Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 38 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 38 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Krah kapitalizma?

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Krah kapitalizma?

Počalji od Fristajlo taj Pon Avg 22, 2011 7:44 pm

Ko iole prati politička zbivanja kod nas i u svetu, a jasno je da je skoro nemoguće ne pratiti- svestan je da je kriza kapitalizma, kakav se sa zapada raširio bezmalo po celom svetu u krizi koja preti da preraste u stanje vrlo opasnih previranja. Gledajući informativne emisije, lako možemo doći do zaključka da je u nekoliko zemalja koje su doskora slovile kao zemlje blagostanja i demokratije stanje mal'-te-ne kao pred građanski rat, a da i najbogatije i najmoćnije imaju sve veće probleme da održe red i mir, usled sve većeg nezadovoljstva običnih ljudi.
Koncept poznat kao "hleba i igara" dobro je funkcionisao duže vreme, i to je činjenica. No, ispostavilo se da je počelo da ponestaje hleba, iako je utisak da ga ima više nego dovoljno, samo se nepošteno "lomi", a da je to pokazalo da su i "igre" postale dosadne, repetitivne i -nedovoljne.
Ili je nešto drugo u pitanju, što meni promiče?
Izvolite...

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od L2 taj Pon Avg 22, 2011 10:18 pm

Dragi Fristajlo naravno da si u pravu. Nakon pada slavnog Berlinskog zida svetu je laknulo. Komunizam je konačno skončao i kapitalizmu su se širom otvorila vrata celog sveta. On je bio dobitnička kombinacija, u svesti mnogih ljudi iz socijalističkog bloka, viđen preko coca cole, hamburgera, holivudskih filmova, Las vegasa.. Socijalistički blok se tog momenta nalazio u različitim političkim i ekonomskim okvirima. Ma koliko za sve nas predstavljao homogeno ( socijalističko) društvo u njemu su već tada postojale drastične razlike što je period tranzicije vrlo brzo izbacio na videlo. Poljska, Česka i Slovačka su u kratkom roku zaplovile kapitalističkim vodama i postale industrijske sile. Po svim parametrima ove zemlje mogu da se uvrste uz bok najrazvijenijih zemalja EU. A sećamo se da je Jugoslavija bila san za građane ovih zemalja, kao uostalom celog Istočnog bloka.
Za razliku od ovog dela Evrope, socijalizam je u najvećoj zemlji Azije, Kini, opstao. Naravno imenom nikako suštinski. Mnogo je analiza ovog sistema ( kao i celog fenomena zemalja BRIK-a ) pokazalo da je Kina usvojila elemente kapitalizma kombinujući ga sa postojećim komunističkim načelima.
Za to vreme su zemlje kapitalističkog bloka doživele svojevrsnu transformaciju koja ih je dovela u krizu sličnu onoj iz 1929. Krizu niko ne osporava, jasni su njeni uzroci i jedinstven je stav u pogledu načina prevazilaženja. Uostalom ovo nije prva kriza kapitalizma. Dakle ni poslednja.
Jedno je izvesno , zakoni tržišta su neumoljivi i oni su ti koji određuju uspešnost ekonomske politike. Kapitalizam je u poslednjoj krizi pao na problemu u jednom sektoru ' bankama, a ne kao sistem u celini. Za razliku od socijalizma koji je sistemski urušen.

Šta je perspektiva ? Nikako socijalizam premda se sve interventne mere kreću u tom smeru - intervencijom država ( a ne tržišta). Uostalom žalostan primer je,oličenje socijalne zemlje, Švedska, koja lagano tone upravo zbog preteranog socijalnog programa koji ju je izbacio iz koloseka tržišne regulative.
.
avatar
L2
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2748
Datum upisa : 14.06.2010
Godina : 65
Lokacija : Netherland

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od Fristajlo taj Pon Avg 22, 2011 10:39 pm

Misliš da se kapitalizam neće "provesti" kao socijalizam, da neće uslediti niz revolucija i potresa, kakvih je bilo u zemljama iza "gvozdene zavese"?
Jer, ono što vidimo na informativnim emisijama prilično liči na pobune koje su se odigravale u državama koje su vodili deklarativno crveni režimi, a kad još vidimo kako se ponašaju državni aparati- nije za verovati da će se stanje popraviti. Dršavni aparati i dalje brane poredak, koji je i doveo do krize, i sav teret se i dalje prebacuje na srednju klasu i sirotinju. Misliš li da to može dati rezultata?

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od L2 taj Pon Avg 22, 2011 11:03 pm

Fri, iza 1929 je usledio Drugi svetski rat. To bi trebao da bude kratak odgovor na tvoje pitanje.

To su popratne društvene pojave i, ja lično mislim, da ni jedan društveno politički(dakle i ekonomski) sistem ne može postati trajan recept. Iz prostog razloga što je ljudska priroda kvarljiva roba. isto onako kako veliki korporacijski kapital upravlja masom, na isti način se ta masa odnosi prema kapitalu. Ko je uzimao kredite ? Narod. Zašto? Jer je ideal u Americi( na primer ) da svako ima svoju kuću, bio on sposoban ili ne da je otplati.
Kao što je ideal mnogih ljudi da imaju mobilni, plazma TV, dobre patike, pa su Londonom i stari i mladi navalili da pljačkaju upravo te prodavnice. Hleb im nije bio interesantan. Zašto ako ga nemaju ?
Ti znaš da ja ne opravdavam kapitalističku megalomaniju, nezasite bankare koji iz ničega prave profit itd. Pokušavam ući u prirodu tržišta i njegovu logiku. Ona je prosta i jedino ona može da odredi život jedne zajednice.

Ja radim, ti ne radiš. Ja moram i tebe da izdržavam. Da li moram ili hoću? Ako hoću ipak ću ja da odredim uslove a ne ti. To ne znači da ću iskoristiti svoju poziciju, i dozvoliti sebi da te unizim, ponizim. Nažalost upravo ta socijalna dimenzija stvara probleme. Zbog te socijalne dimenzije je Amerika,(opet kao primer) maksimalno snizila kamate da bi ljudi mogli kupiti kuće (i ostalo). Tu su bankarima porasli apetiti ( ljudski iskvareni faktor) pa su u ludom zanosu za profitom profućkali i profit i upropastili ljude oko sebe.
avatar
L2
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2748
Datum upisa : 14.06.2010
Godina : 65
Lokacija : Netherland

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od Fristajlo taj Pon Avg 22, 2011 11:22 pm

Sve je to jasno i logično, i slažem se sa ocenom. Misliš li da se čine ikakvi potezi koji bi otklonili probleme, i u kom će se pravcu odvijati događaji?
Ili je scenario isti, kao posle kraha berze '29?
Kako verovati da će oni koji su gramzivošću i pohlepom izazvali bez-malo raspad sistema odjedanput shvatiti da su preterali i vratiti opljačkano, otpisati nerealno napumpane dugove i prihvatiti odgovornost za pričinjene štete?
Pratim kretanja na berzama; jasno je da novca ima, ali da su investicije prestale, jer krupni kapital neće da investira ni u šta. To može da se odvije samo u jednom pravcu, koji ne želim ni da pomenem...

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od L2 taj Pon Avg 22, 2011 11:50 pm

Čitajući i razgovarajući sa dobrim ekonomistima došla sam do zaključka da će dešavanja odrediti opet na žalost moćnici i tržište. To može rezultirati onim što ti ne smeš da pomisliš ili ne smeš da izgovoriš.
Najsvežija izjava Soroša, o kome nećemo trošiti reči jer znamo ko je i šta radi, je zapravo poruka Nemačkoj da spasi EU obveznicama.( koja se već odavno raspada ). Tu izjavu je dao u intervjuu nemačkim novinama. Špekulant, kakav je Soroš, sigurno zna šta u ovoj situaciji treba učiniti. Nemačka je najjača zemlja EU i zajedno sa Francuskom (istorijski) određuje glavne poteze u EU. Bez nje se faktički ništa ne može uraditi. Nedavno, pre par dana, njih dvoje su dali izjavu koja je uzburkala evropsku javnost , da se pod hitno mora oformiti telo na nivou EU koje će odrediti tokove rešavanja krize.Što će reći odrediti doslovno svim državama ekonomske tokove. Šta više, njih dvoje predlažu ustanovljenje i predsedavajućeg tog tela ,koji bi slučajno u ovom prvom periodu bio ko drugi nego Sarkozi.
Kao što znamo Merkelova hitno ide u Hrvatsku, potom Srbiju, a Jadranka posle Merkelove na Kosovo. Onako usput.
Svi ovi potezi govore o potrebi ČVRSTE RUKE , o neviđenom intervencionizmu koji je ništa drugo nego taj dugo očekivani potez stvaranja globalne vlade.

Odavno sam pročitala jednu od analiza mogućeg rešenja problema Eu. U toj analizi se predviđalo smanjenje članica. Pominjala se Grčka, Portugal, Rumunija, a Srbija nije predviđena kao nova članica. Interesantno je da je pomenuti Soroš preporučio izbacivanje Grčke i Portugala.

Dakle Fri, nema u životu logike, ni emocija, ni samilosti . Jači pobeđuje. Pa kada se i desi da je narod jači, onda je, kao sada u Libiji, to izmanipulisana masa. Videćemo kako će se brzo ohladiti kada im dođe "demokratija". Postoji detaljan plan u kom se spominju zemlje Istoka, upravo ove u kojima se pokrenula lavina " revolucija". Svima nam je jasno šta se dole dešava i kakvu funkciju imaju američke i evropske snage. Nažalost.
Hteli ili ne vodi se globalna politika koja se rukovodi porastom populacije ( dosegniuli smo 7 a za 14 godina se očekuje 8 m.) sa jedne strane, a sa druge manjkom resursa. Ubrzano se radi na ispitivanjima alternativnih energija ( u Cernu je zadržana antimaterija najduže do sada ,a ona je jedan od najperspektivnijih energetskih izvora) ali sve je nama, običnim ljudima nedostižno jer informacije ,one prave možemo dobiti jedino ukoliko imamo poverljive izvore, ili nešto malo više pameti u glavi da sami povežemo izvesne činjenice. Više kao pretpostavku nego stvarnu, objektivnu bazu za predviđanje.
avatar
L2
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2748
Datum upisa : 14.06.2010
Godina : 65
Lokacija : Netherland

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od Fristajlo taj Uto Avg 23, 2011 12:45 am

Plašim se da oni koji vode ovaj svet, otuđeni već duže vreme od njega, previđaju koliko je moć, novac i uticaj varljiva kategorija. Poteze koji vuku vidim samo kao dobijanje u vremenu dok ne smisle novu obmanu, a ne rešenje; tako se ne "izlazi na vazduh", već ulazi u očaj, koji briše granice racionalnog ponašanja ljudi. Nema bunkera, novca i načina da se od toga iko zaštiti, ako nastane haos; od životinje do čoveka putuje se eonima, u obrnutom smeru- za tren...

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od Johnny-Azra taj Uto Avg 23, 2011 1:37 am

Jedini izlaz iz krize je treći svjecki rat i smanjenje čovječansta na zemlji,jer sve što se moglo uložiti u bilo što što donosi ogromnu korist,uloženo je...Što kaže pjesmica,sve ja stalo samo djeca rastu...I jeste sve stalo...Modernizacija tehnologije je uradila svoje,višak radne snage koja je enormno pojeftinila...Manjak energenata..Ratovi su sad najprofitabilniji biznis za pojedince,a znamo i zašto...Ide se ka tome da se privatizuje planeta...Htjeli mi to da priznamo ili ne,ali tako je...I to će se jednog lijepog sunčanog dana desiti...Ko se snađe u vrtlogu ogromne privatizacije snašao se,ko nije najebo je...A većina neće jer nemaju moć...
avatar
Johnny-Azra
Super član
Super član

Broj poruka : 6609
Datum upisa : 10.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od sini_do taj Uto Avg 23, 2011 11:15 am

Kapitalizam ne moze dozivjeti krah, jer je temelj ekonomije.... Globalni problem je imperijalizam koji terorise svet,. on ce dozivjeti krah,. jer je ne izdrzljiv......
avatar
sini_do
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2644
Datum upisa : 17.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od L2 taj Sre Avg 24, 2011 1:38 am

@Fri
Potpuno si u pravu. Planeta je naše zajedničko mesto prebivališta sve dok ne uspemo osvojiti neku drugu planetu. Do tada hteli ili ne moramo zajedno stvoriti uslove za njeno očuvanje i naravno svih nas na njoj. Nikako iza tastatura, po forumima, salonskim teoretisanjem. Ukoliko ne uspemo promeniti svest uništićemo sami sebe. Podjednako će proći i oni sa novcem i oni bez njega. Mi ipak ne shvatamo da sudbina čoveka ne zavisi samo od moćnika, zavisi od svakog pojedinačno, sistema u kom svi učestvujemo i koga svi na svoj način kreiramo. Sudeći po rezultatima čovek nije dorastao pozitivnoj ulozi na ovoj planeti. Svojim umom je dosegnuo nezamislive, gotovo nemoguće stvari, ali je istovremeno gotovo sve domete tog uma zloupotrebio uništavajući nemilice pedalj po pedalj zemlje na kojoj živi.

@Johnny-Azra
Johnny, mi smo već na privatnoj planeti. 1971 godine, u vreme Niksonove administracije, kada je doneta odluka da novac više nema zlatno pokriće (što je bilo propisano bretonvudskim monetranim dogovorom saveznika iza drugog svetskog rata) otvoren je prostor za manipulacije i špekulacije koje su nas dovele do ove krize. Zamenivši zlato papirnom novčanicom počela je era štampanja bez realnog odnosa sa stvarnošću. Dolar je nametnut kao svetska moneta, a to je ujedno značilo da je postao sredstvo kojim se vlada svetom.
Jedna od vodećih u toj vladavini je Nacionalna banka Amerike. Do nedavno su njoš neki mislili da je ona državna. Sada valjda konačno svi znaju da je ona privatna firma 13 porodica ( to su ti Rotšildovi, Rokfelerovi, Morganovi,Kendijevi . . . i najveći privatni akcionar ove družine – engleska kraljica). Nisu oni jedini vladari sveta. Stvorena je čitava jedna generaciji pohlepnih menadžera (prema nekim podatcima raspon plata između radnika i menadžera u Americi je 1972 iznosio 1: 7, da bi danas taj raspon dostigao i do 1 : 4. 000, da se ne spominju bonusi) koja je bez ikakve kontrole (društvene kontrole) bez moralnih i drugih obzira, kao privilegovana grupa radila šta je htela. Preko MMF-a i ostalih institucija većina država je dovedena u dužnički odnos. Izvršene su ubrzane privatizacije, opljačkani resursi, izvršena vezanost domaćih valuta za stranu, i uspostavljenje satelitske vlade i (nevladine organizacije i sl.).Tako su uništene nacionalne ekonomije mnogih država i gotovo dovedene do kraha i uspostavljen demokratski totalitarizam koji je u zbiru doveo do toga da 2% najbogatijih ljudi na planeti kontroliše 82% svih bogatstava planete. Šta je to nego privatna planeta.

@sini_do

Slažem se sa tvojom konstatacijom da je u svetu još uvek prisutan ( sofisticirani) imperijalizam. Treba biti precizniji sa konstatacijom da " kapitalizam ne moze dozivjeti krah, jer je temelj ekonomije". Krah određene vrste kapitalizma je moguć. A razlike između ...anarhokapitalizma, korporativnog, financijskog , laissez faire, tehnokapitalizma, neokapitalizma, državnog, narodnog, liberalnog, neoliberalnog ....ko će ih sve nabrojati. Uostalom nije ni teoretičarima lako. Teško je danas prepoznati ekonomije određenih zemalja jer su kapitalističke zemlje inkorporirale neke od socijalističkih instrumenata i obratno.

Navešću samo jedan primer socijalnih mera u kapitalizmu i to onaj najsvežiji u Americi.Finansijske špekulacije oko nekretnina omogućio je Zakon o obavezi davanja zajmova siromašnijim građanima i manjinama (eng. Community reinvestment act). To su tzv. „krediti koji se mogu priuštiti“ (eng. affordable credits). Neki ih zovu i sub-prime, pod-standardni, za razliku od prime, tj. standardnih. Taj zakon je donela Karterova administracija 1977, potom je pojačan u vreme Klintona 1996. i dodatno pojačan za vreme Buša 2005. To su iskoristile banke i dalje je sve poznato.
Pretpostavka je da bi se bez ovog zakona odvijalo sve po zakonima tržišta, tj. kredite bi dobili isključivo oni koji bi ih mogli otplatiti.

Na kraju bih da zaključim jednom konstatacijom : ukupna globalna situacija je proizvela drastičnu krizu MORALA. Teoretski se uz liberalne ideje vezuje autokorektivna moć slobodnog tržišta. Realnost koja nam se dešava je autodestruktivna moć razuzdanog tržišta. Moralno posrnuće je dovelo do krize kapitalizma. I obrnuto, ono je lančano doprinelo daljem razvoju destruktivnosti.


avatar
L2
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2748
Datum upisa : 14.06.2010
Godina : 65
Lokacija : Netherland

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od Fristajlo taj Sre Avg 24, 2011 3:02 pm

L2
Nikako iza tastatura, po forumima, salonskim teoretisanjem. Ukoliko ne uspemo promeniti svest uništićemo sami sebe.
Problem je isuviše kompleksan da bi se drugačije moglo pristupiti rešavanju. Jer, kad izađeš iza tastature, ulaziš u ogroman rizik sukoba sa aktuelnom moći, ali i izdajom nedoslednih sledbenika, u šta, valjda, više nemamo sumnje, posle svega što nam se izdogađalo poslednjih decenija. Režimi su surovi, jer iza njih stoje moć i novac, a potlačeni neistrajni i nedosledni, jer su slabi- zato i jesu potlačeni. Po forumima, salonskim teoretisanjem podiže se svest i broj istrajnih i doslednih; tako o tome treba razmišljati.Naivno je tražiti, posle pomenutih događanja, tu vrstu akcije. Mudri, sposobni da nas izvuku iz ovog "civilizacijskog bunara" u koji smo upali ne mogu istovremeno biti i nepromišljene budale, nesvesne opasnosti u kakvu se upuštaju aktivnim učešćem u nekoj "pobuni", jer je više nego očigledno da su oni protiv kojih bi pobune bile uperene više nego spremni na sve.
Novo vođstvo mora biti vrlo artikulisano pozvano, jer se samo javiti neće. Forma tog poziva se utvrđuje- salonskim teoretisanjem...

Na kraju bih da zaključim jednom konstatacijom : ukupna globalna situacija je proizvela drastičnu krizu MORALA. Teoretski se uz liberalne ideje vezuje autokorektivna moć slobodnog tržišta. Realnost koja nam se dešava je autodestruktivna moć razuzdanog tržišta. Moralno posrnuće je dovelo do krize kapitalizma. I obrnuto, ono je lančano doprinelo daljem razvoju destruktivnosti.
Tačno. Zaključak se nameće...

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od L2 taj Ned Avg 28, 2011 11:00 am



Pijem jutros kafu, slušam Balaševića i setih se naše kratke diskusije o kapitalizmu. Pa da podelim.

Nisu krivci primitivci što su pokupili mast.
Korov nikne di god stigne, ma, svaka njima čast,
Krivi smo mi…

Otkud svi ti paraziti što su nam zagustili?
Nemoj, stari moj,
Krivi smo mi, što smo ih pustili…

Šta su znali Generali i Brkati Majori?
Jedino da viču: Pali! Ali nisu najgori,
Krivi smo mi…

I svi ti silni, infantilni, što su puške sanjali?
Ne, ne derane,
Krivi smo mi, što smo se sklanjali…

Nisu krivci depresivci, lude i psihopate,
Što su rušili, pa sada nama nude lopate,
Krivi smo mi…

Nisu krivi sedativi što ih nisu sputali,
Sorry, matori,
Krivi smo mi, koji smo ćutali…

Putuj, Evropo,
Nemoj više čekati na nas…
Ne pitaj mnogo,
Dospećeš i ti na rđav glas?
Putuj, planeto,
Super smo se družili…
Nama je lepo,
Taman kako smo zaslužili…

Putuj, Evropo,
I pošalji nam malo peciva?
Nama je dobro,
Sreća jedna neizreciva…
Putuj, planeto,
Ovde se mrak priziva…
Nama je lepo,
Slika jedna neopisiva…



avatar
L2
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2748
Datum upisa : 14.06.2010
Godina : 65
Lokacija : Netherland

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od Fristajlo taj Ned Avg 28, 2011 12:49 pm

Ni malo se ne slažem sa ovako pojednostavljenim objašnjenjem gos'n Balaševića, no, dozvoljavam mu tako šta u pesmici... Za njega bi bilo bolje da se nije petljao u politiku, jer je i sam mnogo doprineo opštoj konfuziji, zalažući svoj ugled uz jdnu ideju, koja se pokazala i dokazala kao pogrešna i pogubna za nas.
No, o tome drugi put, na drugom mestu...

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od Johnny-Azra taj Ned Avg 28, 2011 2:44 pm

L2 ::
@Johnny-Azra
Johnny, mi smo već na privatnoj planeti. 1971 godine, u vreme Niksonove administracije, kada je doneta odluka da novac više nema zlatno pokriće (što je bilo propisano bretonvudskim monetranim dogovorom saveznika iza drugog svetskog rata) otvoren je prostor za manipulacije i špekulacije koje su nas dovele do ove krize. Zamenivši zlato papirnom novčanicom počela je era štampanja bez realnog odnosa sa stvarnošću. Dolar je nametnut kao svetska moneta, a to je ujedno značilo da je postao sredstvo kojim se vlada svetom.
Jedna od vodećih u toj vladavini je Nacionalna banka Amerike. Do nedavno su njoš neki mislili da je ona državna. Sada valjda konačno svi znaju da je ona privatna firma 13 porodica ( to su ti Rotšildovi, Rokfelerovi, Morganovi,Kendijevi . . . i najveći privatni akcionar ove družine – engleska kraljica). Nisu oni jedini vladari sveta. Stvorena je čitava jedna generaciji pohlepnih menadžera (prema nekim podatcima raspon plata između radnika i menadžera u Americi je 1972 iznosio 1: 7, da bi danas taj raspon dostigao i do 1 : 4. 000, da se ne spominju bonusi) koja je bez ikakve kontrole (društvene kontrole) bez moralnih i drugih obzira, kao privilegovana grupa radila šta je htela. Preko MMF-a i ostalih institucija većina država je dovedena u dužnički odnos. Izvršene su ubrzane privatizacije, opljačkani resursi, izvršena vezanost domaćih valuta za stranu, i uspostavljenje satelitske vlade i (nevladine organizacije i sl.).Tako su uništene nacionalne ekonomije mnogih država i gotovo dovedene do kraha i uspostavljen demokratski totalitarizam koji je u zbiru doveo do toga da 2% najbogatijih ljudi na planeti kontroliše 82% svih bogatstava planete. Šta je to nego privatna planeta.
Neznam kako je u Srbiji,ali pretpostavljam da je isto kao i kod nas...A kod nas je stanje bas ovakvo kakvo si opisala...A zemlja se i daklje okrece oko sunca...
avatar
Johnny-Azra
Super član
Super član

Broj poruka : 6609
Datum upisa : 10.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od Johnny-Azra taj Ned Avg 28, 2011 2:46 pm

Fristajlo ::
Fri,nemioze se nista tu uraditi,jedino prirodna kataklizma koja ce da oprostite da sjebe sve ovo sto je do sad napravljeno i da se krene iz pocetka do stvaranja novih mocnika...
avatar
Johnny-Azra
Super član
Super član

Broj poruka : 6609
Datum upisa : 10.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od Fristajlo taj Sre Avg 31, 2011 12:09 am

Kristalna noć, sa pametno izabranim ciljevima može da popravi situaciju sasvim dovoljno, za nov i zdrav početak...
Ko se plaši, nek' žmuri.

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od L2 taj Čet Sep 08, 2011 2:34 am

Fri prijatelju da ti odgovorim na onog Balaševića. Naravno da smo krivi MI. Balašević u svemu ovome nije bitan.
E sada da ti objasnim kako smo MI krivi.
Nacizam, fašizam, svi ostali izmi, ne bi uspeli da ..nisu imali podršku MASA. Imamo primer našeg pok. Slobe. Hitler, koji je bio sasvim svestan ove međusobne zavisnosti, jednom je u govoru pripadnicima SA-a rekao: "Sve što vi jeste, dugujete meni; sve što ja jesam, dugujem vama".
Tip je dobro procenio psihologiju masa.

Ako znaš, tj. ako si čitao istoriju nacističkog pokreta, kada sam već njega uzela kao primer, znaćeš i za drugu stranu medalje. Siva masa, bezlične face, ljudi koji nisu ni za jednu partiju, stranku,opciju, su oni pored kojih sve prolazi. Mnogo je takvih. Kada bi ti glasački listići otišli na pravo mesto ..da ne spominjem kako bi bilo kad bi bilo ..umesto kristalne noći može i opšti bojkot .
avatar
L2
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2748
Datum upisa : 14.06.2010
Godina : 65
Lokacija : Netherland

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od Fristajlo taj Čet Sep 08, 2011 2:05 pm

L2 ::.umesto kristalne noći može i opšti bojkot .
Plašim se da je to nemoguće; bojkot zahteva visok nivo političke i društvene svesti većine, a ona ovde nije ni blizu toga. Ne govorim ja o "kristalnoj noći" jer je prizivam i želim, već zato što ne vidim da je možemo izbeći, kao logičan sled ovakvog razvoja situacije. Može nam se koncept "prosvećenog apsolutizma" i ne dopadati, no- ovakva "demokratija" će ga neminovno ponovo prizvati kao jedino rešenje. Možda ne dobro rešenje, ali, kad je jedino- valja se pripremati da bude dobro, koliko je to uopšte moguće.
Otud moje insistiranje na vraćanje u nazad glede nekih koliko-toliko proverenih vrednosti i njihovim kombinovanjem, jer je to šansa da se stvari konačno pokrenu u nekom pozitivnom pravcu; traganje za idealnim rešenjem je gubljenje vremena, jer idealno rešenje ne postoji. Postoje manje ili više manjkava, u smislu da uvek ima nezadovoljnih, a moj stav je da je "najmanje loš" onaj sistem koji obezbeđuje progres prioritetno onima koji rade i proizvode.
Svako ko je protiv tog i takvog koncepta meni je suprotstavljen, i naivno je očekivati da na to gledam tolerantno; nije mi u prirodi.

Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od Fristajlo taj Ned Okt 23, 2011 12:49 pm

Ево неких делова интересантне студије угледног економског аналитичара са НСПМ-а...





Јован Б. Душанић

петак, 21. октобар 2011.

Недавно
је (17. 6. 2011) у организацији Академије економских наука (АЕН) на
Економском факултету у Београду одржан округли сто посвећен
неолиберализму. Раније сам већ писао да су тада можда најупечатљивија
излагања имали сарадници ЦЛДС-a – Центар за либерално-демократске
студије. На моју констатацију да је време најбољи судија, а пракса најбољи
верификатор исправности различитих теоријских ставова, те чињеницу да је
данас историјска пракса (пре свега, светска економска криза из 2008)
ставила тачку на теоријске спорове о неолиберализму, њихов одговор је
био да нема говора о било каквој (а поготово великој) светској
економској кризи, него се ту ради о једној уобичајеној рецесији, те да
је то безначајна епизода које се за годину-две нећемо ни сећати. Поред
тога, нагласили су како су економија и социјална одговорност неспојиви,
те да економија не познаје категорије правичности и морала.

Occupy Wall Street

Три године после 2008. године (и само неколико месеци који су прошли
од дискусија за округлим столом у АЕН), свет је захватила паника од
налета другог таласа кризе и многи постављају питање: да ли се кризи –
када и са каквим дефинитивним последицама – назире крај? Сведоци смо и
озбиљног напада спекуланата на неке од земаља ЕУ (које чине трећину
привреде еврозоне), те се ставља под знак питања и опстанак заједничке
валуте – евра, али и саме ЕУ. У исто време америчким градовима се шире
демонстрације које су покренуте средином септембра (2011) акцијом OccupyWallStreetкао
протест против све веће неједнакости у економском систему САД, те
против америчке политичке елите, за коју грађани верују како је
корумпирана од стране богатих и моћних, пре свих, од великих
финансијских фирми. Волстрит је симбол похлепног капитализма у коме
највеће финансијске фирме и њихови менаџери одлично профитирају и у овој
актуелној кризи, а велики број грађана остаје без кућа и радних места.
Грађани су све више убеђени како се безобзирно жртвује благостање
огромне већине обичних људи због интереса уског круга најбогатијих.
Управо су највеће финансијске фирме и њихови менаџери у својој
незајежљивој похлепи за великим профитима, у доброј мери, „кумовали“
првом таласу кризе из 2008. године, а онда су власти САД у њих
„упумпале“ више од десет хиљада милијарди долара, како би их спасиле од
банкротства. И после тога финансијске фирме и њихови менаџери настављају
да раде „по старом систему“ (улазећи и даље у све ризичније махинације)
и још безочније повећавају своје профите и свет ових месеци захвата
други талас кризе. Богати и моћни су изградили систем у коме је ризик
учињен заједничким, а профит само њиховим
– уског слоја моћних и
богатих, где се остварују огромни приватни добици по основу јавног
губитка, односно добит се приватизује, од стране уског круга моћних и
богатих, а губици се социјализују – пребацују на масе слабих и
сиромашних.

Првих недеља информације о овим демонстрацијама су биле
„прећуткиване“ у средствима јавног информисања која се налазе у
директној економској зависности или су у власништву оних против којих су
протести и усмерени. Међутим, информације су се брзо шириле посредством
интернет мрежа (Јутјуба, Твинтера и Фејсбука…), тако да о томе сада
пишу и мејнстрим медији у САД, али уз примену својих традиционалних
метода манипулације, као на пример, стварни број учесника се у њиховим
извештајима вишеструко умањује, тврди се да демонстранти ни сами не
знају шта хоће, емитују се изјаве „случајних“ пролазника који осуђују
„шачицу анархиста“ која ремети јавни ред и мир, кадрирају се особе са
„несимпатичним“ изгледом и томе слично.

Из Њујорка, са Волстрита, демонстрације су се прошириле и на
Вашингтон (у парку поред Беле куће), пошто је протест уперен и против
америчке власти и политичара који су излобирани (у орвеловском
новоговору лобирање је еуфемизам за корумпирање
) од стране богатих и
моћних и законе „подешавају“ према њиховим интересима. Располажући
огромним богатством финансијски моћници су демократију (чак и у овој
„најдемократичнијој“ земљи света) свели на узалудно гласање без правог
избора. Последњих недеља демонстрацијама су обухваћени и други градови
САД – Чикаго, Лос Анђелес, Бостон, Сан Франциско...

<blockquote>
Првих недеља информације о овим демонстрацијама су биле
„прећуткиване“ у средствима јавног информисања која се налазе у
директној економској зависности или су у власништву оних против којих су
протести и усмерени.

</blockquote>
Вратите нам амерички сан

Почетком 80-их година прошлог столећа, када за председника САД долази
Роналд Реган, наступа ера неолиберализма коју САД намећу (милом или
силом) целом свету. Управо у то време долази до успостављања нових
равнотежних односа између рада и капитала (који треба, тако су бар
тврдили неолиберали, да повећа ефикасност привређивања, те подстакне
привредни раст и запошљавање), а што преведено са орвеловског новоговора
значи смањење права из радних односа која иду на штету запослених
(рада), а у корист послодаваца (капитала).

Од Другог светског рата па све до краја 70-их година власти у САД су
стварале услове да и запослени, а не само послодавци учествују у
резултатима економског раста. Плате су се стално повећавале и пратиле
су раст продуктивности. Запосленима је законом гарантована 40-часовна
радна недеља, а прековремени рад се плаћао више од редовног. Због тога
су се послодавци радије одлучивали на нова запошљавања него на плаћање
прековременог рада.
Такође су биле прописане минималне плате, а у
случају губитка посла исплаћивана је накнада за незапослене. Накнаде су
исплаћиване и у случају радне неспособности, губитка храниоца породице и
немогућности да се довољно акумулира за старост. Уведен је и систем
осигурања за старе и сиромашне слојеве становништва (MedicareandMedicaid),
што је за кратко време преполовило број сиромашних старијих лица. Власт
је предузела значајне мере како би високо образовање постало доступно
великом броју грађана. Школарина на државним универзитетима износила је
само 4% од годишњег дохотка просечног домаћинства.

После 80-их година плате запослених стагнирају, скоро да је уништен
систем социјалне заштите, а знатно су повећане и школарине на државним
универзитетима. Према званичној статистици запослени у САД је 2007.
године (пре кризе) кући доносио просечну годишњу плату која је била мало
већа од 45.000 долара, а што је реално мање (ако се узме у обзир
инфлација) од износа коју је пре три деценије имао, мада је америчка
привреда у истом периоду бележила раст, а резултати тога раста прелили
су се ка уском слоју најбогатијих Американаца.

У последње три деценије плате се реално не повећавају и оне све више и
више заостајау за растом продуктивности (видети графикон бр. 1 –
графиконе, као и већина података наводим према књизи Aftershok,
2010, коју је написао Роберт Рајх, професор са Универзитета Беркли).
Уместо да се због сталног раста продуктивности скраћује радна недеља,
запослени су присиљени да раде све дуже и дуже. Згртање новца постаје врховни идеал у коме је једно од најважнијих упоришта обездуховљен „срећан робот
(који ради од јутра до сутра) са манипулативном и масовном потрошачком
свешћу, равнодушан према патњама других народа и свега што се не тиче
његовог материјалног интереса и животног стандарда.

Графикон бр. 1

РАСТ ПРОДУКТИВНОСТИ И ПРОСЕЧНЕ ПЛАТЕ ПО ЧАСУ РАДА

У САД (1947=100)



Све већим неједнакостима у економском систему Америке, између
осталог, допринео је и систем опорезивања који је глорификован у време
владавине неолибералне идеологије. Једна од неолибералних догми каже да
снижавање пореза и одустајање од прогресивног опорезивања, те пружање
пореских повластица за богате инвеститоре мотивише привреду и грађане да
више раде, што подстиче раст економије и доводи до убирања веће масе
пореза, те на крају одговара свим грађанима (кроз боље школство,
здравство, безбедност и слично). Међутим, пракса показује супротно – не
долази до убрзања раста економије, те се убире мања маса пореза (па
уместо бољег имамо све лошије државне службе), а што много не погађа
богату мањину, него остали део грађана.

Недавно је Ворен Бафет (2008. године био је најбогатији човек на свету са имовином која се процењивала на 62 милијарде долара), у Њујорк тајмсу,
написао како је у 2010. години платио порез по стопи која је двоструко
нижа од стопе по којој су порез плаћали његови запослени (он 17,4%, а
запослени 33-44% на пореску основицу). Иронично је додао како је
пријатно иматипријатеље у Конгресу који воде рачуна о благостању
богатих. Поред тога, у наведеној колумни Бафет пише да његов 60- годишњи
рад са инвеститорима оповргава и тврдње да ниски порези за богате
подстичу активније инвестирање и отварање нових радних места.

Од 80-их година прошлог века, када наступа време доминације
неолиберализма пореске стопе за најраспрострањеније дохотке грађана су у
САД преполовљене (снижене са око 80% на око 40%), а скала прогресивног
опорезивања је знатно ублажена. У исто време, просечна стопа раста
америчке привреде није бележила раст, него обратно. Од 50-их до 80-их
година тај раст је износио просечно годишње 3,7%, а од почетка 80-их
године до сада мање од 3%. Поред тога, најбогатијим слојевима је
законски дозвољено да своје дохотке искажу као профит на уложени капитал
(а не као обичан доходак) и тако плаћају порез од само 15%. Поред тога,
знатно је снижен порез на наследство и повећан порез на промет и на
плате што погодује најбогатијим, а погађа најсиромашније.

Друштво се убрзано раслојава на све мањи број изузетно богатих и
огроман број сиромашних уз брзо „тањење“ средње класе. Док је крајем
70-их година 1% најбогатијих присвајало мање од 9% укупних доходака,
2007. године тај проценат је износио 23,5% (видети графикон бр. 2). Није
случајно да је скоро идентична ситуација била и пре светске економске
кризе из 30-их година прошлог века. На сајту покрета „Окупација
Волстрита“, између осталог, пише: „Оно што нам је свима заједничко јесте да смо ми 99% оних који неће више да толеришу похлепу и корупцију осталих 1%.“

Графикон 2.

УЧЕШЋЕ У УКУПНОМ ДОХОТКУ САД 1% НАЈБОГАТИЈИХ АМЕРИКАНАЦА



Као што смо већ истакли, плате у САД више од једне деценије реално се
не повећавају, па су запослени присиљени да све дуже дневно проводе на
послу и да се све више задужују, поготово што су многи издаци (нарочито
за здравство и образовање) осетно порасли. Просечна кућа се 1980.
године могла купити за 64.600, а 2006. године за њу је требало платити
246.500 долара, а за типичну америчку свадбу трошкови су за исте године
порасли са 11.213 на 28.082 долара. Амерички радник ради у просеку 50
часова недељно, а дуг просечног домаћинства се, са око 50% до 80-их
година прошлог века, знатно повећао и у 2007. години износио је 138%
њиховог годишњег дохотка.

У исто време, стопа незапослености се повећава и према званичним
подацима износи 9,6%, а ако се рачунају и они који раде повремено, те
они који се изгубили сваку наду да ће наћи запослење и не региструју се у
званичној евиденцији онда је тај проценат већи од 20% (преко 30
милиона). Још већи број или око 50 милиона нема никакво осигурање, а
приближно исти број становника (46 милиона) живи испод границе
сиромаштва и од државе добија „бонове“ за храну.


Богати се ограђују од остатка друштва – они живе у елитним деловима
које уместо обичне полиције обезбеђују приватни чувари и телохранитељи;
уместо јавних паркова, базена и других спортских објеката имају
сопствене или посећују луксузне приватне клубове са тим садржајима; децу
не шаљу у државне него приватне елитне школе и универзитете; не лече се
у државним болницама него на приватним клиникама; не путују јавним
транспортом у пренатрпаним аутобусима и метроима, итд. Једном речју,
бити богат значи имати довољно новца да се не мешаш са онима који нису
богати. Један проценат Американаца са врха, како је то лепо рекао нобеловац Џозеф Стиглиц (Геополитика,
мај 2011), има најбоље куће, најбоље образовање, најбоље лекаре и
најбољи животни стил, али постоји једна ствар коју новац, изгледа, није
купио: схватање да је њихова судбина везана за то како осталих 99% живи.
Историја је показала да је то нешто што 1% на крају и научи – када буде
сувише касно.

............
Примера ради, за годину која је претходила банкротству банке LehmanBrothers,
Ричард Фулд – први човек ове банке зарадио је 500 милиона долара.
Оставићемо сада по страни питање колико су овако велика примања уопште
заслужена и оправдана, те да ли постоји директна веза између плата топ
менаџера и резултата њиховог рада, односно да ли би Ричард Фулд више или
мање (не)успешно руководио банком LehmanBrothers да је имао много веће (или много мања) примања.

Да би потрошио тај огроман новац Ричард Фулд је требало свакодневно у
просеку да троши 1,37 милиона долара, а он за то није имао ни довољно
времена, а ни силних мотива. Када постоји могућност да се купи било који
производ који се пожели, с временом се радост од куповине смањује, јер
када се има све било каква додатна куповина постаје све мање
интересантна. Тешко да би се Ричард Фулд – који има пенхауз на Парк
авенији (21 милион долара) и имање у Гринвичу (25 милиона долара) –
радова куповини неке нове некретнине, као што је то био случај при
куповини прве своје куће. Увек је прво парче торте слађе од наредних.

Уколико претпоставимо да се 500 милиона долара (које је за 2007.
годину добио Ричард Фулд) равномерно распореди на 10.000 људи, онда би
сваки од њих добио по 50.000 долара (нешто више од просечне плате у САД)
и током године би у целини (или скоро у целини) ова средства потрошио
на куповину реалних роба и услуга. Тако би се свих 500 милиона долара
(или незнатно мање) „улило“ у америчку економију (истина један део би
отишао на куповину роба из увоза), а што би допринело очувању радних
места и реалном расту привреде.

Политичке последице неједнакости

Политичка опасност брзог раста неједнакости крије се у томе што при
концентрацији богатства у уском кругу људи, становништво све више мисли
да постоји договор између политичке и пословне (бизнис) елите у земљи.
Велика већина грађана постаје све више убеђена да је власт корумпирана и
да политичка елита ништа не предузима да ограничи похлепу богатих, него
одлуке доноси у интересу најбогатијег уског слоја становништва, а на
штету велике масе обичних грађана. Због тога они постају све више
свесни да се демократија свела на узалудно гласање без правог избора, те
да се треба борити против једнопартијске владавине „бизнис странке“,
како то каже професор Н. Чомски.

И садашње демонстрације у САД су добрим делом уперене против америчке
власти и политичара који су корумпирани од стране богатих и моћних, пре
свих, од великих финансијских фирми. Када се говори о крупним
финансијским фирмама, онда се, пре свега, мисли на оне које су симболи
секјуритизације кредита (једне од финансијских иновација којом су
„брабоњци претварани у бисере“), која је довела до слома тржишта
стамбених кредита у САД, а што је био и окидач за светску економску
кризу 2008. године. Кроз веома сложен (и тешко разумљив) процес
секјуритизације, проблематични стамбени кредити (одобравани и грађанима
који нису били кредитно способни) су „препаковани“ у хартије од вредности, које се после „оплемењавања
(оцењене као безризичне од рејтинг агенција и осигуране од ризика)
продају по целом свету и тако се ствара огроман хипотекарни „балон“, а
ризик лоших („токсичних“) кредита преноси се на све власнике хартија од
вредности које су емитоване на бази ових кредита.

У процесу секјуритизације кредита кључну улогу је имало пет инвестиционих банака (GoldmanSachs, MorganStanley, LehmanBrothers, MerrillLynch, BearStearns), два финансијска конгломерата (CitiGroup, JPMorganChase), три фирме које су се бавиле осигурањем (AIG, MBIA, AMBAC), три рејтинг агенције за процену ризика (Moody´s, Standard& Poor´s, Fitch) и две квазидржавне корпорације које су куповале кредите од банака и „препакивале“ их у хартије од вредности (FannieMae, FredieMac).

Све ове велике финансијске фирме „преживеле“ су кризу 2008. године
јер им је влада САД дала „инфузију“ од више хиљада милијарди долара.
Изузетак је била једино банка LehmanBrothers. Интересантно
да је она и два дана пред банкротство код све три рејтинг агенције
имала максималну оцену (ААА) сигурности, а што речито говори о
објективности и професионалности рејтинг агенција. Али не само да су оне
„преживеле“ кризу него су добијену „инфузију“ искористили да знатно
повећају профите, те плата и бонуса својим менаџерима. Тако је само
после годину и нешто дана од кризе из 2008. године GoldmanSachs
већ почетком 2010. године остварио рекордан профит за сву своју
историју (основан 1869. године) и менаџерима исплатио огромне бонусе.
Задржаћемо се на овој теми мало детаљније да би видели у чему је тајна
„жилавости“ ових крупних финансијских фирми.

Бела кућа на продају – ономе ко највише понуди новца

После банкротства банке LehmanBrothers(јесен
2008)тадашњи министар финансија у влади Џ.Буша – Хенри Полсон, гувернер
централне банке – Бен Бернанка и први човек Федералне резервне банке
Њујорка – Тимоти Гајтнер упозорили су да САД прети економска катастрофа
ако се крупним финансијским фирмама одмах не пружи финансијска помоћ од
700 милијарди долара. Са тим су се одмах сагласили тадашњи председник Џ.
Буш и тек изабрани (још не ступивши на дужност) нови председник Б.
Обама, а после тога и Конгрес. Конкретан план (такозвани „План Полсон“)
помоћи крупним финансијским фирмама (ко ће добити средства, у ком
износу и под којим условима) направили су Х. Полсон и Т. Гајтнер.
Касније ће се сазнати да им је главни консултант био Лојд Бланкфајн –
први човек банке GoldmanSachs.

Х. Полсон је пре доласка на место министра финансија био на челу банке GoldmanSachs
(1999-2006), а Т. Гајтнер је на место првог човека Федералне резервне
банке Њујорка дошао захваљујући Роберту Рубину, који је био министар
финансија у администрацији Б. Клинтона где му је Т. Гајтнер био заменик.
Р. Рубин је раније (70-их година) био на челу банке GoldmanSachs, а 2008. године био је један од првих људи CitiGroup. Због тога не треба да нас чуди да су управо GoldmanSachs и CitiGroup добили највећи део средстава, а значајна средства су одобрена и осигуравајућој кући AIG, која је, између осталог, била дужна милијарде долара банци GoldmanSachs. AIG је одмах по добијању помоћи у 100% износу измирио дуговање према банци GoldmanSachs(у случају банкротства AIGGoldmanSachs
је могао да рачуна да ће добити само мањи део својих потраживања).
Руководство Федералне резервне банке Њујорка је топ менаџерима
електронски послала писмо са захтевом да јавно не износи податке о том
плаћању.


Шта је администрација Б. Обаме преузела после свега што се десило у
вези са економском кризом? Ниједно службено лице у земљи није окривљено
за злоупотребу свога положаја којима су омогућене велике финансијске
махинације и нико од челних људи великих финансијских фирми није позван
на одговорност за очигледне злоупотребе на финансијском тржишту.
Администрација Б. Обаме није ни покушала да врати огромне бонусе које су
менаџери финансијских фирми исплаћени за период када су се они свесно
бавили махинацијама улазећи у огромне ризике.

Штавише, Б. Обама је поново поставио за гувернера централне банке Бен
Бернанку, а за министра финансија Тимоти Гајтнера (кога је на месту
првог човека Федералне резервне банке Њујорка наследио В. Дадли, који је
пре тога био главни економиста и извршни директор у банци GoldmanSachs). За руководиоца свога кабинета Б. Обама је поставио Емануела Рема једног од првих људи FredieMac, а Тимоти Гајтнер је за свога шефа кабинета поставио Марка Патерсона бившег лобисту банке GoldmanSachs.

И тако се наставља стално кружење људи из волстритовских у кабинете
државне администрације и обратно, а лица која су, у великој мери,
одговорна за кризу, не само да не одговарају за то, него остају на
високим положајима (најчешће и напредују), те настављају да раде „по
старом систему“ и још безочније повећавају профите моћних финансијских
фирми.
Група лобиста са Волстрита једна од најактивнијих и
најагресивнијих, али и финансијских најиздашнијих спонзора како
демократа тако и републиканаца. Они годишње издвајају стотине милионе
долара само за сенаторе и конгресмене, поготово оне који предлажу законе
и чланови су економских и финансијских комитета. Због тога не треба да
нас изненађује да су протести уперени и против америчке власти и
политичара, који су корумпирани од стране богатих и моћних, пре свих,
великих финансијских фирми, па демонстранти на једном од транспарената
иронично нуде Белу кућу на продају – ономе ко највише понуди новца.

Да ли нас историја нечему учи?

О кључним узроцима актуелне светске кризе, погрешним мерама које се у
САД предузимају за њено превазилажење и о могућим начинима изласка из
ње раније сам детаљно писао (видети моју књигу: Доларска алхемија и казино економија, Београд,
2009). Због тога о економским мерама које би водиле ка изласку из
кризе, нећу писати него ћу скренути пажњу на чињеницу да се корени
актуелне кризе и оне из 30-их година прошлог столећа налазе у тријумфу
(нео)либералног капитализма, односно економског дарвинизма као права
јачег, моћнијег, егоистичнијег и похлепнијег на бази приватне својине.

Либерални капитализам заговара неспутано деловање тржишта и потпуно
повлачење државе из економске сфере. Тврди се како „невидљива рука“
тржишта све поставља на своје место и доводи до тога да сваки појединац
водећи рачуна о својим интересима у исто време доприноси благостању
свих, односно убеђују да се „алхемијом слободне трговине ђубре личног егоизма претвара у злато социјалне сигурности
(нобеловац Џемс Тобин). Неолиберализам је савремена формула капитализма
који се заснива на вредностима класичног либералног капитализма (на
слободном тржишту, индивидуализму и приватној својини) и игнорише било
какву националну особеност, социјалну одговорност, те морал и етичке
принципе. Богатство мањег броја јаких и моћних (и све егоистичнијих и
похлепнијих) расте на рачун сиромашства већине у свету, где огромна маса
људи остаје ван процеса рада. Свим се државама нуде условљени кредити,
лажна илузија слободе и демократије, униформисано образовање и
информисање, те омамљујућа забава.
Социјални мир се купује тактиком tittytainmenta (појам Збигњева Бжезинског: комбинацијом омамљујуће забаве и минималне прехране – кроз социјалну помоћ).

Подсетићу само да многи аутори у свету (на пример, Карл Полањи) сматрају да је фашизам директан
и нужан производ либералног капитализма.
Такав систем организације
друштва (у којем профит, капитал и тржиште постају циљеви сами за себе)
човека, са свим његовим дотадашњим функцијама, и тачно одређеним
местом у друштву, своди на рад као робу, и немилосрдно и брутално га
измешта из дотадашњег положаја који му је пружао самопоштовање,
сигурност и социјални статус. Осећај велике неправде која влада у свету,
као и личне одбачености и понижености где се радна снага третира као и
други производни инпути (било какав репроматеријал), те одсуство
сигурности, односно хронични страх од неизвесности, утицали су на
психичку нестабилност људи, што је директно гурнуло масе у наручје
фашизма.

Класична социолошка истраживања су показала да људи, код којих у
дужем периоду пада животни стандард, који се осећају економски
незаштићени и понижени и где неједнакост у друштву добија огромне
размере, почињу да траже „вођу“ који ће улити веру да им може обезбедити
сигурнији статус и већу праведност у друштву. Подсетимо се да је Хитлер
дошао на власт (изабран је само неколико недеља пре Рузвелта) под
лозинком: „Главна мисија нашег покрета састоји се у томе да пружи
изгубљеним и узнемиреним масама нову тврду веру; веру која их неће
напуштати и у те дане хаоса; веру коју ће они пригрлити и која ће
омогућити да њихова уморна срца нађу мир.





Fristajlo
Legendarni član

Broj poruka : 19643
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od Mesrine taj Pet Nov 04, 2011 4:08 pm

Monetarni sistem je od samog starta osudjen na propast,a ovo shto se danas deshava,samo je pochetak kraja tog prljavog sistema...
Zatim nastupa One Love,na Zemlju dolaze nasha braca iz svih krajeva lepe nam galaksije i unapredjuju zhivot chitavog chovechanstva,zhivimo bezbrizhno u Ljubavi i sreci i tako...

____________________________________________________________________________________
Gnosis,Gnoza e Gnosticum ...  
avatar
Mesrine
Moderator
Moderator

Broj poruka : 8725
Datum upisa : 05.10.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od cvjeticanin taj Pet Nov 11, 2011 11:57 am

Nije valjda i kod nas krah kapitalizma, a skoro smo instalirali taj sistem.CD .ove neke su odnijeli gore na sjever od socijalizma, ali mogu vidjeti kod gazde da vidim da se reinstalira.. Very Happy
avatar
cvjeticanin
Profi član
Profi član

Broj poruka : 3751
Datum upisa : 24.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od SKYKING taj Pet Nov 11, 2011 12:38 pm

Mesrine ::Zatim nastupa One Love,na Zemlju dolaze nasha braca iz svih krajeva lepe nam galaksije i unapredjuju zhivot chitavog chovechanstva,zhivimo bezbrizhno u Ljubavi i sreci i tako...
Kazu da je danas mnogo vazan datum... Mozda danas dodju vanzemunci...
Zna li neko jel nas omasio onaj android od pre neki dan...!?
avatar
SKYKING
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1461
Datum upisa : 15.01.2011
Lokacija : Mile ti nacuka

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od Vulin taj Pet Nov 11, 2011 12:46 pm

Maj jok, bre. Nisi čitao da nas je zvekn'o?
avatar
Vulin
Prijatelj foruma
Prijatelj foruma

Broj poruka : 7987
Datum upisa : 28.09.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od Miško taj Pet Nov 11, 2011 2:58 pm

Smrt totaltarnom korporativnom tržištnom sistemu !!!
avatar
Miško
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 1960
Datum upisa : 19.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od Miško taj Sub Mar 03, 2012 12:28 pm

?
avatar
Miško
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 1960
Datum upisa : 19.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Krah kapitalizma?

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu