Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 20 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 20 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
http://https://s23.postimg.org/jq15wtlp7/vostok.png
https://s1.postimg.org/2jaw3c4r7j/logo-cir.png
https://s28.postimg.org/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
http://https://s23.postimg.org/jq15wtlp7/vostok.png
https://s26.postimg.org/vwdqtqr5l/biogen_DVA.png
https://s26.postimg.org/4ohd5ry7t/Art_CENTAR-header.png
https://s23.postimg.org/tipvwi28r/ruska_kultura_u_srbiji.png
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Drugi o Srbima

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Drugi o Srbima

Počalji od Avramova taj Pet Jun 22, 2012 10:23 pm

BJERKE: SRBI SU DOSTOJANSTVENI I POŠTENI

Advokat Ole Bjerke iz Osla, u knjizi "Korfor", otkriva svoju istinu o srpskom narodu: Nisam poverovao u laži, koje su slate u svet iz Brisela i Vašingtona


Ole Bjerke

RAT sa Srbima je bio velika i grozna laž, a kampanja bombardovanja Srbije pod nazivom "Milosrdni anđeo" bila je ludilo Zapada!

Ovim rečima je prošle nedelje u Oslu penzionisani advokat Ole Bjerke predstavio norveškoj javnosti svoju novu knjigu pod naslovom "Korfor". Pesnik u duši i reporter u slobodno vreme, koji putuje svetom, Bjerke je, kako sam kaže, napisao istinu o propagandi i lažima u ratu na Balkanu tokom devedesetih.

■ Nisam lično poznavao Srbe u Norveškoj kada su započeli raspad Jugoslavije i građanski rat. Ali, cenio sam doprinos vašeg naroda u Drugom svetskom ratu i mirovnoj politici Pokreta nesvrstanih. Kada je NATO organizovao medijski napad na Srbe i počeo da demonizuje vaš narod, nisam poverovao u laži koje su slate u svet iz Brisela i Vašingtona. Ne može narod koji je dao Ivu Andrića, nobelovca i humanistu, da bude zao i da čini zločine — objašnjava svoje porive Bjerke, dok u ruci drži knjigu "Korfor".

To je delo od oko 300 stranica, koje na koricama ima fotografiju spomenika poginulim novinarima RTS u Beogradu s natpisom "Zašto?". Ovaj vremešni Norvežanin kaže da je tokom rata i napada na SRJ čitao sve što je objavljivano o Srbima u novinama i elektronskim medijima. I, pedantno čuvao te informacije u privatnoj arhivi.

■ Pitao sam se da li je moguće da u Evropi postoji tako opasan i gadan narod, kako su ga zapadni mediji opisivali. Pošto volim da putujem u meni nepoznate zemlje, odlučio sam krajem devedesetih da odem na Balkan i upoznam Srbe. Posetio sam Srbiju i Republiku Srpsku, Beograd i sela Bratunac i Kravice, da na licu mesta upoznam ta strašna stvorenja Srbe! Moji su kod kuće u Oslu bili ozbiljno zabrinuti za mene, da me slučajno Srbi ne zakolju — priča i danas sa uzbuđenjem Ole Bjerke, dok opisuje svoj put kroz srpske zemlje.

Posle prvog dolaska u Bratunac i Kravice, posle obilaska srpskog groblja i razgovora sa seljanima 1995. godine, Bjerke se telefonom javio porodici u Oslo i, kako kaže, u jednom dahu rekao ženi i deci:

■ Svi ljudi sa kojima sam razgovarao su sasvim normalne osobe. Srbi su pošteni i dostojanstveni ljudi. Čuo sam priče o njihovim stradanjima koje se ne poklapaju sa lažima Amerike i Evrope. Srbi nisu činili masovne zločine. Verujem ovim ljudima!

Posle toga, Bjerge je više puta dolazio u Republiku Srpsku i sam istraživao srpska stradanja, brojao žrtve i grobove, slikao humke u Potočarima, beležio srpska imena poginulih, kojih nije bilo u zapadnim medijima. Istovremeno je pratio informacije norveških medija i sve više uviđao da rat prati smišljena propaganda.

■ Ole Bjerke je posetio Srbiju posle bombardovanja i bio užasnut posledicama koje su ostavile uranijumske bombe. Svoja putovanja i istraživanja je sam finansirao. Posle deset godina istraživanja, Bjerke je prošle godine napisao knjigu "Korfor — propaganda i laži o ratu na Balkanu". Kako je sam rekao, ovo delo namenjeno je odbrani srpskog naroda od zapadne zločinačke propagande — objasnio nam je Boris Maksimović, lider Udruženja Srba "Kosovo i Metohija" u Norveškoj.

Knjiga "Korfor" Olea Bjerkea je prvo delo napisano i objavljeno u Norveškoj koje govori istinu o srpskom narodu, nasuprot 380 knjiga u kojima se Srbi predstavljaju kao zločinci, a svi ostali učesnici rata kao nevinašca.

■ Naša organizacija će u martu da pozove ovog pisca u goste i da priredi javnu promociju ove vredne knjige u Lilehameru. A preko Saveza srpskih udruženja u Norveškoj radiću na tome da i sva druga naša udruženja i klubovi organizuju slične promocije u svojim sredinama - poručio je Boris Maksimović, inače delegat Skandinavije u Skupštini dijaspore Srbije.

ROMANTIČAR

Ole Bjerke ima 76 godina i, kako kaže, živi normalnim i romantičnim životom. Bavi se skijanjem, plivanjem i pisanjem. — Pišem laku poeziju i putopise. Pisao sam, na primer, o lepotama Vijetnama, u kojem sam bio davne 1980. godine. Veliki sam protivnik rata i nasilja nad poštenim narodima. Objavio sam šest knjiga, a delo o Srbima je moja osuda NATO bombardovanja. Zbog njega cela Evropa treba da se stidi — kaže Ole Bjerke.

Marko Lopušina | 31. januar 2011. | Večernje novosti

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Drugi o Srbima

Počalji od Avramova taj Pet Jun 22, 2012 10:36 pm

Enrike Hose Lopes Agilar

KOSOVO — PLJAČKANJE PRED SVIMA

Podela (tuđeg)


Podsećanje na strane intervencije s ciljem da se podrže otcepljenja teritorija ili da se izvrše podele tuđih teritorija u korist novih grupa, može da izgleda monoton posao, izuzev za žrtve koje su ih preživele (u mnogim slučajevima, posledice se protežu do naše neizvesne sadašnjosti): otcepljenje Sudeta i aneksija Nacionalističkoj Nemačkoj; otcepljenje palestinske teritorije zarad osnivanja Izraelske Države... Neprestana igra vatrom često prouzrokuje konflikte koji se neminovno dešavaju u kućama drugih, a izvan teritorija velikih sila. U savremenoj istoriji, ime Sjedinjenih Država svaki put se javlja kao asocijacija na probleme koje izvozi, koji su uvek izvan njenih granica.

Da ne bismo išli daleko, pogledajte na sledećem primeru taj amerčki stil, neizmenjen tokom nekoliko vekova; to više-manje prikriveno podržavanje otcepljenja jedne teritorije s ciljem da se posle, kao dug za dobijene "usluge", iskoriste bogatstva te teritorije. Period: od 2. oktobra 1835. do 21. aprila 1836.; mesto: pokrajina Teksas, deo meksičke države Koauila. Konflikt: Meksički Ustav iz 1835. prouzrokovao je "nesaglasnost" anglosaksonskih naseljenika u Teksasu gde je meksičko stanovništvo bilo manjinsko; posle više oružanih sukoba u kojima je sreća bila okrenuta meksičkoj vojsci, rat se završio neočekivano, bitkom kod San Hasinta, gde je bio zarobljen meksički predsednik Antonio Lopes de Santa Ana. 1845., posle Prvog Intervencijskog Rata, Sjedinjene Države su aneksirale Teksas svojoj teritioriji.

2008., posle ni najmanje prikrivenog intrigiranja sa albanskim separatistima na Kosovu, Sjedinjene Države ponavljaju na Balkanu istu strategiju razvijenu u Teksasu; rezultat je proglašenje nezavisnosti Kosova: srpska pokrajina Kosovo, proglašena je za nezavisnu Državu 17. februara 2008.; za čim je usledilo paljenje američke ambasade u Beogradu 21. februara (što je sve samo deo jednog od niza šizofreničarskih informacija kojima SAD ponovo definiše, namešta i određuje ono što podrazumeva pod rečju "demokratija": tortura, wateboarding, gubljenje građanskih prava, telefonske intervencije, mešanje u unutrašnje poslove, unilaterarne objave rata, zabrane drugim zemljama razvoja nuklearne energije zarad mira...). Da li su SAD i UE mislile da se neće ništa dogoditi posle podsticanja i prihvatanja otcepljenja južne srpske pokrajine?

Za sada, jednostrano proglašenje suvereniteta lažne države Kosovo čija je većina stanovništva albanskog porekla, zvanično su odbile Rusija, Kina, Španija i Rumunija, dok su Kipar, Bugarska i delom Slovačka, takođe izrazili opozicione stavove. Srpski parlament usvojio je deklaraciju koja zahteva od inostrane zajednice da se poništi proglašenje nezavisnosti Kosova i poštovanje Rezolucije Br. 1244 SB OON (posle 17. februara 2008., sa naročitom zaboravnošću koja više ne bi trebalo nikoga da iznenađuje, Sjedinjene Države su priznale prozelitizam na Kosovu, kako bi se ometala načela pomenute rezolucije).

Situacija kosovskih Srba od 1999-e

Podsticanje nacionalističkih osećanja sa religioznih pozicija je nešto što je bilo prećutno dozvoljeno i odobreno od strane Sjedinjenih Država i NATO-a na Kosovu. To je jedna od najboljih strategija za pothranjivanje želje za odvajanjem jedne zemlje. Tako je podsticanje antisrpskog osećanja na Kosovu izbilo u direktne akcije protiv srpskog stanovništva i atentate protiv religioznih pravoslavnih zdanja, koja predstavljaju osetljivi deo nemuslimanske i nekatoličke kulture u kraju (da bi se razumeo domet tih činova, dovoljno je zamisliti negodovanje prouzrokovano rušenjem Bazilike Device Marije Guadalupe [glavno katoličko svetište u Americi koje se nalazi u gradu Meksiku, u opštini Gustavo A. Madero, i koje godišnje poseti dvadeset miliona hodočasnika — prim. prev.] od strane nekatoličke ratničke grupe, u nekom zamišljenom slučaju, u kojem bi opština Gustavo A. Madero pretendovala da proglasi svoju autonomiju u gradu Meksiku.)

Otkako je alijansa NATO (u čijem sastavu su mnoge zemlje potpisnice Haške konvencije, 1954.), intervenisala na Kosovu, tolerisane su pretnje i štete na račun srpskog kulturnog blaga. Posledice su još uvek neizmerljive: ni manastiri ni crkve, koje nikada nisu bile strateške mete, nisu imale potrebnu zaštitu kao duhovna i kulturna blaga. Takođe se tolerisalo kada su albanski ekstremisti, vođeni Oslobodilačkom vojskom Kosova, pored ubistava, otmica i silovanja srpskog stanovništva, pljačkali, palili i minirali pravoslavne crkve, manastire i druge crkvene objekte.

Za vreme pregovora Srba i Albanaca u Beču, pre 2007-e, Albanci su odbili da se sudi onima koji su bili optuženi za zločine nad kosovskim Srbima; sličnu sudbinu imale su i diskusije o povratku 230 hiljada srpskih izbeglica sa Kosova, o obnavljanju srušenih srpskih crkava, groblja, kuća i stanova na Kosovu. Odgovorni za zločine nisu izvedeni pred sud ni uhapšeni, kao što je bio slučaj sa Miloševićem i nekim srpskim i hrvatskim vojnim licima.

Ta prividna nejasnoća se pojašnjava ako se podsetimo prvog Anastasija Somose u Nikaragvi: kad je Vudro Vilson čuo komentar da je centroamerički predsednik kučkin sin, američki predsednik je odgovorio: "Jeste, ali on je naš kučkin sin." Ohrabreni tom političkom "dvoumicom", i kao da se radi o talibanima, albanski manifestanti su uzvikivali zastrašujuće parole tokom krvavih okupljanja u Prištini 2007-e godine, aludirajući na ostatak crkava, manastira i Srba: "Srušiti, srušiti!": u vreme multikulturalizma proglašenog od strane Ujedinjene Evrope, izgleda da se, zbog "nehajnosti", potpomaže osnivanje jedne Države čije pretenzije su uporno i čisto muslimanske.

Inostrane mirovne trupe, koje danas upravljaju Kosovom, malo šta imaju zajedničkog sa obnovom multietničkog društva ili sa pomirenjem i rešavanjem konflikata: njihovo delovanje se sastoji u pružanju pomoći Sjedinjenim Državama u geostrategijskim planovima kontrole energetskog blaga u ovoj oblasti. Osim trgovine ženama, heroinom i oružjem, oblast trpi zastoj ekonomskog i društvenog razvoja, a i međuetnički odnosi su se pogoršali kao nikad pre; sve to izgleda beznačajno za američku spoljnu politiku, prepotentnu, militarizovanu i korporativnu, stručnjaka za izvoz konflikata zarad rasprostranjivanja svojih interesa.

I, na kraju, šta?

Veoma je iznenađujuće da su početkom XX veka, 80% stanovništva sačinjavali kosovski pravoslavni Srbi, a ostalih 20% muslimanska manjina albansko-kosovskih sunita. Zahvaljujući islamskoj poligamiji i pravoslavnoj monogamiji, muslimansko stanovništvo se uvećalo gotovo eksponencijalno, do toga da početkom XXI veka albansko-kosovsko stanovništvo predstavlja 95% ukupnog broja stanovnika, sa manje od 5% pravoslavnih Srba; takva proletarizacija ne znači da teritorija nastanjena nekadašnjom manjinom migrantskog porekla može da zahteva moguću kasniju autonomiju. Ili može? (Poznato je, iz verbalnih žongliranja Kondolize Rajs i Ujedinjene Evrope, da: "Kosovski slučaj nije presedan ni za jednu drugu sličnu situaciju" — ne bi li meksički emigranti u Sjedinjenim Državama, ili Baski u Španiji i Francuskoj, želeli da se proglase nezavisnim, još bi samo to falilo: to nije deo Plana.)

Kad Sjedinjene Države govore o odbrani "demokratskih vrednosti", o pravu svakog naroda na svoju nacionalnu samoodređenost i drugim sličnim stvarima, ili o tome kako je neka zemlja razvila opasno nuklearno i biološko oružje, nikad im ne treba verovati: treba dobro proanalizirati značenje da bi se razumelo šta su stvarno hteli da kažu. Otkada to Sjedinjene Države pomažu muslimane, kad je njihova spoljna politika napadački antimuslimanska? Odgovor je prost: otkada razlikuju naše od drugih muslimana, to jest, onih koji im marljivo služe, kao Turci i Albanci; otkada su se neki pokazali kao bezobrazni, kao Iračani i Avganistanci; otkada razlikuju Sunite od Kurda.

Istorija skorašnjih zverstava na Kosovu nisu deo nekog rata: posle navodnog mira započetog 1999., kojim je Kosovo postalo međunarodni protektorat, nastalo je najviše pogroma tolerisanih od strane okupatorskih snaga: muslimani albanskog porekla imali su dozvolu i bili su podstaknuti da ruše civilna zdanja i pravoslavne spomenike, kao i da napadaju srpsko stanovništvo. Da li se radi o rasejanosti, nemoći, nesposobnosti, ili o strahu okupatorskih snaga? Bolje reći, radi se o dosluhu. Kako će Albanija i njeni mali ali razorni žbirovi plaćati usluge Carstva? Albanci ne smeju da zaborave da su, ne tako davno — sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka — Avganistan i Irak bili deo jedne male grupe "maženog" islama od strane Sjedinjenih Država: danas, obe države su izgubile simpatiju Carstva i nalaze se u ruševinama, a veliki broj njihovih ljudi je u opasnosti da budu kidnapovani — hrana za zatvorenički kamp u Gvantanamu.

Pre nego što se stigne do te tačke košmara predstavljenog u opasnom prijateljstvu sa Sjedinjenim Državama, pojaviće se na Kosovu novi Huseini, bin Ladeni, podmićivanja, novi, naglo obogaćeni "lideri" i mafije. Posle, ako bude bilo potrebno, izbiće okupatorski rat sa neraspoloženom Rusijom u blizini. Nažalost, sve to zvuči kao da će biti još ratova, a ne veći mir. Danas, povodom Kosova, mogli bismo da se setimo dva stiha Lopes Velardea: "Isus ti je nasledio stado / a izvore nafte — đavo." Đavo koji želi da proždre te izvore ima ime: Sjedinjene Američke Države.

Prevela sa španskog Jelena Rastović

Enrike Hose Lopes Agilar (Enrique José López Aguilar)
Meksiko Siti


Beleška o piscu

Enrike Hose Lopes Agilar (Enrique José López Aguilar), rođen u gradu Meksiku (1955), diplomirao je na Filozofskom fakultetu Autonomnog nacionalnog univerziteta u Meksiku (CIAM), na odseku za latinskoameričke književnosti i magistrirao na katedri za meksičku književnost.

Pisac mnogostruko iznijansiranih pogleda u domenu više književnih žanrova, objavio je dvadesetak knjiga proze, poezije i eseja. Deo tog književnog opusa takođe je objavljen u antologijama u Meksiku i inostranstvu. Prevođen je na nemački jezik. Od knjiga priča, izdvojili bismo Silos prvih reči (1981), Materija od senki (1984), Večna ljubav (1987), Lica Uranije (1996) i Prodavnica igračaka (1999), Zvanja glasa (1985), Koža i njena memorija (1991; 1993), Kad kažem tvoje ime (1997), Zvekir (1998), Mač među usnama (1998), Mesto vode (1999), Sever/Jug (2007) — neke su od objavljenih knjiga poezije ovog autora. Objavljeni eseji okupljeni su u knjigama: Radovi (1985), Pogled u glasu (1991), Panoptika. Jedanaest eseja o likovnoj umetnosti (2001) i Prvo lice (2007).

Enrike Lopes je redovni profesor metropolitanskog Autonomnog univerziteta (PAM), na odseku za humanističke nauke; rukovodio je specijalističke akademske studije iz meksičke književnosti XX veka, i delovao je na funkciji upravnika za akademsku saradnju.

LJUDI GOVORE
ČASOPIS ZA
KNJIŽEVNOST I KULTURU
godina 1 | 2008
knjiga 1 | sveska 1
Glavni i odgovorni urednik
Radomir Baturan
Toronto, Kanada

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Drugi o Srbima

Počalji od Hiperborejac taj Uto Avg 21, 2012 2:31 am

Ma sve je to ok sto su ono nas pohvalili al' kako se meni cini najbolje nas je upoznao dr.Arcibald Rajs...Srbi cuvajte se sebe samih...ovime nam je dosta rekao...ko nije citao preporucujem...
avatar
Hiperborejac
Radoznali član
Radoznali član

Broj poruka : 275
Datum upisa : 23.07.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Drugi o Srbima

Počalji od laza taj Ned Okt 23, 2016 9:36 pm



Француски историчар Ернест Дени – „Велика Србија”, 1915:

„Српски успеси се објашњавају научном надмоћношћу њихових виших официра и моралном вредноћом њихових војника.”

Норвешки пуковник Карстен Ангел, учесник напада на Србију у I светском рату:

Дошли смо са мало поштовања за њих, а враћамо се пуни дивљења. Видели смо народ миран, самопоуздан, родољубив. Нашли смо најбоље војнике на свету, храбре, послушне, трезвене, издржљиве, вољне да жртвују живот за земљу и националну идеју”.

Ханс Фогел, немачки војни лекар:

„У сваком рату и свакој војсци има забушаната, али у част српске војске морам рећи да у њој кукавичлук и дезертација на фронту пред непријатељем беху потпуно непознати”.
avatar
laza
Stepski vuk
Stepski vuk

Broj poruka : 13497
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Drugi o Srbima

Počalji od laza taj Pon Nov 21, 2016 9:52 am

avatar
laza
Stepski vuk
Stepski vuk

Broj poruka : 13497
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Drugi o Srbima

Počalji od laza taj Uto Nov 22, 2016 10:57 pm

Да би дошло до помирења, починиоци злочина морају бити кажњени – каже Кнут Флувик Торесен, мајор норвешког батаљона који је 2004. зауставио Албанце код Чаглавице.

Кнут Флувик Торесен је норвешки историчар и мајор са дугим службовањем у иностранству. Две године био је норвешкој мировној мисији у Републици Српској и Сарајеву, а потом две године и на Косову. На Косову је лично био укључен у акцију малог норвешког батаљона од 250 војника који је 17. марта 2004. зауставио 10.000 Албанаца, намерених да униште српско село Чаглавицу, крај Приштине. Тачно је, истиче Торесен, да су друге војске у неким местима добиле наређење да не реагују у случају сукоба, али подвлачи до то није био случај са Норвежанима.

– У ратовима постоје жртве на свим странама. Срби су такође жртве, то сам спознао када сам први пут дошао у Сарајево крајем рата, а поготово када сам служио као официр у Модричи – каже за наш лист Кнут Флувик Торесен. – Тамо сам чуо за логор у Оџаку где су Хрвати и босански муслимани заточили српске цивиле, укључујући и жене и децу. Чули смо сведочења од стране бивших логораша о стравичним злочинима почињеним над српским женама које су биле заточене у овом логору, који укључују силовање и друге облике сексуалног злостављања. Да би могло да дође до помирења, свету се мора рећи цела истина, а починиоци злочина морају бити изведени пред лице правде – каже Торесен.

Овом историчару, истраживачу из области мировних студија, који је радио у Центру „Симон Визентал” у Тел Авиву, постао је морални изазов да штити српски интерес и да проговори о обешчашћеним и омаловаженим историјским чињеницама о нашем народу.

Срели смо се са њим у Републици Српској, у Вишеграду, где се у Андрићевом институту окупило више историчара из света да разговарају о холокаусту, а Торесен је изразио жељу да напише текст за изложбу о Јасеновцу која ће бити у Њујорку 2017. године.

У Андрићграду је представио и своју књигу „У Норвешку, у смрт – српски интернирци у нацистичким логорима смрти на северу Норвешке”, у издању „Катене мунди”, и преводу Ратке Крсмановић Исаиловић, која је део ширег пројекта Савеза српских удружења Норвешке, на челу са госпођом Добрилом Радуловић, који чува сећање на страдале Србе у Другом светском рату.

А све је почело тако што је на полици библиотеке, међу књигама припремљеним за продају љубитељима старијих издања, која се више не штампају, Торесен наишао на наслов „Југославија – моја земља” аутора Николе Рокића из Сремске Митровице, у издању куће „Франк Хогеруд”.

– Рокић се борио на страни антифашистичког покрета у Србији, када је ухапшен за време Другог светског рата и одведен на робовски рад у Норвешку, заједно са још 4.060 људи из Југославије (93 одсто Срби). По закључењу мира 8. маја 1945, изашао је из логора, стекао образовање за типографа, отпочео нови живот у Норвешкој, где је и преминуо 1980. године. Рокићева књига штампана је 1961. у малом тиражу, па сам одлучио да већи део из тих сећања укључим у своју књигу и напишем историјски контекст и поговор. Прича о српским интернирцима можда је најмрачније поглавље норвешке ратне историје. Ђаци данас путују у Аушвиц како би учили о историји, без обзира на то што и ми, у Норвешкој, имамо подједнако мучну историју са којом су малобројни упознати – истиче Кнут Торесен.

Каже да је био изненађен што у књизи нису изнета сведочења о тортурама за које се зна да су депортовани доживљавали под ес-есовским режимом на северу Норвешке.

– Из тог разлога сам приложио и Рокићеве исказе са саслушања против стражара, из 1947, у којима су представљене бруталности спровођене над заточеницима. Неки од чувара логора били су суровији од немачких војника. Вероватноћа да логораш умре у логорима смрти у Норвешкој била је већа од оне да умре у Аушвицу. Норвешки народ, пак, помагао је заробљеницима и на путу где је требало да пролазе и граде путеве, испод камена остављао им је храну – износи Торесен.

У Норвешкој је било 30 мањих и већих логора у којима су за време рата боравили интернирани из тадашње Југославије.

– Постојали су норвешки логори смрти, који су били под командом ес-ес јединица, у којима су службовали норвешки стражари; потом радни логори са строгим режимом и присилним радом, у централном делу Норвешке, под командом специјалних јединица организације Тот и Вермахт, и логори на југоистоку са присилним радницима и добровољцима, у којима је режим био блажи, под руководством тотоваца. Битно је не мешати заробљенике са слободним радницима који су долазили из НДХ, јер је ова категорија радила за новац и представљала је допринос Независне Државе Хрватске немачкој ратној машинерији у Норвешкој – каже историчар и додаје да посебну захвалност дугује Микаелу Стокеу који ради на докторској тези о српским интернирцима.

Наш саговорник касније је склопио брак са Српкињом и има свој лични разлог да пише о холокаусту. Милица Јагодић, бака његове супруге, као четрнаестогодишњакиња била је заробљена у Јасеновцу, где је изгубила велики део своје породице. У Јасеновцу су усташе прибегавале морбидним методамa, а једна од њих била је прављење сапуна од скуваних лешева. Тешко је замислити да су овакве монструозне идеје некоме уопште пале на памет, а посебно је несхватљиво да та мучења нису извршена у средњем веку, него у блиској прошлости, пре само 75 година.

Данас, када у званичном немачком речнику Дуден, који се штампа у милион примерака, на 1.102. страни стоји да реч „усташа” означава: „хрватски националистички покрет против српског централизма од 1941. до 1945”, није ни чудо што се истина тешко пробија у свет. Зато је важно сећање на српске жртве, сматра Торесен, као упозорење будућим генерацијама да буду на опрезу и да се боре против сваког облика ревизионизма, ради исказивања одлучности да се такве ствари више не понове. Видевши страдање Срба, Торесен на сваком кораку настоји да укаже на српску голготу, а о његовој преданости да у томе успе довољно говори податак да је пре неколико година примио православну веру.
avatar
laza
Stepski vuk
Stepski vuk

Broj poruka : 13497
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Drugi o Srbima

Počalji od Sky taj Sub Nov 11, 2017 9:51 pm

- Greje me ovde jug! Na kraju, ovde su svi ljudi – LjUDI! Istorija ove zemlje koračala je samo za slavom! Ta zemlja je patila, živela, preživela i ostala tu, da uvek bude tu! Čini mi se da su Srbi isto toliko Rusi koliko i mi – Maksim Gorki

Uporedjujući Srbe i Hrvate, Hitler je naglasio:
– Hrvati nemaju nikakvu predstavu o državnosti i neće je nikada ni imati. Nasuprot njima, Srbi su narod koji je određen da ima državu i koji je kao narod održan. Njihova ideologija je velikosrpska. U njima postoji bezobzirna snaga otpora.

– Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik! On će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im po kakvu su cenu platili njihovi očevi. - Alfonso de Lamartin u svom prolasku kroz Niš, kada je video Ćele kulu.

-Uprkos svemu ja verujem u budućnost vašeg naroda. Duh Kosova, Karađorđa, Kumanova i Kajmakčalana ponovo će se probuditi. Mora se, međutim, brzo probuditi, jer bez njega ćete možda ponovo doživeti vreme robovanja koje ni u čemu neće zaostajati za onim pretrpljenim koje su vaši stari pobedili žrtvovanjem i junaštvom. Sudbina vam je u vlastitim rukama: blistava budućnost ili ponovo ropstvo! - Arčibald Rajs u delu "Čujte Srbi".

– Vi ne polazite ni na italijanski, ni na ruski ni na francuski front. Vi polazite u borbu protiv jednog novog neprijatelja, opasnog, žilavog, hrabrog i oštrog. Vi polazite na srpski front i Srbiju, a Srbi su narod koji voli slobodu i koji se bori i žrtvuje do poslednjeg. Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomrači slavu i ne kompromituje dosadašnje uspehe. - Ovako je govorio svojoj vojsci nemački general, feldmaršal August fon Makenzen pred polazak na srpski front 1915.

– Srpska vojska je prva i najhrabrija vojska u Evropi. Ja to znam iz sopstvenog iskustva, jer sam protiv nje pošao da ratujem na Dunavu. Gospodo, šta ste mi učinili toga dana; posle borbe koja je trajala svega pola sata, vi ste uništili moju diviziju. Moji bataljoni bili su prosto zbrisani vašom užasnom vatrom. - Austrijski princ i mađarski maršal, nadvojvoda Josif Habsburški, obraćajući se Jovanu Dučiću.

– Srpska epska književnost biser je u evropskoj riznici, koji će nemački pesnici tek otkrivati u narednim stolećima. Divim se tim čvrsto izvajanim likovima i karakterima protkanim onim dubokim, doslednim osobinama, koje zaslužuju poštovanje zbog vernosti sebi i ne odstupanja od svoje vere u ideje i zaveštanja predaka. - Johan Volfgang Gete

– Srbija – to je jedna od najlepših i nahrabrijih stranica istorije čovečanstva. Srbija – to je potpuno junaštvo – reči admirala Kolčaka na banketu u Čeljabinsku februara 1919.


Feđa Dimović: Narode moj



Narode moj

Narode moj, stoko moja bezrepa,
tebe lako svežu u okove,
ćutiš, trpiš, krpiš svoje cipele,
čekaš drugog mesto tebe da ustane.
Čekaš čudo da se spusti sa oblaka,
dok komšijske međe kradom pomeraš,
ljut si kad ti ukažem da grešiš,
a hrani te svakoga da ispravljaš.

Narode moj, ovco moja kudrava,
ti ćeš rađe poći s drugim ovcama,
nego čuti savet dobrog čobana,
draži ti je hvalospev od istine.
Da ti guslam kako si mi junačan,
da te podsećam na podvige predaka,
nije važno ako ih ne dosegneš,
ti raspleti kolo preko proplanka.

Narode moj, kokoško bez sećanja,
ti se ne sećaš ni imena svojega,
ni lisice kuću što ti pohara,
vuku vrata otvaraš bez kucanja.
Lako pustiš da te mrvama namame,
za tri groša menjaš kuću za bukagije,
daješ decu svoju za jastuke,
čereg tela samo da te nahrane.

Narode moj, snago moja jedina,
daj se digni već jednom iz pepela,
pa iskidaj svilu što te sputava,
i sagledaj lica svojih dušmana.
Pa se opet seti svojih predaka,
i podviga i junačkog stradanja,
na zvuk trube kreni istim stazama,
gde je prošlost tvoja uvek stajala.

(Beogradski sindikat)
avatar
Sky
Radoznali član
Radoznali član

Broj poruka : 242
Datum upisa : 13.09.2017

Nazad na vrh Ići dole

Re: Drugi o Srbima

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu