Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 43 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 43 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Džudi i njeno pisanije
Danas u 1:58 am od Davidova

» Sanjanje ...
Danas u 1:29 am od Davidova

» Ћирилица
Danas u 1:07 am od Davidova

» Već viđeno (deja vu)
Danas u 1:05 am od Džudi

» Look dana
Danas u 12:55 am od Davidova

» Misli ili rečenice koje su vas dotakle
Danas u 12:41 am od Davidova

» Skupštinske rasprave
Juče u 11:49 pm od Davidova

» Peščanik - analiza dnevnih događanja
Juče u 8:14 pm od Brave Heart

» Filmske novosti...
Juče u 7:20 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta astronomije...
Juče u 7:15 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:54 pm od Brave Heart

» Corax - slika današnjice
Juče u 5:33 pm od Brave Heart

» Da je novac - osoba kako bi ga opisali.. ?!
Sre Nov 22, 2017 10:15 pm od Davidova

https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


О визијама

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

15052012

Počalji 

О визијама




У циљу едукације, нудим на рашчитавање...

Говор Слободана Милошевића 2. октобра 2000.
Слободан Милошевић
Обраћање јавности, почиње речима:
„Поштовани грађани, пред други круг избора желим да вас на овај начин упознам са својим виђењем изборних и политичких прилика у нашој земљи, посебно у Србији. Као што и сами знате, пуну деценију трају напори да се Балканско полуострво стави под контролу неких западних сила. Велики део тог посла је обављен успостављањем марионетских влада у неким земљама, претварањем тих земаља у земље ограниченог суверинитета или лишене сваког суверенитета. Због нашег отпора таквој судбини за нашу земљу, ми смо били изложени свим притисцима којима у савременом свету људи могу бити изложени. Број и интезитет тих притисака умножавао се како је време пролазило. Своје искуство у другој половини двадесетог века које велике силе имају у рушењу влада, изазивању немира, подстицању грађанских ратова, компромитовању и ликвидирању бораца за националну слободу, довођења држава и народа на руб сиромаштва - све је то примењено на нашу земљу и народ. Догађаји који су организивани за наше изборе су, такође, део организоване хајке на земљу и народ, зато што су наша земља и народ баријера успостављању потпуне доминације на Балканском полуострву.“

Даље, у обраћању јавности, Слободан Милошевић изражава сумњу у позадину организовања "организоване групације" странака под именом Демократска опозиција Србије, напомињући да делују под утицајем земаља са запада које су учествовале у рату против Југославије и Србије. Затим ,помиње да су обећања ДОС-а лажна и да до брзог раста стандарда грађана и економског просперитета неће доћи, напротив. Затим каже да би нова, како каже "марионетска власт" имала ограничени утицај и да би под притиском земаља НАТО алијансе , били настављени притисци на земљу и покушају да се земља даље дезинтегрише, слаби. Сматра да би под тим западним притисцима и попуштањима "нових" власти, могли да дочекамо сличну судбину скоро као Курди, а Црна Гора би имала судбину државе под контролом мафије. Напомињући пример земаља источне Европе , где је велика подела друштва на велику већину сиромашних и мањину богатих, Милошевић каже да би и нас таква, слична судбина задесила. То искључује наду у праведније и хуманије социјалне односе.

„ Мањина богатих била би састављена од шверцерске мањине,којој би било допуштено да буде богата само под условом да буде у сваком погледу лојална команди која одлучује о судбини њихове земље. Јавна и друштвена својина би се брзо трансформисле у приватну, али власници те својине, из досадашњег искуства наших суседа, би по правилу били странци. Мали изузеци би били искључиво они који би право на власништво куповали лојалношћу у покорношћу која из измешта из сфере елементарног, и националног и људског, достојанства. Највећа национална добра у тим приликама постају власништво странаца, а они који су да сад њима управљали, чинили би то, у овим измењеним приликама, као службеници страних фирми у сопственој држави.
Уз национално понижење, растурање државе и социјалну беду, нужно би морало да дође до многих облика социјалне патологије, међу којима би криминал био први. То није пука претпоставка већ искуство свих земаља које су прошле тај пут који ми избегавамо по сваку цену. Престонице европског криминала већ скоро деценијама нису на Западу, као што је некада било, већ на Истоку Европе. Нашем народу и овај садашњи криминал тешко пада јер смо дуго, од Другог светског рата до 90-тих година, живели у друштву које за криминал тако рећи није знало.“

У обраћању младим научницима, стручњацима и интелектуалцима, каже: „Нарочитом желим да нагласим, због младих људи, интелектуалаца, научних радника, да су земље лишене суверенитета по правилу лишене и права на стравалаштво, а нарочито на стваралаштво у области науке. Велики центри, велике моћи , финансирају научно стваралаштво, контролишу домашаје и одлучују о примени његових резултата.“
„Зависне државе, уколико имају научне лабораторије и научне институте, немају их као самосталне субјекте, већ као испоставе централе која им контролише све, а нарочито домашаје у ставаралачком мишљењу и раду. Ти домашаји се морају кретати у границама које у окупирану земљу и окупирани народ неће унети семе побуне или еманципације.“

При крају обраћања јавности , Милошевић напомиње да се пред други круг избора, новац уноси у земљу и поткупљују грађани, да се користи за штрајкове, застрашивање, жеља је да "стане живот", и др. Један број грађана учествује у разним субверзивним делатностима за које каже, да тиме свесно учествују у поробљавању сопствене земље са погубним последицама, али и да; „сносе историјску одговорност за укидање права својој земљи да постоји, али сносе и одговорност и за губљење контроле над сопственим животом и живот своје деце. И многих других људи.“
„ Грађани могу да ми верују а и не морају да ми верују. Моја је жеља да се у моја упозорења не увере касно, да се не увере тек онда када буде тешко да се исправе грешке које су грађани у својој наивности, површности или заблуди сами учинили. Па ће се те грешке тешко отклањати, а неке можда неће моћи никада да се отклоне.“

И на крају свог обраћања јавности, Слободан Милошевић вели:
„Мој мотив да изразим своје мишљење на овај начин није уопште личне природе. Два пута сам биран за председника Србије и једном за председника Југославије . Ваљда би сваком после ових десет година требало да буде јасно да они не нападају Србију због Милошевића, него нападају Милошевића због Србије. Моја савест у том погледу је савршено мирна. Моја савест, међутим, не би била ни најмање мира ако свом народу не бих, после свих ових година на његовом челу, рекао шта мислим о његовој судбини ако би му ту судбину наметнуо неко други, макар и тако што би народу објашњавао како је такву судбину изабрао сам. Та заблуда да бира сам оно што за њега бира неко други, најопаснија је заблуда и главни је разлог моје одлуке да се обратим грађанима Југославије.

Хвала.“

ЦИТАТИ ДР ЗОРАНА ЂИНЂИЋА

Nama je najvažnije u Srbiji da se tačno utvrdi princip odgovornosti, da svako ima svoje nadležnosti, da svako ima prava iz svojih nadležnosti, da bismo onda mi mogli da pozovemo na odgovornost onoga ko je, u skladu sa svojim pravima, delovao, pa proizveo neke štetne posledice.
Iz govora dr Zorana Đinđića u Skupštini Republike Srbije, 24.02.1994.

Višestranačka demokratija je efikasniji način donošenja odluka i ona je primerena modernim društvima. To znači, onaj koji blokira višestranačku demokratiju, on unazađuje društvo, on onemogućava da bolje ideje pobede. Privileguje jedan određeni tip ideja, samo jednu određenu vrstu ideja, samo sa obzirom na predlagača tih ideja, ne vodeći računa o njihovom kvalitetu. To je monopol, kao kada biste imali jednog proizvođača cipela i taj proizvođač cipela ima pravo da svoje cipele prodaje, bez obzira da li su one dobre ili ne. Ne bi bilo tržišta u čovečanstvu kada bi tržište bilo stvar nečijeg ukusa i nečije volje.
Iz govora dr Zorana Đinđića u Skupštini Republike Srbije, 20.07.1994.

Naša generacija je generacija koja ima ogromnu odgovornost. Naravno, uz tu odgovornost ide velika čast. Mi smo izabrani, mi imamo misiju. Ta misija nama lično, našoj generaciji, ne može da donese nikakvu počast, ne može da donese nikakvo materijalno blagostanje, jer vreme u kome naša generacija deluje je vreme, askeze i vreme odricanja. Samo oni koji su spremni da se odreknu svog ličnog blagostanja, mogu da kažu, mi spadamo u onu generaciju u Srbiji, koja je Srbiju spasila, mi smo ljudi nove politike.
Iz govora Zorana Đinđića na skupštini Demokratske stranke, 02.02.1995.

U novembru prošle godine, otvorili su se prozori i vrata na toj sobi političkog sistema u kome smo i mi proveli sedam ili osam godina kao zatočenici. Kroz te prozore, ušao je svež vazduh. Srbija se iz svog zimskog sna, u sred zime probudila. Naša poruka sa ove Skupštine je ne dozvolite da se ti prozori zatvore, dajte da taj svež vazduh ostane svakodnevnica Srbije, uključimo u proces političkih promena sve one koji su osamdeset osam dana na tom svežem vazduhu slobode zajedno disali sa vama, ne zatvorimo im prozore jer time zatvaramo prozore Srbiji i pogušićemo se u toj Srbiji ako ti prozori budu zatvoreni.
Iz govora Zorana Đinđića na skupštini Demokratske stranke, 23.05.1997.

Kada kažem strategija, onda ne mislim na izborni, ili bilo kakav drugi program. Program je lako napisati, prepisati, naučiti napamet. Pod strategijom se ovde podrazumeva mogućnost realnog aktiviranja određenih resursa. Svaka ozbiljna stranka je svojim dosadašnjom politikom, ljudima koji je čine, poverenjem koje je stekla, u stanju da aktivira određene resurse.
Borba, 08.08.1997.

Srbija nema dovoljno novca i to će biti slućaj najmanje nekoliko narednih godina, a verovatno i kasnije. Ovaj nedostatak može se ublažiti samo višestrukim povećanjem uloge drugih faktora, kao što su lična energija, znanje, organizacija, brzina reagovanja. Jedini odgovor na manjak energije jeste – ubržano kruženje energije.
Borba, 08.08.1997.

Model permanentne mobilizacije ispoljen tokom protesta, odlikuje se: aktivnim i spontanim učešćem pojedinaca i grupa, koje vezuje isti cilj, a ne ista organizacija; nevinim uspostavljanjem konsenzusa o bitnim poitanjima; otvorenom komunikacijom bez tabu tema, generalizovanjem zahteva tako da opstaju samo oni zahtevi iza kojih se pokazuje opšti interes, visokim stepenom kritičnosti prema liderima, maštovitošću, brzim učenjem, solidarnošću i visokim stepenom brige za druge učesnike.
Borba, 08.08.1997.

Naš cilj je transparentna vlast, providna vlast, staklena vlast. Naš cilj je da se u ovoj zemlji, za svaki dinar koji je uzet od naroda zna šta se sa njim dešava, od onog trenutka kad uđe u budžet, pa do onog trenutka kada dođe do svog krajnjeg korisnika. Finansije su ono polje gde je kontrola najteža, ali i gde je kontrola najvažnija.
Iz ekspozea dr Zorana Đinđića pred poslanicima u skupštini Republike Srbije, 24.01.2001.

Lako je postavljati populističke zahteve i navoditi ljude da vas u tome podržavaju. Hrabrost je tome da se radnicima kaže istina.
Vreme, 21.03.2001.

Da bi promene uspele većina članova društva koje je ušlo u promene mora da se svakoga jutra buditi sa osećanjem izuzetnog istorijskog trenutka, s osećajem nečeg velikog i vanrednog.
Nedeljni telegraf, 07.08.2001.

Velikih promena nema bez velikih napora. Velikih promena nema bez novih pravila, kreativnosti i odlučnosti. Velike promene se ne događaju same po sebi, evolutivno, prerastanjem jednog sistema u drugi. One se događaju diskontinuitetom, lomljenjem okova i uspostavljanjem novih odnosa.
Nedeljni telegraf, 07.08.2001.

Život je surov, a u njemu uspevaju samo uporni i istrajni. Oni koji iz bilo kog razloga ne iskoriste svoju šansu kao zemlja i kao pojedinci, možda će imati dobre razloge, ili izgovore za to, ali će ostati van igre.
Nedeljni telegraf, 07.08.2001.

Ja se celog života opredeljujem. Život je, naročito u politici, stalni proces donošenja odluka i preuzimanja odgovornosti. Međutim, ljudi to ne žele. Većina ljudi donese mali broj odluka a ostalo ostavi u nedefinisanom stanju. To ne trpim. Tražim da ljudi budu „za“ ili „protiv“. Oni to doživljavaju kao pritisak. Budim ih iz sna, a oni ne vole da ih neko budi iz tog sna.
NIN, 03.10.2001.

Za uspeh svakog posla mora da postoji plan, da se tačno zna šta se hoće, ne da se eksperimentiše, ioako nam je to nacionalna osobina. Treba mnogo više vremena utrišiti na oštrenje testere, nego drva seći tupom mašinom.
Večernje novosti, 04.10.2001.

„Kao čoveka koga drže pod vodom 50 godina, u njegovoj želji da dođe do vazduha, do kiseonika, tako i Srbiju ne može ništa da zaustavi na tom putu do kiseonika, a to je Evropa, to je porodica demokratskih, modernih, razvijenih zemalja.“


Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Share this post on: Excite BookmarksDiggRedditDel.icio.usGoogleLiveSlashdotNetscapeTechnoratiStumbleUponNewsvineFurlYahooSmarking

О визијама :: Komentari

avatar

Počalji taj Uto Maj 15, 2012 11:54 pm od Vulin

Ovaj crveni deo sam pročitao, i to je ono što sam gledao na TV-u i na Ju tjubu. Ovaj drugi deo nisam čitao.

U neku ruku morao bih da zahvalim Demokratskoj stranci i pokojnom gospodinu Đinđiću, jer sam zahvaljujući njihovim vizijama svoje vizije skoro ispunio. Imam dobar posao, svoje mašine, alate, pribor i opremu, zarađujem desetak prosečnih plata mesečno, imam par dobrih automobila i gomilu nove tehnike. Moja mala porodica je srećna. Ne oskudeva ni u čemu. Dovoljno je da mi supruga kaže da je potrošila novac, i prebacim joj na račun iznos dovoljan za normalan život. Najvažnije mi je to što sam uvažavan član društva, oslovljavan sa "gospodine" i tek posle godinu, dve, s ljudima prelazim sa "Vi" na "ti". Institucije su uređene, i moja firma može da radi na tržištu od 500 miliona ljudi. Porez plaćam na vreme, i zadovoljan sam zdravstvenom uslugom...
Jedino mi je muka što se njihove vizije nisu odnosile na Srbiju, pa sam morao da odem iz Srbije da bih sve ovo imao.

I što mi deca rastu bez oca...

Nazad na vrh Ići dole

Počalji taj Sre Maj 16, 2012 12:04 am od Fristajlo

Vulin ::
Jedino mi je muka što se njihove vizije nisu odnosile na Srbiju, pa sam morao da odem iz Srbije da bih sve ovo imao.

I što mi deca rastu bez oca...
Е, па...
Не може све...
А у томе и јесте проблем, у приоритетима.

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Sre Maj 16, 2012 12:25 am od Vulin

Vidi, nije meni smetalo da budem siromašan. Ni danas mi ne bi smetalo. Ako umesto materijalnog bogatstva država ponudi pravednu sredinu za život i rad, ili bar onu koja će brinuti o svojim građanima - istog trenutka prihvatam.

Ako nema posla, dobro, imaćeš neke pare od države, preživeće se nekako. Ako nema uvoznih proizvoda, dobro, bar je mleko jeftino, a pšenica se ionako izvozi, koliko je ima, niko bar neće umreti od gladi. Internet nam nije brz, i putevi su loši, a i struja je slabija, pa dobro, bar su naknade male, platiće se nekako...
Ali ako neko uspostavi kapitalistički sistem, pa još nakaradan, u kom se skuplja samodoprinos (ej, bre samodoprinos u kapitalizmu!!!), a ljudi se ubijaju u svojim (pardon, ne više svojim) kućama, koje su pogubili zbog lihvara - onda je tu nešto toliko trulo da normalan čovek ne može sve to da sagleda bez gađenja.

Pa sam se razmišljao, ali samo malo. Da me prave budalom, neće da može. I ode... A ostaje mi samo da sačekam (još par nedelja) ovdašnju ličnu kartu (Pomoži Bože!!!), pa da dovedem porodicu, i time definitivno presečem sve veze sa Srbijom. Odnosno, sa ološem koji Srbiju "vodi" (di si Radoje, da napišeš rimejk, bolji i fnatastičniji?). Jer kako je krenulo, za mog života sreće i para u Srbiji neće biti.

Nazad na vrh Ići dole

Počalji taj Sre Maj 16, 2012 1:26 pm od Fristajlo

Vulin :: A ostaje mi samo da sačekam (još par nedelja) ovdašnju ličnu kartu (Pomoži Bože!!!), pa da dovedem porodicu, i time definitivno presečem sve veze sa Srbijom. Odnosno, sa ološem koji Srbiju "vodi" (di si Radoje, da napišeš rimejk, bolji i fnatastičniji?). Jer kako je krenulo, za mog života sreće i para u Srbiji neće biti.
То јесте једно од решења.

Nazad na vrh Ići dole

avatar

Počalji taj Ned Maj 26, 2013 6:19 pm od NinaNena

Даље, у обраћању јавности, Слободан Милошевић изражава сумњу у позадину организовања "организоване групације" странака под именом Демократска опозиција Србије, напомињући да делују под утицајем земаља са запада које су учествовале у рату против Југославије и Србије. Затим ,помиње да су обећања ДОС-а лажна и да до брзог раста стандарда грађана и економског просперитета неће доћи, напротив. Затим каже да би нова, како каже "марионетска власт" имала ограничени утицај и да би под притиском земаља НАТО алијансе , били настављени притисци на земљу и покушају да се земља даље дезинтегрише, слаби. Сматра да би под тим западним притисцима и попуштањима "нових" власти, могли да дочекамо сличну судбину скоро као Курди, а Црна Гора би имала судбину државе под контролом мафије. Напомињући пример земаља источне Европе , где је велика подела друштва на велику већину сиромашних и мањину богатих, Милошевић каже да би и нас таква, слична судбина задесила. То искључује наду у праведније и хуманије социјалне односе.

smiley











Nazad na vrh Ići dole

Počalji  od Sponsored content

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu