine unosa u organizam.

Ko najviše koristi aditive?

Proizvodi prehrambene industrije danas se ne mogu zamisliti bez raznih aditiva. Oni namirnicama menjaju sastav, kvalitet, aromu i trajnost.

Aditivi bez konzervansa

Na prehrambenim proizvodima je često naznačeno da su proizvedeni bez konzervansa. Ali to ne znači da su bez hemijskih dodataka. Porodica konzervansa je samo manji deo ogromne familije aditiva.

Propisi o upotrebi aditiva

Pravilnik o kvalitetu aditiva za prehrambene proizvode predviđa Pozitivnu listu, kojom su pojedinačno obuhvaćeni aditivi iz grupe A1 i A2, iizuzetno iz grupe B (za koje je utvrđena tehnološka opravdanost za korišćenje).
Na ovoj listi se nalaze 314 supstanci ili njihovih grupa, označenih brojevima. Aditivi iz grupe B koji se koriste u Evropskoj uniji obeleženi su oznakom E i rednim brojem sa liste B. U sastav jednog određenog aditiva mogu biti ugrađene prirodne i veštačke supstance. Dozvoljena je upotreba samo onih aditiva koji su tačno fizički i hemijski određeni, za koje je sigurno dokazano da su neškodljivi za ljudski organizam u dozvoljenoj količini. Hemijski aditivi po pravilu nisu poželjni, ali pravilno primenjeni nisu zagađivači voća i povrća. Za zdravstveni kvalitet namirnica opasnije je prisustvo pesticida i teških metala (naročito bakra ili gvožđa). Idealno je koristiti neprskano ili organski proizvedeno voće i povrće (1-2 prskanja pesticidima), uzgajano na, što je moguće, većoj udaljenosti od industrijskih centara i naročito auto-puteva.

Sa stanovišta zdravlja podela na domaću i industrijsku zimnicu je nebitna, ukoliko je hrana proizvedena bez ili sa dodavanjem dozvoljenih aditiva. U dozvoljene aditive ubrajaju se grupe: antioksidansi, boje, konzervansi i začini.

Vrste i upotreba aditiva

Aditivi obuhvataju 22 kategorije, razvrstani u grupe i podgrupe (bez obzira na njihovu hranljivu vrednost). U dozvoljene aditive se ubrajaju: antioksidansi, boje, emulgatori, stabilizatori, konzervansi i čitav niz aditiva koji služe kao pomoćna sredstva u procesu proizvodnje.

Aditivi prema nameni
- konzervansi (sprečavanje od kvarenja),
- stabilizatori,
- boje (prirodne ili veštačke, sintetske),
- emulgatori,
- zgušnjivači,
- zaslađivači (saharin, ciklamati)
- antioksidansi, sprečavanje oksidacije: (limunska i akrobinska kiselina),
- aromati (prirodni, prirodnoidentični i veštačke arome),
- želerati (želatin, agar-agar, lecitin, pektin),
- sprečavanje zgrudnjavanja (soda-bikarbona),
- ostali aditivi, pomoćna sredstva u procesu proizvodnje: za sprečavanje penušanja, bistrenje, filtraciju, brže smrzavanje, imobilizaciju enzima, vezivanje, podmazivanje, postizanje klizavosti, tretiranje brašna i kao nosači za rastvaranje i ekstrakciju, modifikatori kristalizacije masti, katalizatori, gasovi i...
Kontraindikacije: unošenje aditiva u organizam u većoj količini od dozvoljene štetni su po ljudski organizam, narušavaju normalnu razmenu materija u organizmu, a mogu izazvat akutno ili hronično trovanje, histološke promene vitalnih organa (naročito jetre), a moguće je i kancerogeno delovanje.

Mnogi pomenuti dodaci u namirnicama štetni su po zdravlje ljudi. Neke od tih materija mnogi ne mogu da podnose, a neki čak mogu prouzrokovati i različite bolesti.

ANTIOKSIDANSI

Antioksidansi su materije koje sprečavaju ili usporavaju oksidaciju hrane u kontaktu sa vazduhom (da ne pocrni i ne užegne). One neposredno sprečavaju stvaranje peroksida, odnosno razaraju ga kada se stvori. Označeni su slovom E i brojevima od 300 do 321. Ako se upotrebljava vitamin C (E 300) nema štetnog delovanja. Manje su štetni tzv. galati (E 310 do 312). Oni kod osetljivih mogu izazvati glavobolju, kožne iritacije, umor ili obamrlost. Sadrže ih supa u kocki, žvake, sladoledi i sl.
Kontraindikacije: mnogi od njih mogu da izazovu i alergijsku reakciju (E 310, E 320 i E 321).

Dozvoljeni antioksidansi dele se u dve grupe:

a) pravi antioksidansi – nordihidrogva- jaretna kiselina u količini od 0,01%, galati u količini do 0,01%: propilgalat (PG), dodecilgalat (DG), oktigalat (OG), etilgalat (EG), butilhidroksianisol (BHA) u količini do 0,02 i vitamin E (tokoferol).
b) sinergisti – su materije koje pod određenim uslovima pomažu i pojačavaju dejstvo antioksidirajućih sredstava u hrani kojoj su dodati (a bitno ne utiču na organoleptička svojstva). To su uglavnom organske kiseline: maleinska, fumarna, mlečna, sirćetna, vinska, limunska i askorbinska (vitamin C) i neorganske kiseline: fosforna i njeni derivati ¬lecitin i kefalin. Sirovi organski proizvodi često sadrže prirodne antioksidante.

Protektivno (zaštitno) dejstvo postoji kod većeg broja namirnica, pre svega, kod antioksidanasa. Najnovija naučna istraživanja (iako još nedovršena) utvrđuju određene vrste namirnica u kojima se oni nalaze:
– leguminozno povrće (pasulj),
– lukovičasto povrće (beli luk),
– korenasto povrće (šargarepa, selen),
– kupusnjače (kupus, brokoli),
– plodovito povrće (bundeva, tikve),
– samoniklo bilje (čičak),
– drugo povrće bogatom beta-karotinom (artičoka) i vitamin C;
– riba (naročito iz čistih voda),
– zeleni čaj (sadrži najveću količinu antioksidanasa),
– laneno ulje, maslinovo ulje,
– crno vino.

BOJE

Bojama se boje namirnice, jela i proizvodi. One mogu biti razne prirodne organske i veštačke (sintetske) boje. One se označuju slovom E (od broja 100 d0 199). Većina tih supstanci nije štetna, ali su sporne tzv. aminoazo boje koje su označene pod brojevima:
E 102, E 110, E 122 do 124, E 127 do 129 i 151. Kod osetljivih osoba mogu dovesti do osipa, suznih očiju, nakupljanja vode u tkivu i astme. Nalaze se najčešće u slatkišima, siru i margarinu. Dozvoljena je upotreba boja samo ako je određeno propisima, jer najveći broj veštačkih boja čine aminoazo boje, koje imaju kancerogeno dejstvo. Veštačke boje i razređivači koji se koriste za bojenje životnih namirnica, smeju da sadrže najviše: arsena (As) do 5 mg/kg, žive (Hg) do 0,05 mg/kg, selena (Se) do 0,05 mg/kg, olovo (Pl) do 20 mg/kg i kadmijuma (Cd) do 0,05 mg/kg.
Dozvoljene prirodne boje su: hlorofil (zelena), ksantofil i kurkumin (narandžasta), riboflamin, karotin i anato ekstrakti (žuta), antocijan (crvenoplava), kosenila i betalaini (crvena), kantaksantin (tamnoljubičast), karamel amonijačnosulfitni (smeđ), karamel obični (smeđ), karamel amonijačni (tamnosmeđ). Prirodne boje su bezopasne po zdravlje ljudi, jer potiču iz prirodnih izvora (npr.: cvekla, šargarepa„ bundeva, kajsija, jagode, borovnica i dr.).
Dozvoljene veštačke boje su: kinoftalon-disulfonska kiselina (natrijumova so), indigo-5,5-disulfonska kiselina (dinatrijumova so) i dr.
Kontraindikacije: osetljive osobe (potrošači) mogu da reaguju alergijom, ekcemom, glavoboljom ili koprivnjačom.

KONZERVANSI

Konzervansi se dodaju hrani u malim količinama u cilju sprečavanja ili usporavanja razmnožavanja mikroorga-nizama, tj. produžetka trajnosti proizvoda i bitno ne utiču na organoleptička svojstva.
Prirodni konzervansi su: kuhinjska so, morska so, šećeri i organske kiseline (jabučna, vinska, mlečna i limunska).

Hemijski konzervansi su određena sintetička jedinjenja, koja sprečavaju kvarenje prehrambenih namirnica i produžavaju im rok upotrebe. Oni se dodaju u Pravilnikom određenim količinama (tada su neškodljive). Za svako jedinjenje je određena i dnevna količina (u mg) po kilogramu težine čoveka koja se sme unositi. Konzervansi su obeleženi slovom E i brojevima od 200 do 299.
U domaćinstvu od hemijskih konzervansa za pripremu zimnice najčešće se koriste (oba su na A1 listi):
– Natrijum-benzoat (E 211), u prodaji se nalazi pod imenom Konzervans. To je so benzoeve kiseline, koja je inače prirodni sastojak mnogih biljaka (brusnice, kupine, maline, ribizle).
Kontraindikacije: smeta osetljivim osobama i u minimalnim količinama. Preterana upotreba daje namirnicama „paleći” ukus.
Posebna napomena: osobe treba da izbegavaju proizvode koji sadrže konzervanse pod oznakom E 210 do 219 benzo-kiseline.
– Sumporni dioksid (E 220) i sulfiti (E 221 do 228, 239), jer kod asmatičara mogu izazvati napad.
– Sorbinska kiselina (E 200 do 203) i mravlja kiselina (E236 do 238) nisu štetne.
– Kalijum-sulfat (E 224), u prodaji se nalazi pod imenom Vinobran. Koristi se za sprečavanje tj. prekidanje rada bakterija sirćetnog ili mlečnog vrenja. U dodiru sa vodom on gradi sumpor­dioksid, koji jednim delom ostaje vezan za namirnice (naročito u kiselim sredinama).
Kontraindikacije: u većoj količini od dozvoljene daje neprijatan ukus i miris namirnicama, izaziva glavobolje i mučninu. Njegova jedinjenja razgrađuju tiamin i biotin, zbog toga je u nekim zemljama zabranjeno dodavanje u mesne prerađevine. Sumporni dioksid E 220 i sulfiti E 221 do 228 i 239 mogu kod asmatičara izazvati napad. Sorbinska kiselina E 200 do 203 i mravlja kiselina E 236 do 238 nisu štetne.
Vrlo često, kao konzervansi, koriste se nitriti, koji samo po sebi nisu štetni, ali u kombinaciji sa nekim drugim supstancama postaju štetni i kancerogeni. Veoma često se koriste kao konzervansi za kobasičarske proizvode i druge prerađevine mesa. Upotreba hemijskih konzervansa je oganičena i ima ih veoma malo, a neki su čak i zabranjeni, jer imaju štetne posledice na ljudski organizam..

Konzervansi na pozitivnoj listi su: sumpor-dioksid (koristi se za sirove voćne sokove, voćne poluprerađevine i sok od paradajza), benzojeva kiselina, natrijum-propionat (sredstvo protiv plesnivosti hleba), kalcijum-acetat, nizin, sorbinska kiselina, mravlja kiselina (u voćnim sokovima) i pimaricin konzervans-fungicid.
Zabranjeni i kancerogeni konzervansi su: E 249, E 250, E 251 i E 252.

EMULGATORI

Koriste se za povezivanje dve ili više mešavina (sastojaka) koje se međusobno ne mogu mešati (npr. masnoća i voda u majonezu i kremovima). Označeni su slovom E i brojevima od 322 do 452. Najčešći je lecitin E 322, prirodni sastojak koji se dobija od žumanca. Neki emulgatori, poput karagena E 407 mogu poremetiti probavu.

ZGUŠNJIVAČI (SREDSTVA ZA ZGUŠNJAVANJE)

Koriste se za zgušnjavanje vodenastih mešavina. Oni čine želee i pudinge kremastijim. Označeni su slovom E i brojevima 453 do 619. Relativno su bezazleni. Najčešće se dobivaju od kukuruza i krompirovog skroba. Njihovo preterano konzumiranje može izazvati proliv.

POJAČIVAČI UKUSA (AROMATI)

Upotrebljavaju se da bi namirnicama ili hrani dali intenzivniji ukus. Označeni su slovom E i brojevima 620 nadalje. Glutamat (E 620) kod celijaćnih bolesnika izaziva alergiju, kod osetljivih osoba lupanje srca ili migrenu. Koristi se najčešće u proizvodnji umaka, salama i dr. Glutamat pripada grupi zabranjenih dodataka za celijaćne bolesnike.

SPECIFIKACIJA DODATAKA ŽIVOTNIM NAMIRNICAMA
(Specifikacija je objavljena u Izveštaju klinike za Pedijatrisku onkologiju - Düsseldorf)

BEZOPASNI DODACI
E-100, 101, 103, 104, 105, 111, 121, 130, 132, 140, 151, 152, 160, 161, 162, 170, 174, 175, 180, 200, 201, 202, 203, 236, 237, 239, 260, 261, 263, 270, 280, 281, 282, 290, 300, 301, 303, 305, 306, 307, 308, 309, 322, 325, 326, 327, 331, 332, 333, 334, 335, 336, 337, 382, 400, 401,ž402, 403, 404, 405, 406, 408, 410, 411, 413, 414, 420, 421, 422, 440, 471, 472, 473, 474, 475, 490.

SUMNJIVE MATERIJE
E-125, 141, 150, 153, 171, 172, 173, 240, 241, 477.

OPASNI DODACI
E-102, 110, 120, 124.

ŠTETNI DODACI ZA ZDRAVLJE
a) smetnje creva E-220, 221, 224, 232.
b) smetnje probave E-338. 339, 340, 341, 450, 461, 463, 465, 466 u pakiranim sladoledima E-407.
c) kožna oboljenja E-230, 231, 232, 233.
d) uništava vitamin B12 E-200
e) povisuje holesterol E-320, 321.
f) nadražuje nerve E-311, 312.
g) upala ušne šupljine E-330 (najopasniji je dodatak – izaziva rak. Sadrže ga, npr.: Schweppes od limuna, senf, neka bezalkoholna pića, meso rakova, neki sirevi i gljive u konzervi).

DODACI KOJI UZROKUJU RAK
E-131, 142, 210, 211, 213, 214, 215, 216, 217, 239.
PAŽNJA! E-123 je jako otrovan i zabranjen je u SAD-u.

OBRATITI POSEBNU PAŽNJU NA SLEDEĆE PROIZVODE

E-123 i E-110: nalaze se u gumenim bombonima, čokoladnim bombonima, a
posebno marke TREETS, SMARTIES, HARIBO-gumeni bomboni, puding sa šlagom u plastičnim posudicama, zamrznuta riba marke IGLO, pavlaka za kuvanje, krema-Freiche, topljeni sirevi, lazanje, puding od vanile.

E-102 i E-110: nalaze se u gotovim umacima svih vrsta.

avatar
Loreal
Profi član
Profi član

Broj poruka : 3359
Datum upisa : 30.01.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: ADITIVI

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu