Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 49 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 47 Gosta :: 2 Provajderi

laza, Tomtom

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Konačno rešenje?

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Konačno rešenje?

Počalji od Fristajlo taj Pet Okt 07, 2011 6:24 pm

Савремени свет


Нови интеграциони пројекат за Евроазију – будућност која се рађа






Владимир Путин

среда, 05. октобар 2011.



Изузетно важан интеграциони пројекат започиње 1. јануара 2012. године – Јединствени економски простор Русије, Белорусије и Казахстана (ЈЕП).
Овај пројекат, без преувеличавања, представља историјски међаш не само
за наше три земље, већ и за све државе на постсовјетском простору.

Пут до тог резултата био је тежак и често кривудав. Он је започет пре
двадесет година, када је после распада Совјетског Савеза била основана
Заједница независних држава (ЗНД). Гледајући крупни план, пронађен је
модел који је помогао да се очувају миријаде цивилизацијских и духовних
нити, које повезују наше народе, као и да се очувају прозводне,
економске и друге везе, без којих је немогуће представити наш живот.

Ефикасност ЗНД може се оцењивати на различите начине, као што се могу
бесконачно разматрати њени унутрашњи проблеми и нереализована
очекивања. Али тешко је оспорити да је Заједница остала незаменљиви
механизам који омогућује да се приближе позиције и разради јединствена
тачка гледишта на кључне проблеме са којима се наш регион суочава, као и
да она доноси видљиву и конкретну корист свим својим члановима.

И више од тога, управо је искуство ЗНД омогућило да се на више нивоа и у више брзина покрене интеграција на постсовјетском простору и да се изграде неопходне форме сарадње какве су Савезна држава Русије и Белорусије, Организација Уговора о колективној безбедности (ОДКБ), Евроазијска економска заједница (ЕврАзЕЗ), Царински савез и најзад – Јединствени економски простор.

Карактеристично је да су у време светске финансијске кризе, која је
државе натерала да траже нове ресурсе за економски раст, интегративни
процеси добили додатни импулс. Ми смо објективно приступили питању
озбиљне модернизације принципа нашег партнерства, како у ЗНД, тако и у
другим регионалним организацијама, а своју пажњу сконцентрисали смо пре
свега на развој трговинских и производних веза.

Суштински гледано реч је о претварању интеграције у пројекат који је
разумљив, привлачан за грађане и пословање, одржив и дугорочан, и који
не зависи од падова дневнополитичке, или било које друге конјунктуре.

Скрећем пажњу да се управо такав задатак појавио приликом оснивања
ЕврАзЕЗ 2000. године. Када се подвуче црта, управо је логика тесне,
узајамно корисне сарадње и поимање заједничких стратешких националних
интереса довела Русију, Белорусију и Казахстан до формирања Царинског
савеза.

На унутрашњим границама наше три државе 1. јула 2011. године укинута
је сва контрола кретања робе, што се завршило формирањем потпуно
јединствене царинске територије са јасним перспективама реализације
најамбициознијих пословних иницијатива. Сада од Царинског савеза ми
искорачујемо ка Јединственом економском простору и градимо колосално
тржиште са 165 милиона потрошача, са обједињеним законодавством и
слободним кретањем капитала, услуга и радне снаге.

Од принципијелног значаја је то што ће се ЈЕП заснивати на усаглашеном деловању у кључним институционим областима
– у макроекономији, обезбеђивању правила конкуренције, у сфери
техничких регулатива и пољопривредних субвенција, транспорта, или тарифа
природног монопола. Следи и јединствена визна и миграциона политика,
која ће омогућити да се у потпуности укине гранична контрола на
унутрашњим границама. То значи да ће се креативно применити искуство
Шенгенског уговора, који је постао богатство, не само за Европљане, него
за све који долазе да раде, школују се или одмарају у земљама ЕУ.

Додајем и да више није неопходно техничко опслуживање 7.000 км
руско-казахстанске границе. И више од тога –граде се квалитативно нови
услови за развој пограничне сарадње.

За грађане ће укидање миграционих, граничних и других препрека и тзв.
„радних квота“ означити могућност да без икаквих ограничења одаберу где
желе да живе, да се школују, или да раде.

Поред тога, ми ћемо значајно да повећавамо количине роба за личну
употребу које се могу извозити без царине, истовремено ослобађајући људе
понижавајућих провера на царинским прелазима.

Широке могућности отварају се и за пословање. Говорим о новим,
динамичним тржиштима, где ће важити јединствени стандарди и захтеви за
робу и услуге, који ће у већини случајева бити обједињени са европским.
То је важно, зато што ми сада прелазимо на савремену техничку регулативу
и усаглашена политика омогућиће нам да избегнемо технолошки јаз или
тривијалну некомпатибилност производње. Штавише, свака компанија у нашим
земљама фактички ће у свакој држави-члану ЈЕП располагати свим
преимућствима домаћег произвођача, укључујући приступ јавним набавкама и
уговорима.

Природно, да би се учврстио на таквом отвореном тржишту, бизнис ће
морати да поради на својој ефикасности, да смањује трошкове и издваја
ресурсе за модернизацију. Потрошачи ће од тога само профитирати.

Заједно са тим можемо говорити и о почетку истинске „конкуренције надлежности“,
о борби за сваког предузетника. Јер сваки руски, казахстански или
белоруски бизнисмен добија право да бира у којој од ове три земље ће
регистровати своју фирму, где ће пословати, а где ће се бавити царињењем
робе. То је озбиљан стимуланс за националне бирократије да се позабаве
усавршавањем тржишних институција, административних процедура,
побољшавањем пословне и инвестиционе климе, једном речју, да одстране
она „уска грла“ и рупе које су раније биле недостижне и да усаврше
законодавство у сагласности са најбољом светском и европском праксом.

Својевремено је Европљанима било потребно 40 година да би прешли пут
од Европске заједнице за угаљ и челик до свеобухватне Европске уније.
Оснивање Царинског савеза и ЈЕП иде знатно динамичније, утолико што
узима у обзир искуство ЕУ и других регионалних организација. Ми видимо и
њихове јаче и слабије стране. И у томе је наша очигледна предност, која
нам омогућава да избегнемо грешке и не дозволимо умножавање различитих
облика бирократских оптерећења.

Ми се такође налазимо у сталном контакту са водећим бизнис
асоцијацијама три државе, разматрамо спорна питања, узимамо у обзир
конструктивну критику. Конкретно су веома корисни били сусрети на
Пословном форуму Царинског савеза, који се у јулу ове године одржао у
Москви.

Понављам: нама је изузетно важно да јавности наших држава, као и
предузетници, интеграциони пројекат не доживе као бирократске игре
елите, већ као апсолутно жив организам и добру шансу за реализовање
иницијатива и достизање успеха.

Тако је, у интересу пословања, већ донета одлука о почетку
кодификације правне основе Царинског савеза и ЈЕП, како учесници у
економском животу не би морали да се пробијају кроз „шуму“ бројних
формулара, чланова и референтних правила. За њихов рад биће довољна само
два основна документа – Царински кодекс и Кодификовани уговор о
питањима Царинског савеза и ЈЕП.

Од 1. јануара 2012. године у пуном капацитету почиње да ради и Суд
ЕврАзЕЗ. Овом суду ће се по свим питањима везаним за дискриминацију,
нарушавање правила конкуренције и једнаких услова пословања моћи да се
обраћају, не само државе, већ и учесници у економском животу.

Принципијелна особина Царинског савеза и ЈЕП јесте присуство наддржавних структура.
Оне у пуној мери сносе одговорност за такве темељне захтеве, какви су
минимализација бирократских процедура и усмереност на реалне интересе
грађана.

Са наше тачке гледишта, неопходно је повећавати улогу Комисије Царинског савеза (КЦС),
која већ сада располаже са значајним овлашћењима. Њих данас има око
четрдесет, а касније ће, већ у оквирима ЈЕП, њих бити више од сто. Она
укључују овлашћења за доношење низа одлука о политици конкурентности,
техничким регулативама и субвенцијама. Решавати тако тешке задатке
могуће је само кроз изградњу потпуне и непрестано делатне структуре која
ће бити компактна, професионална и ефикасна. Зато је Русија предложила
оснивање Колегијума КЦС са учествовањем представника држава „тројке“,
који ће радити већ као независни, међународни чиновници.

Изградња Царинског савеза и Јединственог економског простора поставља
основу за перспективно формирање Евроазијског економског савеза.
Истовремено ће се радити на постепеном ширењу круга учесника у Царинском
савезу и ЈЕП на рачун пуноправног укључивања у њихов рад Киргизије и
Таџикистана.

Нећемо се зауставити на томе и себи ћемо задати амбициозан задатак –
подизање на следећи, виши ниво интеграције – Евроазијски савез.

Како нам изгледају перспективе и контуре тог пројекта?

Прво, није реч обнављању СССР у овом или оном облику.
Наивно је покушавати да се рестаурира или копира нешто што је остало у
прошлости, али тесна интеграција на новој вредносној, политичкој и
економској основи – то је захтев времена.

Ми предлажемо модел моћне наднационалне организације, која је
способна да постане један од полова савременог света, истовремено
играјући улогу ефикасне „везе“ између Европе и динамичне
азијско-пацифичке регије (АПР). То подразумева да је полазећи од основе
Царинског савеза и ЈЕП неопходно прећи на снажнију координацију
економске и монетарне политике и оснивање потпуног економског савеза.


Спајање природних ресурса, капитала и снажног људског потенцијала
омогућиће Евроазијском савезу да буде конкурентан у индустријској и
технолошкој трци, у такмичењу за инвеститоре, за изградњу нових радних
места и напредне производње. Он ће, заједно са другим кључним играчима и
регионалним структурама, какве су ЕУ, САД, Кина и APEC (Азијско-пацифичка економска сарадња), обебеђивати одрживост глобалног развоја.

Друго, Евроазијски савез послужиће ће као својеврсни центар даљих интеграционих процеса.
То значи да ће се он формирати путем постепеног спајања постојећих
структура Царинског савеза и Јединственог економског простора.

Треће, била би грешка супротстављати Евроазијски савез Заједници независних држава.
Обе организације имају своје место и своју улогу на постсовјетском
простору. Русија је спремна да заједно са партнерима активно ради на
усавршавању институција Заједнице и њено испуњавање практичним задацима.

Прецизније, реч је о покретању унутар ЗНД конкретних, разумљивих и
привлачних иницијатива и заједничких програма, рецимо у сфери
енергетике, транспорта, високих технологија и социјалног развоја.
Значајне су перспективе хуманитарне сарадње у науци, култури и
образовању, као и узајамног деловања у области регулације тржишта рада и
изградње цивилизоване средине за радне миграције. Остало нам је велико
наслеђе Совјетског Савеза – то је инфраструктура, установљена
специјализација производње, као и заједнички језички и научно-културни
простор. У интересу је свих да се тај ресурс заједнички искористи за
развој.

Поред тога, убеђен сам да економском основом Заједнице треба да
постане максимално либерализовани режим трговине. На иницијативу Русије,
у оквиру њеног председавања ЗНД у 2010 години, изграђен је пројекат
новог Уговора о зони слободне трговине, који се, између осталог, заснива
на принципима Светске трговинске организације, и који је усмерен на
најшире могуће спуштање различитих врста препрека. Рачунамо на озбиљан
напредак на плану усаглашавања позиција о Уговору током наредног
заседања Савета шефова влада ЗНД, који ће се одржати ускоро – у октобру
2011 године.

Четврто, Евроазијски савез је отворен пројекат. Ми поздрављамо
придруживање и других партнера, пре свега земаља Заједнице. При томе не
намеравамо да било кога пожурујемо или подгуркујемо. То мора бити
суверена одлука државе, заснована на сопственим дугорочним националним
интересима.

Овде бих се хтео дотаћи једне, како се мени чини, веома важне теме.
Неки наши суседи објашњавају своје одбијање да учествују у представљеним
интеграционим пројектима на постсовјетском простору тиме што је то
наводно супротно њиховом европском избору.

Сматрам да је у питању лажна дилема. Ми се не спремамо да било кога
ограђујемо, нити да се било коме супротстављамо. Евроазијски савез ће се
градити на универзалним интеграционим принципима као неодвојиви део
Велике Европе, уједињене заједничким вредностима слободе, демократије и
закона тржишта.

Још су се у 2003. години Русија и ЕУ договорили о образовању
заједничког економског простора и координацији правила економске
делатности без изградње наднационалних структура. Као развој те идеје,
ми смо Европљанима предложили да заједно промислимо о изградњи
хармоничне заједнице економија од Лисабона до Владивостока, о зони
слободне трговине и чак о напреднијим облицима интеграције, као што је
формирање усаглашене политике у сфери привреде, технологије, енергетике,
образовања и науке. Најзад, предложили смо и скидање визних баријера.
Ти предлози нису остали да висе у ваздуху – наше европске колеге их
детаљно разматрају.

Сада ће се у дијалог са ЕУ укључити Царински, а касније и Евроазијски
савез. На тај начин улазак у Европску унију, поред непосредне економске
користи, омогућиће свакој од њених чланица да се брже и на снажнијим
позицијама интегришу у Европу.

Поред тога, економски логичан и избалансиран систем партнерства Евроазијског савеза и ЕУ
може да изгради реалне услове за промене геополитичке и геоекономске
конфигурације целог континента и имала би стога несумњиво позитиван
глобални ефекат.

Данас је очигледно да је светска криза, која је започела 2008.
године, имала структурални карактер. Ми данас осећамо њене жестоке
рецидиве. Корен проблема лежи у нагомиланим глобалним дисбалансима,
при чему се веома тешко одвија процес разраде посткризних модела
глобалног развоја.
На пример, рунда преговора са СТО у Дохи је
фактички зашла у ћорсокак, док унутар саме СТО постоје објективне
потешкоће, док озбиљна криза доводи у питање и сам принцип слободне
трговине и отварања тржишта.

Из наше перспективе, излаз може бити у разрађивању заједничког
приступа, како се то каже, „одоздо“ – испрва унутар постојећих
регионалних структура ЕУ, NAFTA, APEC, ASEAN и
других, а затим кроз њихов међусобни дијалог. Управо се од таквих
интеграционих „цигли“ може изградити одрживији карактер светске
економије.

На пример, две највеће организације нашег континента, Европска унија и
настајући Евроазијски савез, заснивајући међусобну делатност на
правилима слободне трговине и компатибилности регулативних система,
укључујући у то и односе са трећим странама и регионалним структурама,
имају способност да рашире те принципе на цели простор од Атлантика до
Тихог океана. Тај простор био би хармоничан по својој економској
природи, али полицентричан са тачке гледишта конкретних механизама и
управљачких решења. Након тога би било логично отворити конструктивни
дијалог о принципима сарадње са државама АПР, Северне Америке и других
региона.

У вези с тим подвлачим да је Царински савез Русије, Белорусије и
Казахстана већ започео преговоре о изградњи зоне слободне трговине са
Европском асоцијацијом слободне трговине. На дневном реду форума APEC,
који ће се за годину дана одржати у Владивостоку, значајно место
заузимаће теме либерализације трговине и спуштања препрека на путу
економске сарадње. При томе ће Русија заступати заједничку позицију,
усаглашену са свим члановима Царинског савеза и ЈЕП.

На тај начин, наш интеграциони пројекат уздиже се на квалитативно нов
ниво, открива широке перспективе економског развоја и гради додатне
конкурентне предности. Такво уједињавање напора омогућиће нам, не само
да се углавимо у глобалну економију и систем трговине, него и да реално
учествујемо у процесу разраде решења која ће постављати правила игре и
одређивати контуре будућности.

Уверен сам да су изградња Евроазијског савеза и ефикасна интеграција
пут, који ће свим његовим члановима омогућити да заузму достојно место у
сложеном свету XXI века. Наше земље ће само заједно бити у стању да уђу
међу лидере глобалног раста и цивилизацијског прогреса и да остваре
успех и просперитет.

(Текст је ауторски чланак председника владе РФ за новине „Известия“, објављен 3. октобра 2011. године (http://izvestia.ru/news/502761). Превео са руског Никола Танасић.)

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konačno rešenje?

Počalji od Fristajlo taj Pet Okt 07, 2011 6:26 pm

Tekst jjeste dug, ali ga vredi pročitati; postoje realne šanse da se politički trend u Srbiji promeni baš u ovom smeru.
Šta vi mislite o tome?

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konačno rešenje?

Počalji od Fi Pi taj Sub Okt 08, 2011 1:58 pm

Kada bi imali stratega, bar po jednom pitanju možda i da se čovek zamisli.
Ovako se zna, za svaki i najmanji manevar u Srbiji se ide po befel u Brisel.

____________________________________________________________________________________
Nije problem u onom ko je ovo piso, već u onom ko ovo čita...
(Psalm 3.14 Fi Pi)
avatar
Fi Pi
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1289
Datum upisa : 02.05.2010
Godina : 51
Lokacija : Dobra

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konačno rešenje?

Počalji od Fristajlo taj Sub Okt 08, 2011 2:07 pm

Kako stvari stoje- izgleda da ovi, što po svoje mišljenje idu u Brisel- neće još dugo. Misliš li da bi sledeća ekipa trebala da razmotri ovu ideju?

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konačno rešenje?

Počalji od Fi Pi taj Sub Okt 08, 2011 2:24 pm

Pa mi smo okrenuli leđa onolikom broju zemalja iz trećeg sveta sa kojima smo mogli ostvariti mnogo povoljniji bilans od ovog kome danas toliko težimo.
Mislim da se ne radi o tome kome ćemo već da li će nas pustiti da odlučujemo i o čemu minornijem od npr. ovako "radikalnog" zaokreta.

Moram da dodam da poput drugih sada i ne tako malih država imamo problem kako se odupreti jakom kapitalu koji je u velikom delu uspio blokirati autoritet države sa svim njenim instrumentima za obranu sopstvenih interesa upravo protiv takvih globalno-monopolističkih pojava.

____________________________________________________________________________________
Nije problem u onom ko je ovo piso, već u onom ko ovo čita...
(Psalm 3.14 Fi Pi)
avatar
Fi Pi
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1289
Datum upisa : 02.05.2010
Godina : 51
Lokacija : Dobra

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konačno rešenje?

Počalji od SKYKING taj Sub Okt 08, 2011 5:03 pm

Fristajlo ::Kako stvari stoje- izgleda da ovi, što po svoje mišljenje idu u Brisel- neće još dugo. Misliš li da bi sledeća ekipa trebala da razmotri ovu ideju?

Zar ti stvarno mislis da ce i posle ovoliko ogoljenog dovodjenja zemlje u podjarmljeni polozaj, u bedu i kontinuirano pljackanje te snage imati nekih moralnih obzira i da ce prepustiti vlast bez neke ocajnicke odsudne bitke? Ne, ne verujem.

Srbija moze samo da igra na kartu "ili odosmo u direktan savez sa Rusijom ili nam dajte ono sto trazimo".
Ucena!
Na to ce se sigurno i ici.
Ako to bude koristio DS, ponovo ce evroatlantska kamarila da nas jase. Pogledajte znake koji se salju preko Dacica i ostalih nizih funkcionera. Oni ce biti zadovoljni samo sa obecanjima kojima mogu da zamazu oci narodu. I zamazace ih jer smo, ybga glupavi.

Da se spreci ovakav scenario je potrebna i malo jasnija uloga Rusije. Prvo moraju reci da ne podrzavaju sve ono sto vlast u Srbiji zeli da postigne. Moraju pogaziti svoje principe i jasno se staviti na stranu interesa naroda a ne marionetske vlasti.
Trebamo videti njena uslovljavanja koja nismo do sada videli. Zasto? Pa, Rusija nema iskustva sa mirnim preuzimanjem vlasti odnosno instaliranjem svojih garnitura u drugim drzavama vec dugi niz godina. Za to vreme ovi drugi su to doveli do savrsenstva.
Ne zbog pameti nego zbog beskrupuloznog poimanja prava da stite svoje interese na bilo koji nacin.

Problem je sto Rusija ima jasne principe na medjunarodnoj politickoj sceni i njih se drzi kao pijan plota. Ok, to postujem, to i jeste za postovanje ali to je atavizam koji je za to drustvo bez ikakve koristi.
Nemaju ni kadrove ni institucije razvijene za ostvarivanje direktnog uticaja u zemljama koje bi po svemu trebale da su u ruskoj zoni uticaja. Odnosno, ono sto imaju je prenapregnuto u nekim bivsim republikama SSSR.

Ako pak neko dovoljno ozbiljan, dovoljno jak, pomenusmo Kostunicu ali ne mora biti samo on, jasno predoci Rusiji da mora iskoristiti mogucnost da direktno udje u strateski najmekse a ipak kljucno mesto za NATO... u Srbiju sa ili bez KiM, preko odane joj stranke na vlasti, mislim da nisu ludi da ne zaigraju na tu kartu. Ovo je nazovi analiza, ali samo sa vojnog aspekta

Ako gledamo ekonomske i drzavotvorne aspekteonda ostaje samo problem Nemacke.

Ne bih da razglabam o odnosima Rusija-Nemacka koji ce brzo prevazici znacaj svih saveznistava u evroatlantskoj zoni.
Kojim tempom i sa kojim prioritetima ce se to razvijati to niko od nas nije u stanju da proceni.

Da li ce se Rusija odvaziti da udje u sukob sa nejasnim i nedefinisanim a ipak jasno pokazanim nemackim interesima na Balkanu?
To je kljucno..
Vojni faktor u Rusiji je poslusno mace dok privredni zahtevi postavljaju uslov da se drzava ponasa kao drcno mece.
Medved se jos nije probudio a ni podgojio za neke ozbiljnije poduhvate.
Tako ja gledam na ovo... Mozda malo cudno ali...
btw, izbori u Rusiji su nebitni isto kao i volja naroda u Srbiji jer se njom lako upravlja...na zalost.
avatar
SKYKING
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1461
Datum upisa : 15.01.2011
Lokacija : Mile ti nacuka

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konačno rešenje?

Počalji od Johnny-Azra taj Ned Okt 09, 2011 12:58 pm

Rat i samo rat....
avatar
Johnny-Azra
Super član
Super član

Broj poruka : 6609
Datum upisa : 10.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konačno rešenje?

Počalji od Avramova taj Pet Jan 17, 2014 11:23 pm

Šta se dešavalo od "Konačnog rešenja" do danas?

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konačno rešenje?

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu