Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 44 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 44 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Džudi i njeno pisanije
Danas u 1:58 am od Davidova

» Sanjanje ...
Danas u 1:29 am od Davidova

» Ћирилица
Danas u 1:07 am od Davidova

» Već viđeno (deja vu)
Danas u 1:05 am od Džudi

» Look dana
Danas u 12:55 am od Davidova

» Misli ili rečenice koje su vas dotakle
Danas u 12:41 am od Davidova

» Skupštinske rasprave
Juče u 11:49 pm od Davidova

» Peščanik - analiza dnevnih događanja
Juče u 8:14 pm od Brave Heart

» Filmske novosti...
Juče u 7:20 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta astronomije...
Juče u 7:15 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:54 pm od Brave Heart

» Corax - slika današnjice
Juče u 5:33 pm od Brave Heart

» Da je novac - osoba kako bi ga opisali.. ?!
Sre Nov 22, 2017 10:15 pm od Davidova

https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Stres

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Stres

Počalji od Loreal taj Sre Feb 06, 2013 12:23 am

Šta je stres, kako ga prepoznati i kako se sa njim nositi?

Gotovo svakodnevno čujemo da ljudi upotrebljavaju reč stres, tako da nam se čini da gotovo svi znaju šta je to, kako se može prepoznati, kako se mogu sprečiti ili ublažiti njegove štetne posledice. Pri tom se on neretko doživljava kao neman, koja nas u današnje „stresno“ vreme vreba na svakom ćošku. Često ljudi govore da su pod stresom, pri čemu pod pojmom stres podrazumevaju neke spoljašnje činioce, na koje ne mogu nikako da utiču. Žale se na stres na poslu, školi, kod kuce, na šalterima, u prodavnici, banci, u saobraćajnim gužvama, a u isto se vreme osećaju nemoćnim da bilo šta preduzmu.

Međutim, bitno je da znamo da je stres nešto što je u nama. On je subjektivno reagovanje koje osoba doživljava u skladu sa svojim iskustvom i sopstvenom procenom situacije u kojoj se nalazi. To je sklop emocionalnih, fizičkih, fizioloških reakcija i ponašanja koje se javljaju kada osoba za neki događaj proceni da je opasan ili uznemiravajući i prevazilazi njene kapacitete nošenja sa postojećom situacijom.

Naravno, ne treba zaboraviti da je stres u svojoj suštini veoma pozitivan deo čovekove prirode. Ovakva reakcija prvenstveno ima zaštitnu ulogu u opasnim situacijama, kada organizam treba da bude spreman da bi se spasao. Takođe znamo i u narodu prihvaćeno mišljenje da „ono što nas ne ubije, osnaži nas“. Kad se uspešno i na pravi način, izborimo sa poteškoćama, velika je verovatnoća da ćemo iz te borbe izaći jači, iskusniji, mudriji... U skladu sa svim ovom možemo govoriti o stresu i kao izazovu, nečemu što motiviše i podstiče na razvoj.

Ipak, kada je stanje stresa dugo, kad je opterećenje veliko i naše uobičajene strategije u borbi sa problemima ne daju rezultate, to ima negativne posledice kako na psihičko, tako i na fizičko zdravlje, sposobnost, produktivnost, zadovoljstvo i kvalitet čovekovog života uopšte.

Zato je važno da shvatimo suštinu stresa, budemo svesni koji su njegovi izvori, procenimo sopstvenu snagu, spremnost i mogućnosti da nešto preduzmemo u smislu suočavanja i prevazilaženja njegovih nezdravih posledica, kao i da naučimo nove ili osvežimo i unapredimo već postojeće strategije u ovoj borbi.

Osvrnuvši se oko sebe većina bi se složila da postoji mnogo izvora stresa. Ljudi svakodnevno doživljavaju stres u svim oblastima svog života, u svojoj porodici, u kontaktu sa prijateljima, poznanicima, na javnim mestima, školi, fakultetu, radnom mestu...

Izvori stresa mogu biti sve ono u nama ili našoj okolini na šta reagujemo stresom. Zato možemo da ih podelimo u dve grupe.

· U unutrašnje izvore spadaju oni koji zavise od same osobe.

- Možemo reći da su pod većim rizikom ambiciozni ljudi koji sebi postavljaju vrlo visoke ciljeve i imaju nerealna očekivanja i od sebe, svog rada, okoline. Onda ne uspevaju da se prilagode okolnostima u kojima su, tj. stvarnosti. Rizik je najveći kod onih koji su skloni perfekcionizmu, ali i onih koji su skloni povlađivanju autoritetu, pa ne umeju da postave svoje granice.

- Ukoliko čoveku njegova uloga, u bilo kojoj oblasti života, nije u potpunosti jasna, nije mu jasno šta drugi od njega očekuju, on može imati utisak da mora mnogo više da radi kako bi razrešio tu situaciju. Tada problem nezadovoljstva postignućem postaje sve veći i veći.

- Problem se produbljuje ukoliko osoba ne ume da postavi prioritete, ukoliko joj je sve podjednako važno, pa vreme neracionalno troši na nebitne stvari. Pritisak se povećava i ako neko ne ume da napravi balans između različitih oblasti života. Na primer, posao mu postane jedini smisao života. U isto vreme je sve nezadovoljniji, umorniji, a oseća se neuspešnije.

- Ovaj problem zauzima još značajnije mesto ukoliko je osoba sklona da sve sama radi, tj. ne deli posao sa svojim kolegama, ukućanima, prijateljima; ukoliko nema poverenja u njih, pa ima utisak da sve mora sama. Tada ima i utisak da je i sva odgovornost njena.

· Izvori stresa, koji spadaju u grupu spoljašnjih (iz okoline), mogu biti nepovoljna društvena, materijalna i socijalna situacija. Ljudima koji poslednjih godina žive u ovim krajevima, verovatno za ovo nije potrebno pojašnjenje.

-Sa ovim mogu tesno biti povezani i izvori koji se odnose na nepostojanje adekvatnih uslova za život i rad. U svakom slučaju je verovatnoća da čovek doživi stres veća ukoliko boravi ili radi u neadekvatnoj, nedovoljno zagrejanoj ili prevrućoj, skučenoj prostoriji, ili nema svoj kutak u kojem su ispunjeni uslovi privatnosti. Nije nam teško da ovo prepoznamo u svojim i kućama prijatelja, u kojima u par prostorija živi i po tri ili više generacija; jer u ova teška vremena, mladi retko da imaju priliku i podsticaj da žive svoj život u prostoru kakav sami osmisle. A onima koji imaju radno mesto (u ova tranziciona vremena), ne moramo ni da pominjemo neadekvatne, skučene radne prostore sa zastarelom opremom u nerenoviranim prostorijama (jos od starih dobrih vremena), koje dele sa gomilom nezadovoljnih i nemotivisanih kolega.

- Takođe je veoma bitna da osoba jasno zna šta je njena uloga, zadatak, šta se od nje očekuje, za šta je ko odgovoran. Ni moderni trendovi uvođenja zapadnjačkog načina poslovanja ne štede čoveka. U slučaju da je prioritet profit, efikasnost, slepa lojalnost firmi, često se zaboravi na čoveka. Prirodne ljudske potrebe je teško uskladiti sa iznenadnim promenama u procesu rada, hitnošću intervencije, neadekvatnim radnim i vremenom za odmor, nepostojanjem finansijske i sigurnosti radnog mesta...

- I naravno, neophodno je istaći značaj međuljudskih odnosa. Nije svejedno da li su prisutni stalni konflikti, sumnjičavost, podcenjivanje i rivalitet, da li neko trpi šikaniranja ili vlada atmosfera podrške, poverenja i osećaj pripadnosti i međusobnog pomaganja.

Ipak, treba istaći da svaki od ovih faktora ne mora nužno da prouzrokuje pojavu stresa. Međutim, što je njihov broj veći i što izloženost njima duže traje to je veća verovatnoća za njegovu pojavu.

Kakve će biti posledice zavisiće i od procene važnosti i opasnosti stresora i od procene da li je moguće nešto uraditi u vezi sa tim. Ovo je, nadalje, u skladu i sa tim kako osoba uobičajeno reaguje u sličnim situacijama i koje su karakteristike njene ličnosti, ali i od toga kakve su karakteristike njene okoline (postojanje socijalne podrške, ograničenje, trajanje događaja).

Međutim, često ne prepoznajemo na vreme da kod nas ili nama bliskih osoba postoje negativne posledice stresa. Zato je važno znati da je u pitanju proces koji se odvija u nekoliko faza. Dobro je da znamo da prepoznamo znakove koje ih karakterišu, da bismo mogli da reagujemo što je ranije moguće. Kao što smo ranije naglasili, posledice, naročito u kasnijim fazama, se negativno odražavaju na čovekovo funkcionisanje u svim oblastima njegovog delanja. Ukoliko se ništa ne preduzme, odnosno,ukoliko se na početku zanemare ovi znakovi, dolazi do završne i najozbiljnije faze sindroma izgaranja.

1. Prvi pokazatelj da čovekovi uobičajeni načini borbe sa stresom ne daju efekta je pojava preteranog entuzijazma. Osoba se oseća prepunom energije, ima utisak da sve može da uradi, idealizuje i sebe i svoju okolinu. Tada nekritično i nerealno želi da reši sve postojeće probleme. Na ovako nešto okolina uglavnom, ne samo da ne reaguje zabrinutošću, nego to i podržava. To je radnik, supružnik, dete, komšija…”kakvog samo poželeti možete”. Međutim, u isto vreme, ova osoba zanemaruje sopstvene potrebe, jako dugo radi, a preskače odmor i aktivnosti u kojima doživljava sopstveno zadovoljstvo. Logično je pitanje, koliko dugo ovo može da traje?

2. S obzirom na to da je broj problema veliki, počinje da uočava raskorak između uloženog truda i postignuća, što dovodi do prvih znakova nezadovoljstva. Veoma brzo se prelazi u fazu u kojoj su sve češći razdražljivost, anksioznost, nesanica, neuobičajene aritmije, problemi sa koncentracijom, problemi sa organima za varenje.

3. Ukoliko osoba ne reaguje tako što nauči kako da pomogne sebi, kako da odredi prioritete i napravi balans u svom životu uz pomoć njoj bliskih osoba, nastupa faza stagnacije. Neophodno je sačuvati energiju kako bi se kompenzovao stres. Ali to nije sve. Počinje da sumnja u svoju sposobnost, kompetentnost, pa se oseća razočarano i isključeno iz sredine. Emocionalno je ranjiva i povlači se da bi izbegla konfliktne situacije. Ovde dolazi i do emocionalne izolacije, pa se osoba udaljava od ljudi, što dalje doprinosi doživljaju besmislenosti da se bilo šta preduzme. Osoba sve ćešće kasni sa izvršavanjem svojih obaveza, odlaže završavanje započetog posla, a odbija da prihvati nove zadatke, produžava lenčarenje i sl. Stanje se komplikuje i pojavom fizičkih simptoma u vidu hroničnog umora, glavobolja, opadanja seksualnih želja... Ovde je već jako mala verovatnoća da će osoba sama da prevaziđe novonastalo stanje.

4. I sami simptomi mogu predstavljati dodatno opterećenje, i ukoliko se ništa ne preduzme kod nje, kao poslednja faza izgaranja, javlja se apatija i gubitak životnih interesovalja. Lični resursi u ovoj fazi su iscrpljeni. Osoba je depresivna. Ne postoji motivacija da se bilo šta preduzme, kako na poslu tako i u ličnom životu. Osoba je cinična i ravnodušna prema svojoj okolini, želi da pobegne kako sa posla tako i od svoje porodice i prijatelja. Smatra da nema pomoći. Ovo se odražava i na pad imuniteta, pa su sve češće ozbiljne i dugotrajne posledice infekcija, pa i razne povrede (padovi, uganuća, posekotine...). Sada joj je već neophodna veoma ozbiljna stručna pomoć.

Zato je mnogo svrsishodnije blagovremeno reagovati i pomoći ljudima u najranijim fazama ovog sindroma ili aktivno raditi na prevenciji. Kad ovo kažemo možemo da mislimo na organizovane akcije samog društva ili organizacija koje su u svakom slučaju potrebne, međutim, važno je znati da svako od nas može i treba nešto da prduzme kako bi unapredio kvalitet, kako svog, tako i života ljudi iz njegove okoline.

Kada smo govorili o izvorima stresa, rečeno je da ima onih na koje možemo delovati i onih koji su izvan naše kontrole. Od toga zavisi i strategija koju ćemo koristiti za njihovo uklanjanje ili ublažavanje. Logično je da ćemo kod ovih za koje procenjujemo da na njih ne možemo uticati primeniti izbegavanje, a za one na koje možemo- napraviti plan i preduzeti neku akciju. Nema smisla da trošimo energiju na nešto šta procenjujemo da ne možemo da utičemo, pa u tom slučaju prikupljamo energiju za neke povoljnije prilike.

Važna je i razmena iskustava i razgovor, kako sa stručnjacima koji se bave ovom problematikom, tako i sa svojim prijateljima, kolegama, poznanicima jer svi mi znamo i svakodnevno primenjujemo veoma dobre, korisne i svrsishodne strategije. Ipak, ponekad nam ponestane ideja, zablokiramo se u uobičajenom, pa nam treba podsticaj i ideja sa strane, kako bismo svoj repertoar proširili. Ne treba zanemariti da sam čovek može mnogo toga preduzeti da bi pomogao sebi.

U svakom slučaju, korisno je podsetiti se i nekoliko saveta koji je blizak mišljenju, kako većine stručnjaka, tako i zdravorazumskom delu većine ljudi.

- Nije na odmet ponoviti da su uravnotežena, zdrava ishrana, bavljenje sportom i redovno uzimanje pauza, veoma važni za redukciju stresa. Takođe je smeh (vicevi, komični filmovi, sagledavanje situacije na komičan način uz pomoć kolega i prijatelja) jedan od najboljih metoda za smanjivanje stresa.

- Nemojte zanemariti sebe, svoje potrebe i želje. Brinite se o sebi jer to nije luksuz, već neophodni deo života. Opustite se i zabavljajte u svoje slobodno vreme, koje je važno da razgraničite od radnog.

- Uz sve ovo, naučite da kontinuirano pratite svoje misli, osećanja, ponašanja i telesne reakcije.

- Pri tom je bitno upoznati sebe i naučiti šta je to što možemo promeniti, a šta ne.

- Pravite što realnije procene. Redovno planirajte vreme, izdvajajući prioritetne aktivnosti

- Kad rešavate probleme dobro je usredsrediti se na manje, opipljive zadatke, koje ćete i završiti.

- Svesno obuzdavajte ekstremna osećanja (nemoći i svemoći).

- Pri tom ne zaboravite da usaglasite vaša očekivanja, zadatke i uloge.

- Ne zaboravite da ne možete sve sami. Okupite oko sebe ljude u koje imate poverenje i sa kojima se možete dogovarati i o svemu razgovarati. Ovako ćete obezbediti međusobnu podršku i pomoć sa strane. Razmenjujte redovno iskustva sa njima. Veoma je korisno deliti probleme sa drugima koji su imali slična iskustva.

Nemojte se ustručavati da potražite stručnu pomoć ako vam je potrebna.

- I još nešto što je vazno istaći je sugestija da smislite vaš originalni način da pomognete sebi. To je bitno iz razloga što smo svi različiti, pa nas različite stvari pogađaju, ali i na jedinstven način izlazimo na kraj sa njima.

Ipak, bez stresa ne možemo jer je, kao što je pomenuto, on u svojoj suštini nešto što je zdravo i potrebno ljudima. Naravno, proširivanje pogleda, znanja i iskustava o strategijama suočavanja i prevladavanja su, u svakom slučaju, neophodni kako njegove posledice ne bi bile štetne i pogubne po naše zdravlje i kvalitet života, kada intenzitet stresa postane previsok za naše biće.

Što se tiče pojmova bliskih pojmu stresa, poslednjih godina naučnici sve više skreću pažnju na jos jedan koncept „work-life balance“. Naime, primećen je trend vođenja nezdravog načina života, koji podrazumeva zanemarivanje porodičnog aspekta, kao i društvenih i sitnih ličnih potreba, povezanih sa ljudskom prirodom, temperamentom i njegovim željama i navikama. Bez obzira na očekivanja da će s razvojem tehnologije ljudi imati sve više slobodnog vremena da se posvete sebi, da se odmaraju ili budu kreativni i rade ono što sami izaberu, dogodilo se upravo suprotno. Naime, u poslednjih dvadesetak godina se uočava trend porasta vremena koje zaposleni provode na svom radnom mestu, a sindrom izgaranja postaje sve češći problem kod većine profesija. U isto vreme, poslednjih desetak godina, se sve više govori o novoj vrsti pritiska u vidu različitih vidova individualnog i grupnog zlostavljanja na radnom mestu, tj. popularnije rečeno, mobingu. Naravno, ovo su sve veoma interesantne i važne teme koje u svakom slučaju zaslužuju više diskusije, kako u stručnoj, tako i u široj javnosti, pa i u nekim od narednih tekstova.


avatar
Loreal
Profi član
Profi član

Broj poruka : 3359
Datum upisa : 30.01.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Stres

Počalji od Mesrine taj Sre Feb 06, 2013 12:27 am

Locky Bejb` , nemoj da me razočaravaš...
Ko će sve ovo pročitati?
Stres je stres,šta više da se priča,osim, da svima poželim što više sreće,a što manje stresa. E,tako...

____________________________________________________________________________________
Gnosis,Gnoza e Gnosticum ...  
avatar
Mesrine
Moderator
Moderator

Broj poruka : 8680
Datum upisa : 05.10.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Stres

Počalji od Loreal taj Sre Feb 06, 2013 1:02 am

Pa to mi je blizu profesije.. Radim u zdravstvu... Tema je opsirna, sta cu... Hvala sto si je bar pogledao. Smile
avatar
Loreal
Profi član
Profi član

Broj poruka : 3359
Datum upisa : 30.01.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Stres

Počalji od Mesrine taj Sre Feb 06, 2013 1:06 am

Samo pozitivne vibracije LockyBejb` i sve će biti kako treba...




____________________________________________________________________________________
Gnosis,Gnoza e Gnosticum ...  
avatar
Mesrine
Moderator
Moderator

Broj poruka : 8680
Datum upisa : 05.10.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Stres

Počalji od Miško taj Sre Feb 06, 2013 11:45 am

ŠTA JE STRES, KAKO GA OTKLONITI I SPREČITI

Nema pojedinca koji nije doživeo stres što ga život sobom donosi. Po tome smo svi isti, ali se razlikujemo po načinima kako se nosimo i izlazimo na kraj sa stresom. Postoje brojni načini kako otkloniti stres koji nas zadesi i šta činiti da do stresa uopšte ne dođe.


Savršen lek : omiljen posao

Generalno posmatrano rad koji čoveka ispunjava zadovoljstvom je najbolji način da do stresa uopšte i ne dođe. Jedan mudar čovek je govorio da se ljudi rađaju samo zbog dva cilja u svojim životima - da vole i da rade. Kad je u pitanju rad misli se na rad koji čoveku pričinjava zadovostvo, na rad koji se voli. Tako u krajnjem smislu ljubav je jedini smisao življenja i jedini lek protiv besmisla. Ko god radi posao koji voli može da potvrdi da je rad ispunjen zadovoljstvom vrlo efikasan za neutralisanje pogubnog dejstva stresa. Ako spadate u grupu srećnih ljudi da se bavite takvom vrstom rada onda verovatno u živate u dobrom psihofizičkom zdravlju.

Međutim, postoje mnogi pojedinci koji nemaju tu sreću da se bave poslom koji vole. život, pored toga nosi brojna iskušenja kroz koja ugrožava naš osećaj sigurnosti i napreže naša tela i naš duh preko njegovih mogućnosti u potrebi da se zaštitimo. Kako je stres početna faza bolesti nameće se hitna potreba za preduzimanjem zaštitnih mera za otklanjanje stresnih stanja i povratak zdravlju.


Razumevanje stresa je početak lečenja stresa


Da bi smo obnovili svoje zdravlje najpre moramo razumeti suštinu stresa.Iako se obično misli da je glavni uzročnik nastanka stresa neko vanredno, uznemiravajuće stanje sredine u kojoj čovek živi, to nije tako. Spoljna sredina jeste pogodujući faktor za nastanak stresa, ali je pravi uzročnik njegovog nastanka misao o opasnosti i ugroženosti egzistencijalnih potreba. Ta misao je seme koje klija, raste i razgrana se u čitavo "drvo" koje se naziva stresom. S obzirom na to da je čovekovo mišljenje direktno povezano sa disanjem, misao o opasnosti remeti disanje. Poremećeno disanje smanjuje unošenje energije u telo ili stvara haos u kretanju energije kroz telo. Kako od životne energije zavisi zdravlje, kroz njeno poremećeno funkcionisanje organizam trpi razna oštećenja koja mi do življavamo kao narušeno zdravlje ili bolest.


Skladno disanje i smiren um - nema stresa


Prethodno opisan proces stvaranja stresa je opšti mehanizam nastanka stresa i bolesti kroz koji prolazi skoro svaki pojedinac izložen opasnostima bilo koje vrste. Jedini način da se pobedi stres jeste obnavljanje energije u njenom optimalnom funkcionisanju u organizmu. Da bi smo posedovali i obnovili idealan energetski potencijal u telu moramo vratiti disanje u njegov prirodan i skladan tok, jer pre svega putem disanja obezbeđujemo energiju za život.

Uspostavljanjem skladnog disanja istovremeno obezbeđujemo svež priliv energije koja probija nametnute blokade u telu, glavne uzročnike poremećene cirkulacije svih vidova energije u telu. Zato skladno disanje obnavlja zdravlje. A da bi smo ostvarili skladno disanje moramo delovati i na um od koga prethodno počinje poremećaj disanja i cirkulacije u telu. Um je veliki potrošač i rasipnik životne energije. Premda ova tvrdnja zvuči apsurdno, jer svi smo mi veoma privrženi svojim umovima, um putem svojih neprekidnih, a često i beskorisnih misaonih konstrukcija, troši ogromne količine energije. Dobro je koristiti um kada nam zatreba, ali je štetno po zdravlje i vitalnost ostaviti ga uključenim da radi po ceo dan i noć, kao što bi bilo štetno da neprestano radi neki električni uređaj. Posledica bi bilo pregrejavanje i pregorevanje. Kao što se to dešava električnim uređajima slično se dešava i sa umom.

Ako imamo u vidu ovo saznanje i činjenicu da su neprestana razmišljanja o opasnostima i poremećeno disanje glavni uzroci nastanka i trajanja stresa onda znamo šta da učinimo da pobedimo stres. Da bi smo pobedili stres moramo stalno i uvek iznova prekidati besplodna razmišljanja o opasnostima na koja objektivno najčešće ne možemo da utičemo kao pojedinci.

Drugo što moramo učiniti da bi smo pobedili stres, moramo poboljšati unos energije u organizam, energije koja život znači, što se čini putem telesnih pokreta i disanja. Dakle, moramo svesno, umešno i istrajno delovati na naš um i naše telo. Zbog toga se sve metode za otklanjanje stresa dele na metode delovanja na telo i metode delovanja na um. Najbolje je ako se kombinuju obe metode.


Telesno kretanje i izražavanje kao metod otklanjanja stresa


I lično iskustvo i medicinska nauka potvrđuju da smanjeno i retko kretanje vode u bolest. Imajući svest o ovoj činjenici krećite se, obavezno i dovoljno dugo i dovoljno često, jer samo tako možete sačuvati zdravlje. Kakvo ćemo kretanje upražnjavati stvar je ličnih sklonosti. To može biti fizički rad bilo koje vrste koji nam prija ili za koji imamo smisla (zanatski, poljoprivredni,k ućni.....). Nemojte reći da to radite, ako radite ponekad ili retko. Radite dovoljno često I dovoljno dugo, jer samo optimalnim upražnjavanjem fizičkog rada možemo efikasno delovati na prevazilaženje stresa.

Pored fizičkog rada optimalna telesna rekreacija je druga tehnika za uspešno delovanje na stres. To je pre svega šetnja i umereno trčanje. LJudi se rađaju sa jakom potrbom za kretanjem. Potiskivanjem tog nagona zbog raznih uslova života mučimo svoje telo i svoju dušu. Šetnja i lagano trčanje su univerzalne tehnike i za mlade i za stare osobe, i za zdrave i bolesne. Zar nije ohrabrujuće kada znamo da postoji delotvorno sredstvo svakom dostupno za pobedu nad bolešću? NJen jedini nedostatak je neistrajavanje u njenom upražnjavanju. Nedostatak volje ili mrzovolja da se čini za svoje zdravlje je najveća prepreka ka efikasnoj primeni ove ili neke naprednije tehnike negovanja zdravlja.

Sport u bilo kojoj formi u kome naglasak nije na pobeđivanju, već na slobodnom telesnom izražavanju, je idealan način saniranja posledica stresa ili da se unapred spreči njegov nastanak. Zapitajte se zašto nikad niste ili ste prestali da igrate fudbal, košarku, odbojku ili neki drugi sport. Zar samo zato što niste bolji od drugih? Ili se bojite da pokažete okolini koliko niste vešti u nekoj sportskoj veštini? Moramo pobediti socijalni strah da se ne obrukamo ili da ne budemo ismejani pokazujući koliko smo nevešti.. Moramo to zbog zdravlja. Narušeno zdravlje je suviše velika cena za dostojanstven ugled pred društvom. Zato,bavite se sportom. Mnogo je zdravije i bolje upražnjavati sport nego gledati kako to rade neki drugi. Kojim ćete se baviti, nije toliko bitno. Zavisi od vaših afiniteta.

Ako baš nikako ne možete da se oslobodite socijalne nelagode da bi se bavili nekim sportom, postoji jedan izvanredan drevni metod negovanja zdravlja koji se zove hatha joga, jer nju možete vežbati sami, kada vas niko ne gleda, u tišini svoga doma. Hatha joga je komplet zauzimanja određenih telesnih položaja koji pokreću energetske procese u telu da teku na najoptimalniji način. Ovim položajima se ujedinjuju tri najvažnija procesa u organizmu - pokreti tela, disanje i misaoni procesi. NJihovim integrisanjem se razbijaju blokade i stres u telu, čime se sprečavaju novi stresovi.


Psihološke metode otklanjanja stresa


Pored telesnih tehnika za borbu protiv stresa postoje psihološke metode borbe protiv stresa. One se odlikuju tehnikama delovanja na um koji je glavni i polazni uzrok stresnog stanja. Svi ti postupci imaju za cilj da smire um koji svojom ubrzanom aktivnošću stvara napetosti u telu, dok napetost sa svoje strane blokira prirodnu cirkulaciju energije.

Najpoznatija metoda je tehnika relaksacije. Sastoji se u usmeravanju pažnje u pojedine delove tela, redom, od stopala, duž tela, sve do glave uz istovremeno dopuštanje tim delovima tela da se opuste. Ova metoda nije za svakoga. Zato odgovara osobama koje imaju strpljenja da izvode mentalnu tehniku koja nije opipljiva ili materijalno očigledna.

Meditacija je verovatno najbolja tehnika negovanja zdravlja. U suštini, to je metoda usredsređivanja uma koje ima za cilj da se rasuta energija uma u njegovim lutanjima po svetu objekata ponovo akumulira ili obnovi, kako bi um mogao da sprovodi svoj osnovni zadatak čuvanja i negovanja zdravlja.

Veoma delotvotna tehnika za saniranje stresa je i metoda kreativne vizuelizacije. Za osobe koje nemaju nikakvu sumnju da Bog postoji i da zna šta radi molitva je nezaobilazan način da sačuvaju zdravlje i tela i duha.


Ostale tehnike otklanjanja stresa


Međutim, postoje jednostavni, svakodnevni načini oslobađanja od stresa koje ne smemo zaboraviti, jer su uspešni u saniranju pogubnih posledica stresa. Tako svoju napetost možemo osloboditi vikanjem i vrištanjem. Ako odete u prirodu i u šetnju, možete sebi pomoći tako što ćete dati sebi oduška kroz vikanje iz sveg glasa ili vrištanjem onako kako to mala deca rade.

Ako umete da plačete ,što je poseban dar za oslobađanje od bola i tuge, iskoristite to. Jeste da su nas učili da je plakanje sramota, ali to je predrasuda koja nas košta zdravlja i otežava borbu protiv stresa. Plačite ako osećate bil ili tugu, kada ste sami i niko ves ne može čuti.

Stres možete otkloniti kroz šalu i smeh. I oni su vrlo delotvorna sredstva za otklanjanja stresa i napetosti. Ali za to nam trebaju prijatelji. Moderno doba je doba narastajućeg otuđenja među ljudima. Negirajući našu nadublju potrebu da budemo sa drugim ljudskim bićima, osiromašili smo sebe i ugrozili svoje zdravlje ograđivanjem od drugih ljudi. LJubav koja se stvara među ljudima je ono što apsolutno neutrališe sve negativne posledice stresa......" S.Lazić


Želeo bih da i ovaj sjajni prilog pomogne članovima I-Foruma u borbi protiv stresa !
avatar
Miško
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 1957
Datum upisa : 19.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Stres

Počalji od Avramova taj Sre Feb 06, 2013 12:13 pm

Pročitah i podsetih se kako volim okrenuti čuvenu izreku "U zdravom telu - zdrav duh", a ja kažem - U zdravom duhu, zdravo telo. Mislim da je to dobar redosled. Kada nešto hoću, onda ću zapovediti svom telu da to i radi.

Stresa nekada nismo ni svesni. Meni je uvek bilo važno da ga se oslobodim na kraju dana. Ne kažem da mi je uvek i uspevalo pa čak ni da sam to sebi dala u zadatak, ali radim na tome da mi to postane svakodnevna praksa, bez obzira koliko i šta uticalo na moj organizam kao atak.

Muzika me regeneriše, ples, a suze radosnice i one nevoljne puštam pa makar se našla na sred trg najvećeg grada. Naočare su tada najsvrsishodnije.

Možda bih kad-kad i vrisnula ali nemam gde. Dok bih došla do takvog prostora, stres bi se izgubio hodanjem. Zato pevam i ne obazirem se. Imam čak i kućnu podršku.

Kažu - Nije uspeh raditi posao koji voliš, već zavoleti posao koji radiš. Lepa misao i dobro bi bilo da je svako može primeniti. Nije uvek tako, to znamo.

Za mene, jedan od vidova oslobađanja od stresa je i usisavanje stana. Sad bi mi jako dobrodošla naOpaka da me podrži u toj metodi. Vrlo sam ozbiljna a i inače psiholozi kažu da je to zapravo jedan od vidova sprovođenja mentalne higijene.

Kreativnost je moja centralna metoda oslobađanja od stresa.





Poslednji put izmenio Avramova dana Sre Feb 06, 2013 12:36 pm, izmenio ukupno 2 puta

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Stres

Počalji od Enna taj Sre Feb 06, 2013 12:29 pm

Plačem, vičem, kreativna sam, dakle pod stresom sam često.

Kreativnost jeste lek protiv stresnih situacija, svi ljudi imaju tu kreativnu crtu u sebi, samo treba pronaći šta je to što nas inspiriše i smiruje.
avatar
Enna
Banovan
Banovan

Broj poruka : 2148
Datum upisa : 06.10.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Stres

Počalji od Avramova taj Sre Feb 06, 2013 12:54 pm

@Enna
Ne bih rekla da su svi kreativni ili makar dovoljno. Stručnjaci kažu da deca do 12. godine vole da crtaju. Nakon toga kod nekoga se ta želja nastavlja, kod nekoga nestaje.

Znamo da mnogima stan sređuje stručnjak za enterijer i taj neko je zadovoljan. Isto je i sa odevanjem, ništa ne bira već se prepusti drugome. Gde je tu kreativnost, mašta? Nema je. Neko ne razmišlja kako bi nešto sam kreirao, stvorio, nešto što će biti njegovih ruku delo. Inspiracija dolazi sama od sebe, ne mora je tražiti onaj kome je potrebna, bez obzira šta će ta inspiracija izroditi.

Ipak, ima ljudi koji nisu kreativni ali će pronaći metod njima najpogodniji i oslobađati se stresa, čak uspevati da ga maksimalno izbegnu. To su, rekla bih, mudraci. Nemoguće je da negde ne odašiljaju i najmanji stres. Kod njih bi to bilo misaoni proces - odbijati svaku nepotrebnu informaciju a selektivno primati onu koja godi.

Oni drugi, koji su prepuni stresa a ne oslobađaju ga se jer ne pronalaze način kojim bi to činili, lagano tonu dok ne potonu.


____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Stres

Počalji od Enna taj Sre Feb 06, 2013 1:13 pm

Ne razmišljati skučeno, odbaciti konformizam, u životu se ne ponašati kao prekidač već kao provodnik , pronaći nešto što u nama budi strast, čak i kada nam se čini da smo kreativno mrtvi, ipak krenuti u pravcu strasti.

Neko će pisati romane, nekome će se probuditi želja da uzgaja biljke, neko da gradi zgrade, neko da posipa ružinim laticama svoju salatu, svi će se kreativno pokrenuti, pokrenuti svoju životnu energiju u pravom smeru,i tu stres nestaje.

Benefiti takve kreativne energije koju svi imamo su svuda. U svakom od nas postoji nešto lepo zbog čega se treba boriti da se to iskaže, ta lepota je razlog što je život umetnost- u pravom smislu te reči- živa umetnost.
avatar
Enna
Banovan
Banovan

Broj poruka : 2148
Datum upisa : 06.10.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Stres

Počalji od Avramova taj Sre Feb 06, 2013 1:52 pm

Šta je sa ljudima koji se predaju, koji ni na jedan način ne žele sebi pomoći, koji svaki impuls u sebi ubiju govoreći "ne"? Ima i takvih koji neće videti život kako ga vidiš ti, ja, neko treći. Šta se sa njima dogodilo? A verujem da je u njima manje stresa nego u onima kojima je "život umetnost", kako ti kažeš, a ja se slažem.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Stres

Počalji od Loreal taj Ned Feb 24, 2013 2:42 pm

Srbi kao tempirane bombe

Svake godine popijemo sedam miliona kutija
lekova za smirenje....

DA li smo postali mentalno kontaminirana zemlja? Poslednjih nedelja, Srbiju je potreslo
nekoliko zločina u kojima su pojedinci, ljudi koji pre toga nisu imali nikakav kriminalni dosije,
brutalno ubili bliske osobe, a zatim izvršili samoubistvo.

I pored toga što će mnogi reći da nismo dostigli "nivo" Amerike, u kojoj gotovo svakodnevno neko
"iz čista mira" ubije kolege na poslu ili decu u školi, nema sumnje da je stres kao način života
u Srbiji počeo da uzima danak.

Podatak da više od 300.000 ljudi u našoj zemlji ima neki psihički poremećaj jasno pokazuje da Srbi,
usled hronične frustracije i straha kao načina života, sve češće postaju tempirane bombe, koje bi
mogle da "eksplodiraju" u svakom trenutku.

Rezultati međunarodne studije, u kojoj je učestvovalo više od 5.000 ispitanika iz cele Evrope, od toga
640 iz Srbije, pokazuju da u našoj zemlji 24 odsto stanovništva pati od psihičkih poremećaja vezanih
za strah, paničan strah ima svaki deseti stanovnik, a posle NATO bombardovanja čak 18 odsto osoba
ima simptome posttraumatskog stresnog poremećaja.

ĐOKOVIĆ - TERAPEUT
U prethodnih dvadeset godina uspesi sportista bili su odlično sredstvo koje je lečilo frustriranost nacije
zbog raznih poraza. U poslednje vreme ulogu terapeuta Srbije preuzeo je Novak Đoković. Momenat kada
Novak uz našu trobojku podiže pehar budi osećaj koji nam najviše nedostaje - ukus pobede. - Ovo je
veoma bitno, jer Novak predstavlja najbolji uzor mladima. Nažalost, većina devojaka i mladića Srbiju vidi
kao močvaru, zemlju iz koje treba pobeći. A nisu više mračne devedesete, koje su dugo bile izgovor
- upozorava Zoran Milivojević.

Nekada smo se čudili američkim vestima ili filmovima gde čovek posle otkaza maltretira porodicu ili
uzme pušku i pobije prolaznike.
- Nažalost, na putu smo da to sada postane i naša stvarnost - konstatuje psihoterapeut Zoran Milivojević.
- Ljudi žive sa strepnjom i tremom pred onim što ih čeka. To je globalni fenomen, koji kod nas još nije
došao do punog izražaja, jer smo devedesetih godina očvrsnuli i makar delimično se "vakcinisali" protiv
kapitalističkog stresa.
Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije pokazuju da je broj mentalnih poremećaja porastao od 1999. godine.
Pored stresnih poremećaja, konstantno su u porastu depresija, agresija, nasilje i suicid, kao i rekordna
upotreba lekova za smirenje.

Ne morate ni da budete stručnjak da biste uvideli da mentalno stanje nacije nikada nije bilo gore. Ranije
su još postojali optimizam i nada da će se stvari promeniti nabolje, ali sada je apatija potpuno zamenila
veru u bolje sutra - objašnjava psiholog Aleksandra Janković.

Ako smo po visini mesečne zarade na samom evropskom dnu, a među vodećim kada su u pitanju oboleli
od karcinoma, po broju izbeglica i konzumiranju cigareta i alkohola, nije ni čudo što stručnjaci upozoravaju
da je psihičko stanje nacije alarmantno.

- U zemlji gde je stepen nezaposlenosti prestao da se meri, imate armiju isfrustriranih i bezvoljnih ljudi.
Frustracija se akumulira, potiskuje i vremenom stvara jak stepen agresivnosti - kaže Jankovićeva.
Među srednjom generacijom sve više je u porastu nasilje u porodici. To su do juče bili normalni porodični
ljudi, koji su postali tehnološki viškovi, bez šanse da se prekvalifikuju. S druge strane, kod mladih je, u
odsustvu perspektive i sistema vrednosti, agresivnost postala norma ponašanja.

Prema zvaničnim podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prošle godine je izdato
6.932.840 kutija lekova. Lekove za smirenje u Srbiji, o trošku osiguranja, pije više od 1,3 miliona
stanovnika. S obzirom na to da postoje razni kanali preko kojih se bez recepta nabavljaju ovi lekovi,
stručnjaci pretpostavljaju da je pravi broj korisnika daleko veći.

PSIHOLOG

Po mišljenju stručnjaka, Srbi su "mentalno zapušteni" i za pomoć se obraćaju tek kada dođu u
najgoru fazu. Ljude je i dalje sramota da odu kod psihologa, dok se na Zapadu ovo ne razlikuje
od odlaska kod zubara. Takođe, kada se u Srbiji sazna da neko koristi psihijatrijske usluge, ta
osoba se šikanira, često ostaje i bez posla, prijatelja...


CRNA STATISTIKA

Svake godine u Srbiji se ubije nekoliko desetina tinejdžera, a procenjuje se da čak 150 puta više
njih ima samoubilačke tendencije. Po broju samoubistava, Srbija je iznad evropskog proseka.
Po ovom pitanju u poslednjih 20 godina prednjači Vojvodina sa 28 samoubica na 100.000 stanovnika.

novosti.rs
avatar
Loreal
Profi član
Profi član

Broj poruka : 3359
Datum upisa : 30.01.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Stres

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu