Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 12 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 12 Gosta :: 1 Provajder

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Arabeska
Juče u 9:29 pm od Poli

» Neobična a lepa arhitektura
Juče u 9:22 pm od Poli

» Eksterijer
Juče u 9:03 pm od Poli

» Portreti - razne tehnike
Juče u 8:56 pm od Poli

» Phantasy Photos
Juče u 8:54 pm od Poli

» Fraktal art
Juče u 8:50 pm od Poli

» Origami
Juče u 8:45 pm od Poli

» Umjetnost od kane
Juče u 8:44 pm od Poli

» Tattoo art
Juče u 8:43 pm od Poli

» Kolaz
Juče u 8:31 pm od Poli

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 8:21 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 7:47 pm od Brave Heart

» Koji internet radio slusate?
Juče u 7:17 pm od Храст

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Fjodor taj Čet Okt 20, 2011 11:47 am

Фёдор Миха́йлович Достое́вский

Biografija

Godine 1821. rođen je Fjodor Mihajlovič Dostojevski.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski rodio se 30. prosinca 1821. godine u Moskvi, kao drugo od sedmero djece siromašne obitelji. Otac Mihail Andrejevič Dostojevski bio je bivši vojni liječnik, a u vrijeme Fjodorova rođenja obitelj je živjela u skučenu stanu na posjedu bolnice u kojoj je otac radio brinući se za gradsku sirotinju. Tu je mladi Fjodor Mihajlovič upoznao scene siromaštva i bijede koje su kasnije obogatile njegov rad. Otac Mihail Andrejevič bio je krut čovjek, dok je majka Marija Fjodorovna bila kultivirana i nježna žena. Svoje djetinjstvo Dostojevski je opisao kao djetinjstvo bez radosti.

1828. – Mihail Andrejevič Dostojevski postaje plemić.

Otac je Fjodora Mihajloviča 1828. postao plemić i obitelj se preselila na seosko imanje u Darovoje. Fjodor Mihajlovič školovao se u jednome moskovskome internatu sve do smrti njegove majke.

1837. – Dostojevskomu umire majka.

1837. godine umrla je Marija Fjodorovna. Fjodora Mihajloviča otac je prisilio da zajedno s bratom Mihailom pohađa vojnu inženjersku akademiju u Petrogradu omalovažavajući i ignorirajući pri tome književne sklonosti braće. Otac im je namijenio unosan posao vojnih inženjera. Mladi Fjodor Mihajlovič, dječak bez ikakvih sklonosti za vojno građevinstvo, patio je pod vojnom strogoćom i dosadnim školovanjem, a spas je pronalazio u ljubavi prema književnosti.

1839. – Dostojevskomu umire otac.

1839. godine ubijen je Mihail Andrejevič Dostojevski. Nikad potvrđene glasine govorile su da ga je ubio jedan od kmetova s njegova imanja, a mnogi smatraju da je taj događaj potaknuo jak osjećaj krivnje kod mladoga Fjodora koji je često tijekom mladosti priželjkivao smrt strogoga oca te da je, dapače, taj osjećaj krivnje uzrok kasnijim piščevim epileptičnim napadima.

1843. – Fjodor Mihajlovič završava školu i nalazi zaposlenje.

Pisac je 1843. godine završio školu i stekao čin oficira te počeo raditi kao crtač nacrta u petrogradskome tehničkome uredu, a u duši se osjećao pjesnikom.

1844. – Dostojevski započinje život slobodnoga pisca.

Iskoristivši svoje skromno nasljedstvo, on se 1844. povukao s toga posla te upustio u karijeru slobodnoga književnika odabravši život pun financijskih briga. Iste je godine anoinimno objavio prijevod Balzakova romana Eugeine Grandet i napisao svoj prvi roman Bijedni ljudi. Nakon što je pročitao roman u jednoj noći, literarni kritičar Njekrasov proglasio je Dostojevskoga novim Gogoljem. Bjelinski, najistaknutiji kritičar toga doba, dijelio je Njekrasovljevo stajalište i proglasio Bijedne ljude prvim ruskim socijalnim romanom.

1846. – Objavljuje roman Bijedni ljudi.

Pohvale Bjelinskoga bile su utjeha mladomu piscu 1846. godine kad je objavljen njegov prvi roman čija prodaja nije odgovarala očitoj veličini piščeva talenta. Mladi je Dostojevski bio sramežljiv, tašt, vrlo siguran u svoj talent i nagao, raspaljiva temperamenta. Takvo je stajalište, unatoč njegovim simpatijama prema siromašnima i liberalnim idejama, udaljio mnoge koji su ga do jučer podržavali.

1847. – Objavljuje priču Gazdarica.

Tijekom nekoliko idućih godina Dostojevski je napisao nekoliko romana i kratkih priča koje slikaju umobolnost, moralno propadanje i sadrže fantastične elemente. To tematsko i stilsko odstupanje udaljilo je mnoge kojima se sviđala zaokupljenost socijalnom tematikom u njegovu prvome romanu.

1849. – Počinje izlaziti kao serija nov veliki roman Njetočka Njezvanova.

1849. - Fjodor Mihalovič uhićen zbog revolucionarnoga djelovanja i osuđen na smrt te potom pomilovan na desetogodišnju robiju.

U vrijeme bujanja revolucionarnih ideja u Rusiji, Dostojevski se kretao u tajnome društvu mladih ljudi koji su prihvatili socijalističke teorije Saint- Simon i Furijea i sastajali su se u kući činovnika Ministarstva vanjskih poslova Mihajla Petraševskoga. Fjodor Mihajlovič je otvoreno izražavao oduševljenje furijerizmom gledajući u njemu ponajprije ljubav prema čovječanstvu, no nikada nije težio nasilnomu prevratu i prelasku vlasti u ruke nove napredne društvene klase. Nakon europske političke oluje 1848. koja je snažno odjeknula u Rusiji, uznemirena vlast poduzela drastične mjere. Tako je počelo i praćenje djelatnosti petraševaca. Nakon čitanja pisma Bjelinskoga Gogolju na jednom od sastanaka kod Petraševskoga, car Nikola I. daje uhititi “pristalice komunizma i novih ideja”. Dana 23. travnja 1849. Dostojevski je uhićen i zatočen u Petropavlovskoj tvrđavi. Nakon istrage i suđenja petraševci su osuđeni na smrt. Vodeći računa o mladosti osuđenih, njihovu kajanju i nepostojanju štetnih posljedica njihova djelovanja, car Nikola I. poništio je smrtnu kaznu, ali je naredio da se pomilovanje osuđenicima pročita tek nakon što im se pročita prvobitna smrtna presuda. Osuđenike su odveli na mjesto određeno za izvršenje kazne, svezali su im oči, svukli ih do košulja i zavezali za stupove. Sve je bilo spremno za izvršenje smrtne kazne strijeljanjem i tek prije posljednje komande “pali” pročitali su im pomilovanje i smanjenje kazne. Taj dan je ostavio dubok ožljak u duši Dostojevskoga. Šok uzrokovan tim događajem otjerao je dva osuđenika u ludilo.

1850. – Pisac odlazi na prinudni rad u Omsk, sibirski radni kamp.

Umjesto smrtne presude, Dostojevski je lišen svih imovinskih prava i 1850. godine prognan na prinudni rad u Omsk, sibirski radni kamp gdje je proveo četiri godine u društvu ubojica i lopova. Tamo je upoznao siromašne i pogažene ljude koje će kasnije opisati u Zapisima iz mrtvog doma (1862) i koji kasnije izrastaju u velike likove njegovih romana. U to vrijeme Dostojevski je počeo dobivati epileptične napade. Tijekom robije Fjodor Mihalovič je podvrgnuo ponovnomu promišljanju vlastite ideje i zanose i radikalno ih promijenio. Učinilo mu se da su ga kozmopolitske socijalističke ideje udaljile od naroda, da su one neruske. Religiozne predodžbe podjarmljenoga seljaštva i pravoslavlje koje ono ispovijeda otvarali su dojučerašnjemu furijeristu jedini put narodnim korijenima. Dostojevski se okrenuo nacionalizmu i pravoslavlju, konzervativnim uvjerenjima koja je izražavao ostatak svojega književnoga stvaralaštva. Idućih je šest godina proveo kao vojnik kažnjenik u 7. sibirskom bataljonu regularne vojske u dalekoj stepskoj guberniji, u Semipalatinsku.

1857. – Upoznaje svoju prvu ženu.

U Semipalatinsku 1857. godine Dostojevski je upoznao Mariju Dimitrijevnu Isajevu, čudljivu i nesretno udanu ženu koja patila od tuberkuloze. Nakon smrti njezina muža, Fjodor Mihajlovič oženio se njome i oni su živjeli u teškome i mučnome braku. Unatoč velikoj privrženosti Mariji Dimitrijevnoj, Dostojevski je često odlazio u naručje drugih žena.

Potkraj 50-ih godina stvara dvije pripovijetke – Ujkin san i Selo Stepančikovo koje kritika nije prihvatila.

1859. – Dostojevski je pušten iz kažnjeničke vojske.

50-ih godina istječe politička kazna petraševcima. U ožujku 1859. godine Dostojevskomu je dopušteno podnijeti ostavku te dobiva pravo živjeti bilo gdje u Rusiji, osim u prijestolnici, i objavljivati.

1860. – S bratom Mihailom izdaje časopis Vrijeme.

1860. godine braća Mihail i Fjodor Mihajlovič Dostojevski počeli su izdavati časopis Vrijeme. Povratak Dostojevskoga u književnost poslije desetogodišnjega progonstva bio je istodobno i njegov povratak temama i tipovima iz slavnoga vremena njegovih književnih početaka, socijalnoj uznemirenosti i humanističkoj zabrinutosti.

1861. – U časopisu Vrijeme izlazi roman Poniženi i uvrijeđeni.

1862. – U časopisu Vrijeme izlazi roman Zapisi iz mrtvog doma.

1862. – Dostojevski putuje u Europu.

1862. godine Fjodor Mihajlovič otputovao je u Europu o čemu je maštao od mladosti. Na putu, na kojemu je proveo oko dva i pol mjeseca, njega nisu zanimali znameniti povijesni spomenici, već ljudska masa, stanovnici i ulični život, a zapise s puta Feljton za jedno ljeto i Zimske bilješke o ljetnim utiscima objavio je u časopisima. Drugi je put Dostojevski otputovao u Europu iste godine za spisateljicom Apolinariom Suslov s kojom je imao ljubavnu vezu i na tom se putu žestoko odao svojemu poroku - kockanju.

1863. – Carskom naredbom obustavljeno je izlaženje časopsa Vrijeme.

Povodom ustanka u Poljskoj časopis je objavio članak filozofa i književnoga kritičara Strahova koji je izazvao zabranu daljnjega izlaženja časopisa.

1864. – Izlazi nov časopis braće Dostojevski Epoha. Piscu umiru žena i brat.

1864. godine počinje izlaziti novi časopis braće Dostojevski Epoha koji, nažalost, nije nastavio uspjeh Vremena. U prvom je broju Epohe započelo objavljivanje Zapisa iz podzemlja. Časopis je jedva izdržao prvu godinu izlaženja i onda se ugasio. Iste su godine Fjodoru Mihajloviču umrli žena i brat Mihail. Nakon bratove smrti Dostojevski se sve više zaduživao.

1866. – Zbog nagomilanih dugova Dostojevski pristaje na nepovoljan ugovor s izdavačem. Upoznaje svoju drugu suprugu Anu Grigorijevnu.

Te su godine piščevi dugovi narasli i on je primio ponudu od izdavača da će isplatiti njegove dugove ukoliko Dostojevski napiše novi roman u mjesec dana. Pisac je prihvatio ponudu i nastao je roman Kockar. U samo 26 dana napisao je roman diktirajući ga mladoj stenografkinji Ani Grigorijevnoj Snjitkini.

1867. – Ana Grigorijevna Snjitkina i Fjodor Mihajlovič Dostojevski su se vjenčali. Pisac objavljuje roman Zločin i Kazna.

Tijekom učestalih sastanaka procvjetala je ljubav i dotadašnji suradnici vjenčali su se 1867. godine. Mlada supruga osigurala mu je financijsku i emocionalnu stabilnost i rodila mu četvero djece, iako nije uspjela obuzdati njegovu sklonost kockanju. Malo prije vjenčanja Dostojevski je uzburkao intelektualne krugove diljem Rusije i Europe svojim najpopularnijim romanom Zločin i kazna. Nažalost, financijski uspjeh romana nije bio dovoljan da spasi Dostojevskoga od vjerovnika i zajedno s obitelji bježi u Europu.

1868. – 1871. – Dostojevski treći put putuje Europom.

Treći put Dostojevski je otišao u Europu s mladom suprugom. Nastavio je kockati i dugovi su ponovo narasli pa je založio obiteljski imetak i molio suradnike novac. Iako se već ranije odrekao zapadnjačkih ideala, Dostojevskijev četverogodišnji boravak u Europi do kraja je srušio njegove iluzije podarivši mu stvarno iskustvo koje je poduprlo njegov prijašnji prijezir prema ideološkoj orijentaciji Europe. Požudno je pratio aktualna događanja i vijesti iz Rusije te ih iskoristio kako bi opisao “bolest” zapadnjačkih ideja koje šire zarazu među ruskom mladeži u svojemu idućemu romanu Bjesovi objavljenomu 1872.

1867. – Dostojevski prisustvuje političkomu kongresu europskih revolucionara.

Tijekom boravka u Ženevi prisustvovao je političkomu kongresu svjetskoga značaja na kojemu je vidio i slušao nosioce suvremenoga europskoga socijalizma. Ondje je imao priliku čuti Bakunjinov govor i ta su iskustva značajna za njegovo kasnije pisanje. U inozemstvu je napisao Idiota.

1868. – Rodilo se prvo dijete, kći Sonja.

1969. - Dostojevski dobiva drugo dijete, kćer Ljubu.

1871. – Ani Grigorijevnoj i Fjodoru Mihajloviču rodio se sin Fjodor.

1868. godine u Ženevi na svijet je došla Sonječka i umrla kao dojenče staro tri mjeseca. Ubrzo nakon povratka u Petrograd 1871. obitelj se preselila u iznajmljenu kuću koju konačno kupuju nekoliko godina kasnije.

1873. – Dostojevski počinje uređivati časopis Građanin.

Dostojevski preuzima uredništvo konzervativnoga, desno orijentiranoga časopisa Građanin zbog čega doživljava grube napade lijevo orijentiranog tiska. U Građaninu je stvorio nov oblik publicistike – piščevo mišljenje o temama dana. Tako je nastao Piščev dnevnik.

1873. – Objavljuje priču Bobok.

Oštrom satiričnom pričom Bobok započeo je ciklus izvanrednih kasnih novela (Krotka, San smiješnog čovjeka, Dječak na jelku kod Krista).

1874. – Prestaje uređivati časopis Građanin.

Fjodor Mihajlovič odstupa s uredničkoga mjesta Građanina koje je iscrplo njegovu kreativnost i nije mu ostavljao vremena za pisanje romana.

1875. – Počinje izlaziti roman Mladić. Obitelj dobiva četvrto dijete, Aljošu.

1875. godine kao serija u časopisu počinje izlaziti roman Mladić s podnaslovom Zapisi mladog čovjeka.

Iste je godine rođen je najmlađi sin obitelji Dostojevski, Aljoša. U proljeće 1878. trogodišnji Aljoša umire od epileptičnoga napada. Fjodor Mihajlovič je bio strahovito pogođen sinovljevom smrću i ta se osobna tragedija odražava u romanu Braća Karamazovi koji će pisati od 1878 do 1880. godine.

1875. – Fjodor Mihajlovič započinje s objavljivanjem vlastitih samostalnih novina Dnevnik pisca.

1875. Dostojevski je započeo eksperiment postavši jedinim autorom vlastitih novina Dnevnik pisca u kojima je objavljivao vlastite kratke priče, autobiografske eseje i analize važnih trenutnih događanja. Novine su bile vrlo čitane i financijski unosne do 1877. godine. Pisac obustavlja rad na Dnevniku 1878. kako bi radio na velikom romanu Braća Karamazovi.

1875. – Dostojevski je izabran za dopisnoga člana Akademije znanosti u Odsjek ruskog jezika i književnosti.

1879. – Počinje objavljivanje romana Braća Karamazovi.

Roman Braća Karamazovi isprva je objavljivan kao serijska publikacija od 1879. godine.

1880. – Dostojevski je održao govor povodom otkrivanja spomenika Puškinu.

1880. godine zbiva se veliki književno–društveni događaj - otkrivanje spomnika Puškinu u Moskvi. Tim je povodom Fjodor Mihajlovič održao čuven i uspješan govor. Njime je Fjodor Mihajlovič Dostojevski oduševio svoje suvremenike posljednji put. Doživio je oduševljeno priznanje, velik utjecaj i slavu u svojemu narodu.

28. siječnja 1881. – Fjodor Mihajlovič Dostojevski umire.

Potkraj 1879. godine liječnik M. N. Snjitkin pregledao je na molbu Ane Grigorijevne Fjodora Mihajloviča. Ustvrdio je da je bolest napredovala i Dostojevski umire početkom 1881. godine od uznapredovaloga emfizema pluća. Više od 50.000 ljudi pohodilo je njegov sprovod pa je tako taj dan postao neslužbenim državnim praznikom.

Alica Mladić


Poslednji izmenio Fjodor dana Čet Okt 20, 2011 12:02 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

Fjodor
Član
Član

Broj poruka : 12
Datum upisa : 20.10.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Fjodor taj Čet Okt 20, 2011 11:50 am

O djelima

Književni su svjetovi Fjodora Mihajloviča Dostojevskoga plastične tvorevine u kojima su svi predmeti književnoga svijeta prikazani cjelovito, dovršeno, detaljno. Dostojevski višedimenzionalno ocrtava društvo i pojedince, misli i ideje, bogato, iscrpno – upravo plastično. Stoga stvara slike jednoga svijeta, zapravo više svjetova, koji su nam uvjerljivi i stvarni. U svoje tvorevine u pravoj realističkoj maniri unosi elemente zbilje i, poput Stendhalova zrcala, slika «i ono gore, i ono dolje», i sjaj i bijedu. U slučaju Dostojevskoga tu bismo misao mogli drukčije formulirati te izreći kako veliki Rus donosi sjaj ideja i misli s jedne, a bijedu težine i nemira ljudskoga života s druge strane.
_________________________

Tri Dostojevskijeva nadahnuća

Prikaz pojedinih djela iz opusa Fjodora Mihajloviča želi ukazati na bogatstvo njegovih književnih svjetova i raznovrsnost niti koje ih sačinjavaju. Jedna je od temeljnih inspiracija za pisanje i oblikovanje djela svakako njegov vlastiti život, umnogome raznovrstan i osebujan. Stranice poput onih na kojima knez Miškin opisuje čovjeka koji iščekuje vlastito smaknuće nikako nije mogao napisati čovjek koji je živio smirenim građanskim životu i koji je svoju književnost pisao u hladovini ladanjske kuće. Zaleti piščeva stvaralaštva nadahnjuju se jednim životom bogatim težinom s kojom se Dostojevski susreo već u obiteljskome krugu. Njegova kasnija biografija niže daljnje dramatične događaje – uhićenje, lažno smaknuće, robija, ubojstvo oca, bratova i smrt prve supruge, dugovi, smrt dvoje od četvero djece...

Svi ti događaji svojom težinom vode Dostojevskijevu misao pitanjima usmjerenim k nebesima, pitanjima koja traže odgovor na razloge i smisao postojanja takva čovjekova života. Zato ćemo, razmišljajući o njegovim djelima, pokušati ukazati na neke momente iz njegove biografije i njihove implikacije, njihove plodove u piščevu djelu.

Drugi izvor nadahnuća za Dostojevskoga ideje su koje se javljaju u društvu njegove epohe. Furijerizam, socijalizam, ideja povratka iskonskomu pravoslavlju i mnoge druge čuju se negdje u pozadini zbivanja, stupaju u prvi plan kroz usta likova, žive i razvijaju se u svijetu djela. Dostojevski je imao dobro uho, snagu promišljanja i nenadmašiv dar da misli koje načuje pretoči u ideje vodilje koje određuju živote njegovih junaka.

Konačno, njegov život svjedoči o razvitku vlastita svjetonazora od utopijskoga socijalista do zagovornika pravoslavlja. Vlastite ideje svjedočene vlastitim životom zajedno s ostalima žive u velikome dijalogu njegova djela.

Taj nerazmrsiv splet biografije, glasova epohe i zanosa vlastite misli ostvaruje se u svakome njegovu djelu oplemenjen životom književne priče i življen životom Dostojevskijevih junaka.

Alica Mladić

Fjodor
Član
Član

Broj poruka : 12
Datum upisa : 20.10.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Fjodor taj Pet Okt 21, 2011 9:44 am

Rano djetinjstvo Fjodor Mihajlovič je proveo u jednom od najtužnijih područja stare Moskve. Čitav taj kraj zvao se «ubogi dom»: tamo se nalazilo groblje otpadnika od društva: skitnica, samoubojica, neidentificiranih žrtava, tu su se nalazili i sirotište i ludnica. 1806. godine sagrađena je bolnica za siromašne nazvana Božedomka. Tu je mladi Dostojevski rano upoznao najniže slojeve velikog grada.



Otac Mihail Andrejevič. Piščevo djetinjstvo bilo je bez radosti. Otac Mihail Andrejevič, bivši vojni liječnik, 1821. godine postavljen je u moskovsku Marijinsku bolnicu za sirotinju. Bio je ravnodušan čovjek, ozlojađen životom, vrlo razdražljiv, naprasit i osoran. Tijekom čestih provala gnjeva izazvnih alkoholizmom svoju je djecu mučio strogošću a ženu bijesnim ispadima ljubomore. 1839. godine je ubijen, a priče govore da su ga ubili njegovi kmetovi upravo radi njegove velike okrutnosti.



Majka Marija Fjodorovna bila je slika nedužne patnje u piščevim očima. Bila je žena svjetle duše i vedre prirode, kultivirana, muzikalna, posjedovala je sklonost ka književnosti. U nekim pismima otkriva velik dar za pisanje koji je sin Fjodor naslijedio. Mučena mučnim obiteljskim životom i tuberkulozom gasila se polako i umrla 1837. godine.



Mihail Mihajlovič bio je brat i blizak suradnik Dostojevskog cijelog života.



Dostojevski s 25 godina



Petraševski



U zatvoru



Marija Dimitrijevna Isajeva je patila od tuberkuloze i živjela u bijedi uz propalog muža alkoholičara do njegove smrti. 1857. udaje se za Dostojevskog.



Časopis Vrijeme je zastupao počveništvo, novi književni pravac koji se oslanjao na idealističko shvaćanje povijesti, na romantičarsko mišljenje o ruskoj stvarnosti i na slavenofilsko učenje o smjernosti i pokornosti ruskog seljaka. Negirajući revolucionarne metode preobražaja Rusije, zastupa stvaranje buržoaske monarhije i tome vidi patrijarhalnu idilu stapanja inteligencije sa seljaštvom i cara s narodom.



časopis Epoha



Dvadesetogodišnja Ana Grigorijevna Snjitkina se odlikovala savješnošću i točnošću. Od mladih dana ona je bila vlasnica kuće u kojoj je izdavala stanove što je u njoj razvilo poslovnost, razumijevanje novčanih poslova i spretnost da se lako snalazi u pravnim slučajevima, praktičan duh. Nakon završetka romana Ana Grigorijevna i Fjodor Mihajlovič su se vjenčali.Ana Grigorijevna



Djeca Ljuba i Fedja 1878. Dostojevskog je očinstvo ispunilo bezgraničnom srećom, on je vjerovao da život nema smisla bez djece i bio vrlo brižljiv otac pun ljubavi. Smrt njegovo dvoje djece, tromjesečne Sonječke i trogodišnjeg Aljoše, sigurno je nadahnula njegova razmišljanja o patnjama djece.



Grob Dostojevskog.







Fjodor
Član
Član

Broj poruka : 12
Datum upisa : 20.10.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Fjodor taj Pet Okt 21, 2011 9:53 am

"A osim toga, da bi neko upoznao bilo kog čoveka, prema njemu se treba odnositi postupno i obazrivo da se ne bi prevario i zapao u predubedjenje, što je kasnije vrlo teško ispraviti. Zapravo, da bi čovek nespristrasno sudio o nekim ljudima, on unapred treba da se odrekne izvesnih, već usvojenih pogleda i svakidašnje navike prema ljudima što nas obično okružuju."

Zlocin I kazna

"Vidite, gospodo, razum je dobra stvar, to je neosporno, ali razum je ipak samo razum i zadovoljava samo razumske čovekove sposobnosti - a htenje je izraz celog života, to jest celog čovekovog života, zajedno sa razumom i svim ostalim češkanjem."

Zapisi iz podzemlja


"Što se, pak, tiče moje deobe ljudi na obične i neobične, priznajem da je ona unekoliko proizvoljna, ali ja i ne insistiram na tačnim brojčanim podacima... Ja samo verujem u svoju glavnu misao. A ona se sastoji u tome da se ljudi već po prirodnom zakonu uopšte dele na dve kategorije: na nižu (na obične), to jest, tako reći na materijal koji služi samo za radjanje sebi sličnih, i na ljude u pravom smislu, to jest ljude koji imaju dara ili talenta da u svojoj sredini kažu novu reč.
Tu, razume se, postoji beskonačno mnogo podela, ali osobne crte obeju kategorija su dovoljno izrazite: prvu kategoriju, to jest materijal, uopšteno govoreći, čine ljudi koji su po svojoj prirodi konzervativni, uljudni, ljudi koji žive u poslušnosti i vole slušati.
Po mom mišljenju, oni su i obavezani biti poslušni, jer to je njihova namena i u tome nema apsolutno ništa što bi ih ponižavalo. Čitava druga kategorija gazi zakon, to su rušitelji, ili su, sudeći po njihovim sposobnostima, naklonjeni rušenju. Zločini tih ljudi su, razumije se, relativni i vrlo različiti; u većini slučajeva, u veoma raznolikim izjavama, oni traže obaranje postojećeg u ime nečeg boljeg. Ali ako je jednom od tih ljudi potrebno zbog svoje ideje pregaziti i preko mrtvog tela i krvi, po mom mišljenju, on sam sebi to može dopustiti - uostalom, sve u zavisnosti od njegove ideje i njenih razmera - to imajte u vidu...
Prva kategorija je uvek - gospodar svog vremena, a druga - gospodar budućnosti. Prvi održavaju svet i brojčano ga umnožavaju; drugi pokreću svet i vode ga cilju. I jedni i drugi imaju potpuno ista prava na postojanje."

Zlocin i kazna

"A osim toga, da bi neko upoznao bilo kog čoveka, prema njemu se treba odnositi postupno i obazrivo da se ne bi prevario i zapao u predubedjenje, što je kasnije vrlo teško ispraviti. Zapravo, da bi čovek nespristrasno sudio o nekim ljudima, on unapred treba da se odrekne izvesnih, već usvojenih pogleda i svakidašnje navike prema ljudima što nas obično okružuju."

Zlocin I kazna

"Vidite, gospodo, razum je dobra stvar, to je neosporno, ali razum je ipak samo razum i zadovoljava samo razumske čovekove sposobnosti - a htenje je izraz celog života, to jest celog čovekovog života, zajedno sa razumom i svim ostalim češkanjem."

Zapisi iz podzemlja

"Što se, pak, tiče moje deobe ljudi na obične i neobične, priznajem da je ona unekoliko proizvoljna, ali ja i ne insistiram na tačnim brojčanim podacima... Ja samo verujem u svoju glavnu misao. A ona se sastoji u tome da se ljudi već po prirodnom zakonu uopšte dele na dve kategorije: na nižu (na obične), to jest, tako reći na materijal koji služi samo za radjanje sebi sličnih, i na ljude u pravom smislu, to jest ljude koji imaju dara ili talenta da u svojoj sredini kažu novu reč.
Tu, razume se, postoji beskonačno mnogo podela, ali osobne crte obeju kategorija su dovoljno izrazite: prvu kategoriju, to jest materijal, uopšteno govoreći, čine ljudi koji su po svojoj prirodi konzervativni, uljudni, ljudi koji žive u poslušnosti i vole slušati.
Po mom mišljenju, oni su i obavezani biti poslušni, jer to je njihova namena i u tome nema apsolutno ništa što bi ih ponižavalo. Čitava druga kategorija gazi zakon, to su rušitelji, ili su, sudeći po njihovim sposobnostima, naklonjeni rušenju. Zločini tih ljudi su, razumije se, relativni i vrlo različiti; u većini slučajeva, u veoma raznolikim izjavama, oni traže obaranje postojećeg u ime nečeg boljeg. Ali ako je jednom od tih ljudi potrebno zbog svoje ideje pregaziti i preko mrtvog tela i krvi, po mom mišljenju, on sam sebi to može dopustiti - uostalom, sve u zavisnosti od njegove ideje i njenih razmera - to imajte u vidu...
Prva kategorija je uvek - gospodar svog vremena, a druga - gospodar budućnosti. Prvi održavaju svet i brojčano ga umnožavaju; drugi pokreću svet i vode ga cilju. I jedni i drugi imaju potpuno ista prava na postojanje."

Zlocin i kazna


Fjodor
Član
Član

Broj poruka : 12
Datum upisa : 20.10.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od NFS_MW_girl taj Čet Avg 02, 2012 7:03 pm

Zli dusi

"Ne razumem zašto me ovde svi prikazuju kao bezbožnika. Ja u boga verujem kao u biće koje sebe tek u meni spoznaje. Pa ne mogu ja verovati kao moja Natasja, služavka, ili kao neki gospodin koji veruje "za svaki slučaj", ili kao Šapov - mada on prinudno veruje kao moskovski slovenofil."

NFS_MW_girl
Član
Član

Broj poruka : 365
Datum upisa : 03.04.2012
Godina : 32

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od jelena taj Čet Avg 09, 2012 4:25 pm

'' Zavedi mi um i imaš moje telo, pronađi mi dušu i imaš me zauvek.''

Fjodor Mihajlovič Dostojevski

jelena
Član
Član

Broj poruka : 12773
Datum upisa : 07.04.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Avramova taj Sre Nov 28, 2012 10:46 pm

"Leto, ferije, prašina i vrućina, vrućina i prašina. Mučno je ostati u gadu. Svi su se razišli. Ovih dana sam bio počeo da čistim rukopise koji su se nakupili u Redakciji... No, o rukopisima ću posle, iako i o njima ima šta da se kaže. Želim vazduha, slobode, lagodnosti; no, umesto vazduha i slobode ideš sam ulicama zasutim peskom i krečom, bez cilja i osećaš se kao da te je neko uvredio - baš tako, takvo neko osećanje, slično. Poznato je da polovina tuge otpada ako samo pronadješ nekoga ko je za to kriv pred tobom, a još je mučnije ako nikako ne nadješ nikoga..."

"Dnevnik pisca", XIII "Sličice"

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67364
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Marea taj Sre Nov 28, 2012 10:53 pm

Ništa na svetu nije teže od iskrenosti, i nema ništa lakše od laskanja..

Marea
Član
Član

Broj poruka : 12493
Datum upisa : 04.09.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Avramova taj Pon Mar 11, 2013 10:30 am

Христос је важнији и од истине

Упоредо с „горњом” Србијом,
која тако жури да живи животом политичке нације,
постоји и она народна Србија
која једино Русе сматра својим избавиоцима,
својом браћом – говорио је Ф. М. Достојевски


Међу документима у књижевној заоставштини Фјодора Михајловича Достојевског (1821–1881), једног од највећих светских писаца, нађена је забелешка: „Написати књигу о Исусу Христу”. Забелешка је настала по завршетку романа „Браћа Карамазови”, дакле пред саму смрт славног писца. Не зна се тачно какву је књигу Достојевски имао на уму: да ли наставак романа „Браћа Карамазови” или посебно дело о Исусу Христу. Тајну је писац однео у гроб.

Протођакон Љубомир Ранковић приредио је књигу „Достојевски – Књига о Исусу Христу” (издавач „Глас цркве” из Шапца), у коју је сабрао мисли Ф. М. Достојевског о Исусу Христу, пажљивим ишчитавањем свих његових дела. Достојевски, каже Ранковић, напустио је овај наш свет, а није знао да је „Књигу о Исусу Христу”, своје највеће животно дело, већ написао. Шта је друго његово колосално књижевно и уметничко стваралаштво, пита Ранковић, него једна величанствена хришћанска књига над књигама о господу Исусу Христу, сину Божјем, и сину човечјем? Може се слободно рећи да је дело Ф. М. Достојевског, у последњих 130 година, дакле, у времену највећих искушења за хришћанство, одиграло важну мисионарску и просветитељску улогу, исто колико и Библија. То дело је, збиља, својеврсно чудо над чудима, у чијој основи је Христос, и његове две највеће заповести: о љубави према Богу и љубави према ближњем.

Нема сумње, каже Ранковић, литература Ф. М. Достојевског је „врх над врховима” светског књижевног и уметничког стваралаштва. Она се својим горњим слојевима додирује и укршта са вечном књигом живота – Библијом. У обе кључа и тутњи „вулкан проклетих питања”, севају муње и грме громови „вечних тема”, али се увек, на крају, као ехо и одговор, утеха и награда, јавља шум лаког поветарца Духа светога и тихи глас „небеског родитеља”. Управо зато, приређивач је одлучио да уз цитате из дела Достојевског, паралелно, да и карактеристичне изводе из Библије. Верује да је књига „Достојевски – Књига о Исусу Христу” – драгоцени „јеванђељски бисер”.

– Ја верујем да нема ничег дивнијег, дубљег, симпатичнијег, разумнијег, људскијег и савршенијег од Христа. Са суревњивом љубављу ја говорим себи, да не само нема њему слична, него и да не може бити. Штавише, ја изјављујем: када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине, и када би истина збиља искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом, а не са истином. Без Христа све одједном постаје одвратно и грешно. Покажите ми нешто боље од Христа! Покажите ми ваше праведнике које ћете ставити место Христа – писао је Ф. М. Достојевски.

Достојевског је мучио и појам бесконачности: реални (створени) свет је коначан, непредметни свет је бесконачан. Ако би се спојиле (паралелне) линије свршено би било са законом овог света. Али, оне се у бесконачности састају и бесконачност, несумњиво, постоји. Јер, ако нема бесконачности, онда нема ни света коначног – и он је у том случају незамислив. А ако постоји бесконачност, онда постоји и Бог, и други свет, по другим законима, него што су ови у реалном (стварном) свету.

Између источног питања и православља стављао је знак једнакости: Источно питање јесте, у суштини, решење судбине православља. Судбина православља је повезана и сливена са мисијом Русије. Шта је то судбина православља? Римски католицизам, који је одавно продао Христа ради световне, земаљске власи, и од којег је човечанство окренуло главу, био је главни узрок појаве материјализма и атеизма у Европи, и природно тај исти католицизам је родио и социјализам у Европи. Јер, социјализам има за циљ да одреди судбину човечанства, али не по Христу, него изван Бога и изван Христа, и сасвим је природно што се он родио управо у Европи, као замена за европска хришћанска начела која су се нашла у кризи, која је напредовала онако како су се кварила и коначно губила та начела у оквиру саме Католичке цркве. Посрамљени лик Христов сачувао се у светлости своје чистоте једино у православљу.

Бавио се и односима Србије и Русије: Постоје две Србије – Србија виших кругова, нестрпљива и без искуства, која још није живела правим животом и која још није показала своју акцију, али која већ страсно машта о будућности, она већ има своје партије и зна за интриге које понекад добијају такве размере (све због оног помањкања искуства) какве не можемо срести ни у нацијама које су много старије, веће и кудикамо самосталније, него што је Србија. Али, упоредо с том „горњом” Србијом, која тако жури да живи животом политичке нације, постоји и она народна Србија која једино Русе сматра својим избавиоцима, својом браћом, она руског цара гледа као своје сунце, она воли Русе и верује им.

Достојевски, забележио је Јован Скерлић, опор је, тежак, нескладан, али и врло дубок, и врло јак писац. Он је уметник, не формом коју презире, но оним обиљем и богатством идеја које нехотично излазе из његових романа. А Исидора Секулић је једноставно рекла: „Достојевски је врх над врховима, сур, самотан, тужан, али врх.” Уверавамо се у ове оцене и читањем књиге „Достојевски – Књига о Исусу Христу”.

З. Радисављевић

Извор: Политика


Poslednji izmenio Avramova dana Sub Feb 01, 2014 6:37 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67364
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Avramova taj Sub Jul 13, 2013 2:40 pm

U kući mrtvih zajedno sa kriminalcima

Kada je Fjodor Dostojevski 30. oktobra 1851. godine napunio 30 godina, već skoro dve godine nosio je na svakoj nozi po pet kilograma težak lanac.

Okovan lancima proveo je još dve godine u Sibiru gde su bili prognani politički zatvorenici. Po izalsku iz zatvora Dostojevski ga je opisao svom dve godine starijem bratu Mihailu kao mesto gde nije mogao da bude ni trenutku sam, već je mora da živi u pretrpanom prostoru sa zločincima: "Ovaj zatvor, nakon četiri godine provedene u njemu sa najgorim kriminalcima vidim kao staru, drvenu, oronulu kuću koju je trebalo već davno srušiti i u kojoj je leti vrućina, a zimi hladno. Grede su trule, pod je pokriven prljavštinom, krov prokišnjava i kroz celu baraku duva promaja. Zatvorenici su smešteni kao haringe u buretu. U predvorju se nalazilo bure za vršenje nužde, smrad je bio neopisiv, zatvorenici su smrdeli kao svinje, bili su puni buva i vaški."

Dostojevski je pre hapšenja već bio poznat pisac. Uhvaćen je zajedno sa grupom koja je spremala obaranje vlade. U noj su bili studenti, profesori, oficiri i gradjani srednje klase. Dostojevski je optužen da je na sastancima čitao pismo "puno uvredljivih izraza na račun religije i države" čime je počinio zločin šireći štetne ideje protiv religije i raspirivanja mržnje prema vladajućioj klasi.

Dvadesetsedmogodišnji pisac piše u svoju odbranu: "Optužen sam da sam govorio o politici, o Zapadu, o cenzuri. Ali, zar svi ljudi ne razmišljaju o tome? Zašto sam se obrazovao, zašto je kroz studiranje budjena u meni želja za znanjem ako nemam pravo da izrazim svoja lična uverenja, ako nemam pravo da se suprotstavim drugom mišljenju zato što ono potiče od autoriteta?... Vi nas optužujete, a vi ste nam dali pravo na obrazovanje kroz koje smo razvili žedj za znanjem, kulturom. Da li nam se sudi zato što smo se interesovali šta se dogadja na zapadu, diskutovali o politici, čitali savremenu literaturu..."

U aprilu 1849. Dostojevski je uhapšen sa celom grupom. Osam meseci kasnije, jednog decembarskog jutra, u sedam sati, svi su izvedeni iz svojih ćelija da bi im se pročitala presuda. Bili su iznenadjeni kakva je to presuda bez sudjenja. Svi su verovali da će ih osloboditi jer oni su na sastancima samo diskutovali o raznim temama.

Napolju su ih čekala vozila sa zaledjenim prozorima. Nisu smeli da izgrebu led da bi videli kuda ih vode. Posle duge vošnje izveli su iz iz vozila. Videli su da se nalaze na gubilištu. Počeli su da im čitaju presude. Posle čitanja svakog imena sledila je rečenica: "Osudjuje se na smrt streljanjem". I tako dvadeset puta. "Nije moguće da će nas pogubiti", šapnuo je Dostojevski svom susedu. Doveli su sveštenika da osudjenike na smrt pričesti. Samo je jedan od njih to prihvatio. Medjutim, svi su poljubili ponudjeni krst. Tada su prva tri osudjenika vezali za stub. Ispred svakog je stajao vod za izvršenje presude. Dostojevski je bio šesti. Mnogo godina kasnije pisao je Dostojevski o tim trenucima:

"Sve moje nade srušene su i ja sam očekivao da za pet minuta budem streljan... Skinuli su sve sa nas i umotali nas u pokrove i tako su nas držali skoro dvadeset minuta na hladnoći od minus dvadeset i dva stepena... Ne sećam se da sam osećao hladnoću..."

Dok se Dostojevski još opraštao od zatvorenika pored sebe, zatvorenicima vezanim za stub prišli su vojnici, odrešili ih i poveli prema ostalim zatvorenicima. Jedan oficir pročitao im je odluku da su pomilovani i da im je presuda preinačena u zatvorsku kaznu. Nekoliko dana kasnije Dostojevski je pisao svom bratu: "Njegovo Imperatorsko Veličanstvo poklonilo nam je život. Sada počinje izdržavanje kazne... Osudjen sam na četiri godine prinudnog rada. Na Badnje veče će nas sprovesti u Sibir. Nadam se da neću morati peške, možda ćemo jahati. Nadam se da ću jahati."

Kasnije se ispostavilo da smrtna presuda nije ni postojala. Sve je izvedeno da se zatvorenicima ulije strah i pokaže koliko su mali i nemoćni. Tih dvadeset minuta na gubilištu za Dostojevskog su postali centralna tema njegovog književnog dela. Stalno se vraćao na temu smrtne presude:

"Ko kaže da je ljudska priroda u stanju da sve to podnese i ne poludi? Ko može tome da se ruga?... Čovek koji je osudjen na smrt, pa potom oslobodjen, izmučen u isčekivanju smrti.. Takav čovek može o tome da priča. O toj muci i užasu govorio je i Hrist. Ne, sa ljudima ne bi trebalo tako postupati."

Posle četiri godine provedene u strogom zatvoru koji je Dostojevski nazvao "Kuća mrtvih", morao je da izdrži još četiri godine nešto blaže kazne u vojnoj službi u Sibiru. Iz Sibira je pisao svom bratu o ostalim zatvorenicima koji nisu bili politički osudjenici: "Oni su brutalni, besni, ogorčeni ljudi. Njihova mržnja prema onima koji pripadaju plemstvu je ogromna i sve što je vezano za plemstvo za njih predstavlja smrtnog neprijatelja. Najradije bi nas prožderali kada bi mogli. Možeš da zamisliš koja opasnost lebdi nad nama jer smo primorani da živimo, jedemo i spavamo sa njima. Nemamo nikave mogućnosti da se žalimo na svakodnevne nepravde koje nam čine. Sto pedeset otpadnika nas progoni, njima to predstavlja zabavu i način da utroše vreme. Jedina naša odbrana je ravnodušnost i moralna mudrost, što ih ponekad navede da ustuknu i da nas poštuju."

Dostojevskog ovo užasno vreme nije oslabilo iako je u zatvoru počeo da pati od epilepsije koja ga je pratila do kraja života. Imao je 32 godine kada je pisao svom bratu: "Želeo bih da ti naglasim kao što sam ti već piaso, da su za četiri godine moja duša, moja vera, moje srce doživeli ogromne promene... Sada imam takve želje i nade o kojima u neko drugo vreme nisam ni sanja..."

Imao je 37 godina kada mu je car odobrio da se vrati u San Petersburg. Ostalo mu je još 22 godine života da napiše čitav niz velikih romana kao što su: Zapisi iz mrtvog doma (1861/62), Zločin i kazna (1868.), Demoni (1871/72), Mladić (1878.), Idiot (1868.) i Braća Karamazovi (1879)
____________________
Prekucala iz knjige: DREISSIGER autora Gerharda Prause (Gerhard Prauze)

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67364
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Avramova taj Sub Jul 13, 2013 2:43 pm

"Prvi prevod Dostojevskog u Francuskoj pojavio se 1888. Kritičari sa kraja veka, po svedočenju Andrea Žida, bili su pomalo zbunjeni pred "tolikom veličinom". Andre Žid je prvi ukazao na genija Dostojevskog, uprkos nepotpunim prevodima i nepoznavanju ruskog jezika. Polemišući sa kritičarima onog doba, a naročito sa izvesnim gospodinom de Vogijeom, Žid je ukazao na ogromnost pisca i čoveka, ne krijući da je i njegova sopstvena književna misao umnogome "izašla ispod šinjela" Dostojevksog. Ono što je Žid rekao o Dostojevskom ostalo je polazna tačka za mnoge buduće kritičare. To se odnosi i na lucidnu psihoanalitičku studiju Renea Žirara.

"Prvi članak u ovoj knjizi pojavio se 1908. povodom prevoda izabranih pisama: usledila su predavanja o Dostojevskom na osnovu njegove korespondencije. Odmah posle Prvog svetskog rata, 1921., Žid je povodom stogodišnjice rođenja Fjodora Mihajloviča održao "Predavanje o Dostojevskom" u Vieux Colombier-u koje je zatim, na zahtev Žaka Kopoa, 1922. propratio ciklusom od šest predavanja, takođe u Vieux Colombier-u. Ona su objavljena u "Revue hebdomadaire", a 1923. sa ostalim esejima Andrea Žida o Dostojevskom štampana u knjizi, kod Plona. Ponovljeno izdanje te knjige izašlo je 1928."

Eseji i predavanja koja slede prevedeni su iz "Deuvres completes d'Andre Gide", XI, NFR, 1936.

Uvod prevodioca: Đurđina Toporaš Dragić."

Iz iste knjige:

Niče:

"Otrkiće Dostojevskog za mene je bilo najznačajnije posle otkrića Stendala; on je jedini koji me je nečemu naučio iz psihologije."

(Prekucala iz knjige Avr.: Adnre Žid "Predavanja o Dostojevskom", /"Deuvres completes d' Andre Gide", XI, NFR, 1936./)

Iz predavanja Andre Žida:

"...Dostojevski komponuje sliku u kojoj je naročito i pre svega važan raspored svetla. Svetlost kod njega emanira iz jednog jedinog žarišta... U romanima Stendala i Tolstoja svetlost je konstantna, jednaka, difuzna: svi predmeti su osvetljeni na isti način, podjednako iz vidimo sa svih strana, bez imalo senke. A ono što je posebno važno u jednoj knjizi Dostojeskog, baš kao i na nekoj Rembrantovoj slici, to je senka. Dostojevski grupiše svoje ličnosti i događaje i na njih projektuje intenzivnu svetlost tako da ona na njih pada samo sa jedne strane. Svaki njegov lik pliva u senci. Kod Dostojevskog primećujemo jedinstvenu potrebu da grupiše, da koncentriše, da centralizuje, da između svih elemenata romana kreira što je više moguće odnosa i recipročnosti. Događaji se kod njega, umesto da se razvijaju sporim i ujednačenim tokom kao kod Stenadla i Tolstoja, uvek u jednom trenutku pomešaju i sklope u neku vrstu vrtloga. To su oluje u kojima se elementi iskaza – moralni, psihološki i spoljašnji – gube i ponovo pronalaze. Kod njega ne vidimo nikakvog pojednostavljivanja, nikakvog pročišćavanja linije. On uživa u kompleksnosti, on je čuva. Nikada se osećanja, misli ili strasti ne predstavljaju u čistom stanju. On ne zaokružuje prazninom. Ovde stižemo do crteža Dostojeskog, do njegovog načina slikanja karaktera sojih junaka.... "

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67364
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Avramova taj Pet Jan 03, 2014 7:51 pm

KAKO SE BORITI PROTIV ZLA?

Pred ponekom mišlju ostaneš u nedoumici, naročito gledajući greh ljudski, pa se zapitaš: “Da li treba silom pobeđivati, ili smirenom ljubavlju?” Svagda odlučuj ovako: “Pobediću smirenom ljubavlju.” Odlučiš li se tako jednom za svagda, ceo svet ćeš moći pokoriti. Smirena ljubav je velika sila, od svih najjača, nema joj ravne na svetu! Svakog dana i časa, svakog trenutka nadgledaj samoga sebe, da ti izgled bude blago lep. Eto, prošao si pored malog deteta, prošao si ljut, sa ružnom rečju, sa ozlojeđenom dušom; i nisi možda ni primetio dete, ali je ono tebe videlo, i lik tvoj, ružan i zao, možda je ostao u njegovom slabačkom i nezaštićenom srdašcu. Ti to ne znaš, međutim, možda si već time bacio rđavo seme u njegovu dušu, a to seme će možda i porasti, a sve stoga što se nisi uzdržao pred detetom, jer u sebi nisi odgajio pažljivu i delatnu ljubav. Braćo, ne bojte se grehova ljudskih, volite čoveka i u grehu njegovom, jer kad ko voli čoveka grešnog, to je već slika Božanske ljubavi i vrhunac je ljubavi na zemlji. Volite sve stvorenje Božje i celokupno i svaku mrvicu. Svaki listić, svaku zraku Božju volite. Volite životinje, volite biljke, volite svaku stvar. Budeš li voleo svaku stvar – i tajnu ćeš Božju razumeti u stvarima. A shvatiš li je jednom, ti ćeš je posle neumorno početi poznavati sve dalje i više, svakodnevno. I zavolećeš, najzad, sav svet vascelom i vasionom ljubavlju. Životinje volite: njima je Bog dao klicu misli i tihu radost. Nemojte im je narušavati i remetiti, ne mučite ih, ne oduzimajte im radost, ne protivite se misli Božjoj. Čoveče, ne uznosi se, ne misli da si bolji od životinje: one su bezgrešne, a ti, sa svojim veličanstvom, ti samo gnojiš zemlju svojom pojavom, na njoj trag svoj gnojni ostavljaš posle sebe, – i to, avaj, skoro svaki, svaki između nas! Decu volite naročito, jer ona su bezgrešna kao anđeli i žive da bi nas razdragala i usrećila; ona žive zarad čišćenja srdaca naših, kao neki putokaz za nas. Teško onome ko uvredi dete…


Preuzeto: vesnamihajlovicblog.wordpress.com

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67364
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Avramova taj Sub Feb 01, 2014 7:25 pm

Музеј Фјодора Михајловича Достојевског





Više

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67364
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Photographer* taj Ned Dec 20, 2015 6:49 pm

Водич ка Христу за оне који нису читали Јеванђеље
У светској књижевности вероватно има мало писаца који су имали тако велики утицај на умове људи и који су изазивали тако дијаметрално супротне оцене – од одушевљеног прихватања до отворене мржње, - као што је Ф.М. Достојевски. «Достојевски ми даје више од било ког научног мислиоца» (А. Ајнштајн); «Он је у свему и свуда видео људску душу» (В. Соловјов) – «Достојевски је неоспорно и несумњиво геније, али је то наш зли геније» (М. Горки) и Лењиново «архискаредни Достојевски». И у многим обичним читаоцима стваралаштво Достојевског изазива антипатију. О томе зашто се то дешава и због чега су за нас важна и драгоцена дела овог писца, зашто га пастири цитирају у проповедима, а богослови прекоревају за јерес, о јунацима романа «Идиот» и сату Раскољникова – разговарамо с Татјаном Касаткином, доктором филолошких наука, председником Комисије за проучавање стваралачког наслеђа Ф.М. Достојевског Научног савета «Историја светске културе» РАН.
http://www.pravoslavie.ru/srpska/87660.htm

Photographer*
Član
Član

Broj poruka : 584
Datum upisa : 07.08.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Photographer* taj Uto Dec 22, 2015 10:38 pm


Photographer*
Član
Član

Broj poruka : 584
Datum upisa : 07.08.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Johnny-Azra taj Sre Dec 23, 2015 12:11 am

Jedan od rijetkih koji je shvatio da u svima nama leži čestica BOŽIJA...

Johnny-Azra
Član
Član

Broj poruka : 6486
Datum upisa : 10.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od digitalmandrak taj Sre Dec 23, 2015 8:25 pm

To je pisac koji mi je ukljucio centar za razmisljanje...Danima sam bio bolestan od "Zapisa iz podzemlja"... Smile

digitalmandrak
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 12498
Datum upisa : 22.03.2010
Lokacija : Kruska

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Sponsored content Danas u 3:58 am


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu