Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 30 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 1 Skrivenih i 29 Gosta :: 1 Provajder

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Teorija evolucije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Teorija evolucije

Počalji od Dragana taj Pon Apr 05, 2010 10:59 am

Branitelji Teorije evolucije istoimenom teorijom pojašnjavaju , objašnjavaju i tumače porijeklo ljudskoga života . Teorija evolucije po njima je otpočela prije otprilike 4 - 5 milijuna godina . Još uvijek se navedena teorija drži aktualnom i jedinom ispravnom teorijom o nastanku i razvoju čovjeka .

Pripadju li vaši stavovi Darvinistima koji brane postojeću teoriju ili ju snažno odbacujete ? Zašto ?

Dragana
Član
Član

Broj poruka : 5149
Datum upisa : 21.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Teorija evolucije

Počalji od Orhideja taj Pon Apr 05, 2010 11:36 am

Ne vjerujem u Darvina, vjerujem u Boga.
Darvinova teorija je pobijena, život možda jeste nastao prije 4-5 miliona godina ali nije otpočeo sa bakterijom koja je kasnije evoluirala u gmizavca a gmizavac u...

Orhideja
Član
Član

Broj poruka : 8508
Datum upisa : 08.03.2010
Lokacija : tu negdje

Nazad na vrh Ići dole

Re: Teorija evolucije

Počalji od RINGE taj Pon Apr 05, 2010 12:11 pm

Orhideja ::Ne vjerujem u Darvina, vjerujem u Boga.

Bog i Darvin nisu u sukobu, ali religija i darvin se iskljucuju.

Darvinova teorija daje neke dobre rezultate ali je daleko od celokupne slike razvica planete zemlje i zivota na njoj.

RINGE
Član
Član

Broj poruka : 3335
Datum upisa : 27.03.2010
Godina : 31
Lokacija : U Hladu Bagrema

Nazad na vrh Ići dole

Re: Teorija evolucije

Počalji od Bass taj Pon Apr 05, 2010 2:20 pm

Najneverovatnija mi je priča o milijardama godina. Najvećim delom ne verujem u tu teoriju.

Bass
Član
Član

Broj poruka : 484
Datum upisa : 19.03.2010
Godina : 28
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Teorija evolucije

Počalji od digitalmandrak taj Pon Apr 05, 2010 2:39 pm

Na kraju krajeva,to je ipak teorija...I to teorija prepuna rupa.

digitalmandrak
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 12498
Datum upisa : 22.03.2010
Lokacija : Kruska

Nazad na vrh Ići dole

Re: Teorija evolucije

Počalji od Bass taj Pet Apr 09, 2010 7:25 pm

Otkrivena "karika koja nedostaje"?




09. april 2010. 18:06 > 18:16



Tim južnoafričkih istraživača pronašao fosilne ostate dva čovekolika bića
nepoznate vrste koja je prethodila modernim ljudima.




Beta/AP



Istraživači su pronašli delove skeleta odrasle žene i
deteta - najverovatnije majke i sina, stare nešto manje od dva miliona
godina. Fosili su se nalazili u teško pristupačnim pećinama
Sterkfontejn, nedaleko od Johanesburga, prenosi Bi-Bi-Si.

Naučnici veruju da ovi fosilizovani skeleti predstavljaju vrstu koja
pripada prelaznom periodu od majmunolikih predaka do modernog čoveka.

Oni tvrde da bi ovo otkriće moglo da bude "karika koja nedostaje",
pomoću koje će biti moguće razjasniti jednu od najvećih misterija
evolucije - kako i kada su ljudi počeli da hodaju na dve noge.

Predvodnik istraživačkog tima dr Li Berger sa Univerziteta Vitvatersrand
u Johanesburgu uporedio je ovo otkriće sa ulaskom u vremensku mašinu
jer fosili pružaju naučnicima "izvanredan detaljan uvid u evoluciju
hominida", u koju spadaju ljudi, gorile i šimpanze.

Drevni fosili pomoći će naučnicima da shvate kako su se razvijali naši
preci od majmunolikog australopitekusa, koji se pojavio u Africi pre
skoro četiri miliona godina, do homo habilisa, prve vrste ljudskog tipa
čije se pojavljivanje vezuje za period od pre dva i po miliona godina.

"Ovo je tačka tranzicije iz oblika majmuna koji hoda na dve noge do
nas", izjavio je prof. Berger.

Otkrivena stvorenja, koja su dobila naziv "australopitekus sediba" imala
su male zube, duge ruke, izražen nos, veoma razvijenu karlicu i duge
noge koje su bile isturenije nego kod današnjeg čoveka.

(Tanjug)

Bass
Član
Član

Broj poruka : 484
Datum upisa : 19.03.2010
Godina : 28
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Teorija evolucije

Počalji od ostensibly taj Ned Apr 25, 2010 4:54 am

Dragana ::Branitelji Teorije evolucije istoimenom teorijom pojašnjavaju , objašnjavaju i tumače porijeklo ljudskoga života . Teorija evolucije po njima je otpočela prije otprilike 4 - 5 milijuna godina . Još uvijek se navedena teorija drži aktualnom i jedinom ispravnom teorijom o nastanku i razvoju čovjeka .

Pripadju li vaši stavovi Darvinistima koji brane postojeću teoriju ili ju snažno odbacujete ? Zašto ?


Miliona? a dinosaurusi? A Permsko istrebljenje pre 250 i kusur miliona?

A sto se tice doticnih teorija...
Pa, dok se ne dokaze da je zemlja okrugla.. neka recimo bude ploca koja pluta na kornjaci...

Kad budemo imali bolje teorije, koristicemo ih... Ko zna sta ce na kraju biti... Verovatno ce neka deseta teorija biti najpribliznija stvarnom toku dogadjaja...

ostensibly
Član
Član

Broj poruka : 951
Datum upisa : 15.04.2010
Lokacija : Toronto

Nazad na vrh Ići dole

Re: Teorija evolucije

Počalji od strško taj Čet Okt 13, 2011 2:08 pm

Bass ::Otkrivena "karika koja nedostaje"?

Na svakih 3, 5 ili 10 godina se izbacuje neki ovakav ili sličan ''novotkriveni'' dokaz koji pruža nadu da će se konačno naći odgovor/dokaz tj ta famozna karika koja nedostaje, dok realno i objektivno, ovakve priče služe samo da se dogma nastavi i još više produbi, da stado pristalica evolucije slučajno ne skrene sa zacrtanog puta Smile
A sad sledi priča o straaašnim gušterima u koju je, osim onoga što ne znaju, uključeno i sve ono što vatrene pristalice evolucije ne žele da čuju Smile

Svako veliko naučno otkriće je propraćeno prikladnom veselom/neobičnom/simpatičnom pričom, protkanom slučajnostima i čudesnim sticajima okolnosti, koja će otkriće učiniti interesantnijim i prijemčivijim širem auditorijumu. Tako se npr. Arhimedu javilo u kadi, Njutnu pod jabukom, engleski hemičar C.R. Wright je slučajno zaboravio da na šporetu kuva morfijum sa anhidridom sirćetne kiseline pa je dobio heroin, a otkriće jedne od najpoznatijih nestalih civilizacija istorijski je zapalo Gideonu Mantelu, akušeru po profesiji, geologu i paleontologu po hobiju. Ona vesela, simpatična priča koja je okruživala Mantelovo otkriće je ta da su 1822. godine, za vreme radova u geološkom nalazištu Negde u Nekim Šumama u Engleskoj, u obližnjem selu trebali njegova akušerska znanja, a za to vreme Gideonova žena, Mari An Mantel je iskopala fosilni ostatak zuba od kojeg je kasnije počela da se razvija cela priča o davno nestaloj civilizaciji.(1851. godine Gideon je priznao da žena uopšte nije bila sa njim i da je on pronašao fosilni ostatak). Treba pomenuti i to da je Mantel 1820. godine našao neke velike zube koji su imali odlike zuba biljojeda, ali ih je u tom trenutku interpretirao kao da su pripadali nekom velikom krokodilu. Kasnije, 1821., predložio je ideju o mogućnosti postojanja ogromnog reptila biljojeda u tim slojevima, a 1822. je došlo do otkrića ''zuba'' u šumama. U maju te godine je Geološkom društvu u Londonu predstavio svoja otkrića ali su ga članovi društva odbili sa obrazloženjem da je u pitanju verovatno rog nosoroga iz Tercijara. Jedan od članova društva je bio i Vilijam Baklend, profesor geologije na Oksfordu, a on je 1824. godine objavio publikaciju imena ''Notice on the Megalosaurus or Great Fossil Lizard of Stonesfield'' u kojoj je ''obrađen'' fosil vilice neke životinje (pronađen 1815. ogdine, a stoji u muzeju Oksforda od 1818.) koju je Baklend nazvao Megalosaurus.



U međuvremenu, 1823. godine Čarls Lajel, poznati geolog, poznat kao autor ''Principa geologije'' je Mantelove fosile dao poznatom francuskom prirodnjaku Žoržu Kuvijeu koji je prvi put za fosil takođe rekao da je verovatno u pitanju rog koji pripada nosorogu, a godinu dana kasnije, 1824. Mantel je ponovo slao fosile Kuvijeu, dopunjene sa još pronađenih kostiju, i tad je Kuvije utvrdio da su fosili definitivno reptilski, i da je sva verovatnoća da je u pitanju biljojed. On je to i objavio u novom izdanju njegovih 'Recherches sur les Ossemens Fossiles' 1824. godine. Priznao je svoju prethodnu grešku da je u pitanju fosil nosoroga, i praktično je na taj način uveo Mantelova otkrića novog guštera u naučni krug. Pomenuti Vilijem Baklend je 1824, na jednoj izložbi Mantelovih fosila, takođe potvrdio da su u pitanju fosili reptila, on je tvrdio da je u pitanju neka vrsta Megalosaurusa, roda koji je on ''definisao'' par meseci pre te izložbe, ali je izričito odbijao da je u pitanju biljojed. Međutim, njegova varijanta nije zaživela.
Dalje, Mantel je pokušavao da pronađe nekakvu vezu između fosila i modernih, postojećih vrsta reptila upoređujući zube. Istraživanjem, uz pomoć Semjuela Stačberija, došli su do zaključka da su fosili zuba jako slični zubima iguane (samo što su naravno dosta veći ), pa je tako Mantel u svom radu od 10.2.1825 prvi put ostavio pisani trag o tim fosilima.

Novu vrstu je nazvao Iguanodon, kombinujući iguana i odon/odontos, zub na grčkom. On nije imenovao vrste, to je 1829. prvi uradio Fridrih Hol koji imenovao Iguanodon anglicum, a kasnije je to preimenovano u I. angelicus.
1832. godine Mantel pronalazi fosile koje je označio da pripadaju rodu Hylaeosaurus. To je treći po redu koji je pronađen, posle megalosaurusa i iguanodona.
1834. godine Mantel dolazi do fosila nađenih u kamenolomu kod grada Maidenstone u Engleskoj. Po saznanju informacije da u kamenolomu ima interesantnih fosilnih ostataka, Mantel se zaputio tamo, ali pre nego što je stigao od miniranja u kamenolomu je urušen i upropaćen veliki deo fosilnih ostataka, ali je pronađeno dosta kostiju u jednom kamenom bloku.

Ovaj kameni blok, tj kosti iz njega su po prvi put omogućili konkretniju rekonstrukciju skeleta, kao i prve umetničke doživljaje kreatura kojima su skeleti pripadali.
Ovo je Mantelova rekonstrukcija na osnovu pronađenih fosila

međutim, on je tu napravio grešku (kako se kasnije ispostavilo), stavljajući onaj ključni zub na vrh nosa iguanodona.
1841. godine ser Ričard Oven, biolog, anatom i paleontolog je tri roda - Megalosaurus, Iguanodon i Hylaeosaurus, tvrdivši da imaju zajedničke strukture kičme, grupisao pod zajedničko ime Dinosaurus, što u prevodu sa grčkog znači strašni gušter.
1854.godine je održana velika Crystal Pallace izložba, za koju je angažovan skulptor Bendžamin Hokins da napravi replike od kamena do tada poznatih dinosaurusa. On je Društvu za Umetnost priložio i dve slike na kojima je grafički predstavio svoje replike dinosaurusa


OReplika iguanodona, specijalno urađena za tu Crystal Pallace izložbu:

gde se vidi da je to stvorenje na 4 noge koje ima ''rog'' na nosu.
Ovo je ilustracija Iguanodona iz 1859. godine u nekom prirodnjačkom žurnalu

Dalje, 1854. godine, Semjuel Bekles je prijavio pronalazak otiska troprstog stopala, za koje se pretpostavilo da je pripadalo nekom dinosaursu


Kasnije je Bekels pronašao fosil zadnjeg ekstremiteta mladog iguanodona i pokazao je to otkriće Ričardu Ovenu. Kosti stopala su upućivala na to da je bilo trporsto i iste veličine kao prethodno pronađeni otisak stopala. 1858. godine Ričard Oven definitivno povezuje fosil ekstremiteta sa tropsrstim otiskom u svom radu 'Monograph on the Fossil Reptilia of the Wealden Formation Part IV'.
Ovaj korak je omogućio Tomasu Haksliju, koji je bio zagovornik darvinove pretpostavke da ptice i dinosaurusi imaju zajedničkog pretka, da 1868. godine izbaci svoju pretpostavku da je iguanodon imao dovoljno razvijene i snažne zadnje udove da bi mogao da se održava na njima, tj dao je pretpostavku da je iguanodon bio dvonožni dinosaurus.
To se i potvrdilo 1877. godine, kad su u rudniku uglja Bernisar u Belgiji na dubini od 321m pronađena 23 cela fosila skeleta iguanodona i 8 nekompletnih skeleta. Iskopavanja je predvodio i nadgledao Luis Dolo, a on je i objavio rad o pronalascima i rekonstruisao je skelete dinosaurusa. Rekonstrukcija je rađena u crkvi, jer je to bilo jedino mesto sa dovoljno prostora da se to uspešno uradi. Prva rekonstrukcija je objavljena 1882. godine. Ovo je slika na kojoj je prikazana rekonstrukcija skeleta u crkvi.

Po pronalasku fosila u Bernisaru, i nakon rekonstrukcije, postalo je sasvim jasno da je iguanodon bio dvonožni reptil. Dve vrste su identifikovane, manji I. mantelli i veći, novopronađeni I. bernissartiensis

Rekonstruisani skelet I. mantelli iz Bernisara, iz 1884, nalazi se u Royal Museum of Natural History u Briselu. Za ovo se pretpostavlja da je prva objavljena ilustracija rekonstruisanog skeleta.
1895. godine British Museum of Natural History je za svoje potrebe uradio gipsanu kopiju skeleta

a bazirano na ovom skeletu, nastala je ilustracija iguanodona, koja se nalazi u odeljku o reptilima u Royal Natural History, delu Ričarda Lajdekera

U knjizi 'Poreklo ptica' Gerharda Heilmana iz 1927. godine nalazi se ova ilustracija iguandona

Međutim, u istraživanjima kičme iguanodona rađenim 1992/93, stručnjaci su došli do zaključka da
iguanodoni ipak nisu hodali uspravno kada odrastu, dok su mladi pretežno se dvonožno kreću, ali kada odrastu ''postaju'' četvoronožni, a dvonožni položaj koriste samo prilikom ishrane.

U British Museum of Natural History su prilagodili skelet ovom ''novom'' otkriću, kojim se priča u suštini vraća na prvobitni koncept četvoronožnosti koji su u startu predstavili Mantel i Oven.
Ovo je ukratko bio (d)evolutivni razvoj priče o jednoj vrsti dinosaurusa, sa kojom je započeto otkrivanje jedne davno nestale civilizacije, kojoj je posvećena čitava jedna oblast nauke, koja se danas praktično zasebno izučava, a to je evolucija dinosaurusa. U okviru te priče se takođe nalazi i podatak da su dinosaurusi izumrli pre oko 65 miliona godina, posle velike katastrofe koja je zadesila planetu. Uspostavljanjem tog podatka kao validnog, koji se putem školskog programa predstavlja i utiskuje kao opšteprihvaćena istina, dolazi se do logične činjenice da od 65 miliona godina pre nove ere pa sve do sredine 19. veka naše ere, svo svesno i nesvesno stanovništvo planete koje je živelo u tom periodu nikako nije moglo da zna za postojanje dinosaurusa (jer njih je jelte, otkrila i definisala napredna zapadna nauka).
Ovde još treba pomenuti i Roberta Plota, profesora hemije sa Oksforda, koji je još 1677. u radu ''The Natural History of Oxfordshire'' postavio sliku fosila velike kosti(dinosaurusa).

Plot je znao da je u pitanju deo butne kosti iznad kolena, ali niko u to vreme nije mogao da (u)tvrdi kojoj životinji je pripadala. Robert Plot je bio uverenja da je u pitanju kost od ogromnog čoveka, a neki su govorili da kost potiče od slona. 1763. godine R. Brooks je imenovao tu kost kao Scrotum humanum. Kasnije još dosta sličnih kostiju nađeno u tom području, od kojih jedna i pomenut fosil vilice Megalosaurusa, pronađen 1815. godine.

Mislim da sam dosta sam tupio o periodu od početka 19. veka pa naovamo, tj o periodu od kad je religija zvana nauka počela da zauzima svoje mesto na sceni i polako da osvaja srca obožavatelja Smile
Sad ćemo malo da izađemo van okvira školskog programa i da vidimo šta nam je svo svesno i nesvesno čovečanstvo koje je živelo u periodu od 65 miliona godina pre n.e. pa do sredine 19. veka n.e. ostavilo u amanet putem crtanja, pisanja i usmenih predanja Smile
Samo pre toga da navedem jednu činjenicu o funkcionisanju ljudksog uma, nekima poznatu, nekima ne...čovek ne može da izmisli ništa što je u potpunosti novo i neviđeno, čovek može da smisli nešto novo i neviđeno samo kombinovanjem postojećih utisaka, doživljaja i znanja. Primera radi, do sada je na planeti identifikovan određen broj tipova tela u životinjskom svetu i recimo da neki crtač za potrebe horor filma treba da nacrta nekakvo čudovište. Crtač neće moći da nacrta ništa novo što nije viđeno do sada, potpuno nepoznato ljudskom umu, već će samo moći da nacrta čudovište proizvoljno kombinujući sve što već postoji i što je viđeno, za šta se zna. To takođe podrazumeva da čovek ne može da izmašta bilo šta što je njegovom umu nepoznato, već mu se i mašta takođe svodi na kombinovanje postojećih i poznatih utisaka.
Šta su ljudi imali do pojave rekonstrukcije prošlosti od strane zvanične nauke?...nezaobilazan motiv u legendama, umetnosti, literaturi i folkloru skoro svih naroda na svim kontinentima. World Book Encyclopedia iz 1973. godine kaže - svaka narod i nacija su ih imali u svojoj mitologiji...jedina bića koja imaju zapanjujuću sličnost sa dinosaurusima su zmajevi (i slična stvorenja reptilske orijentacije Smile )Kao što već pomenuh zapisi, priče i crteži su značajan faktor u donošenju suda o tome kako je izgledala prošlost. Oni nam daju uvid šta su ljudi iz nekog doba radili, čime su se bavili, kako su razmišljali, kako su doživljavali svet. Istina je da je pojedini izvori ne moraju da daju precizan ili realan odraz onoga što se dešavalo, ali ovde je slučaj takav da širom sveta, praktično kroz sva vremena i kod skoro svih naroda imamo jedan te isti lajtmotiv, a to se nikako ne može nazvati slučajnošću ili nečijom bujnom maštom. Do sada se pokušavalo da ovaj fenomen bude ''objašnjen'' preko univerzalne ljudske mašte, instikta, nasleđenog podsvesnog sećanja, potreba nasleđa i sl, ali je sve to vrlo neubedljivo i plasirano je kako bi se zaštitila važeća priča, ona po kojoj je slučajno došlo do dugotrajnog samoorganizovanja neorganske materije u organsku što je dovelo do stvaranja prvobitnog oblika života, a kasnije i prvobitnog organizma sposobnog za razmnožavanje da bi na kraju iz svega toga nastala kompleksna samosvesna bića.

Aboridžini svoje legende i mitove o prošlosti nazivaju Vreme Sna. Između ostalog, u tim pričama se govori o strašnim velikim stovrenjima, od kojih neka veoma podsećaju na dinosauruse i još neke druge preistorijske životinje. Aboridžini nisu ostavljali pisane tragove o svojoj istoriji, već su znanje, tradiciju i priče prenosili usmeno sa generacije na generaciju. Ovakav način prenošenja i čuvanja informacija ne može da seže u prošlost više od nekoliko hiljada godina, a da ne dođe do gubitka prvobitne infomacije ili neprepoznavanja originalne priče.
Opšte je poznato da su zmajevi glavni simbol Kine. Nalaze se na umetničkim delima, građevinama, narodnim svečanostima, grnčarstvu. U Kini i Mongoliji su pronađene stotine fosila raznih vrsta dinosaurusa. Otkriće ovih kostiju je u kineskoj literaturi zapisano oko 1000 godina pre prvog pomena fosila u zapadnoj literaturi. Kineska reč za dinosaurusa - konglong, znači užasni zmaj.
Anasazi indijanci, koji su živeli u periodu od 1300 do 400 godine pre n.e., na stenama su ostavili slike raznih životinja, među kojima ima i dinosaurusa. Jedna slika predstavlja brontosaurusa i to vrlo slično kako ga današnja nauka predstavlja (ovaj petroglif se danas nalazi u Natural Bridges National Monument parku).



Na zidovima Velikog Kanjona je 1879. godine otkiven crtež na steni koji su tkđ načinili indijanci


Ovo mesto je posetila i naučna ekspedicija na čelu sa dr. Čarlsom Gilmorom, kuratorom Paleontologije kičmenjaka Nacionalnog muzeja u SAD. Publikacija koja je objavljena potom, pod imenom Doheny Scientific Expedition, govori o činjenici da je ''neki preistorijski čovek načinio crtež dinosaurusa na zidovima Velikog Kanjona'' (beličasta rupica na početku repa na crtežu je trag od metka, jer je neko koristio crtež kao metu).

U Koloradu, u oblasti Montroze, postoji još jedan petroglif gde je zabeležen dinosaurus koji su sačinili Fremont indijanci.


Inke su pripremali oslikano kamenje za ceremonijalne pogrebe. Dr. Havijer Kabrera i njegov otac pre njega su do sada otkrili preko 1100 primeraka tog kamenja. Prvobitno je pronađeno kamenje za koje se pretpostavlja da potiče iz Nasca kulture






Kabrera je kasnije otkrio razne predmete u Nasca grobovima koje datiraju od oko 700. godine naše ere, a koje takođe imaju interesantne motive na sebi












Nedaleko od južnoameričkih Naska lokacija su otkrivene arheološke lokacije Moše indijanaca koji su naseljavali sverni Peru u periodu od 100-700 godine naše ere.




Kultura Čupikuaro indijanaca je takođe vrlo interesantna. Ona je bila zastupljena na području Meksika u periodu od 800. godine pre n.e. do 200. godine naše ere. 1945. godine nemački arheolog Valdemar Julsrud je otkrio zakopane glinene figure u podnožju planina El Toro i Čivo, obe na suprotnim stranama grada Akambaro. Ukupno je pronađeno oko 33 000 figura, među kojima se nalazi i dosta figura dinosaurusa. 9 godina kasnije, 1954, meksička vlada je poslala svoja 4 najpoznatija arheologa da istraže ovaj slučaj. Oni su pronašli još figura prilikom svojih istraživanja i zaključili su da Julsrudovo otkriće autentično. Međutim, u zvaničnom izveštaju koji je objavljen oni su tvrdili da ovo otkriće mora biti obmana jer su zajedno pronađene figure ljudi i dinosaurusa. Neke od pronađenih figurica:




1955. godine, Čarls Hepgud, profesor antropolgije na Univerzitetu Njuhempšira, je detaljno ispitivao ove figurice, uključujući i metod određivanja starosti metodom radioaktivnog ugljenika. Tri testa koja su urađena dala su rezultate starosti - oko 1640 godina pre n.e., oko 4530 godina pre n.e. i 1110 godina pre n.e.
Uzorak od 18 ovih figurica je nešto kasnije podvrgnut termoluminiscentnom testiranju na Univerzitetu Pensilvanije i sva testiranja su pokazala starost od oko 2500 godina pre n.e. Ali, svi rezultati su na kraju odbačeni iz razloga jer je bilo figurica dinosaurusa među njima. 1990. godine je bio još jedan pokušaj da se skrene pažnja na ove figurice, rađena su opet testiranja metodom radioaktivnog ugljenika koja su pokazala starost između 1500 i 4000 godina...ali i taj put su ovi dokazi odbačeni i ''pobijeni činjenicom'' da je sigurno u pitanju obmana jer su prisutne figurice dinosaurusa. Ako se ima u vidu očigledna činjenica broja, raznovrsnosti i preciznosti ovih figurica, kao i njihov značaj, više je nego očigledna bila potreba mejnstrim nauke da figurice prikaže kao lažne ili kao obmanu.
Odavde priča ide tragom figurice koja se nalazi na poslednjoj sličici u donjem desnom uglu...krilati zmaj/zmija Smile
Red Pterosauria je sastavljen od dva podreda - Rhamphorhynchoidea(dugorepi pterosaurusi) i Pterodactyloidea(kratkorepi pterosaurusi). Podred Rhamphorhynchoidea je sačinjen od nekoliko rodova od kojih je jedan Scaphognathus. Ovaj rod sačinjava jedna jedina vrsta koja je do sada poznata - Scaphognathus crassirostris. Ta vrsta je jedina dugorepa vrsta sa skeletnom krestom na glavi. Oni su tkđ imali i pljosnato proširenje poput lista ili lopatice na kraju repa, za koje se smatralo da mu je koristilo za kormilarenje tokom leta. Do sada su poznata dva fosilna primerka, jedan odrastao primerak i drugi, mladi primerak, koji je potpun fosil, jer mu je pronađen ceo rep koji nedostaje odraslom primerku. Fosili su pronađeni u krečnjaku u blizini Colnhofena u Nemačkoj.


Ovo je rekonstrukcija pronađenog fosila mladog primerka.


Herodot je bio jedan od najpoznatijih istoričara starog veka, poznat po tome što je pokušavao da dokaže skoro sve priče ili izveštaje koje je čuo. Koristio se unakrsnim proverama i ispitivanjima izveštaja zarad što veće pouzdanosti informacija. U svojoj ''Istoriji'' je zapisao sledeće - 'Postoji mesto u Arabiji, smešteno u blizini grada Buto, u koje sam otišao pošto sam čuo o nekim krilatim zmijama, i kada sam stigao tamo video sam kosti i kičme zmija u takvom broju da je to nemoguće bilo opisati. Oblik zmije je kao kod vodene zmije, ali je imala krila bez pera i, koliko je to moguće, nalik krilima slepog miša.'' Takođe je zapisao i sledeće u opisu Arabije : 'Krilate zmije, male veličinom i raznih oblika, čuvaju drveće koje rađa tamjan, u velikom broju oko svakog drveta. Ovo su iste one zmije koje upadaju u Egipat'....i još - 'početkom proleća, krilate zmije lete iz Arabije prema Egiptu, ali ibisi, jedna vrsta ptica ih sreće u prolazu i ne dozvoljavaju zmijama da prođu, nego ih ubijaju''. Josef Flavijus, jevrejski istoričar, u njegovim 'Jevrejskim starinama' pominje krilate zmije i njihovo neprijateljstvo sa ibisima. Postoji još najmanje desetak zapisa o krilatim zmijama u starom veku, Aristotel u 'Historia Animalum', Ciceron u 'De Natura Deorum'...naučnik Džon Gercen je pronašao četiri egipatska pečata. Tri opisuju ibisa koji lovi pterosaurusa, a četvrti predstavlja lov pterosaurusa na neku gazelu.

Procenjeno je da je ovaj pečat starosti između 1300 i 1150 godina pre n.e. i trenutno se nalazi u Institutu za arheologiju na Univerzitetu Tel Aviva.
Postoji jedan rimsko-aleksandrijski novčić koji prikazujue pterosauruse sa krestom na glavi, krilima i dugačkim repom. Na prednjoj strani novčića je rimski car Hadrijan, i novčić se datira na 137-138 godinu naše ere. Car Trajan je takođe iskovao novčić, oko 117. godine naše ere, na kojem su krilate zmije sa krestom i vuku dvokolice.


Francuski naučnik Prosper Alpin je u periodu od 1851. do 1854. godine napisao 'Prirodnu istoriju Egipta' u kojoj je zabeležio sledeće: ''Ne postoji ništa sigurno o bazilisku, ali smo ipak čuli priču da postoji mala zmija, dugačka kao palmova grana, koja ima rep debljine kao mali prst. Imala je malo parče kože, kao krestu, na svojoj glavi, i na sredini leđa dve opne smeštene na jednoj i drugoj strani koje su služile kao krila, da bi kretanje bilo mnogo brže. Veliki broj ljudi je rekao da ove zmije žive u velikom broju u blizini izvesnih jezera u kojima Nil ima svoje izvorište. Ljudi ne putuju blizu ovih jezera, jer je dobro poznato da ove zmije predstavljaju opasnost. Ovo je ono što su rekli Egipćani koji putuju u Etiopiju i Nubiju.''
Krilata znija, tj Scaphognathus je prikazan i na Đenovskoj mapi sveta iz 1457. godine, upravo na jezerima na kojima izvire Nil


Takođe se nalazi i na Bordžijinoj mapi sveta iz 1435. godine


Jedna francuska rezbarija u drvetu iz 16. veka takođe prikazuje ''krilatu zmiju''


Postoji priča koja datira iz decembra 1691. godine, koja kaže da je u blizini Rima, u pretežno vlažnim predelima živeo zmaj koji je terorisao lokalno stanovništvo. Crtež skeleta ove životinje je sačuvan u posedu majstora Kornelija Mejera


Na jednom nemačkom taliru iz 1622. godine jasno se vidi vitez kako kopljem probada krilatog zmaja, što je simbologija i kod Georgija Smile


Edvard Topsel, engleski prirodnjak i jedan od 5 najznačajnijih zoologa Evrope u 16. veku u svojim radovima na nekoliko mesta pominje krilate zmije:
''Zmaja ili leteću zmiju donetu francuskom kralju Fransisu, ubio je ašovom jedan seljak kada ga je ova napala. Ovo stvorenje su videli mnogi učeni i dostojni ljudi, čije je mišljenje bilo da se ono nije rodilo u toj zemlji već da je doneto vetrom iz neke strane zemlje.''
''Među Pirinejima postojala je okrutna vrsta zmija čija dužina nije prelazila 4 stope, čija je debljina bila kao ljudksa ruka i kojoj su krila rasla sa strane''
''Kardanela je u svom delu De Varietate Retum opisao zmije sa krilima koje je video u Parizu. Kardanel je rekao da su imale dve noge i mala krila. Glava je bila mala i nalik na glavu zmije. Boja im je bila jarka i bile su bez dlake ili pera. Rečeno mi je da su donete iz Indije.''

1887. godine, nemački arheolog Robert Koldevej je vršio istraživanja drevnog grada Vavilona i našao je na zidovima rezbarije lavova, bikova i zmajeva. Takođe su pronađene i figurice pomenutih životinja na nekim mestima u ruševinama Vavilona. Vavilonci su zmaja zvali siruš. Po jednoj staroj priči, oni su čuvali i obožavali nekog zmaja u svom hramu sve dok ga nije ubio prorok Danilo. Koldevej je nakon svojih istraživanja 1918. godine izjavio - 'Iguanodon iz belgijskih naslaga krede je usko povezan sa zmajem iz Vavilona'. Pored siruša, u Vavilonu je bilo i verovanje u čudovište imena Tiamat.
U Ontariju, indijanci iz plemena Kri smatraju jezero Meminiša domom strašne ribolike zmije.
Hjuronski zmaj iz legende se zove Angoub, a Činuk indijanci iz Britanske Kolumbije su verovali u zmaja imena Hiačukaluk. Na istom tom području postoji i verovanje da je jezero Sašvap stanište zmaja imena Ta Zam'a.
Herkul, Persej i Apolon su pobeđivali zmajeve, u danskom epu Volsunga Saga, heroj Zigurd ubija strašnog zmaja Fafnira. U nordijskoj mitologiji, za veliko jasenovo drvo imena Igdrazil se mislilo da održava ceo Svemir. Ono je imalo tri korena, od kojih se jedan pružao u oblast mrtvih, gde je zmaj imena Nidhog neprestano glodao ovaj koren drveta. Nordijci takođe imaju zabeleženu priču o čuvaru blaga Reingolda, zmaju Lindvurmu kojeg je ubio heroj Zigfrid.
Staroengleski ep Beovulf ima zmaja čuvara blaga, koji je bljuvao vatru i bio visine oko 15 kada je izmeren nakon smrti. U biblijskoj knjizi o Jovu, koja se smatra jednom od najstarijih biblijskih knjiga, opisuju se dve životinje - behemot i levijatan koje podsećaju na dinosauruse. Zbog nedostatka adekvatnog poređenja sa stvorenjima koja danas žive, u većini prevoda biblije(i u našem) ta dva stvorenja se pominju kao slon ili nilski konj (behemot) i krokodil (levijatan). U knjizi po Jovu, 40:12, za behemota se kaže da ''diže rep svoj kao kedar'', a i slon i nilski konj imaju izrazito kratke repove, tako da svakako nisu te životinje u pitanju.

Duboko u džunglama Kambodže se nalaze hramovi i palate Kmerske civilizacije. Jedan od tih hramova, Ta Prohm, ima na kamenim statuama i reljefima zabeleženo detalj stvorenja neverovatne sličnosti sa stegosaurusom





U selu Girifalko, u oblasti Karia u Turskoj, posle zemljotresa 1971. godine je pronađena ova figurica


za koju je utvrđeno da je stara najmanje 3000 godina i pretpostavlja se da potiče od predgrčke civilizaije iz Kalabrije. Takođe je pronađena 'slika' stegosaurusa na grnčariji.


U Holandiji, u Leiden National Museum of Antiquities, se nalaze artefakti, koji su predstavljeni i u knjizi The Art of Indonesia - The Art of Ancient People. Stari Sumatrani su ostavili nekoliko umetničkih dela a koja uključuju dugorepe, dugovrate životinje sa krestom na glavi

koje podsećaju na hadrosauruse, konkretno na koritosaurusa.

Na ovoj slici su predstavljeni pterosaurus, ratnici koji jašu neku životinju koja podseća na dinosaurusa, i porodica dinosaurusa


U knjizi se nalazi i fotografija drvene skulpture, kao i likovni prikaz vrste dinosaurusa Parasaurolophus, kljunoliki dinosaurus sa krestom.

Na drvenoj skulpturi izgleda kao da ljudi jašu na leđima ovog dinosaurusa.

U Kini je pronađeno dosta predmeta koji potiču iz perioda vladavine dinastija - Han, Zu, Šang, Vei.






Doslovce na svim kontinentima i svim civilizacijama i kulturama postoje ostaci crteža, rezbarija i simbola zmajeva, dinosaurusa i sličnih reptilskih stvorenja.







...

strško
Član
Član

Broj poruka : 646
Datum upisa : 26.08.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Teorija evolucije

Počalji od inspy taj Čet Okt 13, 2011 3:22 pm

Samo da podsetim da teorija evolucije podrazumeva razvoj coveka od ranije karike koja nije majmun, vec je repat cetvoronozac (ili dvonozac).

inspy
Član
Član

Broj poruka : 3240
Datum upisa : 09.04.2010
Lokacija : Бгд.

Nazad na vrh Ići dole

Re: Teorija evolucije

Počalji od Mesrine taj Čet Okt 13, 2011 10:30 pm

Da nisu te teorije,u koje nisu verovali ni oni koji su ih plasirali (plasirane po direktivama),danas bi na svetu bilo mnogo vishe istine,koju znaju samo odabrani i veshto je kriju od vecine...
Jer moc je istinu znati i kriti,a umesto nje lazh servirati,kao jedinu istinu...

____________________________________________________________________________________
Gnosis,Gnoza e Gnosticum ...  

Mesrine
Moderator
Moderator

Broj poruka : 8521
Datum upisa : 05.10.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Teorija evolucije

Počalji od strško taj Pet Okt 14, 2011 12:53 am

inspy ::Samo da podsetim da teorija evolucije podrazumeva razvoj coveka od ranije karike koja nije majmun, vec je repat cetvoronozac (ili dvonozac).

tačno je samo da u sebi imamo reptilske genetike Smile, čak i medicina jedan (primitivni) deo našeg mozga naziva reptilski deo mozga jer je isti kao kod reptila... a kod čoveka je na njega nakalemljen neokorteks tj siva masa...pardon...evoluirala je ta siva masa...kroz linearno vreme :

strško
Član
Član

Broj poruka : 646
Datum upisa : 26.08.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Teorija evolucije

Počalji od Fi Pi taj Ned Okt 16, 2011 1:10 pm

@strško,
Doslovce na svim kontinentima i svim civilizacijama i kulturama postoje ostaci crteža, rezbarija i simbola zmajeva, dinosaurusa i sličnih reptilskih stvorenja.


Baš čudno, i danas su krokodili prisutni međ nama kao "uspomena" na njihove pretke.
Verovatno su fosilni ostaci dinosaura pronalaženi i u vreme nastanka raznih artefakata i umetničkih impresija o tim bićima iz prošlosti.

Ukoliko se radi o sugestiji da je time opisan suživot ljudi i dinosaura ostaje dilema:

To su impozantna stvorenja pa svakako nije jasno zašto je čovek tako "stidljivo" u prošlosti opisao njihovo postojanje, tj ova stvorenja bi u skladu sa svojom pojavom morala imati daleko više prostora u svim "dokumentima" iz prošlih civilizacija.

____________________________________________________________________________________
Nije problem u onom ko je ovo piso, već u onom ko ovo čita...
(Psalm 3.14 Fi Pi)

Fi Pi
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 1289
Datum upisa : 02.05.2010
Godina : 50
Lokacija : Dobra

Nazad na vrh Ići dole

Re: Teorija evolucije

Počalji od strško taj Ned Okt 16, 2011 2:17 pm

Fi Pi ::@strško,
Doslovce na svim kontinentima i svim civilizacijama i kulturama postoje ostaci crteža, rezbarija i simbola zmajeva, dinosaurusa i sličnih reptilskih stvorenja.


Baš čudno, i danas su krokodili prisutni međ nama kao "uspomena" na njihove pretke.
Verovatno su fosilni ostaci dinosaura pronalaženi i u vreme nastanka raznih artefakata i umetničkih impresija o tim bićima iz prošlosti.

Ukoliko se radi o sugestiji da je time opisan suživot ljudi i dinosaura ostaje dilema:

To su impozantna stvorenja pa svakako nije jasno zašto je čovek tako "stidljivo" u prošlosti opisao njihovo postojanje, tj ova stvorenja bi u skladu sa svojom pojavom morala imati daleko više prostora u svim "dokumentima" iz prošlih civilizacija.

a odakle potiče, na čemu je zasnovan, ovaj zaključak da je čovek tako 'stidljivo' opisao njihovo postojanje, i da bi ta stvorenja morala imati daleko više prostora u skladu sa svojom pojavom?
Da li je zaključak možda konstruisan na tripu - 'mi smo do danas otkrili sve i tačno znamo sve što se i kako do sada desilo u istoriji'? ili je moguće da takav zaključak može da potiče i od nedostatka informacija?


strško
Član
Član

Broj poruka : 646
Datum upisa : 26.08.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Teorija evolucije

Počalji od Fi Pi taj Ned Okt 16, 2011 2:52 pm

Ma i ja to kažem mojim drugovima kada posle roštilja na Košutnjaku podriguju u sav glas.
Nemojte velim ja, prizivate nekog T-rexa da izađe negde iz šume, nije to još sve ispitano! Možda je siroma zaspo tu negde a nije imo kalendar pri ruci i eto očas XXI vek.

Uostalom nije sveti Djole opičio onog dinosaura tek tako sa konja vrana.

____________________________________________________________________________________
Nije problem u onom ko je ovo piso, već u onom ko ovo čita...
(Psalm 3.14 Fi Pi)

Fi Pi
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 1289
Datum upisa : 02.05.2010
Godina : 50
Lokacija : Dobra

Nazad na vrh Ići dole

Susreti treće vrste...

Počalji od Fi Pi taj Ned Okt 16, 2011 5:15 pm

Moj skromni doprinos teoriji o susretu sa vanzemaljci.


Ovdjen se vidi pripadnik izvan zemaljski iz reda botaničara okruglog stola kako proučava naš biljni svet

Na slici se vidi kako objašnjava linearno pravac okle je ušo u šumu i kuda se kani vratiti.


...i način njegova kretanja...




Evo jednog gde se jasno vidi razmena psovki sa pripadnikom domaće proizvodnje...
(u pitanju je političko razmimoilaženje).


također i mesto u koje ga je tom prilikom poslao pripadnik domaće populacije...


zatim mešanje treće vrste u razmirice sa nevaljalim vanzemaljcom...


bezobrazno dobacivanje našim pripadnicama lepšeg pola...


i konačno fosilizovani ostaci ove vanzemaljske naprave...


Isti je inače imao običaj da koristi razne prevoze bez karte kao prekobrojni putnik.
Nekoliko puta je naleteo na kontrolore GSP-a,
epilog: proteran sa Terra Srbije (nema ga na novom popisu) izgubio srpsko državljanstvo.


E ovde je teorija evolucije na do sada najvećoj kušnji, da li se radi o pripadniku domaće ili ino-kosmičke produkcije!?



O mnogima ovde navedenima postoje i validni video zapisi širom sveta!

____________________________________________________________________________________
Nije problem u onom ko je ovo piso, već u onom ko ovo čita...
(Psalm 3.14 Fi Pi)

Fi Pi
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 1289
Datum upisa : 02.05.2010
Godina : 50
Lokacija : Dobra

Nazad na vrh Ići dole

Re: Teorija evolucije

Počalji od Cleopatra taj Ned Okt 16, 2011 5:29 pm

Bogami, meni ovo deluje kao skroz korektna teorija. Dokazi su tu, nista se ne podmece... da ne kazem, nema spekulisanja!

____________________________________________________________________________________
Um je samo sluga strasti...

Cleopatra
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 3451
Datum upisa : 12.09.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Teorija evolucije

Počalji od Sponsored content Danas u 1:25 am


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu