Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 46 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 46 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Filmske novosti...
Juče u 6:47 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta umetnosti
Juče u 6:42 pm od Brave Heart

» Peščanik - analiza dnevnih događanja
Juče u 6:30 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta astronomije...
Juče u 6:25 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:19 pm od Brave Heart

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 5:39 pm od Brave Heart

» Corax - slika današnjice
Juče u 5:07 pm od Brave Heart

» Kakve boje je duša?
Ned Avg 20, 2017 2:49 pm od Davidova

» Православље кроз објектив
Ned Avg 20, 2017 12:10 pm od Davidova

» Tattoo art
Ned Avg 20, 2017 10:20 am od Poli

» Vesti - književnost...
Sub Avg 19, 2017 3:59 pm od Brave Heart

» Sade
Pet Avg 18, 2017 3:38 pm od Davidova

» Da ne poverujes
Pet Avg 18, 2017 3:22 pm od Davidova

52. Filmski susreti u Nišu - 24-30 avgust
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od Avramova taj Pet Feb 08, 2013 4:16 pm

Reka Uvac

Okosnicu hidrografske mreže Zlatara, pored Lima, čini reka Uvac. Uvac (dužina reke 119 km) izvire na 560 m nadmorske visine na Ozrenu, 16 km jugozapadno od Sjenice.

Pri izlasku iz Sjeničke kotline u Uvac se uliva Vapa, vodom i ribom bogata Pešterska reka, zatim ulazi u kanjon izuzetno retkog oblika, jer je u kompaktnu krečnjačku masu usečen u vidu brojnih, poput "osmica" meandara u dužini od 12 km. Znatnu količinu vode Uvac dobija i kroz stalni vodeni tok iz Ljubojevića pećine.

Reka najpre meandrira po krečnjačkoj površini, a zatim postepeno spušta meandre pa su tako nastali "spušteni meandri" u njenom toku, koji su naročito lepo izraženi u klisurama "Molitva" i "Orlovača".

Prostor oko klisure karakterišu kraški oblici reljefa, među kojima se izdvajaju brojne pećine, pretežno neispitane i nepoznate. Po lepoti među njima se izdvajaju Tubića pećina i Ušačka pećina, jedna od najdužih u Srbiji. Ulazi u pećine su povremeno potopljeni, ali se čamcem može ući unutra. Poznata je i impresivna klisura Mileševke kroz koju je doskora vodila jedina saobraćajnica izmedu Prijepolja i Peštera

Litice kanjona naseljava izuzetno retka ptičija vrsta - beloglavi sup. Pored beloglavog supa, koji je simbol klisure, ovde se može videti još jedan predstavnik grabljivica- suri orao, takođe retka i ugrožena vrsta. Iz sveta ptica po značaju se ističu i planinski puzgavac, buljina i vodomar. Najpoznatiji predstavnici sisara područja su slepi miš. i vidra, koja se nalazi na Evropskoj crvenoj listi. .

Uvac ima karakter izrazite planinske reke u fazi veoma aktivne erozije. Raspolaže značajnim energetskim potencijalom, pa su na njegovom toku izgrađene tri hidroelektrane zbog kojih su i stvorena tri veštacka jezera: Uvac, Zlatarsko jezero (Kokin Brod) i Radoinja koje pripadaju Limskom hidroenergetskom sistemu, tako da sada reka Uvac praktično nepostoji.

Jezero Uvac (površine 6,10 km2, i najveće dubine 100 m) je nastalo podizanjem hidroelektrane "Uvac" uzvodno od Zlatarskog jezera, izmedu sela Akmačići i Bukovika. Brana je dugačka 160 m, a visoka 110 m. Iza brane je stvoreno veštačko jezero koje akumulira različite količine vode. Ovo jezero je posle Vlasinskog najveće veštačko jezero u Srbiji. Elektrana "Uvac" je puštena u rad sredinom oktobra 1979. godine. Završetkom ove hidroelektrane iskorišcen je primetan hidroenergetski potencijal Uvca i njegovih pritoka iz gornjeg dela sliva.

Pripremni radovi za hidroelektranu "Kokin Brod" završeni su 1952, ali je nasipanje realizovano narednih pet godina. Iseljavanje žitelja iz sela Kokin Brod i pitanje njihovih naseobinskih ostataka uticali su da hidrocentrala počne sa radom marta 1962. godine. Brana je visoka 83 m, i dugacka 1 264 m. Nadmorska visina jezera, koje je po planini Zlataru nazvano Zlatarsko, je 880 m.

Izvor: zvanični sajt opštine Nova Varoš i sajt Brendovi Srbije.
Mesto
Sjenica




Poslednji put izmenio Avramova dana Čet Apr 20, 2017 7:40 pm, izmenio ukupno 2 puta (Razlog : ubačena forografija)

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od laza taj Pet Feb 08, 2013 4:58 pm

bravo avramova,tema je izvrsna


đavolja varoš

Ukoliko niste posetili Đavolju varoš krajnje je vreme da pozovete par dragih osoba, napunite rezervoar i krenete u avanturu! U donošenju ove odluke verujemo da će pomoći donji tekst i fotografije.
1. Kako doći do Đavolje varoši? Do Niša svi znate kako da dođete. Od Niša, preko Prokuplja i Kuršumlije do Đavolje varoši možete stići za oko 90 minuta. Na putu smo sreli dve policijske patrole, pa zato ne žurite. Na skoro celoj deonici put je nov, lepo je obeležen, te je dolazak krajnje jednostavan.

2. Šta je u stvari Đavolja Varoš? Ispod planine Radan na visini od oko 600 metara pruže se vrlo retki prizor zemljanih figura. Ovakve figure se vrlo retko sreću na svetu, a nastale su u viševekovnim erozivnim procesima. Đavolja Varoš se sastoji od dve «mahale» sa oko 200 figura, suprotstavljenih sa leve i desne strane litice. Leva grupa se zove Đavolja jaruga, a desna Paklena jaruga. Svaku grupaciju čine po stotinak kamenih figura. Proces kreiranja ovih zemljanih figura je neprestan, neke nestaju pod ekstremnim vremenskim uslovima, ali zato se druge rađaju.

4. Šta je još zanimljivo u Đavoljoj Varoši? Za Đavolju varoš su vezane: Crveno vrelo, saski rudnici i Crkva Svete Petke koje su prikazane u donjoj foto galeriji kao i ogroman broj legendi .
Crveno vrelo. Crveno vrelo je izvor visoko mineralne vode. Ova voda je toliko mineralizovana gvožđem da je poprimila izrazito crvenkastu boju sa idneksom mineralizacije od čak 17mg/litru. Ova voda nije za piće, ali možete isplaknuti usta, a ukus bih opisao kao izrazito kiseo i gorak. Okolni meštani kažu da je ova voda lekovita i da se njome treba umivati, ispirati oči, bolesna mesta i slično. Saski rudnici. Na lokalitetu Đavolje varoši možete videti nekadašnja rudarska okna gvožđa i zlata saskih rudara iz 12 veka. Crkva Svete Petke. Još jedna od zanimljivosti na lokalitetu Đavolje varoši je Crkva Svete Petke iz 13. veka. Oko crkvice možete naići na hiljade zavežuljaka tkanine. Verovanja kažu da parčetom platna umočenog u lekovitu vodu treba preći više puta preko rane i vezivanjem ove tkanine na neko od predviđenih mesta u crkvi bolest će ostati zavezana u crkvi. Brojne legende o Đavoljoj Varoši . Jedna od legendi kaže da su figure okamenjeni svatovi koji su krenuli da ožene brata i sestru. Bog nije dopustio greh i na mestu ih je skamenio.





avatar
laza
Stepski vuk
Stepski vuk

Broj poruka : 13439
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od Avramova taj Pet Feb 08, 2013 5:25 pm

Ma, važno da su neki videli Egipat, Grčku, Tursku a dalje od Obrenova nisu zašli osim proputovanja. Dobro, nisam ni ja smočila noge u Zapadnoj Moravi ali ne znači da neću i da nisam proputovala sva značajna mesta u Srbiji. Još da mi je videti Niš i Mesrinea, pa da umrem Very Happy
Evo još raja na zemlji Srbiji.  



Kanjon Drine, Zapadna Srbija


Poslednji izmenio Avramova dana Čet Apr 20, 2017 7:48 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od Dionis taj Pet Feb 08, 2013 8:58 pm

E sad sam ljut na tebe Avramova..Da visis Nis i Mesrinea a da ne vidis boga vina DIonisa..
avatar
Dionis
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1245
Datum upisa : 02.08.2012
Godina : 24
Lokacija : Nis

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od laza taj Pet Feb 08, 2013 9:05 pm

Niška Banja

Niška Banja je najstarija banja u Srbiji, jedna od najstarijih u Evropi, sa dosta lekovitih izvora tople vode koji se koriste još iz doba Rimskog Carstva. Predpostavlja se da je Niška Banja bila neka vrsta rehabilitacionog centra rimske vojske u koju su dolazili na odmor i lečenje posle svojih pohoda.
Poznato je da se na prostoru nekadašnjeg Naisussa, rimskog grada na obalama Nišave, prostirala mreža keramičkih cevi koje su taj grad napajale toplom vodom iz Niške Banje. Neki ostaci tih vodoinstalacionih cevi, kao i mnogo drugih eksponata iz tog doba mogu se videti u muzeju Medijana kod Niške Banje
Po geografskom položaju Niška Banja se nalazi u podnožju padina Koritnika (Suve Planine) na nadmorskoj visini od 248 metara i na udaljenosti 10 km od Niša. Broj stanovnika Niške Banje je oko 5000, poseduje veliki broj hotelskih, restoranskih i lečilišnih kapaciteta. Hotelski smeštaj je kapaciteta od oko 3500 postelja. Pored toga Niška Banja ima objekte kulture, biblioteku, poštu, crkvu, galeriju, letnju pozornicu itd.
Zbog specifičnosti vetrova iznad Niške Banje, ona je poznata i po letovima paraglajdera i paraglajderskog kluba iz Niša sto predstavlja svojevrsnu turističku atrakciju ovog mesta. Takodje, staze u Niškoj Banji i oko nje, pogodne su biciklizam ili mounty biking, a brda i planine za različite vrste planinarenja ili free climbing-a (slobodnog penjanja).
Niška Banja je centar za lečenje kardiovaskularnih i reumatskih bolesti, kao i centar sportskog i kongresnog turizma.
Nažalost, po potencijalu koji ona ima, Niška Banja još uvek nije iskorišćena u svim njenim pozitivnim segmentima i predpostavlja se da će se njen puni značaj shvatiti bolje u nekom budućem periodu.
Sa aspekta njene lekovitosti, netaktnute prirode ili istorijskog nasledja (koje je inace potpuno neiskorišćemo) ona je u vrhu svih banja u Srbiji ali je zato po razvijenosti infrastrukture, saobraćaja, razvijenosti turističkih sadržaja ili kulturnih sadržaja na nekom svom novom početku.



avatar
laza
Stepski vuk
Stepski vuk

Broj poruka : 13439
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od Vulin taj Pet Feb 08, 2013 9:30 pm

Dionis ::E sad sam ljut na tebe Avramova..Da visis Nis i Mesrinea a da ne vidis boga vina DIonisa..

Brate, a da visimo zajedno u nekom od silnih podruma koji toče sumnjivu rakiju? Mis'im, nek' ona toči Mesrinea, a mi ćemo Delionisu (sic!) da pokažemo Niš (oko dva ujutro), a posle možemo na burek...
avatar
Vulin
Prijatelj foruma
Prijatelj foruma

Broj poruka : 7987
Datum upisa : 28.09.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od laza taj Pet Feb 08, 2013 10:16 pm

i da dodam....prodaja domaćih proizvoda  u takovu

avatar
laza
Stepski vuk
Stepski vuk

Broj poruka : 13439
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od laza taj Ned Feb 10, 2013 6:25 pm

Gružansko jezero,jedno od naših najvećih (po meni i najlepših) jezera nalazi se oko 15 km zapadno od Kragujevca, oko 20 km severozapadno od Kraljeva i oko 12 km od kraljevačkog aerodroma Lađevci. U neposrednoj blizini jezera nalaze se naselja Gruža, Knić i Toponica.
Ako neko jezero zaslužuje epitet srpsko more, onda je to Gružansko.

Gružansko jezero je veštačko jezero u Srbiji, koje se nalazi zapadno od Knića. Gružansko jezero je akumulaciono i koristi se za vodozahvat pijaće vode za opštinu i grad Kragujevac. Zapremina jezera je 64,5 miliona m³.  Obim jezera je oko 42 km, a širina je od 300 do 2.800 m. Dužine je oko  10 km, površine oko 900 ha, a dubine 3—30 m.




http://www.myhrpc.com/gallery/264345
avatar
laza
Stepski vuk
Stepski vuk

Broj poruka : 13439
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od Avramova taj Ned Feb 10, 2013 7:39 pm

Dionis ::E sad sam ljut na tebe Avramova..Da visis Nis i Mesrinea a da ne vidis boga vina DIonisa..

Mesrine me je pozvao, ti nisi.

Učšće Save u Dunav.


https://fotocharolija.wordpress.com/tag/nebeski-dijamant/







Poslednji izmenio Avramova dana Čet Apr 20, 2017 8:12 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od laza taj Ned Feb 10, 2013 8:19 pm

Крагујевац

Град Крагујевац је привредни, културно-просветни, здравствени и политички центар Шумадије и Поморавља и суседних региона. Налази се у срцу Шумадије и Србије, јужно од главног града Србије, Београда удаљен је 140 км аутопутем Е10. Простире се на површини од 835 квадратних километара, са 57 насељених места и 78 месних заједница. Подигнут је на обалама Лепенице у Крагујевачкој котлини, где се дотичу крајњи огранци шумадијских планина: Рудника, Црног Врха и Гледићких планина. За избор места при оснивању насеља били су од утицаја и бројни водотоци. Наиме, кроз уже градско подручје тече река Лепеница и налазе се ушћа њених притока. Долинама поменутих водотокова и благим развођима између њих, Крагујевац је у прошлости повезивао Гружу, Лепеницу и Рудник са Поморављем, куда пролазе саобраћајнице међународног значаја.





jezero u centru grada...



jezero šumarice
avatar
laza
Stepski vuk
Stepski vuk

Broj poruka : 13439
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Čudni izvori

Počalji od Avramova taj Sub Maj 11, 2013 2:00 pm

Čudni izvori

Đavolja varoš je poznata i po dva izvora izuzetno kisele vode. Jedan od izvora je Đavolja voda, hladan i ekstremno kiseli izvor (pH 1.5) sa visokom mineralizacijom (15g/l vode). Nalazi se u Đavoljoj jaruzi.

Drugi čudni izvor je Crveno vrelo (kiselost vode pH 3.5). Mineralizacija je niža (4.372 mg/l vode). U svetu su ovakve vode vrlo retke i koriste se u banjskom lečenju. U narodu vlada mišljenje da su vode izuzetno lekovite dok naučnici upozoravaju da vodu sa izvora Đavolja voda ne treba piti jer nije dovoljno ispitana.





Poslednji izmenio Avramova dana Čet Apr 20, 2017 8:20 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od Avramova taj Sub Maj 11, 2013 11:35 pm



Poslednji izmenio Avramova dana Čet Apr 20, 2017 8:31 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od Avramova taj Sub Maj 11, 2013 11:41 pm



Spomenik srpskim ratnicim u dolini Jorgovana.



Spomenik sa druge strane, reka Ibar

Izdvojeno iz izvora.

Легенда каже да је из љубави према Јелени Анжујској српски краљ Урош Ι пред њен долазак наредио да се путем којим ће она допутовати, целом долином Ибра од Краљева до Рашке, посаде све познате врсте јоргована. Желео је да тако будућу краљицу подсети на родну Провансу. Био је то каваљерски потез, без премца чак и у краљевским круговима. Сматра се да Јелена Анжујска до доласка у Србију није видела свог будућег мужа, али је његов свадбени дочек са јоргованима потпуно везао њено срце за Србију.


Poslednji izmenio Avramova dana Čet Apr 20, 2017 8:36 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od Avramova taj Sub Maj 11, 2013 11:48 pm

Долина јоргована - Маглич

Долина јоргована… Долина краљева или Долина векова. И сви су у праву. Долина Ибра, клисура коју је избушила само наоко мирна река, прави је драгуљ и природе и историје. Сред ње, ни на небу ни на земљи, сместио се Маглич, један од наших најбоље очуваних средњо-вековних градова.

Његов положај не само што му је олакшавао одбрану од непријатеља, већ га је спасао и од судбине многих наших средњовековних градова - због и данас тешко приступачног подручја, није постао мајдан грађевинског материјала.

Не зна се када је Маглич подигнут, али се сматра да га је највероватније подигао Урош I после монголских продора, да би спречио продор нових најезди кроз Ибарску клисуру од нових најезди, односно да би заштитио прилаз својој задужбини Сопоћанима и Немањиној Студеници са те стране. Друга претпоставка је да га је почетком XIII века подигао Урошев отац Стефан Првовенчани да би заштитио своју задужбину Жичу и Студеницу.

Први помен о Магличу налази се у житију архиепископа Данила II (поглавар српске цркве од 1324. до 1337), великодостојника који је завршио здања Пећке патријаршије и обновио Жичу, те био духовник краљева Милутина и Стефана Дечанског. Славећи свог учитеља, његов биограф оставио је потомству податак да су „и у Магличу граду позната дела његових трудова”, те да је он у њему подигао „прекрасне палате и остале ћелије”, да „...и ту, у цркви Св. Георгија, у граду томе, утврди божанствени закон, да се у њој наизменично свагда, обилне у њој оставши божанствене књиге и све остале црквене потребе...”.

Драгоцен податак, само што нам ни он не помаже довољно да растерамо маглу о добу кад је Маглич заиста подигнут и ко му је неимарио. Јер, уважени архиепископ је све то о чему тако живописно беседи његов биограф подигао у време кад је тврђава већ постојала. Неко је, дакле, пре Данила безбедно столовао око 150 метара изнад Ибра, с три стране заштићен реком која ту прави полукруг, а с четврте петнаест метара дубоким ровом.





Izvor: poljoinfo

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od Avramova taj Sub Maj 11, 2013 11:57 pm

Прво ваља висећим мостом изнад ћутљиве и врло җивaҳңe Магарашнице. Љуљушкања под човековим теретом, kрррц... па звиждук ветра... опет крррц. Ако се не стрмоглавиш у (сопствену) историју, имаш прилику да горе, на брду читаш камену повест града која је, након вишегодишњег брижљивог рада стручњака Завода за заштиту споменика културе из Краљева, сад кудикамо читљивија.

Ако су оскудни подаци о времену настанка Маглича, историја не шкртари кад је у питању опис средњовековног живота у околини. Зна, и потврђује, да је овде врило као у кошници. Поред осталог, ту су подигнути многи значајни манастири: Студеница, прва велика владарска задужбина; Жича, првобитно седиште архиепископа, поглавара српске самосталне цркве, потом две Павлице, па Градац, задужбина Јелене Анжујске, жене краља Уроша I.

Ништа необично ако се зна да је туда пролазио један од најважнијих путева који су од Београда ишли према југу. Чешки историчар Константин Јиречек, незаобилазан у одгонетању доброг дела наше прошлости, сведочио је да је „важан пут полазио из Београда на југ... Из долине Груже може се узаним кланцима, кроз које је Ибар продро, доћи у долину Рашке, пошто се прође поред манастира Жича и Студеница и поред тврђаве Маглича”.

Данашња приповест о ондашњем Магличу била би много сиромашнија да нису сачуване белешке многих путописаца. Онако узгредне, без историјски утемељених података, оне ипак дају бар овлашну слику града који се, усамљен у простору и времену, замонашио у варљивом памћењу људи.

Izvor sa fotografijama

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od Avramova taj Ned Maj 12, 2013 12:10 am

Da završimo sa Dolinom jorgovana i Magličem:

Тако Јоаким Вујић, човек позоришта и путописац, у свом делу „Путешествије по Сербији” (1826) о Магличу оставља овакав траг:
„...После дођем у село Маглич, гди пређем опет реку Ибар, пак попнем се на једну високу камену планину. И на верху ове планине јест један стари порушени град, који се равним именом Маглич зове. Овде ништа примјечанија достојно нисам могао приметити нити својствено дознати тко би овог порушеног града могао основатељ бити...”.

Милан Ђ. Милићевић био је нешто детаљнији, па у књизи „Кнежевина Србија”, 1876. године, бележи ово:
„...Град је овај на једној узаној косици, која се спушта са Столова, тако да се над њега наднело брдо Мали Сто, а опасује га са две стране Ибар, а с треће пак речица Магарашница. Маглич је имао седам кула, од којих су три окренуте Ибру. Замак је овај јамачно грађен да може затворити пролаз из моравске долине у Рашку... Ако је ово име постало од магле, онда је баш право, јер људи који су ту дуго живели причају да Маглич свако јутро притискује магла...”

Права је грехота што Феликс Каниц, нама добро познати аустријски археолог и путописац, није крајем 19. века оставио неку потпунију белешку о свом виђењу Маглича, али је можда драгоценије што имамо ликовно сведочанство са тог простора и из тог времена (1860), попут цртежа-скица „Град Маглич на Ибру” и „У једној сељачкој кући у Магличу”.

У роману „Опсада цркве Св. Спаса” Горан Петровић о њему овако пише:
„Како и само име предњачи, бедеме Маглича магла је често запоседала. Осим да брани крунидбено место (манастир Жичу- прим. П. М), да намерницима и обданици пружа уточиште од мракова, град је и подигнут не би ли магла имала где да седи. Право говорећи, није се одатле ни мицала. Преко целе године - гладно је глодала вршје зидова, па су они повремено поправљани додавањем тесаних блокова. За ових радова, маглу је ваљало привремено уклонити, те би се према горе управљале дугачке чакље, са вишеструким, болним кукама. Отерана, немоћна да се врати, магла се махнито вила по околини, гневно гризући видик свакога створа... По окончаној доградњи, посада је спуштала оне чакље и магла би поново слетала да столује у своме гнезду од камених бедема...”.

Izvor sa fotografijama

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od laza taj Pon Maj 13, 2013 12:00 am



Perućac je turističko naselje na desnoj obali reke Drine i udaljeno od Bajine Bašta 13 km. Najpoznatije je po HE Bajina Bašta odnosno po jezeru koje je napravljeno zarad ove hidroelektrane. U samom naselju postoji nekoliko kafića, restorana, vila „Perućac“ i restoran „Vrelo“.
Izvor
avatar
laza
Stepski vuk
Stepski vuk

Broj poruka : 13439
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od furija taj Uto Maj 14, 2013 12:39 am


"Istorija Valjeva zauzima posebno mesto u istoriji srpskog naroda. Valjevo i Valjevci su često imali istaknutu, a neretko i vodeću ulogu u pokretima za nacionalno oslobođenje. Međutim, pored vojskovođa i narodnih vođa, valjevski kraj je iznedrio i ne mali broj značajnih književnika, umetnika i naučnika. Istovremeno, ovaj grad se svrstava i među najstarije gradska naselja Srbije.
Od praistorije do srednjeg veka

Plodna i brdima zaštićena dolina uz reku od davnina je pružala dobre uslove za život, na šta ukazuju na tlu grada tragovi ljudskih zajednica još iz vremena mlađeg kamenog doba, pronađeni u Petničkoj pećini. Od kraja 1. veka p.n.e, valjevska kotlina se, zajedno s drugim teritorijima današnje Srbije, nalazila u sastavu Rimskog carstva, da bi, poslije njegove podele krajem 4. veka, ušla u okvire Istočnog rimskog carstva. Tokom seobe naroda na ovu vizantijsku teritoriju trajno se naseljavaju Sloveni i osnivaju više manjih državica, sklavinija, koje su bile čas autonomne, čas u sastavu različitih većih država koje na Balkanu nastaju i nestaju: Bugarska, Samuilovo carstvo, Ugarska, da bi u 11. veku opet potpale pod uticaj Vizantije. Od samih početaka nezavisne države Stefana Nemanje, u njen sastav je ulazila i šira okolina današnjeg grada Valjeva. Iz tih vremena na teritoriji samoga grada do današnjih dana su preostali tragovi jednog manastira koji je datiran na kraj 13. i početak 14. veka.
14. i 15. vek

Tokom celog ranog srednjeg veka u valjevskoj kotlini su postojala naselja, ali s obzirom da su su obavljana samo sondažna arheološka istraživanja, i to na veoma malim površinama nema pouzdanih podataka o njihovim osobinama i prostoru koji su zauzimala u odnosu na današnje gradsko jezgro kao i o kontinuitetu postojanja i o eventualnim starim imenima. Valjevo se prvi put pominje u pisanim zapisima u dve ćirilične knjige iz Dubrovačkog arhiva, koje datiraju iz 1393. godine, a objavljene su pod naslovom “Stare srpske povelje i pisma” (Prvi tom 1929. a drugi 1934. godine)[1].

U vreme prvog poznatog pomena imena Valjevo, 1393. godine, ovo naselje je bilo već uveliko aktivan trgovinski centar srednjevekovne Srbije u koji su dolazili trgovci iz Dubrovnika i tu osnivali svoje filijale, da bi preko njih otkupljivali različite sirovine koje su prevozili dalje ka zapadu, dok su tu prodavali različitu otmenu robu nabavljanu duž obala Mediterana. Uspon Valjeva, kao i uspon autonomne Srbije, zaustavljen je 1459. godine kada je srednjevekovna srpska država osvojena od strane Turske imperije.
Pod turskom vlašću

Muselimov konakSa promenom feudalnog gospodara život u valjevskoj kotlini nije u potpunosti zamro. Istina, umesto trgovačkih karavana kroz Valjevo su sada prolazile turske vojne jedinice na svom pohodu ka Ugarskoj, čije su se granice u to vreme nalazile samo nekoliko desetina kilometara severno od Valjeva. Ipak, iako deo jedne muslimanske države u prvim decenijama turske vlasti, Valjevo je ostalo pretežno hrišćansko naselje. Razlog za je to da je, zbog blizine neprijateljske Ugarske, hrišćansko stanovništvo pograničnih oblasti imalo izvesne privilegije, kako ne bi bežalo preko granice i pružalo aktivnu vojnu pomoć neprijatelju. Međutim, već od druge četvrtine 16. veka stanje počinje da se menja. Posle velike turske pobede nad Ugarima, 1526. godine kod Mohača, muslimanska imperija kreće u dalji pohod u Evropu, pomerajući svoje granice na sever, istok i zapad. Time Srbija, a sa njom i Valjevo, postaje teritorija duboko u unutrašnjosti carstva. Samim tim turska imperija više nije imala razloga da i dalje čuva one privilegije koje je lokalno stanovništvo do tada uživalo. Sa njihovim ukidanjem počinje postupak islamizacije. Lokalno stanovništvo, ili prelazi u islam, ili beži dalje na sever. Oni koji nisu to učinili padaju u potčinjen položaj.

Na mesto odseljenog lokalnog stanovništva doseljavaju se muslimani iz udaljenijih krajeva. Istovremeno, sa pomeranjem granice u Valjevu su stvoreni svi uslovi za ponovni procvat trgovine, a time i za dalji razvoj varoši. Slikovitu predstavu ubrzanog razvoja i islamizacije koja ga prati pružaju turski popisi iz 16. veka. Na samom početku tog procesa, 1528. godine u Valjevu ima ukupno oko 600 stanovnika, od čega je dve trećine hrišćana. Samo tri decenije kasnije, 1560. godine, broj stanovnika se povećao za tri i po puta (oko 2.060), ali u stvari, povećao se samo broj muslimana, dok je broj hrišćana smanjen, tako da je sada njihov odnos 6 prema 1 u korist muslimana (1528. godine je u Valjevu bilo 71 hrišćanska i 27 muslimanskih kuća, a tada je broj hrišćanskih kuća spao na 51, dok se broj muslimanskih popeo na 293). Ovaj proces islamizacije je nastavljen i u sledećem veku, tako da nekadašnji hrišćanski trg postaje prava orijentalna kasaba. Takvu sliku o njemu je početkom 17. veka ostavio i poznati francuski diplomata i putopisac Luj Žedeon, napisavši da je Valjevo: „mnogoljudno i prostrano mesto, prijatno po velikom broju vrtova“. Sličnu predstavu orjentalne naseobine je 1660. godine ostavio i čuveni turski putopisac Evlija Čelebija pominjući postojanje desetak džamija, jednog turskog kupatila i većeg broja kuća okruženih vrtovima i baštama. U to vreme Valjevo se za dva i po puta povećalo u odnosu na stanje pre sto godina. Tada je u njemu bilo ima 870 kuća sa oko 5.200 stanovnika. Pored toga Čelebija je zabeležio da se Valjevo nalazi u dolini, da zauzima obe obale reke Kolubare koja ga deli na dva dela. Na jednoj obali je takozvana čaršija, poslovni deo grada, sa radnjama i dućanima, dok se sa druge strane reke nalazi stambeni deo. Valjevo se tada nalazilo na onom mestu gde je danas njegovo najuže jezgro, zauzimajući kao i danas obe obale reke. Predpostavlja se da je pre Čelebijine posete, kada je u varoši bilo manje domaćinstava, celokupan njegov sadržaj bio smešten samo na jednoj obali reke.
17. i 18. vek [uredi - уреди]

Plan grada Valjeva iz 30-ih godina 18. vekaKao što je pomeranje granice dalje od Valjeva izazvalo njegov brz razvoj, tako će i ponovno približavanje granice, uzrokovano slabljenjem Osmanskog carstva i jačanjem Habzburške monarhije, izazvati opadanje. Sa Velikim Bečkim ratom (1683-1699) Osmansko carstvo je izgubila veliki deo svojih dotadašnjih teritorija i njena granica prema Habzburškom carstvu se opet ustalila na samo nekoliko desetina kilometara severno od Valjeva. Time su stvoreni uslovi da u svim sledećim ratovima Valjevo i njegova okolina postanu poprište zaraćenih strana. Čak, posle rata, koji se završio 1719. godine, Valjevo se privremeno našlo unutar novih granica Austrijske carevine i ponovo je postalo hrišćansko naselje, ali dosta manja, sa manje od 200 domaćinstava.

Valjevska tvrđava u 18. vekuPošto je većinsko tursko stanovništvo sada napustilo Valjevo trebalo ga je iz početka naseljavati. U ispražnjeno mesto je stiglo novo stanovništvo. To su pre svega bili Srbi, kako civili, tako i vojnici, graničari, jer je Valjevo bilo pogranično mesto sa Osmanskim carstvom, budući da se duž planinskih vrhova, samo par sati hoda od samog grada protezala nova granična linija između dve neprijateljske države. To je svakako uticalo da novi razvoj bude znatno sporiji. Ipak, pored Srba u varoš se naselio i izvesni broj nemačkih porodica. Vojni planovi sačuvani iz tih vremena nedvosmisleno pokazuju da se tadašnje Valjevo prostiralo na obe obale Kolubare, na istom mestu na kom se nalazi i današnje gradsko jezgo.

Međutim, vremena za duži neometan razvoj nije bilo dovoljno, pošto je već početkom druge polovine četvrte decenije 18. veka počeo novi rat između Austro-ugarske i Osmanskog carstva i na osnovu mira potpisanog 1739. godine Valjevo se ponovo našlo u okvirima Turske imperije. Varoš je opet bila ispražnjena i počinjao je njen novi razvoj, ponovo kao islamske kasabe. Na početku toga razvoja, 1741. godine, zabeleženo je da u Valjevu ima 80 muslimanskih i 11 hrišćanskih domaćinstava, sa ukupno oko 550 stanovnika. Već četiri decenije kasnije, 1784. godine, Valjevo se povećalo skoro pet puta, jer u njemu tada ima 400 muslimanskih i 50 hrišćanskih kuća (oko 2.300 stanovnika). Planovi i opisi grada nastali krajem tog veka prikazuju naselje smešteno na mestu jezgra današnjeg grada, na obe obale Kolubare, stim što je, kao i danas, veći deo naselja bio sa leve strane reke. Međutim, promene koje uskoro slede dovešće do novih drastičnih, ovaj put trajnih, promena. Upravo u to vreme nastala je danas najstarija sačuvana zgrada u Valjevu, Muselimov konak.
U modernoj srpskoj državi

Valjevska gimnazija krajem 19. vekaSa početkom 19. veka počeo je i istorijski proces ubrzane transformacije većeg dela teritorije Srbije. Počela je Srpska revolucija sa Prvim ustankom kao početnom oružanom fazom. Već 1804. godine lokalno srpsko stanovništvo je podiglo pobunu protiv turskih gospodara i uspelo da oslobodi veliki deo Srbije. Na toj oslobođenoj teritoriji je osnovana posebna ustanička država. Valjevo je bilo jedno od prvih naselja gradskog tipa koje je oslobođeno. Tada, posle skoro tri i po veka, ono ponovo postaje srpski grad u nezavisnoj srpskoj državi, ali stalne borbe za očuvanje nezavisnosti i slabo razvijena trgovačko zanatska praksa među srpskim stanovništvom onemogućili su brži razvoj ovoga grada.

Srpsko stanovništvo je vekovima živelo uglavnom po selima baveći se skoro isključivo poljoprivredom, prepuštajući Turcima one privredne delatnosti zastupljene po gradovima, te nije imalo potrebe da u većem broju naseljava oslobođenu varoš. Zato je 1808. godine zabeleženo da u Valjevu ima samo 200 kuća sa oko 1.000 stanovnika. Ipak, temelji današnjeg hrišćanskog naselja su baš tada postavljeni. Krajem 1813. godine turska ofanziva je uspela da pokori nezavisnu državu stvorenu u Prvom srpskom ustanku i na kratko, muslimani su opet zagospodarili Srbijom i Valjevom, ali 1815. godine je počeo Drugi srpski ustanak. Posle samo nekoliko meseci borbi ustanak je završen pregovorima kroz koje je Srbija dobila ograničenu autonomiju koja će u narednim decenijama, korak po korak, biti proširivana do potpune nezavisnosti. Iako, zvanično, i dalje u okvirima turske imperije, ona hrišćanska varoš, stvorena tokom Prvog srpskog ustanka, i dalje postoji. Istina u Valjevu je i dalje bilo Turaka, ali njihov broj je bivao sve manji. Tako je zabeleženo da 1826. godine u samom Valjevu ima oko 150 hrišćanskih i jedva 30 muslimanskih kuća. Većina muslimana je napustila svoja imanja i preselila se u druge gradove koji su imali tvrđave, budući da su se tu osećali bezbedniji. Ali ni ono malobrojno muslimansko stanovništvo nije dugo ostalo.

Snimak starog Valjeva iz avionaPočetkom tridesetih godina, knez Miloš Obrenović je sa turskim državnim organima postigao dogovor o povećanju autonomije. Na osnovu njega svi oni Turci koji su napustili svoju imovinu po Valjevu i drugim sličnim mestima za nju su dobili pravične naknade, dok Turci koji su u tim mestima ostali i dalje da žive, obavezali su se da svoju imovinu prodaju i da se nastane, ili samo u gradovima sa tvrđavama, ili van Srbije. Tako i Valjevo ponovo postaje isključivo hrišćansko mesto. Međutim od 1815. do 1830. godine odliv turskog stanovništva iz grada je bio daleko veći nego priliv novoga hrišćanskog stanovništva. Malobrojni hrišćani koji su dolazili bili su uglavnom zanatlije i trgovci i stoga su se naseljavali samo u onom delu grada gde je bila čaršija, kao svojevrsna privredna četvrt, znači, na desnoj obali Kolubare. Tako su, upravo u to vreme, na mestu gde se i ranije nalazila valjevska čaršija, postavljeni temelji današnjeg Tešnjara, starog, sada rekonstruisanog i revitalizovanog trgovačkog i zanatskog dela nekadašnjeg Valjeva. Istovremeno, suprotna, leva obala ove reke, na kojoj se ranije nealazio veći, stambeni deo naselja, postaje pusta. Već 1832. godine knez Miloš Obrenović naredio da se sa te strane podigne nova valjevska crkva. Knez je znao da je crkva centar gradskog života u Srbiji i da će ubrzo oko nje početi i sa te strane da niču i nove kuće. Ali, da taj razvoj novog dela Valjeva ne bi bio stihijski knez Miloš je već sledeće 1833. godine, dok crkva još nije ni počela da se gradi, poslao u Valjevo inžinjera koji je na pustoj ledini trasirao buduće ulice duž kojih varoš treba da se širi. Naravno, sve to je dalo veliki podstrek daljem razvoju naselja. Na početku toga procesa, 1839. godine varoš koju su Turci napustili, a novi stanovnici nisu došli na njihovo mesto, imala je 873 stanovnika, ali, samo dve decenije kasnije, pošto je širenje naselja na drugu obalu uzelo maha, 1862. u Valjevu je registrovano dva i po puta više ljudi, 2.150. Ovakvo povećanje stanovništva je prevazišlo mogućnosti koje su u popunjavanju prostora nudile one 1833. godine trasirane ulice. Godine 1855. je izrađen novi plan razvoja modernog, ortogonalnog Valjeva u kome se ulice seku pod pravim uglom. On je rađen sa perspektivama dugoročnog razvoja grada i zato one ulice koje su tada predviđene i danas postoje predstavljajući najuže gradsko jezgro današnjeg Valjeva.

Izrada ovog plana dugoročnog razvoja grada predstavljala je važan impuls za ubrzanu modernizaciju i evropeizaciju dojučerašnje orijentalne varoši. Valjevo doživljava brz razvoj i broj stanovnika se višestruko povećava. Pored povećanja broja stanovnika napredak u drugoj polovini 19. veka je vidljiv i na drugim planovima. U doskora isključivo zanatskom naselju se otvaraju i prvi industrijski pogoni, stiže železnička pruga, električna energija, otvara se Gimnazija, prikazuju se prve pozorišne predstave.

20. vek

20. vek je vek daljeg ubrzanog razvoja naselja, kada Valjevo postaje važan industrijski, ali i kulturni centar. Tokom Prvog svetskog rata u neposrednoj okolini Valjeva je vođena Kolubarska bitka, a sam grad se pretvorio u ogromnu bolnicu u kojoj su ležali ranjenici kao i oboleli od velike epidemije tifusa. Ogromna razaranja grad je doživeo i u Drugom svetskom ratu, ali i na samom kraju 20. veka, kada je u više navrata bio bombardovan tokom NATO agresije na Srbiju.

Lemut1989's Blog



Pogled sa Markove stolice

Vodenica na Gracu

Hram Sv. Vladike Nikolaja Velimirovica

Kula Nenadovica

Hotel Grand, Trg Zivojina Misica

Petnicka pecina
avatar
furija
Prijatelj foruma
Prijatelj foruma

Broj poruka : 8033
Datum upisa : 09.08.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od laza taj Sre Maj 22, 2013 10:41 pm

bitno je i kakvo prevozno sredstvo izaberete za obilazak prirodnih lepota srbije......

avatar
laza
Stepski vuk
Stepski vuk

Broj poruka : 13439
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od Avramova taj Sre Maj 22, 2013 10:49 pm

Evo jedne prirodne lepote a da ne znam gde je tačno osim da je u Srbiji, ni kako se zove ne znam. Ko zna, neka napiše.


____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od laza taj Čet Maj 30, 2013 10:26 pm

vajat je objekat od brvana(dasaka) koji su nekada davno koristili mladenci da bi se osamili posle sklapanja braka to jest proveli svoju prvu bračnu noć ali i mnogo lepih noći kasnije....

avatar
laza
Stepski vuk
Stepski vuk

Broj poruka : 13439
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od laza taj Pet Maj 31, 2013 10:32 pm

vodenica u stragarima (varošica između kragujevca i topole)...

avatar
laza
Stepski vuk
Stepski vuk

Broj poruka : 13439
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od Avramova taj Ned Avg 18, 2013 12:53 pm

Neodoljiv pogled na reku Uvac. Zaista je prirodna čuedsno divna. Ko bi rekao i kako je moguće da tako izvaja jedan vodeni tok?






____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od Avramova taj Ned Avg 18, 2013 12:56 pm

Evo i čudesnog puta ka manastiru Lepavina. Kažu, nema nikakve oznake koja vodi do manastira a niko još nije zalutao.


____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od laza taj Ned Avg 18, 2013 1:02 pm

Miroč - Najzapadniji deo Đerpapskog planinskog masiva - Miroč odlikuje se jakim kontrastom između svojih gotovo vertikalnih litica najviših vrhova Malog i Velikog Štrpca i Štrpskog korita u zaleđu ovog glavnog grebena. Planinarski uspon na ove vrtove je uvek atraktivan, pri čemu se smenjuju inspirativni vidici sa stena, livade i šumske staze, na kojima susreti sa srndaćima i ostalim stanovnicima šume nisu retkost.

avatar
laza
Stepski vuk
Stepski vuk

Broj poruka : 13439
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Upoznajmo prirodne lepote Srbije

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu