Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 46 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 1 Skrivenih i 43 Gosta :: 2 Provajderi

Brave Heart, Храст

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Check 123 i Europeana - kultura, umetnost, istorija...
Danas u 8:05 pm od Brave Heart

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Danas u 6:54 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Danas u 6:46 pm od Brave Heart

» Fotografija nedelje
Danas u 6:33 pm od Храст

» Misao dana
Danas u 6:15 pm od Храст

» Filmske novosti...
Danas u 6:13 pm od Brave Heart

» Vesti - književnost...
Danas u 6:10 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta umetnosti
Danas u 6:06 pm od Brave Heart

» Crtež
Danas u 6:05 pm od Poli

» Moj izbor
Danas u 5:54 pm od Poli

» Bekstvo od realnosti
Danas u 5:54 pm od Храст

» Akvarel
Danas u 5:50 pm od Poli

» Vesti iz sveta astronomije...
Danas u 5:47 pm od Brave Heart

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Politička filozofija

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Politička filozofija

Počalji od Fristajlo taj Pet Sep 23, 2011 1:02 am

Čitajući ovaj, po meni izvanredan članak na NSPM-u, dođoh na ideju da nas nekoliko, zainteresovani za ovu tematiku, prodiskutujemo o tome i uporedimo stanovišta...
Kasnije ću više o tome, a sada- evo članka; samo na izgled teško razumljivo. U suštini, jasno i artikulisano, sažeto i otrežnjujuće demistifikovanje aktuelnog trenutka u svetu...



Интелектуалци у транзицији и колонијални дискурси











Богдана Кољевић

четвртак, 22. септембар 2011.

Улога јавних интелектуалаца

У
Њујорку је 1933. основан „Универзитет у егзилу“ („University in
Exile“), чиме је универзитет „The New School“ (основан 1919.) добио први
пут постдипломске студије. „Универзитет у егзилу“ – чији део су били
политички филозофи Хана Арент и Лео Штраус, али и психолози попут Ериха
Фрома и Алена Гурвича – основан је као место сабирања и окупљања
научника, професора и истраживача који су отпуштени у нацистичкој
Немачкој или фашистичкој Италији. 1934. „Универзитет у егзилу“ је
променио име у „Graduate Faculty of Political and Social Science“, и то
име ће задржати све до 2005. када је преименован у „New School for
Social Research“ („Нова школа за друштвена истраживања“).

Сличну улогу „Универзитету у егзилу“ у Њујорку, имала је „Ecole Libre
des Hautes Etudes“, након нацистичке окупације Француске. На „Ецоле
Либре“, поред осталих, предавали су Клод Леви-Строс и Роман Јакобсон, а
она је постепено, баш као „The New School“ у Њујорку, постала једна од
водећих истраживачких институција у Паризу, и обе институције чувале су
блиску везу.

Свакако, потребно је вратити се и пар година уназад, и присетити се
да је 1923. основан „Институт за друштвена истраживања“ у Франкфурту,
марксистички или, радије, лево оријентисан центар окупљања, касније
надалеко познат као „Франкфуртска школа“ (из које ће израсти читав низ
интелектуалаца од Хоркхајмера и Адорна, преко Маркузеа ,Бењамина и
Николаса Компридиса).

„The University in Exile“ у Њујорку, „Ecole Libre“ у Паризу и
„Institute for Social Sciences“ у Франкфурту (а не треба, разуме се,
никако заборавити ни пример и случај „праксисоваца“ у бившој СФРЈ) –
упркос разликама у филозофским и интелектуалним уверењима – били су
носиоци критичког духа, филозофског става који по појму увек подразумева
дистанцу спрам „датог“, и разумевање на који начин је „датост“ заправо
„задатост“ тј. стално преиспитивање најважнијих феномена друштвеног
живота. Оно што је било заједничко, дакле, да су ове институције биле
својеврсни алтернативни центри бескомпромисног истраживања политичке и
друштвене стварности. У њима су расли и стасавали “критички
интелектуалци“.

Не мање важно – а нарочито у контексту данашње теме – ту је управо
било речи о разумевању нечег што провизорно зовемо „немогућом“
одговорности филозофа, тј. одговорности и за теорију и за праксу.
„Немогућа“ одговорност – и стална одговорност за обе сфере – произилази
из саме политичности филозофије. То подразумева непрестано полагање
рачуна пред умом, али и разумевање да се не може остати у овом
самозадовољењу, него да је реч о сталној неопходности остваривања ума у
стварности. У условима окупације ова врста одговорности постаје
императив.

А у каквој се ситуацији данас налазимо? Већ низ година на делу и
снази су практично сви замисливи облици друштвене маргинализације,
прогона и пацификације критичког мишљења и заправо сваке умности, на
темељу нечег што можемо звати „политичка и интелектуална коректност“ и
што носи лажни огртач „прогресивизма“.

Разуме се да специфични облици „интелектуалног колонијализма“ који се
у Србији офанзивно спроводе нису само врста локалног ексцеса – они чине
нераскидиви део светске политичке и друштвене стварности и судбине
интелектуалаца, која је нажалост у многим погледима и мрачнија од оне из
доба „хладног рата“, тј. као да је, са преласком из доба „хладног“ у
доба (новог) „врућег“ рата ситуација радикализована. И то не само у
смислу да тема „интелектуалаца у транзицији“ сада има потпуно другачији
смисао (то није рецимо, условно говорећи, „златно доба“ дебата и
полемика попут оних између Сартра и Мерло-Понтија или Грамшија и
Тољатија) него је посреди у великој мери управо сам нестанак
„великих дебата“ – а данас конкретно у Србији и затирање могућности
њиховог појављивања.

О „критичким интелектуалцима“ у Србији

Јер ситуација је таква са де фигура "критичког интелектуалца"
умногоме изгубила. А ако се овакво стање продужи, не само да нећемо
имати критичких и јавних интелектуалаца него нећемо имати никаквих
интелектуалаца – у мери у којој је критички став спрам статус qуоа
саобразан и саприпадан идеји интелектуалца. Србија је релативно скоро
остала без Светозара Стојановића и Михаила Марковића, без два
интелектуалца која ћемо памтити не само по њиховом доприносу светској
филозофији него и по личном ангажману и активном обликовању и усмеравању
друштвеног живота. Али и још понечем. Ова два филозофа последњих
деценија били су теоријски, политички и идеолошки неистомишљеници – али и
велики пријатељи. Њихове разлике најчешће су биле само изузетни
подстицаји за разговоре и дебате. Данас смо, изгледа, далеко и од
разлика и од дебата на велике теме правде, једнакости, слободе. Данас
смо, да ствар буде драматичнија, далеко и од мишљења и ума. И неће бити
да нема наше одговорности и саучесништва у томе.

Теза првог дела текста, дакле, је да постоји изузетно изражена
интелектуална корумпираност у Србији („локална“ и „глобална“
корумпираност интелектуалаца), која махом произилази из провинцијализма
садржаног у ставу некритичког прихватања квази-политичког „мејнстрима“
који се намеће кроз савремени колонијални дискурс (чији је, иначе, део и
тзв. „постколонијални дискурс“). Политизација у лошем смислу – која је
суштински деполитизација – прожела је све сфере друштвеног деловања, без
остатка, и тако узроковала можда једину ствар која је гора од „смрти
политичког“ – а то је „смрт интелектуалаца“. Ова „друга смрт“ је
суштински много погубнија, јер када се униште претпоставке за могућност
критичког мишљења, и када се образовање и аутономно истраживање сасече у
корену – а управо то је оно што се данас у институтицијама у највећој
мери чини – онда доминација прожима дубоко, и лако. Штавише, потребно је
што снажније афирмисати колонијални дискурс. Примери за то су и
„филозофски догађаји“ у Србији у протеклој години: додела почасног
доктората Мајклу Волцеру, са једне стране, док са друге стране, рецимо,
није било могуће пронаћи средства да у Београду гостује Имануел
Валерстин, а светски познати француски филозоф Жак Рансијер гостовао је
практично сасвим „ундергроунд“ и у потпуности ванинституционално.
Колонијални дискурс је „политички коректан“ и води у „обећани рај“.
Савремени колонијални дискурс је тоталитаран и дубоко офанзиван – а чини
се да је његов крајњи циљ укидање самог мишљења. Јер ако се
револуционарност више не буде могла ни мислити, доминација је практично
савршена и потпуна. Ако се нихилистичка релативизација свих вредности
спровела у дело, онда нема више вредности за које би вредело живети и
борити се – онда је једина вредност „голи живот“ и ма какав опстанак – а
у таквом свету и мишљење постаје сувишно.

Против тога, разуме се, ипак су могући различити облици деловања. Али
претходно је потребно разумети да етика, баш као и ум, у себи садржи
бесконачни захтев. То је тачка у којој се етичко и умно сусрећу, јер оба
траже немогуће: одговорности и ума никад није доста,одговорност увек
позива на још одговорности, а слично стоји ствар и са умом.

Постмодерна и либерална „издаја интелектуалаца“

Савремени колонијални дискурси, у филозофском смислу, у протекле две
деценије махом су се концентрисали на две линије реконстурисања и
реинтерпетације стварности: неолибералну и постмодерну. Неолиберална,
кроз сејање уверења да живимо „у најбољем од свих могућих светова“, о
истом трошку хтела је да означи и крај дијалога, крај теорије, крај
историје и крај догађаја. Антифилозофска покретачка снага
неолиберализма, у овом случају, произилазила је из тога што је став који
је та мисао заузела према филозофији спољашњи, тј. формиран у
спољашњости економског поља, и пропратне политичке моћи и идеологије. А
баш зато што је антифилозофија, она се појавила и као антиполитика, где
је „демократија“ замењена „демократском употребом силе“ и „демократским
ратовима“, „ правда“ је замењена „стабилним функционисањем система“ а
„закон“ управо „изузецима“ који постају правило.

Свакако, легитимно питање је онда није ли се постмодерна појавила
управо као идеја која треба да отвори различит нови простор у теорији, и
то као простор за препознавање мноштва и разлика, као самог „људског
стања“, није ли поново увела улогу и смисао „другости“? Али каква је
политичка филозофија постмодерне? Шта је постмодерна афирмисала
ослањајући се на етику у области практичне филозофије, тачније, у
усмерености на сингуларност и индивидуалност, на сингуларну
„постполитичку етику постмодернизма“? Добили смо артикулацију политике
живота и политике преживљавања – афирмацију управо поменутог „голог
живота“ – у којима се радикални напади на културу, цивилизацију и
традицију појављују неретко и као веће интелектуално насиље него у
случају неолиберализма.

Интелектуалци између позива и одговорности – скица одговора на колонијалне дискурсе

Револуционарност одговорности садржана је у следећем: „Буди одговоран
јер то је немогуће!“. Или, у радикалнијој, али нажалост и не мање
животној ситуацији, „Буди одговоран јер то није дозвољено!“. И најзад, у
чувеном просветитељском кантовском диктуму „Имај храбрости да се служиш
сопственим умом!“, у ситуацији у којој то заиста изискује храброст.
Овде се, опет, назире унутрашња веза која постоји између ума и етике,
или радије специфичност једне умне етике која налаже објективност,
непристрасност и универзалност.

Али који су то моменти који данас могу пружити излаз у замало
безизлазној ситуацији тј. шта следи када разумемо ову револуционарност
одговорности? Легитимитет и фундаменталност нечег што провизорно зовемо
„анархистички моменат“ појављује се у ситуацијама када закон престаје да
важи. То не подразумева критику идеје легалитета него баш напротив:
када је закон суспендован, тј. у моменту када нестаје његова
универзализација, другачији облици регулативних мера и самоорганизовања
друштва, како би могло функционисати, постају не само оправдани него и
пожељни. У вези с тим, други је тзв. „моменат одбијања“, у теорији
познат и сликовито приказан у чувеној Бартлбијевој реченици „Радије не
бих...“ („I would prefer not to...“). Овде своје место налазе различити
облици интелектуалних и грађанских „непослушности“, који црпе снагу из
бескомпромисности када је реч о начелима ума и умне етике. Од
субверзивности нечињења до субверзивности смеха, од покретања различитих
облика интелектуалних делатности и аутономних истраживања до деловања у
свакодневном животу, ради се о реализовању слободе садржане у сваком
појединачном „Не!“ које кажемо колонијалној доминацији. Трећи моменат је
„моменат универзализације“ тј. разумевање да легитимитет имају
искључиво принципи и деловања која се могу универзализовати – попут
принципа слободе и принципа правде, и не мање важно, принципа
достојанства.

Најзад, реч је пре свега о стварању простора за креативно и аутономно
интелектуално деловање. У поглављу „Апсолутна слобода и терор“ Хегелове
Феноменологије духа, остављајући овом приликом по страни све
друге разлике, поставља се питање шта један појединац може да учини у
стању терора. Јер у стању терора (рецимо, терора партократије и
олигархије) ниједан појединац у суштини не ради, обзиром да није у стању
да екстернализује нешто што носи његов рукопис, лични печат и потпис.
То је стање у којем свест губи способност самоизражавања и „не допушта
ничем да се отргне и постане слободни објект“. Иако појединац живи и
ради у режиму који себе зове „универзалним“ и „апсолутном слободом“, у
стању апсолутног терора самосвест постаје супротност универзалне
слободе, а универзално се испоставља као лажно универзално. На питање
„Каква је ово слобода?“ Хегел одговара да је то „празно место апсолутно
слободног сопства“, „најхладнија и најподлија од свих смрти“. Хегел,
наиме, овде објашњава шта се дешава када одређени партикуларитет
присваја универзалност и тврди да представља општу вољу. Али „воља“ коју
званично представља влада прогоњена је „вољом“ која је искључена из
функције представљања. Зато је влада установљена на основама дубоко
параноидне економије.

За почетак, дакле, артикулације темељних начела и принципа за
деловање у таквој ситуацији, поред поменутих момената не треба
заборавити две ствари: да теорија без праксе увек остаје празна, баш као
што пракса без теорије остаје увек слепа. И да морамо делати тако да на
крају, као што рече песник, можемо да кажемо: „Учинили смо што смо
могли и пропатили што смо морали“. А да ли је то довољно? Не, никада
неће бити довољно. Али време је да почнемо.

(Краћа верзија обраћања на скупу „Интелигенција између позива и одговорности“, Филозофски сусрети XIV,Топола, 9. јул 2011)

Fristajlo
Član
Član

Broj poruka : 19651
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od Fristajlo taj Čet Nov 03, 2011 7:05 pm



Ноам Чомски: Стратегија манипулисања људима путем масовних медија








четвртак, 03. новембар 2011.
Јавност треба подстицати у прихватању просечности. Потребно је убедити људе да је пожељно бити глуп, вулгаран и неук

1. УПОТРЕБА НЕВАЖНОГ

Пажњу јавности преусмеравати са важних проблема на неважне.
Презапослити јавност поплавом небитних информација, да људи не би
размишљали и стекли основна сазнања у разумевању света.

2. СТВАРАЊЕ ПРОБЛЕМА

Та метода се назива и "проблем-реаговање-решење". Треба створити
проблем, да би део јавности реаговао на њега. На пример: изазвати и
преносити насиље са намером, да јавност лакше прихвати ограничавање
слободе, економску кризу, или да би се оправдало рушење социјалне
државе.

3. ЛОШЕ НА КАШИЧИЦУ

Да би јавност пристала на неку неприхватљиву меру, уводити је
постепено, "на кашичицу", месецима и годинама. Промене, које би могле да
изазову отпор, ако би биле изведене нагло и у кратком временском року,
биће спроведене политиком малих корака. Свет се тако временом мења, а да
то не буди свест о променама.

4. РАЗБЛАЖАВАЊЕ НЕПОПУЛАРНОГ

Још један начин за припремање јавности на непопуларне промене је, да
их се најављује много раније, унапред. Људи тако не осете одједном сву
тежину промена, јер се претходно привикавају на саму идеју о промени.
Сем тога и "заједничка нада у бољу будућност" олакшава њихов прихват.

5. ДЕЧЈИ ЈЕЗИК ЗА ОДРАСЛЕ

Када се одраслима обраћамо као кад се говори деци, постижемо два
корисна учинка: јавност потискује своју критичку свест и порука има
снажније дејство на људе. Тај сугестивни механизам у великој мери се
користи и приликом рекламирања.

6. КРАТКИ СПОЈ ЕМОЦИЈА

Злоупотреба емоција је класична техника, која се користи у изазивању
кратког споја, приликом разумног просуђивања. Критичку свест замењују
емотивни импулси (бес, страх, итд.). Употреба емотивног регистра
омогућава приступ несвесном, па је касније могуће на том нивоу спровести
идеје, жеље, бриге, бојазни или принуду, или пак изазвати одређена
понашања.

7. НЕЗНАЊЕ ЗА СИРОМАШНЕ

Сиромашнијим слојевима треба онемогућити приступ механизмима
разумевања манипулације њиховим пристанком. Квалитет образовања нижих
друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека, да би
понор између образовања виших и нижих слојева остао непремостив.

8. ВЕЛИЧАЊЕ ГЛУПОСТИ

Јавност треба подстицати у прихватању просечности. Потребно је
убедити људе да је (ин, у моди), пожељно бити глуп, вулгаран и неук.
Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци.

9. УСАЂИВАЊЕ КРИВИЦЕ

Треба убедити сваког појединца да је само и искључиво он одговоран за
сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способности, или
недовољног труда. Тако несигуран и потцењен појединац, оптерећен
осећајем кривице, одустаће од тражења правих узрока свог положаја и
побуне против економског система.

10. ЗЛОУПОТРЕБА ЗНАЊА

Брз развој науке у последњих 50 година ствара растућу провалију
између знања јавности и оних који га поседују и користе, владајуће
елите. "Систем", заслугом биологије, неуробиологије и практичне
психологије, има приступ напредном знању о човеку и на физичком и на
психичком плану.

Fristajlo
Član
Član

Broj poruka : 19651
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od cvjeticanin taj Pon Nov 07, 2011 10:35 am

Zato i ne gledama medije i TV Smile da nebi bio izmanipulisan ,jer odmah one pomisle na grijeh ..mislim na one medije koje samo pogledaš ....gledaš, Smile

cvjeticanin
Član
Član

Broj poruka : 3753
Datum upisa : 24.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od Jovanka Orleanka taj Čet Nov 10, 2011 8:18 am

Zato i ne gledama medije i TV Smile da nebi bio izmanipulisan ,jer odmah one pomisle na grijeh ..mislim na one medije koje samo pogledaš ....gledaš, Smile
- Umeće je dozvoliti im da misle kako su te izmanipulisali a ti i dalje misliš po svome. Ko se od nečega sklanja - taj ga se i boji (jos nejak i/ili slab karakter).

Jovanka Orleanka
Član
Član

Broj poruka : 40
Datum upisa : 03.08.2011
Godina : 43
Lokacija : Negde daleko, daleko od mora

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od Miško taj Čet Nov 10, 2011 10:18 am

Bukvalno - malo radi mnogo kradi !!!

Miško
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 1852
Datum upisa : 19.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od cvjeticanin taj Čet Nov 10, 2011 8:27 pm

Nešto su ofalili


Poslednji izmenio cvjeticanin dana Uto Okt 30, 2012 10:27 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

cvjeticanin
Član
Član

Broj poruka : 3753
Datum upisa : 24.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od Fristajlo taj Pon Okt 08, 2012 10:03 pm

Они који одвојено третирају политику и морал, не разумеју ни једно ни друго.

Џон Морли

Fristajlo
Član
Član

Broj poruka : 19651
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od Enna taj Uto Okt 23, 2012 12:37 pm

Jovanka Orleanka ::
Zato i ne gledama medije i TV Smile da nebi bio izmanipulisan ,jer odmah one pomisle na grijeh ..mislim na one medije koje samo pogledaš ....gledaš, Smile
- Umeće je dozvoliti im da misle kako su te izmanipulisali a ti i dalje misliš po svome. Ko se od nečega sklanja - taj ga se i boji (jos nejak i/ili slab karakter).


Političari sa vrha, vladari friziranih informacija, gospodari spinovanih ''novih vesti'' , politička elita-vlasnici medija očekuju da se uključiš, da agituješ i glasaš za njih, jedino tako te mogu držati pod kontrolom i isključiti ti mozak- oni će da misle i rade umesto tebe i mene, oni su kulturna elita, ti biraš njih da bi oni odlučivali umesto tebe i radili za sebe uz tvoju podršku i nadu da će se setitii zajedničkih interesa. Sete ih se na svoj način, eto globalnog sela u kom saznaš u sekundi kad muva piški, ali ona muva koju oni izaberu da snime i postave pred kamere, ona muva koja služi za reklamu njih i njihovih ideja.

Zajednički interesi? Aha, baš.

Nisam Sunđer Bob Kockalone da upijam sve što politička bulumenta nadobudnih intelektualaca prosipa.

Isključi TV, uključi mozak.

PS
A da, novinama isključivo briši tur, ako imaš poljski wc, ako ne, ne kupuj ih, ne bacaj pare.

Enna
Banovan

Broj poruka : 2148
Datum upisa : 06.10.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od inspy taj Uto Okt 23, 2012 2:03 pm

Телевизија и новине имају дуг стаж логично да им је употреба скренула у криву страну...Иначе је готово немогуће пренети чисту информацију а да не буде упрљана и укаљана личним ставом. Уз актуелан интернет поставља се питање колико дуго ће и он као медиј издржати, а како ћемо се довијати in the future, могуће ко моја баба Спасенија када наручује шећер са брда преко пута, звучно слободном ваздушном линијом јер изгледа само такве и врло конкретне информације вреди преносити.


Poslednji izmenio inspy dana Sre Okt 24, 2012 9:19 am, izmenjeno ukupno 1 puta

inspy
Član
Član

Broj poruka : 3240
Datum upisa : 09.04.2010
Lokacija : Бгд.

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od Enna taj Uto Okt 23, 2012 2:32 pm

Baba Spasenija ti izgleda ne gubi vreme na gluposti, naruči na brzinu ono što se mora, pa živi svoj život dalje po svome, boli nju briga za političku elitu Very Happy zna da je život kratak a šećer sladak.

Kao, kaže Džon Morli:'' Oni koji odvojeno tretiraju politiku i moral, ne razmeju se ni u jedno ni u drugo''.To rade gotovo svi današnji političari, ne razumeju se zato što neće da se razmeju, što bi se razumeli, ko im traži da se razmeju? Niko. Možeš da se razumeš u bilo šta ali važna su dela a ne samo razumevanje.

Mediji ne služe za prenošenje informacija koliko za kontrolu nad istim, sve se pažljivo bira, koliko i kako će nam biti servirano, ko to ''popuši'' gotov je, napušen zombi sa kojim se može upravljati stoji u redu i čeka komandu. KONTROLA je bitna, kontrola misli, ostalo su nijanse.

Što više lažnih proroka- političara, to manje istine na svetu. I šta je uopšte istina?
Može biti i laž koju plasira bilo koji medij kao nešto neupitno i nepromenjivo dok drugačije ne odluči neko moćan. I bude.

Ili, Intrigantna Iluzija u koju se kunemo- medijska istina plasirana da nas zavede i drži na uzdi. I drži nas.

Ne veruj uvek svojim očima i ušima, mogu da te prevare. Zato bolje ne gledaj, ne čitaj to što ti puni glavu đubretom. Ugasi mrak, upali svetlo u sopstvenoj glavi- ne slušaj političare ni sekundu jednu.

Dovikivaćemo se, šta fali? Smile

Enna
Banovan

Broj poruka : 2148
Datum upisa : 06.10.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od inspy taj Sre Okt 24, 2012 10:12 am

Baba Spasenija ti izgleda ne gubi vreme na gluposti, naruči na brzinu ono što se mora, pa živi svoj život dalje po svome, boli nju briga za političku elitu zna da je život kratak a šećer sladak.
можда нам данас због тога и јесте овако. А и реално тешко да је могло другачије.
Иначе мислим да је оне који не мисле немогуће натерати да мисле , као што је немогуће да оне који мисле натерати да не мисле, па ми контрола мисли не пије воду, једноставно немамо репер како је када те контроле нема или има. Тако некако.

inspy
Član
Član

Broj poruka : 3240
Datum upisa : 09.04.2010
Lokacija : Бгд.

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od Enna taj Sre Okt 24, 2012 1:19 pm

inspy ::
можда нам данас због тога и јесте овако. А и реално тешко да је могло другачије.
Иначе мислим да је оне који не мисле немогуће натерати да мисле , као што је немогуће да оне који мисле натерати да не мисле, па ми контрола мисли не пије воду, једноставно немамо репер како је када те контроле нема или има. Тако некако.

Da, ima tu istine. A opet... Very Happy

Ali, bez obzira, zna li ko da misli ili ne zna(svi o nečem dumaju, nema nijednoga koji ne misli nešto),treba ga podučiti, nametnuti mu mišljenje, usmeriti ga, šta da kupi, šta da jede, šta da voli, koga da mrzi, kome da veruje, kuda da ide, to rade mediji udruženi sa društvenom elitom koja prvo radi u svom ličnom interesu i to prikazuje kao zajednički interes, filuju nam mozgove takvim probranim informacijama o njihovoj nezamenjivosti, država je nezamenjiva, pojedinac je nula- to je ta kontrola, iza sve te filozofije stoji matematika ''naših i vaših'' koji su isti, elita koja nameće o čemu treba misliti a o čemu ne.

Umreženi smo u matrix, ne menja ništa jesmo li toga svesni ili nismo, matrix neće nestati ako ga negiramo i ne verujemo da nam može nauditi.

Samo ako se probudim iz te iluzije, sna koji nije moja stvarnost, mogu reagovati pravilno. Tako ja bar mislim, taj sistem ne možeš srušiti, možeš samo pokušati da se isključiš iz tih tokova i probudiš u svom životu , izabereš druge prioritete, uvidiš da se se rogatim političarima i ne treba bosti. Sami će oni da se sruše, već se ruše.

Da, sad i ja političarim, ali ono pomalo avangardno, anarhistički.


Enna
Banovan

Broj poruka : 2148
Datum upisa : 06.10.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od furija taj Sre Okt 24, 2012 7:32 pm

Kako to kod nas izgleda....Sto vise turskih serija i rijalitija. Sto vise navijackih tuca i "obracuna" sa mafijom?!. Stalno otkrivanje novih afera i istage koje traju u nedogled. Na kraju niko nizasta ne odgovara, svi zaborave na predhodne kad se pojavi nova. Samo pare nestaju netragom i nikad se niotkuda ne pojavljuju. Javno pljuvanje i izvrgavanje ruglu i sramu svega onog sto ima i trunku casti, morala i dostojanstva. Satanizovanje i anatemisanje svakog onoga ko pokaze i trunku razuma. Dugogodisnji pritisak da se utopimo u kolektivnoj krivici i za samo sopstveno postojanje. Stalno dolivanje staha od gladi i bede uz afirmisanje najjadnijih bedastoca i gluposti u vrhunske vrline. Kolektivno zaglupljivanje kroz sistem skolstva i uporno reklamiranje i uzdizanje populistickih i potrosackih vrednosti. Materijalno i narocito duhovno osiromasavanje, posebno mladih. I, naravno - vodja (Domanovicev) uvek ima resenje za one koji ga verno, slepo i odano slede. I tako u nedogled...
Istinski intelektualci uvek moraju imati hrabrosti i svesti da "puste" svoj glas. Po meni je - znati a ne mariti, odustati i cutati, mogo gore nego udaviti se u sopstvenom neznanju.

furija
Član
Član

Broj poruka : 8031
Datum upisa : 09.08.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od Fristajlo taj Sre Okt 24, 2012 8:25 pm

furija ::
Istinski intelektualci uvek moraju imati hrabrosti i svesti da "puste" svoj glas.
Слажем се; то и јесте примарна обавеза интелектуалца у друштву.
Но, ту долазимо до занимљивог момента...
Наиме, будући интелектуалац- требало би да је способан и да препозна "тржиште" за то своје "пуштање гласа"; не можеш рећи да тих гласова није било. Исто тако- знаш како је се то све последњих 20-ак година завршавало, као и какве је резултате дало (стање у земљи, а нарочито нацији ти је, видим, познато и свесна си тога).
Многи су свој углед продали за новац, директно; они који нису- исмејани су или кажњавани, а у најбољем случају маргинализовани. Ови први су "комерцијализовањем" ставили велики упитник и на сам статус интелектуалца; јер, продата идеја је промена равни постојања идеје, њено материјализовање у робу.
Неке "смо" у гроб отерали као будале, смејући се њиховим упозорењима на то- шта радимо; неке у затворе, продали за 30 сребрњака...
Маргинализовани су прошли "најбоље"; продају јаја на пијаци, возе такси, раде неке небитне послове и чекају.
Чекају да "пигра маса" прихвати и неку обавезу; јер, народ не може да очекује да га неко води "за џабе".
Не више...

Fristajlo
Član
Član

Broj poruka : 19651
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od Avramova taj Sre Okt 24, 2012 8:54 pm

furija :: Istinski intelektualci uvek moraju imati hrabrosti i svesti da "puste" svoj glas. Po meni je - znati a ne mariti, odustati i cutati, mogo gore nego udaviti se u sopstvenom neznanju.

Jako me zanima tvoja proizvoljna definicija "istinskog intelektualca", ako može kratko.

Ne vidim zbog čega bi intelektualci imali veću obavezu od neintelektualca da puste svoj glas kada zatreba (a to je skoro uvek). Oni za koje se može reći da to imaju kao moralnu obavezu jesu manjina a čine je akademici - najbolji iz grupe intelektualaca, dokazani ljudi, ne sme biti sumnje u njihovu ljudsku veličinu. Tu je poenta i jačina jer, intelektualac je svako ko je fakultetski obrazovan što nije garancija i da je dobronameran bez obzira šta ga je izdvojilo iz grupe kao, kako ti kažeš, "istinskog intelektualca". Sada bih mogla malo o intelektualcu iz ugla hrišćanske filozofije ali neću.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67364
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od laza taj Sre Okt 24, 2012 9:09 pm

kada se setim brane crnčevića i klike slične njemu pomislim na reklamu top šop proizvoda,leče sve,olakšavaju život,čine nas srećnima a u stvari poenta je da nam uzmu pare a uvale loš proizvod.

Интелигенција или интелект (лат. intellectus) је ментална особина која се састоји од више способности: учење из искуства, адаптирање на нове ситуације, схватање и разумијевање нових ситуација и коришћења стеченог знања у интеракцији са окружењем

a oni udare u guslanje o srpskim plotovima,tarabama,turskim zulumima i osveti za pomenute,o malom radoici i devet jugovića.ni traga od osobine adaptiranja na nove situacije,niti shvatanje savremenog i modernog sveta.

ispada da ako je ova definicija tačna a trebala bi da bude mi nismo ni imali intelektualce,promašili smo temu a rad i nije bio toliko loš,ipak dovoljan 2.

laza
Član
Član

Broj poruka : 12556
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od Avramova taj Sre Okt 24, 2012 9:19 pm

I Mengele je bio intelektualac, zar ne?

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67364
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od laza taj Sre Okt 24, 2012 9:24 pm

Avramova ::I Mengele je bio intelektualac, zar ne?

bar je tako sebe nazivao....

laza
Član
Član

Broj poruka : 12556
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od inspy taj Sre Okt 24, 2012 10:12 pm

Fristajlo :: Ови први су "комерцијализовањем" ставили велики упитник и на сам статус интелектуалца; јер, продата идеја је промена равни постојања идеје, њено материјализовање у робу.
aли идеја и треба да постане материјализована роба, она и треба да донесе неко благостање или паре, свеједно. Само што је код нас случај да творац идеје није имао општи интерес већ лични. Гадни су скроз. Ако је власт слика неког народа, онда не могу да не помислим да неко несналажење са идејама и реализацијом у Србаља очигледно постоји.,или по већини једно потире друго.

inspy
Član
Član

Broj poruka : 3240
Datum upisa : 09.04.2010
Lokacija : Бгд.

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od furija taj Sre Okt 24, 2012 10:31 pm

Avramova :: intelektualac je svako ko je fakultetski obrazovan što nije garancija i da je dobronameran bez obzira šta ga je izdvojilo iz grupe kao, kako ti kažeš, "istinskog intelektualca". Sada bih mogla malo o intelektualcu iz ugla hrišćanske filozofije ali neću.

E, pa vidis, ja ne mislim da je svako ko ima fakultetsku diplomu ujedno i intelektualac.
Godinama nam prodaju jaja za bubrege, pa tako se namnozilo i kojekakvih intelektualaca...... Mnogi sa fakultetskim diplomama danas, nisu ni videli gde je fakultet, ni profesora koji im je potpisao ispitnu prijavu.

furija
Član
Član

Broj poruka : 8031
Datum upisa : 09.08.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od Fristajlo taj Sre Okt 24, 2012 10:33 pm

inspy
aли идеја и треба да постане материјализована роба, она и треба да донесе неко благостање или паре, свеједно. Само што је код нас случај да творац идеје није имао општи интерес већ лични.
Оног момента када идеја постане материјализована роба, престаје да буде идеја; то је онда патент.
Скоро све политичке доктрине у теорији, као идеје, делују лепо и добро, ма- милина једна; но, пракса их потврђује и чини добрима или лошима. Од тога- ко је спроводи, најчешће (а погрешно!) судимо о самој идеји.
Е, то је оно што некога чини интелектуалцем; да ли је у стању да разазна идеју од протагониста и онога- шта су од ње направили. Они се не баве праксом, већ теоријом; праксу треба препустити неким другим деловима друштва. Веома, веома ретко интелектуалци су способни да своје идеје спроводе у дело, а и то је увек само стицај околности и историјско- социјалних контекста у којима су живели и радили.
Ако је власт слика неког народа, онда не могу да не помислим да неко несналажење са идејама и реализацијом у Србаља очигледно постоји...или једно потире друго.
То је већ много дужа и шира прича; Very Happy укратко- мислим да је усуд овог народа постојање неких наших заблуда о свету, и неких заблуда света о нама...

Fristajlo
Član
Član

Broj poruka : 19651
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od SKYKING taj Čet Okt 25, 2012 9:16 am

Interesantna prica o intelektualcima...
Politicka elita u celom svetu su redom sve sami intelektualci. I sta su svorili? Haos u svemu.
Setite se samo potpisa intelektualaca za bombardovanje Srbije. Svetski priznati likovi.
Ima ih "raznih" i zato je tesko ocekivati od intelektualaca koji se bave atomskom fizikom da budu kreativni u politici. Da, mislio sam na Ajnstajna. Pisao je neka pisma... ali je za "dobrobit covecanstva" ipak dao sve od sebe da se napravi bomba...
Mogao bih ja reci i da su intelektualci pederi jer se neshvatljivo agresivno bore samo za njihova prava. Istovremeno se za pravo na zivot nekih jadnika koji gladuju sirom Afrike bore filmske glumice, starlete.
Dobro, shvatam... rade to po savetu svojih menadzera jer i ta borba ima za cilj stvaranje profita.
Tuzno po intelektualce je sto se glas tih starleta, narkomana i moralno propalih bica, jace cuje u ovom istumbanom svetu od glasa bilo kog intelektualca.
Intelektualac mora biti takvog profila da moze da bude politicar. A to nije ni malo jednostavno ni za definisati a kamo li za postati. Laza koristi wikipedia-u za definicije ali ni tamo nema prave definicije ko je politicar.
Jednostavno, intelektualac politicar mora da ima nesto sto ce postovati i sto ce slediti vecina intelektualaca bili oni politicki subjekti ili ne.
Da li se to zove karizma ili vizija... e, to je odredio Novi svetski poredak i mi smo dobrano osetili na svojoj kozi.

SKYKING
Član
Član

Broj poruka : 1461
Datum upisa : 15.01.2011
Lokacija : Mile ti nacuka

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od babamara taj Čet Okt 25, 2012 11:30 am

?


Poslednji izmenio babamara dana Čet Okt 25, 2012 11:13 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

babamara
Član
Član

Broj poruka : 132
Datum upisa : 12.10.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od Enna taj Čet Okt 25, 2012 11:57 am

Intelektualci?

Išli u školu da ne moraju da rmbače na njivi na suncu hheh, kupiš ih za pola kile čvaraka i dve tulumbe u slatkom saftu.

Kad intelektualci, vajni politikanti puste ''svoj'' glas, mnogi se prepoznaju u njemu, pa slede jeku. Nije to loše, to i jeste cilj dozivanja, da se čuju, ubeleže da si čuo i drže u svom stadu.

Posle pet minuta ''pevanja'' komercijalizuju se, svi političari se prodaju tačnije rečeno, i gotovo. Ostane samo prazna jeka za njima koju sledi izgubljena gomila.

Kad-tad stado sa ''našom idejom'' padne u provaliju jer jeka i eho umeju nakrivo da povedu kolo, onda se svi sete ko je poveo ''pesmu'' i svale svoju krivicu na dotičnog. On nije kriv, on je biznismen. Uključi mozak, razmisli malo, samo malo..

Svaki intelektualac može biti političar danas, zato što se misli da je znanje dovoljno.

Nije, talenat za politiku je najbitniji- talentovanih za politiku je malo, ko bi rekao ali nema veze, ipak se dobro prodaju šarene laže, imaju svoje kupce koji su obojili svoj mozak po etničkom principu, idealno za ove političare sa znanjem bez talenta koji isto tako funkcionišu etnički, parcijalno ''u vašem, našem interesu'' znači, piši mozgu propalo je, svet je jedna globalna šarena laža iscepkana u deliće pa spojena političkim ''global- lepkom'' da se ne raspadne, a več se raspao?

Svet je ludnica, a politika bi trebala biti pragmatična? Khm, ne ide to jedno sa drugim.

Šta to beše mozak?

Treba li da mu rade samo oni delovi koji se tiču ''naših'' etnički obojenih problema ili ipak valja da funkcioniše zajedno u balansu, filozofsko pitanje je sad?

Odgovori su negde tamo...


Enna
Banovan

Broj poruka : 2148
Datum upisa : 06.10.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od Fi Pi taj Sre Nov 14, 2012 7:57 pm

Avramova ::I Mengele je bio intelektualac, zar ne?
Ljudski je "intelekt" nažalost verovatno najveća opasnost po život na zemlji uopšte.

____________________________________________________________________________________
Nije problem u onom ko je ovo piso, već u onom ko ovo čita...
(Psalm 3.14 Fi Pi)

Fi Pi
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 1289
Datum upisa : 02.05.2010
Godina : 50
Lokacija : Dobra

Nazad na vrh Ići dole

Re: Politička filozofija

Počalji od Sponsored content Danas u 9:21 pm


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu